You are on page 1of 65

POSLEDNJI DANI PLANETE

ZEMLJE

Naslov originala: The Last Hours of Ancient Sunlight, by Thom Hartmann Izdava~: CPS Prvo izdanje: 2008. Tehni~ko ure|enje: CPS Dizajn korice: Aleksandar Jajin, vladart@eunet.yu [tampa: Lion Tira`: 1000 Distribucija: 063/836-0661, 065/836-0661

Tom Hartman

POSLEDNJI DANI PLANETE


- NAU^NI DOKAZI ZA BRZI KRAJ SVETA -

ZEMLJE

"Imali smo svoju poslednju {ansu. Ako ne smislimo neki bolji i mnogo pravedniji dru{tveni sistem, Armagedon }e biti pred vratima." Daglas Mek Artur (Douglas MacArthur, 1880-1964) 2. septembar 1945. U zadnjih 24 sata uni{teno je vi{e od 100.000 hektara tropskih ki{nih {uma. Punih 13 miliona tona otrovnih hemikalija je ispu{teno u na{u `ivotnu sredinu. Vi{e od 45.000 ljudi je umrlo od gladi, od kojih je 38.000 njih deca. I vi{e od 130 vrsta biljaka i `ivotinja je izumrlo delovanjem ~oveka. I sve se to desilo samo u zadnjih 24 sata. Na osnovu Po~etne analize globalnih ekosistema (Pylot Analysis of Global Ecosystems) koje su sprovele Ujedinjene Nacije, polovina svetskih obradivih povr{ina je nestala u pro{lom veku, polovina svetskih {uma je nestala, 80% pa{njaka i 40% kopnene povr{ine Zemlje trpi zbog degeneracije tla, i 70% glavnih morskih izvora ribe je potro{eno. Oni dodaju: Svetski slatkovodni sistemi su tako degradirali da njihova sposobnost da podr`e ljudski, biljni i `ivotinjski `ivot je uveliko u opasnosti.1 Mi koji `ivimo u savremenom svetu ~esto kora~amo kroz na{e `ivote razmi{ljaju}i o dnevnim problemima koji uti~u na na{ svakodnevni `ivot. Povremeno ~ujemo malo pobli`e, malo dublje i mo`emo videti, ~esto puta a da ne ula`emo mnogo napora, neprijatne informacije o uni{tenju sveta u
5

Uvod

skoroj budu}nosti, koje izgledaju nekad razumne, a nekad neverovatne. Svakoga dana u medijima mo`emo videti, ~uti ili ~itati pri~e o novim smrtonosnim bakterijama i virusima, o sve gorim klimatskim uslovima i sve stra{nijim olujama, o naveliko rasprostranjenim kancerogenim supstancama, alarmantnim pretnjama vezano za na{e zalihe hrane, i one koji ka`u da ekonomski kolaps i globalna propast - ili mo`da poslednja bitka Armagedona - su samo na nekoliko dana ili nekoliko godina daleko od nas. Tako|e, postoje oni koji }e nam re}i da je sve u redu, da sve besprekorno funkcioni{e i da nema problema - celokupna ljudska populacija mo`e se smestiti na podru~je veli~ine ameri~ke dr`ave Florida i da }e tehnologija jednoga dana re{iti sve na{e probleme. U centru ovog sukoba argumenata {ta je ta~no, a {ta pogre{no po pitanju sudbine na{eg sveta, nalaze se pitanja oko toga {ta treba, ili ne treba uraditi po tom pitanju. Ovaj problem, sa ve}inom svojih argumenata i stavova, zasnovan je na ~etiri osnovne realnosti: 1. Uprkos uticaju moderne tehnologije, svetske dileme i opasnosti nisu slu~ajnosti uzrokovane nedavnim promenama. One su o~ekivane posledice na~ina `ivota na koji ljudi `ive od uspostavljanja prvih gradova-dr`ava od strane Sumera, pre oko 4000 godina. [tavi{e, njihov eho se stalno ponavlja kako takvi gradovi nestaju, od kako su ljudi odlu~ili da napuste `ivot u bratstvima i plemenima, i da `ive u velikim gradovima. 2. Mi (kao i drugi `ivi organizmi) smo izgra|eni od hrane koju jedemo, a hrana sadr`i sun~evu svetlost kao njen jedinstveni izvor energije. Bez sunca ne bi bilo ni `ivih organizama - obilje sunca i vode zna~i izobilje `ivotnih formi. Mi smo izgra|eni od
6

sun~eve svetlosti. Kako se odnosimo prema tom najva`anijem izvoru jeste odraz toga kako mi vidimo sebe u odnosu na ostatak ovoga sveta. 3. Na{i problemi ne proizilaze od na{e tehnologije, na{e ishrane, nasilja u medijima ili neke druge stvari koju radimo. Oni proizilaze od na{e kulture - na{eg pogleda na svet. Razlog za{to je ve}ina re{enja ponu|enih za svetske krize neprakti~na, jeste zato {to ona proizilaze od istog pogleda na svet koji je uzrokovao problem. Kao {to }emo videti u ovoj knjizi, prerada otpada ne}e spasiti svet, kontrola ra|anja tako|e ne}e spasiti svet, niti o~uvanje onoga malo {to je ostalo od tropskih ki{nih {uma ne}e spasiti svet. ^ak i kada bi se sve predlo`ene dobre stvari potpuno primenile, na{ osnovni problem bi i dalje postojao, i neizbe`no bi se ponavljao. ^ak i hladna fuzija i eliminacija potrebe za naftom, sa besplatnom elektri~nom energijom za svakog ~oveka, ne bi spasila svet. Ni{ta osim promene na{eg pogleda na svet i njegovog razumevanja ne mo`e proizvesti pravu, zna~ajnu i trajnu promenu. a ta promena bi nas u perspektivi prirodno vodila ka o~uvanju na{ih {uma, obnavljanju na{e zajednice i smanjenju na{e rasipni~ke potro{nje. 4. Mogu}a re{enja nisu ni nova ni radikalna u istoriji ljudskog roda. U stvari, ona predstavljaju pogled koji odra`ava i gaji ~ove~anstvo tokom nekoliko hiljada godina. Domoroda~ka plemena Ju`ne Amerike, Severne Amerike, Afrike, Australije i Azije nisu prenaselila niti uni{tila njihovu `ivotnu sredinu, iako su u ve}ini slu~ajeva oni imali pristup mnogo ve}im prirodnim bogatstvima nego {to su koristili. Niti fosilni ni istorijski zapis ne pokazuju da su oni vodili surov i beznade`an `ivot, kako se to ~esto opisuje u medijima i postoji u umu prose~nog ~oveka. Oni su `iveli odr`ivim na~inom `ivota,
7

uvi|aju}i svetost sveta i prisustvo Tvorca i bo`anstva u svim stvarima, u`ivaju}i mnogo vi{e slobodnog vremena nego {to }e zaposleni ljudi u industrijskom svetu ikada u`ivati. Njihova svest i na~in `ivota o~uvali su njihovu kulturu i narod `ivim desetinama puta du`e nego {to postoji SAD, i nastavlja da odr`ava milione njih {irom sveta. Oni mogu da nas nau~e va`nim lekcijama - iako, kako istorija pokazuje, mi civilizovani ljudi ih doslovno istrebljujemo i tako rizikujemo da izgubimo njihovo znanje kako prisvajamo njihovo zemlji{te, njihove jezike i njihove `ivote. Kada dovoljno ljudi promeni svoj pogled na stvari, re{enja }e postati o~igledna, ~esto na na~ine koje nismo mogli ni da zamislimo. Mi smo uni{tili veliki deo sveta zbog na{e kulture, ali mi mo`emo da sa~uvamo veliki deo sveta promenom te kulture. Ako analiziramo istoriju, vide}emo da u kulturnim temeljima na{ih predaka mo`emo na}i drevne klju~eve znanja za o~uvanje ljudskog roda i na{e planete, a da ne treba da idemo da `ivimo u pe}inama ili {atorima. U svesnom i dobrovoljnom smanjenju potro{nje le`i jedan sigurniji put za ljude i ovu planetu. Podaci koji }e ovde biti izneti govore o tome gde je na{ svet krenuo. U razumevanju kako stvari izgledaju i kako su dospele dotle, mo`emo da otkrijemo mehanizme, svuda oko nas, koji su pozitivni i koji mogu u~initi transformaciju na bolje. U tom kontekstu, ~ak i lo{e vesti su zaista dobre vesti. Stvaranje krivice i depresije kod ljudi nisu ciljevi izno{enja ovih podataka, ve} nada o stvaranju pozitivne i trajne promene. Na po~etku }emo izneti prikaz stanja dana{njeg sveta: porast populacije, tro{enje na{ih prirodnih izvora i kako smo u procesu uni{tenja na{eg gnezda. Izuzetno va`no na ovom stupnju jeste jedno
8

novo razumevanje faktora, kako je ukazano od strane nekoliko ljudi - na jedan izvor energije koji mi koristimo za ishranu i gorivo, i dokaz da smo mi zaista u procesu iscrpljivanja tog izvora. Objasni}emo kako smo dotle stigli i nau~iti za{to mnogo ljudi danas misli da stvari izgledaju dobro, iako to nije tako. Mnogi ljudi koji su pro~itali ovde iznete podatke rekli su da je njihovo celokupno razumevanje `ivota bilo promenjeno; oni su imali novo, uznemireno, ali neizbe`no razumevanje za{to se stvari nalaze tu gde jesu i {ta to zna~i za budu}nost ako ne{to uskoro ne u~inimo. Nalazimo se u ta~ki gde se neki putnici vra}aju nazad ili gube svoj put. Ali, postoji nada za budu}nost, ~ak i u svetu problema koje vidimo.

Mi tro{imo drevnu sun~evu svetlost


Sve po~inje sa sun~evom svetlo{}u. Sun~eva svetlost prenosi energiju na Zemlju, a ta energija se pretvara iz jednog oblika u drugi. Ne{to sun~eve svetlosti je uskladi{teno ispod zemlje, {to nam obezbe|uje ogromni u{te|eni izvor energije koji mo`emo koristiti. Na{a civilizacija je razvila veliku `e| za tom energijom, po{to smo izgradili milijarde i milijarde velikih i malih ma{ina koje su sve zavisne od nafte i elektri~ne energije. Ali. na{a u{te|evina postaje sve manja, {to }e najverovatnije dovesti do nadolaska veoma te{kih vremena. U ovom prvom delu izne}emo sada{nju situaciju kako bismo razumeli osnove problema sa kojima se suo~avamo. Najva`nije stvari u ovom prvom delu jesu: - Istorija sun~eve svetlosti. - Kako stvari mogu izgledati dobro, iako su tako lo{e? - Va`nost drve}a - njihove tri vitalne uloge u obnavljanju `ivotne sredine i neke zabrinjavaju}e statistike o tome {ta se de{ava kada se~emo drve}e.
10

- Ubrzana stopa izumiranja vrsta kako menjamo svet i njegovu klimu. Krenimo od po~etka, sa izvorom goriva koji daje `ivot ovoj planeti tokom nekoliko hiljada godina sun~evom svetlo{}u.

11

"Sunce, izvor ose}ajnosti i `ivota, prosipa svoju vatrenu ljubav na ushi}enu zemlju." Artur Rimbaud (Arthur Rimbaud, 1854-1891) U pravom smislu re~i, svi smo mi izgra|eni od sun~eve svetlosti. Sun~eva svetlost zra~i toplotu, vidljivu svetlost, a ultravioletna svetlost je izvor skoro svog `ivota na Zemlji. Sve {to vidimo `ivo oko nas je tu zato {to su biljke u stanju da uhvate sun~evu svetlost i da je skladi{te. Sve `ivotinje `ive od ovih biljaka, bilo direktno (kao {to su biljojedi) ili indirektno (kao {to su mesojedi koji jedu biljojede). To je tako za sisare, insekte, ptice, vodozemce, gmizavce i bakterije... za sve {to je `ivo. Svaki `ivi oblik na povr{ini ove planete je tu jer su biljke u stanju da prihvataju sun~evu svetlost i da je skladi{te, a drugi organizmi su u stanju da jedu te biljke i uzimaju tu sun~evu svetlost u izgradnji svojih tela. (Izuzetak tome su bakterije i `ivi organizmi na okeanskom dnu, kilometrima ispod povr{ine vode, koji `ive od toplote podvodnih vulkanskih izvora.) Na taj na~in izobilje ili nedostatak izobilja u na{oj ljudskoj ishrani je bilo, u zadnjih nekoliko stotina godina, uveliko odre|eno od toga koliko sun~eve svetlosti pogodi zemlju. I za sve druge neljudske oblike `ivota na ovoj planeti, to je tako|e slu~aj - mo`emo videti da ve}ina podru~ja oko ekva12

Mi smo izgra|eni od sun~eve svetlosti

tora koja se kupaju u sun~evoj svetlosti je ispunjena biljnim i `ivotinjskim svetom, dok polarni regioni koji su relativno siroma{ni sa sun~evom svetlo{}u, imaju mnogo manje `ivih organizama i mnogo manju raznolikost me|u njima. Na~in na koji biljke skladi{te sun~evu svetlost zaista je neverovatan. Na{a atmosfera sadr`i u sebi milijarde tona ugljenika, uglavnom u formi gasa ugljen-dioksida, ili CO2. Biljke udi{u taj CO2 i koriste energiju sun~eve svetlosti da pokrenu hemijsku reakciju zvanu fotosinteza u svojim listovima, koja osloba|a dva atoma kiseonika od atoma ugljenika, proizvode}i slobodan ugljenik C i kiseonik (O2). Taj ugljenik se onda koristi od strane biljke u proizvodnji ugljenih hidrata kao {to je celuloza i skoro sva ostala biljna materija - korenje, stablo, listovi, plodovi i semenje - a kiseonik se izdi{e kao otpadni gas od strane biljaka. Mnogi ljudi koje sam sreo veruju da su biljke izgra|ene od zemlji{ta - da drvo ispred na{e ku}e, na primer, je uglavnom izgra|eno od zemlji{ta na kome raste. To je potpuna gre{ka. To drvo je uglavnom izgra|eno od gasova iz na{eg vazduha (ugljen-dioksida) i vode (vodonika i kiseonika). Drve}e predstavlja o~vrsli vazduh i sun~evu svetlost. Evo kako to funkcioni{e: listovi biljaka hvataju sun~evu svetlost i koriste tu energiju da bi izvukle ugljenik, kao ugljen-dioksid, iz vazduha, kombinuju ga sa kiseonikom i vodonikom iz vode da bi formirali {e}ere i druge slo`ene ugljene hidrate (ugljeni hidrati su tako|e izgra|eni od ugljenika, vodonika i kiseonika), kao {to je celuloza koja ~ini ve}i deo korenja, listova i stabla. Kada zapalimo drvo, osloba|a se sun~eva energija u formi svetlosti i toplote (od vatre). Ve}ina ugljenika u drvetu se tada preokre}e u odno13

su na proces fotosinteze. Mala gomila pepela koja ostaje predstavlja sve minerale koje je veliko drvo uzelo iz zemlji{ta. Sve ostalo je bio gas iz vazduha: ugljenik, vodonik i kiseonik. @ivotinje i ljudi ne mogu da izgra|uju svoja tkiva direktno od sun~eve svetlosti, vode i vazduha, kao {to to mogu biljke. Tako je ljudska populacija na na{oj planeti uvek bila limitirana koli~inom lako dostupne biljne hrane. Studije pokazuju da sisari postaju manje plodni i stopa uginu}a se pove}ava kada nema dovoljno hrane da bi se podr`avala lokalna populacija. Na sli~an na~in, ljudska ode}a i mesta za stanovanje u drevna vremena bila su izgra|ena od biljaka i `ivotinjske ko`e koji su samo nastali od postoje}e sun~eve svetlosti, one svetlosti koja je pala na zemlju tokom nekoliko godina njihovog `ivota. Mi tako|e koristimo ko`u `ivotinja i drve}e da bismo pravili ode}u i mesta za stanovanje.

sko meso, koje mi mo`emo jesti. Tako da ako mo`emo da pove}amo broj pre`ivarstkih `ivotinja kroz uzgajivanje i pripitomljavanje, tada mo`emo pojesti vi{e od sun~eve svetlosti kako ove `ivotinje budu jele travu i drugo bilje. To je obezbe|ivalo na{im precima vi{e korisne energije, kako kroz radne `ivotinje, tako i kroz `ivotinje kao izvor hrane. Tako su nastali pripitomljavanje i sto~arstvo.

Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - uz pomo} `ivotinja

14

Jo{ u drevna vremena ljudi su izra~unali kako da promene obrasce prirode da bi dobili vi{e sun~eve svetlosti, odnosno hrane. Koli~ina hrane za ljude je bila odre|ena brojem `ivotinja koje su koristili za hranu, a koje lokalna {uma mo`e da ishrani, ili koli~inom jestivog bilja koje su mogli da prona|u ili koje je raslo na plodnom zemlji{tu. Ali, u podru~jima gde je zemlji{te previ{e siroma{no za obra|ivanje ili rast {ume, gde raste samo `bunje i trava, ljudi su uvideli da pre`ivarske `ivotinje, kao {to su koze, ovce i krave mogu jesti to bilje koje mi ne mo`emo, i mogu tako pretvoriti dnevnu sun~evu svetlost uhva}enu od strane `bunja i divljih biljaka na tom beskorisnom zemlji{tu u `ivotinj-

U jednom trenutku ljudske istorije, ~ovek je tako|e otkrio da mo`e zameniti {ume, koje ne mo`e jesti, sa biljkama koje mo`e jesti. Umesto da se poseduje komad zemlji{ta za proizvodnju dovoljno hrane za samo deset ljudi, to isto zemlji{te sada mo`e da se upotrebi za ishranu hiljadu ljudi. Po{to je ~ovek po~eo da koristi te dve metode (sto~arstvo i poljoprivredu) da bi jo{ efikasnije pretvorio sun~evu energiju u ljudsku hranu, na{e zalihe hrane su porasle. Prate}i osnovne zakone prirode, po{to je bilo vi{e hrane, moglo je biti vi{e ljudi, i ljudska populacija je po~ela br`e da raste. Ljudi su tako|e otkrili kako da izvla~e rude minerala iz zemlje, da tope ~iste metale od njih i da prave alate od tih metala. Ti alati, kao {to su plugovi i kose, u~inili su da ljudi postanu mnogo produktivniji u proizvodnji hrane, tako da je ljudska populacija pre 2000 godina dostigla brojku od 250 miliona - broj koji je malo manji od sada{nje populacije SAD-a. Ali, tada je ~ovek jo{ uvek uzimao godi{nje samo jednogodi{nju koli~inu sun~eve energije, i mada je ~ovek u~inio da nestanu neke vrste organizama zbog svojih prohteva za hranom, njegov uticaj na planetu je ostao minimalno {tetan.
15

Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - iz zemlje

^ovek tada jo{ nije potkopao svoju bezbednost da bi zadovoljio svoje prohteve. Pre oko 900 godina, ljudi u Evropi i Aziji su otkrili ugalj ispod povr{ine zemlje i po~eli da ga sagorevaju. Taj ugalj je nekada predstavljao vegetaciju na na{oj planeti i njihovim sagorevanjem ~ovek je bio u stanju da koristi sun~evu energiju koja je bila uskladi{tena u dalekoj pro{losti. Pre toga, na{i preci su morali da odr`avaju odre|ene povr{ine zemlje pod {umama jer su imali potrebu za drve}em koje im je bilo izvor toplote u pre`ivljavanju hladnih zima u severnim regionima. [ume su skladi{tile postoje}u sun~evu energiju, a ljudi su mogli da oslobode tu uskladi{tenu energiju na ognji{tima ili pe}ima da bi zagrejali svoje mesto prebivali{ta tokom dugih zimskih dana. Me|utim, eksploatacija uglja je smanjila ljudsko poverenje u tada raspolo`ivu sun~evu energiju u obliku drveta, dopu{taju}i im da seku vi{e {uma i pretvaraju {umski teren u poljoprivredni, po{to vi{e nisu bili apsolutno zavisni od drve}a po pitanju toplote. Po{to su sada imali na raspolaganju vi{e obradivog podru~ja, ljudi su bili u stanju da proizvedu vi{e hrane za vi{e ljudi i svetska populacija je sa 500 miliona ljudi oko 1000. godine, do{la do jedne milijarde 1800. godine. To predstavlja kriti~an momenat u ljudskoj istoriji, po{to su tada na{i preci po~eli da `ive na na~in da ne misle o o~uvanju sun~eve energije koja se skladi{ti na na{oj planeti. Po{to su na{i preci mogli da tro{e sun~evu svetlost koja je bila uskladi{tena u biljkama u davnoj pro{losti, oni su po~eli po prvi put da tro{e ve}e koli~ine izvora - u hrani, toploti i drugim mate16

Kori{}enje drevnog sun~evog svetla

rijalima - nego {to daje dnevna koli~ina sun~eve svetlosti koja pada na na{u planetu. Ljudska populacija na na{oj planeti je porasla iznad nivoa koji bi Zemlja mogla da podr`i u slu~aju da se koristi samo lokalna koli~ina sun~eve svetlosti kao izvor energije i hrane. To zna~i da ako bi izvor uglja na{ih predaka bio iscrpljen, oni bi se susreli sa te{kim izborom gubljenja obradivih povr{ina (reskiraju}i da se desi oskudica u hrani) da bi mogli da pretvore oranice u {ume zbog izvora toplote, ili da imaju dovoljno hrane, ali da umru od hladno}e tokom zime. (Ili, naravno, oni bi mogli da napuste hladnije predele i premeste svoje populacije bli`e ekvatoru. Ali, istorijski pokreti naroda su bili dalje od ekvatora, {to je bio trend ohrabren postojanjem goriva.) Mi vidimo taj isti trend i danas - postojanje goriva usmerava ljude da zavise od njega i oni }e do}i u veoma te{ku situaciju ako ono nestane. Da su na{i preci potro{ili sav ugalj, do{lo bi do smanjenja njihove populacije. Umesto toga, na{i preci su otkrili jo{ jedan izvor koji su mogli da dosegnu, jo{ jednu rezervu energije nekada{nje sun~eve svetlosti - biljni materijal koji je nekada bio zatrpan pod zemljom i koji se pod temperaturom i pritiskom pretvorio u ono {to nazivamo nafta. Nafta je prvi put na{iroko kori{}ena 1850. godine u Rumuniji. Me|utim, prava ekspanzija je po~ela 1859. godine, kada je nafta otkrivena u Tajtusvilu (Titusville), Pensilvanija, SAD. U to vreme, svetska populacija je brojala ne{to malo iznad jedne milijarde ljudi i ljudski rod se snabdevao kori{}enjem sun~eve svetlosti koja je padala na obradivo zemlji{te i zemlji{te koje je proizvodilo hranu za `ivotinje, i kori{}enjem velike koli~ine drevne su~neve svetlosti koju su dobijali sagore17

vanjem uglja uzetog iz zemlje u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. Me|utim, ovo otkri}e velikih naslaga nafte otvorilo je vrata jednom zaista ogromnom skladi{tu drevne sun~eve svetlosti. Kori{}enjem te drevne sun~eve svetlosti kao izvora toplote i energije, i zamenom `ivotinja za vu~u sa traktorima, na{i preci su dramati~no pove}ali svoju sposobnost da proizvode hranu. (@ivotinje za vu~u, kao {to su konji i volovi, pokre}u se na postoje}u sun~evu svetlost - na travu koju jedu svaki dan, a koja raste kori{}enjem postoje}e sun~eve svetlosti. Tako su one postale slab izvor rada koji mogu da u~ine koliko god da jedu i to pretvaraju u energiju tokom jednog dana - u pore|enju sa traktorima na naftu koji mogu tokom jednog dana da sagore toliko sun~eve svetlosti koliko pojede stotine konja.)

Vi{e na~ina za sagorevanje drevne sun~eve svetlosti

18

Ispostavilo se da ljudi mogu koristiti naftu za mnoge druge stvari, a ne samo kao gorivo, pa kako smo u{li u 20. vek, po~eli smo da tro{imo ve}e koli~ine na{e uskladi{tene sun~eve svetlosti. Nafta se mo`e pretvoriti u sinteti~ke tkanine (najlon, ve{ta~ku svilu, poliester), smolu za izgradnju skloni{ta i plastiku (za pravljenje skoro svega, uklju~uju}i tastaturu na kojoj se ukucava ovaj tekst)). Po{to pravimo ode}u od nafte, potrebno nam je manje pa{njaka za ishranu ovaca i oranica za rast pamuka, {to nam omogu}ava da pretvorimo vi{e neobra|enog zemlji{ta u zemlji{ta za proizvodnju hrane. Veliki skok u na{em snabdevanju hranom, koji je po~eo odmah nakon gra|anskog rata u SAD, uzrokovao je da ljudska populacija na Zemlji sa

ne{to malo iznad jedne milijarde u vreme otkri}a nafte, do|e na dve milijarde tokom 1930. godine. Od tada, mi smo po~eli intenzivnije da koristimo poljoprivredne ma{ine, a kori{}enje nafte kao sredstva da pove}amo poljoprivrednu proizvodnju - od pokretanja traktora do pretvaranja nafte u |ubrivo, i do pravljenja pesticida - uzrokovalo je da je na{a proizvodnja hrane eksplodirala. I dok nam je bilo potrebno nekoliko hiljada godina da stvorimo jednu milijardu ljudi, i 130 godina da proizvedemo na{u drugu milijardu, za tre}u milijardu je bilo potrebno samo 30 godina. Godine 1960, ljudska populacija na na{oj planeti je dostigla 2 milijarde. Ali, tu se nije stalo. Mi postajemo sve efikasniji u izvla~enju te uskladi{tene sun~eve svetlosti iz nafte, prera|ujemo je, i pravimo mnogo efikasnije ma{ine koje to tro{e, tako da na{a proizvodnja hrane ponovo raste. Kao i na{a populacija. Bilo je potrebno samo 14 godina, od 1960. do 1974, da ljudska populacija poraste na 4 milijarde. Dodali smo jo{ jednu milijardu za samo 13 slede}ih godina. Dostigli smo 5 milijardi 1987. godine, a za slede}u milijardu bilo je potrebno samo 12 godina, po{to je ljudska populacija dostigla 6 milijardi 1999. godine. Kada nas je bilo 5 milijardi 1987. godine, postali smo najbrojnija vrsta na Zemlji, u smislu ukupne biomase. Oko 1990. godine, postali smo najbrojnija vrsta sisara na na{oj planeti, nadja~av{i po broju ~ak i pacove. Danas postoji vi{e ljudskih tela na na{oj planeti nego bilo koje druge pojedina~ne vrste. Mi danas tro{imo vi{e od 40% ukupne svetske neto primarne proizvodnje (NPP), {to predstavlja meru ukupnog zbira hrane i energije dostupne svim `ivim vrstama na Zemlji. MI tro{imo vi{e od 50% dostupne slatke vode na na{oj pla19

Broj ljudi u milijardama

Slika 1. Rast ljudske populacije

Mi smo stvorili ovaj prenaseljen svet i preopteretili njegove izvore koriste}i drevnu sun~evu svetlost pretvaraju}i je u modernu hranu, i tro{imo tu hranu da bismo stvorili jo{ vi{e ljudi. Bez ove drevne sun~eve svetlosti na{a planeta bi mogla da podr`i izme|u 250 miliona do jedne milijarde ljudi - broj koji je ona podr`avala pre otkri}a nafte i uglja. Me|utim, bez nafte i uglja, ostalih 5 milijardi }e umreti od gladi.

