You are on page 1of 23

Magdalena Koch Univerzitet u Vroclavu Poljska Putujui model stvaralatva ili forme nomadizma Milene Pavlovi Barilli Uvod

Nomad je postmoderni po Zigmuntu Baumanu (Zygmunt Bauman) apatrid, dravljanin sveta dobrovoljno lien

otadbine koji svesno bira putujui model egzistencije. Ta egzistenicja se gradi po principu estog i planiranog

premetanja, prilagoavanja promenljivim uslovima i to je izvor podstreka za razvoj. Drugim reima, nomad je subjekat na putu. On nije obeleen igom neminovnosti i politikog

imperativa poput, na primer emigranta, izgnanika, izbeglice ili disidenta. On je vie vrsta svesnog svog izbora savremenog Odiseja/Uliksa ili kako pie Gatari i Delez rizom koji se uvek premetava, prekorauje kulturna, nacionalna, jezika,

mentalna ogranienja. On je lien statikog, hijerarhijskog naina miljenja. Idui dalje tim tragom Rosi Braidoti (Rossi Braidotti), autorka knjige o nomadskim subjektima, jo govori da je nomad figura bez stalnog centra ili neko ko se kree u policentrikom krugu bez prethodnog poretka i hijerarhije. Nomadizam je, dakle u figurativnom miljenju - kreativni

nain postojanja, performativna metafora koja omoguava da se spoji iskustvo i znanje, to je egzistencijalni uslov koji se pretvara u nain miljenja, stvaranja, postojanja. To je nova vrsta slobode u svetu bez korseta forme koja oznaava ne
1

beskunitvo, ve sposobnost sazdanja kue svuda i bitisanja svuda. Dakle, to je figuracija identiteta koji se stvara od prolaznih stanja, koja se opire na gubitku navigacijskih

principa. Nomadsko postajanje nije ni podraavanje, ni replika onoga ta se vidi, nego intenzifikovanje meusobnih veza, pretvaranje raznovrsnih kodova i sazda(va)nje svojih, novih po kvalitetu, koji su sagraeni na linijama ukrtavanja i

premreavanja razliitih uticaja. Milena Pavlovi Barilli , slikarka i pesnikinja meuratnog doba, je izvrstan primer nomada dvadesetog veka koji je obeleen raznovrsnim formama prinadlenosti u svom ivotu i stvaralatvu. Ona je percipirala stvarnost kroz prizmu

multikulturalnih/transkulturalnih perspektiva, interiorizujui sve da bi na kraju sazdala sopstveni nov kvalitet kako u slikarstvu tako i u poeziji. Pogledajmo dakle, forme nomadizma te umetnice, pruajui predlog njihove tipologizacije.

1. Nacionalno-etniki nomadizam Kao prvi bih naglasila njen prirodni nomadizam koji je uslovljen njenim poreklom. Taj nomadizam bih nazvala

nacionalno-etnikim. Svi ve znamo da je bila polu Srpkinja, polu Italijanka, da je u svom ivotu kruila ve od detinjstva izmeu Poarevca, gde se rodila (i provela nekoliko godina svog detinjstva i rane mladosti sa majkom i porodicom svoje majke Danice Pavlovi) i Parmom, rodnim mestom njenog oca. Oscilirala je izmeu srpske majine kulturne sredine i

italijanske, oeve. Dakle, Milena Pavlovi Barilli od poetka svog

ivota bila je osuena na egzistenciju multikulturnog migranta koji s vremenom je postao nomad. A ak i bolje je rei da je bila transkulturni migrant jer su se ti uticaji proimali kod nje. Dakle, nije bila fiksirana za jedan nain miljenja, kretala se slobodno izmeu nekoliko poredaka, paradigmi i nije bila do kraja ni u jednom vrsto ukorenjena. Zahvaljujui tome stekla je vetinu slobodnog i kreativnog kontakta sa razliitim

kulturama. Zato se njena individualna forma nomadizma opire na egzistiranju izmeu razliitih socio-kulturno-estetiko-

jezikih kodova. ini se da se Milena nije predala diktatu ni jednog etnicuma. Najpre je kruila izmeu Poarevca i Parme, kasnije se kretala meu poput evropskim Minhena, kulturnim gde je i umetnikim Madrida,

metorpolama

studirala,

Londona, Rima, Pariza, Osla da bi na kraju zavrila u Njujorku. U sluaju te pesnikinje i slikarke, graanke sveta, imamo posla sa izrazitim raspadom pojma centra, kod nje primeujemo svojevrsno nomadsko nastajanje, imamo posla ak i sa pojavom transnarodnosti, preplitanja razliitih

paradigmi/matrica/uzora. A to preplitanje je na kraju dalo njena zanimljiva, originalna dela koja su izrazito pokazivala nomadski karakter njenog hibridnog identiteta koji se sastojao od nekoliko naltaloenih kodova.

