SADRŽAJ: UVOD................................................................................1 SADRŽAJ.........................................................................2 CARINSKI SISTEM........................................................

3 INSTITUTI CARINSKOG SISTEMA..........................3
 ................................................................................................................................... CARINSKI PRELAZ......................................................................................................................3  ................................................................................................................................... CARINSKO PODRUČJE................................................................................................................3  ................................................................................................................................... CARINSKI POGRANIČNI POJAS..............................................................................................3  ................................................................................................................................... CARINSKA ROBA...........................................................................................................................4  ................................................................................................................................... PRIJAVLJIV ANJE CARINSKE ROBE.........................................................................................4  ................................................................................................................................... OBAVEZA PLAĆANJA CARINE I DRUGIH UVOZNIH DAŽBINA....................................5  .............................................................................................................CARINSKE POVLASTICE............................................................................................................5  ................................................................................................................................... CARINSKI NADZOR.....................................................................................................................6  .............................................................................................................SMEŠTAJ CARINSKE ROBE.....................................................................................................6

ISPRAVE U CARINSKOM POSTUPKU.....................8
 JEDINSTVENA CARINSKA ISPRAVA (JCI).............................................................8  CARINSKA ISPRAVA ZA PRIJAVLJIVANJE ROBE (CIPR)................................9  SPECIFIKACIJA ZA RAZDUŽENJE PRIVREMENO UVEZENE – IZVEZENE. .9 . ROBE

CARINSKA TARIFA......................................................9
 SVRSTAVLJANJE ROBE U CARINSKOJ TARIFI...................................................9

 CARINSKA OSNOVICA................................................................................................10  DODATNA CARINA.......................................................................................................10  SEZONSKE I PREFERENCIJALNE CARINSKE STOPE........................................10

INSTRUMENTI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE...........................................................11
 POJAM CARINE I NJEN ISTORIJSKI RAZVOJ......................................................11  VRSTE CARINA..............................................................................................................11  EFEKTI CARINE............................................................................................................17

ORGANIZACIJA UPRAVE CARINA..........................18
SEKTOR ZA CARINSKO POSLOVANJE.........................................................................18 SEKTOR ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE...........................................................19 SEKTOR FINANSIJSKIH INVESTICIJA I PRAVNIH POSLOVA...............................19 SEKTOR ZA KONTROLU PRIMENE CARINSKIH PROPISA.....................................19 SEKTOR ZA EVROPSKE INTEGRACIJE I MEĐUNARODNU SARADNJU.............20 SEKTOR ZA REVIZIJU, UNUTRAŠNJU KONTROLU I ANALITIKU.......................20 SEKTOR ZA LJUDSKE SEKTORE I OPŠTE POSLOVE...............................................20

1

BIRO DIREKTORA...............................................................................................................21

MEĐUNARODNA CARINSKA SARADNJA NA SUZBIJANJU KRIJUMČARENJA...............................21
PETI SEKTOR UPRAVE CARIN........................................................................................21 KRIMINAL KOD NAS..........................................................................................................22 CARINSKI PREKRŠAJI I DELIKTI...................................................................................23 KRIJUMČARENJE................................................................................................................24 NAČINI KRIJUMČARENJA................................................................................................24 OBLICI KRIJUMČARENJA................................................................................................25 PRETRESANJE I PRIVREMENO ODUZIMANJE ROBE.............................................27 MERE ZA ZAŠTITU PRAVA INTELEKTALNE SVOJINE...........................................27 MEĐUNARODNA SARADNJA U BORBI PROTIV KORUPCIJE.................................28 ZADACI I MOGUĆNOSTI NAŠIH ORGANA NA OTKRIVANJU I SUZBIJANJU KRIJUMČARENJA................................................................................................................29 REZULTATI NAŠIH SLUŽBI NA SUZBIJANJU KRIJUMČARENJA.........................30

ZAKLJUČAK...................................................................32 LITERATURA.................................................................34

2

UVOD
Carinski sistem zasniva se na carinskom suverenitetu, kao neprikosnovenom pravcu jedne samostalne, suverene države, čije je autonomno pravo da reguliše sistem carinske zaštite domaćeg ekonomskog prostora. Treba razlikovati nacionalni i međunarodni carinski sistem. Nacionalni carinski sistem čine pojedine vrste carina koje primenjuje jedna država, dok se međunarodni carinski sistem zasniva na Briselskoj šemi carinske tarife. Carinski sistem je komponenta privrednog sistema. Iako zaokružena celina, carinski sistem je samo relativno samostalan u funkcionisanju. On je deo određenog sistema, podsistem u okviru šireg sistemskog okruženja. Najvažniji zadatak carinskog sistema neke zemlje je da zaštiti privredu od neravnopravne konkurencije i da na taj način podrži dugoročni privredni rast. Ovu funkciju carinski sistem ostvaruje pomoću instituta( kao što su naprimer: carinska roba, carinska vrednost, carinsko područje itd.) i instrumenata (carina, prelevmani, ramplasmani itd.) Uprava carina Republike Srbije posluje u okviru republičkog Ministarstva finansija. Poslovna hiararhija Uprave carina, poslovi iz njene nadležnosti, podeljeni su po sektorima, a svaki sektor se sastoji iz više odeljenja ili grupa. Tako da, svaki sektor pojedinačno ima svoje ciljeve i zadatke koje izvršavaju odeljena ili grupe u sektoru, u toku godine. Na kraju poslovne godine vrši se pregled svih rezultata pojedinačno po grupama,odeljenjima i sektorima, i tako se procenjuje uspešnost rada Uprave carina. Uprava Carine, kao organ uprave u sastavu Ministarstva Finansije Republike Srbije poslovi iz ovog delokruga obavlja preko Centralne Uprave carina i područnih organa. Podeljena je u osam sektora gde svaki ima poseban skup poslova koje mora da obavi da bi zaštitila domaću privredu i poboljšala poziciju naše zemlje na svetskom tržištu. Preko ovih sektora se vrše razni poslovi za priključivanje naše zemlje Evropskoj Uniji što je veoma bitno za razvoj naše zemlje. Međunarodna carinska saradnja podrazumeva saradnju svih carinskih i službi koje se bave istim ili sličnim poslovima u vidu razmene informacija, raznim vidovima pomoći pri otkrivanju carinskih nepravilnosti. Ovde je veoma bitna saradnja između graničnih carinskih i policijskih službi sa istim službama susedne države ili državama u okruženju. Ovakvom saradnjom se postižu bolji rezultati u otkrivanju kriminalnih pojava i time smanjuje opasnosnost po bezbednost države i njenih građana. 3

Jedan od zadataka Carinskih službi je da zajedno sa pripadnicima vojske i policije čuvaju bezbednost svoje države i građanja u njoj.mr. 4 . istrumenti imere carinskog sistema. Niš. unose i izvoze kao i promet putnika i motornih vozila mora se odvijati preko tih carinskih prelaza. S.  CARINSKO PODRUČJE Carinsko područje je definisano Carinskim zakonom kao teritorijana kojoj se jedinstveno sprovode institute. Cvetanović.to su prelazi koji su otvoreni na graničnim prelazima a čine ih železnički i drumski putevi otvoreni za međunarodni saobraćaj • Vodeni. Carinski prelazi mogu biti: • Kopneni.182. 2001. Đurić – Osnovi carinskog sistima i politike. D.to su mesta koja su zakonom određena za međunarodni promet putnika. Po pravilu carinsko područje se poklapa državnom teritorijom zemlje gde se sprovode 1 Dr. robe i saobraćajnih sredstava • Pogranični. O njihovom otvaranju odluku donosi Vlada Republike Srbije. CARINSKI SISTEM SRBIJE Carinski sistem srbije sastoji se od: • Instituta • Istrumenata • Mera1 INSTITUTI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE Instituti carinskog sistema su: CARINSKI PRELAZ Carinski prelaz je mesto određeno za uvoz.oni su određeni bilateralnim sporazumima između dveju zemalja Promet carinske robe kao i stvari koje se na carinsko područje uvoze. izvoz i provoz robe kao i za prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske linije na graničnom prelazu.njih čine pristaništa odnosno aeorodromi otvoreni za međunarodni saobraćaj Carinske prelaze takođe možemo podeliti na: • Međunarodne.u njih spadaju luke na moru i pristaništa na graničnim rekama • Vazdušni. str.

odnosno šalju ili su preko carinskog podričja u tranzitu odnosno prneose se. teritoriju na kopnu i vazdušni proctor iznad Srbije i ono je ograničeno carinskom linijom koja se poklapa SA državnom granicom Srbije. poslovne knjige i robna. sudska i izvršna vlast. Kao carinskom robom smatramo: • Žive životinje koje se uvoze. gas ili tečnosti koje se električnim vodovodima. gasovodima. iznose.obveznice. Na moru obuhvata deo carinskog područja u širrini od 5 km kopna od obale. Carinsko područje Srbije je jedinstveno i obuhvata teritorijalne vode.  CARINSKI POGRANIČNI POJAS Carinski pogranični pojas je deo carinskog područja uz granicu čiju površinu i širinu svaka država autonomno odredjuje i propisuje posebne mere carinskog nadzora. područje od obale do spoljne granice teritorijalnog mora. odnosno unose ili primaju i iz tog carinskog područja izvoze. izvoze ili provoze • Električna energija.  CARINSKA ROBA Carinska roba su sve stvari koje se u carinsko područje uvoze.zakonodavna. kao i područje u širini od 2 nautičke milje računajući od spoljne granice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora. Carinski pogranični pojas na kopnu i graničnim rekam aobuhvata deo carinskog područja u širini od 15 km od carinske linije u dubini teriitorije. pravna i finansijska dokumentacija • Čekovi. Na graničnim jezerima obuhvata deo carinskog područja Srbije od carinske linije na jezeru i do 5 km kopna od obale jezera. naftovodima i cevovodima uvoze. Ali postoje i izuzeci kad se nepoklapa sa državnom teritorijom i to su carinski isključci i priključci. akcije infektivni novac 5 . izvoze ili provoze • Persona odnosno prenosna sredstva kojima se roba i putnici prevoze preko carinske linije • Brodovi i avionic koji se nabavljaju u inostranstvu ako se počnu privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije • Sve stvsri koje su dospele na carinsko područje Srbije na neki drugi način • Domaća roba koja se prevozi iz jednog mesta u drugo u Srbiji preko stranog carinskog područja Carinskom robom ne smatramo: • Javne isprave • Pismene pošiljke koje nesadrže carinsku robu • Trgovačka korespodencija. menace.