Koliko dugo }e na{e zalihe trajati? Koliko nam je jo{ ostalo fosilnih goriva?
Izvor: U.S. Census Bureau

neti. To zna~i da se sve ostale vrste biljaka i `ivotinja na na{oj planeti sada moraju boriti jedni protiv drugih za ono malo {to smo im ostavili. Kao {to je to dobro dokumentovano u knjizi Tre}i svetski rat (World War III) Majkl Tobiasa (Michael Tobias), mi momentalno dodajemo jedan Los Andjeles ljudi ovom svetu svake tri sedmice. Za samo nekoliko procenata ukupne ljudske istorije mi smo do`iveli da je rast ljudske populacije sko~io vi{e od 90%. Sa sada{njom stopom rasta dosti}i}emo 10 milijardi ljudi u 2030. godini, 20 milijardi u 2070. godini, i 80 milijardi u 2150. godini. Ali, niko ne o~ekuje da }e se ova stopa nastaviti - jednostavno nemogu}e je proizvesti dovoljno hrane za tako veliki broj ljudi. Bez obzira da li }e prekid u rastu broja ljudi biti glad, bolesti, prirodne katastrofe ili dobra nauka, to je izvor rasprava koje su u toku. Ali, ~injenica koja se ne mo`e osporiti jeste da se sada{nja stopa rasta ljudi ne mo`e nastaviti.
20

I tako smo zapo~eli 21. vek stoje}i na nesigurnoj ivici pre`ivljavanja. Mi smo uveliko zavisni od nastavka dostupnosti uskladi{tenoj sun~evoj svetlosti u formi fosilizovanih biljaka, odnosno fosilnog goriva koje zovemo nafta. I kao {to se i de{ava, nafta nestaje. Od otkri}a nafte u Tajtusvilu, Pensilvanija, ljudi su izvukli 742 milijarde barela nafte iz zemlje. Momentalno, svetske rezerve nafte se procenjuju na oko 1.000 milijardi barela. Za one koji se nadaju da }e `iveti narednih nekoliko decenija, ili imaju veliku nadu za budu}nost svojih unuka i praunuka, ovi podaci zvu~e stra{no. [to se ti~e same naftne industrije, mo`emo o~ekivati {ta }e ona re}i - da }e nafte biti i u vreme na{e dece. Direktori naftnih kompanija ne misle da tu postoji problem. U jednom optimisti~kom govoru prezentovanom Ekonomskom klubu Kolumbo (Economic Club of Columbus), u Ohaju 1996. godine, jedan od direktora E{land hemijske kompanije (Ashland Chemical Company) istakao je da alternative za naftu kao izvora energije jednostavno nisu ekonomski isplative, ali da }e svetske rezerve nafte trajati skoro 45 godina, pod pret21

postavkom da se potro{nja ne pove}ava preko dana{njeg nivoa. Navode}i to kao veoma dobre vesti, on je zaklju~io svoj govor re~ima da su u~eni ljudi imali prognozu po pitanju kraja na{ih rezervi nafte skoro od kada je prva bu{otina bila iskopana 1859. godine od strane Kolonela Drejka (Colonel Drake). Ali, oni su uvek bili u krivu u pro{losti. U pozitivnom tonu po naftnu industriju, on je dodao: Pro}i }e nekoliko decenija pre nego {to nam vuk zakuca na vrata. Drugi eksperti u naftnoj industriji su manje optimisti~ni u vezi takozvanih dobrih vesti iz 1996. godine o rezervama od skoro 45 godina. [vajcarska nacionalna petrolejska firma Petroconsultants iz @eneve istakla je da je vrhunac naftne proizvodnje u Severnoj Americi bio 1974. godine.2 Ako se vratimo u 1997. godinu, jedan izve{taj je glasio: O~ekuje se da }e svetska produkcija dosti}i vrhunac 2002. godine, kada budemo potro{ili vi{e od pola svetskih rezervi nafte. Negde oko tog datuma, ka`u stru~njaci, desi}e se svetska destabilizuju}a eksplozija cena u proizvodima zasnovanim na nafti. Oni su pogre{ili za jednu godinu - prvi veliki svetski naftni rat bio je 2003. godine. Studija firme Petroconsultants isti~e da ~ak i kada bi se smanjila potro{nja nafte preko svetskih redukcija zbog pove}anja cene ({to bi izazvalo svetsku krizu), smanjeno snabdevanje bi uzrokovalo proizvodnju nafte u godini 2050. na nivou onom iz 1960-ih, kada je na na{oj planeti bilo tri milijarde ljudi. Ali, ve}ina demografa o~ekuje da }e 2050. godine svetska populacija prema{iti 10 mili-jardi. Zamislite: 10 milijardi `ivih ljudi, a goriva za samo 3 milijarde. To bi ostavilo 7 milijardi ljudi - vi{e od celokupne dana{ne ljudske populacije - da `ivi na rubu gladi.
22

A da ponovimo, drugi eksperti ukazuju da je procena naftne industrije od 45 godina izuzetno preuveli~ana, ukazuju}i da je situacija mnogo gora nego {to se opisuje. Nau~nik M. King Hubert (M. King Hubbert) prvi je istakao 1956. godine, kada je razvio dobro poznati Hubertov vrhunac, defini{u}i momenat kada }e naftna potro{nja dosti}i vrhunac, a onda po~eti polagano da pada. Godine 1956, on je projektovao Hubertov vrhunac za SAD za godinu 1970. (pogre{io je za 4 godine: naftna kriza je bila 1974. godine), a godine 1975. predvideo je svetski Hubertov vrhunac za 1999. ili 2000. godinu. Iako je Hubert umro 1989. godine, njegov rad je nastavio J. Kolin Kembel (J. Colin Campbell), autor knjige Zlatni vek nafte: 1950-2050. Potro{nja jednog izvora (The Golden Century of Oil: 19502050: The Depletion of a Resource), koja je nastala kao deo studije o svetskim naftnim zalihama i potro{nji koju je naru~ila vlada Norve{ke 1989. godine.3 U toj knjizi i u drugim izvorima, Kembel i drugi nau~nici isti~u da zemlje koje proizvode naftu ~esto preuveli~avaju njihove procenjene rezerve nafte da bi se kvalifikovale za ve}e proizvodne stope od strane organizacije OPEK (OPEC), tako da pozajmljuju pare od Svetske banke koriste}i svoje navodne naftne zalihe kao zalog. On i drugi eksperti procenjuju da smo mi ve} potro{ili polovinu ukupnih svetskih rezervi nafte i da je ostalo mnogo manje od 700 milijardi barela nafte u zemlji. (Izuzetan sajt koji pokazuje i rezerve i potro{nju nafte jeste sajt firme British Petroleum www.bp.com. Lako mo`emo da podelimo njihove brojke o rezervama sa brojkama o potro{nji.) Va`no je zapaziti da izgleda neverovatno da }emo uskoro prona}i lako dostupne nove basene nafte. Ve}ina sveta je prou~ena putem X-zraka,
23

kori{}enjem satelita, seizmi~kim podacima i kompjuterima, u procesu kojim je locirano 41.000 naftnih polja. Iskopano je 641.000 izvora koji se eksploati{u, i skoro sva polja koja pokazuju bilo kakva obe}anja su ve} poznata i uklju~ena u procenjeni jedan bilion barela koje naftna industrija koristi kao svetske rezerve nafte. I kona~no, optimisti~ki brojevi naftne industrije ka`u da imamo nafte za jo{ 45 godina pri sada{njoj stopi potro{nje. Ali, na osnovu podataka koje je iznela firma Petroconsultants (izme|u ostalih), dana{nja svetska potro{nja se pove}ava za oko 2,8% godi{nje. Ako bismo to projektovali na budu}nost, na{a brojka od 45 godina za snabdevanje naftom pada u raspon od samo 30 godina. Ali, to ne zna~i da }emo mi u`ivati narednih 45 godina, a onda }e nafta odjednom nestati. Kada izvu~emo polovinu nafte iz zemlje, bi}e mnogo te`e (a time i mnogo skuplje) izvla~iti preostalu polovinu nafte. Poslednju tre}inu do ~etvrtinu nafte bi}e izuzetno skupo izvla~iti - tako mnogo skupo da }e izvori nafte u te dane biti zatvoreni jer }e biti skuplje izvla~iti naftu u SAD nego je kupovati, ili bi}e mnogo profitabilnije prevesti naftu brodom sa Bliskog istoka, ~ak i kad se plate tro{kovi prevoza do SAD. U isto vreme, mi }emo dodati slede}u milijardu stanovnika ovoj planeti u narednih desetak godina, dok se Kina, Indija, Meksiko i ostatak Tre}eg sveta industrijalizuje - dodaju}i fabrike i automobile, grade}i autoputeve i grade}i elektrane na naftu - sa stopom rasta koja je ve}a od one kod SAD i Evrope u 20. veku. Tako da se iskori{tavanje na{e planete pove}ava mnogo br`e nego sada{nje stope potro{nje, pa na{e rezerve ne}e trajati onoliko koliko optimisti predvi|aju. Na osnovu iscrpnih nau~nih studija koje je vodila i objavila britanska kompanija
24

Power-Gen i koje je {irom sveta objavio Aso{ijeted Pres (Associated Press) u septembru 1997. godine, globalna potra`nja za energijom }e se UDVOSTRU^ITI do 2020. godine (naglasak je dodat), uglavnom zbog rapidnog rasta industrijskih nacija Azije, kao {to je Kina. O~igledno da predstoji sukob izme|u rasta na{e populacije, koja pove}ava potro{nju zaliha drevne sun~eve svetlosti koje se smanjuju, i na{e sposobnosti da prehranimo tu populaciju. Pa ~ak i da velike nove zalihe nafte budu otkrivene (postoje glasine u naftnoj industriji koje sve vi{e ukazuju da }e se to desiti) ili da alternativni izvori energije, kao {to su hladna fuzija ili }elije sa vodonikom, postanu odmah i {iroko dostupni, njihovo rapidno umno`avanje bi moglo u stvari da ubrza uni{tenje na{e planete i smrt milijarde ljudi, na na~in koji }e uskoro biti o~igledan u na{em izlaganju. Kako je sve to krenulo tim putem? I {ta nam istorija ka`e o tome {ta da radimo? Mi }emo diskutovati o tim pitanjima i odgovorima u detalje u narednim poglavljima. Ali najpre, vratimo se za trenutak korak nazad i analizirajmo jedno va`no pitanje: ako imamo tako veliki problem, za{to to nije tako o~igledno?

25

Kako stvari mogu izgledati tako dobre, a ipak biti tako lo{e?

Postoje dva na~ina kako stvari mogu izgledati dobro, iako cela civilizacija ide u propast.

"Civilizacija je pod zaverom... Savremeni `ivot je predstavljen tihom gomilom komotnog naroda koji ne prestaje da se zavarava." D`on Bukan (John Buchan, 1875-1940)

Po~etkom 1980-ih, osnovana je kompanija u SAD koja je zapo~ela da radi na prodaji kompjuterskih programa. ^etvorica mladih ljudih su skupili oko 170.000 dolara koje su zaradili, u{tedeli ili su njihovi roditelji u{tedeli i ulo`ili zajedno sa njima. Njihov plan je bio da razviju i reklamiraju novi program za obradu teksta koji }e biti bolji od tada popularnog programa WordStar, i da }e tako postati bogati. Sa svojih po~etnih 170.000 dolara oni su iznajmili drugi sprat jedne male zgrade sa kancelarijama. Imali su pet privatnih kancelarija, salu za konferencije i zajedni~ki deo za pomo}nike koje }e zaposliti. Anga`ovali su dizajnersku firmu koja }e napraviti za{titni znak, memorandum za pisma i veliki znak na ulaznim vratima. Uzeli su u zakup ~etiri automobila marke Saab, kao automobile preduze}a, kupili su stolove od hrastovine i ko`ne
26

1. Ne treba odmah da plati{ - mo`e{ da `ivi{ od svog po~etnog kapitala

direktorske stolice. Anga`ovali su lokalnog cve}ara da postavi i odr`ava saksijsko cve}e, i lokalnog prodavca ribica da postavi i odr`ava akvarijum. Ispla}ivali su sebi plate po 30.000 dolara godi{nje i pozvali su odre|ene ljude da rade kod njih i obe}ali im dobru platu. Ovi momci su bili dobri programeri i znali su sve o kompjuterima. Nije bilo sumnje da oni mogu da naprave pristupa~an i veoma profitabilan kompjuterski program za obradu teksta. Oni koji su prvi put do{li kod njih bili su impresionirani - oni i njihove prostorije odisali su lepotom i ukazivali na uspe{an i napredan biznis. Mlada devojka u prijemnoj kancelariji bila je vedra i efikasna, ~etiri osniva~a su bila lepo obu~ena u luksuzna odela sa kravatama, a njihov tepih je pokazivao lepe plave linije od ~i{}enja vakumskim usisiva~em. Imali su kvalitetnu kopir ma{inu, aparat za uni{tavanje iskori{}enih poverljivih dokumenata, ma{inu za pripremu pisama i dobre kompjutere - sve po meri uspe{nog biznisa. Sve prvoklasno i najbolje. Oni su sedeli u sali za konferencije, oko njihovog hrastovog stola u udobnim ko`nim foteljama, i samouvereno su govorili kao su naumili da postanu multimilioneri, i svako ko investira u njihov biznis tako|e }e postati milioner. Njihov plan je bio da polovinu svoje pa`nje usmere na dobija-nje novca od investitora, a pola na stvaranje i reklamiranje njihovog novog proizvoda. Oni su sebi postavili rok od 12 meseci da iznesu svoj novi program na tr`i{te. Neki klijenti su odbili da u~estvuju u tom projektu jer su videli da }e se ova nesre}na pri~a zavr{iti i sa drugim nazovi preduzima~ima, i bili su sigurni kuda sve to ide. [est meseci kasnije, imali su 20 zaposlenih ljudi i svi su bili u akciji. Njihov proizvod }e uskoro
27

biti gotov i oni su ve} o{tampali pozivnice za predstoje}u sve~anu najavu. Obezbedili su zaposlenje za lokalni narod i prostorije gde }e oni raditi, pove}ali su broj automobila na {est, i dovoljno su uve}ali svoj po~etni kapital u banci koji je sada iznosio ~etvrt miliona dolara. Oni jo{ uvek nisu ni{ta proizveli niti prodali, ali su izgledali veoma uspe{no. Stvari su izgledale odli~no, a `ivot je bio dobar. Posle jo{ {est meseci, pro~ulo se da zatvaraju firmu. ^etiri vlasnika su povisila svoje plate za pet puta i kompanija je ostala bez para pre nego {to je iznela svoj proizvod na tr`i{te. Kompanija i kancelarije su izgledali sjajno, blje{tavo i mo}no sve do dana kada su zaposleni dobili obave{tenje da se firma zatvara u roku od 24 sata. Investitori su izgubili sve {to su ulo`ili jer su vlasnici potro{ili njihov ulog pre nego {to su po~eli bilo {ta da zara|uju. Ponzijeva {ema je jo{ jedan na~in u kojoj se stvari odvijaju dobro za svakoga, sve do dana kada se desi iznenadni i katastrofalan kolaps. Pri~a o ameri~kom preduzima~u Ponziju je i fascinantna i pou~na. Godine 1917, ^arls Ponzi (Charles Ponzi) je bio putuju}i moler na Floridi. Prvi svetski rat je upravo zavr{io, a finansijski sistemi Evrope su bili razoreni. Ponzi, naslutiv{i mogu}nost da se obogati na posleratnoj finansijskoj konfuziji, do{ao je na ideju kako da postane milioner, iako }e uni{titi `ivote milione ljudi. Krajem 1919. godine, Ponzi je oti{ao u Boston i iznajmio kancelariju na Paj Aleji (Pie Alley), gde je otvorio kompaniju koju je nazvao Sigurna menja~28

2. Ponzijeva {ema

nica (Securities Exchange Company). Njegova kompanija, kako je tvrdio, osnovana je da otkupljuje me|unarodne po{tanske kupone u Francuskoj i Nema~koj (~ije su valute tada bile uveliko obezvre|ene) i da ih prodaje u SAD za ameri~ku valutu, i tako ostvaruje profit u razlici izme|u vrednosti propalih francuskih i nema~kih valuta, i dolara. Takva {ema je, u stvari, bila nemogu}a, ali Ponzi je imao sre}u, kao i njegovi prvi ulaga~i. Ponzi je nudio 50% zarade za ulaganja u roku od samo 45 dana, i vi{e od 40.000 ljudi u Bostonu je ulo`ilo svoj novac kod njega. Prvih nekoliko hiljada ljudi koji su izvr{ili ulaganje dobili su nazad veliki novac, uklju~uju}i i obe}ani profit, a Ponzi je uzimao novac od novih ulaga~a da bi ispla}ivao zarade. Prvi ulaga~i su rekli svojim prijateljima o brzom na~inu sticanja zarade i ta vest se brzo {irila. U jednom trenutku, Ponzi je imao nekoliko desetina zaposlenih slu`benika na Paj Aleji koji su radili do kasno u no} broje}i gomile para koji se skupljao - vi{e od 15 miliona dolara za manje od 6 meseci. Na vrhuncu svog uspe{nog poslovanja, ^arls Ponzi je bio pozdravljen od jednog novinskog reportera kao najve}i Italijan koji je ikada `iveo. Niste u pravu, odgovorio je sa neobi~nom skromno{}u. To je bio Kolumbo koji je otkrio Ameriku, i Markoni koji je otkrio radio. Kasniji nepovoljni izve{taji u istom bostonskom listu kona~no su uzrokovali da prestane priliv novih ulaga~a. Bez novog novca koji bi dolazio, on nije mogao da ispla}uje profit svojim prethodnim ulaga~ima, tako da je zatvorio kompaniju, odnose}i sa sobom poslednju paru hiljada naivnih ulaga~a. Sli~an doga|aj se desio u Albaniji 1996. godine, {to je zamalo dovelo do pada dr`avne vlade. Vi{e od ~etvrtine stanovnika Albanije stavilo
29

je svoju u{te|evinu u jednu od nekoliko velikih Ponzijevih {ema pokrenutih od lokalnih kriminalaca. Prethodni predsednik Albanije, Sali Beri{a, kazao je da vlada nije `elela da zaustavi primenu Ponzijeve {eme jer su smatrali da su takve stvari normalne na jednom slobodnom tr`i{tu i vlada nije `elela da se me{a u funkcionisanju kapitalizma. Albanci su demonstrirali i protestvovali, ali nije bilo koristi. Njihov novac im se nikada ne}e vratiti.

Dana{nji svet momentalno `ivi i raste na osnovu svog akumuliranog izvora energije (sun~eve svetlosti) uskladi{tene u fosilnom gorivu (nafta, ugalj, gas). Da li svet funkcioni{e kao Ponzijeva {ema ili kao uspe{na kompjuterska kompanija? Na{e je mi{ljenje da smo bli`i kompjuterskoj kompaniji, iako postoje elementi oba koncepta. Na{a Zemlja sadr`i ograni~ene koli~ine fosilnih goriva. Iako postoje razli~iti podaci kada }e se oni potro{iti, niko ne negira da }e se to desiti i mi imamo jasan ose}aj {ta to zna~i. Ova goriva omogu}avaju veliku svetsku aktivnost koja naizgled ima svrhu i va`nost, a ta aktivnost izaziva trajne i nepovratne promene na uslove za `ivot na ovoj planeti i na ljude.

Izvori na{eg fosilnog goriva: po~etni kapital ili Ponzijeva {ema?

Kada }e ova goriva nestati?

stvari dese u svetu gde postoji ekonomija u kojoj bogatstvo najimu}nijih polako prelazi na ni`e klase ljudi. Manje sre}nima mogu preostati imanja sa hranom i ekvivalent energije koju su ulaga~i dobili u Ponzijevoj {emi i od kompjuterske kompanije malo ili ni{ta. Kada su momci iz kompjuterske kompanije zatvorili svoje preduze}e, oni su jednostavno oti{li i zapo~eli novi posao od koga su zara|ivali. Ali, kada na{a svetska ekonomija po~ne da zatvara izvore nafte, mi jednostavno ne mo`emo da zatvorimo vrata i odemo da uzmemo drugi izvor energije. Sa jedne strane, kroz hiljadugodi{nju istoriju mogli smo videti da kada nestaju izvori goriva, dolazi do pojave ratova. (Vi{e o tome u narednim poglavljima.) Sa druge strane, na{i drugi izvori energije jo{ nisu dovoljno razvijeni. Ali, postoji dobra vest u ovom trenutku: ne-fosilni izvori energije postoje i njihovo kori{}enje je sve ve}e. Na `alost, dobitnik Pulicerove nagrade (Pulitzer Price) Ros Gelbspan (Ross Gelbspan) u svojoj knjizi Toplota je oslobo|ena (The Heat Is On) iz 1997. godine, pokazuje da ameri~ka naftna industrija i industrija uglja spre~avaju razvoj takvih tehnologija.1 Kao {to Gelbspan to jasno pokazuje, mi treba da pro{irimo razvoj alternativnih izvora energije, tako da kad nafta i{~ezne bude ne{to {to }e na{a deca mo}i da koriste.

Oni koji su zaradili veliki novac u prethodnom periodu prosperiteta mo`da misle da imaju dobre {anse da pre`ive, i ako ne do|e do svetskih epidemija ili nuklearnog rata, oni su mo`da u pravu. Oni mogu ~ak i da povuku sa sobom jedan mali deo preostale populacije, u slu~aju da se takve

Mo`emo li prona}i izlaz iz ove situacije?

U me|uvremenu, mi smo ohrabreni od strane eksperata i ekonomista kako da iza|emo iz ovih problema. Re{enje je prvi put predlo`eno u Engleskoj 1954. godine od strane R. Batlera (R. A. Butler), britanskog ministra finansija, koji je predo`io da umesto da uspostavljamo specifi~ne
31

30

ciljeve vezano za porast stanovni{tva, kao {to je izgradnja odre|enog broja stanova ili novih `elezni~kih pruga, vlada treba jednostavno da se fokusira na jednoj ~vrstoj stopi rasta populacije od 3%. Sa tom stopom, on je izra~unao, do 1980. godine svaki ~ovek u Britaniji }e biti dva puta bogatiji. U stvari, taj scenario se zavr{io upravo onako kako je Batler predvideo, na osnovu jedne studije iz 1989. godine napravljene od strane irskog ekonomiste Ri~arda Doutvajta (Richard Douthwaithe). Me|utim, problem je bio da je tako|e svaki drugi indeks bio udvostru~en. Udvostru~ilo se bogatstvo ljudi koji se nalaze na vrhu piramide primanja. Dakle, to zna~i da kada su u pitanju primanja najsiroma{nijih, da osoba koja je primala 10 miliona britanskih funti godi{nje sada prima 20 miliona, a osoba koja je primala hiljadu funti sada prima 2 hiljade ... je u stvari }orsokak u kome se nalaze siroma{ni, iako se njihov `ivotni standard neznatno pobolj{ao. U tom procesu desila se dru{tvena i ekolo{ka katastrofa, da citiramo Doutvajta. Kriminal se pove}ao 8 puta, nezaposlenost se pove}ala, hroni~na oboljenja i mentalne bolesti su sko~ile, a stopa razvoda brakova je eksplodirala. Sve to je bilo ono {to je Doutvajt najpre predvideo, a kasnije bilo zabele`eno. Na sli~an na~in, `ivot se promenio na gore u SAD. Svakog dana u proseku 100.000 ameri~ke dece nosi pi{tolje, i 40 njih biva ubijeno ili povre|eno tim pi{toljima, iako se ve}ina toga de{ava nesre}nim slu~ajem ili kao samoubistvo. Jedna nedavna nalepnica na automobilima ka`e: Naoru`ano dru{tvo je u~tivo dru{tvo. Neki se ~ude da proizvo|a~ ovakve nalepnice misli da su dana{nje {kole mnogo bolje od onih iz pro{le generacije. San o stabilnoj porodici zamenjen je real32

no{}u o armiji naoru`ane dece sa jednim roditeljem - takvih je vi{e od jedne polovine u ameri~kom narodu. [irom sveta vidimo da rapidni rast stanovni{tva pritiska sve nacije i da najve}u bol do`ivljavaju ljudi i porodice koji nisu povezani sa vladaju}om dru{tvenom elitom koja kontroli{e ekstremnu mo} i bogatstvo (bilo da je ta elita ekonomska, politi~ka ili vojna). Tehnologija, ako ni{ta drugo, ubrzava taj proces. Na primer, na po~etku 20. veka 90% svih ratnih gubitaka bilo je me|u vojnicima, a na kraju tog veka imamo da je visoko razvijeno oru`je sa daljinskim upravljanjem (koje uni{tava mnogo efikasnije i {titi vojnike od direktnih ratnih dejstava), i na{iroko umno`avanje visoko efikasnog oru`ja, preokrenulo taj odnos: 90% smrtnih slu~ajeva u svim dana{njim ratovima je na strani civila. Vi{e od 20 miliona ljudi je poginulo u ratovima od Drugog svetskog rata, a od tih 82 poznata rata, 79 njih su bili unutra{nji sukobi koji su najte`e pogodili civile. I najve}i deo tih ratova je vo|en da bi se ostvarila kontrola nad izvorima kao {to su {ume, obradivo zemlji{te, nafta, ugalj i minerali. Na mitingu svetskih bankara u Hong Kongu 25. septembra 1977. godine, predsednik Svetske banke D`ejms Volfenson (James D. Wolfenson) je istakao da vi{e od 3 milijarde ljudi - {to predstavlja vi{e od pola ljudske populacije na Zemlji, i tri puta vi{e nego celokupna ljudska populacija na Zemlji 1800. godine - bori se danas za `ivot sa manje od dva dolara dnevno. Mi `ivimo u vreme tempirane bombe, i ako ne{to odmah ne preduzmemo, ona }e eksplodirati u lice na{e dece, kazao je Volfenson. Otprilike u to vreme Populacioni Institut (Population Institute) iz Va{ingtona objavio je izve{taj da su 82 nacije (vi{e od polovine svet33

skih dr`ava) sada dostigle kriti~no stanje kada ne mogu proizvesti dovoljno hrane, niti imaju izvore da plate uvoz hrane da bi adekvatno zadovoljile potrebe svog stanovni{tva. Najgu{}e ljudske populacije su uvek bile blizu morskih obala, delimi~no zbog lakog prevoza, ali uglavnom jer je more istorijski izvor ljudske ishrane. Morska hrana ne predstavlja samo tradicionalnu hranu za veliki deo sveta - to je sirovina za pre`ivljavanje, naro~ito za ostrva kao {to su Japan ili Tajvan koja nemaju dovoljno kopnene povr{ine za rast potrebne koli~ine hrane neophodne kopnenim `ivotinjama ili ljudima koji se hrane biljkama. Godine 1994, organizacija za poljoprivredu i ishranu pri Ujedinjenim Nacijama (U.N. Food and Agriculture Organization) objavila je izve{taj koji ka`e da je 70% zaliha ribe iz okeana potpuno iskori{}eno ili prekomerno iskori{}eno. Ovaj izve{taj je bio osporavan od strane korporacija koje love ribu u velikim koli~inama, koje su vr{ile pritisak (uz pomo} velikog novca) na politi~are, tako da je izve{taj bio uveliko ignorisan {irom sveta. Ali, 15. maja 2003, u poznatom nau~nom ~asopisu Nature morski biolozi Ransom Majers (Ransom A. Myers) i Boris Worm (Worm) objavili su detaljnu i temeljnu analizu podataka skupljnih tokom 50 godina, {okiraju}i svet i sa aspekta politike i sa aspekta nauke: Analize podataka iz pet okeanskih basena otkriva dramati~no smanjenje u broju krupnih grabljivih riba (tuna, morski psi, sabljarke i druge) od napretka industrijskog ribarenja, ka`e zaklju~ak ove analize. Dalje se ka`e kako su okeani izgubili
34

Kriza u okeanima

Ali, na{ gusto naseljeni svet nije samo pod udarom rata, siroma{tva i gladi. Mnogi nau~nici upozoravaju na mogu}nost {irenja velikih zaraznih bolesti nastalih na{im velikim brojem i naglom pokretljivo{}u {irom sveta. 21. avgusta 1997. godine, Aso{ijeted Pred je izvestio da je trogodi{nji de~ak iz Hong Konga umro pre sedam dana od posledica jedne vrste gripa koji nikada ranije nije vi|en me|u ljudima. Ovaj grip je verovatno presko~io barijeru sa jedne vrste ptica ({to se o~igledno desilo sa gripom koji je ubio 20 miliona ljudi {irom sveta 1918. godine), i bio je smrtonosan, a identifikovan je u laboratorijama
35

Drevne bolesti se ponovo pojavljuju

vi{e od 90% velikih grabljivih riba, sa potencijalno ogromnim posledicama za ekosistem. Autori ukazuju kako su Ujedinjene Nacije u pravu kada tvrde da tri ~etvrtine svetskih ribnih rezervi je iskori{}eno do njihovih granica opstanka ili iznad toga, i isti~u da su njihovi podaci mnogo ta~niji nego prethodne informacije zasnovane na podacima dobijenim od trgovaca ribom, koji mogu biti nerealni. Dodatne informacije sti`u od izve{taja samih ribolovaca, ka`u oni. Neposredno nakon Drugog svetskog rata, japanski ribolovci su duboko u Pacifi~kom okeanu obi~no hvatali 10 krupnih riba na svakih 100 mamaca postavljenih na udice pore|ane u nizu (koji bi bio ~esto dug 1,5 kilometar ili vi{e). Danas samo jedna od sto udica donosi ribu. Na{e zemlji{te postaje manje plodno, bolesti biljaka se {ire i {ume nestaju, geni od genetski modifikovanih biljaka (GMO) prelaze u prirodu sa nepredvidljivim konsekvencama, a sada otkrivamo da su na{a odstupnica - okeani - skoro istro{eni.