2. Lingvistiki nomadizam U vezi sa funkionisanjem u meuzonama razliitih kultura i jezika Milena Pavlovi Barilli je bila poliglota. Slobodno je

govorila est jezika. Srpski i italijanski je nauila od roditelja i u kolama, nemaki u koli u Lincu i Gracu a takoe za vreme studija u Minhenu u Akademiji likovnih umetnosti. Francuski je stekla ivei mnogo godina u Parizu, panski je bio jezik njene velike ljubavi Rodrigesa (Rejnolda) Gonzalesa, kubanskog

pijaniste. Izvrsno je govorila i engleski, jer je ivela godinu dana u Londonu, a kasnije est godina u Americi. Ako priznamo tezu Rosi Braidoti da je poliglota uvek lingvistiki nomad za pravednu, onda moemo rei da je Milena sigurno to bila. Ona je stalno ivela meu jezicima, nalazila se uvek u fazi jezikog tranzita. Eksproprijana /izvlaena iz prostora samo jednog jezika, crpela je iz bogatstva nekoliko od njih,

istovremeno ne dajui prednost, ne

sakralizujui ni jedan od

njih. Sa majkom je vodila prepisku na srpskom, ali sauvana pisma ipak svedoe da je pravila sitne greke u srpskom. Sa ocem je koristila italijanski i pisala pesme na njemu. Ostali jezici su svojevrsna simbolika geografska mapa mesta gde je boravila, to je bio inventar tragova putovanja, premetanja, ali istovremeno i sakriven zapis njenih puteva po umetnikom svetu. U tom sluaju mislim da ju je pratio pristup ideji skeptiki

o vrstom (nacionalnom) identitetu koji se opire

na hegemoniju samo jednog (maternjeg) jezika. Njen lini doivljaj se vie zasnivao na rasprenosti , kruenju izmeu, taj lingvistiki nomadizam je bio povezan sa njenim sa

nagomilavanjem internalizacijom

raznolikog mnogih

kulturnog i

kapitala,

kodova

sazdavanijem

svojih,

posebnih registara pripadnosti. To se odmah vidi u njenoj

poeziji na primer. Za Milenu je karakteristino da u periodima umetnike krize kada je manje slikala, svoje emocije je izraavala umetnikog pomou medija poezije. je isto Ova tako povremena bila promena forma

svojevrsna

nomadizma, prelaz od jednog instrumentarijuma u drugi, potreba komplementarnog dopunjavanja umetnikih sredstava. Treba, ipak, istai da je ona i u poeziji, i u slikarstvu znala da sauva isto stanje snova, misterioznosti, simbolike, registracije podsvesnih stanja. Atmosfera njenih slika i pesama je skoro ista. Ipak, taj anrovski nomadizam se spaja sa lingvistikim. Poeziju je pisala na tri romanska jezika italijanskom, francuskom i panskom (na srpskom ne! samo pojedine pesme u detinjstvu). I to je dokaz njene nomadske svesti i svedoi o potrebi da se sazda pesniki identitet na ukrtanju, prodiranju jezikih kodova. Milena Pavlovi Barilli ipak, ne egzotizuje ono ta je drugo, nego koristi tehniku stratekog smetanja sebe u okvir toga to je drugo da bi pokazala svoju sloenu

genealogiju pomou slikarstva i poezije.