nauke…  CARINSKE POVLASTICE Carinske povolastice su izuzetak od plaćanja carine na uvoznu robu.  OBAVEZA PLAĆANJA CARINE I DRUGIH UVOZNIH DAŽBINA Odredbama carinskog zakona predviđeno je da roba koja se uvozi na carinsko područje Crbije podležne plaćanju carine po stopama iz carinske tarife i drugih uvoznih dažbina. Roba koja podleže plaćanju carine je: • Roba koja se uvozi • Robu koju putnici sa sobom nose • Avioni i brodovi kupljeni u inostranstvu ako se privredno iskorišćavaju pre prelaska carinske linije • Roba smeštena u konsignacionom skladištu • Roba koja je bila privremeno uvezena u carinsko područje • Roba koja se iz konsegnacionog skladišta prenosi u carinsko skladište • Tranzitna roba zadržana na carinskom području radi uvoza • Roba koja se carini po službenoj dužnosti • Roba proizvedena i oplemenjena u slobodnoj zoni i koja se stavlja u slobodan promet Plaćanju carine i drugih u uvoznih džbina ne podoležu: • • • • Roba u tranzitu preko našeg carinskog područja Izvezena domaća roba koja se vraća carinarnici neprodata ili nedovoljno kvalitetna u zemlji.Carinsku robu takođe možemo podeliti na: • Uvoznu • Izvoznu • Provoznu  PRIJAVLJIVANJE CARINSKE ROBE Zakonom je predviđeno da se sva roba koja se uvozi . odnosno koja se unosi ili iznosi iz slobodne zone mora prijaviti graničnoj ili drugoj nadležnoj carinarnici na način koji je propisan odredbama carinskog zakona. prosvete. Dokumentacija u vezi sa međunarodnim licitacijama Štampani ili snimljeni material u vezi kulture. izvozi ili provozi preko carinske linije. Imamo dve vrste povlastica: 6 . Prilikom prijave robe podnose se odgovarajuća dokumenta koja moraju biti pravilna i tačno popunjena jer se snose posledice za nepridržavanje ovih pravila.

međunarodne organizacije. Carinski nadzor obuhvata: • Čuvanje i pregled carinske robe • Sprovođenje carinske robe • Stavljanje carinskih obeležja • Uzimanje uzoraka. na predmete nasleđa. Dok se kod carinskih olakšica radi o manjem carinskom opterećenju ili blažem carinskom postupku.• • Carinska oslobođenja Carinske olakšice U slučaju carinskih oslobođenja plaćanje carine na uvezenu robu se u potpunosti oslobađa. a ne proizvodi se u našoj zemlji. vatrogasne službe. Fizička lica domaći državljani kao i strain državljani trajno naseljeni na teritoriji srbije i strain državljani koji su dobili azil oslobođeni su plaćanja dažbina na predmete koje unose iz inostranstva kao lični prtljag kao i na predmete u vrednosti do 100€. Sprovođenje robe je mera neposrednog carinskog nadzora i ređe se primenjuje jer je veoma skupa. muzeji i galerije i druge organizacije. a to su: razne humanitarne organizacije. Carinskom nadzoru podležu sve stvari koje se uvoze. posada i sama prevozna sredstva koja prelaze carinsku liniju. na robu koja je namenjena za vršenje njihovih službenih delatnosti. prospekata. književna dela. a pregled se može izvršiti ne samo u graničnim carinarnicama već i u carinarnicama i skladištima unutar carinskog područja. diplomatska i konzularna predstavništva stranih država.  CARINSKI NADZOR Carinski nadzor obuhvata mere za sprečavanje neovlašćenog postupanja sa carinskom robom i obezbeđenje njene istovetnosti dok se ne sprovede carinski postupak. na lekove za sopstvene potrebe. na predmete za potrebe domaćinstva. osoblje stranih diplomatskih i konzularnih predstavništva na robu koja je namenjena njihovoj ličnoj upotrebi kao i za potrebe domaćinstva. 7 . Pregled carinske robe se sprovodi radi utvrđivanja njene istovetnosti sa stanjem navedenim u dokumentima koji je prate. šefovi stranih diplomatskih predstavništva u srbiji. fotografija i drugih podataka kojima se obezbeđuje istovetnost robe • Pregled i pretres prevoznih i prenosnih sredstava kao i vozačkog osoblja odnosno posade • Pregled prtljaga i putnika kao i lični pretres putnika Čuvanje i pregled robe omogućava carinskim organima neposredan uvid nad carinskom robom u određenom carinskom području. Strana lica koja su oslobođena od plaćanja dažbina su: šefovi stranih država i izaslanici šefova. Ove olakšice se daju određenoj kategoriji lica za uvoz sredstava koja se u zemlji ne proizvode. Pravna lica su takođe oslobođena plaćanja carina na uvoz robe koja služi za vršenje njihovih delatnosti. izvoze ili provoze preko našeg carinskog područja kao i putnici. ortopedska i druga pomagala i dr. Čuvanje robe vrše carinski organi nad robom koja se nalazi nad nadzorom.

Zakonsko regulisanje smeštaja carinske robe podrazumeva sprovođenje propisanog carinskog postupka i sprečavanje neovlašćenog raspolaganja carinskom robom. Detaljno je regulisan postupak i način smestaja carinske. Carinski organi imaju obavezu da carinsku robu drže pod carinskim nadzorom od trenutka njenog prelaska preko carinske linije pa sve do stavljanja u slobodan promet.  SMEŠTAJ CARINSKE ROBE Smeštaj carinske robe ima poseban značaj za pravilnu primenu carinskih propisa. prostorije u kojima se održavaju međunarodni sajmovi i izložbe i slobodne carinske prodavnice. U železničko-carinski magacin može se smestiti carinska roba koja se uvozi. Da bi se sprečilo ilegalno prenošenje robe carinski organi vrše pregled i pretres prevoznih sredstava kao i pretres putnika i posade. Carinskim zakonom rok ležanja robe u carinskom smestištu je 60 dana. centralna skladišta. konsignaciona skladišta. 8 . U carinsko skladište se smešta i podiže roba koja nije ocarinjena ili se nalazi u tranzitu. samo što se ove robe moraju držati odvojeno. namenjen za smeštaj carinske robe. specijalizovana skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje. tj. Takođe da bi se obezbedila istovetnost robe carinski organi uzimaju prospekte fotografije i druge podatke o robi. carinska skladišta. Carinsko smestište je otvoreni ili zatvoreni prostor pojedinih preduzeća u koja se smešta njihova roba. Može se smestiti i domaća roba koja je ocarinjena i koja je spremna za izvoz. mere carinskog nadzora. to je zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni prostor. U carinska smestišta se ne može smestiti roba koja se nalazi u vlasništvu drugih preduzeća kao ni domaća roba. službeni žigovi. Pitanje smeštaja carinske robe regulisano je odredbama Carinskog zakona. Carinsko skladište služi za smeštaj carinske robe koja je pod nadzorom.Carinska obeležja su plombe. Carinska roba se može smestiti u: železničkocarinske magacine. Železničko-carinski magacin je zatvorena prostorija koja služi za smeštaj carinske robe prevožene u železničkom saobraćaju. carinska smestišta. način plaćanja ležarine za smeštaj carinske robe kao i rokovi ležanja robe. carinski pečati i dr. Konsignaciono skladište je zatvoreno prostorija ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor koje otvara preduzeće ili drugo pravno lice registrovano za spoljno trgovinski promet radi smeštaja uvozne carinske robe u svojini stranih firmi sa kojima ima ugovor o konsignacionoj prodaji te robe na gomaćem tržištu. i oni se stavljaju na carinsku robu da bi se obezbedila njena istovetnost. U opravdanim slučajevima carinarnica može produžiti rok ležanja do 15 dana. Učesnici carinskog postupka dužni su da omoguće carinskim organima nesmetano vršenje carinskog nadzora. slobodne i carinske zone. način vođenja evidencije i ostala pitanja. kao i roba koja se provozi. domaća ocarinjena roba spremna za izvoz.

Centralno skladište je zatvorena prostorija namenjena preduzeću ili drugom pravnom licu ovlašćenom za držanje slobodne prodavnice smeštaju robe koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama. domaće ocarinjene i neocarinjene robe namenjene izvozu i robe koja se prevozi. na aerodromu i u robnotransportnom centru. Kao što naziv kaže u centralno skladište se može smestiti roba namenjena za istu svrhu. pakovanje. Slobodne carinske prodavnice u lukama i pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj i na drumskim graničnim prelazima mogu se sastojati od prostorija u kojima se prodaje roba i drugih prostorija za smeštaj robe. i to: sortiranje. egaliziranje. pretovar i uskladištenje neocarinjene robe koja se uvozi. Slobodna carinska prodavnica je obezbeđena tako da bez carinskog nadzora nije moguće unošenje i iznošenje robe. a putnicima koji dolaze u SCG i putnicima u provozu preko carinskog područja SCG pre obavljanja carinske kontrole. Od uvođenja carinskih zakona u naš carinski sistem definisan je njihov status u smislu carinskog područja SRJ. vazduhoplovnom ili rečnom pristaništu. Carinska zona se može sastojati iz više delova. strane jahte i čamci namenjeni sportu ili rekreaciji koji imaju odobrenje za plovidbu u obalnom moru. odnosno rekama i jezerima. putnicima koji odlaze u inostranstvo – posle obavljene carinske kontrole. i dužan je da se pridržava propisanih obaveza. rastavljanje i pravljenje uzoraka. U carinskoj zoni moze da se obavlja: • Istovar. Može se ostvariti u pomorskoj luci.U specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje može se smestiti domaća roba i uvozna carinska roba u svojini stranih lica. utovar. Slobodna carinska prodavnica je obezbeđena tako da bez carinskog nadzora nije moguće unošenje i iznošenje robe. a nalaze se u domaćim lukama i pristaništima). pristaništu. namenjena snabdevanju stranih prevoznih sredstava (strani brodovi. sastavljanje. ISPRAVE U CARINSKOM POSTUPKU Zakonom propisane isprave koje sadrže podatke neophodne za vođenje carinskog postupka su: • Jedinstvena carinska isprava (JCI) 2 Slobodne carinske zone su uvedene u carinski sistem SRJ novelacijama Carinskog zakona koje su izvršene 1963 god. Carinsku zonu može otvoriti preduzeće ili drugo pravno lice koje ima pravo korišćenja zemljišta u luci. markiranje. • U uobičajene pripreme robe za tržište. otvorenim za međunarodni javni saobraćaj i robnotransportnom centru. kao i za carinu i druge uvozne dažbine prema stanju robe u trenutku unošenja u te prostorije i prostore. merenje. Carinska zona je deo carinskog područja SCG na kome se primenjuju posebne mere carinskog nadzora i posebne olakšice u pogledu carinskog postupka 2. za razliku od većine inostranih carinskih sistema u kojima carinske zone imaju karakter van carinskog prostora 9 . Držalac prostora odgovoran je za robu smeštenu u tim prostorijama i prostorima. U slobodnim carinskim prodavnicama roba se može prodavati na vazduhoplovnom pristaništu.