SAD i Holandije kao vrsta gripa H4N1 tip-A, za koji ne postoji vakcina. Slede}eg dana, ista agencija je objavila da je jedan ~ovek iz Mi~igena nedavno zara`en novom vrstom sveprisutne bakterije Staphylococcus aureus, koja je otporna na sve poznate antibiotike, uklju~uju}i najnoviji i najja~i antibiotik ikad razvijen - vankomicin. Jedan medicinski epidemiolog iz Centra za kontrolu bolesti (The Center for Disease Control) u Atlanti, Dr Vilijem D`ervis (William Jarvis), kazao je za ovo prvo otkri}e smrti od bakterije stafilokoke u SAD da je sada vreme odbrojano. Tri dana kasnije, ~asopis Wall Street Journal je izvestio o drugom slu~aju bakterije stafilokoke otporne na vankomicin u SAD, kod pacijenta u bolnici u Nju D`erziju. Od tada, ovaj slu~aj se pojavljuje {irom sveta. U 5. Knjizi Mojsijevoj 28,22 tekst spominje suvu bolest, ime naj~e{}e kori{}eno za tuberkulozu do pre oko 50 godina. Suva bolest? Iako neki mogu to odbaciti kao zlu slutnju - kona~no, tuberkuloza se ne spominje na naslov-nim stranama u ameri~kim novinama ili na TV-u ovih dana ipak, razmotrimo slede}e ~injenice koje ukazuju na iznena|uju}e novu realnost po pitanju tuberkuloze u svetu: Jedan nedavni izve{taj pripremljen od strane vlade SAD ka`e: Me|u zaraznim bolestima, tuberkuloza je vode}i ubica odraslih ljudi u dana{njem svetu i predstavlja ozbiljan izazov me|unarodnom javnom medicinskom radu, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO - World Health Organization). Briga o svetskim razmerama zaraze tuberkulozom je tako velika da je u aprilu 1993. godine Svetska zdravstvena organizacija proglasila tuberkulozu kao globalnu opasnost - {to
36

predstavlja prvu deklaraciju takve vrste u istoriji svetske zdravstvene organizacije.2 Ovaj izve{taj nastavlja ulaze}i u detalje o razmerama postoje}e situacije: Ljudi se danas u svetu zaraze tuberkulozom doslovno na svaki otkucaj sata - jedan ~ovek u sekundi. CELA JEDNA TRE]INA CELOKUPNE SVETSKE POPULACIJE JE DANAS ZARA@ENA BACILOM TUBERKULOZE. (Naglasak je na{: imajmo na umu da samo 5-10% zara`enih ljudi postaje aktivno bolesno.) ... Tuberkuloza ubija momentalno vi{e odraslih ljudi svake godine nego sida, malarija i tropske bolesti zajedno. Jedan od problema sa tuberkulozom jeste {to se ona veoma lako {iri. Kao {to ameri~ko ministarstvo zdravlja isti~e: Kao i nazeb, a suprotno od side, ova bolest (tuberkuloza) se {iri putem vazduha i putem slu~ajnog kontakta. Kada zara`eni ljudi ka{lju, kijaju, govore ili pljuju, bacili tuberkuloze iz njihovih plu}a se izbacuju u vazduh gde mogu da ostanu da lebde satima i da budu udahnuti od strane drugih ljudi. Ako se ne izle~i, osoba sa aktivnom tuberkulozom }e obi~no zaraziti 10-15 drugih ljudi u periodu od jedne godine. Ali, zar nas nauka ne mo`e spasiti? Na `alost, ispostavlja se da je savremena medicinska nauka ono {to UZROKUJE ve}i deo problema. Dok se tuberkuloza {iri tako rapidno, naro~ito u onom delu sveta koji je u razvoju, gde je gustina stanovni{tva velika, pojavljuju se novi i skoro neizle~ivi oblici tuberkuloze kao rezultat neadekvatnog kori{}enja anti-tuberkuloznih lekova od strane lekara i bolnica. Ozna~eni kao tipovi tuberkuloze koji su otporni na vi{e vrsta lekova (multi-drug-resistant ili MDRTB), ovi tipovi bacila tuberkuloze skoro uvek dovode do bolnih smrti u agonijama. Kako je ameri~ko ministarstvo zdravlja istaklo: Ne postoji lek za neke tipove tuberkuloze koji su otporni na vi{e vrsta

37

lekova i postoji zabrinutost da se oni mogu brzo pro{iriti {irom sveta. Iako su ~vrsti podaci oskudni, istra`iva~i procenjuju da je vi{e od 50 miliona ljudi zara`eno tipovima tuberkuloze koji su otporni na najmanje jedan od lekova protiv tuberkuloze. Da li mislite da je to mo`da problem sa zemljama Tre}eg sveta? Jedan tekst u ~asopisu Nature isti~e da je ova bolest ve} naro~ito opasna u Njujork Sitiju i Los An|elesu, i da se {iri preko cele SAD.3 Tuberkuloza putuje tako brzo kao ~ovek koji ka{lje u avionu, autobusu ili vozu. U medicinskom ~asopisu za hirurge uklju~ene u operaciju grudi Chest, autori isti~u da u SAD-u postoji alarmantno vra}anje negativnog trenda u slu~ajevima tuberkuloze koje je po~elo oko 1984. godine.4 Oni otvoreno tvrde: Tokom pro{le decenije, slu~ajevi zaraze sidom i tuberkulozom popeli su se do proporcija epidemije u nekoliko glavnih gradova SAD-a. U bolni~kom centru Bellevue na Menhetnu, slu~ajevi tipova tuberkuloze koji su otporni na vi{e vrsta lekova pove}ali su se sedam puta u 1991. godini, ako se uporede sa bilo kojom od prethodnih 20 godina. A to je, naravno, samo jedna bolest. Druge bolesti koje zabrinjavaju uklju~uju hantavirus, encefalitis, koronavirus koji uzrokuje SARS, smrtonosni grip iz 1918. godine koji se danas ponavlja (ovaj virus je bio pa`ljivo izolovan od strane istra`iva~a krajem 1997. godine tako da je mogao da se prou~ava - oni su prona{li nekoliko `rtava koji su bili zale|eni ispod slojeva ve~itog leda u severnoj Evropi), Pfisteria piscicida koja je desetkovala rukavce i vodene puteve na isto~noj obali SAD-a, sida i desetine drugih bolesti.5 Postoje ~ak problemi za one koji jedu meso sa zara`enim proteinima (poznatim kao prioni), otkri}e za koje je jedan nau~nik dobio Nobelovu
38

nagradu 1997. godine.6 Iako je ovo otkri}e u obliku bolesti ludih krava u Velikoj Britaniji tokom 1980-ih izazvalo svetsku zabrinutost zbog te naro~ite manifestacije priona, postoje i mnoge druge, i one se {ire i me|u `ivotinjama koje ~ovek hrani i me|u svetskom ljudskom populacijom. ^ak i u svetlu ovih i drugih ~injenica o potencijalnim opasnostima i postoje}im nesre}ama izazvanih na{im eksplozivnim rastom, oni koji ukazuju da bi trebalo da razmotrimo i druge nepovoljne trendove u}utkavaju se kao da su ludi ili ekolo{ki fanatici, ili se odbacuju kao oni koji ignori{u osnove ekonomije... ili kao da su protiv rasta stanovni{tva. Me|utim, zapazimo da u}utkavanje sprovode uglavnom oni na vrhu rastu}e piramide bogatstva, koji prete da uni{te na{u planetu.

Slede}i razlog zbog koga stvari mogu izgledati dobro je to, {to generalno, ljudi su veoma neinformisani o stanju ostalog dela sveta. Knjiga objavljena u Americi pod nazivom Svetski almanah i knjiga ~injenica (World Almanac and Book of Facts) ~ak ni ne navodi glad ili siroma{tvo kao kategoriju. Me|utim, ona sadr`i iscrpan spisak ameri~kih kompanija, univerzitetskih profesora, glumaca, ~lanova ameri~kog kongresa i sportista. Kako je mogu}e da najprosperitetnija nacija na Zemlji, sa daleko najrazvijenijim medijima, bude tako neinformisana? To je jedno va`no pitanje. U svakodnevnim vestima ~esto se reklamiraju velike multinacionalne kompanije koje prednja~e u uni{tenju `ivotne sredine, a tako|e me|u sto najve}ih korporacija u Americi pet njih su vlasnici

Stvari mogu izgledati dobro jednostavno zato {to mi ne vidimo ili ne ~ujemo {ta se de{ava

39

televizijske mre`e koja emituje ve~ernje vesti, {to nije mali razlog za{to su Amerikanci lo{e informisani. Mi moramo da pla}amo pretplatu na televiziju, ali ona sada nije adekvatan na~in da saznamo {ta se de{ava. Tako|e, nije suprotno zakonu da novinske organizacije la`u stanovni{tvo. 14. februara 2003. godine, apelacioni sud drugog distrikta na Floridi odlu~io je da TV program Fox nije izvr{io krivi~no delo kada je ova televizijska korporacija anga`ovala novinarku D`ejn Ejkr (Jane Akre) da iznese la`nu informaciju o onome {to zna. Ona i njen producent (mu`) Stiv Vilson (Steve Wilson) napravili su istra`iva~ki izve{taj koji je postavio pitanje o tome kako mle~ne kompanije na Floridi tajno ubacuju u krave hormon rBGH, koji je produkt genetskog in`enjeringa napravljen od strane firme Monsanto. Svaki urednik ima pravo da sakrije istinu, kazao je Vilson, i svaki reporter }e vam re}i da se to de{ava s vremena na vreme kada sebi~ni interes TV kompanija nadvlada interes javnog mnjenja. Ali, kada televizijski menad`eri, koji nisu novinari, imaju tako malo po{tovanja za javnu istinu da oni anga`uju reportere da emituju la`nu informaciju i izvr}u istinu da bi se ulagivali nekome ili da bi izbegli neprijatnu informaciju od specijalnog interesa koja obja{njava {ta se tu desilo, to je trenutak da svaki odgvorni novinar ustane i ka`e: Ne `elim u tome da u~estvujem. To je ono {to smo D`ejn i ja kazali na su|enju. Me|utim, oni su izgubili parnicu, a sud na Floridi je sada u~inio zvani~nim transformaciju ranije po{tovane profesije novinarstva u profitabilno propagandno sredstvo bogatih korporacija. Nakon presude, Vilson je rekao: @eleli smo da ka`emo istinu potro{a~ima na Floridi o jednoj velikoj hemij40

skoj kompaniji i jednom mo}nom lobiju proizvo|a~a mle~nih proizvoda koju su oni `eleli da sakriju od javnosti. To je trebao da bude izve{taj za koji bi se dobila nagrada. Mi smo nau~ili te{ku lekciju, a to zna~i da vi danas mo`ete biti spaljeni kadgod TV kompanije stave ve}u pa`nju na reklamu koja ide tokom vesti nego na objavljivanje istinitih informacija. Iako su Valter Kronkit (Walter Cronkite) i Ralf Nejder (Ralph Nader) svedo~ili na su|enju Ejkrovoj o va`nosti po{tenog izve{tavanja u demokratskom dru{tvu, sud je odlu~io da je TV kanal Fox imao pravo da naru~i da njihovi reporteri la`u ili da dobiju otkaz. Reporteri {irom sveta gledali su ovo su|enje sa zabrinuto{}u, i kada je presuda doneta, ure|iva~i programa PR Watch [eldon Ramton (Sheldon Rampton) i D`on Strauber (John Strauber) su rekli: Novinari }e analizirati ovaj slu~aj i njegove implikacije. Ako su TV program Fox i kompanija Monsanto mogli da uni{te karijeru dvoje reportera, isto se mo`e desiti svakom drugom. Tako|e, u svojoj nekorektnoj produkciji vesti, ovaj medij nam pokazuje idealizovanu realnost, a ne istinu o `ivotu na ovom svetu. Na primer, ljudi besku}nici se retko vi|aju na televizijskim programima. Me|utim, ta realnost je ono {to polako, ali uo~ljivo, kao deo SAD-a po~inje da li~i na posledice siroma{tva u Bombaju.

41

Ropstvo je prva stepenica ka civilizaciji. Da bi se razvilo, potrebno je da stvari budu mnogo bolje za neke, a mnogo gore za druge, pa onda oni kojima je bolje mogu da se razvijaju na ra~un drugih. Aleksandar Hercen (Alexander Herzen, 1812-1870) U ranijim poglavljima govorili smo o tome kako je sve sa~injeno od sun~eve svetlosti i da je mogu}nost pove}anja na{e sun~eve svetlosti (kroz fosilna goriva) u~inilo mogu}im da se na{a populacija dramati~no uve}a u poslednjim vekovima. Ropstvo je slede}e oru|e savremene civilizacije i postoje istori~ari koji tvrde da bez ropstva Mesopotamija, Egipat, Kina, Gr~ka, Rimsko carstvo, Otomansko carstvo, Evropa i Amerika ne bi mogli uop{te da se pribli`e nivou svog bogatstva. (Magazin Science News od 20. septembra 1997. navodi da po ovoj uticajnoj teoriji glavni konstrukcioni projekti i drugi aspekti slo`ene kulture nastaju samo u poljoprivrednim dru{tvima koja imaju striktnu hijerarhiju vladavine i mno{tvo oru|a u robovima.) Ropstvo je jo{ jedan na~in uzimanja sun~eve svetlosti, ovog puta uskladi{tene u ne~ijem telu, koja se koristi u prilog eksploatatora. Najranija pojava ropstva pojavila se u samoj kolevci zapadne civilizacije - u Sumerskom carstvu Mesopotamije, u plodnoj dolini gde je dana{nji Irak, pre oko 4 hiljade godina. Postoje tako|e pisani zapisi da su robovi bili centralni deo kulture Egipta,
42

Ropstvo i sloboda

Persije, Vavilona i Asirije, kao i brojni zapisi ropstva u Bibliji. U tim dru{tvima, ve}ina svih fizi~kih poslova bila je obavljana od strane robova. Kako je dru{tvo raslo i trgovina se razvijala, potra`nja za robovima je rasla, vode}i ka Gr~kom i Rimskom carstvu gde je bilo toliko veliko kori{}enje robova da je ~ak, na vrhuncu svog razvoja, prose~na rimska porodica imala bar jednog roba u ku}i, a prema popisu iz Gr~ke iz 400. godine pre nove ere, cela jedna tre}ina stanovnika Atine su bili robovi. Kada je Aristotel govorio o vo|enju doma}instva i su{tinskoj ulozi koju robovi igraju u pomaganju da svako moderno doma}instvo ima dobar `ivot, zapisao je: Hajde da po~nemo raspravu o odnosu gospodara i roba... Za neke mislioce postojanje uloge gospodara je ne{to veoma va`no... Po{to je svojina deo upravljanja jednog doma}instva (jer bez zadovoljavanja potreba, ~ak i obi~an `ivot, kao i dobar `ivot, su nemogu}i), i po{to, ba{ kao i u svakom obliku umetnosti je potrebno oru|e da bi se odre|eni posao zavr{io, a u okviru oru|a imamo ne`ivo i `ivo oru|e, tako je tako|e i jedno oru|e deo svojine koje ima svoju svrhu u `ivotu ... svojina je generalno grupa oru|a, a jedan rob je `ivi deo svojine, i svaki rob je jedno oru|e koje slu`i za razli~ite namene. Poku{avaju}i da opravda ropstvo kao oblik upotrebe oru|a, Aristotel je ispustio su{tinski detalj vezano za udeo koji su robovi davali civilizacijama ranih kultura - robovi nisu bili oru|a, oni su predstavljali pogonsku snagu, kineti~ku energiju, uskladi{tenu energiju, potro{nu energiju. Od ranih civilizacija do sada{njih dana robovi su ~inili mnogo vi{e nego da su jednostavno obezbe|ivali ono {to Aristotel naziva dobar `ivot za svoje gospodare. Od afri~kih robova koji su skup43

ljali pamuk na jugu Amerike, do ruskih robova uvezenih od strane Rimljana i Portugalaca oko 1000. godine da rade na planta`ama {e}era na ostrvima Mediterana, pa do ropstva u vreme Aristotela i pre njega, robovi su bili izvor snage, kao u slu~aju konjske energije ili neke druge energije. Od robova Rimskog carstva do preru{enih oblika ropstva kao {to su kmetovi ili zavisni seljaci u srednjevekovnoj Evropi, ili jadne siroma{ne porodice u Engleskoj za vreme vladavine kraljice Viktorije, besplatna ili jeftina snaga le|a, ruku ili nogu bili su vitalno gorivo za rast onoga {to nazivamo civilizacija i industrija. Jedan od najvrednijih artikala koje je Kolumbo prona{ao, kada je pogre{io po pitanju onoga {to mi danas zovemo Dominikanska Republika, bili su tada{nji domoroci. Tokom perioda od dve decenije on je dovezao brodom na hiljade robova u Evropu, u~Iniv{i na taj na~in sebe veoma bogatim ~ovekom. Interesantno je zapaziti da se ukidanje ropstva u SAD-u poklapa sa razvojem {iroke dostupnosti nafte. Ameri~ki robovi su pretvarali postoje}u sun~evu svetlost (hranu) u rad koji je pokretao motore dr`ave. Kada su ugalj, a zatim i nafta, postali {iroko i jeftino dostupni, robovi su postali manje va`ni jer smo sada imali ma{ine da ih zamenimo sa njima, koje su mnogo efikasnije iskori{}avale drevni izvor sun~eve svetlosti koji je bio mnogo izobilniji nego postoje}a dnevna sun~eva svetlost. Glavni izvor robova za Rimljane bio je rat - oni su pretvarali njihove pobe|ene neprijatelje u robove. To je bio povod za osvajanje dalekih zemalja - ne samo da su nazad donosili prirodna bogatstva, kao {to su drvo i minerali, ve} su tako|e dovodili i robove. Evropljani su prevezli brodom vi{e od 12 miliona robova iz Afrike u Severnu i Ju`nu
44

Ameriku tokom perioda izme|u 1500. i 1880. godine, a najvi{e u Brazil i ostrva izme|u Floride i Venecuele. Ve}ina ljudi do`ivljava Indijance kao ratnike na konjima. Ali, ameri~ki Indijanci su bili pe{aci tokom zadnjih nekoliko hiljada godina, dok [panci nisu po~eli da koriste konje krajem 17. veka. Sveti pas ameri~kih Indijanaca (to je bilo ime kako su oni nazivali konje) je tada postao tovarna `ivotinja i sredstvo transporta od strane ~lanova plemena sa velikim prosperitetom i rastom populacije, {to se stra{no i krvavo zavr{ilo kada su Evropljani sa Istoka, pod Manifestom Sudbine, odlu~Ili da uzmu tu zemlju za sebe. Pored toga, uvo|enje jednog novog izvora snage, jednog mnogo lak{eg i efikasnijeg na~ina za pretvaranje postoje}e sun~eve svetlosti u rad - biraju}i izme|u konja, robova i ma{ina na ugalj i naftu - uvek je dramati~no menjalo civilizacije. Na sli~an na~in, mi vidimo da je gubljenje tih izvora energije bilo podjednako dramati~no, jer je direktno vodilo ka padu i uni{tenju svake civilizacije u na{oj poznatoj istoriji, sve do Sumera. Opstanak i prosperitet zavise od toga koliko je sun~eve energije pod na{om kontrolom.

45

Kratak prikaz mogu}e budu}nosti: Haiti i druga vrela mesta

Ako preletimo preko ostrva Hispanjola (Hispaniola) blizu Haitija, ostrva koje je Kolumbo posetio, ono izgleda kao da je neko aparatom za zavarivanje spalio na njemu sve {to je zeleno. ^ak je i okean oko glavnog grada Porto Prensa (Port-au Prince) zagu{en nekoliko kilometara ljudskim otpacima i erodovanim zemlji{tem. Iz vazduha to izgleda kao da se lava izlila u more. Istorija ovog malog ostrva je, na mnogo na~ina, primer onoga {to se de{ava u celom svetu. Kada je Kolumbo prvi put posetio ostrvo Hispanjola 1492. godine, skoro celo ostrvo je bilo prekriveno bujnim {umama. Na osnovu izve{taja ~lanova Kolumbove posade, kao {to je bio Miguel Kuneo (Miguel Cuneo), Taino Indijanci koji su tu `iveli imali su idili~an `ivot pre dolaska Kolumba. Me|utim, kada su Kolumbo i njegova posada do{li u drugu posetu ostrvu Hispanjola, oni su zarobili oko 1600 lokalnih stanovnika koji su im iza{li u susret da ih pozdrave. Kuneo je zapisao: Kada su na{i brodovi krenuli za [paniju mi smo poveli 1600 mu{karaca i `ena tih Indijanaca i ukrcali ih na na{e brodove 17. februara 1495. godine. Na{ima koji su ostali ([pancima koji su pravili
46

Budu}nost je izgra|ena od istih stvari kao i sada{njost. Simon Vejl (Simone Veil, 1909-1943) Kristofor Kolumbo nije samo otvorio vrata jednog Novog Sveta, ve} je tako|e svima nama dao primer. D`ord` Bu{ (George H. W. Bush, ro|en 1924, govor iz 1989.)

utvr|enje na ostrvu) bilo je re~eno da mogu da uzmu bilo kog Indianca iz okru`enja, koliko god im treba, {to su oni i ~inili. Kuneo ka`e da je uzeo za sebe jednu mladu lepu karipsku devojku kao svog li~nog roba, koju je dobio li~no od Kolumba, ali kada je poku{ao da bude intiman sa njom, ona se opirala svom svojom snagom. Pa je, na osnovu njegovih re~i, on nju nemilosrdno prebio i silovao. Uobi~ajena nagrada za Kolumbove ljude, sa njegove strane, bio je da im dozvoli da siluju lokalne `ene. Kad je po~eo da prevozi Taino Indijance kao robove u druge delove sveta, trgovina robovima radi seksa postala je va`an deo biznisa, kao {to je Kolumbo i napisao jednom svom prijatelju 1500. godine: 100 kastelanosa ({panski novac) se lako dobija za jednu `enu koja }e da radi na njivi, i to je dosta uop{tena cena po{to postoji mnogo trgovaca koji tra`e devojke. One od 9 do 10 godina starosti se najvi{e tra`e.1 Iako je Kolumbo jednom istakao da su Taino Indijanci kanibali, ni onda, a ni danas, nema dokaza za tako ne{to. To je o~igledno bila pri~a smi{ljena od strane Kolumba - koja se jo{ uvek u~i u mnogim {kolama - da bi lak{e mogao da opravda ropstvo ljudima. On je 1493. godine napisao {panskom kralju: Mogu}e je prodati sve robove... Ovde imamo tako mnogo robova, i oni, kao i njihovo drve}e, iako su `ivi vrede kao zlato. Me|utim, Taino Indijanci su odlu~ili da ne budu samo dobri radnici na planta`ama koje }e [panci, a kasnije i Francuzi, uspostaviti na ostrvu Hispanjola. Oni su bili pogo|eni time da im njihova zemlja i njihova deca budu oduzeti i poku{ali su da se bore protiv osvaja~a. Po{to su o~igledno Taino Indijanci stajali na putu {panskom progresu, Kolumbo je tra`io da se oni disciplinuju. Za naj-

47

manji prekr{aj Indijancima je bio odse~en nos ili uvo, tako da su oni prilikom povratka u selo mogli da poka`u narodu na kakve su sve brutalnosti [panci spremni. Kolumbo je pu{tao pse na njih, nabijao ih na kolac od zadnjice do usta, i ubijao ih. @ivot Taino Indijanaca je postao tako nepodno{ljiv da, kako je Pedro de Kordoba (Pedro de Cordoba) pisao kralju Ferdinandu 1517. godine u jednom pismu: Kao rezultat patnje i te{kog rada koji su podnosili, ovi Indijanci su se odlu~ivali na samoubistvo. @ene podvrgnute te{kom radu izbegavaju da za~nu i ra|aju decu... Mnoge od njih, kada zatrudne, preduzimaju ne{to da abortiraju. Druge nakon poro|aja ubijaju svoju decu sopstvenim rukama, da ne bi ostala u tako te{kom ropstvu. Kona~no su Kolumbo, a kasnije i njegov brat Vartolomej Kolumbo, kome je ostavio na upravljanje ovo ostrvo, odlu~ili da pobiju sve Taino Indijance. Ve}ina nau~nika smatra da je pre dolaska Kolumba populacija na ostrvu Hispanjola brojala 300.000 ljudi (to je bilo 1492. godine). Godine 1496. taj broj je pao na 110.000, na osnovu popisa koji je izvr{io Vartolomej Kolumbo. Do 1516. godine, lokalno stanovni{tvo je palo na 12.000 ljudi, a na osnovu izve{taja Las Kasasa (Las Casas) koji je bio tu, do 1542. godine manje od 200 ljudi je ostalo `ivo na tom ostrvu. Do 1555. godine, svi do jednog su bili mrtvi. (Danas nijedan Taino Indijanac nije `iv - njihova kultura, narod i geni su nestali sa ove planete.) Kako je po~ela da se naseljava populacija robova dovo`ena iz Afrike i koja je rasla sada na Haitima, ljudi su po~eli da seku drve}e da bi pravili obradivo zemlji{te i da bi koristili drve}e za vatru prilikom kuvanja i grejanja vode. Kao rezultat, drve}e danas prekriva manje od 1% Haitija. Razgoli48

}eno zemlji{te, izlo`eno ki{i i spiranju, {to je bilo ubrzano kosinama postoje}ih brda, bilo je tako temeljno erodovano da se pome{alo sa ljudskim otpadom i formiralo otpadnu mrlju punih 6 kilometara duboko u okean od grada Porto Prens. Milioni ljudi su danas naseljeni u tim gradovima koji predstavljaju veliki izvor veoma jeftine radne snage za multinacionalne kompanije, kao i za jeftinu ku}nu uslugu i prostituciju dece i odraslih za evropske i ameri~ke menad`ere postoje}ih korporacija i povremene turiste. Ono {to je ostalo iza Kolumba jeste `ivot na Haitiju koji je vi{e nego siroma{an - on je o~ajan. Jedan prose~an stanovnik ove provincije provede vi{e od 16 sati dnevno u potrazi za hranom ili drvetom za vatru, a isti period vremena provede jedan prose~ni stanovnik grada u potrazi za novcem ili hranom sa otpada. Bolesti od kolere do side, brzo se {ire u ovoj prenaseljenoj populaciji. Iako je Haiti jedna od najsiroma{nijih dr`ava u Zapadnoj Hemisferi, ona nije jedinstvena. Dominikanska Republika, koja se tako|e nalazi na ostrvu, kre}e se u istom smeru, kao i ve}i deo Centralne i Ju`ne Amerike.

Kada je jedan istra`iva~ bio na Filipinima 1985. godine, Ben Kerion (Ben Carreon), aktivni sve{tenik i pisac popularnih tekstova za ~asopis Manila Times odveo ga je na jedno od velikih gradskih |ubri{ta. Miris je bio odvratan, vazduh prepun insekata, a velika brda |ubreta koje truli rasprostirala su se u daljini.
49

Filipini - deca preturaju po otpadu u potrazi za hranom

Stajali su na toplom poslepodnevnom suncu, a sve{tenik Ben je kazao: Pogledaj pa`ljivo na vrh one gomile otpada. Pogledao je u udaljenu gomilu i uo~io ne{to: Ona gomila se pomera, rekao je. Ne, to su deca na njemu koja se kre}u, rekao je. Hiljade njih. Njihove porodice `ive svuda naokolo, a deca provode po cele dane preturaju}i po otpadu da bi njihove porodice imale {ta da jedu. Sve{tenik Ben je otkriv{i armiju dece koja `ivi me|u naslagama otpada zapo~eo program obrazovanja za njih. Stotine njih je zavr{ilo srednju {kolu, a desetine njih koled`e, kao rezultat njegovih napora. Jo{ uvek, oni su kap u moru, kazao mu je nakon {to su se prvi put sreli. Na{ posao je ogroman.

lation Crisis Comitee) ukazuju da `ene Nepala dnevno dodaju izme|u jednog i ~etiri sata normalnom 10-o~asovnom radnom danu u pe{a~enju do, i od, dosta udaljenih izvora hrane. Sa aspekta sada vidljive budu}nosti, ovi izvori, tako|e, bi}e iscrpljeni i Nepal }e verovatno do`iveti sudbinu koju je do`iveo i Haiti.

Sli~ne pri~e se mogu prona}i {irom sveta koji je u razvoju. U zadnjih nekoliko decenija Nepal je posekao 30% svojih {uma da bi ga upotrebio kao gorivo i da bi to podru~je zamenio oranicama. Tokom nekoliko hiljada godina ljudi su ovde `iveli u plemenima, racionalno koristili brdovite terene koji su obezbe|ivali dovoljan i predvi|en izvor hrane za celu populaciju. Danas je ve}ina tog terena uni{tena pod dejstvom ki{a koje su erodovale brda u Nepalu, {to nije bilo mogu}e dok su postojale {ume. @ene u Nepalu, kao i u ve}ini zemalja u razvoju, jesu one koje su najodgovornije za sakupljanje drve}a za ogrev, kao i za gajenje ili prikupljanje i pripremanje hrane. Zbog rapidnog uni{tavanja {uma u Nepalu, studije koje navodi [aron Kemp (Sharon L. Camp) iz Komiteta za populacionu krizu (Popu50

Nepal: hodanje satima da bi se prona{lo drvo

Narod dr`ave Burkina Faso (ranije poznata kao Gornja Volta) u zapadnoj Africi predstavlja slede}i interesantan primer. Sa 18% ukupnog nacionalnog dohotka koji se dobija od inostrane pomo}i, Burkina Faso do`ivljava populacionu eksploziju gde jedna `ena u proseku ima 7,2 dece. Iako je tokom nekoliko hiljada godina ova dr`ava bila u stanju da brine o svojim potrebama, ona je danas u stanju da proizvede samo 40% svojih potreba u hrani. Drvo za ogrev se uni{tava skoro 5 puta br`e nego {to mo`e da se obnovi i `ene provode vi{e od pola svog vremena kada su budne samo u potrazi za vodom. Kako se zemlji{te ubrzano eroduje i postaje iscrpljeno, poljoprivrednici u dr`avi Burkina Faso postaju dobre mu{terije za me|unarodne kompanije koje proizvode |ubrivo i koje imaju multimilionerske prihode svake godine. Ali, to je kratkotrajno re{enje problema tako da se ve}ina dr`avnog zemlji{ta pretvorilo u pustinju u zadnjih 40 godina. Godine 1984, od gladi je umrlo vi{e od milion ljudi {irom Afrike, a Burkina Faso je bila jedna od dr`ava koja je bila najte`e pogo|ena. U svom govoru 1992. godine Dr Kemp je citirao farmera iz Burkine Faso, D`on Mari Zavadoga (John Marie Zawadogh) ~ija se polovina zemlji{ta pretvorila u pustinju. On je kazao: U vreme mog oca, `itarica

Zapadna Afrika: drve}e je pose~eno, erozija je na delu, danas je to pustinja

51

proso je ispunjavala sve na{e ambare, a zemlji{te je bilo dublje od ljudskog tela pre nego {to se dolazilo do stene. Danas mi moramo da kupujemo hranu, a zemlji{te nije deblje od moje ruke... Kada smo bili deca, {uma je bila svuda oko nas, tako debela da niste mogli da pro|ete kroz nju. Postepeno je deo po deo nje bio ogra|ivan i se~en, dok se svi delovi nisu posekli, tako da danas imamo prazan prostor koji ovde vidite. SAD nisu druga~ije. Od 1950. godine SAD su izgubile jednu tre}inu svog zemlji{ta. Ipak, ljudi su i dalje nesvesni problema koji ovde postoji, kao i svuda u svetu. Za{to?