3.Umetniko-estetski nomadizam Trea, vrlo vana za njeno slikarstvo forma nomadizma je nomadizam koji bih nazvala umetniko-estetskim. On se opire na svojevrsnoj anticipaciji duha postmoderne u tom smislu da spaja razliite elemente, operie i citatnou, koje parafrazama kako

poznatih

umetnikih

motiva

slika

pripadaju

klasinom periodu, tako i savremenosti. Primeujemo kod nje vrstu intelektualnog dijaloga sa slikama vienim za vreme
5

putovanja po evrospkim muzejima. To stanje nomadskog estetizma je imao potecijal pozitivnog redefinisanja i otvaranja novih mogunosti za svoj stil. Milena je dakle, vrila slobodne etnje po temama i stilovima i zapoela je svoj dijalog sa istorije

prolou na osnovi svoje erudicije i svog znanja

umetnosti. Njeno stvaralatvo je ilustracija teze Rosi Baridoti ma gde da ide, nomad nosi sve svoje sa sobom i moe bilo gde ponovo da stvori svoj dom [...] i/ili postavi svoj teorijski (ili od sebe dodajmo estetski) ator (s. 179). I sa pozicije intelektualnog sazdaje svoja nomada polja sa meovitim po kulturnim principu temeljom spajanja,

prinadlenosti

vezivanja, alijansi razliitih tema, motiva. Milenina dela su inspirisana pre svega nadrealizmom, a takode i stvaralatvom drugog nomada kulture ora de Kirika (1888-1978), slikara italijansko-grkog porekla koji je predstavnik metafizikog slikarstva (pittura metafisica). Milena spaja takoe elemente renesanse. Dijalog koji antike sa elementima italijanske poinje sa stilovima, slikarima,

motivima je kod nje izuzetno sugestivan, pokazuje svojevrstan estetsko-kulturni metabolizam, dakle on je vrsta varenja onoga ta se videlo da bi se mogao roditi nov kvalitet. Ta intertekstualnost, odnosno interslikovnost se sastoji od

transfiguracija i pretvaranja onoga ta je staro da bi mu se dalo novo, savremeno znaenje i nova dimenzija. Kod nje to je vetina spajanja onoga ta je njena lina istorija (ponekad lina trauma) sa onim to prinadlei poretku istorije umetnosti. Milena Pavlovi Barilli iz rezervoara istorije umetnosti lovi

znakove, poinje sa njima svoj dijalog koji se pretvara u proces de-konstrukcije starih i konstrukcije novih kodova. Ona na tom postupku gradi unutranju logiku svojih slika. eta slobodno po razliitim regionima kulture i sazdaje svoju ikonografiju. Primer tog estetskog nomadizma je oigledan naroito od tridesetih godina, u zreloj fazi njenog stvaralatva, kada je stekla svoj neponovljiv stil. subjektivizam, ona u svom Spojila je intelektualizam i postupku koristi princip

fragmentiranja, dezintegracije i ponovne montae figura. Primer je njen Autoportret iz 1938. koji se nadovezuje na Roenje Venere Botielija iz 1477-78. to je izvrsno pokazala Olivera Jankovi u svojoj monografiji.

Zajednika linearnost, blagost lica portretisanih ena, blagost oblika i tonova, nenost crta lica, tuga, izduen vrat, nain na koji obe ene dre glave. Drugi primer estetskog nomadizma je Milenina uvena Kompozicija iz 1938. godine i Ticijanova Sveta i profana ljubav

iz 1515-1516.

Ovde ona koristi citate i umetniki pretvara

staru temu o Venerama bliznakinjama (jednu golu, drugu obuenu) i smeta ga u savremeno vreme.

Pokazuje senzualnu i mistiku ljubav (opet to jako lepo opisuje Olivera Jankovi u svojoj sjajnoj knjizi o Mileni Pavlovic Barilli). U centru vidimo dve ene jedna je gola koja predstavlja veite vrednosti, mitsku lepotu, svetu ljubav ( za razliku od Ticijana kod Milene imamo tu hriansku simboliku Eve iz biblijskog raja koja se ne stidi, jo srenu, pre praroditeljskog greha) i drugi enski lik odeven, koji reprezentuje zemaljsku ljubav, posle izgona iz raja, posle praroditeljskog greha

(hrianska simbolika edne Marije). Na Ticijanovoj i Mileninoj slici imamo isti princip obe ene imaju isti lik (u Mileninom sluaju to su i njeni autoportreti) enskog sacrum i profanum. Jo jedan primer te citatnosti i estetskog nomadizma etanja po poznatim temama su Aneli u zoru iz 1938/39. i
8

ta pokazuje dve forme

Fra Anelikova freska Blagovetenje (slina krila, sline odore anela).

I jo jedan primer Milenina Venera sa lampom i Ticijanova Urbinska Venera.

4. Rodni nomadizam etvrta forma Mileninog nomadizma je po mom miljenju rodni nomadizam. Vrlo bitni motiv Mileninog stvaralatva (i u slikarstvu i u poeziji) su muko-enski meuodnosi, relacija enskog i mukog tela, enskog i mukog lika, jednom reju rodna korporalnost. Slikarka pokuava spojiti/odvojiti enski i muki identitet, pokazati njihove kulturne uloge. Karakteristino je da na njenim ali slikama nema postoji kod nje muko-enska susreta ene i

dvojnost/podvojenost

mukarca, nema uzajamne prisne veze, oni su esto na njenim slikama paralelni svetovi, paralelna bia. Ti likovi na mnogim slikama su ak i razdeljeni nekom pregradom. Jako je dobar primer slika ena i krilati mukarac sa eirom iz 1933.

Osim toga

moemo tu sliku itati kao interpretaciju rodnih

uloga, ta slika pretvara takoe neki autobiografski motiv iz

10

Mileninog ivota. Vidimo lik gole ene sa venanim dodacima (veo, ipkaste rukavice, til) i mukarca sa krilima (aluzija na uzvienu predanost umetnosti, bezbrinost i boemski nain ivota Bruna Barilija). Simbol tepiha koji vodi u crkvu na venanje i kreveta koji spaja enu i mukarca u seksualnom inu to su jasne, fine aluzije na sopstvenu biografiju; imamo i lik malog, golog deteta koje, stojei na krevetu, pribliava se majci sa kojom ima prisniji kontakt. Kruei po tim opsesivnim temama mukosti- enskosti vidimo da kod nje mukarac nije u mnogim sluajevima jaka linost premda je esto predstavljen sa krilima ali bez noge ili ruke, ponekad kao invalid sa protezama, ta na simbolian

nain rui mit o reprezentacijama jake mukosti, pokazuje nemo. Vrlo vaan element njenog slikarstva koji moe da bude ilustracija za ono to sam nazvala rodnim nomadizmom a koji ikonografski pokazuje Milenin pristup rodnim problemima je androginost njenih likova. U nekoliko sluajeva Milena

pozajmljuje svoje lice ne samo enskim, nego i mukim likovima. Posebno jaku mo ima Slikarka sa strelcem iz 1936.

11

ena i mukarac imaju isti (Milenin) lik kao da eli pokazati istovremeno muki i enski princip u jednoj te istoj osobi jing i jang kao celinu, elemente andros i gynos na primeru jednog lica u dva lika u mukoj i enskoj odei. Ali jo bolji (jer vie rafinirani) primer rodnog nomadizma je Lutka (kompozicija sa loptom) iz te iste 1936. godine.

12

Ovde imamo taj problem rodnog simbolinog nomadizma koji se pokazuje na nivou prefinjene androginosti. Na slici vidimo

montau glave zrelog (lice sa borama) tamnoputog mukarca sa bradom i ljupkog, nenog tela devojke ili ak i devojicelutke u svetloj haljini. Ovde imamo spojene likove ne samo po principu mukosti-enskosti, nego i kreativnu ilustraciju naela mladosti-starosti. Da bi se pojaala ta gender poruka u pozadini imamo jo par golih likova osakaenog mukarca bez ruke i golu enu koja lei, a ija se glava ne vidi jer je zaslanja mukarac koji stoji.

I jo jedan primer rodnog nomadizma u obliku androginosti. Milenini mukarci esto imaju enske, nene crte lica. Primeri za to su portreti: Portret kralja Petra II Karaorevia (njegovo lice isto lii na Milenino, ali to moe se i objasniti ne umetnikom provokacijom, nego rodbinskim vezama izmeu kralja i Milene), Portret R.T.A. Goslena (u privatnom ivotu
13

slikarkinog mua) ili slika Jevanelist Jovan (sve slike su iz amerikog perioda).