obračun troškova prevoza. treći primerak se uručuje podnosiocu JCI-a prilikom sprovođenja određenog postupka dok se četvrti i peti primerak koriste u sprovođenju mera carinskog nadzora prilikom uvoza. CIPR se koristi za sprovođenje mera carinskog nadzora nad robom i prevoznim sredstvima u železničkom. roba predata carinarnici i sl. Rubrike obelezene brojevima popunjava podnosilac JCI-a . Rubrike obeležene slovima popunjava podnosilac CIPR. Rubrike u CIPR obeležene su brojevima i slovima. odnosno carinskog referata. dok rubrike obeležene slovima popunjava nadležna carinska ispostava. CARINSKA ISPRAVA ZA PRIJAVLJIVANJE ROBE (CIPR) CIPR je nacionalna isprava mera carinskog nadzora nad robom i koja se doprema u carinsko područje Srbije. a rubrike obeležene slovima – carinski radnik carinske ispostave.) • U drugim slučajevima kada se razdužuje evidencija o privremenom uvozu • JCI na osnovu koje se privremeno izvezena roba posle oplemenjivanja i opravke vraća iz inostranstva 10 . uverenje o poreklu robe. Jedinstvena carinska isprava sastoji se iz pet primeraka. Prvi primerak zadržava carinarnica prilikom sprovođenja određenog postupka. otprema iz carinskog područja Srbije ili naknadno upućuje drugoj carinskoj ispostavi. vazdušnom i saobraćaju vodenim putevima. vazdušnim i brodskim prevoznim sredstvima. prevozna isprava. Nakon provere tačnosti podataka iz JCI-a carinski organ overava sva pet primeraka. odnosno carinskom referatu u železničkim. drugi primerak služi za potrebe statistike. izvoza i provoza robe. Prilikom sprovođenja postupka uz JCI se podnose i dokumenta kao što su faktura.• • Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) Specifikacija za razduženje privremeno uvezene-izvezene robe JEDINSTVENA CARINSKA ISPRAVA (JCI) Mere carinskog nadzora nad robom koja se otprema ili doprema iz carinskog područja Srbije ili naknadno upućuje drugoj carinarnici drumskim prevozom kao i postupak uvoznog odnosno izvoznog carinjenja i smeštaja robe u skladišta ili u druge prostorije sprovode se na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI).Rubrike JCI-a obeležene su brojevima i slovima. SPECIFIKACIJA ZA RAZDUŽENJE PRIVREMENO UVEZENE – IZVEZENE ROBE Ova specifikacija se podnosi uz: • JCI na osnovu koje se privremeno uvezena roba na oplemenjivanje i opravku vraća u inostranstvo • Zahteva kojim se traži oslobađanje od obaveze vraćanja u inostranstvo privremeno uvezene robe (uništena roba. uverenje o kvalitetu robe. veterinarska i fitosanitarna uverena i druge isprave.

Antidampiške carinske tarife. carinskih stopa. protekcionističkim kriterijumima3 CARINSKA OSNOVICA Vrednost robe koja čini carinsku osnovicu je ugovorena cena (transakciona vrednost). 11 . Ugovorenom cenom smatra se stvarno plaćena cena ili cena koju treba platiti za robu kupljunu radi uvoza u Srbiju. Sva roba u carinskoj tarifi je klasifikovana u veće ili manje delove: odeljke. kaznene i čitav niz drugih carinskih tarifa. Ako se carinska osnovica robe koja se uvozi ne može utvrditi. carinska tarifa predstavlja sistematičan pregled roba i carinskih stopa prema kojima se naplaćuje carina na osnovu zakonskih propisa. Ukratko. U zavisnosti od oblika carinskog opterećenja carinska tarifa može biti: • Određeni procenat od vrednosti • Zasnovana na carinjenju fizičke jedinice mere • Zasnovana na kombinaciji kriterijuma po vrednosti i fizičkim jednicama mere. Od zavisnosti od toga kojim tretmanom se bave carinske tarife mogu biti uvozne. gleve. razrede i tarifne brojeve. dopunjenje i menja po pravilu u oblik uzakona. Donosi se.• Uz zahtev kojim se traži oslobađanje od obaveze vraćanja iz inostranstva privremeno izvezene robe (uništena i slično) CARINSKA TARIFA Propisi državnih organa o tretmanu robe koja prelazi državnu granicu nezavisno od toga da li se radi o robi koja se uvozi ili izvozi nazivaju se carinskim tarifama. onda se uzima 3 Ne mali broj autora pored ove dve vrste ističe i tzv. SVRSTAVLJANJE ROBE U CARINSKOJ TARIFI Prema načinu donošenja razlikuju se • Autonomne carinske tarife • Konvencionalne carinske tarife Autonomne donosi zemlja samostalno na temelju vlastitih potreba i procena. kompenzatorne carinske tarife. U užem smislu sastoji se od naimenovanja robe po nomenklaturi. Ekonomskopolitičku suštinu moguće je razlikovati carinske tarife bazirane na: • Fiskalnim kriterijumima • Zaštitnim tj. izvozne ili tranzitne. Konvencionalne donosi zemlja na osnovu bilateralnog ili multilateralnog ugovora sa drugim ekonomijama. pravila za razvrstavanje roba prema carinskoj tarifi i tarifnih brojeva. U carinsku osnovicu ne uračunavaju se troškovi i izdaci koji nastaju posle njenog uvoza.

Davanje čreferencijalnog karaktera carini ima za cilj da se proizvodima iz određene zemlje ili grupe zemalja obezbedi povoljniji tretman u odnosu na iste proizvode poreklom iz drugih zemalja. brodovima i drugim prevoznim sredstvima iz drugih zemalja. organi državne vlasti može pored postojećih carinskih stopa propisati i sezonske stope. Carina je dažbina koja se naplaćuje na stranu robu koja se uvozi na carinsko područje određene zemlje ili se sa tog područja izvozi. došlo se do toga da carina postaje osnovna mera zaštite domaće proizvodnje. 12 . provoz i izvoz robe. Od toga da je carina nastala kao isključivo fiskalni instrument na uvoz. Carinskim zakonom je predviđena mogućnost da se za uvoz robe iz zemalja u razvoju mogu odrediti preferencijalne carinske stope.ugovorena cena iste ili slične robe kupljene radi uvoza. Jedini instrument u odvijanju robne razmene sa svetom. SEZONSKE I PREFERENCIJALNE CARINSKE STOPE Carinske stope u carinskoj predstavljaju instrumenat dugoročne zaštite domaće proizvodnje. koji se priznaje kao moguća zaštita domaće proizvodnje od negativnog uticaja svetskog tržišta. DODATNA CARINA Ukoliko strana zemlja u toku carinskog postupka ili plaćanja carine ne postupi sa robom srbskog porekla ili sa srbskim brodovima i drugim prevoznim sredstvima isto kao i sa robom. U slučaju da postojće carinske stope nisu u funkciji obezbeđenja stabilnosti domaće agrarne proizvodnje i domaćeg tržišta poljoprivrednih proizvoda. Vlada može propustiti da se na uvoz robe iz odnose zemlje plaća dodatna carina. uvezene u isto ili približno isto vreme kada i roba koja se carinai. je carina. INSTRUMENTI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE  POJAM CARINE I NJEN ISTORIJSKI RAZVOJ Savremeno svetsko tržište ima razređena pravila kako se rešavaju razlike u cenama u robnoj razmeni sa svetom.

Carina je u principu trošak poslovanja uvoznika. prilikom kalkulacija cene. dejstva i uloge u međunarodnoj robnoj razmeni. mada se najčešće prevaljuje. Provozne carine su bile atraktivne onda kada su bile čist fiskus za državu. posebno u robovlasničkom i feudalnom društveno-ekonomskom sistemu. B. Izvozne carine su imale nešto značajniju ulogu u uslovima kada su carine imale čisto fiskalni karakter. Carine prema pravcu kretanja robe Carine se mogu podeliti na različite vrste. Provozne carine su plaćane na robu koja tranzitira preko carinskog područja jedne suverene zemlje. Izvozne carine se uvode izuzetno kada postoji ekonomski isteres da se ograniči ili zabrani izvoz određenih proizvoda. Carina se obračunava i naplaćuje u procentu predviđenom u Carinskoj tarifi ili iznosu od određene vrednosti uvozne robe (carinske vrednosti). kao i dužini vremena njene primene koja obezbedjuje racionalno ponašanje proizvodjača u osnivanju nove proizvodnje i postizanja uslova privređivanja koji ga osposobljavaju za medjunarodnu konkurenciju). Prema pravcu kretanja robe carine se dele na: • Uvozne • Izvozne • Provozne Uvozne carine u savremenim carinskim sistemima u svetu predstavljaju najvažniji instrument delovanja na obim i strukturu spoljne trgovine. Vrste carina prema načinu obračuna i naplate 13 . s tim da se na tom prostoru zadrži (po nameni to mogu biti: investicije i oprema. zavisno od kriterijuma. sirovine i repromaterijal i roba široke potrošnje).  VRSTE CARINA A. Karakteristike carine su sledeće: • Carina je dažbina • Carina je po pravilu trošak uvoznika • Carina je državni prihod (fiskus) koji naplaćuje država • Carina može biti instrument zaštite domaće proizvodnje (ako se formira na posebnom nivou. Uvozna carina se plaća na stranu robu koja ulazi na carinsko područje druge zemlje. na potrošača. Najznačajnija podela je prema: • Pravcu kretanja robe preko carinske linije • Načinu obračuna i naplate • Ekonomsko-političkom dejstvu.