Godine 1976, jedan bra~ni par kupio je zemlji{te od 80 jutara u severnom Mi~igenu, misle}i da }e do}i vreme kada }e biti potrebno da proizvode hranu za sebe. @iveli su u Detroitu kada je do{lo do arapskog embarga na naftu 1973. godine, pra}eno Timstersovim udarom na rast cene gasa i ekonomskim kontrolama koje je primenio Nikson u poku{aju da spre~i ekonomsku katastrofu. Za jednu sedmicu ili vi{e tokom 1973. godine bilo je malo ili nimalo hrane na policama prodavnica u Detroitu. Oni se se}aju da su ~ekali 4 sata u redu da bi kupili sledovanje od 20 litara benzina. I tada je bilo jasno da je ceo sistem na staklenim nogama i da bi veliki gradovi mogli da upadnu u smrtonosnu zamku ako se desi ekonomski kolaps. Stvari su se pobolj{ale kada su Arapi ponovo otvorili slavine, ali ostao im je u se}anju prizor u pozadini doga|aja u Detroitu, taj stravi~ni prizor u {ta se jedan grad mo`e pretvoriti za samo nekoliko
52

Mi uo~avamo nagle promene, ali ne i polagane

dana nakon {to se kamioni zaustave i benzinske pumpe isprazne. Jedan ~ovek koji se bavi morskim `ivotinjama jednom je rekao da je rakove mogu}e polagano skuvati. Ako ih stavi{ u {erpu sa hladnom vodom i onda uklju~i{ ringlu na malu temperaturu, kada se voda zagreje oni }e odmah zaspati i onda ih je mogu}e skuvati, kazao je. Ukoliko rakove stavite u klju~alu vodu oni }e se bacakati na sve strane. Sli~no kao i rakovi, ljudi imaju tendenciju da ne primete promene u svojoj vodi, sve dok se one odvijaju postepeno. Za jednog Amerikanca, ubacivanje u vru}i lonac Haitija ili Burkine Faso izazvalo bi {ok. Cela planeta je u tom istom loncu i mada postoje lokalne ta~ke koje su toplije od ostalih, na{ lonac se zagreva globalno.

53

Razvoj civilizacije i industrije uvek se pokazuje tako aktivnim u uni{tavanju {uma, da sve {to se ~ini za njihovo o~uvanje i razvoj potpuno je bezna~ajno. Karl Marks (Karl Marx, 1818-1883), Kapital (Das Capital, 1867) Mi smo ve} u~inili nepovratno (za vreme na{eg `ivota) o{te}enje tla, vode, vazduha i `ivotnih oblika na Zemlji. Vi{e od 75% obradivog tla, koje je postojalo, pre nego {to su Evropljani prvi put kolonizovali Ameriku, je sada uni{teno, i u~injena su velika o{te}enja vodenog ciklusa se~om na{ih {uma. U ovom poglavlju analizira}emo to pitanje i videti {ta to zna~i za na{u budu}nost. Spaljivanjem drve}a, uglja i nafte mi momentalno unosimo vi{e od 6 milijardi tona ugljenika u atmosferu svake godine, {to predstavlja eksploziju u pore|enju sa 1,6 milijardi tona koje smo osloba|ali 1950. godine. Taj ugljenik (ve}im delom u obliku gasa ugljen-dioksida) stvara omota~ koji uzrokuje efekat staklene ba{te, za koji Ujedinjene Nacije i upu}eni nau~nici veruju da }e izazvati izuzetno ekstremne klimatske uslove {irom sveta. Proizvodnja `itarica i hrane, i u Americi i u ostatku sveta, dostigla je vrhunac 1980. godine (i od tada polagano opada), dovode}i i do rekordnih zarada poljoprivrednih kompanija i do najra{irenijih oblika gladi i umiranja od gladi u istoriji ove planete.
54

Smrt drve}a

Milioni tona ugljenika

Slika 2. Izbacivanje ugljenika u atmosferu zbog spaljivanja fosilnih goriva

Izvor: Worldwatch Institute, Oak Ridge National Laboratory

Kako je mogu}e da na{e nau~no znanje, koje je realno i donosi opipljive rezultate, tako|e vodi ka uni{tenju na{e egzistencije? Odgovor je da se ti opipljivi rezultati ostvaruju u izolovanim i specifi~nim podru~jima, a njihova korist se posti`e tako {to se zadu`ujemo za budu}nost - tro{enjem jednog dela sistema da bi se zadovoljio drugi.

Drve}e

Kada sam bio u osnovnoj {koli u~ili smo da okeani i {ume predstavljaju glavni izvor kiseonika na na{oj planeti. Ispostavilo se da, bar za one organizme koji udi{u vazduh, to je samo delimi~no ta~no. Okeani daju manje od 8% atmosferskog kiseonika i to se rapidno smanjuje. Danas postoje milioni hektara okeana koji umiru zbog izlivanja otrovnog |ubreta ili zbog promena u temperaturi
55

vode, tako da okeani sada postaju oni koji TRO[E kiseonik. Na primer, u januaru 1999. godine odr`an je miting Ameri~kog udru`enja za unapre|enje nauke (American Association for the Advancement of Science), kada su izve{ta~i izvestili da 18.000 kvadratnih kilometara mrtve zone u Meksi~kom zalivu je udvostru~no po svojoj veli~ini od 1992. godine, ostavljaju}i veliko podru~je li{eno riba, rakova i svakog drugog oblika `ivota, osim nekoliko bakterija kojima odgovaraju uslovi `ivota sa malo kiseonika. Uzrok toga je, na osnovu izjave univerzitetskog profesora Ota Deringa (Otto Doering) povezan sa 6,5 miliona metri~kih tona azota koje se baca svake godine kao |ubrivo na poljoprivredna zemlji{ta SAD-a od strane farmera koji intenzivno praktikuju najnovije poljoprivredne metode. Taj azot pronalazi svoj put do hiljada vodenih tokova koji se ulivaju u reku Misisipi (koja sama navodnjava oko 40% kompletnog kopna SAD), a tako se ulivaju i u Meksi~ki zaliv. I dok je ova Mrtva zona Meksi~kog zaliva dobro prou~ena jer se nalazi nedaleko od obale SAD-a, sli~ne okeanske mrtve zone eksplodiraju {irom sveta, ugro`avaju}i lovljenje ribe i remete}i sveukupni ekosistem okeana na Zemlji. Ove mrlje na taj na~in zna~ajno smanjuju ionako mali doprinos kiseonika atmosferi koji tradicionalno obezbe|uju okeani. Tako je drve}e, ispostavlja se, GLAVNI izvor prera|enog kiseonika u atmosferi. Ono predstavlja plu}a na{e planete. Jedno razvijeno drvo bora ili nekog drugog sli~nog drveta ima povr{inu listova koja mo`e pokriti od jedne ~etvrtine jutra do preko tri jutra, zavisno od vrste drveta. Drve}e ki{nih {uma ima povr{inu listova koja pokriva vi{e od 40 jutara po drvetu. Kroz ovakvu veliku povr{inu sun~eva svetlost se koristi kao izvor energije koji pokre}e
56

pretvaranje ugljen-dioksida u kiseonik i biljnu materiju (kori{}enjem ugljenika). Drve}e doslovno udi{e ugljen-dioksid kroz tu svoju veliku povr{inu listova, nakon {to ga mi izdahnemo kao biolo{ki otpad, i izdi{e kiseonik kao svoj biolo{ki otpad. Bez drve}a, na{a atmosfera bi postala otrovna za nas i po{to ki{ne {ume imaju mnogo ve}u povr{inu listova nego na{e obi~no drve}e, ki{ne {ume na{eg sveta obezbe|uju vi{e kiseonika nego {to mi udi{emo dok ~itamo ovu stranicu. Iako ovo predstavlja najobi~nije znanje, to je zaista jedno od najva`nijih funkcija koje drve}e obavlja; drugi detalji o ulozi drve}a u na{em opstanku su manje poznati.

Korenski sistem kao vodena pumpa

Jedno drvo ki{nih {uma povu}i }e na gore vi{e od 11 miliona litara vode kroz svoj korenski sistem i osloboditi je kao vodenu paru tokom svog `ivotnog veka. Iako to izgleda kao da }e drvo iscrpsti svu vodu iz zemlje, upravo je suprotno ta~no drve}e uvla~i vodu u zemlji{te, {to predstavlja prvi korak u slo`enom ciklusu koji spre~ava zemlji{te da postane pustinja. Bez {umskog zemlji{ta koje pumpa milione tona vode u atmosferu, bilo bi manje vlage koja bi se oslobodila u atmosferu da se kondenzuje u oblake i da kasnije da ki{u. Rezultat je da tamo gde je nekada bila {uma, a danas je razgoli}en teren, ki{e dugo ne padaju i po~inje proces formiranja pustinje. To se de{ava tokom ve}eg dela severne i isto~ne Afrike, dovode}i do velikih gladi. Kako ki{e prestaju da padaju, usevi propadaju, gornji sloj zemlji{ta nestaje i ono {to ostaje jeste pustinja. (Ve}i deo ki{e koja pada na zemlji{ta koja nisu pod {umom se ili upija i postaje podzemna voda ili se
57

transportuje du` odvodnih kanala, jarkova, bujica i reka, i eventualno uliva u okean. Na na{im kontinentima jedino drve}e efikasno prenosi velike koli~ive vode nazad u atmosferu. Radi upore|enja, zamislimo o isparavanju sa jezera velikog 40 jutara. To mo`e izgledati kao da se tu isparava mnogo vode u atmosferu, ali tih 40 jutara je tako|e povr{ina isparavanja listova na samo jednom velikom drvetu.) Dok ovo ~itamo, vi{e od 1500 jutara kopna }e postati pustinja {irom sveta svakog jednog sata, velikim delom zbog uni{tenja {uma. Ukupna koli~ina ki{nih {uma koja je preostala na na{oj planeti je otprilike kao povr{ina kontinentalnog dela SAD-a, i svake godine povr{ina veli~ine dr`ave Florida se pose~e i trajno uni{ti.

menom {uma regeneri{e, ekolo{ka raznolikost i prirodna flora i fauna regiona je desetkovana po{to je raznolikost brojnih biljnih vrsta zamenjena sadnicama iste vrste koju zasa|uju {umski radnici. Ali, nisu samo drvne kompanije te koje su odgovorne za uni{tenje {uma na na{oj planeti.

Drvna industrija prikazuje reklame u kojima {umski radnici sade mlado drve}e nakon se~e {uma, ali to je potpuno pogre{na informacija kada je u pitanju vodeni ciklus. Oni mogu dobro da zamene drve}e, ali }e stvoriti prazninu od nekoliko decenija u vodenom ciklusu. Slede}i problem je {to oni uspostavljaju ekolo{ko uni{tenje sa|enjem iste vrste na terenu na kojem je pose~ena {uma. Kada je cela {uma sa~injena od iste vrste drveta, i sva je iste starosti, ona nije otporna na gusenice koje jedu drve}e, bube i gljive, kao {to mo`emo videti u brojnim {umama u Severnoj Americi i Evropi. Se~enjem hiljada tona biomase {ume (potpuno izraslog drve}a) i zamenjivanjem sa malim sadnicama ~ini se malo za podru~ja koja zahtevaju atmosfersku vlagu za proizvodnju ki{e. ^ak i da se vre58

Sa|enje mladog drve}a ne mo`e da vrati vodu u zemlju

Na osnovu izve{taja iz 1996. godine od strane Konsultativne grupe za me|unarodna poljoprivredna istra`ivanja (Consultative Group on International Agricultural Research) koje su sponzorisali Svetska banka i Ujedinjene Nacije, 72 jutra ki{nih {uma se uni{ti svakog minuta, uglavnom od strane siroma{nih ljudi koji rade za multinacionalne kompanije, koji seku i spaljuju {ume da bi stvorili poljoprivredne terene ili pa{njake za rast goveda koja se izvoze za SAD. Ovaj gubitak od 38 miliona jutara godi{nje uni{ti}e sve svetske ki{ne {ume za vreme na{ih unuka, ako se nastavi tom stopom. Kraj se, bukvalno, ve} vidi. Portparol Svetske banke je kazao da ova studija ukazuje da siroma{tvo i prenaseljenost predstavljaju glavne faktore koji vode ka uni{tenju tih {uma, koje su tako va`ne za odr`avanje `ivota ljudi na ovoj planeti. On je non{alantno pre{ao preko uloge velikih poljoprivrednih korporacija. Dok se ki{ne {ume, kojima su potrebni vekovi da izraste, uveliko seku i drvo se prodaje, one se ~esto jednostavno pale i ne regeneri{u ponovo, naro~ito ako se nalaze na mestima gde je nepovoljno uzimati drvo za tr`i{te. Slobodno drvo je
59

Drve}e za {nicle - se~enje {uma da bi Amerikanci imali {niclu sa~injenu od 99% mesa

obi~no samo dodatna premija, brza zarada za farmera koji je koristi da kupi neko rasno tele. Naj~e{}i razlog za{to ljudi uni{tavaju ve}inu {uma Srednje i Ju`ne Amerike jeste pohlepa biznismena - ameri~ka navika za mesom obezbe|uje ekonomski bum za ran~ere multinacionalnih kompanija i to je glavni razlog u pozadini uni{tenja tropskih ki{nih {uma na ovom prostoru. Siroma{ni farmeri, kao i farmeri unutar zadruga, u~estvuju u poljoprivredi tipa poseci i zapali, seku}i drevne {ume da bi zasejali jednostavan usev - travu za krave. Kao {to je D`on Robins (John Robbins) istakao u svojoj knjizi Hrana za Novu Ameriku (Diet for a New America): SAD uvozi 100 miliona kilograma govedine svake godine iz El Salvadora, Gvatemale, Nikaragve, Hondurasa, Kostarike i Paname - dok prose~ni stanovnik u tim zemljama jede manje mesa svake godine nego prose~na ameri~ka ku}na ma~ka.1 Ovo uni{tavanje {uma u Ju`noj Americi za hamburgere je naro~ito zabrinjavaju}e kada vidimo da ovo veoma ekonomski krhko podru~je sadr`i 58% ukupnih svetskih ki{nih {uma (19% je u Africi, i 23% u Okeaniji i Ju`noj Aziji).

Uni{tavanje {uma uklanja korenje, {to negativno deluje na podzemne vode i vodeni ciklus

60

Slede}i problem vezan za uni{tavanje {uma jeste gubljenje pija}e vode. Pija}a voda pada sa neba i ulazi u zemlju. Na dubljim nivoima voda ~esto poprima (od zemlji{ta) visoke koncentracije rastvorenih minerala, naro~ito soli. Drve}e dosti`e duboko u zemlju, povla~i na gore vlagu koja se nalazi odmah iznad tih voda sa

solima i pumpa je u atmosferu, koriste}i minerale da o~vrsne svoje tkivo. To uklanjanje vode iz zemlji{ta stvara tok na dole, u zemlji{te, jer slatka voda pada sa neba na zemlju. Ova cirkulacija ~ini da zemlji{te bude zdravo. Me|utim, kada se drve}e pose~e, mnogo slanija voda po~inje da se kre}e na gore, ulaze}i u sve vi{e i vi{e nivoe zemlji{ta. Kada ova slana voda dostigne nivoe od nekoliko metara ispod povr{ine zemlje, preostalo drve}e postaje imunolo{ki uni{teno, ba{ kao pacijent oboleo od side, i tako podlo`no parazitskim infekcijama. Rezultat toga vidimo u najezdama buba i gljivi~nim infekcijama, kao {to su bolest r|a i snet, koje uni{tavaju drve}e {irom sveta. Ljudi ~esto puta misle da su bube, gusenice, moljci i gljivi~ne infekcije spoljni agensi koji ~ine da {ume umiru, i deluju na njih masovnim posipanjem insekticida i preparata protiv gljivica, ili sleganjem ramenima i izjavljivanjem da se ni{ta ne}e desiti. Ali, u zdravim {umama takve pojave su retke, kao {to su kod zdravih ljudi infekcije retke. Jedan razlog za{to {ume u Evropi i SAD, koje su sastavljene od vi{e vrsta drve}a i imaju regione drve}a razli~ite starosti, umiru pod takvim uslovima, jeste zato {to su ve} oslabljene ljudskim ispumpavanjem ve}eg dela povr{inske vode, padanjem kiselih ki{a na njih i uni{tavanjem okolnih {uma. U Evropi, procenat kopna koji je pod {umom redukovan je na 27%, u Aziji na 19%, a u Severnoj Americi (uklju~uju}i velike {ume Kanade) na 25%. Svetsko zamenjivanje {uma sa pa{njacima za krave je postalo toliko veliko da danas Engleska, koja je siroma{na sa drve}em, u nekim delovima koristi aktivni ugalj na~injen od spaljenih kravljih kostiju umesto tradiocionalnog aktivnog drvenog uglja za pre~i{}avanje gradskih zaliha vode. Reaguju}i na
61

proteste vegetarijanaca iz Jork{ira u Engleskoj, kompanija za proizvodnju vode u Jork{iru je istakla da su te kosti uvezene iz Indije, jer nisu bili u stanju da plate drveni aktivni ugalj, a Aso{ijeted Pres je citirao njihovog slu`benika koji je rekao: Ne mo`emo da proizvedemo toliko vode koja zadovoljava potrebe svih ljudi.2 Od 1997. godine, aktivni ugalj dobijen od kostiju krava, koji je jeftiniji ~ak i nakon pla}anja prevoza iz Indije, koristi se u deset fabrika za pre~i{}avanje vode, a ova kompanija planira da izgradi jo{ {est ovakvih fabrika u narednim mesecima. Kada slana voda nastavi da se izdi`e i dostigne ~etvrt do pola metra ispod povr{ine, usevi po~inju da umiru. I kada takva voda do|e do povr{ine zemlje, zemlji{te postaje nesposobno da podr`i vegetaciju i po~inje stvaranje pustinje. Suo~avaju}i se sa ovom rastu}om krizom saliniteta tla, farmeri od Kalifornije preko Evrope do Australije po~eli su da postavljaju duboke pumpe za vodu da bi uklonili ovu vodu bogatu solima, koju je drve}e nekada upijalo sa velikih dubina. Ovakav posao je samo kratkotrajno re{enje, jer na du`e staze to }e u~initi problem jo{ gorim, po{to se ta voda ne}e vra}ati u atmosferu, kao {to je to bio slu~aj sa vodom iz drve}a, ve} }e se ispu{tati u vodene tokove gde }e ih trovati na njihovom putu do mora. Rezultat }e biti dalje stvaranje pustinja, kao i trovanje reka i jezera. Kontaminacija podzemne vode sa mineralima i solju predstavlja problem i za `edne ljude. U mnogim delovima sveta gradska pija}a voda je tako slana da postaje opasna. Ve}ina ameri~kih i evropskih gradova ima vodu koja je u najmanju ruku neukusna. Rastvoreni nivo soli od 1300 ppm (milionitih delova) jeste ta~ka gde ljudi postaju bolesni
62

i dobijaju vrtoglavicu od pija}e vode - u mnogim mestima sada{nji nivo je dostigao 1000 ppm. Gubljenje drve}a ne zna~i samo gubljenje postoje}eg obradivog zemlji{ta zbog velikog saliniteta i stvaranja pustinja, ve} tako|e budu}ih zemlji{ta. Korenje ve}ine biljaka dopire samo do povr{inskih delova zemlji{ta, koriste}i ga za mehani~ku potporu i kao medijum iz koga izvla~i hranljive sastojke i vodu. Me|utim, drve}e ima duboko korenje koje drobi stene na dubljim nivoima, pomeraju}i ga polako ka povr{ini, i plitko korenje koje drobi stene na povr{ini. Ono tako|e pokre}e na gore minerale koji poma`u drve}u da izgradi svoju biljnu materiju. Kada li{}e opadne, ono formira su{tinski va`nu komponentu zemlji{ta. Rezultat ovog delovanja korenja drve}a jeste formiranje novog povr{inskog zemlji{ta. Potrebno je, u proseku, oko 400 godina da jedna {uma stvori 30 centimetara povr{inskog zemlji{ta koje je u stanju da podr`i useve. Bez {uma je skoro nemogu}e stvoriti obradivo zemlji{te. Ovo tako|e pokazuje koliko je kratkovida poljoprivreda tipa poseci i zapali, gde se nekoliko desetina centimetara povr{inskog zemlji{ta izla`e paljenju {uma, a zatim koristi za poljoprivredu tokom kratkog vremenskog perioda od nekoliko godina. Po{to bez obradivog zemlji{ta ne mo`emo imati useve, to zna~i da treba da budemo zabrinuti i zbog gubljenja drve}a koje stvara obradivo zemlji{te i zbog gubljenja samog zemlji{ta. Umesto toga, vi{e od 300 tona povr{inskog zemlji{ta se gubi u svetu svakog minuta, dok vlade i poljoprivredne korporacije koje proizvode ve}i deo ameri~kih useva gledaju na to druga~ije. Zbog rasta prose~ne temperature usled globalnog zagrevanja, `ivotni ciklus buba koje `ive na Aljasci smanjen je sa dve godine na jednu godinu

63

za njihovu reprodukciju. To je dovelo skoro do udvostru~avanja populacije tih buba {to uni{tava nekoliko miliona jutara {ume na Aljasci. [ume su ina~e ugro`ene {irom sveta. Ni{ta kao drve}e ne mo`e da prika`e bogatu, slo`enu i me|uzavisnu prirodu na{e `ivotne sredine, ali to drve}e se i dalje se~e i spaljuje. Posledice toga su pogor{anje na{e situacije u ovim poslednjim satima tro{enja drevne sun~eve svetlosti - imamo manje kiseonika koji se osloba|a sa povr{ine listova, manju cirkulaciju u vodenom ciklusu i pove}anje procesa nastanka pustinja, dok u isto vreme spaljivanjem se osloba|a vi{e ugljenika u atmosferu. Ove ~injenice ukazuju o~iglednim da ljudi (bar oni koji kontroli{u te procese) ne shvataju kakve su posledice njihovog pona{anja u na{em ekosistemu. Ali, takva dominacija nad resursima slabi na{u poziciju tako|e na jo{ jedan na~in - isti mentalitet uni{tavanja koji je uni{tio Taino Indijance (i ostale populacije koje su bile pod dejstvom agresora), uni{tava ostale vrste organizama sa do sada nezabele`enom stopom, izazivaju}i novu promenu stanja do ~ijeg oporavka }e te{ko do}i.

Izumiranje - raznolikost podr`ava opstanak

64

Suo~avamo se sa velikim gubitkom raznolikosti - od ekolo{kih pa do ekonomskih sistema. Sredinom 1996. godine do{lo je do elektri~nog kolapsa u ve}ini zapadnih dr`ava SAD-a, ostavljaju}i milione ljudi bez elektri~ne energije skoro ceo dan. Bolnice su morale da koriste agregate, ljudi su bili zarobljeni u liftovima u stotinama gradova, a mnogi su se preznojavali bez klima ure|aja po{to su temperature u regionu prelazile 38 stepeni Celzijusa. Ispostavilo se da je kolaps energetskog sistema bio izazvan od strane nekoliko drve}a u Oregonu koje nije bilo adekvatno potkresano. Tog toplog dana, neki duga~ki elektri~ni kablovi su po~eli da se izdu`uju i savijaju, kako se metal {irio usled toplote. Kablovi su se spustili me|u drve}e, {to je izazvalo da pregori deo elektri~ne mre`e na severozapadu zemlje. Po{to je ovaj deo mre`e snabedvao elektri~nom energijom podru~je Kalifornije i Nevade, gubitak ovog dela napajanja izazvao je preoptere}enje mre`e sistema i on je prestao da radi. Svaki put kada su poku{ali da ga pokrenu, sistem je padao, sve dok in`enjeri nisu prona{li spr`eno drve}e i popravili sistem u dr`avi Oregon. Tako|e, i 2003. godine do{lo je do velikih

Nacija koja uni{tava svoje zemlji{te, uni{tava samu sebe. Frenklin Ruzvelt (Franklin D. Roosvelt, 1882-1945)

65

prekida struje i u severoisto~nom delu SAD-a i u celoj Italiji. Ovaj domino efekat pokazuje kako jedna promena u jednom delu nekog slo`enog sistema mo`e proizvesti velike promene u celom sistemu. To je odavno poznato elektroin`enjerima - tako imamo tranzistore koji su u stanju da poja~aju slabu struju sa igle fonografa u jak zvuk spikera. Ali, ve}ina ljudi ne shvata kako su krhki ljudski i ekolo{ki sistemi.

Kada su sistemi mali, lokalni i svuda razbacani, oni su relativno otporni na kolaps

66

Kada su se ljudi grejali na drva, koristili sun~evu svetlost i sve}e kao izvor svetlosti, i proizvodili i tra`ili hranu za sebe lokalno, problem u jednom delu dr`ave imao je mali uticaj na druge delove dr`ave. Na sli~an na~in, kada su ljudi proizvodili i jeli raznovrsnu hranu, oni nisu bili pogo|eni nestankom jedne vrste. Ali, u Irskoj, kada su ljudi prihvatili krompir kao glavni izvor ishrane, nestanak tog useva doveo je do velike gladi 1846. godine. Amerika (i ve}ina ostalog sveta) `ivi na principu centralizacije servisa i proizvoda. Iako postoji preko 15.000 poznatih jestivih biljaka koje rastu u Severnoj Americi, ve}ina Amerikanaca jede u proseku manje od 30 biljaka godi{nje i manje od 50 tokom celog svog `ivota. I po{to se velike povr{ine obradivog zemlji{ta zasejavaju istim (~esto hibridnim) usevom, ovaj veliki teren samo ~eka da bude inficiran. Ve}inu proizvodnje na{e hrane obezbe|uje mali broj velikih kompanija. Ove firme dr`e na{e pre`ivljavanje u svojim rukama. (Termin velike kompani-

je nije preteran: proizvodnja hrane je mnogo unosniji posao nego {to ve}ina ljudi misli, ~vrsto je kontrolisan i nema konkurenciju. Na primer, dve kompanije, Kargil (Cargil) i Kontinental (Continental) kontrolisale su 50% celokupnog izvoza `itarica SADa u 1994. godini, u godini kada su `itarice SAD-a sa~injavale 36% svetskog izvoza p{enice, 64% svetskog izvoza kukuruza, je~ma, {e}erne trske i ovsa, i 40% svetskog izvoza soje.) I zaista, oni su tako svesni te ~injenice da su internacionalno ukr{teni mnogi hibridi da bi dali sterilno seme tako da farmeri moraju da kupuju novo seme svake godine. (Ako vam je te{ko da to poverujete, razmotrite slede}i slu~aj: u poslednjim decenijama nekoliko farmera je krivi~no gonjeno zbog kra|e, od strane kompanija za proizvodnju semena, jer su zadr`ali jednu koli~inu semena iz njihovih plodova da bi zasejali nove useve idu}e godine, a drugi {to su posedovali seme, koje se prenosi vetrom, sa polja drugih farmera gde su bili zasejani genetski modifikovani usevi.) Normalna ili pozadinska stopa nestanka vrsta je jedna vrsta na ~etiri godine, prema Ri~ardu Likiju (Richard Leakey). Ova stopa nestanka vrsta je mo`da bila konstantna tokom nekoliko hiljada godina, tako da je na{a planeta gubila u proseku 25 vrsta na svakih 100 godina, ili 250 vrsta na svakih 1000 godina - sve do 20. veka. Sa sada{njom stopom uni{tavanja ekosistema od strane ~oveka, planeta Zemlja je izgubila jednu ~etvrtinu biljnih i `ivotinjskih vrsta u zadnjih 100 godina. Zbog prisustva vi{e od 5 milijardi ljudi na na{oj planeti, mi gubimo vrste organizama sa stopom od 17.000 do 100.000 godi{nje (zavisi kojeg autora citirate). To se, ka`e Liki, mo`e okarakterisati kao masovno izumiranje i poreme}aj celokupne ravnote`e u
67

prirodi. I dalje, on iznosi bez uvijanja, da `ivotinje na vrhu piramide - koje izazivaju smanjivajne onih vrsta koje ih podupiru i kojima se hrane - }e se vrlo brzo suo~iti sa masovnim izumiranjem ako se stvari ne promene radikalno i rapidno.