I etvrti nain rodnog nomadizma to jest kruenja od ene prema mukarcu i natrag. Izrazito je prisutna kod nje - u nekoliko navrata i kombinacija - tema razvojenosti, dvojnosti, dvoznanosti, dvoglasa enskosti-mukosti. Na to su mnogi ve obraali panju ta dvojnost je bila za Milenu kobna dvojno prezime (muka i enska linija u njoj) su prvi vidljivi znak te njene dvojnosti koji ju je pratio celog ivota. Taj motiv je ona pokazala i na mnogim slikama Devojka sa lampom (enski likautoportret na prvom planu, mukarac u pozadini),

Kompozicija sa maskom (enski lilk je iza providnog tila, muki iza maske osea se neka tajna ali i la, ak i prevara), ensko poprsje (1933, tamna i svetla strana linosti), Enigmatska kompozicija sa enskom figurom, stubom i drvetom (antiki kipovi osakaene ene i mukarca).
14

15

16

5. Kulturni nomadizam Na kraju bih nazvala jo kulturni nomadizam a

preciznije reeno problem Milenine prinadlenosti. Mnogi su se pitali, i mi danas jo jednom moemo postaviti to pitanje: kojoj kulturi pripada Milena Pavlovi Barilli: srpskoj?

italijanskoj? francuskoj? amerikoj? A moda ona nomadski krui meu svim tim kulturama? Jo nedavno nije bila vrsto ukorenjena ni u jednoj od njih, u mnogim tim kulturama na neki nain marginalizovana moda i upravo zbog tog svog nomadizma? Ili zato to je trala ispred svog vremena? Ona je nesumnivo bila posebna pojava kako u slikarstvu, tako i u poeziji. Njeno stvaralatvo krui po razliitim kulturnim

prostorima, u stvari po periferijama mnogih kultura bez obzira na to to je dala kulturi izrazita i bitna dela. Tek posle njene smrti i to ne odmah srpska kultura je poela da prima Milenu u svoje krilo. To se desilo zahvaljujui pre svega slikarkinoj majci, Danici Pavlovi, koja se borila da bi Milenino delo spasti od zaborava i da bi svoju jedinicu bar posle smrti vrsto ukorenila u srpskoj kulturi kojoj najvie i pripada. Osnovana je poetkom ezdesetih memorijalna Galerija Milene Pavlovi-Barilli u Poarevcu. Miodrag B. Proti je poeo da o

njoj pie studije, 1971. Kosta Dimitrijevi i Smilja StojanoviGuleski su izdali prvu knjigu sa biografsko-dokumentalnim materijalima (pisma, pesme, biografiju, katalog naslova

Mileninih slika) Kljuevi snova i slikarstva. ivot-delo-pesme Milene Pavlovi Barilli. Ali tek pri kraju devedesetih godina XX veka Milenina poezija je bila izdata (1998 , priredio Milisav
17

Milenkovi. 2009. se pojavilo

drugo izdanje pod naslovom

Neverni aneli u NOLITovom izdanju). A 2001. se pojavila kao prva u seriji Biblioteka: ene u srpskom slikarstvu izvrsna

monografija istoriarke umetnosti Olivere Jankovi. I naravno, 2009. povodom sto godina roenja Milene Pavlovi Barilli je izalo mnogo knjiga sjajan katalog izlobe je uredila Jelica Milojkovi, pojavio se katalog Kljuevi snova ane Gvozdenovi, biografija Milenin usud Radmile Stankovi i druge.

6. Knjievni i anrovski nomadizam Ali zanimljiva kulturno-knjievna pojava je i to da je Milenin lik posluio mnogim savremenim piscima, a pogotovo spisateljicama, kao inspiracija za stvaranje novih umetnikih dela. To je u postmodernistikom duhu saglasno principu da se umetnost hrani umetnou. Mislim da je to neki poseban (i pozitivnan) kulturni fenomen u Srbiji da se Milena pojavljuje kao glavna junakinja u mnogim knjievnim delima za poslednjih 20 godina (od 1990-2010). Izgleda da je, ovekoveujui u obliku knjievnih portreta njen lik, srpska kultura tek sada zaelela tu dravljanku sveta, nomadsku umetnicu vrsto

ukoreniti u sopstvenoj tradiciji i zadrati za sebe pomou drugih umetnikih anrova (romana, pripovetke, drame,

poezije, biografskog eseja, filma). Poduhvati literarizacije te svetske figure su dosta raznovrsni i zanimljivi. Ukupno je nastalo devet tekstova. biografije: Milena je postala sa junakinja tri

fabularizovane

Autoportret

Milenom

Mirjane

18

Mitrovi (u tri zadanja: 1990., 2005., 2009.) 1, drugi je dokumentarni i postmodernistiki roman Aquae passeris (u tri izdanja na srpskom: 2000., 2007., 2009
2

jedno

na

italijanskom), trei je roman Vojislave Latkovi Milena Pavlovi Barilli. Slikarka svetskog glasa koji se pojavio tek povodom sto godina Mileninog roenja pri kraju 2009. godine. Milena Pavlovi Barili je postala jedna od junakinja knjige Tajni ivot slavnih Srpkinja Isidore Bjelice (2002.) koja joj je posvetila

biografski esej Milena Pavlovi Barili ili otmena Poarevljanka u drelu dekadentne Evrope i snobovske Amerike 3. Izala je i knjiga pripovedaka Mirjane Bjelogrli-Nikolov Prie za dosadno popodne (koju je 2006. godine objavio beogradski izdavac "Filip Vinji" a knjiga je nagraena i nagradom "Isidora Sekulic" za tu godinu). Slikarka je i junakinja prie Smrt ima ljubavni poetak ili Milena Sanje Domazet. Ta pria prethodi drami o Pavlovi Barilli Krila od olova 4. Sanja Domazet je napisala jo jednu (do sada neobjavljenu u formi knjige) dramu o Mileni Pavlovi Barili naslovljenu Mesec u plamenu. Premijerno je bila izvedena tokom pozorine sezone u Beogradskom dramskom

pozoritu krajem 2009., u okviru obeleavanja stogodinjice roenja te svestrane umetnice, a sainjena je od pisama koje je slikarka razmenjivala s majkom Danicom Pavlovi. Autorka je u nekoliko navrata posvetila svoju panju toj fascinantnoj

umetnici jer kako je rekla u intervjuu Milenin bogati


1 M. Mitrovi, Autoportret sa Milenom, Narodna knjiga Alpha, Beograd 2005. 2 A. Mazzola, Aquae Passeris, prevela s italijanskog Elizabet Vasiljevi, Beograd, CLIO, 2000. A. Mazzola, Aquae Passeris. O Mileni Pavlovi Barilli, prevela s italijanskog Elizabet Vasiljevi, Beograd, igoja tampa, 2007. 3 I. Bjelica, Milena Pavlovi Barili ili otmena Poarevljanka u drelu dekadentne Evrope i snobovske Amerike [w:] eadem, Tajni ivot slavnih Srpkinja, Knjiga-komerc, Beograd 2002, s. 167-205. 4 S. Domazet, Mo maske. Prie i drame, Zavod za udbenike, Beograd 2006, s. 9-81.

19

slikarski opus i intrigantna, raritetna linost omoguavaju da se o ovoj izuzetnoj linosti pie u vie navrata i sa razliitih aspekata 5. Ne eli da od svojih drama napravi kavez koji e uloviti ivi mit Milenine punokrvne, barokno lepe i veoma sloene i bolne egzistencije, vano je za nju praenje njenih letova i sudara sa epohom 6. Jubilarne, 2009. godine smo dobili i zanimljivu knjigu pre svega

Milena ili Venera sa lapmom Milisava Milenkovia gde su se nale - osim Mileninog ivotopisa i Milenkovieve pesme posveene Mileni i/ili njenim slikama. U ovoj zbirci autor vodi vrstu pesnikog dijaloga sa slikarkom, inspirisan njenim delom i linou. Ona je za njega referencijalna taka i junakinja njegovih pesama. Da bi se ta slika upotpunila, treba jo

pomenuti da je 1992. nastao u Srbiji igrani film Devojka s lampom iji je centralni lik upravo Milena. Reditelj tog filma je Milo Radivojevi, a scenario je napisao Slobodan Stojanovi. Iz ove gomile injenica se jasno vidi da je i posle svoje smrti Milena nastavila svoj nomandski model i sad se pojavljuje u delima savremenih umetnika kao enigmatska junakinja i velika inspiracija za mnoge knjievne anrove.

U potrazi za Milenom zakljuak Zakljuujui, treba konstatovati da je slikarka Milena Pavlovi Barili u poslednjih dvadeset godina nesumnjivo postala vana
5 6

referencijalna

taka

za
723,

jedan
11.

deo
novembar

srpske
2004 Upor.

Ibidem. S. iri, Otkrivanje Milene, Vreme, http://www.vreme.com/cms/view Provereno 28.08.2009.

20

knjievnosti i kulture uopte. Razlozi za to su razliiti. Prvi je taj da komplikovana fascinira i teka svega za kao razmravanje odlina i slikarkina

biografija

pre

produktivna

beletristika graa koja se moe oblikovati na proizvoljne naine determinisane spisateljskom invencijom i potencijalom. Kao drugo, lik umetnice je odlian primer povezanosti srpske kulture sa evropskom ili jo ire svetskom. Sigurno nakon raspada druge Jugoslavije, kada se moralo na nov nain govoriti o srpskom identitetu, Milena je postala izvrstan srpski zatitni znak u inostranstvu, bila je svojevrsna inkarnacija uvene parole svetska a naa. Na slian su nain

iskoritene i figure drugih poznatih Srba koji su postali prepoznatljiv srpski brend u svetu. Mislim na Milevu Mari

Ajntajn ili na Nikolu Teslu, na primer. Taj diskurs identiteta u svakom od analiziranih ovde ukratko knjievnih tekstova je izrazito prisutan. Kao tree, Milena je fascinirala posebno Macolu kao nomad kulture uopte, kao primer savremenog Uliksa ili idui misaonim tragom Deleza i Gatarija kao plitko ukorenjeni rizom koji se premeta, prekorauje kulturna, nacionalna, jezika, mentalna ogranienja, lien je statikog, hierarhijskog naina miljenja 7. Ona je bila figura bez vrstog centra ili bolje reeno bila je neko ko se kree u policentrikom sistemu
8

, bila je obeleena raznorodnim formama pripadnosti. I postala

7 Nomadology [w:] The Routledge Companion to Critical Theory, edited by Simon Malpas and Paul Wake, London and New York 2006, s. 233. 8 R. Braidotti, Nomadic subjects: Embodiment and Sexual Difference in Contemporary Feminist Theory, New York 1994. Por. te R. Braidoti, Putem nomadizma: uvod, s engleskog prevela Jasmina auevi, ProFemina, Beograd, leto-jesen 2005, zima-prolee 2006, s. 165-202.

21

je enigmatska linost u pokretu. Milena je percipirala stvarnost kroz prizmu raznovrsnih mnogokulturnih vidika koji

su rezultat njenog putujueg, nomadskog modela egzistencije i stvaranja. Ta crta njene linosti je bila inspirativan materijal za polemike, knjievne diskurse, knjievne portrete. Kao etvrto, Milena je bila odlina za portrete pre svega spisateljicama (primetimo da su skoro samo ene ukljuile Milenu kao knjievno tkivo) a jedan od bitnijih razloga njenih fascinacija je injenica da je ona bila povoljan materijal za srpsku ikonu jake enskosti. Vidimo da za literarizacju

njenog lika bili su presudni enigmatski, vieznani i intrigantni autoportreti same Milene Pavlovi Barili. Pokuaji da se njen lik uhvati i odomai u srpskoj kulturi su od 1990. godine esti, a knjievne tehnike primenjene tokom kreiranja slikarkinih

portreta veoma diferencirani. Sama umetnica, ipak, ostaje neuhvatljiva, nejednorodna, enigmatska, kompleksna. Ona i dalje inspirie, fascinira i intrigira. an Kasu je 1963., boravei u Poarevcu posle posete u Mileninoj memorijalnoj Galeriji, rekao da je Milena neprestano trala ispred vremena u kojem je ivela. Mislim da je to do nedavno i bila istina. Danas izgleda da smo nju tek u 21.veku, pogotovu na stogodinjicu njenog roenja i 65-godinjicu njene smrti, na neki nain stigli, shvatili njenu vrednost i znaenje za kulturu uopte i shvatili da je ona pokazala novi tip kulture i kulturnog identiteta transkulturalni, ukidajui paradigme kulturnog monizma. A njen nomadizam i putujui model egzistencije i stvaralatva dozvoljava da nju ipak primamo kao

22

viepripadnu umetnicu koja funkcionie u meuzonama i u polianrovskim diskursima.

23