komad i dr. jer se zbog nižih svetskih cena. menjaju i efekat zaštitne funkcije • Uvozom robe preko carina od vrednosti utiče se na monetarnu politiku.) Primenom specifičnih carina otklanjaju se nedostaci carine od vrednosti. Specifična carina. carine se dele na: • Carine od vrednosti • Specifične carine • Kombinovane carine CARINE PO VREDNOSTI Ona se naplaćuje se primenom odgovarajućih stopa iz Carinske tarife na vrednost uvozne robe. falsifikovanje dokumentacije i dr.Zavisno od načina obračuna i naplate. Pozitivne strane primene carine od vrednosti su: • Relativno proporcionalno jednako opterećuje robu. odnosno vrednosti uvozne robe na koju se primenjuju carina (ispostavljanje netačnih računa. 14 . jer se ne utvrđuje vrednost koja može biti zloupotrebljena . To znači da iznos carine zavisi direktno od visine vrednosti robe koja je predmet carinjenja. tako i negativne strane u ostvarivanju same funkcije carine. plaćanjem carine od vrednosti. odnosno od realne cene na svetskom tržištu. krajem devetnaestog veka dobile su na značaju specifične carine. primenjuje se na jedinicu mere robe koja se uvozi. kao dažbina propisana od strane države. Korišćenje instrumenata carine od vrednosti uvezene robe ima kako pozitivne. uslove privređivanja • Teškoće kod utvriđivanja carinske osnovice. kretanje troškova. Negativna dejstva carine su: • Prilikom značajnih promena cena na inostranom tržištu. metar. • U uslovima stabilnih cena na svetskom tržištu uspešno se ostvaruje zaštitna funkcija carine • Način obračuna carine je vrlo jednostavan(jer se primenjuje procenat carine na vrednost robe). zavisno od kvaliteta. • Što se podstiče uvoz kvalitetnijih proizvoda. u meri i na način utvrđen propisima. odnosno izvozi (kilogram. litar. čime se uslovi privređivanja na domaćem tržištu prilagodjavanju delovanju zakonitosti robne proizvodnje koji vladaju na svetskkom ekonomskom prostoru.) SPECIFIČNE CARINE Da bi se izbegli nedostaci obračuna i nasplate carina od vrednosti. postiže većea konkurentnost na domaćem tržištu • Uspešno se vrši doziranje uticaja svetskog tržišta na domaće.

a ukupan iznos dobija sabiranjem ova dva iznosa • Iznos carine se određuje po jedinici mere. Kao što sama reč kaže kombinovane carine se sastoje iz kombinovanja dobrih strana carine od vrednosti i specifičnosti carina. kao kombinovane carine. a posebno od vrednosti robe koja se uvozi. Iako se obračunava i naplaćuje od vrednosti uvoezene robe. a time se ostvaruje veći fiskalni efekat za obezbeđenje sredstava z afinansiranje budžetske potrošnje. jer je carina srazmerno veća za robu menje vrednosti i obrnuto • Što se zbog neproporcionalnog opterećenja robe. iako je efekat kombinovanja relativan.kombinovanih carina. 15 . Karakteristika fiskalnih carina je u tome da su one niže i da se uvode na relativno manji broj roba. podstiču uvoznike na što veći obim uvoza namenske robe. te se kao efekat dobijaju rezultati kao da se primenjuje sprcifična carina. ali tako da ne može biti manja od određenog procenta od vrednosti uvozne robe. po pravilu. a podstakli pozitivni efekti ovih carina. Vrste carina prema ekonomsko-političkom dejstvu Fiskalne carine Fiskalne carine su one koje su uvedene na uvoz robe sa ciljem da se ostvare što veći prihodi za potrebe države. organi carinske službe organizaciono. U svetu je nastala praksa da su. KOMBINOVANE CARINE Kako bi se otklonili nedostaci primene carine od vrednosti i specifične carine. u onim zemljama gde je fiskalni karakter dominantan. C. s tim da iznos po jedinici mere. Kombinovanje jednog i drugog sistema. ne može da bude niži od određenog iznosa • Carina se određuje delimično od vrednosti. a. primena jedinstvene carinske stope ne pravi klasifikaciju robe koja je predmet carinjenja.Nedostaci primene specifičnih carina su: • Što neproporcionalno opterećuju uvoznu robu. ali uglavnom namenjene širokom obliku. Zaštitne carine Zaštitne carine se javljaju usled neujednačenog razvoja svetske privrede i različitih uslova uklapanja pojedinih država u svetske ekonomske tokove. nalaze u sastavu ministarstva finansija. a delimično kao specifična carina (od jedinice mere). ne postiže pravi zaštitni karakter carine. primenjuje se uglavnom na sledeći način: • Carina se određuje od vrednosti. Time se carinski organ prevashodno usmerava da naplaćuje prihod od carine za potrebe države. neke zemlje u svetu pristupile su primeni tzv.

Zemlja koja trpi zbog prohibitivnih carina drugih zemalja. carine koje se zovu retrozivne ili borbene carine. Austrije. Carina je menjala svoju funkciju u društveno – ekonomskim odnosima razvoja svetske privrede. Australije i dr. Carinsko opterećenje utiče depresivno i inflatorno na unutrašnje ene. Švedske. pre svega u spoljnotrgovinskim odnosima. takođe. od slobodnoh uvoza do zabrane. a njen iznos je elemenat formiranja cene robe na domaćem i svetskom tržištu. Praksa je u svetskoj trgovini pokazala da uvođenje prohibitivnih carina od strane jedne zemlje izaziva kontra meru države koje su oštećene na taj način da im je ograničen izvoz. u odnosu na one iz Carinske tarife. mladih i nerazvijenih država. Carina može da utiče na uvoz robe. Nemačke. 16 . te se uvode odgovarajuće mere. Visina carine. Prohibitivne carine Prohibitivna carina je ona carinska mera gde se visinom carine utiče na takava nivo cene uvezene robe na domaćem tržištu da se praktično onemogućava uvoz ili izvoz. to se najčešće ide na primenu prohibitivnih carina. a i kririkovana. a samim tim i na formiranje vrednosti nacionalne valute. Pošto se u praksi na administrativne mere zabrane uvoza robe u međunarodnim ekonomskim odnosima reaguje vrlo oštro. Carinom se utvrđuje paritet cena na domaćem tržištu na kome se vrši proizvodna preorjentacija prema programu proizvodnje koji se štiti. takođe. po pravilu. Retorzivne carine Retorzivne carine imaju pre svega politički. Carina. Carinski sistem Srbije. uvođenjem retorzivnih carina nastoji da natera na popuštanje zemlju koja je zavela posebnu trgovačko-političku meru. posebno se afirmisala u razvoju tzv. Preferencijalne carine Kada država uvodi niže carinske stope ili ih ukida. Carina je ekonomska kategorija koja je prisutna u razvoju proizvodnih snaga i produkcionih odnosa u svetu. a ne ekonomski karakter. sem carine. kao instrument zaštite privrede. sa najdužom tradicijom. najviše hvaljena. danas najrazvijenijih svetskih sila: Amerike.U bogatstvu instrumenata zaštite domaće proizvodnje mera. utiče i na nivo unutrašnjih cena robe. U carinskom sistemu Srbije postoji mogućnosdt uvođenja retorzivnih (dodatnih) carina. koristi niz drugih instrumenata i mera kojim se obezbeđuje strategija privrednog razvoja i ciljevi mera tekuće ekonomske politike. jeste carina. za uvoz robe poreklom iz određene zemlje ili regiona zemlje primenjuju se preferencijalne carine.

Antidempiške carine Da bi se obezbedilo uspešno osvajanje inostranog tržišta koriste se. Jasno je da se. godine. prodajna cena robe je niža. Diferencijalna carina je i retorzivna ako je uvedena kao protivmera na uvoz ro9be iz zemlje koja je na uvoz određene robe ili na postupak sa nekom robom uvela visoku carinu. sadrži instrument dodatne carine kojim se. Dodatna carina koja je usmerena na neutralisanje demping cene popularno se zove antidempinška carina. diferencijalna carina ima ili prohibitivan ili retorzivan karakter. odnosno roba je cenovno konkurentnija. cenovni tretman robe poreklom iz druge države ugovornice na domaćem tržištu čini povoljnijim. za iznos carina. U nizu odbrambenih mera koje države preduzimaju u borbi protiv femping cena. Dobra ekonomska saradnja. pre obračuna carine. Slovenijom. vrši realna nivelacija dempinške cene na nivo realne međunarodne cene.Osnovu za primenu preferencijalnih carina čine međudržavni sporazumi o trgovini između vlada ovih država koji se ratifikuju od strane parlamenata. 1996. Kao uporediva cena uzima se cena na domaćem tržištu iz koje je isključen porez na promet. Diferencijalne carine Diferencijalnim carinama se roba poreklom iz određene zemlje dovodi u nepovoljniji položaj u odnosu na robu iz drugih zemalja. Bugarskom. kako bi se primenom carinske stope na novoutvrđenu vrednost obezbedila realna funkcija carine. 17 . Za robu iz ovih zemalja sa kojima je primenjena preferencijalna carina. odnosno smanjenih carina i eventualnih dažbina. Sa stanovišta odvijanja međunarodne robne razmene. Rumunijom. diferencijalna carina ima politički karakter. kao i veoma dobri do potpisivanja Sporazuma o trgovini između Vlade Srbije i Vlade Republike Makedonije. jeste i dodatna carina.pored drugih. Carinski sistem Srbije. Kriterijumi za utvrđivanje demping cena koje su niže od normalnih cena su: • Da je izvozna cena robe niža od one po kojoj se ta ili slična roba prodaje na tržištu zemlje izvoznice. Mađarskom. Takvi sporazumi su već ratifikovani sa Rusijom. Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Sve karakteristike robe iz zemalja sa kojima se ima tretman preferencijalne carinske zaštite u uvozu. Cilj antidempinške carine je da se izvrši izravnanje depresirane cene robe na nivo normalne cene. unutrašnja taksa i dr. posle secije nekih republika iz bivše SFRJ. takođe. i neekonomske cene kao elemenat cenovne konkurentnosti. između zemlje koja je takvu carinu uvela i zemlje na čiju se robu primenjuje. marže. Po pravilu. ima i izvoz proizvoda iz države saugovarača na tržištu dotične zemlje.

da na predlog ministra za finansije.• • • Da je cena robe koja se uvozi niža od cena po kojoj se takva roba prodaje na drugom tržištu između nezavisnog kupca i prodavca Da je cena uvozne robe niža od najviše izvozn cene postignute kod izvoza u treće zemlje Da ikznos dodatne carine pvećava fakturnu vrednost uvezene robe što se drugim elementima predstavlja carinsku osnovicu za obračun i naplatu carine. pa se ne može istovremeno za uvoz robe iz određene zemlje naplatiti i antidempinška i kompenzatorna carina. Smanjenje traženje za uvozom robom čiji je plasman usporen carinskim ograničenjima posebno ako su u pitanju velika potrošna područja. Vlada može. a po prethodno pribavljenom mišljenu ministra za poljoprivredu i ministra trgovine. Uticaj carine na domaću proizvodnju 18 .  EFEKTI CARINE Efekti carine na uvoz Efekat carine na uvoz ostvaruje se pod uslovom da postoji domaća proizvodnja robe koja je predmet uvoza. Kompenzatorne carine Kompenzatorne carine se uvode na uvoz robe. da propiše plaćanje sezonske stope carine na uvoz određenih poljoprivrednih proizvoda. Iznos kompezatorne carine. jer se cenovna konkurencija formira na nižem nivou. normalnim uvoznim cenama. kao i kod antidepinške carine. ulazi u osnovicu na koju se primenjuju redovne stope iz carinske tarife predviđene za tu robu. Svaka od ovih carina ima svoju specifičnost u izravnanju depresiranih cena uvoznih roba sa realnim. Sezonska carinska stopa ne može da bude veća od 20% od carinske osnovice proizvoda koji se uvozi. Karakter kompenzatornih carin je različit od antidempinških. radi neutralisanja te subvencije i premije. pored postojećih carinskih stopa. a time i na pad cene na svetskom tržištu. premija ili refakcija (da bi ona bila cenovno niža). uz ograničeno vremensko trajanje. za koju se u zemlji izvoznici daje subvencija. Iznos kompenzatorne carine ne sme da bude veći od iznosa premije odnosno subvencije zbog koje je uvedena. Sezonske carine Sezonske carine se primenjuju samo na uvoz poljoprivrednih proizvoda u određenom vremenskom periodu kada uvoz strane robe dovede do nestabilnosti domaće proizvodnje i domaćeg tržišta. povratno utiče na smanjenje potrošnje.