Grabljivi na~in na koji mi uni{tavamo druge vrste se odra`ava, i delimi~no je uzrokovan, opsednuto{}u na{e kulture za akumuliranjem bogatstva, ~esto bez obra}anja pa`nje na posledice koje }e ta akumulacija izazvati na ekosistem i druge ljude. Ako je preotimanje `ivotnih zaliha od drugih vrsta dozvoljeno, za{to ne otimati `ivotne zalihe ljudima? Ako je eksploatisanje drugih vrsta dobra stvar, za{to ne eksploatisati i druge ljude? Razmotrimo slede}e podatke Razvojnog programa (Development Program) Ujedinjenih Nacija: - Razlika u bogatstvu izme|u svetski najbogatijih i najsiroma{nijih ljudi polako je rasla tokom prve dve tre}ine ovog veka. Ali, 1960. godine, po~ela je eksplozija: od tada pa do 1989. godine, distanca izme|u bogatih i siroma{nih se udvostru~ila. - Godine 2003, najbogatiji ljudi, njih oko 20% svetske populacije, kontrolisalo je vi{e od 87% svetskog bogatstva, dok su najsiroma{niji, koji ~ine petinu sveta, imali samo 1,4% svetskog bogatstva. To je odnos 60 : 1 u korist bogatih. Mi smo se pribli`ili toj neravnote`i neposredno pre kolapsa robnih rezervi godine 1929. (oko 40 : 1), ali nikada do tada takva neravnote`a nije vi|ena u demokratskim ekonomijama koje opstaju, iako je ~est slu~aj da neke ekonomije pre|u iz demokratske u diktatorsku ili anarhijsku, kao {to je slu~aj sa broj68

Socijalna raznolikost je, tako|e, oblik patnje

nim afri~kim nacijama, Nema~kom od pre 2. svetskog rata, Francuskom od pre revolucije, itd. - Dr`ave severne hemisfere (Severna Amerika, Evropa, severna Azija) sadr`e oko 25% svetske populacije, ali one tro{e vi{e od 70% ukupnih svetskih rezervi energije, jedu vi{e od 60% svetske hrane i tro{e vi{e od 85% svetskog drveta. - Iako ~ovek akumulira bogatstvo i tro{i izvore neverovatno veliko stopom, hiljade ljudi umire od gladi {irom sveta svakog sata. Akumulacija sile i bogatstva u rukama nekoliko veoma bogatih pojedinaca i multinacionalnih korporacija u~inilo je da neki biznismeni i politi~ari postanu bogati, ali to tako|e uni{tava na{e resurse - ~ovek direktno uni{tava svaku drugu vrstu `ivota na Zemlji. Koliko god dugo je bilo mogu}e da se vr{i eksploatacija, rast je bio mogu}. Sada, kada smo do{li do krajnjih granica kapaciteta na{e planete da proizvodimo hranu i prera|ujemo na{ otpad, ponovo se prou~ava koncept odr`ivog razvoja, koliko god on bio nelogi~an. (To je odli~no analizirano od strane ekonomiste iz Svetske banke i profesora na Univerzitetu Merilend Hermana Delija (Herman Daly) u njegovoj knjizi U pozadini rasta (Beyond Growth).1 Pa ~ak i da nas priroda ne istrebi, izgleda da smo mi skloni da to sami sebi u~inimo. Pove}anje pesticida u SAD-u se pove}alo 3000% od 2. svetskog rata, a to ne zna~i da insekti uni{tavaju manje useva. Ba{ suprotno, mi danas gubimo 20% vi{e na{ih useva nego 1945. godine, ali zbog pove}anja otpornosti insekata na pesticide i zbog mehani~kih tehnika obra|ivanja, industrija pesticida je u~inila zavisnim mnoge farmere za svoje proizvode. Vrste koje nisu {tetne su nestale, ali nije istrebljena nijedna vrsta {tetnih insekata. I dok insekti postaju otporni na pesticide, mi nismo. To
69

nas ostavlja ranjive na otrove koje mi pravimo da bismo istrebili druge vrste. Na primer, u magazinu New York Times od septembra 1997. godine, reporter D`on Ka{men (John H. Cushman Jr.) je objavio tekst pod naslovom Pove}ava se rak kod dece: Sumnja se na nove otrove (Cancer in Kids Increaces: New Toxins Suspected). Tekst iznosi kako se pojava raka kod dece astronomski pove}ala od 1970-ih kada smo koristili mnogo manje od polovine poljoprivrednih hemikalija koje danas uzimamo - do ta~ke da danas jedno od 600 dece koje se rodi dobije rak do desete godine. Rak je postao drugi uzro~nik smr ti kod dece (posle nesre}nih slu~ajeva), i danas je na~e{}a smrtonosna de~ja bolest, tako da predstavlja 10% svih smrtnih slu~ajeva kod dece. Na primer, od 1973. godine stopa akutne limfoblasti~ne leukemije se pove}ala za 27% kod de~aka i devoj~ica, a rak mozga se pove}ao za 40% tokom istog perioda. Danas imamo da 99% svog maj~inog mleka u SAD sadr`i nivo DDT-a koji se mo`e detektovati. Godine 1950. ustanovljeno je da 0,5% ameri~kih studenata mu{karaca je sterilno. Godine 1978. jedna studija je pokazala da je taj broj astronomski sko~io za 25%, a u poslednje 32 godine prose~na produkcija spermatozoida kod mu{karaca je pala za 30%. Neki istra`iva~i ove rezultate pripisuju akumulaciji hloro ugljovodoni~nih pesticida (~ija je namena da izazivaju sterilnost kod insekata), dok drugi pretpostavljaju da neke vrste plastike, koje se koriste u pakovanju hrane, imitiraju `enski hormon estrogen, i tako smanjuju mu{kost kod mu{karaca i pove}avaju rizik od raka dojke i materice kod `ena. Ali, to je samo po~etak problema.
70

Godine 1960, klasi~no davanje antibiotika `ivotinjama na farmama bilo je skoro nepoznato. Broj zaposlenih koji se bavi antibioticima vezanim za `ivotinjsko meso od tada se veoma pove}ao, tako da danas preko 55% svih antiobiotika koji se proizvedu u SAD ubrizgavaju se `ivotinjama ili im se stavljaju u hranu. To je pretvorilo na{u stoku u veliko polje za uzgajanje mikroorganizama otpornih na antibiotike. Ameri~ka farmaceutska i mesna industrija ne razmatra taj problem (niti to ~ine politi~ari koji od ovih industrija dobijaju milione dolara sveka godine) i nastavlja da podr`ava rutinsku upotrebu tih hemikalija kod `ivotinja koje daju mle~ne proizvode i meso. Ali, takav stav se ne mo`e opravdati nikakvim postoje}im saznanjima u nauci. Evropska Ekonomska Zajednica je stavila zabranu na ameri~ke mesne prozvode koji se proizvode uz upotrebu antibiotika. Za{to? Istra`ivanje koje je veoma zabrinulo Evropljane pokazalo je da je 1960. godine 13% infekcija kod Amerikanaca od strane stafilokoka bilo otporno na penicilin. Me|utim, od 1988. godine broj infekcija stafilokokama otpornih na penicilin eksplodirao je na 90%. (Na primer, tvorac mapetovaca D`im Henson (Jim Henson) umro je usled jedne takve infekcije otporne na lekove, uprkos njegovom velikom bogatstvu i njegovom pristupu najsavremenijoj i najskupljoj medicinskoj brizi na svetu.) A to nije slu~aj samo na kopnu. Specijalista za okeane D`ejms Porter (James W. Porter) sa Univerziteta D`ord`ija ukazuje na eksploziju ljudskih virusa i bakterija koji ispunjavaju vode svetskih okeana i uni{tavaju koralne grebene i {ire bolesti me|u ljudima. On procenjuje da je 20-39% koralnih grebena ugro`eno, sa pove}anjem infekcija od
71

446% od 1996. godine me|u koralima koje je prou~avao du` obale Floride. Istra`iva~ D`oan Roz (Joan B. Rose) sa Univerziteta Ju`na Florida isti~e da izme|u 20-24% svih ljudi koji plivaju du` obala Floride postaje zara`eno virusima koji izazivaju bolesti srca, infekcije uha, bolove u grlu i o~Ima, meningitis, bolesti sistema za varenje, zapaljenje jetre i {e}ernu bolest. Oko 1%, ka`e ona, postaje hroni~no zara`eno. Na sli~an na~in, analiza ljuskara iz voda Njujorka pokazala je da je vi{e od 40% njih zara`eno ljudskim izaziva~ima bolesti, a analiza vode sa Vaikiki pla`e na Havajima pokazala je da vi{e od tre}ine testiranih uzoraka je bilo zara`eno ljudskim virusima. Proizvo|a~i sladoleda Ben & Jerrys iz Vermonta su se jednom obratili vladi sa molbom. Oni su `eleli da stave nalepnicu na njihovim pakovanjima za sladoled da mleko koje koriste je od krava kojima nisu davani sinteti~ki hormoni rasta ili nepotrebni antibiotici. Ali, vlada je smatrala da je ta informacija ne{to tako nebitno za potro{a~e da - pod dobro sponzorisanim uticajem lobija za proizvodnju lekova - oni su usvojili zakone kojima se zabranjuje da se na pakovanjima za mle~ne proizvode stavlja da li su, ili nisu, ti hormoni davani njihovim `ivotinjama. I kada je reporter vesti `eleo da izvesti o ovom slu~aju sa hormonima, bilo mu je re~eno da sla`e javnost ili }e dobiti otkaz. Sigurno je da danas ima dovoljno padavina i dobre klime u Vermontu da bi se odgajale dobre krave koje bi proizvodile visokokvalitetno mleko za sladolede firme Ben & Jerrys. Nau~nici koji se bave klimom ve} su upozorili da bi svetska dobra klima u zadnjih par hiljada godina mogla da se promeni, ponovo kao posledica ~ovekovih aktivnosti.
72

Jedna od izvanrednih stvari vezana za ljudske doga|aje jeste da ono {to je bilo nezamislivo, postaje zamislivo. Salman Ru`di (Salman Rushdie, ro|en 1948) Jednog nedavnog julskog popodneva desio se elektri~ni udar usled oluje u centralnom Vermontu, koji je bio tako sna`an da su u ku}i jednog izve{ta~a pregorela dva kompjutera, a strujni prekida~i {irom ku}e su bili izba~ni iz pogona. Njegova ku}a nije bila jedina - mnogim porodicama je izgorela ve}ina ili svi elektri~ni aparati. Njegov prijatelj, koga je pozvao da uradi neke popravke na ku}nom prilaznom putu dugom oko 800 metara, stajao je sa ovim izve{ta~em na vrhu brda jednu sedmicu pre te oluje i kazao mu je kako je njegova `ena bila ba~ena du` sobe od elektri~nog {oka koji je do`ivela kada je dodirnula njihova za{titna vrata tokom oluje. Ovde vreme nije normalno, kazao mu je. I ranije je vreme u Vermontu bilo poznato po ~estim promenama, i to uvek nepredvi|enim, ali zadnjih nekoliko godina se ne mo`e uporediti ni sa ~im pre toga. Osiguravaju}e kompanije se sla`u sa ovim ~ovekom. Period izme|u 1980. i 1989. godine je bio najskuplji u istoriji po zahtevima za osiguranje zbog Bo`jeg delovanja, sa ukupnim zahtevima od preko 50 milijardi dolara. Ali, samo u prvih pet go73

Klimatske promene

dina 1990-ih, bilo je zahteva za preko 162 milijarde dolara, {to je podstaklo osiguravaju}e kompanije da upute poziv bez presedana industrijalcima da smanje emitovanje ugljen-dioksida u atmosferu. 11. jula 1996. godine, Aso{ijeted Pres je objavio tekst sa izve{tajima {irom sveta kako se sezona rasta u severnoj hemisferi produ`ila za oko jednu sedmicu u periodu od 1976. do 1996. godine. Istra`iva~ ^arls Kiling (Charles Keeling) sa Skrips Instituta (Scripps Institute) za okeanografiju u La Joli (La Jolla) u Kaliforniji, bio je citiran u ovoj studiji zasnovanoj na jednom nau~nom radu iz ~asopisa Nature, gde je kazao da je to verovatno rezultat globalnog zagrevanja. U zadnjoj deceniji, nauka o fenologiji prou~avanje pona{anja organizama na promene u godi{njim dobima i klimi - je postala veoma interesantna i sa aspekta interesovanja i informacija. Podaci koje su sakupili fenolozi, naro~ito od sredine 1990-ih, jesu alarmantni. Jedan od najve}ih problema ti~e se vremena kada neke vrste po~inju da se bude u prole}e, i njihovog odlaska na migraciju ili zimski san u zimu, u zavisnosti od temperature, dok kod drugih vrsta imamo njihove sezonske promene u zavisnosti od broja ~asova i minuta sun~eve svetlosti. Kada su vrste, koje zasnivaju svoj `ivot na ova dva razli~ita sistema, me|usobno zavisne, i temperaturni ciklus se menja, a cilkus sun~eve svetlosti ostaje isti, posledica mo`e biti masovno izumiranje. Razmotrimo veliku senicu (Parus major), evropsku pticu koja ne migrira tokom zime. Jedan nau~ni rad objavljen 22. februara 2003. godine u ~asopisu Proceedings of the Royal Society of London B, a zatim proveren i ponovno objavljen 8. marta 2003. u ~asopisu Science News, iznosi kako ove ptice imaju potrebu za velikom koli~inom gusenica koje
74

nastaju od zimskih moljaca (Operophtera brumata) da bi prehranile svoje mladunce koji se izle`u na prole}e. Gusenicama ovih moljaca, sa druge strane, potrebni su sve`i mladi pupoljci evropskog hrasta lu`njaka (Quercus robur). Izleganje gusenica je mnogo osetljivije na temperaturne promene nego drvo hrast, {to rezultuje da se gusenice izle`u 2 do 3 sedmice pre nego {to se otvore pupoljci hrasta. Sid Perkins iz ~asopisa Science News ka`e da to nije dobro za ove gusenice koje obi~no mogu da pre`ive bez hrane samo 2 do 3 dana, a maksimalno 10 dana. Jedna studija o velikim senicama i zimskim moljcima u Holandiji otkrila je da su ove nesinhronizovane promene u vremenu izleganja gusenica, pojavljivanju njihovog izvora hrane na hrastovom drve}u i izleganju mladunaca ptica, zapo~ele jednu potencijalnu katastrofu i za ove moljce i za ove ptice. Sli~ni nesihronizovani problemi zabele`eni su izme|u morske ptice njorke, koja `ivi du` obale Severne Amerike - izme|u Severnog Meksika i ju`ne Aljaske - i njihovog glavnog izvora hrane, jednog malog narand`astog raka poznatog kao Neocalanus cristatus. Kao rezultat klimatskih promena, izazvanih promenama u temperaturi vode Pacifika, ovaj rak je promenio svoje veoma kratko vreme (dva meseca) kada `ivi blizu povr{ine okeana. Me|utim, ove ptice nisu promenile svoj ciklus izleganja jaja, koje je o~igledno mnogo vi{e zavisno od sunca nego od temperature. Rezultat je bio da se izvor hrane ovih ptica pojavio i oti{ao pre nego {to su se ptice izlegle. Kao rezultat toga, roditelji ptice njorke vratili su se do svojih ukopanih gnezda sa kljunovima punim larvama riba koje `ive me|u stenjem - jednom neukusnom sivom masom, kako ka`e Betram - umesto sa rakovima N. cristatis, njihovom glavnom hranom. Zbog toga
75

je veliki broj ptica njorki uginuo te godine, a one koje su pre`ivele rasle su mnogo sporije nego normalno. Sve ukupno, ova studija je sumirala 61 dugovremenski istra`iva~ki projekat koji je analizirao skoro 700 vrsta tokom 50 godina. Ovi istra`iva~ki projekti pokazuju da su ove `ivotinje dospele do svojih `ivotnih ciklusa u razvi}u, kao {to su mno`enje i polaganje jaja, u proseku oko 5 dana ranije po deceniji. Me|utim, pojavljivanje pupoljaka i cvetanje drve}a je i{lo napred samo 3 dana po deceniji. Zaklju~ak jednog izve{taja od 2. januara 2003. godine u ~asopisu Nature, citiran u ~asopisu Science News, bio je da to sna`no podupire ideju da klimatske promene ve} poga|aju ekosisteme {irom sveta. Jedan izve{taj iz Biolo{ke laboratorije Stenovitih planina (Rocky Mountain Biological Laboratory) u mestu Krested Bjut (Crested Butte) u ameri~koj dr`avi Kolorado, otkrio je da mrmot sa `utim stomakom (tako|e poznat kao ameri~ki mrmot) zavr{ava svoj period zimskog sna 38 dana ranije nego pre 23 godine. ^asopis Science News izve{tava: Globalno zagrevanje mo`e u~initi kratkim mrmotov dugi zimski san, ka`e Dejvid Ajnou (David W. Inouye), biolog sa Univerziteta Maryland, Koled` Park.1 Globalno zagrevanje je jedna od onih stvari za koju se svakome ~ini da je razume, ali jako malo ljudi zaista razume pravi karakter tog fenomena. Zemljina atmosfera je sastavljena od gasova i vodene pare, a glavni gasovi su azot (78%) i kiseonik (21%). Argon je na tre}em mestu, iako on zajedno sa svim ostalim gasovima ~ini samo oko 1% na{e atmosfere, tako da mo`emo videti da je toliko spominjani ugljen-dioksid prisutan u atmosferi u veoma malim koli~inama.
76

Kiseonik i azot dopu{taju svetlu i toploti da prolazi kroz njih veoma lako. Me|utim, ugljen-dioksid (koji predstavlja jedan mali deo od preostalog 1% suve atmosfere) se pona{a potpuno druga~ije. On se pona{a kao pokriva~ ili jorgan oko Zemlje, hvataju}i toplotu u, i ispod atmosfere. Gasovi koji se tako pona{aju naj~e{}e se nazivaju gasovi staklene ba{te zato {to deluju kao staklo na staklenim ba{tama, hvataju}i sun~evu toplotu i ~ine}i da biljkama unutra bude toplo. (Metan koji tako|e sadr`i ugljenik je tako|e gas staklene ba{te.) Na primer, iako je planeta Venera samo 27% bli`e Suncu nego Zemlja, temperatura njene povr{ine je preko 370 stepeni Celzijusa. Sa tom udaljeno{}u od Sunca, povr{ina Venere bi trebala da bude dosta hladnija, ali ona ima atmosferu koja je bogata ugljen-dioksidom - gasom staklene ba{te. Dakle, temperatura povr{ine ove planete ne bi bila toliko topla da je njena atmosfera izgra|ena od 99% azota i kiseonika kao na{a planeta. Jedna od glavnih uloga ugljen-dioksida u na{oj atmosferi jeste da reguli{e temperaturu povr{ine na{e planete. Kada bi bilo znatno manje ugljendioksida, Zemljina povr{ina bi bila pokrivena ledom. Ako bi ga bilo vi{e nego {to ga je danas, povr{ina bi postala toplija (kao {to se to de{ava od negde 1890. godine zbog naglog pove}anja ugljenika koji se osloba|a u atmosferu zbog spaljivanja fosilnih goriva). Dva glavna na~ina kako se ugljenik uklanja iz atmosfere jeste kroz rast drve}a i koralnih grebena. Ova dva usisiva~a ugljenika deluju kao jedan veliki rezervoar ugljenika, dr`e}i ga izvan atmosfere. Iako su korali mnogo trajniji, {ume su u stanju da zadr`avaju ugljenik kroz vekove. A ako se {ume fosilizuju i pretvore u naftu ili ugalj, one mogu da
77

zadr`e prethodni atmosferski ugljenik tokom dugog vremenskog perioda. Sada{nje {ume predstavljaju najmasivniji sistem za skladi{tenje postoje}eg ugljenika iz atmosfere. Nau~nici isti~u (u radu iz ~asopisa Nature navedenog ranije) da postoji merljiva godi{nja promena u atmosferskom nivou ugljen-dioksida {to se de{ava kada biljke rastu tokom leta (i uzimaju ugljenik iz vazduha) i kada im opada li{}e u jesen i zimu (i tako otpu{taju ugljenik u vazduh kako se li{}e raspada ili spaljuje). Promene u ovom ciklusu su se pove}ale za vi{e od 40% tokom zadnjih 30 godina, prema nau~niku Kilingu (Koeling), verovatno zbog produ`enja sezone rasta u severnoj hemisferi za jednu sedmicu. A stopa uskladi{tenog ugljenika koji se osloba|a se pove}ava neverovatnom stopom. Tokom perioda od samo 10 godina - tokom decenije 1980ih - nau~nici su procenili da punih 15% novog ugljen-dioksida u atmosferi je bilo oslobo|eno kao rezultat samo jednog ljudskog postupka: spaljivanja tropskih ki{nih {uma u Americi, uglavnom radi pravljenja ran~eva za krave. To je izazvalo neka neslaganja u nau~noj zajednici oko uticaja uni{tavanja {uma, po{to se stopa nestanka {uma nije savr{eno uklapala sa stopom pove}anja ugljen-dioksida u atmosferi. Koli~ina ugljen-dioksida se nije pove}avala tako brzo kao {to je bilo predvi|eno da }e se desiti usled spaljivanja drve}a ki{nih {uma, tako da su neki skeptici prema teoriji globalnog zagrevanja po~eli da ismejavaju ideju da uni{tavanje {uma mo`e dovesti do pove}anja gasova staklene ba{te. Oni isti~u da je cela jedna ~etvrtina ugljen-dioksida koja je emitovana spaljivanjem drve}a jednostavno nestala iz atmosfere, dovode}i tako u pitanje prvobitne prora78

~une osloba|anja ugljen-dioksida ili mehanizma koji ga stabilizuje. Ali, istra`ivanje vo|eno od strane D`efri Endrusa (Jeffrey Andrews) sa Univerziteta Djuk i objavljeno 1996. godine na mitingu Ekolo{kog dru{tva Amerike, objasnilo je taj slu~aj i pokazalo da je drve}e ~ak mnogo va`nije u odr`avanju stalnih nivoa atmosferskog ugljenika nego {to je bilo ko ranije mogao da pomisli. Endrus je prou~avao vodu u zemlji oko drve}a i na odre|enom rastojanju oko drve}a, i otkrio da voda oko drve}a sadr`i ve}e koli~ine ugljen-dioksida. Pokazalo se da drve}e povla~i ve}e koli~ine ugljen-dioksida iz amosfere i pumpa ga na dole u zemlju. Odatle on isti~e u podzemnu vodu koja ga zadr`ava da brzo ne iza|e nazad u atmosferu. U nekim slu~ajevima podzemna voda odlazi u donje slojeve i biva zarobljena u zemlji tokom nekoliko hiljada godina, zadr`avaju}i u sebi uhva}eni ugljendioksid. (Takva voda, kada se oslobodi vekovima kasnije, jeste prirodno gazirana (ugljenisana). Taj proces se odvija putem drve}a.) Da bi demonstrirao svoje posmatranje, Endrus je poprskao sa ugljen-dioksidom drve}e u jednom {umskom gazdinstvu u Severnoj Karolini, pove}avaju}i izlo`enost njihovih listova sa ovim gasom za 50% u odnosu na normalnu situaciju. Onda je testirao zemlji{ta do nivoa otprilike jedan metar ispod tog drve}a. Koncentracija ugljen-dioksida se pove}ala za 25%. Endrus je kazao da je `ivo drve}e, hvataju}i vi{ak ugljen-dioksida usled spaljivanja pose~enog drve}a i fosilnih goriva, uhvatilo i uskladi{tilo u zemlji{e vi{e od 20% nedostaju}eg ugljen-dioksida, i da ugljen-dioksid uhva}en u podzemoj vodi mo`e biti neporeme}en tokom vi{e hiljada godina.
79

Iako na prvi pogled izgleda kao dobra vest - to da atmosfera nije tako rapidno pogo|ena usled uni{tavanja {uma - posledice na du`e staze su zloslutne. Onoliko dugo koliko bude postojao odre|eni (sada nepoznat) procenat `ivog drve}a, bi}e mogu}e da se upije vi{ak uglje-dioksida njegovim sme{tanjem u podzemnu vodu. Ali, kada gubitak {uma padne do ta~ke kada preostalo `ivo drve}e ne bude moglo da upije vi{ak ugljen-dioksida, rezultat }e biti uni{tavaju}i domino efekat sa veoma velikim uve}anjem ugljen-dioksida u atmosferi. Njegova koli~ina }e se pove}avati polako, ali sigurno, sve dok kriti~na granica se~enja {uma ne bude probijena, a onda }e do}i do iznenadnog i nezabele`enog pove}anja, {to }e dovesti do velike promene u globalnoj klimi, mo`da tokom perioda koji iznosi manje od nekoliko godina. Ujedinjene Nacije su sazvale kongres od 2500 vode}ih svetskih nau~nika na podru~ju meteorologije, ekologije, geologije i drugih nauka koje prou~avaju na{u planetu, koji su prou~avali ta pitanja tokom godina. Me|uvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) Ujedinjenih Nacija je zaklju~io da se mi, zaista, suo~avamo sa krizom koja mo`e biti biblijskih razmera, kao rezultat globalnog zagrevanja izazvanog pove}anjem gasova staklene ba{te u atmosferi. Kada pogledamo gore u nebo, lako je pomisliti da je ono beskona~no, da }e postojati zauvek i da bi bilo skoro nemogu}e uni{titi taj veliki plavi svod. Ipak, kao {to je veoma jasno istakao Bil Mek Kiben (Bill McKibben), rastojanje izme|u zemlje (na nivou mora) i gornje granice troposfere (onog dela na{e atmosfere koji podr`ava skoro sav `ivot na Zemlji) je samo oko 10 kilometara.2 Dakle, svi oblici kopnenog `ivota sme{teni su u tih 10 kilometara.
80

Kao posledicu globalnog zagrevanja imamo da ~ak i taj tanki za{titni sloj iznad nas nestaje. O~igledno da nebesa padaju, zabele`eno je u ~lanku ~asopisa Science News od 26. septembra 1998. godine, u izve{taju o merenjima visine gornjeg sloja atmosfere u periodu od 1958. do 1998. godine. Posebni radari su bili upereni prema jonosferi sloju sa naelektrisanim ~esticama vazduha u najgornjem sloju atmosfere - i nau~nici su otkrili da se prose~na visina jonosfere smanjila za 8 kilometara, {to je posledica koja je o~ekivana zbog klimatskih promena. Po{to se nivo ugljen-dioksida, uglavnom zbog sagorevanja fosilnih goriva, pove}ava u donjem sloju atmosfere, on zadr`ava toplotu na Zemlji i spre~ava da ta toplota zagreva gornji sloj atmosfere. Kao rezultat, prema kompjuterskim modelima koji su predvideli taj efekat pre nego {to je bio izmeren, bi}e hla|enje najgornjeg sloja atmosfere za vi{e od 50 stepeni Celzijusa. Hladan vazduh se skuplja i zgu{njava, i tako se spu{ta gornji nivo na{eg atmosferskog neba. Pre 200 godina, ovaj tanki sloj vazduha iznad nas sadr`avao je u proseku 280 delova ugljen-dioksida na jedan milion. Kada su pregledali godove drve}a starog 120 godina u planinama Vermonta, stru~njaci za {ume su prona{li normalne obrasce za svaku godinu tokom prvih 30 godina. Tada su se, 1920-ih, pojavile fabrike koje tro{e ugalj i naftu u industrijskom regionu srednjeg zapada SAD-a, u dolinama reka Tenesi i Ohajo, i na podru~ju Detroita. I ovi godovi su po~eli da se menjaju. Nau~nici su najpre otkrili da je drve}e br`e raslo, kao rezultat povi{enog nivoa ugljen-dioksida koji predstavlja hranu za drve}e. Ali, br`i rast je pove}ao stopu kojom je drve}e izdisalo vodenu
81

paru i pove}alo njihovu potrebu za ki{om, koja nije dolazila srazmerno sa vi{im nivoima ugljen-dioksida. [tavi{e, ki{e su postale kisele, {to je menjalo ravnote`u minerala u zemlji{tu, spiraju}i alkalne minerale kao {to je kalcijum, i osloba|aju}i veoma otrovni aluminijum. Rezultat je bio uni{tavanje korenskih struktura otrovnim metalima i slabljenjem drve}a usled nedostatka kalcijuma i drugih alkalnih minerala. A postojali su i otrovni metali u tim oblacima nastalih od fabrika i termoelektrana. Supstance kao vanadijum, cink, `iva, olovo i drugi otrovni i te{ki metali - prethodno potpuno odsutni u rastu drve}a - po~eli su da se pojavljuju u godovima koji su rasli tokom godina industrijalizacije Amerike. Oni su postepeno rasli od po~etka 20. veka pa do 1950-ih, a onda je stopa akumulacije ovih otrova eksplodirala. Tako je drve}e po~elo da umire. Na osnovu istra`ivanja koje je izvr{io Dr. Hubert Vogelman (Hubert Vogelmann) sa Univerziteta Vermont i koje je objavio ^arls Litl (Charles E. Little) u svojoj odli~noj knjizi Umiranje drve}a (The Dying of the Trees), stopa umiranja drve}a u regionu Vermonta koje je on prou~avao je bila tako ubrzana da je za samo 14 godina, od 1965. do 1979. godine, vi{e od 40% crvene omorike uginulo, 73% planinskog javora, 49% prugastog javora i 35% {e}ernog javora, dakle drve}a koje ve}ini ljudi prvo pada na pamet kada pomisle na Vermont.3 Svake godine, zbog kori{}enja nafte, gasa i uglja, mi izbacujemo vi{e od 6 milijardi tona ugljendioksida koji zadr`ava toplotu u tom tankom sloju atmosfere - {to je tako mnogo da u zadnjih 20 godina koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi se pove}ala sa 280 delova u milion na preko 370,9
82

Slika 3. Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi


Koncentracija CO2 u atmosferi (ppm)

Izvor: American Institute for Physics

http://www.aip.org/pr/vol-55/iss-8/captions/p30cap2.html4

delova u milion. Za jo{ nekoliko decenija o~ekuje se cifra od preko 500 delova u milion, {to }e dramati~no zagrejati na{u planetu. Ali, koliko }e zagrejati? Na osnovu nau~nika iz IPPC Ujedinjenih Nacija bar 3 do 4 stepena Celzijusa, a mogu}e i vi{e od 7 stepeni. [ta je tu tako lo{e?, re}i }e mnogi ljudi. Tri stepena nije ni{ta, i ako to zagreje klimu u Mi~igenu ili Mejnu, zar to ne}e biti bolje za rast biljaka, rekreaciju i sve ostalo? Na `alost, to ne}e biti slu~aj. Kao {to je klimatolog Ken Kaldeira (Ken Caldeira) kazao u ~asopisu Discover od aprila 2003, samo 2 stepena promene u periodu od 100 godina - {to je uzdr`ana pro-

83

cena onoga {to se mo`e desiti - ima}e za posledicu pomeranje svetskog klimatskog pojasa za vi{e od 400 kilometara prema polovima, {to je jednako 10 metara svakog dana. Veverice }e biti u stanju da se pomeraju pri takvim stopama promene, ali hrastovo drve}e ne}e mo}i. Klimatske promene izazvane pove}anjem nivoa ugljen-dioksida ve} se javljaju u izazivanju velikih promena u klimi {irom na{e planete, po{to toplota predstavlja energiju, a pove}anje toplote u atmosferi zna~i pove}anje energije u atmosferi. Ova pove}ana energija stvara mnogo manje stabilnu i mnogo vi{e destruktivnu klimu {irom sveta. 26. aprila 2003. godine, britanski ~asopis New Scientist stigao je do svojih kupaca iste sedmice u maju kada su najsna`niji vetrovi u vidu tornada u istoriji SAD-a opusto{ili srednji zapad. ^lanak pod naslovom Evo dolazi ki{a (Here Comes the Rain) zapo~eo je re~ima: Kako svet postaje topliji, tako postaje vla`niji. I jedan od glavnih zaklju~aka do kojih se do{lo, na najve}oj u istoriji evropskoj konferenciji o geolo{kim naukama, bio je da smo mi manje pripremljeni za to nego ikada. Ovaj ~lanak isti~e da kako se globalno pove}ava temperatura atmosfere, tako se pove}ava njena sposobnost da zadr`i ve}e koli~ine vode. Ovo pove}anje vlage i gustine vazduha izaziva jo{ sna`nije oluje i kada voda pada sa neba, ona izaziva nezabele`ene poplave. Godine 2002, po`ari su opusto{ili Novi Ju`ni Vels i pribli`ili se samom gradu Sidneju, a ve~ernje vesti su izve{tavale, u skoro svakom emitovanju, kako su vatre bile prouzrokovane su{om, {to su nau~nici koji se bave klimom prethodno predvideli da }e biti neizbe`an rezultat globalnog zagrevanja. Me|utim, nijedne vesti u SAD-u na radiju, televiziji, novinama ili internetu nisu spomenule kako su ove
84

Slika 4. Prose~na globalna temperatura


Stepeni Celzijusovi

Izvor: Worldwatch Institute, Goddard Institute for Space Studies

poplave na srednjem zapadu bile predvi|ene samo nekoliko meseci pre toga na jednoj konferenciji evropskih eksperata za globalno zagrevanje. Ljudi koji vode industriju fosilnih goriva uspe{no su zapla{ili izve{ta~e vesti u svim sektorima ameri~kog izve{tavanja. I dok SAD zabada svoju glavu u pesak, nau~nici za klimu izvestili su u ~asopisu New Scientist da bi stvari mogle biti mnogo, mnogo gore u slede}em veoma kratkom periodu nego {to se prethodno pretpostavljalo. To je zato {to je metan 10 puta efikasniji nego ugljen-dioksid u izazivanju globalnog zagrevanja. Toplije i vla`nije vreme izazvano globalnim zagrevanjem stimuli{e rast mo~vara, a poznato je da su bakterije u tim mo~varama glavni izvor metana. Opasnost je jasna: Ako po~etne promene u klimi u~ine svet vla`nijim, to }e izazvati pro{irenje mo~vara i zapo~eti dalje, rapidnije zagrevanje.5
85

Pove}anje Zemljine temperature za 3 do 4 stepena Celzijusa izazvalo bi tako rapidnu promenu da bi prethodno stanje izgledalo kao Ledeno doba u odnosu na ono {to bi nastupilo. (Procene su da bi se nivo vode u okeanima podigao za oko 150 metara ako bi se na{a planeta zagrejala za 7 stepeni Celzijusa.) I dok propagandne grupe industrijalaca, kao {to je navodno zvani~ni Nacionalni centar za politi~ko istra`ivanje javnosti (National Center for Public Policy Research), ushi}eno objavljuju neo-kon-zervativnu propagantu, kao {to je njihov izve{taj iz aprila 2001. godine pod naslovom Ugljen-dioksid je dobar za `ivotnu sredinu, pravi nau~nici znaju da je to la`. Na primer, jedna studija od 5. decembra 2002. godine, objavljena od strane Univerziteta Stanford (Visoki nivoi ugljen-dioksida mogu usporiti rast biljaka (High Carbon Dioxide Levels Can Retard Plant Growt) koji je napisao Mark [varc (Mark Shwartz)) otkriva da povi{en atmosferski ugljen-dioksid o~igledno smanjuje rast biljaka kada se kombinuje sa drugim verovatnim posledicama klimatskih promena - kao {to su vi{e temperature, pove}ane padavine ili pove}anje naslaga azota u tlu. Jeste, biljke udi{u ugljen-dioksid i on im je kao neki oblik hrane, ali pojednostavljen pristup koji promovi{u industrija i njihovi potkupljeni politi~ari da vi{e hrane je dobro je jednostavno pogre{no, iako to mo`e izledati dobro u nekoj neozbiljnoj radio emisiji. Industrija nafte to negira, ali insekti i drugi organizmi u prirodi se ne mogu obmanuti: oni se sele sa svojih stani{ta jer se klima menja. Kada smo i{li u Atlantu 1983. godine retko smo vi|ali komarce. Kada bi se pojavili, bili bi relativno veliki i nezgrapni, leteli bi polagano i bili bi dosadni samo predve~e. Me|utim, negde oko 1990.
86

godine stvari su se promenile. Manji i mnogo br`i komarci su po~eli da nas veoma uznemiravaju, i to preko celog dana. Bili su prisutni tokom ve}eg dela godine i pokazivali su agresivnost kakvu nikada ranije nismo videli kod komaraca u Americi. Ono {to se ispostavilo bila je migracija na sever od strane komaraca vrste Aedes aegypti, koji normalno `ive u tropskim regionima i koji su prvi put do{li na Floridu 1950-ih. Prema istra`iva~u i novinaru Vilijemu Blumu (William Blum), koji je 2000. godine napisao knjigu Buntovna dr`ava (Rogue State), izme|u 1956. i 1958. godine Ameri~ka vojska, `ele}i da testira prakti~nu upotrebu komaraca Aedes aegypti u preno{enju agensa BW-a (biolo{kog rata), oslobodila je preko {irokog podru~ja stotine hiljada, ako ne i milione ovih komaraca koji bi trebalo da prenose `utu i denga groznicu. Insekti su bili oslobo|eni, prema Blumu, u Savani, D`ord`iji i Avona Parku na Floridi. Jedan entomolog (prou~avalac insekata) sa jednog od univerziteta u Atlanti, rekao je: Ovi komarci su aktivni preko dana, brzo se razmno`avaju, brzo lete i manji su i pametniji nego na{i lokalni komarci u prirodi. I suprotno njima, oni prenose `utu groznicu, denga groznicu, japanski encefalitis i malariju. Slede}eg prole}a ~itali smo izve{taj u novinama o prvom nedavnom slu~aju malarije u Ju`noj Karolini, i kako klima u Severnoj Americi postaje sve toplija, mo}i }emo da vidimo progres ovog trenda prema severu, kao {to se to de{ava u drugim delovima sveta. Na sli~an na~in, prema istra`ivanju iz 1995. godine koje su izvr{ile Holandija i Velika Britanija, globalno zagrevanje predvi|eno od strane ICCP-a dove{}e do dupliranja populacije komaraca koji prenose malariju u tropskim regionima. Ali, opasnost je mnogo ve}a za umerene klimatske pojaseve
87

- istra`ivanja ukazuju da SAD, Evropa, Rusija i Kina se suo~avaju sa veoma pove}anim rizikom, ~ak sto puta ve}im. Dodatnih 50 do 80 miliona slu~ajeva malarije bilo bi naro~ito razorno u regionima kao {to je SAD, gde narod nije bio izlo`en ovoj bolesti tokom generacija i tako nije razvio bilo kakvu otpornost na ovu bolest. Denga groznica se prenosi istim komarcima. ^esto se naziva groznica slomljene kosti jer izaziva tako sna`an bol u kostima i zglobovima, i o{tre bolove u glavi, a nedavno je dospela na sever ~ak do Portorika gde je 15.000 ljudi bilo zara`eno u jednoj nedavnoj epidemiji. Iako denga groznica izaziva slabljenje i iznurivanje organizma i predstavlja jednu od najbolnijih ne-smrtonosnih bolesti, ona je nedavno mutirala u jednu mnogo opasniju i smrtonosnu bolest zvanu denga hemoragi~na groznica (DHF). DHF zapo~inje crvenim pegama i groznicom i bolom karakteristi~nim za denga groznicu, a onda po~inje da napada unutra{nji kapilarni sistem tela, tako da zapo~inje veliko unutra{nje krvarenje mozga, plu}a i creva. Krv po~inje da curi iz nosa i debelog creva, a pacijent umire od unutra{njeg krvarenja. Izme|u 1981. i 1985. godine bilo je u proseku 100.000 slu~ajeva DHF-a godi{nje, ali taj broj se vi{e nego u~etvorostru~io tokom vru}ih godina od 1986. do 1990. godine na preko 450.000 slu~ajeva godi{nje. Slede}a bolest koju prenose komarci, a koje je nedavno eksplodirala, naro~ito u regionu Nju D`erzija, Masa~usetsa i Njujorka, jeste isto~ni konjski encefalitis. Ranije je to bila jedna retka bolest me|u ljudima koja je ubijala oko 60% ljudi koji su je dobijali putem ujeda komarca, a njeno nedavno masovno izbijanje je uzrokovano zapra{ivanjem iz vazhuha insekticidima u dr`avama srednjeg
88

Atlantika. U isto vreme, komarac Aedes aegypti je uzro~nik pove}ane epidemije virusa Zapadnog Nila du` isto~nog i centralnog dela SAD-a. Na drugoj obali, morske price (kao galeb i albatros) od Kalifornije do Oregona su opusto{ene usled prose~nog pove}anja temperature vode od 1 stepena Celzijusa od 1950. godine, {to je promenilo tok hladnih okeanskih voda bogatih hranljivim materijama dalje od obale. To je, tako|e, dovelo do smanjenja zooplanktona za 40% koji predstavlja hranu za ra~i}e i druge male morske organizme. Ribe i lignje se hrane ovim ra~i}ima, a ove ptice se hrane ovim ribama. Na primer, samo tokom perioda od 1987. do 1994. godine, 4 miliona morskih ptica roda Puffinus je uginulo du` obale, smanjuju}i svoju populaciju za preko 90%. U Gle~er nacionalnom parku u Montani, gle~er star nekoliko hiljada godina se topi tako rapidno da nau~nici predvi|aju da }e nestati za nekih 30 godina. U severnom Mi~igenu, ptica kos sa crvenim krilima koja migrira, kanadske guske, jastreb {irokih krila i kolibri su stigli tri sedmice ranije nego 1965. godine. Gle~er Gangorti se povla~i 30 metara godi{nje u Indiji, gle~er Kori Kalis (Qori Kalis) se povla~i 30 metara godi{nje u Peruu, a ruske planine Kavkaza su samo za zadnjih 100 godina izgubile polovinu svog gle~erskog leda. Jedan izve{taj od 30. avgusta 1997. godine u ~asopisu Science News citirao je istra`iva~e u Engleskoj koji su analizirali preko 74.258 izve{taja o 65 vrsta ptica i otkrili da sve osim jedne vrste legu svoja jaja devet dana kasnije nego 1971. godine, pokazuju}i jasan dokaz efekta globalnog zagrevanja. Ovi istra`iva~i su izrazili zabrinutost da ovaj efekat mo`e poremetiti normalan cilkus ishrane i `ivota kod ovih ptica, iako }e se to desi89

ti u odre|eno vreme i pre nego {to se potpuni efekat bude ispoljio. U isto vreme, klimatski uslovi se pogor{avaju, sa po`arima usled su{e koji se brzo {ire, tornadima izazvanim zagrevanjem atmosfere, ciklonima i tropskim vetrovima koji se pove}avaju, i po broju i po ja~ini {irom sveta. Uprkos poku{aja ameri~ke industrije uglja i nafte da ospore nau~ne ~injenice (kao {to je zabele`eno u knjizi Toplota je oslobo|ena Rosa Gelbspana, koja je ranije citirana), ljudi se bude. Drugog dana januara 1999. godine bila je prekretnica u poku{ajima da se sa~uvaju ki{ne {ume Brazila, podru~je veli~ine polovine SAD-a, koje sadr`i dve tre}ine sve`e vode na{e planete koja ne poti~e od gle~era. Tog dana je objavljeno da je vlada Brazila, pod velikim pritiskom Me|unarodnog monetarnog fonda (IMF) da }e joj uskratiti novac, smanjila svoj bud`et za za{titu ki{nih {uma. U brazilskim ki{nim {umama `ivi na stotine uro|eni~kih plemena i prvi prioritet u 250 miliona dolara vrednom programu za{tite ki{nih {uma bio je nadzor podru~ja od 25 miliona jutara koje }e biti, navodno, ~uvano netaknuto samo za njihovo kori{}enje. Smanjivanjem bud`eta sa 250 miliona na 6 miliona dolara, ovaj program je jedva ostao `iv, i sada se ni{ta su{tinski ne mo`e u~initi da se ovo drve}e i ljudi za{tite. U me|uvremenu, {ume su zauzete od strane armije {umskih radnika, ran~era, rudara, farmera i misionara koji su skloni spasavanju ovih paganskih plemena, i drve}e se se~e i pali stopom ve}om od 200.000 jutara dnevno. Ove {ume, sa 20% svetske vode, predstavljaju jedan od najva`nijih izvora atmosferske vodene pare na{e planete, drugi odmah posle okeana, i tako imaju ogroman uticaj na klimatske uslove
90

na{e planete. One tako|e predstavljaju jedan od najva`nijih upija~a ugljenika na na{oj planeti, dr`e}i ugljenik stabilnim u drve}u. Sada, kako velika podru~ja koja su nekada bila ki{ne {ume postaju od drve}a o~i{}eni povr{inski rudni kopovi i pa{njaci za stoku, ugljenik se osloba|a u vazduh umesto vodene pare, izazivaju}i globalno zagrevanje i proizvode}i promene u klimi Evrope, Bliskog istoka i Severne Afrike. Ju`no od Brazila, 70% svetske sve`e vode je zarobljeno u Antarktiku, koja je u obliku leda tokom nekoliko hiljada godina. Prekriven slojem leda koji je na mnogim mestima vi{e od 5 kilometara debeo, kontinent Antarktik pokriva podru~je od 14 miliona kvadratnih kilometara, koje je ve}e od Kine i Indije zajedno. Ako bi se led sa Antarktitka otopio i skliznuo sa te kontinentalne mase u vodu, nivo okeana bi se zna~ajno pove}ao {irom sveta. Izgleda da }e se to desiti. U aprilu 1999. godine objavljeno je da su istra`iva~i Britanskog atlantik centra (British Atlantic Survey) i Univerziteta Kolorado analizirali podatke sa terena i sa satelitskih snimaka. Oni su do{li do nedvosmislenog zaklju~ka da je globalno zagrevanje produ`ilo godi{nju sezonu otopljavanja na Antarktiku za tri sedmice, proizvode}i drasti~ne promene na ledenim grebenima tog kontinenta. Na primer, ledeni grebeni Vilkins (Wilkins) i Larsen B su - da citiramo nau~nike - u potpunom povla~enju. Za samo ~etiri meseca, od novembra 1998. do februara 1999. godine, preko 420.000 jutara na grebenu Larsen B, od njegovih ukupno 1,7 miliona jutara, je pretvoreno u {upljine i pe}ine. Samo tokom meseca mar ta 1999. godine, Vilkinsov greben je izgubio ~etvrt miliona od svojih tri miliona jutara, a ovaj proces se dramati~no ubrzava u godinama nakon toga.
91

Istra`iva~ Britanskog antarkti~kog centra Dejvid Vagan (David Vaughan) bio je citiran od strane Aso{ijeted Presa kako ka`e da }e u narednih nekoliko godina ve}i deo Vilkins grebena nestati. [ta je razlog tome? Prose~na temperatura na Antarktiku - koja je bila relativno stabilna u zadnjih par hiljada godina - porasla je 2,5 stepena Celzijusa od 1950. godine, pove}avaju}i letnje temperature u ovom regionu iznad ta~ke smrzavanja od 0 stepeni Celzijusa. U kontekstu svih dosada{njih diskusija o globalnom zagrevanju mo`e izgledati neobi~no raspravljati o nastanku Ledenog doba. Ali, to predstavlja jednu od najve}ih pretnji sa kojom se svet danas suo~ava, naro~ito Severna Amerika i severna Evropa. Ako pogledamo na planetu Zemlju vide}emo da geografska {irina ve}eg dela Evrope i Skandinavije je ista kao ona Aljaske i delova terena severne Kanade i centralnog Sibira koji su zarobljeni u ve~itom ledu. Ipak, Evropa ima klimu koja je mnogo sli~nija onoj u SAD nego u severnoj Kanadi i Sibiru. Za{to? Ispostavlja se da je na{e zagrevanje rezultat okeanskih struja koje donose toplu povr{insku vodu od ekvatora do severnih regiona koji bi ina~e bili tako hladni da bi ~ak i u leto bili pokriveni ledom. Struja od najve}eg interesa je ~esto ozna~avana kao veliki kru`ni tok (Great Conveyor Belt). Ve}ina okeanskih struja pokre}e se vetrom i Koriolisovim efektom (nazvan po francuskom matemati~aru Gustavu Ga{pardu Koriolisu (Gustave Gaspard Coriolis, 1792-1843)). Koriolisov efekat
92

Da li je pred nama Ledeno doba?

nastaje kao rezultat okretanja Zemlje oko svoje ose i odgovoran je za fenomene tipa za{to su re~na korita dublja sa jedne strane i za{to se autoputevi sa severa na jug uvek br`e o{te}uju sa jedne strane, nego sa druge. Okretanje Zemlje oko svoje ose proizvodi jednu konstantnu, ali malu silu koja pokre}e na{e vetrove i ve}inu okeanskih struja, naro~ito u Pacifi~kom okeanu i u kontinuiranom okeanskom krugu oko Antarktika. Me|utim, veliki kru`ni tok, iako se formira od strane Koriolisovog efekta, uglavnom je pokrenut od strane jedne ve}e sile stvorene u razlikama u temperaturi i salinitetu. Severni atlanski okean je slaniji i hladniji od Pacifika, a rezultat toga je tako mali i zatvoren je na tom mestu pod uticajem Severne i Ju`ne ameri~ke hemisfere na zapadu i Evrope i Afrike na istoku. Vetrovi poga|aju veliki kru`ni tok nakon {to prelaze hiljade kilometara kopna i suprotno od Pacifika, oni nisu dovoljno veliki da bi stvorili {iroke cirkulatorne struje za distribuciju toplote sa ekvatora. I po{to je arkti~ka kapa ~vrsto zale|ena, ne postoji na~in da Koriolisov efekat povisi vode Atlantika preko vrhova Evrope i Sibira. (Na jugu je okean oko Antarktika sve vreme otvoren, tako da ju`ni Atlantik nema taj problem.) Kao rezultat, voda isparava sa Severnog Atlantika, ostavljaju}i za sobom so, a hladni kontinentalni vetrovi sa severnih delova Severne Amerike hlade vodu. Slana, hladna voda se prenosi do dna mora, ve}inom do ta~ke od nekoliko hiljada kilometara ju`no od severnog vrha Grenlanda, proizvode}i vrtlog propadaju}e vode koji je pre~nika 8 do 16 kilometara. Iako ovaj vrtlog retko remeti povr{inu vode, u nekoliko slu~ajeva tokom godine on proizvodi jedno uvla~enje i struju u okeanu koja mo`e da nagne brodove i vidi se iz vazduha.
93

Ovaj propadaju}i stub hladne, slane vode se rasipa na dnu Atlantika gde formira podvodnu reku 40 puta ve}u od svih reka na kopnu zajedno, plove}i neumoljivo na jug prema i oko ju`nog vrha Afrike gde kona~no dosti`e Pacifik. Iznena|uju}e je da je ova voda tako duboka i gusta (zbog svoje hladno}e i saliniteta) da ~esto ne dosti`e povr{inu Pacifika tokom vi{e od hiljadu godina nakon {to prvi put potone u severnom Atlantiku blizu obale Grenlanda. Oticanje ove podvodne reke hladne i slane vode ~ini nivo Atlantika neznatno ni`im nego {to je onaj Pacifika, stvaraju}i jednu sna`nu povr{insku struju tople i manje slane vode od Pacifika koja zamenjuje oticanje ove podvodne reke. Ova toplija i manje slana voda se izdi`e tokom ju`nog Atlantika, obmotava se oko Severne Amerike, gde je poznata kao Golfska struja, i zavr{ava blizu obale Evrope. Povremeno ona dolazi blizu Grenlanda, hladi se i isparava dovoljno vode da postaje hladna i slana, i tone na okeansko dno, obezbe|uju}i kontinuirano snabdevanje za dubokomorsku reku koja te~e ka Pacifiku. Ova dva toka - topla i manje slana voda iz Pacifika, koja postaje slanija i hladi se i tone da bi formirala jednu duboku morsku reku - poznata su kao veliki kru`ni tok. Iznena|uju}e je da veliki kru`ni tok predstavlja jedinu stvar izme|u prijatnih letnjih perioda i trajnog ledenog doba za Evropu i isto~nu obalu Severne Amerike. Ako bi veliki kru`ni tok, uklju~uju}i Golfsku struju, prestao da te~e, rezultat bi bio iznenadan i dra94

Podvodna reka Antlantika

Globalno zagrevanje i kraj civilizacije

mati~an. Uspostavila bi se zima u isto~noj polovini Severne Amerike i u celoj Evropi i Sibiru, i nikada ne bi prestala. U toku tri godine, ovi regioni bi postali nemogu}i za `ivot ljudi i skoro dve milijarde ljudi bi bilo izlo`eno gladovanju, umiranju od hladno}e ili bi morali da se presele. Civilacija kakvu mi poznajemo verovatno ne bi mogla da izdr`i udarac takvih razmera. I neverovatno, veliki kru`ni tok se kolebala nekoliko puta u zadnjoj deceniji. Kao {to je Vilijem Kelvin (William H. Calvin) u jednoj od najboljih knjiga po ovom pitanju istakao: Naglo hla|enje u poslednjem toplom periodu pokazuje da se poreme}aj mo`e desiti u situacijama koje su mnogo sli~ne sada{njoj. [ta bi moglo da zaustavi ovaj slani kru`ni tok koji prenosi tropsku toplotu tako daleko na sever i ograni~ava formiranje ledenih plo~a? Okeanografi su zauzeti prou~avanjem podataka o godi{njem proticanju, koji daju odre|ene procene o katastrofi~kim poreme}ajima u pro{losti. U Labradorskom moru, proticanje je bilo poreme}eno 1970-ih, pa je poja~ano 1990. godine, i sada opada. U Grenland-skom moru tokom 1980-ih tonjenje soli je opalo za 80%. O~igledno, lokalni poreme}aji se mogu desiti bez katastrofe - pitanje je koliko ~esto i koliko veliki su ti poreme}aji - ali sada{nje stanje slabljenja nije mnogo ohrabruju}e.6 Ve}ina nau~nika uklju~enih u istra`ivanje ovog pitanja sla`e se da je uzro~nik poreme}aja globalno zagrevanje, zbog kojeg se tope ledene sante na Grenlandu i Arkti~ka kapa, i tako se osloba|a hladna, slatka voda u Grenlandsko more sa severa. Kada se dostigne kriti~ni prag, klima }e iznenada postati klima ledenog doba koja }e trajati najmanje 700 godina, a maksimalno 100.000 godina.
95

Kada bi taj kriti~ni prag mogao da se dostigne? Niko ne zna - uticaj velikog kru`nog toka na odre|ivanje ledenog doba je otkriven tek u poslednjoj deceniji. Preliminarni kompjuterski modeli i nau~nici koji su voljni da predvi|aju ukazuju da bi takav klimatski preokret mogao da se desi ve} idu}e godine, ili mo`da za nekoliko generacija. Ono {to je sigurno jeste da ako se ni{ta ne preduzme u vezi globalnog zagrevanja, to }e se desiti sigurno ranije nego kasnije.

Poslednji sati (jeftine, ~iste) vode

96

Krajem 19. i po~etkom 20. veka teren Pensilvanije, Nju D`erzija, Njujorka, Ohaja i drugih dr`ava na istoku i srednjem istoku SAD-a bio je bogat izvorima nafte. Na primer, kompanija Penzoil (Pennzoil) je iskori{}avala taj teren po{to je nafta u Pensilvaniji bila dobrog kvaliteta. Ali, danas nafta od kompanije Penzoil dolazi uglavnom sa druge strane okeana, po{to su izvori nafte u Pensilvaniji i ostalom delu SAD-a presu{ili. Po{to su se ovi izvori iscrpli, istra`ivanje se pomerilo na zapad. Nafta je prona|ena u Oklahomi, Kaliforniji i Teksasu, i to u takvom izobilju da nafta prosto izbija iz zemlje. Ve}i deo te nafte je sada tako|e iscrpljen, a nafta koja je nekada izvla~ena iz terena Aljaske - obezbe|uju}i nov~ana sredstva stanovnicima Aljaske - je tako|e iscrpljena, osim samo malog dela za{ti}enih regiona u ovoj dr`avi koji jo{ uvek sadr`e male koli~ine nafte. Kako su ameri~ki izvori nafte postali skoro iscrpljeni, potraga za naftom se pomerila na Bliski istok, u severne zemlje biv{eg Sovjetskog Saveza i na jug Afrike. U ovom trenutku mogu}e je naftu prevoziti brodovima preko mora da bi se zadovoljili apetiti ameri~ke industrije i ameri~kih voza~a. Poku{aj

Jedino moderne napredne kulture, koje su pokrenute `eljom i uverenjem za nadmo}no{}u u odnosu na prirodu, propu{taju da uo~e pravi zna~aj vode. Posledice su o~igledne u svakom delu sveta: suve pustinje i gradovi, uni{tena plodna zemlji{ta, zaga|eni vodeni tokovi, i umiranje dece i `ivotinja. Mejd Barlou (Maude Barlow) i Toni Klark (Tony Clarke) u knjizi Plavo zlato: Borba za prekid uni{tenja svetskih voda od strane korporacija (Blue Gold: The Fight to Stop Corporate Theft of the World`s Water)

97

odr`avanja pod ameri~kom kontrolom ovih nestabilnih regiona bogatih naftom mo`da se mo`e posti}i upotrebom problemati~ne politike i sumnjivim moralom, i to u narednoj deceniji, ili mo`da dve. Me|utim, to ne}e biti tako lako sa vodom. Vodeni izvori su baseni podzemne vode, i oni imaju dva osnovna oblika: otvoreni i zatvoreni. Oni se popunjavaju novom vodom ili brzo ili polako, ili se uop{te ne popunjavaju. Vodeni izvori koji se brzo popunjavaju predstavljaju jedan oblik izvora filtrirane vode koja dolazi sa povr{ine zemlje. Ki{a i istopljeni sneg prolaze kroz zemlju i polako pronalaze put kroz slojeve zemlje i podzemne stene. Ova voda eventualno dolazi do sloja peska ili neke porozne stene, gde se akumulira ili po~inje da te~e kao spora podzemna reka. Ova voda koja se nalazi blizu povr{ine zemlje mo`e biti stara samo nekoliko godina (obi~no dve do tri godine, ili do sto godina), dok duboki izvori vode koji se popunjavaju mogu sadr`avati vodu staru nekoliko hiljada godina. Neki izvori vode koji se popunjavaju - kao {to su oni u selima koji su otvoreni kao bunari - popunjavaju se sa stopom koja je proporcionalna stopi potro{nje. Oni su krhki jer su{a mo`e da ih ugasi za manje od jedne ili dve godine (kao {to su stanovnici dr`ave Mejn 2001. godine ustanovili da su izvori {irom dr`ave presu{ili), ali se na kraju mogu popuniti kada padne ki{a. Izvori vode koji se polagano popunjavaju veoma su sli~ni izvorima nafte. Na primer, razmotrimo vodeni izvor Ogalala (Ogallala) koji se prote`e od Teksasa do Ju`ne Dakote, pokrivaju}i 450.000
98

Kolaps vodenih izvora

kvadratnih kilometara i zadr`avaju}i vodu koja mo`e da ispuni jezero Hjuron (Huron). Vodeni izvor Ogalala je u proseku bio debeo 60 metara, a tokom perioda od 40 godina (19401980) njegova debljina se smanjila u proseku za 3 metra, gube}i vi{e od 30 metara u nekim delovima Teksasa. Stopa popunjavanja vode je tako spora da }e biti potrebno 10.000 do 15.000 godina da bi se ovaj izvor popunio. Danas je koli~ina vode koja se izvla~i iz ovog izvora, kako za potrebe stanovni{tva tako i za navodnjavanje poljoprivrednog zemlji{ta, ve}a nego ukupni tok reke Kolorado. Procene variraju, ali postoji {iroko slaganje da }e se ovaj izvor vode isu{iti (ili bar toliko smanjiti da }e biti neupotrebljiv) sa sada{njom stopom kori{}enja za nekih 30 do 50 godina. Oko 40% `itarica koje rastu u SAD i oko tre}ina pamuka navodnjava se iz izvora Ogalala, i ~etvrtina svih `itarica koja se izvozi iz SAD-a raste zahvaljuju}i ovoj vodi. Ukupno gledano, preko 14 miliona jutara obradivog zemlji{ta zavisi od ovog izvora vode, i ovo zemlji{te bi postalo beskorisno ako bi ovaj izvor presu{io. Posledice bi bile dramati~ne, i za ekonomiju SAD-a i u razmerama svetske ishrane, po{to ameri~ki izvoz `itarica obezbe|uje pre`ivljavanje za milione ljudi svetski najsiroma{nijih nacija. Kao {to Ministarstvo poljoprivrede SAD-a bele`i na svom sajtu: Podru~ja zavisna od podzemnih izvora vode uklju~uju Visoke ravnice (High Plains) u Teksasu, a Ogalala izvor vode je blizu isu{ivanja. Dr`ava Teksas je izgubila 1,435 miliona jutara navodnjavanog obradivog podru~ja u periodu od 1982-1997. Ve}ina ovog gubitka je izazvano smanjenjem snabdevanja podzemnom vodom iz izvora Ogalala. Nivo
99

vode u ovom izvoru se smanjio za 15-30 metara od 1980. godine sa smanjenjem popunjene debljine od 50%. Dubina vode dosta varira, ali obi~no dosti`e 30 metara. Produkcija vode se smanjila sa 3800 na 950 litara u minuti i manje u nekim podru~jima. Sa sada{njom stopom izvla~enja vode, postoje}e podru~je koje se navodnjava }e se smanjiti za 50% do 2030. godine.1 USDA tako|e isti~e slede}e: Neki izvori vode su trajno uni{teni jer potpuno popunjavanje istro{enih zaliha izvora vode ne}e biti mogu}e tamo gde je do{lo do tonjenja zemlji{ta. Izvla~enje podzemnih rezervi vode da bi se podr`ala poljoprivredna proizvodnja je privremeno. Smanjenje nivoa vode }e pove}ati cenu izvla~enja vode, a osiroma{enje izvora }e smanjiti njihovu produkciju vode do ta~ke kada }e izvori bit napu{teni za potrebe navodnjavanja. Trebaju se istra`iti i prou~iti dugotrajna re{enja za odr`avanje ameri~ke proizvodnje hrane u budu}nosti. Na `alost, finansiranje dugotrajnih re{enja je nedavno bilo prekinuto od strane ameri~ke administracije. Jo{ jedan izvor vode na srednjem zapadu SADa demonstrira ove probleme sa prekomernim ispumpavanjem vode. Ekipa ameri~kih vojnih in`enjera (U.S. Army Corps of Engineers) isti~e da }e Aluvijalni izvor Velike Prerije (Grand Prairies Alluvial Aquifer) biti previ{e mali za komercijalnu upotrebu do 2015. godine. Ovaj izvor vode le`i izpod Velike Prerije u Arkanzasu, a ova ekipa in`enjera ka`e: Sada je vi{e od 90% vode, potrebne za navodnjavanje, ispumpano iz ovog izvora. Kao glavni izvor vode za potrebe poljoprivrede od 1904. godine, ovaj izvor godi{nje obezbe|uje milione litara vode, ali uskoro }e biti iscrpljen. U stvari, nivo vode u ovom izvoru se smanjuje stopom od oko 30 cen100

timetara godi{nje, a od 1915. godine stopom koja je br`a od one kojom se prirodno popunjava.2 To ukazuje da kada su ljudi izvla~ili vodu iz ovog izvora ona se nalazila na samo 15 metara ispod zemlje. Sada se ona nalazi na 30 metara ispod zemlje. Kako se ovaj izvor iscrpljuje, teren Velike Prerije propada na na~in da se to lako uo~ava iz vazduha. Ovo izvla~enje vode iz ovog izvora, ka`u in`enjeri, uzrokovalo je stvaranje ulegnu}a koje li~i na korito, ~ije je sredi{te u Stutgartu, Arkanzas, i produ`ava se na sever prema Hazenu, Karlajslu (Carlisle) i Lonoku (Lonoke). Nedavne studije pokazuju da se ulegnu}e depresije produ`ilo i sada se prostire skoro do Engleske, nekih 50 kilometara severo-zapadno od Stutgarta. Jedan manji izvor vode, Sparta (Sparta Aquifer), koji se nalazi ispod Aluvijalnog izvora, sugerisan je kao jedna alternativa, bar za pija}u vodu. Me|utim, izvor Sparta nema dovoljan kapacitet, ima veoma sporo popunjavanje i veoma je skup za izvla~enje vode, ka`u ovi in`enjeri, kao i da se izvor Sparta ve} koristio, ali ne kao pija}a voda, i njegov nivo se smanjuje od 1986. godine sa stopom od oko 15 centimetara godi{nje. Ve}ina drugih velikih izvora vode u SAD su tako|e problemati~ni, oslikavaju}i probleme sa vodom koji postoje {irom sveta. Na primer, na Floridi postoji veliki Florida Vodeni Izvor (Florida Aquifer) koji je tako naglo bio iscrpljen od strane rastu}e populacije ove dr`ave da su oni poku{ali da ubace u njega prera|ene ljudske otpadne vode poku{avaju}i da ga tako popune pre nego {to se iscrpi. Nada se polagala u to da }e {ljunak u ovom izvoru pre~istiti ovaj otpad pre nego {to ova voda iz toaleta {irom dr`ave na|e svoj put do izvora pija}e vode. Ovo ubacivanje otpada je u~injeno kori{}enjem takozvane Prve klase kon-

101

trolisanog podzemnog ubacivanja (Class 1 Underground Injection Control (UIC)), koje je sli~no onom koje je kori{}eno u drugim delovima SAD-a za ubacivanje otrovnog otpada u zemlju. U ovom slu~aju, 1500 miliona litara gradskih prera|enih otpadnih voda je ubacivano u ovaj izvor svakoga dana. Na `alost, na osnovu Servisnih vesti organizacije za `ivotnu sredinu (Environmental News Service (ENS)), niko jo{ ne zna da li }e ovaj postupak biti bezbedan.3 Da li }e ljudski virus pre`iveti ponovno ispumpavanje i hlorizaciju? Ili, {to je jo{ problemati~nije, kako }e tone neprera|enih hemikalija koji izlaze svakog dana iz bubrega stanovnika Floride u toalete - hemikalija koji rangiraju od antibiotika, preko lekova za krvni pritisak do lekova za smirenje - delovati na ljude kada se jednog dana pojave u pija}oj vodi Floride? Niko ne zna. @ele}i da poslu{a savet ameri~kog predsednika koji je uveo mnoga pravila koja su popustljiva za korporacije koje su veliki zaga|iva~i (tako da Teksas danas ima najve}i problem sa zaga|enjem i najprljaviji vazduh u SAD), Florida je uvela sli~an program. ENS izve{tava: Iako ovaj program ubacivanja otpada omogu}ava nadgledanje celog procesa, kancelarija za nadgledanje je volonterska i nema sredstava za prikupljanje podataka sa terena. Ljudi iz administracije priznaju da se oni baziraju samo na ograni~enom volonterskom programu u poku{aju da utvrde uticaj otpada iz ovog programa na zdrav-lje stanovnika Floride. Drugi izvori vode {irom SAD-a su ili popunjeni ubacivanjem re~ne vode, ili se isu{uju. Na primer, dok su stanovnici Palm Springsa u Kaliforniji mogli da popune svoj izvor sa vodom reke Kolorado, grad u Kaliforniji Borego Springs (Borrego Springs) nije imao takvu mogu}nost. ^asopis San Diego Union
102

Tribune je izvestio 6. jula 2000. godine: To mesto se zove Borego Izvori (Borrego Springs), ali tu nema izvora. Oni su odavno isu{eni intenzivnim ispumpavanjem podzemne vode ispod terena vrele pusti-nje. ^lanak nastavlja isti~u}i kako se u dr`avi Kolorado podzemna voda tretira kao deo op{teg interesa i tako je regulisana od strane vlade koja predstavlja sve stanovnike ove dr`ave. Me|utim, u Kaliforniji se voda tretira kao vlasni{tvo svakoga ko bu{i bunar i prona|e vodu, tako da su velike operacije bu{enja izvora oko Borego Springsa radi uzgajanja limuna iscrpli toliko vode da je podzemni nivo vode u bunarima oko Borega pao za 9 metara u zadnjih 13 godina, uzrokuju}i da pustinjsko drve}e, koje je nekada pru`alo svoje korenje u tu vodu, sada umire od `e|i. Slede}i grad koji se suo~ava sa krizom zbog nestanka vode je Meksiko Siti. Izgra|en iznad ograni~enog izvora vode koji je zarobljen u gornjim slojevima uga{enog vulkana, Meksiko Siti se spustio 9 metara u zadnjem veku jer je grad slegao u pesak koji je nekada bio ispunjen vodom. Neujedna~enost tonjenja je stvorila pusto{ u gradu, pucanjem starih zgrada, kidanjem preko 40.000 cevi za dovod i odvod u toku jedne godine, i pretvaraju}i nekada ravni i brzi sistem gradske `eleznice u brdsku `eleznicu. Cevi za vodu zabijene u ovaj vodeni izvor bile su na nivou zemlje 1934. godine, a sada vire 9 metara kako je grad potonuo, tako da je grad ulo`io u skupu opremu za pumpanje te~nog otpada do nivoa kada }e mo}i da se odvodi gradskim odvodnim sistemom koji se nekada nalazio ispod zemlje. Sli~no iscrpljenje izvora izazvalo je kolaps u Veneciji, i pogodilo stotine drugih gradova {irom sveta. Na primer, Kineska nizija (North China Plain), uklju~uju}i Peking, le`i preko jednog
103

dubokog izvora vode {to predstavlja veliki problem. Izve{taj svetske banke koji je citirao Lester Braun (Lester Brown) u radu od 13. marta 2003. godine pod naslovom Stvaranje lo{e svetske ekonomije ishrane zasnovane na neodr`ivoj upotrebi vode (World Creating Food Bubble Economy Based on Unsustainable Use of Water) ka`e: Dokazi ukazuju da duboki izvori (iskopani) oko Pekinga moraju danas da se crpe sa 1000 metara kako bi se dostigla sve`a voda, {to drasti~no pove}ava cenu izvla~enja vode. Braun bele`i u svom radu za ~asopis Earth Policy Institute da u neobi~no o{trom jeziku Svetske banke, ovaj izve{taj prognozira katastrofalne posledice za budu}e generacije osim ako se kori{}enje i snabdevanje vode brzo ne vrati u normalu. Braun navodi izvore vode u Indiji ~iji nivo se spu{ta za vi{e od jedan metar godi{nje, i jo{ ka`e da prema izve{taju organizacije World Wildlife Fund, izvor koji snabdeva vodom grad Kveta (Quetta), glavni grad jedne provincije u Pakistanu, bi}e isu{en u roku od 15 godina. Istro{enost izvora je te{ko pogodio Jemen, po{to nivo voda izvora pada u grubo 2 metra godi{nje, na osnovu Braunovog izve{taja, i da }e nesta{ica hrane po~eti {irom sveta u narednoj deceniji ili dve kao rezultat gubitka vode za navodnjavanje. Ova oskudica hrane izazva}e politi~ku destabilizaciju i opasnost za ljudski (i drugi) `ivot, ba{ kao i oskudica naftom koja }e se desiti otprilike u isto vreme.

Re~ne vode su u opasnosti

28. aprila 2003. godine ~asopis Wall Street Journal objavio je ~lanak Pitera Valdmana koji je do{ao do nekih izuzetnih istra`iva~kih rezultata.

104

Perhlorat - jedna otrovna hemikalija koja se koristi kao raketno gorivo - zaga|uje pija}u i re~nu vodu u SAD tokom vi{e od 20 godina, i upravo pre nego {to je ovaj ~lanak objavio ovo relativno veliko zaga|enje u ~asopisu Wall Street Journal, rasla je salata navodnjavana vodom reke Kolorado. Ispostavilo se da su listovi salate bili zaga|eni ovom hemikalijom, i to tako da ~ak i kad bi voda za navodnjavanje bila zaga|ena ispod opasnog nivoa, listovi salate bi imali veoma veliku koncentraciju ove hemikalije. Na primer, EPA je definisala da koncentracija perhlorata iznad jednog dela u milijardu (1 ppb) predstavlja opasnost za ljudsko zdravlje, naro~ito za razvoj beba, na osnovu ~asopisa Wall Street Journal. A me|u testiranim uzorcima salate 4 od 22 testirana uzorka pokazala su da sadr`e vi{e od 30 delova u milijardu, sa najve}om koncentracijom kod pome{anog organskog zeleni{a za bebe od 121 ppb. ^asopis izve{tava da EPA studije pokazuju da salata sadr`i koncentracije perhlorata sa faktorom od 17 do 28, {to zna~i da listovi salate sadr`e 17 do 28 puta vi{e perhlorata nego voda koja se koristi za navodnjavanje ove biljke. Ali, to je samo po~etak pri~e. Kada je EPA zavr{ila svoje istra`ivanje i ponudila ga da se objavi u jednom poznatom nau~nom ~asopisu, izve{taj je skrenuo pa`nju ljudi iz industrije odbrane. To je o~igledno dovelo do pokretanja akcije, tako da su izve{taji dospeli u vladu. Samo nekoliko meseci ranije, Bela ku}a je predlo`ila da vojni i odbrambeni izvo|a~i radova budu oslobo|eni odgovornosti za ~i{}enje perhlorata, a kada su studije o salati po~ele da se objavljuju, administracija predsednika se zaista bacila na posao. Bela ku}a je naru~ila svoj EPA izve{taj, koji ne}e javno diskutovati o salati i zaga|enju perhloratom,

105

idu}i toliko daleko da je postavila sudsku zabranu za izve{tavanje prema ovoj agenciji. EPA nije bila ovla{}ena da diskutuje svoje rezultate testiranja sa bilo kojim novinarem, ili da publikuje rezultate koji su bili pripremljeni za objavljivanje pre sudske zabrane o javnom izve{tavanju. U isto vreme, senator D`ejms Inhof (James Inhofe) (iz Oklahome, nije nau~nik) po~eo je o{tro da napada agenciju EPA da je izgubila svoje smernice u zaga|enju perhloratom. On se slo`io sa nekoliko izvo|a~a radova odbrane da se nivoi od 70 ppb do 200 ppb u pija}oj vodi trebaju smatrati prihvatljivim, umesto postoje}eg praga od 1 ppb. Ovo je samo jedan mali primer, a postoji ih na hiljade, koji pokazuju kako novac korporacija potkupljuje politi~are do ta~ke gde vlada, koja bi u demokratskim dr`avama trebala da brani izjavu Mi, narod, dopu{ta da dr`avne zalihe vode i stanovni{tvo budu u velikoj opasnosti.

Da li je pija}a voda sigurna?

Ljudi zabrinuti zbog zaga|enja vode iz vodovoda okre}u se fla{iranoj vodi {irom sveta u toj meri da ona postaje jedan od najpopularnijih i najprofitabilnijih napitaka na tr`i{tu. Ipak, jedna studija objavljena u ~asopisu Nature od 8. aprila 2002. godine stavila je pod znak pitanja ~isto}u fla{iranih pija}ih voda. U 11 od 29 najpoznatijih evropskih fla{iranih voda, izve{tava autor ~lanka Nata{a Mek Douel (Natasha McDowell), istra`iva~i iz Kantonalne laboratorije ishrane (Cantonal Food Laboratory) u Soloturnu (Solothurn) Kristijan Beret (Christian Beuret) i kolege prona{li su tragove virusa koji uzrokuje vi{e od 90% svetskih stoma~nih tegoba. Ovaj virus se zove Norwalk-like virus ili NLV. Virusi

106

iz Norvalk familije bili su odgovorni za dugotrajne i ponavljaju}e epidemije dijareje (proliva) na krstare}im brodovima o kojima je bilo naveliko izve{tavano u 2001. godini. U potrazi za i{~ezavaju}im zalihama pija}e vode na na{oj planeti, nova industrija je u poslednjoj deceniji zapo~ela sa bu{enjem ledenih santi. Zapo~ele su pokretne operacije bu{enja, kao i kopnene operacije na Islandu, {to je dovelo do proizvodnje fla{irane vode sa ledenih santi, votke sa ledenih santi i piva sa ledenih santi (iceberg). Ipak, ~ak i ovo predstavlja jedan ograni~eni izvor vode - kako se pove}ava globalno zagrevanje ledene sante se smanjuju, umesto da se pove}avaju. U isto vreme, {tetne hemikalije se otkrivaju u iznena|uju}e velikim koli~inama u zalihama vode na{e planete, a njihov efekat nije ograni~en samo na ljude koji je prvi konzumiraju. Na to je prvi put skrenuta pa`nja u nau~nom svetu 1998. godine kada su {vajcarski hemi~ari prou~avali jezersku vodu, tragaju}i za herbicidom mekoprop. Umesto njega, oni su prona{li klofibri~nu kiselinu, jedan lek koji se prepisuje za sni`avanje holesterola, koji ~ak nije ni proizveden u [vajcarskoj. Tragaju}i onda i za drugim supstancama, otkrili su regulatore masti fenazon i fenofibrat, analgetike ibuprofen i diklofenak, i jedan pravi koktel drugih lekova od onih za hemoterapiju, preko hormona i antibiotika, do betablokatora, i antisepti~kih, antiepilepti~kih i agenasa za za{titu od X-zra~enja. Ovi rezultati su stimulisali ameri~ke istra`iva~e da pregledaju vode koje teku u jezero Mid (Lake Mead) u Nevadi i Arizoni, gde su prona{li jedan sli~an koktel, zajedno sa `enskim hormonom estradiolom - sa nivoom ve}im od 20 ppt (delova u jedan bilion) koji prema izve{taju u ~asopisu

107

Science News predstavlja koncentraciju koja mo`e izazvati da neki mu`jaci riba proizvedu protein za stvaranje jaja, koji se normalno mo`e na}i samo kod `enki riba koje su reproduktivno aktivne.4 Slede}i problem, naveden od strane Stjuarta Levija (Stuart Levy), direktora Centra za geneti~ku adaptaciju i otpornosti na lekove (Center for Adaptation Genetics and Drug Resistance) na Univerzitetu Tafts u Bostonu, jesu antibiotici u vodi koji mogu biti prisutni u nivoima koji su bakteriolo{ki opasni - u nivoima koji ne samo da mogu da izmene ekologiju `ivotne sredine, ve} tako|e mogu izazvati otpornost bakterija na antibiotike. Dve godine kasnije, 1. aprila 2000. godine, ~asopis Science News je izvestio u ~lanku pod nazivom Vi{e testova vode je pozitivno na hemikalije (More Waters Test Positive for Drugs) da se hemikalija klofibri~na kiselina za sni`avanje holesterola pojavila u jednom podzemnom rezervoaru vode koji se koristi od strane stanovnika Finiksa. Ova hemikalija je u{la u rezervoar vode zajedno sa prera|enim otpadnim vodama, koje su uba~ene da bi se popunio ovaj rezervoar vode. Autor ~lanka J. Ralof (Raloff) isti~e da su podzemne vode {irom sveta danas zaga|ene velikim brojem hemikalija, od kojih neke jasno poti~u od ljudi, a druge od fabri~kih procesa u poljoprivredi, po{to otprilike 40% antibiotika koji se proizvode u SAD koristi se za ishranu stoke kako bi se poja~ao njihov rast. Vi{e od 90% tih hemikalija se izlu~uju kao neizmenjene ili samo neznatno izmenjene. Ralof isti~e da najve}a opasnost preti organizmima u vodi koji mogu da `ive od ro|enja do smrti u rastvoru hemikalija kojem se pove}avaju i koncentracija i negativni potencijali. Ralof citira Dejvida Epela (David Epel) sa Univerziteta Stanford koji izra`ava posebnu zabrinutost zbog novih hemikalija zvanih
108

inhibitori dotoka i oticanja. Oni su dizajnirani da spre~avaju mikrobe izbacuju antibiotike koji treba da ih uni{te, ali tako|e ometaju rad }elijskih pumpi koje koriste skoro svi organizmi da bi se oslobodili otrovnih materija. Ako hemikalije koje spre~avaju rad ovih pumpi u|u u vodenu sredinu, Epel strahuje da one mogu izazvati da `ivi organizmi budu pogo|eni koncentracijama rastvora koji su prethodno za njih bili bezopasni. 29. juna 2002. godine, ~lanak u ~asopisu Science News pod naslovom Farmaceutsko zaga|enje (Pharm Pollution) isti~e da `ivotinje na farmama izlu~uju 90% tetraciklina koji im se daje, i iako ljudi konzumiraju 2,2 miliona kilograma antibiotika godi{nje, a 1 milion se koristi za le~enje bolesnih `ivotinja, punih 13 miliona se rutinski daje kao hrana `ivotinjama svake godine u SAD radi rasta `ivotinja. Lekovi koji se uzimaju sa ili bez recepta, koji su preplavili `ivotnu sredinu zajedno sa trilionima litara na{ih otpadnih voda, menjaju ekosistem gde god se na|u. Morski organizmi, biljke, divlje `ivotinje, insekti, drve}e, pa ~ak i bakterije, zabele`eni su u istra`ivanjima kao oni koji do`ivljavaju biolo{ki {ok od tih dugotrajnih i visoko biolo{ki aktivnih supstanci. Trejsi Votson (Traci Watson) isti~e u ~lanku pod naslovom @abe rapidno i{~ezavaju {irom SAD (Frogs Rapidly Vanishing Across U.S.): Vodozemci u na{oj zemlji - `abe i salamandre - i{~ezavaju alarmantnom stopom, njihova muzika prestaje u mnogim delovama ameri~kog podneblja. Stru~njak za vodozemce i gmizavce iz Ameri~kog centra za geolo{ka istra`ivanja (U.S. Geological Survey) Brus Bjuri (Bruce Bury) isti~e: U~injeno je toliko mnogo {tete na{im sistemima vode da sve {to je povezano sa vodom ovih dana ukazuje na lo{e
109

stanje. @abe na jugo-istoku SAD-a, pa zatim `abe koje su predstavljale opasnost za voza~e u Koloradu, i sve vrste `aba u Josemiti nacionalnom parku - sve one su i{~ezle. Votson zaklju~uje: Tihe no}i bez `aba su tako|e uobi~ajene u drugim delovima (razvijenog) sveta. U Kostariki, poznata i veoma za{ti}ena zlatna `aba, koja je dobila ime po svojoj sjajnoj ko`i, izumrla je. Godine 1980, 8 od 13 `abljih vrsta koje su za{ti}ene u Brazilu izumrlo je. U Australiji, vrsta `abe koja svoje mladunce razvija u stomaku, tako|e je izumrla.5 Stefan Harod Buner (Stephen Harrod Buhner) isti~e u svojoj briljantnoj knjizi Izgubljeni jezik biljaka (The Lost Language of Plants): Pod uticajem farmaceutskih kompanija, genotipovi {irom ekosistema - bakterija, insekata, virusa, biljaka i ostalih organizama - po~eli su da reaguju kako bi se prilagodili na novi `ivotni sistem koji se poremetio. Kako ljudske hemikalije intenzivnije remete `ivotnu sredinu, to je ve}i pritisak na genotipove da odgovore na njega. Glavni razlog za{to se uzima sve vi{e i vi{e hemikalija svake godine jeste taj da bi se proizveo isti nivo rezultata u poljoprivredi i medicini. Potrebni nivo tih hemikalija mo`e eventualno nadma{iti energiju kojom se sistem snabdeva i sistem }e se rapidno promeniti da bi se prilagodio na nove uslove `ivota. Koli~ina farmaceutskih proizvoda koja se proizvodi (naro~ito kada se kombinuje sa agrohemijskim proizvodima) dovoljna je da poremeti `ivotnu ravnote`u biljnih zajednica, ekosistema, bioma i same Zemlje. U mnogim slu~ajevima ove hemikalije se kombinuju jedne sa drugim, a nekada sa hemijom biljaka, deluju}i na na~in koji se ne mo`e predvideti i koji proizvodi poja~an udar na ekosisteme.6
110

Na kraju, imajmo na umu da svakih 20 godina svetska potro{nja vode od strane ljudi se udvostru~ava, a u vreme dok ovo pi{emo Ujedinjene Nacije ka`u da preko jedne milijarde ljudi nema pristup sve`oj pija}oj vodi. Po{to je samo oko 1% vode na na{oj planeti upotrebljiv za pi}e i dostupan javnim sistemima za snabdevanje vodom, ljudska potreba za sve`om vodom }e nadma{iti celokupne zalihe vode na na{oj planeti (zalihe koje se mogu obnoviti) do 2025. godine - ~ak pre nego {to iscrpimo zalihe nafte.

111

Uni{tavanje drve}a, borba za gorivo, i pad i uspon imperija

Jedna od najve}ih imperija u ljudskoj istoriji svih vremena jeste Sumersko carstvo. Neki istori~ari smatraju da su Sumeri bili najraniji oci savremenog na~ina `ivota koji zovemo zapadna civilizacija. Na osnovu Epa o Gilgame{u, najstarijem pisanom izve{taju na svetu, do{lo je do velikog uni{tenja vegetacije i stvaranja pustinja zbog uni{tavanja {uma. Liban je spao sa vi{e od 90% pod {umom (~uveni kedri Livana) na manje od 7% u zadnjih 1500 godina, uzrokuju}i smanjenje ki{nih padavina za 80%. Kao {to mo`emo videti, drve}e i njegovo korenje predstavljaju va`an deo vodenog ciklusa. Kao rezultat, milioni jutara zemlji{ta Bliskog istoka pretvoreno je u pustinju i {ipra`je, a ostali deo terena je uglavnom danas neplodan. Glavna hrana u Mesopotamiji bio je je~am, ali u periodu od nekoliko stotina godina konstantnog uzgajanja je~ma na navodnjavanom terenu, tlo je postalo iscrpljeno i ima tako veliki nivo soli (done{en vodom za navodnjavanje) da tu ve} dugo ne rastu usevi. U isto vreme, zbog rapidnog uni{tenja {uma, drvo je postalo takav luksuz da je postalo po vrednosti jednako dragom kamenju i mineralnim rudama - okolni narodi su vr{ili osva112

Imperija predstavlja jedan veliki egoizam u svom najru`nijem obliku. Ralf Valdo Emerson (Ralph Waldo Emerson, 1803-1882)

ja~ke pohode da bi zauzeli te izvore drveta, kao i plodno zemlji{te za rast je~ma. [iroka podru~ja {umovitog terena du` reka Tigar i Eufrat bila su pose~ena, tako da su njihovi kanali za navodnjavanje i obradivo zemlji{te po~eli ubrzano da se pretvaraju u mulj, a do{lo je i do smanjenja ki{nih padavina. Rezultat ovih lokalnih klimatskih promena, pre nekoliko hiljada godina, bila je velika glad. Kolaps poslednjeg mesopotamskog carstva desio se pre oko 4 hiljade godina, a zapisi koji su ostali iza njih pokazuju da su oni tek na samom kraju njihovog carstva shvatili kako su uni{tili svoje izvore hrane i goriva uni{tenjem {uma i razorenjem ostatka `ivotne sredine. Tokom dugog vremena oni su znali da je njihov stil `ivot dobar. Ali, iako su stvari izgledale dobro u to vreme, oni nisu shvatali da je takvo stanje neodr`ivo - oni su radili dokle god su mogli da zauzmu zemlju drugih naroda. Kada su iscrpili svoje susede, njihov pad je bio brz i razaraju} - ba{ kao Ponzijeva {ema. Kolaps Mesopotamskog carstva poplo~ao je put razvoju Gr~ke kao svetskog carstva. U periodu od 200. do 1500. godine pre nove ere Grci su usvojili raznovrsne poljoprivredne metode sli~ne onima u mesopotamskom sistemu. Do 13. veka pre nove ere ove pove}ane zalihe hrane uzrokovale se da je po~ela velika se~a {uma kako bi se obezbedili prostor za `ivot, gorivo i obradivo zemlji{te za njihovu rastu}u populaciju. Oni su tako|e desetine i hiljade jutara {uma koristili sagorevaju}i ih u pe}ima za pravljenje bronze, po ~emu su bili poznati. Pad njihove civilizacije povezan je u istorijskim izve{tajima sa trenutkom kada je njihova populacija nadma{ila potro{nju svog dostupnog goriva drveta. Do 600. godine pre nove ere ve}i deo Gr~ke je postao pustinja, sa brdima koja su po~ela

113

da se eroduju u reke zatrpane muljem, i navodnjavanim terenima koja su po~ela da kolabiraju zbog pove}anog nivoa akumulacije mulja iz kanala za navodnjavanje i gubitka hranljivih materija. Nu|ena je nagrada onima koji budu proizvodili masline na padinama brda, jer su o~ajni Grci uvideli da jedino maslinovo drvo mo`e da raste i opstane na ovim strmim padinama. Ali, bilo je previ{e kasno. Kao {to je Platon zapisao u svom delu Kritija: Kada se uporedi ono {to danas postoji sa onim {to je nekad postojalo, to je kao skelet te{ko bolesnog ~oveka - sav masni i meki deo zemlje je i{~ezao, a ostao je samo goli kostur. I to se zaista i desilo. Kolaps Gr~ke bio je pra}en razvojem Rimskog carstva. Rim je imao svoje potrebe za drvetom. Do 200. godine pre nove ere {ume terena koji danas zovemo Italija bile su potpuno pose~ene za potrebe Rimljana u gorivu i stani{tu, za grejanje javnih kupatila i topljenje metala. Bile su potrebne velike koli~ine drveta za topljenje srebra iz rude, preradu metala i kovanje novca koji je predstavljao osnovu rimskog monetarnog sistema. Kada su {ume u Italiji bile pose~ene oko prvog veka nove ere, stalna pove}anja cene drveta za topljenje srebra uzrokovala su monetarnu krizu, prvi veliki poreme}aj u Rimskoj imperiji. Otprilike u isto vreme, produktivnost rimskih obradivih povr{ina po~ela je da se smanjuje zbog pove}anja mulja, soli, iscrpljenosti tla i smanjenja padavina usled nestanka {uma. Zalihe drveta su pretile da ugroze stabilnost Rimske imperije. To je navelo Rimske vo|e da izgrade flotu od 60 drvenih brodova da bi okupirali okolne mediteranske dr`ave, pro{iruju}i svoje carstvo u svojim poslednjim danima {irom tada poznatog sveta zbog mine114

rala, drveta i hrane. Kona~no, uni{tenje vodenih tokova, nestanak {uma, iscrpljenje tla i eksplozija stanovni{tva doveli su do velike gladi, {to je rezultovalo kolapsom Rimske imperije. ^ak i mo}ni Rim nije mogao da se odr`i, nije mogao da ostvari svoje namere - iako je okupirao pola poznatog sveta. I naravno, to je samo jedan mali deo iskustva iz istorije - pojavilo se stotine drugih eksperimenata kultura koje su uni{tile svoje osnovne resurse i zatim nestale, od Egip}ana do stanovnika Ura, od kineskih dinastija do i{~ezlih civilizacija Ju`ne Amerike pre Kolumba. Kada je Amerika po~ela da postaje najmo}nija sila na svetu, njego glavno gorivo bilo je drvo. Ono je bilo i gorivo i izvor toplote za armiju D`ord`a Va{ingtona, i ostala je ameri~ki primarni izvor goriva, toplote i gra|evinskog materijala do vremena gra|anskog rata, kada je ugalj po~eo naveliko da se koristi. Kao {to je napomenuto ranije, otkri}e nafte u Pensilvaniji, neposredno nakon gra|anskog rata, dramati~no je pove}alo mogu}nost ljudske rase da raste i da se hrani na globalnom nivou. I to nas dovodi do situacije koja je na `alost sli~na onoj u Mesopotamiji, Gr~koj i Rimu - ono {to danas imamo jeste da su svi ti ljudi zavisni od jednog posebnog goriva... i {ta }e se desiti kada se ono dovoljno iscrpi?

Mo`emo li spasiti na{u civilizaciju sa alternativnim izvorima u odnosu na naftu?

Tokom vi{e godina, ljudi su isticali da }emo relativno uskoro iscrpsti na{e zalihe nafte. Oni su predlagali razli~ite alternativne ili izdr`ljivije izvore energije da bi se zamenila nafta. Po{to je cilj svih njih da se smanji na{a zavisnost od nafte - i tako

115

izbegne propast na{e civilizacije usled energetskog kolapsa, kao u slu~aju Sumera - one su vredne na{e pa`nje.

Kada razmotrimo bilo koji od ovih alternativnih izvora energije, treba imati na umu za{to se oni veoma slabo nagla{avaju, za{to vlade dr`ava nemaju ose}aj za njihovo hitno razmatranje, kao zamenu za fosilna goriva. Glavni razlog je taj {to ~ovek izvla~i naftu {irom sveta tako intenzivno, da je dana{nja cena nafte jeftinija (u pore|enju sa inflacijom) nego {to je ikada bila u istoriji sveta. Litar fla{irane vode u nekim prodavnicama u svetu mo`e ko{tati i ~etiri puta vi{e nego litar benzina, iako se benzin izvla~i iz zemlje sa dubine od 13 kilometara kao sirova nafta, zatim prenosi brodovima, pre~i{}ava i transportuje {irom sveta do benzinskih pumpi. U Americi je delimi~no niska cena benzina zato {to Amerikanci pla}aju benzin njihovim novcem od poreza - godi{nje donacije, subvencije, darovanja i poreske olak{ice industriji nafte dosti`u godi{nje izme|u 20 i 84 milijardi dolara, na osnovu nekoliko studija iznesenih od strane Me|unarodne organizacije zelenih (Greenpeace International), Projekta medijske svesnosti (Media Awareness Project) i drugih grupa koji prate de{avanja u dru{tvu. Velike naftne kompanije dotiraju politi~are stotinama miliona dolara u Americi i {irom sveta, a zauzvrat dobijaju milijarde dolara. Tako|e, postoji problem da se nafta proizvodi (ispumpava) bez razmi{ljanja o budu}im potrebama ili `ivotnom veku odre|enog izvora. Dr`ave bogate naftom, sa nekim izuzecima, ispumpavaju naftu iz
116

Veliki ekonomski problem: niska cena nafte obeshrabruje ulaganja

zemlje {to je br`e mogu}e, da bi zadovoljili stalno rastu}e apetite ljudi {irom sveta. Svaka dr`ava koja razmi{lja da zadr`i i sa~uva svoje zalihe nafte ili da zauzme zalihe susednih dr`ava treba samo da se osvrne na surovost ameri~kog odgovora na ira~ku okupaciju naftnih polja Kuvajta (koji, na osnovi izve{taja CIA-a, sadr`e 10 do 20% svetskih rezervi nafte). One bi trebale dvaput da razmisle i da odlu~e da ne remete status kvo. Naftna industrija je pokrenuta `eljom naftnih kompanija za brzim profitom, ~ak i po cenu brze propasti. Oni su savr{eno `eljni da zarade milijarde dolara, {to je br`e mogu}e, koriste}i izvor koji se ne mo`e obnoviti. (U svetu me|unarodnog biznisa, profit koji }e se ostvariti za mesec dana ili pola godine, va`niji je od onoga {to }e se desiti u periodu od narednih 40 godina. U mnogim slu~ajevima korporacije zamenjuju dr`ave i postaju centri mo}i i bogatstva, kao novi vladari. Iako dr`ava Indonezija predstavlja 23. najja~u ekonomiju na svetu, ona je manja od firme Mitsubishi, koja je na 22. mestu. Dr`ave Danska i Tajland su tek na 26. mestu. Firme General Motors, And Exxon, Hitachi, Toyota, AT&T i Shell nalaze se na vrhu prvih 50. Korporacije sve vi{e imaju mo} da manipuli{u javno mnjenje i da primoravaju izabrane vlade da se pokoravaju njihovoj volji u skoro svakoj dr`avi sveta.) Sve to zadr`ava cenu nafte niskom, {to obeshrabruje razvoj alternativnih izvora energije.

Slede}i problem - potrebna je nafta za stvaranje novih tehnologija

Postoji jo{ jedan problem u razvoju alternativnih izvora energije, a on je najve}i. Razmotrimo, na

117

primer, sun~evu energiju. Solarne }elije hvataju postoje}u sun~evu svetlost, tako da mo`emo odmah da koristimo tu energiju. Ali, mi smo sami sebi vezali ruke - sve {to nam je potrebno za proizvodnju sun~eve energije zavisi od nafte: - Solarne }elije su izgra|ene od nekoliko retkih minerala iz zemlje ~ije izvla~enje zahteva kopanje stotine tona zemlje da bi se dobilo samo nekoliko kilograma ovih minerala. Ovo iskopavajne je mogu}e samo uz pomo} velikih ma{ina koje se pokre}u na naftu. - Te ma{ine su izgra|ene od minerala (~elik, staklo, itd.) koji se iskopavaju, tope i prera|uju u pe}ima na naftu i uz pomo} ma{ina koje pokre}e nafta. - Potrebna je da se postigne visoka temperatura da bi se istopili i pre~istili ovi retki minerali iz zemlje kada se jednom iskopaju. - Takva velika toplota je tako|e potrebna da bi se dobilo staklo koje prekriva solarne }elije, iako je pesak, koji predstavlja sirov materijal za staklo, relativno {iroko dostupan i jeftin. (Alternativa staklu bi bila plastika, ali plastika se pravi od nafte.) - Ljudi koji obavaljaju sve te navedene procese voze automobile na naftu za svoj rad i `ive u ku}ama koje se zagrevaju na naftu. [ta }e se desiti kada se nafta potro{i - kada vi{e ne budemo imali uskladi{tenu drevnu sun~evu svetlost? Kako }emo praviti solarne }elije? Mi danas ne mo`emo da koristimo solarne }elije da bismo pravili nove solarne }elije. Dana{nje solarne }elije jedva mogu da pokre}u jedan mali automobil. One o~igledno ne mogu da uhvate dovoljno postoje}e sun~eve svetlosti da bi stvorile dovoljno elektriciteta za napajanje jednog buldo`era ili visoke pe}i ili fabrike stakla za stvaranje novih solarnih }elija. To je problem sa kojim treba da se
118

Zbog zaga|enja uzrokovanog spaljivanjem nafte da bi se dobila elektri~na energija i zbog toga {to se izvori nafte ne mogu obnoviti, danas postoji rastu}i pokret u SAD koji promovi{e upotrebu zelene elektri~ne energije - energije koja se stvara od izvora energije koji se mo`e obnoviti i koji koriste sun~evu svetlost, kao {to su bojleri na drva, energija dobijena od hidrocentrala, sunca i vetra. Postoji velika potreba za proizvodnjom elektri~ne energije u SAD od postoje}e sun~eve svetlosti. Mogu}e je tu ne{to u~initi, ali elektri~na ener119

Zelena energija

suo~e istra`iva~i `ivotne sredine i da ga ozbiljno prou~e. Sa sli~nim problemima se suo~avamo kada je u pitanju energija vetra. I dok mo`e postojati jedan neiscrpni izvor vetra u nekim planinama i drugim regionima, efikasno hvatanje energije vetra zahteva turbine visoke tehnologije, izgra|ene od ~elika visokog kvaliteta i drugih materijala koji se danas mogu napraviti samo uz pomo} energije dobijene od fosilnih goriva. Kada se ti delovi istro{e, u odsustvu nafte osta}emo sa klasi~nim vetrenja~ama niske tehnologije, kao {to su one u Holandiji, koje mogu da izvuku dovoljno energije od sunca i vetra da pumpaju vodu na dva ili tri jutra zemlje. Danas je industrija proizvodnje elektri~ne energije jedan od glavnih potro{a~a nafte. Zbog toga, na osnovu izve{taja Agencije za za{titu `ivotne sredine (Environmental Protection Agency), stvaranje elektri~ne energije u SAD je odgovorno za emitovanje 66% ukupnog sumpor-dioksida, 29% ukupnog azotoksida, 21% zaga|enja `ive u vazduhoplovstvu i 36% ukupnog ugljen-dioksida.

gija proizvedena od nafte je tako jeftina da je te{ko da nove tehnologije ~ak i po~nu da se primenjuju. Veoma je te{ko da postoje}e kompanije koje egzistiraju na brzom sticanju novca proizvedu zelemu elektri~nu energiju na jedan ekonomski konkurentan na~in.

Svaka kompanija danas u industrijalizovanom svetu, bez obzira na njen proizvod ili uslugu, na odre|eni na~in prodaje ne{to {to predstavlja prera|enu naftu. One koriste naftu da bi proizvele elektri~nu energiju koju tro{e, da zagreju prostorije koje koriste, da snabdeju automobile i autobuse koje koriste njihovi radnici da bi stigli do posla i vratili se ku}i, i tako dalje, sve do naizgled bezna~ajnih stvari kao {to je sirovi materijal od koga se prave sinteti~ka vlakna za pod u njihovim kancelarijama. Ako ne bi imali naftu, vratili bi se na nivo produktivnosti iz 1800. godine kada je postojalo {est puta manje ljudi na na{oj planeti, a na{i izvori goriva su bili biljno ulje, kitova mast, ugalj i drvo. A kada se produktivnost smanjivala, izvori su se jo{ manje koristili. ^ak i mali poreme}aj u raspolaganju sa osnovnim izvorom goriva mo`e izazvati kolaps u celoj dr`avi. Mnogi istori~ari se sla`u da je Hitler kojim slu~ajem imao neograni~ene koli~ine nafte u Nema~koj, on je mogao da pokori celu Evropu. Istorijski zapisi pokazuju da je Japan bombardovao Perl Harbur uglavnom zato {to je ameri~ka flota blokirala vode na zapadu Japana, presecaju}i tako japansko snabdevanje naftom iz indijskog okeana. I japanski i ameri~ki vojni stru~njaci su znali da }e za nekoliko meseci to baciti Japan na kolena, iako
120

Kada izvori energije postanu niski, zapo~inju ratovi

su ameri~ki vojni stru~njaci potcenili kako `estoko }e se Japan osvetiti. Kada koli~ina nafte po~ne da se smanjuje u narednih nekoliko decenija, njena cena }e da sko~i, ba{ kao {to se desilo sa drvetom u Sumerskom, Gr~kom i Rimskom carstvu. Kada cena goriva koje sve pokre}e po~ne rapidno da ska~e, mali deo populacije, koji kontroli{e ovaj izvor energije i armije sveta, mo}i }e da prevozi vagone nafte i da kontroli{e svoje sopstvene interese, ali }e ve}i deo populacije imati veliki problem. Mi to danas mo`emo videti na mestima kao {to su Haiti, gde se eksplozija populacije suo~ava sa ograni~enim zalihama goriva koje vodi ka velikom siroma{tvu i gladi. Ljudi na zapadu, koji su na vrhu energetske piramide, bi}e verovatno poslednji koji }e osetiti posledice. (To pretpostavlja da su armije zapadnih zemalja jo{ uvek mo}ne i da }e zapadne zemlje mo}i da prisile arapske i ju`noameri~ke zemlje da nastave da im prodaju naftu kada zalihe po~nu da nestaju - kada su Mesopotamci, Grci i Rimljani iscrpeli zalihe drveta, oni su tako|e pribegli ratu. Postavlja se samo pitanje kako }e se pokretati avioni i tenkovi zapadnih zemalja ako se istro{e zalihe nafte.) ^ak i da zapadni svet bude u stanju da kori{}enjem vojne sile obezbedi pristup naftnim rezervama Tre}eg sveta, nestanak svetskih rezervi goriva }e izazvati {iroke i razorne lan~ane efekte. Svaka moderna civilizacija u pro{losti je bila osaka}ena, a zatim uni{tena smanjenjem osnovnih rezervi goriva. Ima li spasa za na{u civilizaciju?

121

Pogovor
Istra`ivanja pokazuju da savremeni ~ovek uni{tava sve oko sebe - i svoje zdravlje, i ljude oko sebe, i `ivotnu sredinu. Vi{e od 90% dana{njih uzroka smr ti me|u ljudima uzrokovano je ~ovekovim pogre{nim izborima u `ivotu. Pu{enje, alkohol, nezdrava hrana, upotreba droga, zloupotreba polnih odnosa itd, jesu neki od glavnih uzroka smrti, koji su mogli da se izbegnu, {to bi sa~uvalo veliki broj ljudskih `ivota. Iako je ~ovekov odnos prema samome sebi veoma lo{, odnos prema drugima i `ivotnoj sredini je jo{ gori. Svedoci smo raspada porodice, gde roditelji nisu zainteresovani za decu, a zatim ni deca za roditelje, gde ljudi postaju otu|eni i usamljeni bez ijednog prijatelja. U potpunom bezna|u ~ovek tra`i smisao `ivota u raznim drogama, po~ev od duvana, alkohola, destruktivnih filmova i muzike, do najgorih oblika seksualnih perverzija i upotreba najte`ih droga. U takvom stanju, ~ovek je potpuno nezainteresovan za bilo koga i bilo {ta u `ivotu. I kao {to su mnoge sobe, stanovi i ku}e gde ljudi `ive neuredni, prljavi i zapu{teni, tako i na{a planeta Zemlja postaje jedno velike smetli{te i kontejner
122

najodvratnijih mirisa i otrova, po kojem tumara sve vi{e i vi{e divljih zveri, kojima malo treba da nekog raskomadaju. Sigurno da u takvoj situaciji pojedinac ne mo`e mnogo da u~ini da bi promenio globalni tok de{avanja. Ali, ono {to mo`e da u~ini jeste da isko~i iz voza koji juri u provaliju, u kojem ve}ina peva i veseli se pod dejstvom alkohola i droge. Savremeni ~ovek ima mogu}nosti da organizuje svoj `ivot u prirodi, naro~ito danas kada se `ivot u prirodi omalova`ava i ismejava, i kada u poreme}enom sistemu vrednosti ku}a i zemlja u prirodnom ambijentu (selu) imaju vi{estruko puta manju vrednost od najmanjeg stana u gradu. Mi smo prva generacija u istoriji ~ove~anstva koja }e izgubiti vi{e znanja nego {to }e ga ste}i, kazao je jedan autor. Sva ona znanja koja su na{i preci akumulirali vezano za `ivot, rad i opstanak u prirodi, na{a generacija je skoro potpuno izgubila. Ali, sigurno je da nikad nije kasno da se ~ovek vrati izvornim vrednostima, da organizuje `ivot u prirodnom ambijentu i da se maksimalno izoluje od vi{e nego destruktivnih pritisaka kojima je izlo`en sa svih strana. Ulaganje u dobre ljude - u svoju porodicu i prijatelje - umesto u velika materijalna bogatstva, pokaza}e se i sada, a i kasnije, kao dobra investicija. Stariji ljudi se se}aju kako su za vreme Drugog svetskog rata ljudi iz gradova dolazili u sela i zlatom pla}ali kilogram bra{na. Pred nama je mnogo gore vreme nego ono za vreme rata. Razuman ~ovek }e zato preduzeti prave korake i pripremiti se za to vreme. Kona~no, na{i preci kao religiozni ljudi verovali su da }e ih Bog spasiti svakog zla. Ako je ta~no ono {to u Bibliji pi{e, Bog }e se i ovoga puta ume{ati da spase one koji su na Njegovoj strani.

123

Literatura
Uvod
1. 2. 3. by www.wri.org/wr2000/page.html U studiji firme Petroconsultants, The World Oil Supply 1930-2050. The Golden Century of Oil: 1950-2050: The Depletion of a Resource C. J. Colin Cambell, Kluwer Academic Pub., Norwell, Mass.

1. Global Warming Is Marmot Wake-Up Call, Science News, April 29, 2000, vol. 157, p. 282. 2. The End of Nature by Bill McKibben, Anchor Books, 1999. 3. The Dying of the Trees by Charles Little, Penguin Books, 1997. 4. www.aip.org/pt/vol-55/iss-8/captions/ p30cap2.html 5. Here Comes the Rain, by Nicolas Jones, New Scientists, April 26, 2003, pp. 24-25. 6. A Brain for All Seasons by William H. Calvin, University of Chicago Press, 2002. 1. wmc.ar.nrcs.usda.gov/tech.dir/droughtmgmt.htm 2. www.mvm.usace.army.mil/grandprairie/area/default.asp 3. www.ficus.usf.edu/docs/injection_well/sutherland1.htm 4. "Drugged Waters: Does It Matter That Pharmaceuticals Are Turning Up in Water Supplies?" by Janet Raloff, Science News, March 21, 1998. 5. "Frogs Rapidly Vanishing Across U.S., Experts Unsure of the Cause" by Traci Wilson, Gannet News Service, Burlington Free Press, August 16, 1998. 6. The Lost Language of Plants bz Stephen Harrod Buhner, Chelsea Green, 2002.

Klimatske promene

Poslednji sati (jeftine, ~iste) vode

1. The Heat Is On by Ross Gelbspan, Addison-Wesley, 1997. 2. Public Health Report, U.S. Department of Health and Human Services, January-February 1996, vol. 111, no. 1, p. 8(2). 3. Drug-Resistant TB May Bring Epidemic by Barbara J. Culliton, Nature, September 1992, vol. 356, no. 6369, p. 473(1). 4. The Third Epidemic-Multidrug-Resistant Tuberculosis, Chest, January 1994, vol. 105, no. 1, p. 32. 5. And the Waters Turned to Blood by Rodney Barker, Simon & Schuster, 1997. 6. Deadly Feasts by Richard Rhodes (Simon & Schuster, 1997) je izuzetna knjiga na tu temu, ~iji je autor dobio Pulitzerovu nagradu.

Kako stvari mogu izgledati tako dobre, a ipak biti tako lo{e?

1. Kolumbovo pismo citirano u Documents of West Indian History by Eric Williams, Port-of-Spain, Trinidad: PNM, 1963, and Peter Marrys, De Orbe Novo, 1516. 1. Diet for a New America by John Robbins, H.J. Kramer, 1987. 2. Dirk Beveridge, Associated Press, August 25, 1997.

Kratak prikaz mogu}e budu}nosti: Haiti i druga vrela mesta

Smrt drve}a

Izumiranje - raznolikost podr`ava opstanak


1. Beyond Growth by Herman Daly, Beacon Press, 1997.

124

125

Sadr`aj
- Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - uz pomo} `ivotinja ..................................................... - Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - iz zemlje .......... - Kori{}enje drevnog sun~evog svetla ........................ - Vi{e na~ina za sagorevanje drevne sun~eve svetlosti ............................................................... - Koliko dugo }e na{e zalihe trajati? Koliko nam je jo{ ostalo fosilnih goriva? ..................................

Smrt drve}a .......................................................... 54


- Drve}e .................................................................. - Korenski sistem kao vodena pumpa .................... - Sa|enje mladog drve}a ne mo`e da vrati vodu u zemlju ....................................................... - Drve}e za {nicle - se~enje {uma da bi Amerikanci imali {niclu sa~injenu od 99% mesa ...................... - Uni{tavanje {uma uklanja korenje, {to negativno deluje na podzemne vode i vodeni ciklus ................ 58

- Mi uo~avamo nagle promene, ali ne i polagane ....... 52

55 57 59

Uvod ........................................................................ 5 Mi tro{imo drevnu sun~evu svetlost .................... 10 Mi smo izgra|eni od sun~eve svetlosti ............... 12
14 15 16

18

Izumiranje - raznolikost podr`ava opstanak ......... 65 - Kada su sistemi mali, lokalni i svuda razbacani, oni su relativno otporni na kolaps .......................... 66 - Socijalna raznolikost je, tako|e, oblik patnje ........... 68 Klimatske promene .............................................. - Da li je pred nama Ledeno doba? ........................... - Podvodna reka Antlantika ....................................... - Globalno zagrevanje i kraj civilizacije .......................

60

- 1. Ne treba odmah da plati{ - mo`e{ da `ivi{ od svog po~etnog kapitala ........................... - 2. Ponzijeva {ema .............................................. - Izvori na{eg fosilnog goriva: po~etni kapital ili Ponzijeva {ema? ..................................... - Kada }e ova goriva nestati? ................................... - Mo`emo li prona}i izlaz iz ove situacije? ................. - Kriza u okeanima ................................................... - Drevne bolesti se ponovo pojavljuju ........................ - Stvari mogu izgledati dobro jednostavno zato {to mi ne vidimo ili ne ~ujemo {ta se de{ava ........

Kako stvari mogu izgledati tako dobre, a ipak biti tako lo{e? ...................................................... 26

21

Poslednji sati (jeftine, ~iste) vode ........................ 97 Uni{tavanje drve}a, borba za gorivo, i pad i uspon imperija .................................................. 112
116 115 - Kolaps vodenih izvora ............................................ 98 - Re~ne vode su u opasnosti .................................. 104 - Da li je pija}a voda sigurna? ................................ 106

73 92 94 94

Ropstvo i sloboda ................................................. 42 Kratak prikaz mogu}e budu}nosti: Haiti i druga vrela mesta .............................................. 46

39

30 30 31 34 35

26 28

126

- Filipini - deca preturaju po otpadu u potrazi za hranom ............................................................ 49 - Nepal: hodanje satima da bi se prona{lo drvo ........ 50 - Zapadna Afrika: drve}e je pose~eno, erozija je na delu, danas je to pustinja ............................. 51

- Mo`emo li spasiti na{u civilizaciju sa alternativnim izvorima u odnosu na naftu? ............. - Veliki ekonomski problem: niska cena nafte obeshrabruje ulaganja .................................. - Slede}i problem - potrebna je nafta za stvaranje novih tehnologija .................................... - Zelena energija ................................................ - Kada izvori energije postanu niski, zapo~inju ratovi .................................................................

117 119

Pogovor ............................................................... 122 Literatura ............................................................ 124


127

119

Tom Hartman je u zadnje dve decenije govorio pred vi{e od 100.000 ljudi na pet kontinenata, a svakoga dana mo`e se ~uti u SAD i {irom sveta putem Tom Hartmanovog radio programa. Njegove knjige su prikazivane u ~asopisu Time, kao i na TV kanalu CNN, a u dva navrata su bile na naslovnim stranicama ~asopisa Wall Street Journal. Momentalno `ivi u centralnom Vermontu.

O autoru

Preporu~ujemo vam najbolja svetska izdanja na polju nauke, religije i medicine:


Popularna medicina: - Na~ela zdravog `ivota, Dr Pol Volk - Zdrava ishrana, Dr Pamplona Rod`er - Smrt iz tanjira, Dr Robert Elez - Le~enje raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi - Otrov sa velikm K - slu~aj protiv kafe i drugih braon napitaka, Dr Agata Tre{ - Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej - Kondomi ne rade, Dr Lorin Dej - Zakoni zdravlja i izle~enja, Dr Nil Nidli - Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli - Mo} zdravlja, Dr Hans Dil - Mo} ishrane, Dr Kolin Kembel - Kako unaprediti mozak, Dr Elden ^almers - ^udo imunog sistema, Harun Jahi Popularna nauka: - Nauka i problem smrti, Miroljub Petrovi} - Tajna sre}nog `ivota, Miroljub Petrovi} - Brak i porodica, Miroljub Petrovi}

Video izdanja: - Dokazi stvaranja (30 emisija), Uspon satanizma (11 emisija), Zakoni zdravlja (8 emisija), i jo{ mnogo toga. Distibucija: 065/836-0661, 063/836-0661

Opasnosti okultizma: - Skrivene tajne masonerije, Dr Keti Barns - Ko vlada svetom, Miroljub Petrovi} - Masonski i okultni simboli, Dr Keti Barns - Misti~na medicina - kakve opasnosti kriju akupunktura, akupresura, homeopatija, iridologija, radiestezija, refleksologija i druge ve{tine, Dr Voren Piters

128

129