Intezitet uticaja carine na cene na unutrašnjem tržištu svakako da zavisi i od ekonomske stabilnosti zemlje. poslove iz ovog delokruga obavlja preko centralne uprave carina i područnih organa. a izvozne cene ostaju nepromenjene. smanjiće se i izvoz za veći procenat nego što je stopa porasta cena. ukoliko je potražnja u inostranstvu za domaćom robom takođe elastična. kao osnovnoh faktora troškova proizvodnje u svim fazama proizvodnje. ako je uvedena na onu robu koja se iz te zemlje i izvozi. jer su već dobile realan izvozni cenovni paritet. Kumulativno dejstvo carine Pravi efekat carine ostvaruje se kumulativnim dejstvom. od poluproizvoda do finalnih proizvoda. Ako je carina na pojedine proizvode uvedena u zemlji koja je značajan kupac tog artikla na svetskom tržištu. kada carina treba da se plati ne samo na uvoz finalnih proizvoda. za iznos carine uvećava se cenovna inflacija. Carina može uticati na povećanje cena na domaćem tržištu i za iznos veći od iznosa carine. Zbog negativnog dejstva elastičnosti tražnje. Kao rezultat takvih kretanj. sistema korišćenja proizvodnih kapaciteta i drugih činilaca privređivanja. Naime. ORGANIZACIJA UPRAVE CARINA4 Uprava carina. jer se povećavaju cene uvozne robe. to će izazvati pad svetske cene. jer bi u slučaju tkvog porasta cena izvoznici prodavali tu robu na domaćem tržištu. iako je logično da je uvođenje carine na uvezenu robu trebalo da dovede do nekog povećanja. ako se roba uvozi preko jednog ili više posrednika koji zaračunavaju visoku uvoznu proviziju. Ako je domaća potrošnja elastična na povećanu cenu uvozne robbe za iznos prevoznih troškova i osiguranja do granice i carine. potraživanja će se smanjiti za veći procenat od procenta porasta cena. već i na uvoz poluproizvoda. uticati na razvoj domaće proizvodnje. Carina neće uopšte uticati na promenu cena na domaćem tržištu. Uticaj carine na cene Uticaj carine na cene na domaćem tržištu je istovetan sa devalvacijom.Da li će racionalna carinska zaštita. preko carine. kao organ uprave u sastavu Ministarstvo Finansije Republike Srbije. zavisi i od elastičnosti domaće potrošnje na povećani nivo cena uvoznih proizvoda zbog carine. realnosti kursa domaće valute i od obima i strukture proizvodnje. Osnovne centralne jedinice Centralne Uprave Carina su: • Sektor za carinsko poslovanje • Sektor za ljudske sektore i opšte poslove • Sektor informacione tehnologije • Sektor finansijskih investicija i pravnih poslova 4 Sajt Uprave Carina 19 . domaća proizvodnja će se smanjiti.

• • • • Sektor za kontrolu primene carinskih propisa Sektor za Evropske integracije i međunarodnu saradnju Sektor za reviziju. uprave carina i carinarnica . spoljnotrgovinskih.. deviznih i drugih propisa koji se primenjuju u carinskom postupku a kojima se regulušu mere carinskog nadzora i carinjenja robe. obezbeđenje funkcionisanje i racionalne eksplatacije informaionog sistema carinske sužbe. primena propisa iz radnog odnosa i učešće u pripremi nacrta Carinskog zakona i • • • 20 . praćenje i analiziranje primene instrumenata carinske politike. Poslovi iz delokruga rada ovog sektora se obavljaju preko sledećih užih unutrašnjih jedinica: Odeljenje za projektovanje. poslove praćenja i primene carinskih propisa. Poslovi iz delokruga rada ovog carinskog sektora vrše se preko sledećih užih unutrašnjih jedinica: • Odeljenje za Carinsko-Pravne poslove • Odeljenje za Carinsku Tarifu • Odeljenje za poreklo robe • Odeljenje za Carinsku vrednost • Odeljenje za Carinsko-Upravne poslove • Grupa za TARIS SEKTOR ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE Ovaj sektor vrši poslove koji se odnose na: Plaćanje razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija carinske službe. vrši proučavanja i praćenje organizacije razvoja Carinske službe. obezbeđuje održavanje. ostvaruje kontrolunu funkciju. programiranje i statistiku Odeljenje za sistemsku podršku i razvoj Odeljenje za tehničku podršku i kordinaciju rada SEKTOR ZA LJUDSKE SEKTORE I OPŠTE POSLOVE Ovaj sektor vrši sledeće poslove. izrada programa i izveštaja o radu Carinske službe. vođenje drugostepenog Carinskog Upravnog postupka i dr.. unapređivanje i razvoj procesa automatizacije u poslovanju stručnih službi. priprema i izrada predloga akata o organizaciji i sistematizaciji raznih sistema. stara se o pravnomernoj i jednobraznoj primeni sveih propisa koji se primenjuju u vršenju funkcija carinske službe. unutrašnju kontrolu i analitiku Biro direktora SEKTOR ZA CARINSKO POSLOVANJE Ovaj sektor vriši sledeće poslove kao što su.

carinske isprave i obaveštajne poslove. nabavka opreme i inventara za potrebe Carinske službe. izrada priloga i objedinjavanje isih u vezi sa procesom zaključivanja sporazuma i stabilizacije i pristupanja Evropskoj uniji. kao i kroz saradnju sa odgovarajućim inspekcijskim i drugim službama. rad na procesu pristupanja Međunarodnoj Carinskoj Konvenciji i zaključenju drugih 21 . pripremanje nacrta programa razvoja i modernizacije Carinske službe. Poslove iz delokruga rada ovog ssektora obavljaju sledeće uže unutrašnje jedinice: • Odeljenje za ljudske sektore • Centar za stručno obrazovanje • Odeljenje za opšte poslove SEKTOR FINANSIJSKIH INVESTICIJA I PRAVNIH POSLOVA U okviru ovog sektora se vrše sledeći poslovi. Poslove iz delokruga rada ovog sektora vrše sledeće unutrašnje jedinice: • Odeljenje za investicije. droge. valute. vrše se još mnogi drugi poslovi. Poslove iz delokruga rada ovog sektora vrše sledeće unutrašnje jedinice: • Odeljenje za suzbijanje krijumčarenja • Odeljenje za zaštitu intelektualne svojine • Odeljenje za carinske istrage • Odeljenje za obaveštajne poslove SEKTOR ZA EVROPSKE INTEGRACIJE I MEĐUNARODNU SARADNJU Ovaj sektor obavlja sledeće poslove.. izrada ugovora i rešenja u vezi sa imovinskim-pravnim odnosima i vođenja sporova iz ove oblasti. brši poslove koji se odnose na kontrolu jedinica UC na poslovima carinjenja. carinskog nadzora. izrada investicionih progarama. naplate dažbina. sprečavanju ilegalnog unošenja oružja. privremenog uvoza – izvoza. nabavku i kordinaciju prodaje • Sektor za budzet • Sektor za pravne poslove • Sektor za naplatu budzetskih prihoda SEKTOR ZA KONTROLU PRIMENE CARINSKIH PROPISA Ovaj sektor vrši poslove kao što su. utvrđivanje godišnjih planova i predračuna za nabavku opreme.. izrada analize poslovanja. obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa i drugi poslovi. suzbijanje krijumčane. ove poslove sa drugim unutrašnjim jedinicama UC. u saradnji sa drugim sektorima vrši komparativne analize i predlaganja načina Harmonizacije istih sa nacionalnim propisima iz oblasti carine.predloga opštih akata Uprave Carina koji se odnose na prava. planiranje i raspodela sredstava za plate.

sporazuma u oblasti carine i praćenje njihovog sprovođenja. Poslovi iz delokruga rada ovog sektore se obavljaju preko odseka. organizovanje. carinskih ispostava. UNUTRAŠNJU KONTROLU I ANALITIKU Ovaj sektor vrši poslove: planiranje. kontrola i analiza rada carinarnica na poslovim carinjenja robe. praćenje rada Svetske Trgovinske Organizacije na globalnom nivou. otkrivanje i sprečavaje carinskih prekršaja . kolegijume. Carinarnica kao područni organ vrše poslove nadzora nad robom. privremenog uvoza – izvoza. materijalno – finansijskog poslovanja.. koordiniranje. izrada priloga neophodnih za pristupanje u STO. aktuelnosti podataka. analiza razlika. vodi u prvom stepenu Upravni i prekršajni postupak i druge poslove. izrađuje zapisnike i zaključke. carinskog nadzora. savetovanja i sastanke.5 MEĐUNARODNA CARINSKA SARADNJA NA SUZBIJANJU KRIJUMČARENJA PETI SEKTOR UPRAVE CARIN 5 sajt Uprave Carina 22 . planiranje i analiziranje raspoloživih resursa. organizacija i kordinacija prilikom indetifikacije odgovarajućih ciljeva iz oblasti najvipe očekivanih razlika. vrši sekretarske poslove za potrebe direktora i pomoćnika direktora. referata. Vođenje istraga i pripremanje izveštaja o istragama pokrenutim na osnovu postojanja osnove sumnje ili po prijavama za neprofesionalno ponašanje carinskih službenika i zbog pokušaja korupcije. Poslovi iz delokruga rada ovog sektora vrše sledeće uže unutrašnje jedinice: • Odsek za Evropske integracije • Grupa za Bilateralnu carinsku saradnju • Grupa za multilateralnu carinsku saradnju SEKTOR ZA REVIZIJU. i dr. devizno-valutnu kontrolu u međunarodnom putničkom prometu. carinskog – upravnog i prekršajnog postupka. carinskih referata i carinskih punktova. prevoznim sredstvima. carinskih labaratorija. priprema materijale i organizuje sastanke .. putnicima. Poslovi iz delokruga rada ovog sektora vrše sledeće uže unutrašnje jedinice: • • • Odeljenje revizije Odeljenje za unutrašnu kontrolu Grupa za analizu razlika BIRO DIREKTORA Ovaj sektor vrši stručne poslove za potrebe direktora i pomoćnika direktora. carinjenje robe. naplate prihoda budžeta i dr.

organizovanje predavanja i stručnih kolegijuma na temu «Primena ovlašćenja sadržanih u odredbama novog Carinskog zakona» (pretres lica i prostorija. za područije svake carinarnice. počinje aktivno suprotsavljanje kriminalitetu. Uključivanjem naših službi u međunarodnu saradnju pokušavamo da ubrzanom modernizacijom dostignemo neke prosečne rezultate. nošenje i upotreba oružija.U zadnje vreme . Prema istraživanju Amnesti Internationala za SRJ – Srbija i Crna Gora su na samom vrhu evropske i svetske lestvice po stepenu korumpiranosti društva. Begovića. 6 Carinski glasnik 23 .Ovaj sektor se sastoji od devet odeljenja i grupa i to : • • • • • • • • • Odeljenje za obaveštajne poslove Odeljenje za zaštitu intelektualne svojine Odeljenje za suzbijanje krijumčarenja Odsek za carinsku kontrolu vodenih puteva Odeljenje za carinske istrage Grupa za evropske integracije TTFSE projektni implementacioni tim Odeljenje revizije Grupa za analizu rizika Neki od planova Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja su: • izrada strategije sprovođenja mera carinske kontrole po dubini • • • • teritorije. preko 50% robe koja pređe granicu se ne carini se već prolazi raznim ''sivim'' kanalima. zaustavljanje vozila i dr.). privođenje lica. V. izrada Upustva za rad carinskih službenika na poslovima suzbijanja krijumčarenja i kontrole primene carinskih propisa. ali i za skrivanje nekih svetski poznatih kriminalaca. dolazi do ponovnog uključivanja naše zemlje u svetske i evropske organizacije. Najviše zbog sanakcija tj. tlo tadašnje države bilo je pogodno za sve vidove kriminala. kada se tadašnja država nalazila u ekonomskoj blokadi i ratovima u okruženju. van graničnih prelaza. mera blokade i isključenosti iz članstva iz međunarodnih organizacija. stručno osposobljavanje u oblasti protiv deverzione zaštite i obuka za korišćenje rentgen aparata.6 KRIMINAL KOD NAS Kriminal u SRJ počeo je da cveta u vreme 90-tih godina dvadesetog veka. Naša država počev od 2000-te god. a prema jednoj od izjava bivšeg direktora Uprave carina. u carinarnicama. stvaranje preduslova za formiranje tima Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja na teritoriji carinarnice Šabac.

Kriminal se javlja u raznim oblicima i vidovima. ). Među prvima koje su donele takav akt je i Carinska služba Srbije. ili možda iz revolta prema vlasto u državi. jer na ovaj način zarađen novac kasnije kroz tzv. dok carinske delikte prave ljudi sa određenim ciljem ( u smislu sticanja prihoda na ne zakonit način. opojnih droga. ljudskih organa.). ljudi – tzv. ipak su neke Javne službe donele svoje akte o suzbijanju kriminalnog delovanja svojih zapošljenih.proces ''pranja novca'' ulazi u legalne tokove i tako utiče na privredno – ekonomska dešavanja u zemlji. Većina ljudi koji prelaze državnu granicu prekršaje čine nehotice . oni koji prave ozbiljne carinske prekršaje – delikte. Da bi se izborili sa njim u javnim službama. od kojih neki mogu imati i teške posledice po bezbednost države (krijumčarenjeoružija. to rade organizovano i u određenim grupama. Sa druge strane.iz ne znanja. moramo izraditi strateški plan za borbu protiv kriminala. belo roblje. Većina ljudi pravi carinske prekršaje zbog toga što neznaju da li roba koju nose sa sobom podleže ili ne podleže obavezi plaćanja carine. To su uglavnom prekršaji koji nemaju veliki uticaj na opštu ekonomsku situaciju u zemlji. i sl. i dr. Ove vrste prekršaja imaju veliki uticaj na opštu ekonomsku situaciju u zemlji. U carinske prekršaje spadaju dela kojima se povređuju carinski propisi koji definišu prava i obaveze držaoca carinske robe. Da bi se uspešno vodila ova borba mora postojati : • • • • • • • jasna strategija borbe protiv kriminala jasno definisana pravna regulativa (zakoni i zakonski akti ) dobra tehničko-tehnološka opremljenost dobre organizacione mere kadrovska politika mora biti precizno definisana materijalni položaj zaposlenih mora biti na zavidnom nivou jasno definisana međunarodna saradnja CARINSKI PREKRŠAJI I DELIKTI U carinske prekršaje i delikte spadaju lakše i teže povrede carinskih propisa naše zemlje. Carinske prekršaje po srodnosti i međusobnoj povezanosti možemo podeliti na : • carinske prekršaje koji se čine izbegavanjem mera carinskog nadzora i neprijavljivanjem robe • carinske prekršaje kojima se vrše povrede carinskih propisa o carinskim povlasticama i drugm pogodnostima prilikom uvoza i izvoza robe • carinske prekršaje kojima se netačno prijavljuje carinska roba 24 . Obizorom da još uvek nemamo jasnu politiku o borbi protiv kriminala.

Ovaj pojam se obično poistovećuje sa rečima ''šverc'' . i ono podrazumeva obično nepotpune deklaracije o robi. Sve ove reči objašnjavaju nedozvoljenu trgovinu predmetima i robama čiji je promet ograničen ili zabranjen. Krijumčarenje je staro koliko i ljudsko društvo. po nekim autorima.7 Carinske prekršaje. roba široke potrošnje. 25 . i dr. S. stvaranje budžetskog deficita. str.) 7 8 prof. ''crna berza''.• carinske prekršaje kojima se otežavaju mere carinskog nadzora. Dr. ali subjekt koji je učinio prekršaj čini pokušaje da izbegne carinski nadzor. Krijmčarenje može imati jako teške posledice na državu uopšte. blagovremena naplata carine i drugih uvoznih dažbina • carinske prekršaje koji se vrše stavljanjem u promet neocarinjene robe ili držanjem takve robe po ma kojem osnovu. preko granice. T. Krijumčarenje se sasatoji u unošenju ili iznošenju robe domaćeg ili stranog porekla. Todorović – Carinsko poslovanje. tehnički proizvodi.182. je najteže krivično delo iz ove podele. Menjalo se i razvijalo zajedno sa ljudkim društvom. pa roba koja se krijumčari može se podeliti na : • robu čijim krijumčarenjem društvu preti ekonomska opasnost ( izazivanje nelojalne konkurencije na tržištu. Kod krijumčarenja roba je uglavnom nedostupna carinskim i drugim organima koji vrše kontrolu – pregled. 198. kojom je izvršen određeni prekršaj. Krijumčarenje kao nezakonita radnja pojedinaca i grupa u sebi sadži opasnost po društvo i ekonomski sistem jedne ili više zemalja. Krijumčarenje. i sl. 2004. i to: • krijumčarenje • carinske utaje • carinske neurednosti8 Po ovoj podeli najlakše delo je delo carinske neurednosti. Društvena opasnost je u tesnoj vezi sa vrstom robe kojaje predmet krijumčarenja. KRIJUMČARENJE Kod nas pojam krijumčarenje nije precizno određen i definisan. a to zavisi od tokova i kanala krijumčarenja. Pod carinskom utajom se podrazumevaju prekršaji kada je roba dostupna carinskim organima. D. 2001. van carinskog nadzora. Dr. Đurić – Osnovi carinskog sistima i politike. Beograd. automobili. možemo svrstati u tri osnovne grupe. Cvetanović.mr. ''kontrabanda''. Niš. zlato i plemeniti metali.str.

opojne droge. lica zaposlena na poslovima međunarodne špedicije. koji neposredno vrše prodaju robe. Ovom vrstom krijumčarenja bave se radnici na privremenom radu u inostranstvu. teretna vozila i vozove. međunarodnog prevoza robe i putnika u suvozemnom. vazduhoplovnom i vodenom saobraćaju. jedrilice i jahte. organizuje mrežu preprodavaca i posrednika. Grupno i organizovano krijučarenje. koji se nalazi na jednom ili više mesta u zemlji i kojim rukovodi jedno lice koje organizuje prihvat robe. autobuse. sa kojima su na neki način povezani. Prenos robe preko graničnih prelaza vrše uz predhodnu dobru pripremu grupe. Za izvršenje ovog dela . krijumčarskog punkta. njenu distribuciju. NAČINI KRIJUMČARENJA Krijumčarenje se relizuje u dva osnovna vida : • masovno i pojedinačno bez određenog cilja • grupno i organizovano sa posebnim modusom za svaku robu Masovnim krijumčarenjem bave se pojedinci koji koriste pogodnu situaciju i unose u zemlju ogromne količine robe namenjene preprodaji ili za lične potrebe. Krijumčarske grupe imaju dobro razrađene puteve i kanale krijumčarenja kao i načine skladištenja i rasturanja robe. Pripadnici se odlikuju nepoverljivošću. šlepere. Roba 26 . koji organizuje i finansira ovu delatnost. Na kopnu. železničkom. u vazduhu – avione i helikoptere. krijumčari koriste kopnene.) Krijumčari za svoje saradnike biraju uvek ljude iz svoje bliske sredine. i dr. najčešće koriste luksuzune automobile. municija . sastavljene su od velikog broja lica sa precizno utvrđenim zadacima.vazdušne i vodene puteve. koje potom preko mreže preprodavaca rasturaju. vrše profesionalni krijumčari koji po unapred brižljivo pripremljenom planu unose ogromne količine raznih predmeta i robe. Oganizaciona šema ovih grupa sastoji se od krijumčarskog cetra. teškom komuniciranju sa nepoznatim licima i veoma razrađenim metodama kontakata sa potencijalnim kupcima krijumčarene robe. tehničke opremljenosti graničnog prelaza i drugih okolnosti koje će im omogućitibezbedan prenos krijumčarenih predmeta. Ove grupe su dobro organizovane.• roba čijim se krijumčarenjem izaziva bezbedonosna opasnost (oružije. glisere. a na osnovu predhodnog praćenja rada carinskih službi. motorne čamce. zanatlije. Saradnici za svoje usluge obično dobijaju novac ili deo krijumčarene robe. dok u vodenom saobraćaju koriste putničke i teretne brodove.

određene su prodavnice koje se bave ovim prometom. Srbije – Bezbednost 4/03. pored oduzimanja propisana je i odgovarajuća kazna. Na ovu vrstu krijumčarenja posebno utiču sledeći faktori : • ne postoji ni jedna zemlja koja je imuna na zloupotrebu narkotika • broj narkomana stalno raste • narkomani su uvek spremni na diskreciju u pogledu načina nabavke • opojne drogesu lako prenosive i pogodne za skrivavanje • narkomani su spremni da plate i veću cenu i slično. ali i želju za brzom. Ponekad se koriste poštanske pošiljke i pisma. Po važećim propisima svaki punoletan građanin koji se ponaša u skladu u sa zakonom može dobiti dozvolu za nabavku oružija. Krijumčarenje tehničkih proizvoda 9 Časopis MUP-a R. . municije i eksplozivnih sredstava se obavlja organizovano i od strane ekstrmističkih organizacija . 27 . Drumski prevoz je jedan od najkaraterističniji za ilegalno ubacivanje oružija. od proizvođača do krajnjih potrošača.9 Ako posmatramo put opojnih droga. ali ne iskjučuje i druge vidove transporta. Ako građanin zlouptrebi ili nelegalno nabavi oružije. Krijumčarenje opojnih droga Krijumčarenje bilo koje robe u sebi sadrži rizik. propisani su kalibri oružija koje građani mogu da poseduju. možemo reći da se transport koriste sva sredstva. Krijumčarenje oružija. počinje na G. Putevi i kanali krijumčarenja oružija su uvek brižljivo odabrani i prilagođenisvakoj novoj promeni okolnosti. velikom i lakom zaradom.je prikrevena u navedenim prevoznim sredstvima. Drugi put takođe. OBLICI KRIJUMČARENJA Krijumčarenje oružija Svaka država na poseban način uređuje legelan promet oružija i municije. Poznato je da preko teritorije R. držanja i nošenja.610. str. najčešće preko Graničnog prelaza Horgoš napušta zemlju i ide dalje ka Zapadnoj Evropi. Transport se najčešće vrši kamionima koji vrše usluge međunarodnog trasporta i autobusima. prolazi kroz Centralnu Srbiju. Srbije vodi magistralni krijumčarski put koji započinje na Graničnom prelazu Gradina i Dimitrovgrad. putničkim vozilima. a transport se odvija po strogo razrađenom planu.prelazu Gradina i Dimitrovgrad i ide preko Kosova do Crne Gore i dalje u Evropu. kao i postupak nabavljanja. Ovi krijumčari imaju precizno organizovu mrežu ilegalnog transportovanja i rasturanja droga po svim fazama.

aparati za industrijske objekte i sva druga tehnika za kojom postoji tražnja i koja se može lako prodati. Krijumčari unose velike količine tehnike sumnjivog kvaliteta i prodaju je popovoljnim uslovima. Samo pretresanje je rutinski posao za ove ljude. a time i ekonomska opasnost po društvenu zajednicu. Zaštitna mera oduzimanja robe. ima pravo na naknadu štete na teret državnog budžeta. Članom 387. . ali zbog iznošenja novca ugrožen je budžet. Carinski organ može privremeno zadržanu lako kvarljivu robu odmah prodati. stim da će se prevozno sredstvo koje specijalno napravljeno ili prepravljeno da omogući skrivanje robe. ukoliko ne postoji mogućnost da se odluka o prekršaju donese u roku od 24 sata. Kompjuteri. nakit i dijamanti uvek su bili na visokoj ceni. ovog zakona. je propisano da vlasnik robe. stavljene pod carinski nadzor.muzički aparati. Zlato je pogodno za krijumčarenje. Može se sakriti u prtljagu.Srbije 28 . propisana je samo za neke teže prekršaje. prenosnog i drugog sredstva. Krijumčari se sve što se može lako prodati. delovima odeće ili delovima prevoznih sredstava. Pretresanje se odnosi na sve od putnika.10 PRETRESANJE I PRIVREMENO ODUZIMANJE ROBE Pretresanje je jedna od najsloženih radnji koje preduzimaju carinski službenici. Legalan promet zlata u sistemu države je vrlo komplikovan. da ne postoji prekršajna odgovornost ovog lica. ali je komprlikovan i put krijumčara ove robe.video i tv tehnika. član 385 – 390. kućni aparati. Osnovni cilj je sticanje što većeg profita. oduzeti bez obzira na vrednost robe ili pravo svojine na tom prevoznom sredstvu. prevoznog. Obzirom da je naša država na raskrsnici puteva Zapada i Istoka i da je tranzitno područije.. U mnogim krajevima predstavljaju znak prestiža i moći. u skladu sa odredbama člana 386.Krijumčarenje tehničke robe nema bezbedonosnu opasnost. ako se u sprovedenom prekršajnom postupku utvrdi da carinski prekršaj nije postojao tj. 10 sajt Uprave carina R. Krijumčarenje plemenitih metala i dragog kamenja Zlato. Naši organi nemaju nekih velikih iskustava u suzbijanju ove vrste krijumčarenja. Krijumčarenje zlata i dragulja u nekim zemljama je skoro savršeno organizovano. ali se u obavljanju ovog pregleda dešavaju mnoge neprijatnosti. su preuzete iz dosadašnjeg zakona. Zaštitne i druge mere Odredbe o zaštitnim i drugim merama.

a navodi se i razlog odbijanja da podpiš MERE ZA ZAŠTITU PRAVA INTELEKTALNE SVOJINE U novom Carinskom zakonu kao novina pojavljuju se odredbe o merama za zaštitu prava intelektualne svojine na granici. datum.. u pogledu zaštite intelektualne svojine. Da bi se pretesanje uspešno odvijalo lica koja to rade moraju dobro da poznaju konstukciju sredstva koje služi za krijumčarenje. Carinskog zakona. izvoznik i vlasnik robe imaju pravo da identifikuju robu. uključujući i pregled robe.proizvođačima i distributerima te robe Prekid postupka po službenoj dužnosti. Ove odredbe obuhvaćene su članovima od 240 – 247. koji mora sadržati : . kada se odnosi na jednu pošiljku robe opšti. nastaje kada carinski organ po službenoj dužnosti prekine postupak i o tome je dužan da odmah. stanje. izvoza i tranzita robe kojim se povređuju prava intelektualne svojine. Osnovna odredba u Carinskom zakonu jeste zabrana uvoza. pa čak i plovnih objekata u rečnom saobraćaju. carnski organi postupiće po zahtevu. mogu da prekinu carinski postupak i puštanje uvezene ili izvezene robe u dva slučaja : • na zahtev nosioca prava intelektualne svojine • po slžbenoj dužnosti Nosilac prava intelektualne svojine. Carinski organi. vozila.mesto u kome je izvršen pretes .preko prtljaga. bez odlaganja. pod uslovom da se pregled obavi u carinskim prostorijama i pod carinskim nadzorom. u slučaju kada nosilac prava intelektualne svojine dostavi carinskom organu podatke o originalnoj robi. Prekid carinskog postupka na zahtev nosioca prava intelektualne svojine. prevoznog ili prenosnog sredstva.količina težina. sumnja u ispravnost robe. Ako postoji i sumnja da se robom povređuju prava intelektualne svojine . obavesti uvoznika 29 .opšte podatke o oduzetoj ili privremeno oduzetoj robi ( opis robe. nastaje onda kada nosioc tog prava. Ukoliko odbije da potpiše zapisnik potpisuju ovlašćena lica koja su prisustvovala pregledu. uvoznik. jedinicu mere. Privremeno oduzimanje robe se vrši o opštim pravilima u Carinskom zakonu. kao i podatke o licu koje je izvršilo oduzimanje) Zapisnik o oduzetoj robi trebalo bi da potpiše i lice kod koga je roba nađena. Zahtev može da bude: pojedinačan. bez obzira da li su ona utvrđena međunarodnim ugovorima ili našim nacionalnim propisima. O robi koji oduzme carinik je dužan da sačini zapisnik.

ako je carinskom organu poznata njegova adresa organa koji je nadležan za žaštitu prava intelektualne svojine MEĐUNARODNA SARADNJA U BORBI PROTIV KORUPCIJE Korupcija je novi vid kriminalnog delovanja. može se očekivati da će međunarodna saradnja u borbi protiv korupcije sve više dobijati na značaju. dok kriminalci bezkurpulozno krše sve postojeće norme • delovanje ovih službi je ograničeno teritorijalnom nadležnošću njihove i suverenitetom susednih i drugih zemalja 30 .zakonskim normama i kodeksima ponašanja u pogledu svog ponašanja. pa čak i pojedinih zemalja Evropske Unije.- nosioca prava intelektualne svojine. radi razmene informacija između službi koje su konkretno zadužene protiv nje i zajedničkih akcija u borbi na osnovu zaključenih sporazuma. Treba imati u vidu da se kao potencijalni izvori korupcije mogu javiti i povezane grupe carinskih službenika iz više zemalja koje organizuju nedozvoljen promet preko carinskih područija svojih zemalja. ugovora i drugih oblika saradnje i uzajamne pomoći. Ovaj vid kriminalnog delovanja je specifičan za javne službe. već i službi drugih zemalja u tranziciji. U borbi prtiv korupije značajno mesto zauzimaju odnosi sa javnošću i sredstvima javnog informisanja. U uslovima sve većeg međunarodnog povezivanjai iskazanog interesa susednih zemalja za zaključivanje posebnih sprazuma o slobodnoj trgovini. policije i carine sa međunarodnima. potrebno je ostvariti saradnju sa ovim zemljama radi izučavanja stranih iskustava u borbi protiv ove pojave. čineći tako usluge jedan drugome i firmama sa kojima su u bliskoj vezi. koji se javio u Srbiji krajem 20 –tog veka. Postji više razloga za neophodnost saradnje naših graničnih službi carine i policije sa međunarodnim. Neophodna je saradnja naših graničnih službi. Pošto korupcija nije problem samo srpskoj carinskoj službi. a to su : • zato jer kod nosilaca krupnijih kriminalnih aktivnosti koncentrsani kapital je veći nego sredstva subjekata granične kontrole koja su ograničena budžetskom politikom države • jer su kriminalci u prednosti po tehničko-tehnološkoj opremeljenosti u odnosu na granične službe • organi pograničnih službi su ograničeni pravnom regulativom tj.

Kroz ovakav zajednički rad može se očekivati i uspeh u suzbijanju krijumčarenja i drugih vidova kriminalnog ponašanja. od poznavanjaopasnosti i metoda delovanja krijumčarskih grupa. planska i zasnovana na naučnim dostignućima. Srbije. bez obzira da li se do njega došlo operativnim putem ili je dobijena od građana. Način rada krijumčara zavisi od vrste robe koja je predmet krijumčarenja. Borba protiv ovog oblika kriminaliteta može biti efikasna samo ako je stalna. 11 časopis MUP-a R. jer se tako obezbeđuju dokazi za dalji pravni postupak.187 i 188. zavisi uspeh koji će se ostvariti na njegovom suzbijanju. moraju se suprostaviti operativni radnici istog ili višeg nivoa znanja. 2/03. mora se doro analizirati. poreskim i drugim državnim organima. Bezbednost. ZADACI I MOGUĆNOSTI NAŠIH ORGANA NA OTKRIVANJU I SUZBIJANJU KRIJUMČARENJA Krijumčarske organizacije su tajne i pored činjenice da ih sačinjava veliki broj lica sa različitim ulogama u delatnosti organizacije. moguće je koristiti i mere kontrolisanih isporuka. informisanosti i saradnje carinskih i policijskih organa. 31 . nego što je slučaj sa pripadnicima grničnih službi • međunarodna saradnja između nosilaca kriminalnih aktivnosti je u mnogome efikasnija i bolja nego međunarodna saradnja carinskih službi11 Zbog ovih razloga je neophodna brža i efikasnija saradnja naših graničnih službi sa međunarodnim. Onog momenta kad vođa grupe posumnja. Tokom rada na suzbijanju krijumčarenja u saradnji policijskih i carinskih organa. br. U postupku otkrivanja i suzbijanja krijumčarenja carinski organi su upućeni na saradnju sa policijskim. Krijumčarima – majstorima svog zanata. ali i od budnosti i sistematičnosti u radu ovih organa. Ona zavisi i od stepena organizovanosti kontrolnih organa.• je to što se kriminal ispoljava kroz organizovane forme. Najefikasnija metoda je otkrivanje učinoca na delu. što znači da se istovremeno otkriva krivično delo i počinioc. Držanjem u tajnosti svog načina rada krijumčarska grupa štiti svoje intertese. sklapanje simulovanih pravnih poslova i pružanje simulovanih usuga. Svaki podak koji dobiju službe koje se bave suzbijanjem kriminaliteta. Krijumčari neguju određeni način rada. Ovu metodu carinski službenici prmenjuju kroz pretresanje lica i vozila koja prelaze graničnu liniju. Ovom saradnjom se izrađuje čitava metodika postupanja i definiše se uloga svakog organa pojedinca. po kome su prepoznatljivi. ljudstvo i punktovi krijumčarske organizacije. da je neki način rada otkriven. Od stepena uspešnosti predviđanja redosleda radnji koje će krijumčari preduzimati. čija je struktura mnogo homogenija i gde su međuljudski onosi mnogo bolji. str. on vrši radikalnu promenu u načinu rada ili se menja sedište. tržišnim.

u cilju hvatanja na delu. Srpska carnska služba.. Ove mere se preduzimaju kada se radi o krijumčarenju opasnih materija.Mere kontolisanih isporuka. 4/03. 4/03. Indija. druga roba široke potrošnje. Na ovom graničnom prelazu postoje najmoderniji skeneri i pomoćna sredstva za što bolju i efikasniju kotrolu. Ovom akcijom prvenstveno policije. Kontrolisana isporuka se sprovodi po pravilima člana 11.Srbije – Bezbednost br. i dr. Paradžavni centri moći. Makedonija.618. kako su presekli neki lanac krijumčarenja. itd. 619 32 . auto-mafije. za vreme i posle akcije ''Sablja''. naftne i duvanske mafije. Zavidne rezultate naši organi su postigli na suzbijanju trgovine ljudima ( belim robljem ).prema Bugarskoj. na Jugu Srbije često dođe i do zaplene oružija. još uvek nema nivo tehničke opremljenosti kako zahteva EU. iako je u toku reforma i modernizacija službe. Bugarska. Uspešno su suzbijene aktivnosti tzv. zatim crinskih i drugih službi koje se bave suzbijanjem kriminalnog delovanja. 12 13 Časopis MUP-a R. on je i najbolje tehnički opremljen za kontrolu. (Tajland. Turska. Crinska služba Republike Srbije (Uprava carina Srbije). Crinska služba Srbije bez obzira što u tehničkom pogledu zaostaje za EU. U cilju suzbijanja krijumčarnja neophodno je pojačati rad kontrolnih organa i to :13 • pojačati kontolu putnika i vozila čija maršuta kretanja obuhvata regione u kojima se tradicionalno krijumčari oružije. Sklapanje simulativnih pravnih poslova i pružanje simulativnih usluga sprovode organi policije uz obaveštenje carinskim organima. br. vodi se i borba protiv narko-mafije. god. Pošto je granični prelaz Gradina. str. Hongkong. srušeni su tzv. Često možemo čuti na na vestima iili pročitati u dnevnoj štampi o rezultatima naše carinske službe. jedan od najprometnijih prelaza kod nas. droga. Konvencije Ujedinjenih Nacija protiv nezakonitog prometa robe i usluga i uz saglasnost zainteresovanih država.). Pakistan. kako su u pojedinačnim slučajevima zaplenili velike količine narkotika. se rade kada uz saglasnost policije i državnog tužioca u zemlju se dozvoljava uvoz nelegalnih i sumnjivih pošiljaka uz znanje i pod nadzorm ovih službi u više zemalja.12 REZULTATI NAŠIH SLUŽBI NA SUZBIJANJU KRIJUMČARENJA Najznačajnije rezultate naše službe policije i carine postigle posle 2002. i piraterije. Srbije – Bezbednost. časopis MUP-a R. str. U ovom poslu je potrebna velika opreznost i iskustvo ljudi koji rade. je postigla zavidne rezulte na suzbijanju svih vrsta krijumčarenja. iako možemo reći da u odnosu na druge carnske službe Evrope i sveta. u rezultati koje postižu su mnogo bolji. radi na principu '' pomoću štapa i kanapa''.

Suzbijanje krijumčarenja je veoma težak i dugotrajan proces. ipak postiže značajne rezultate u ovoj delatnosti. velika stopa nezapošljenosti poljuljan sistem moralnih vrednosti 33 . bili smo pod – neposrednom ratnom opašnošću veoma težak položaj mladih tj. Pogodno tle je zbog mngih faktora. Da bi se bolje obavljali ovi poslovi Uprava Carine je podeljena na sektore tako da svaki sektor ima grupu zadataka koj mora da obavi. narkomani. prijavljivanje robe za carinjenje i dr. komunikativni. iz razloga što je ovde veoma pogodno tle za ovakvo delovanje. Naprimer uvođenjem sezonskih carina štiti se roba koja u to vreme stiže.) u saradnji sa policijskim službama na graničnim prelazima usavršavati indikativni metod rada za selekciju sumnjivih.• • • na aerodromimima i lukama pojačati kontrolu lica koja dolaze iz regiona u kojima se proizvode opojne droge i lica koja kao dolazni ili trazitni putnici borave u Srbiji pažnju usmeriti na putnike koji na osnovu izgleda i ponašanja mogu da se svrstaju u red onih koji su skloni krijumčarenju ( hipici. Preko teritorije Srbije vode gotovi svi glavni krijumčarski putevi.. Najvažnija delatnost tj. carinski prelaz. tako kako se žargonski kaže ''ima mnogo rupa u zakonu'' dugo vremena smo bili u ekonomskoj blokadi – pod sanakcijama. Pa tako carinski sistem mora delovati i ostvarivati svoju funkciju u okviru privrednog sistema. Službe koje rade na suzbijanju moraju imati odgovarajuće uslove i opremu da bi bili što uspešniji. zadatak carinskog sistema jeste zaštita domaće proizvodnje od uticaja neravnopravne odnosno nelojalne konkurencije iz inostranstva. Naša carinska služba iako radi sa minimalnim sredstvima. a to su najčešće poljoprivredni proizvodi. Naša privreda još uvek nije spremna da podnese sama uslove konkurencija na svetskom tržištu pajoj je potrebna zaštita carinskog sistema. svi naši zakoni su u procesu usklađivanja sa međunarodnim. jer nepostoji jasno definisana pravna regulativa. jer još uvek nema značajnih privrednih rezultata naše privrede period tranzicije u kome se nalazimo.. i koja je baš tada izložena povećanom uticaju nelojalne konkurencije. od kojih su najbitniji : • • • • • ekonomska nestbilnost. kao i tehniku uzimanja tragova i obezbeđivanja dokaza sa tajnih i skrovitih mesta ZAKLJUČAK Carinski sistem je zaokružena celina ali on je i deo privrednog sistema zemlje. To se postiže preko instrumenata i instituta carinskog sistema kao sto su carina. uglađeni. .

doprinela bi uspešnijoj i ekonomičnijoj zaštiti državne granice. Na osnovu tih israživanja bi se mogla načiniti programska projekcija za suzbijanje i sprečavanje. da donošenjem novih zakona i podzakonskih akata. U ovom smislu bilo bi dobro organizovati istraživanja. Nadam se da će doći vreme kada ćemo imati tehničke mogućnosti kao sve razvijene države sveta. a da će rezultati naših carinskih službi ostati na zavidnom nivou kao sada.( iako sada rade ''pomoću štapa i kanapa). savetovanjima i drugim vidovima razmene iskustava. Iako su ona veoma skupa. smanji i svede na minimum nelegalne tokove robe i novca.Već nekoliko puta je ponovljeno da naša carinska sužba ima veoma teške uslove za rad. struktura i dinamika krjumčarenja u pograničnim zonama. U današnje vreme su primetni napori Vlade Republike Srbije. 34 . Naši carinici se moraju što više uključiti u rad svetskih i evropskih službi i prisustvovati što većem broju seminara. Suzbijanje krijumčarenja traži od pripadnika u graničnoj službi bolju edukaciju i specijalizaciju kadrova i fleksibilnost u pogtledu prilagođavanja situaciji. na regionalnom nivou u kojima bi bili obuhvaćeni obim.

Osnovi carinskog sistema i politike – dr. Carinski zakon iz 1995. mr. Carinski glasnik 4. 2004.god 3. Carnsko poslovanje – dr. Đurić.LITERATURA 1. T. Niš. god 35 . Cvetanović. Todorović. D. Beograd. S. sajt Uprave Carina 5. 2001 2.

36 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful