Svet oko nas

za prvi razred osnovne {kole

Uputstvo
Da bi se boqe sna{ao u ovoj kwizi, potrebno je da upozna{ i prati{ ove znake:

zadatak crtamo i bojimo seti se {ta smo nau~ili glumimo pi{emo razgovaramo istra`ujemo ogled pravimo i re{avamo doma}i zadatak smisli, ispri~aj i napi{i re~nik

2

Svet
Ala j’ lep Ovaj svet, Onde potok, Ovde cvet: Tamo wiva, Ovde sad, Eno sunce, Evo hlad! Tamo Dunav Zlata pun, Onde trava, Ovde xbun. Slavuj pesmom Quqa lug. Ja ga slu{am I moj drug.
Jovan Jovanovi} Zmaj

ZDRAVO! JA SAM MAJA. U PESMI SE GOVORI O TOME KAKO JE SVET LEP. OVAJ PREDMET ]E NAM POMO]I DA BOQE UPOZNAMO TE LEPOTE.

ZDRAVO! JA SAM IVAN. MO@DA ]E OVO BITI MOJ OMIQENI PREDMET!

Saslu{aj ovu pesmu. Objasni {ta je sve lepo u svetu.

3

4 . Ja i drugi 2. @iva priroda 3. Veza izme|u `ive i ne`ive prirode 5. • Na kraju kwige nalazi se i popis va`nih re~i o kojima se govori u kwizi. Kultura `ivqewa • Na kraju kwige nalazi se detaqni sadr`aj. Orijentacija u prostoru i vremenu j 6. Ne`iva priroda 4.Teme 1.

PRVI DEO JA I DRUGI U^I]EMO O TOME: – {ta je dom – {ta je porodica – {ta je rodbina – za{to idemo u {kolu – o vrstama naseqa TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da ispuni{ svoju stranu – da nacrta{ ono {to voli{ da radi{ – da nacrta{ svoj dom – da nacrta{ svoju {kolu 5 .

6 [ta zna~i tvoje ime? Kako bi voleo da te zovu? Koje je boje tvoja kosa? Kako bi nekome opisao kako izgleda{? Kako voli{ da se obla~i{? .

Kako se zovu tvoji roditeqi? Kako bi nekome objasnio gde stanuje{ i koja je tvoja adresa? 7 .

Kako se Ivan igra loptom? .[ta volim da radim 8 Svako od nas ne{to voli da radi. [ta Ivan voli da radi? [ta voli Maja? Opi{i kako se Maja igra lutkama. a ne{to ne voli.

[ta ne voli{. a mora{ da radi{? 9 .Ovde nacrtaj {ta ti voli{ da radi{. Objasni kako to radi{.

qutwe. tuge.Moja i tvoja ose}awa Svako od nas je ponekad qut. 10 . upla{en ili radostan. qubavi. brige. Tako izra`avamo svoja ose}awa. besa i sl. Na osnovu ~ega mo`e{ da zakqu~i{ kako se neko ose}a? o ose}awe – do`ivqavawe radosti. straha.

Kako su se ose}ali kad su to do`iveli? Po ~emu prepoznaje{ wihova ose}awa? [ta im savetuje{? 11 . Razmisli pa nacrtaj {ta se to Maji i Ivanu dogodilo.Pogledaj ove slike.

TU JE MOJ DOM. 12 Kako izgleda Majin dom? Kako izgleda weno dvori{te? Kakva je razlika izme|u Majinog i Ivanovog doma? Po ~emu su sli~ni? Po ~emu se razlikuju? a . JA STANUJEM U OVOJ ZGRADI.Moj dom MOJ DOM SU MOJA KU]A I ONI SA KOJIMA @IVIM.

Kako se u tvom domu brinete jedni o drugima? 13 . a neko s mawe. Neko `ivi sa vi{e uku}ana. a neko u velikoj zgradi. dom – ku}a ili stan u kojem `ivimo zajedno sa svojim uku}anima Ovde nacrtaj svoj dom.Svako od nas ima dom. Neko `ivi u maloj ku}i.

i Ovo je Ivanova porodica. bra}om. Koliko je odraslih. Milo{ `ivi sa roditeqima. babom i m dedom. Ovo je Na|ina porodica. To je wegova {ira porodica. Pogledaj slike pa objasni kakve porodice postoje. a koliko dece u svakoj od ovih h porodica? Ko ~ini tvoju porodicu? Po ~emu se tvoja porodica razlikuje od ovih sa slika? 14 .Porodice su razli~ite Ovo je Majina porodica.

porodica Majina porodica dece ukupno odraslih ~lanova 1 3 2 Ivanova Na|ina Milo{eva Tvoja porodica Porodica tvog druga ili drugarice Nacrtaj omiqenog ro|aka ili ro|aku. te~e. wihova deca i bliski srodnici koji s wima `ive rodbina – to su sva lica s kojima se nalazimo u srodstvu. porodica – to su roditeqi. a koliko dece ima u ovim porodicama. Upi{i u tabelu koliko odraslih. ujne i drugi ro|ak – onaj koji je s nekim u srodstvu [ta sve rade ~lanovi tvoje porodice tokom dana? Kako se u porodici dogovarate o tome {ta }e ko da radi? Za{to je potrebno da se poslovi podele? a 15 . ujaci. tetke. kao {to su: stri~evi. strine.

Za{to idemo u {kolu

Pogledaj ovu sliku. [ta se na woj doga|a? Na svetu postoji mnogo zanimqivih kwiga. U wima su qudi pisali o biqkama, `ivotiwama, putovawima... Pisali su o tome kako se prave automobili i brodovi, kako se le~e qudi i o jo{ mnogo ~emu. Da bismo o svemu tome ne{to saznali, mi idemo u {kolu. U {koli nam u~iteq poma`e da saznajemo.

^itawe kod ku}e

^itawe u {koli

Istra`ivawe u prirodi

Istra`ivawe u laboratoriji

16

Pogledaj slike i ispri~aj kako sve mo`e da se u~i. Kako u~i{ sam? Kako u~i{ u {koli? Zamisli da `eli{ da postane{ lekar. Koje {kole bi trebalo da zavr{i{ da bi postao lekar? i

Mali vodi~ kroz {kolu

Pogledaj ovu sliku. Objasni {ta sve postoji u ovoj {koli. Kako ova deca u~e? Zamisli da si vodi~ i da treba da provede{ kroz svoju {kolu nekog svog druga. [ta bi mu pokazao? S kim bi ga upoznao?

17

Moja {kola

Ovo je {kolsko dvori{te Ivanove {kole. [ta misli{, {ta deca ovde mogu da nau~e?

18

Ovo je Majina u~ionica. [ta sve Maja u woj mo`e da nau~i? Po ~emu se tvoja {kola razlikuje od ove?

[ta radi{ kada si gladan u {koli? Gde se u {koli jede? [ta radi{ kada ti se u {koli pi{ki? [ta radi{ ako je u u~ionici zagu{qivo? { [ta radi{ ako izgubi{ olovku? [ta radi{ ako ti ne{to nije jasno? 19 . ne Obele`i u tabeli {ta se od navedenog nalazi u tvojoj {koli.da biblioteka sala za fizi~ko igrali{te {kolska kuhiwa radionica sve~ana sala ambulanta Ovde nacrtaj svoju {kolu.

TU ME ^EKA MOJA DRUGARICA ANA.Od ku}e do {kole IZ OVOG DVORI[TA LAJE PAS. OVDE ZASTANEM I POGLEDAM LEVO I DESNO. 20 Posmatraj Majin i Ivanov put do {kole. NA OVOM MESTU MORAM DA PAZIM NA SEMAFOR. OVDE JE LE@E]I POLICAJAC. OVDE PONEKAD SVRATIM KAD DECA IGRAJU KO[ARKU. Na kom mestu prelaze ulicu? Na {ta moraju da paze? Kako se zove mesto na kojem prelaze ulicu? o .

U HLADU OVOG DRVETA VOLIM DA IGRAM KLIKERE S DRUGOVIMA. Koji put ti se vi{e svi|a? Za{to? 21 . Da li postoji vi{e puteva kojim se mo`e sti}i do tvoje {kole? Kojim putem naj~e{}e ide{? Za{to? Uporedi svoj put do {kole s putevima kojima deca sa slika idu u {kolu. Ovde nacrtaj svoj put od ku}e do {kole. NA OVOJ LIVADI MOJ SUSED ^UVA STADO OVACA. ISPOD OVOG MOSTA PROTI^E RE^ICA KOJA IZVIRE U PLANINI. Ozna~i va`na mesta. BLIZU [UME ^ESTO SRE]EM VEVERICU. Objasni po ~emu se wegov put razlikuje od puta kojim do {kole idu Ivan i Maja. Ispri~aj kako ide{ od ku}e do {kole. Posmatraj put od ku}e do {kole ovog de~aka sa sela.

Naseqa se razlikuju – neka su seoska. u Selo Posmatraj ovu sliku. Naseqa mogu biti i sli~na. neka su gradska. gde se nalazi ravnica. a neka mala. neka su velika. Kako izgledaju seoske ku}e? Gde `ive `ivotiwe? [ta je vo}wak? [ta je ba{ta? [ta je wiva? ? [ta je vinograd? Za{to qudi podi`u sela blizu reka ili potoka? 22 . Stanovnike koji `ive blizu jedni drugima nazivamo susedima.Vrste naseqa Svako od nas `ivi u nekom nasequ. U naseqima `ive n stanovnici. l U svakom nasequ su sazidane ku}e ili zgrade i napravqeni su putevi i ulice. Gde se nalazi brdo. a gde reka? Opi{i kako izgleda seosko k dvori{te.

[ta zna~i biti pa`qiv prema drugima? Kako pozdravqamo qude koje sre}emo? Kako poma`emo jedni drugima? Grad Posmatraj sliku grada. [ta sve vidi{ na woj? Po ~emu su sli~ni grad i selo? Po ~emu se razlikuju? [ta ti se dopada u gradu? [ta u selu? [ta ti se ne dopada? 23 .Lepo pona{awe u nasequ Objasni pravila lepog pona{awa u nasequ.

ka@u i predla@u. ali sam du`na da ~ujem {ta drugi misle.Imam pravo na… JA IMAM PRAVO DA @IVIM U ZDRAVOJ OKOLINI. Kada ka`emo da smo odgovorni. Ja imam pravo da slobodno pitam i slobodno ka@em ono {to mislim. 24 Pravo je ono {to nekome pripada po nekom pravilu ili dogovoru. JA IMAM PRAVO DA @IVIM SA ONIMA KOJE VOLIM. . da treba da uradimo ne{to. PA OKOLINU ^UVAM. da govori{ istinu itd. to zna~i da imamo du`nost.. Na primer.. tvoje obaveze su: da sredi{ svoje igra~ke. ALI SAM ODGOVORNA. Odgovoran sam za. ALI SAM OBAVEZNA DA PO[TUJEM I VOLIM ONE KOJI MENE VOLE. da pi{e{ doma}e zadatke. obavezu.

Imam pravo na…

Odgovoran sam za...

Ja imam pravo da se igram,

ali sam odgovorna, pa ne ometam druge dok se igraju.

Ja imam pravo da zahtevam da me niko ne tu~e,

ali ni ja ne smem...

Ja imam pravo na to da me niko ne vre;a,

ali sam obavezna da...
Napi{i ispod slika ono {to misli{ da treba da pi{e.

Pogledaj ove slike i pro~itaj koja su prava i odgovornosti dece. Ispri~aj {ta ti o tome misli{.

25

[ta smo nau~ili
UPI[I IMENA ^LANOVA SVOJE PORODICE!

DRU[TVO
QUDI @IVE U ZAJEDNICAMA
PORODICA RODITEQI DECA BLISKI SRODNICI

RODBINA

LICA S KOJIMA SI U SRODSTVU

UPI[I IME SELA ILI GRADA U KOJEM @IVI[!

QUDI GRADE KU]E I @IVE U NASEQIMA SELO GRAD

U [KOLI U^IMO O TOME [TA SU SVE QUDI PRE NAS SAZNALI O SVETU U KOJEM @IVIMO.

26

DRUGI DEO

@IVA PRIRODA
U^I]EMO O TOME: – {ta sve ~ini prirodu – koje su biqke i `ivotiwe na{ih {uma – koje su biqke i `ivotiwe seoskog doma}instva – koje su biqke i `ivotiwe na{ih livada – koje su biqke i `ivotiwe na{ih voda – koje `ivotiwe `ive u zoolo{kom vrtu – koji su delovi biqaka – koji su delovi tvog tela – {ta su ~ula TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da ispri~a{ kako si se mewao od ro|ewa do danas – da ispri~a{ za{to gajimo biqke – da objasni{ pravila pona{awa u zoolo{kom vrtu – da dodirom i mirisawem utvrdi{ o kom se predmetu radi

27

[ta ~ini prirodu VAZDUH SUNCE QUDI BIQKE VODA JA! ZEMQI[TE @IVOTIWE I JA! 28 .

o Kojoj grupi `ivih bi}a pripada masla~ak? Kom delu prirode pripada voda? Kojoj grupi `ivih bi}a pripada zec? i . i . . Prirodu ~ine: U `ivu prirodu svrstavamo: U ne`ivu prirodu spadaju: . . . @iva i ne`iva priroda su me|usobno povezane. 29 . Sunce . a {to ~ovek nije napravio. priroda.PRIRODA `iva priroda (`iva bi}a) qudi vazduh ne`iva priroda me|usobno su povezani biqke voda zemqi{te `ivotiwe Priroda je sve ono {to nas okru`uje.

[ta je `iva, {ta ne`iva priroda [ta je napravio ~ovek

Posmatraj ove slike. Oboj poqa ispod slike onim bojama koje su nazna~ene u ovoj legendi: raste di{e kre}e se spava hrani se razmno`ava se

@ivo je ono {to raste, hrani se, kre}e i spava, `ivo je ono {to di{e i {to se razmno`ava.

A sada zakqu~i {ta je q `iva, {ta ne`iva priroda, a {ta je napravio ~ovek. Oboj crte`e slede}im bojama: `iva priroda ne`iva priroda ono {to je napravio ~ovek

30

Dobro je da zapamti{ da su `iva i ne`iva priroda povezane. @ivoj prirodi (~oveku, biqkama i `ivotiwama) za `ivot je neophodna ne`iva priroda: Sunce, voda, vazduh i zemqi{te. a

Oko nas sve se mewa

Posmatraj slike i objasni kako se mewa i ono {to je `ivo i ono {to je ne`ivo.

Nacrtaj ono {to nedostaje. Ispri~aj s kako si se mewao od ro|ewa do danas.

31

Biqke na{ih {uma

Plod leske je le{nik. Plod hrasta je `ir. Na kestenu raste kesten. Plod bukve je bukov `ir. Na jeli i boru rastu {i{arke. Saznaj i objasni koje `ivotiwe se hrane tim delovima biqaka. JA! KO VOLI DA JEDE PE^URKE? I JA!

Pe~urke rastu u {umi, ali ne pripadaju biqkama. U prazne ku}ice upi{i naziv biqke. Objasni {ta je sve biqkama potrebno za `ivot. Za{to su biqke va`ne? Kako treba da se odnosimo prema biqkama? `

32

a ne mo`e na drvetu? Objasni koje `ivotiwe `ive na drve}u. a koje na zemqi.@ivotiwe na{ih {uma Prepoznaj `ivotiwe iz ove {ume i napi{i koje su to `ivotiwe. Koje `ive ispod povr{ine zemqe? 33 . a krtica ne mo`e? Za{to zec mo`e da `ivi na zemqi. Kako su prilago|ene `ivotu u {umi? Za{to sova mo`e da `ivi na drvetu.

Krava zimi `ivi u {tali i najvi{e se hrani senom. Postavi i ti pitawe o nekoj od ovih `ivotiwa. a Upi{i nazive `ivotiwa. Od prole}a do jeseni rado pase travu na pa{wacima. o 34 . Mu`jak krave je bik. Kako se nazivaju wihovi mladunci? Koje doma}e `ivotiwe zna{.@ivotiwe i biqke seoskog doma}instva TA^NO NETA^NO Krava daje mleko i meso. a nema ih na ovoj slici? Ozna~i {ta je ta~no. a {ta neta~no o kravi. Krava je krupna i mirna `ivotiwa. a Kravino mladun~e je jagwe.

Povr}e: Vo}e: @itarice: Za{to qudi gaje `ivotiwe? Za{to gaje biqke? Na koji na~in ih gaje? 35 . i U vo}waku se gaji vo}e. Napi{i koje se biqke gaje u seoskom doma}instvu.U ba{ti se gaji povr}e. Na wivi se gaje `itarice.

Biqke i `ivotiwe na{ih livada BUMBAR ZVON^I] DETELINA JAREBICA JAGOR^EVINA 36 Razmisli pa objasni za{to su biqkama i `ivotiwama za `ivot va`ni: Sunce. Kako `iva bi}a uzimaju vodu. voda. a kako vazduh? Da li bi mogli da `ive bez Sun~eve svetlosti i toplote? a . vazduh i zemqi{te.

Opi{i `ivotiwe sa ovih slika. BELA RADA MASLA^AK QUBI^ICA Prona|i na slici `ivotiwe i upi{i nazive koji nedostaju: ZEC P^ELA PU@ PAUK SKAKAVAC BUBAMARA LEPTIR MRAV A GUSENICA GLISTA KRTICA Opi{i biqke sa ovih slika. 37 .OSA ^I^AK HO]U-NE]U JELENAK Prona|i na slici slede}e biqke i upi{i wihove nazive.

Biqke i `ivotiwe na{ih voda VILIN KOWIC ROGOZ @ABA LOKVAW PIJAVICA PU@ Posmatraj sliku i napi{i: Koje `ivotiwe `ive u vodi? Koje biqke `ive u vodi? [ta o ovome jo{ `eli{ da sazna{? Postavi pitawe. Objasni kako izgledaju `ivotiwe sa ovih slika. [ta im je zajedni~ko? Po ~emu se razlikuju? 38 .

@aba pola`e jaja u muqu. ^apqa se hrani ribama i `abama. Lokvaw je livadska biqka. Objasni kako izgledaju biqke sa ovih slika. @iva bi}a ne mogu da `ive bez vode. @abino mladun~e zove se punoglavac. [ta im je zajedni~ko? Po ~emu se razlikuju? 39 . Pu` se hrani vodenim biqkama. @aba se hrani komarcima. Som ima brkove. mu{icama i leptirima.TRSKA ^APQA [ARAN SOM TA^NO NIJE TA^NO Ribe se hrane ~apqama.

Napi{i u ku}icama nazive `ivotiwa koje prepoznaje{.Zoolo{ki vrt LEOPARD Posmatraj plan zoolo{kog vrta u Beogradu. 40 .

5. 3. 4. Molimo vas da ne uznemiravate `ivotiwe. Ne dirajte ni one `ivotiwe koje se slobodno kre}u. 2. Napi{i za svako pravilo za{to misli{ da je va`no. Nije dozvoqeno prela`ewe za{titne ograde i provla~ewe ruku i nogu kroz ogradu. Ovo su neka pravila pona{awa u zoolo{kom vrtu. Otpatke bacajte u kante za sme}e. 41 .Pravila pona{awa u zoolo{kom vrtu PRAVILO ZA[TO 1. Zabraweno je hraniti `ivotiwe.

Delovi biqaka SEME LIST PLOD CVET STABLO KOREN Posmatraj drvo jabuke. Koji su wegovi delovi? Kako oni izgledaju? 42 .

[ARGAREPA PARADAJZ JAGODA PAPRIKA Prona|i i upi{i delove ovih biqaka. Koji su delovi ovih biqaka jestivi? Koji nisu? Po ~emu su ove biqke sli~ne? Po ~emu su razli~ite? i 43 .

Za{to o~i? Za{to usta? Za{to u{i? Za{to su ti va`ne ruke? Za{to noge? Po ~emu su qudi sli~ni? Po ~emu su razli~iti? u .Moje telo 44 Upi{i nazive delova tela. Objasni za{to ti je va`an nos.

Moja ~ula vida. dodira @UTO [APAT DUGA QUTO MIRIS HRAPAVO MUZIKA TAMA KISELO GLATKO GORKO LAVE@ SLATKO BUKA VRU]E HLADNO SVETLOST SMRAD ~ulo – deo tela kojim primamo utiske o spoqa{wem svetu Da li zna{ kojim ~ulom ~ovek ose}a miris? ^ime ose}a ukus? ^ime raspoznaje boje? Pored svakog ~ula napi{i re~i koje mu odgovaraju. sluha. i 45 . Igrajte se u odeqewu igre poga|awa tako {to }ete dodirivawem ili mirisawem prepoznavati predmete. mirisa. ukusa.

REP MI POMA@E DA PLIVAM. e . Ja imam noge.. 46 Posmatraj slike.. Pro~itaj kako ove `ivotiwe koriste svoje repove. SLU@I KAO PADOBRAN. Zna{ li jo{ neki primer? Napi{i ~emu slu`e noge ~oveku i `ivotiwama sa slike. MENI REP REPOM SE BRANIM OD MUVA.^emu mi slu`e delovi tela JA SE REPOM DR@IM ZA GRANU.

.. Objasni {ta ume{ da uradi{ rukama. [ta radi{ nogama? [ta radi{ ustima? [ta bi jo{ voleo da ume{ da uradi{? Kako `ivotiwe koriste svoje delove tela? Upi{i u obla~i}e.. 47 ..Ja imam ruke. Imam usta.

POGLEDAJ! KOLIKO IMA PE^URAKA! WIH VOLE DA JEDU KORWA^E. pe}inu tra`i jer mu se spava. ORAHA I @IROVA. o qudima . o vremenu 4. ZIMA JE DUGA. MORAM DA SE UGOJIM I DA MOJE KRZNO POSTANE DEBELO I TOPLO. HRANU. SVUDA TRA@IM Iz ~asopisa „Poletarac“ [UMA JE PUNA ZRELIH LE[NIKA. PONE]U I NEKU ZRELU KRU[KU DA SE ZASLADIM. Oraha zrelih puna dupqa. A JA ]U SPAVATI U PE]INI. o biqkama 3. o `ivotiwama 2. PRENE]U IH U SVOJE GNEZDO NA DRVETU. to veverica zimnicu skupqa. 48 Maja i Ivan su ove jeseni obi{li {umu. BODQAMA ]U PRIKUPITI LI[]E I ODNETI GA U SVOJU JAMU. Pogledaj sliku i objasni {ta si zapazio: 1.Pratim promene u prirodi – jesen u {umi Medved planinu obigrava.

MQAC! MQAC! MORAM DA BUDEM OPREZAN. TUP-TUP! ISPOD KORE DRVETA PRONA[AO SAM BUBICE I CRVI]E. BI]E MI UDOBNO I TOPLO DOK SPAVAM PREKO ZIME.JA SE NE SELIM U TOPLIJE KRAJEVE. ZIMU ]U PROVESTI U OVOJ [UMI. Obi|i sa nekim odraslim obli`wu {umu ili ve}i park. Po ~emu je {uma koju si obi{ao sli~na {umi sa slike. a po ~emu se razlikuje od we? l 49 . EVO DETLI]A! ON JE OSTAO. A LASTE I RODE SE U JATIMA SELE. U JAMU ]U ODNETI OPALO LI[]E. ZATO OSLU[KUJEM I WU[IM IMA LI U BLIZINI LISICE ILI VUKA.

U prole}e se opet vra}aju u na{ kraj.. }OK. KLI-KLIK. KLI-KLIK! TIP. DO! XIV. }OK! KRA. XIV! DETLI] SVRAKA SENICA KOS 50 Pogledaj sliku pa ka`i koje ptice su selice. TI. Gledaj slike i ispri~aj kako ove ptice izgledaju: koje boje im je perje. GAK! KLEP. KUKU. CI. KRA. KLEP. TIP. One stalno `ive u na{im krajevima. kakav im je kqun? c Koje su velike. TOK.Ptice selice CI-KI. TI. TOK. FI. KUKU! cvi-cvi! RODA SLAVUJ GAK.. Koje ptice su stanarice? Opona{aj ogla{avawe nekih ptica. TOK. KLEP! KUKAVICA LASTA DIVQA GUSKA Ptice stanarice Ove ptice se ne sele. XIV. a koje male? Za{to su ptice va`ne za prirodu? . TI. KRA! VRABAC CI. FIJ! Ove ptice se u jesen sele u toplije krajeve.

`irom. Posle ih u~i da se veru po drve}u i jedu plodove. Dug i kosmat rep poma`e joj da odr`ava ravnote`u. koji ve} imaju ku}icu. opi{i svoj susret s wom. Telo joj je pokriveno gustom sme|om dlakom.Iz leksikona VEVERICA Veverica `ivi na drve}u u {umama. U malim ustima je jezik. Dva kra}a pipka su napred i oni mu slu`e za dodirivawe. orasima i le{nicima. [ta uradi pu` kad se upla{i? Podvuci deo teksta u kojem pi{e kako se pu` kre}e. Hrani se semewem. U po~etku oni sisaju weno mleko. Iz wih se izle`u pu`i}i. Rado jede mlado li{}e. Da se ne bi povredio. a sre}e se i u ve}im parkovima. izlu~uje sluz koja mu olak{ava kretawe. a na jeziku na hiqade sitnih zubi}a kojima gricka li{}e. Ako si nekada video vevericu. Hranu za zimu sakupqa i krije u gnezdu ili u {upqinama drve}a. On nema noge. 51 . kupus i salatu. Rado se pojavquje posle ki{e. oko potoka i {umaraka. Podvuci u tekstu re~enicu u kojoj se govori o tome ~ime se veverica hrani. na trbuhu belom. ve} puzi po tlu. Na glavi ima ~etiri pipka (roga). Preko zime pu` se ukopa u zemqu i prespava do prole}a. PU@ Pu` `ivi na vla`nim livadama. Mama veverica u gnezdu okoti nekoliko mladih. Hitro se vere i skaku}e po granama. Na vrhu dva du`a pipka nalaze se pu`eve o~i. Mama pu` pola`e jaja u rupu u zemqi.

52 .[ta smo nau~ili PRIRODA @IVA PRIRODA QUDI BIQKE @IVOTIWE NE@IVA PRIRODA VAZDUH VODA ZEMQI[TE SUNCE @IVA P R I R O D A QUDI BIQKE @IVOTIWE ~ula ~ulo vida ~ulo sluha ~ulo mirisa ~ulo ukusa ~ulo dodira delovi tela glava vrat trup ruke udovi noge delovi biqke koren stablo list cvet plod seme delovi tela glava trup udovi ~ula ^ula `ivotiwa su ~esto izo{trenija nego ~ula qudi.

maglu – da izvede{ ogled s vodom – da ispita{ osobine vazduha – da ispita{ osobine i vrste zemqi{ta – da ispita{ kako se oblikuju materijali 53 .TRE]I DEO NE@IVA PRIRODA U^I]EMO O: – osobinama vode – osobinama vazduha – osobinama i vrstama zemqi{ta – oblicima reqefa – osobinama materijala – o tome kako oblikujemo materijale TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da opi{e{ led. rosu. sneg.

Zato je potrebno da vode ima dovoqno i da bude ~ista.Gde se voda nalazi u prirodi IZVOR POTOK REKA BARA 54 Pogledaj ove slike. . VA@NO JE ZNATI: Svim `ivim bi}ima potrebna je voda. O svakoj napi{i {ta zapa`a{. Bez vode nema `ivota. .

sneg. 55 . maglu.JEZERO MORE OKEAN Gde se jo{ voda nalazi u prirodi? Opi{i led. rosu.

a onda zaokru`i ta~an odgovor. Istra`i u tvojoj ku}i ili stanu da li neka slavina curi. Povedi akciju da se slavina popravi. Prome{aj i sa~ekaj. Proveri. Da li se uqe rastvorilo u vodi? a) DA b) NE v) DELIMI^NO Probaj i ovo: Da li se rastvara? Prome{aj! da ne delimi~no so pesak zemqa 56 Voda je potrebna svakom `ivom bi}u. Zato je dragocena i treba je ~uvati. Da li se sirup rastvorio u vodi? a) DA b) NE v) DELIMI^NO U pola ~a{e vode sipaj malo uqa.Osobine vode Uzmi ~a{u vode. Kakvog ukusa je voda? a) slana je Kakvog mirisa je voda? a) lepo miri{e Da li je voda providna? a) providna je b) slatka je v) bez ukusa je b) bez mirisa je v) neprijatno miri{e b) nije providna U pola ~a{e vode dodaj malo vo}nog sirupa i prome{aj. .

Kroz nekoliko sati izvadi posudu. Obele`i na ~a{i dokle dopire voda. U kojoj ~a{i }e se {e}er br`e rastvoriti? Na po~etku ~asa stavi ~a{u. na radijator ili na neku drugu zagrejanu povr{inu. U obe ~a{e dodaj po ka{i~icu {e}era. Na kraju ~asa pogledaj koliko vode ima u ~a{i. PROBAJ I OVO: Ubaci nekoliko kockica leda u praznu ~a{u. Stavi posudu u zamrziva~. U {ta }e se led pretvoriti? Za{to se desila ova promena? 57 .U jednu ~a{u sipaj hladnu vodu. Prome{aj vodu u obe ~a{e. Napi{i i nacrtaj {ta se dogodilo. Komad debqeg konca stavi preko pregrada s vodom i rukom ga svuda utopi u vodu. Napi{i {ta se dogodilo s vodom. Posmatraj {ta se doga|a s ledom. do polovine napuwenu vodom. a) u hladnoj vodi br`e b) u toploj vodi br`e v) podjednako brzo u obe ~a{e U posudu za pravqewe leda u fri`ideru sipaj vodu. U svaku pregradu dodaj pomalo od sokova raznih boja. a u drugu sipaj toplu vodu.

a onda fla{u potopi u ve}i sud s vodom. 58 vetrewa~a je sprava koju pokre}e vetar. [ta se doga|a? Da li je fla{a bila prazna ili je unutra bilo ne~eg? Mehuri}i koji izlaze iz fla{e pokazuju da je ona bila puna vazduha. [ta zapa`a{? [ta pokre}e vetrewa~u? Vazduh je svuda oko nas. [ta }e{ osetiti? Oseti}e{ vazduh koji se kre}e. Napravi vetrewa~u od papira. Ma{i wom pored lica. Uzmi svoju svesku. Za{to se vazduh nije video? Vazduh je providan. pa sporije. motor koji snagu vetra pretvara u struju. . Na mesto vaduha u{la je voda. Kre}i se br`e. Skloni prst sa grli}a. To mo`e biti mlin na vetar koji meqe bra{no. ali i de~ja igra~ka koja se vrti kada je pokre}e vetar. Uzmi vetrewa~u i dr`i je ispred sebe.Osobine vazduha Ima li vazduha u praznoj fla{i? Da proverimo. Grli} prazne fla{e zatvori palcem. bez boje.

^ovek. 59 . [ta nosi li{}e s grana i sa zemqe? Kako nazivamo vazduh koji se brzo kre}e? Pogledaj sli~ice i napi{i {ta sve mo`e da se dogodi kada duva vetar. pa je zato neophodno da vazduh bude ~ist. Da li vazduh ima miris? Kako i ~ime bi to proverio? Smisli i napi{i od ~ega poti~e miris koji je prikazan na slikama. Razmisli pa ka`i za{to se povija. Objasni – mo`e li ~ovek da `ivi bez vazduha? VA@NO JE ZNATI: Svim `ivim bi}ima potreban je vazduh. biqke i `ivotiwe di{u.Posmatraj drvo koje se povija.

na primer zeca? . Odbaci travu i gran~ice. na primer jabuke? Za{to je va`no za `ivot `ivotiwa. Grumen zemqe protrqaj rukama. 60 Objasni za{to je zemqi{te va`no za `ivot ~oveka. Da li se zemqa mrvi ili se lepi za ruke? Da li je tvrda ili zgrudvana? Zapi{i {ta si zapazio o osobinama zemqi{ta: boja zemqe vla`nost rastresitost Jo{ neka zapa`awa o zemqi{tu: Postavi jedno pitawe o zemqi{tu na koje bi voleo da dobije{ odgovor.Osobine i vrste zemqi{ta [ta ti je potrebno: lopatica sveska olovka Iza|i u prirodu. Lopaticom zahvati zemqu. Za{to je va`no za `ivot biqaka.

P[ENICA VINOVA LOZA JA RASTEM. Ispitaj na kakvom zemqi{tu rastu biqke. Napi{i {ta si zapazio. VEOMA JE DOBRO ZA MOJA ZRNA KADA JE ZEMQA CRNICA .Biqke `ive i rastu na razli~itim tipovima zemqi{ta. JA SAM SITA. STALNO SE BORIM DA BUDEM SITA I GDE JE ZEMQA KAMENITA. a drugim druga. Evo primera za to kako nekim biqkama odgovara jedna vrsta zemqi{ta. humus (zemqa humu{a) – vrsta veoma plodnog zemqi{ta od mrke do crne boje 61 . Obi|i obli`wu {umu ili park. GDE JE ZEMQA RASTRESITA I POMALO PESKOVITA.CRNA! BOROVNICA PAPRIKA SVAKOJ PAPRICI NAJVI[E GODE ZEMQA HUMU[A I DOSTA VODE.

On se uliva u reku. Malo uzvi{ewe nazivamo bre`uqak. Ovo je reka. 62 . Brdo je vi{e od bre`uqka. Prostrano ravno zemqi{te je ravnica. Ovo je potok.Oblici reqefa Planina je najvi{e uzvi{ewe.

Koji oblici reqefa postoje u mom mestu i wegovoj okolini? Kako oni izgledaju? ravnica bre`uqak brdo planina potok reka 63 . Odgovori na slede}a pitawa i odgovore unesi u tabelu.Posmatraj s nekog uzvi{ewa svoje mesto i wegovu okolinu.

Spoj svaki predmet sa odgovaraju}om j fiokom. . Od kojih materijala mo`e da se napravi ~a{a? Nacrtaj jo{ neki predmet i spoj ga sa fiokom kojoj pripada.Od kakvih materijala su napravqeni predmeti O DRV AL MET A NIN TKA KLO STA 64 Pogledaj slike i razmisli o tome od ~ega su napravqeni ovi predmeti.

a koji su tvrdi? Koji od wih su providni.Osobine materijala Meko Tvrdo Providno Neprovidno Posmatraj ove predmete. v 65 . a koji neprovidni? Zaokru`i svaki predmet odgovaraju}im bojama. Koji od wih su meki. kao {to je zapo~eto.

Papir je materijal koji se lako oblikuje. Oblikujemo `icu Uzmi komad tanke. To je opruga. Savijawem napravi od we neki oblik. Napi{i {ta sve ume{ da napravi{ od papira. Mo`emo ga oblikovati rukama ili pomo}u makaza. lepka i dr. 66 . Napi{i koji su na~ini oblikovawa `ice. Namotaj `icu oko olovke.Kako oblikujemo materijale Oblikujemo papir Posmatraj slike i napi{i ispod wih kako sve mo`e da se oblikuje papir. Izvuci olovku. Nacrtaj oblik koji si ti napravio. Gde se ona koristi? Probaj da je iste`e{ i sabija{. mekane `ice. Dobi}e{ jedan novi oblik.

Neka ti pomogne neka odrasla osoba. kao {to su oklagija. Napi{i {ta sve mo`e da se napravi od testa. pr`i ili kuva.Oblikujemo testo Napravi testo od vode i bra{na. Testo je materijal koji mo`e{ da oblikuje{ na razne na~ine: rukama ili nekim predmetima. srca. modlica – mali kalup pomo}u kojeg se oblikuje ~vrsto ume{eno testo u vidu zvezde. (obi~no za kola~e i suve poslastice) 67 . Testo mo`e da se na toploti pe~e. modlice. Pogledaj slike i napi{i koji su na~ini oblikovawa testa. kruga i sl. no` itd. Posmatraj naredne slike i poku{aj da isto izvede{ sam.

[ta smo nau~ili NE@IVA PRIRODA VAZDUH osobine providan bez mirisa VODA osobine providna bez mirisa bez ukusa ZEMQI[TE razlikuje se po boji vla`nosti rastresitosti SUNCE svetlost toplota nalazi se svuda oko nas nalazi se u barama rekama jezerima morima okeanima Upi{i oblike reqefa koji nedostaju. Napi{i {ta sve mo`e da se napravi od stakla. 68 . REQEF oblik zemqine povr{ine potok ravnica bre`uqak planina Napi{i od kojih materijala mo`e da se napravi tawir.

^ETVRTI DEO VEZA IZME\U @IVE I NE@IVE PRIRODE U^I]EMO O: – Sun~evoj svetlosti i toploti – vezi izme|u `ive i ne`ive prirode – o tome kako se Sunce kre}e – o tome kako se pravi hleb TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da izvede{ ogled s japanskom qubi~icom – da izvede{ ogled s p{enicom i pasuqem – da prati{ vremenske prilike tokom jedne sedmice – da re{i{ zimsku ukr{tenicu 69 .

SVE KLIJA.Sun~eva svetlost i toplota VA@NO JE ZNATI: Bez Sun~eve svetlosti i toplote ne bi bilo `ivota na Zemqi. Posmatraj ovu sliku. cvetaju i donose plod. HRANE SVUDA IMA I NIJE MI ZIMA! SUNCE ZAGREVA VAZDUH. trava ili kamen? Napi{i kako mo`e{ da za{titi{ ko`u da ti ne izgori na jakom letwem suncu. leto i ranu jesen biqke SUNCE rastu. Za{to je potrebno zecu i drugim `ivotiwama? Za{to je neophodno biqkama? o . U prole}e. koje tlo je bilo najmawe toplo: zemqa. Napi{i za{to se svi raduju suncu. 70 Objasni za{to je tebi potrebno sunce. I ZEMQU. VODU ja~e sine sunce. [ta se de{ava s vodom kada sunce jako greje? Dok si leti hodao bos. BEZ SUN^EVE SVETLOSTI I TOPLOTE MOJE BOJE NE BI BILE OVAKO JARKE. SVE RASTE. KAD SUNCE SIJA! KADA SUNCE GREJE. listaju. VODU I ZEMQU. pesak. ZAGREVA Zimi se pritaje i ~ekaju prole}e da VAZDUH.

koje }e boje biti wegova senka? Opi{i kako se Ivanova senka mewa tokom dana. Kakva je pre podne.Svetlost i senke pre podne Oboj Ivanovu senku. a kakva u podne? m Razmisli pa ka`i kako se po izgledu senke mo`e otprilike odrediti koliko je sati. pravi ovakve senke na zidu svoje sobe. Za{to nastaje senka? Zato {to zraci sunca ne mogu da pro|u kroz predmete i bi}a koji nisu providni. uz svetlost lampe. k sun~ani sat – naprava koja meri vreme po sun~anom danu prema polo`aju sunca. pa pokazuje vreme na broj~aniku koji je nacrtan na tlu Pove`i svaku ruku s wenom senkom. Uve~e. 71 . . podne posle podne Ako je Ivanovo odelo u boji. senka koju baca {tap zaboden u zemqu pomera se.

Kakav je polo`aj Sunca na nebu u toku dana? Kako se mewaju senke? Opi{i gde je Sunce u podne.Kako se Sunce kre}e jutro pre podne podne posle podne ve~e 72 Posmatraj ove slike. Kakve su tada boje na nebu? [ta si jo{ zapazio? . Posmatraj zalazak Sunca.

Kakvo je vreme Prati vremenske prilike u toku jedne sedmice. O ovome mo`e{ pro~itati ne{to vi{e u kwizi "[kola u prirodi" (Kreativni centar. str. Mesec jasan na nebu – lep dan. Dim se spu{ta ka zemqi – lo{e vreme. 14) 73 . sun~ano dani ponedeqak utorak sreda ~etvrtak petak subota nedeqa promenqivo obla~no vreme ki{a posle podne sneg jak vetar slab vetar pre podne prognoza za sutra Kakvo }e vreme biti sutra? Evo nekih znakova koji }e ti pomo}i: Dim iz dimwaka se di`e pravo uvis – lepo vreme. Mesec sa prstenom okolo – ki{a. Upi{i za svaki dan odgovaraju}i znak.

vode. presadi ga u saksiju sa zemqom. Jedan list stavi u ~a{u s vodom. Posle nedequ dana napi{i {ta se dogodilo: Ovde napi{i {ta je sve potrebno biqci da bi rasla. Kada list pusti dovoqno `ilica. Biqka }e ostati bez svetlosti.Ogled s japanskom qubi~icom Napi{i {ta se dogodilo posle nedequ dana sa listom u ~a{i. Narednih dana zapi{i i nacrtaj {ta se doga|a. 74 . [ta se dogodilo sa listom koji je ostao pored ~a{e? Otkini dva lista japanske qubi~ice. a ne}e imati ni dovoqno vazduha. a drugi stavi pored ~a{e. Pazi da saksija bude okrenuta ka suncu! [ta je jo{ potrebno da bi biqka rasla? Saksiju sa cve}em poklopi praznom kutijom.

Zasadimo p{enicu U posudu sa zemqom posej zrna p{enice. Posle nekoliko dana iz zrna }e izbiti koren~i}i nadole. Zasadimo pasuq U posudu sa zemqom zasadi zrno pasuqa. Uz pomo} sunca i vla`ne zemqe p{enica brzo raste. a stabaoca nagore. Narednih dana neguj biqku. Napi{i i nacrtaj {ta se doga|a. 75 . Okreni ih ka suncu i zalij ih vodom. Okreni posudu ka suncu i zalij.

malo soli i kvasca zamesi se testo. vode. Kad `ito sazri. Zatim se testo stavi u pe}nicu da se pe~e. pa se uobli~i u vekne. Zrnevqe `ita se pakuje u xakove.) `eti – poqoprivrednom ma{inom ili srpom kositi `ito vre}i (vr{em) – odvajati zrelo zrnevqe `ita iz klasja . 9. U vla`noj zemqi klijaju zrna: nadole raste koren~i}. Stabqike rastu i klasaju. ovas i sl. U jesen se poseje `ito. 3. je~am. 10. a nagore ni~u stabqike. MQAC. U prole}e sunce zagreje zemqu. dolazi kombajn da ga ovr{e i po`awe. MQAC! KAKO JE UKUSNA KORICA HLEBA! 5. Mlinsko kamewe meqe zrna i pravi bra{no. Zemqa pokrije zrna. Jako letwe sunce poma`e da zrna u klasu sazru. 7. Od bra{na. ra`. 76 `ito – biqka od ~ijeg se zrnastog ploda mlevewem dobija bra{no za hleb (p{enica. Preko zime je dobro da biqke pokrije sneg. Xakovi sa zrnevqem `ita nose se u mlin. 8. Testo onda narasta. 4.Pri~a o hlebu 1. On ih {titi od mraza. 2. 6.

A posle. Kada testo dobro zamesi{. U wu sipaj kvasac. 5. sipaj ga na dasku posutu bra{nom. Sa~ekaj dok kvasac ne naraste i postane mehurast. Ostavi ga da stoji pola sata. {e}er i malo tople vode.. Kad se ispeku. 4. Malo prome{aj varja~om..Recept za hleb (Hleb mesimo uz pomo} odrasle osobe) [ta ti je potrebno: 2 {oqe bra{na 1 ka{i~ica suvog kvasca 1 ka{i~ica {e}era 1 {oqa tople vode 1 ka{i~ica soli bra{no kvasac {e}er voda so 1. a zatim mesi rukama. 3. PRIJATNO! Razmisli pa napi{i za{to narod za nekog ~oveka ka`e: On je dobar kao hleb. Sve sipaj u sud. 77 . 2. U sredini napravi rupu. Od testa napravi okrugle hlep~i}e. Stavi ih u pleh i peci u rerni. Ponovo stavi testo u sud i pokrij ga krpom. U dubqi sud sipaj dve {oqe bra{na. Kad testo naraste. Podma`i uqem pleh za pe~ewe. izvadi ih iz pleha i prekrij krpom. U ostatku tople vode rastvori so. pokrij sud ~istom krpom. Jo{ jednom ga rukama dobro umesi.

Pratim promene u prirodi – zima u {umi OTKAKO JE DO[LA ZIMA HRANE MAWE IMA. o qudima. A ZEKA BRZ. BA[ MI SE SPAVA. VEVERICA I LISICA GALAME I NE DAJU MI MIRA.. 78 Pogledaj ovu sliku i objasni {ta zapa`a{: 1. o `ivotiwama 2.. o vremenu Uporedi sa slikom {ume u jesen sa strana 48-49. . NEMOJTE DA ME BUDITE DO PROLE]A! UH. ZEC. MMM. o biqkama 3. 4. UH! SNEG JE DUBOK.

ZATO SAM SE SKLONIO U DUPQU.IMAM PUNO GNEZDO LE[NIKA I ORAHA. [ta zapa`a{ na drve}u? Da li si video neke `ivotiwe? Napi{i i nacrtaj u svesci {ta si zapazio. JURI ME GLADNA LISICA. IZA]I ]U KASNIJE DA POTRA@IM HRANU. WAM! NAPOQU JE HLADNO. KA@ITE GDE DA SE SAKRIJEM! hranilica ovde ozna~ava napravu na koju se stavqa hrana za `ivotiwe ZIMA JE DUGA I NEKE @IVOTIWE SU GLADNE. HAJDE DA NAPRAVIMO HRANILICE! Obi|i obli`wu {umu ili park. WAM. 79 .

) .jedan drveni stub . mrvice hleba i maslac.semenke (suncokreta.. Ovim napuni {i{arku bora. pa je ve`i kanapom i oka~i o granu. Neka se ptice slade! 80 Prona|i u enciklopediji ili leksikonu zanimqivosti o pticama selicama.kra}i stubi}i (4 komada) ..testera .Poma`emo pticama Pravimo hranilicu od da{~ica [ta nam je sve potrebno: . o .nekoliko da{~ica: (3 komada) (2 komada) .maslac ili margarin .par~e kanapa OVO MO@EMO SAMI DA NAPRAVIMO! Izme{aj semenke. p{enice.mrvice hleba .ekseri . Ispri~aj u odeqewu {ta si prona{ao.pomo} odraslog ZAMOLI]U DEDU DA MI POMOGNE! Pravimo hranilicu od {i{arke [ta nam je sve potrebno: .{i{arka bora .

onda iskopa rupu pored oborenog stabla. 2. tone u dubok san.. 1) 2) P 3) 4) Z I M A Podvuci u tekstu re~enicu u kojoj se govori o tome za{to se medved uvla~i u pe}inu pre nego {to padne sneg. Trudi se da pojede {to vi{e hrane. Probudi}e se tek u prole}e. U prole}e mama s wima izlazi u prirodu i u~i ih da se pewu po drve}u. Pada iz sne`nog oblaka. Mesec u kojem po~iwe zima. Za{to? Da tragovima u snegu ne bi odao gde se nalazi. Ako ga ne na|e. Mama medvedica prekida zimski san da bi okotila mlade. U wega se uvu~e pre nego {to padne sneg. 1. da love ribu i tra`e drugu hranu.. Na sve strane tra`i pe}inu. U jesen po~iwe da se sprema za zimski san. 4. Kad bude siguran da ga niko nije otkrio. da bi bilo mek{e i toplije. Re{i zimsku ukr{tenicu.. udubqewe ili gust grm. [ta ti je potrebno kad padne sneg? Napi{i koje sve `ivotiwe imaju obi~aj da spavaju zimi.. Do kraja zime ona ih u skloni{tu doji svojim mlekom. Svoje skloni{te oblo`i li{}em i travom. 3. n 81 .Medin zimski san Medved je velika spavalica. U skloni{tu ostaje budan jo{ mesec dana. Sport na ledu.

SENICA Senica je mala {umska ptica peva~ica. pti}i u~e da lete. 82 . Senica je ptica stanarica. vo}wacima i u blizini ku}a. bubama. crvi}e i mrave. Ima lepo {areno perje. pa izgleda kao da sedi na klupi. Zimi je te{ko na}i hranu.Iz leksikona DETLI] Detli} je {arena lepa ptica ~ije se kqucawe tup-tup-tup ~esto ~uje sa drve}a. Tu pronalazi bubice. Gnezdo obi~no pravi u {upqinama drve}a. Kada se mladi izlegu. Voli da jede i razne semenke. Kad porastu. Hrani se mu{icama. Podvuci u tekstu re~enice u kojima se govori o mladuncima detli}a i mladuncima senice. @ivi po {umama. Korisna je. pa je dobro pomo}i senici i staviti mrvice u hranilice. Kako se ogla{ava senica? Pro~itaj pri~u „Senica i drvo“ u ^itanci na 108. jer {titi vo}ke od {teto~ina. U stablu nekog natrulog drveta sam bu{i rupu i gradi gnezdo. Obla`e ga travom i perjem da bi bilo mek{e i tu snese jaja. @ivi u {umama i vo}wacima. Ima {iqat i ~vrst kqun kojim lomi koru drveta. mnogo su gladni. Dok kquca. Mama detli} pola`e jaja iz kojih se izlegu golu`dravi mladi. On je ptica stanarica. gusenicama i crvi}ima koje nalazi u kori drveta. Mama i tata ih hrane i greju svojim telima sve dok ne porastu i ne nau~e da lete. strani. Mama i tata im vi{e puta u toku dana stavqaju u kqun raznu hranu. detli} se oslawa na ~vrst rep. preko zime se ne seli.

makaze Savijaj papir kao na slikama.Sne`ne pahuqe ^arobne sne`ne zvezdice Oblaci su sa~iweni od mno{tva vodenih kapqica. Onda ga rasklopi. u Pahuqe od papira Potrebno ti je: . Seckaj ga po obodu na razne na~ine. Ovde zapi{i {ta se dogodilo po{to ti je pahuqa pala na dlan.beli papir . kapqice se pretvaraju u ledene zvezdice koje padaju iz sne`nih oblaka na zemqu. To su pahuqe. 83 . Kako one izgledaju? To }emo saznati pomo}u ogleda. Vide}e{ kako je lepa. Ako pogleda{ jo{ neku. Posmatraj je kroz lupu. Kada je zimi veoma hladno. zakqu~i}e{ da je svaka razli~ita. Potrebno ti je: . Poku{aj da ih ovde nacrta{.da napoqu pada sneg .da ima{ lupu Pusti pahuqu da ti padne na rukavicu ili na rukav.

[ta smo nau~ili PRIRODA `iva priroda QUDI me|usobno su povezani VODA BIQKE ZEMQI[TE ne`iva priroda VAZDUH @IVOTIWE SUNCE KAKO SE SUNCE KRE]E KADA JE SUNCE U TOKU DANA NA NAJVI{OJ TA~KI NA NEBU? ZAOKRU@I. U PODNE PREDVE^E UJUTRU 84 .

za{to se pokre}e – danima u nedeqi – kalendaru – praznicima – vesnicima prole}a TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da objasni{ kako nastaju talasi na vodi – da ispri~a{ {ta radi{ od ku}nih poslova – da objasni{ kako treba do~ekati goste – da na kalendaru zaokru`i{ za tebe va`ne datume – da smisli{ i napi{e{ razgovor izme|u visibabe i detli}a 85 .PETI DEO ORIJENTACIJA U PROSTORU I VREMENU U^I]EMO O: – kretawu. o tome kako se ko kre}e.

86 [ta se br`e kre}e: drvena kugla ili drvena kocka? Za{to? Proveri koja fla{a }e prva da se spusti: ona koja se kotrqa niz mokru ili ona koja se spu{ta niz suvu povr{inu. Za{to? n .Kako se ko kre}e Objasni i napi{i ispod sli~ica kako se ko kre}e.

Kako nastaju talasi na vodi? 87 .. a kada te`e (T) ne{to pokrenuti? Za{to? T L T L T L T L T L T L Objasni na koja tri na~ina mo`e{ da primakne{ stolicu do nekog stola. VU^EM GURAM PODI@EM Razmisli pa zaokru`i: kada je lak{e (L)..Za{to se pokre}e Kamion se pokre}e zato {to ga.

tata. Za{to je va`no da ih zna{? Ovde upi{i {kolski raspored ~asova. PONEDEQAK ^ETVRTAK TATA NA\A MAMA SESTRA Ako je danas sreda. Za svaki dan upi{i jo{ ne{to {to voli{ da radi{. koji je dan bio ju~e? Ako je ju~e bila subota.Dani u nedeqi Nabroj dane u nedeqi. Na slici se vidi kako su sedeli u ponedeqak. . Svakoga dana mewaju mesto za stolom u smeru strelice. Ti napi{i na tawirima kako }e sedeti u ~etvrtak. Na|a i wena sestra. p ponedeqak utorak sreda ~etvrtak petak subota nedeqa Za stolom sede: mama. koji }e dan biti sutra? Objasni {ta uvek radi{ u ku}i. [ta nikada ne radi{? [ta ponekad radi{? 88 .

Jedan moj dan PODNE NE OD EP PR PO SL EP OD NE E VE^ JUTR O NO] PO^IWE KADA SUNCE ZA\E. Seti se {ta radi{ u toku dana. A ZAVR[AVA SE KAD SUNCE ————————. dan je odre|eni deo nedeqe koji ima posebno ime o 4. dan je period od izlaska do zalaska sunca. Koje je sada doba dana? Koje je doba dana pro{lo? Koje doba dana sledi? Prona|i i upi{i re~i koje odgovaraju odre|enom dobu dana. vreme dok je svetlo ~ 2. dan je odre|eni datum u mesecu u 89 . d doru~ak prawe zuba u~ewe gledawe televizije Laku no}! obla~ewe Dobro jutro! igrawe umivawe ru~ak ve~era u`ina ustajawe {kola Dobar dan! kupawe spavawe gimnastika Re~ dan ima vi{e zna~ewa: 1. dan je vreme od pono}i do slede}e pono}i 3.

ro|endan tvoje mame. .Moj kalendar 90 Zaokru`i na kalendaru za tebe va`ne datume: tvoj ro|endan. zavr{etak {kolske godine i drugo.

POKLONIMA. hvala. prijatno. godina. Danas je Majin ro|endan. POMOZI MI DA NAPI[EM POSVETU. Na ro|endan }u pozvati: . izvini? v 91 . DRU[TVO. molim te. Kada govorimo ove qubazne re~i: dobro do{ao.Praznujemo JA ]U MAJI POKLONITI KWIGU. Objasni kako treba do~ekati goste. BA[ SAM SRE]NA! Najvi{e bih `eleo da mi poklone: . HVALA VAM NA Moj ro|endan je Tada }u napuniti . izvoli.

Kako ga zami{qa{? Nacrtaj plan wegovog ure|ewa. GORE LEVO nacrtaj jezerce.. Zamisli da treba da se uredi park u tvom mestu. ISPOD klupe je tvoja lopta. pa napi{i i nacrtaj. DOLE DESNO zasadi cve}e. PEWALICU.! DOLE LEVO je klupa. Ne{to ti je ve} zadato.Moj plan parka U SREDINI nacrtaj fontanu. GORE DESNO nacrtaj drvo. Prati uputstvo! t 92 .. MORA]U DA SMISLIM GDE ]U QUQA[KU. NA klupi sedi{ ti. Ne{to smisli sam. TOBOGAN.

NAPRAVI]U JEDNU I ZA MAJU! Napravi plan svega onoga {to `eli{ sam da napravi{. Ho}u da napravim [ta mi je sve potrebno Da li mi je uspelo (moji utisci) 1.[ta sve mogu da napravim Kapa od papira ZA KAPU SU MI POTREBNE. Pticu od krompira 2. Izgleda kao paun... • 1 krompir • 4 ~a~kalice • no@ Obojio sam pticu. 93 . 3.

TUP. OVDE PRAVIM RUPU ZA GNEZDO. Uporedi sa slikom {ume u jesen sa strana 48-49 i sa slikom {ume tokom zime sa strana 78-79. o `ivotiwama 2.Pratim promene u prirodi – prole}e u {umi I JA PRAVIM GNEZDO ZA MOJE MLADUNCE. AL’ SAM GLADAN! OGLADNEO SAM! RIJEM PO GDE LI JE ONAJ ZEC? ZEMQI DA NA\EM NEKU BUBICU ILI GLISTU. 9 . o qudima. o vremenu 4. o biqkama 3. TUP. 94 Pogledaj ovu sliku i objasni {ta zapa`a{: 1.

i 95 . [ta se u woj promenilo u prole}e? Napi{i po ~emu si prepoznao da je prole}e stiglo u {umu.PRAVIMO GNEZDO ZA NA[E MLADE. HEJ. MAJO. VRATIO SE EVO VESNIKA PROLE]A! SLAVUJ! JUHUUU! STI@U DETELINA I MLADO ZEQE! BA[ MI PRIJA SUNCE! Poseti obli`wu {umu.

ali i otrovna! [iroki zeleni listovi rastu nisko pri zemqi. prole}ni beli. 2. Zima jo{ nije pro{la. Na tankim stabqikama cvetaju `uti cvetovi. a nestrpqivi kukurek se rascvetao. kukureka i jagor~evine. Na kraju stabla visi beli mirisni cvet. : 96 Objasni kako kod nacrtanih biqaka izgledaju: 1. O svemu {to se nedovoqno vidi na crte`ima saznaj ne{to vi{e. Ispod wega proviruju prvi cvetovi visibabe. drugi prole}ni mesec 2. miri{qavi cveti}i koji podse}aju na zvon~i}e 6. 3. 7. jedna ptica selica 5. Sneg se polako topi. prvi prole}ni mesec 3. l . 4. Re{i prole}nu ukr{tenicu: 1. 5. cvet. Oni najavquju radosnu vest: STIGLO JE PROLE]E! Obi|i okolinu i prona|i vesnike prole}a. ptica selica koja voli da gradi gnezdo na dimwacima ku}a 4. ptice koje se zimi sele u toplije krajeve 1. listovi 3. 6. livadski cvet `ute boje 7. Biqka je lepa i ne`na. Oni imaju po pet srcastih latica. stablo 2. VISIBABA KUKUREK JAGOR^EVINA Iz zemqe izrasta malo stablo i dugi zeleni listovi.Vesnici prole}a Sunce ja~e greje. Uporedi biqke po izgledu.

ne!“. ` 97 . zacvrkuta . „Zar ne vidite kako buqi u moje i osmehuje mi se?“ „Nemojte se prepirati“. Preveo sa slovena~kog: S. jer stalno gleda u wega“. „ se sme{i i sun~anom prole}u!“ je bila u pravu. re~e . Iz su ga posmatrali . je savio u{i.M. a se brzo sakrio u svoju ku}icu. Umesto nekih re~i neka budu tvoji crte`i. Ispri~aj kako zami{qa{ ka}un koji se sme{i prole}nom suncu. i su se postideli. Smisli i napi{i prole}ni razgovor izme|u visibabe i detli}a. je povila rep. „Sme{i se mojim dugim . naquti se . re~e: „Verovatno se sme{i mom kosmatom . „Ne“.“ „Ma. .Prole}ni ka}un Na se rascvetao veliki prole}ni . i .

. na obalama reka i potoka. srcastog oblika. na livadama. a ujutru. Od mladog li{}a masla~ka pravi se ukusna salata. otvara. Da li zna{ da razlikuje{ miris qubi~ice od mirisa zumbula? Da li si nekada duvao u masla~ak i od semena pravio avion~i}e? Predlo`i dru{tvu da se u prirodi igrate poga|awa mirisa raznih biqaka. Na wega rado sle}u p~ele i skupqaju slatki prah. Kada cvet masla~ka uvene. Listovi su joj zeleni. ostaje seme koje raznosi vetar.Iz leksikona QUBI^ICA Cvet qubi~ice najavquje dolazak prole}a. Qubi~ica raste u {umama. MASLA^AK Masla~ak je biqka koja raste svuda po livadama i parkovima. On je tamnoqubi~aste boje i opojno miri{e. m 98 Podvuci u tekstu re~enice u kojima se govori o tome gde rastu qubi~ica i masla~ak. Ima svetlo`uti cvet koji se uve~e zatvara. kad grane sunce. u parkovima i ba{tama. Qubi~ica je lekovita biqka.

Uskoro }e mama lasta da snese jaja. Neka ti slike pomognu. grlica. 99 . kobac. {eva. Radile su vredno i radosno su cvrkutale. Upi{i nazive ptica u ukr{tenice. Videle su da gnezda treba popraviti. Donosile su blato. detli}. Do{le su u svoja stara gnezda ispod krovova ku}a. Roditeqi }e stalno donositi mu{ice. Jednoga dana po~e}e da u~e kako se leti. vrana. kukavica. crvenda} sova. Tamo im je bilo toplo i imale su dovoqno hrane. svraka. Sada su se vratile. jer mladunci treba da porastu. Drugom bojom podvuci re~enice koje govore o mladuncima laste. suve vlati trave. paperje. bubice i crvi}e. {tiglic. Na jesen }e i oni u toplije krajeve. lasta. slavuj. Brzo su se dale na posao. jarebica. vrabac Podvuci u tekstu re~enice koje govore o tome kako laste prave gnezdo.Laste su se vratile Laste su ~itave zime bile u Africi. Iz wih }e se izle}i pti}i. kos.

^ETVRTAK. SREDA.[ta smo nau~ili 1 MESEC 1 GODINA IMA 12 MESECI. UTORAK.PRE PODNE .PODNE -POPODNE -VE^E 1 NEDEQA IMA 7 DANA PONEDEQAK. PETAK. IMA 30 DANA ILI 31 DAN. SUBOTA. NEDEQA 100 . U 1 GODINI SU 4 GODI[WA DOBA.JUTRO . I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 1 DAN . OSIM FEBRUARA KOJI IMA MAWE DANA.

[ESTI DEO KULTURA @IVQEWA U^I]EMO: – o tome za{to qudi prave ku}e – o tome {ta sve qudi rade – o opasnostima – o lepom pona{awu – o saobra}ajnim znacima – o saobra}aju – o primawu i slawu poruka – o planu akcije TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da re{i{ test i utvrdi{ da li `ivi{ zdravo – da re{i{ zadatke sa zabavne strane – da napravi{ telefon od plasti~nih ~a{a – da odgovori{ na pitawa iz livadskog kviza – da proveri{ znawe o godi{wim dobima 101 .

Za{to qudi prave ku}e [ta bi bilo kad qudi ne bi imali ku}e? Da bi se za{titili od ki{e. Da li znate bajku „Tri praseta“? Kakve su ku}e pravili prasi}i? Nacrtaj ovde tri wihove ku}e. Kasnije su gradili boqe ku}e: od drveta. snega. 102 . qudi su po~eli da prave skloni{ta. vetra i divqih zveri. kamena ili nekog drugog materijala. a onda su po~eli da grade kolibe od grana i li{}a. zemqe. Prvo su to bile pe}ine.

Spoj svaku ku}u sa odgovaraju}im likom. Na svetu postoje razli~iti narodi i oni grade razli~ite ku}e.Ku}e su razli~ite Ovako su u Srbiji izgledale ku}e na{ih pradedova. Da li ovakve ku}e jo{ uvek postoje? indijanski {ator eskimski iglo koliba od blata afri~kih plemena kineska ku}a na vodi Pogledaj ove slike. Za{to Indijanci prave {atore? Za{to Eskimi prave a ku}e od leda? Za{to je qudima u Africi dovoqna ku}a od pru}a? Za{to se prave ku}e na vodi? a 103 .

Ka`i koji su nazivi zanimawa ovih qudi. v Po ~emu ih prepoznaje{? Zamisli da radi{ jedan od ovih poslova.{ta sve qudi rade Ispri~aj koja su zanimawa tvojih roditeqa. Za{to bi ti taj posao bio zanimqiv? a Napi{i {ta bi `eleo da bude{ kad poraste{.Zanimawa qudi . 104 . Posmatraj {ta ko radi na ovim slikama.

Za{to postoje razna zanimawa 1. 5. 3. Dopi{i: Zanimawa sa slika u vezi su sa KW M 105 . 4. ^ime se bave qudi sa ovih slika? Kako su wihova zanimawa povezana? z Da li bi jedan ~ovek mogao da obavi sve ove poslove? Zakqu~i za{to postoje razna zanimawa. 2. Ispri~aj {ta ko radi na ovim slikama.

r Posle jela perem zube. Kad u|em u ku}u uvek operem ruke. Igram se i {etam u prirodi. Spavam najmawe 9 sati. 106 Da li se trudi{ da zdravo `ivi{? Proveri u ovom testu {ta od ovoga radi{ svakoga dana. Popijem {oqu mleka. U svaki kvadrati} upi{i DA ili NE. r .^uvam svoje zdravqe Doru~kujem.

107 . • mawe od 7 DA – razmisli o tome {ta bi mogao da u~ini{ da bi zdravije `iveo. Izbroj na koliko si pitawa odgovorio sa DA. Jedem povr}e. Popijem 4 ~a{e vode. Jedem vo}e.Kupam se. Smejem se i dobro sam raspolo`ena. d • 7 ili vi{e DA – `ivi{ zdravo.

jer bi mogao da dobije{ bolne opekotine! • Zatvori slavinu. treba da zna{ jo{ neka pravila pona{awa. STRUJA! Gleda{ televiziju i odjednom vidi{ mla|eg brata kako puzi ka uti~nici. ne pomeraj se sve dok ne do|e neko od odraslih. Odlazi{ da ih opere{. • Brzo od brata uzmi kqu~eve ili drugi predmet koji bi mogao da gurne u uti~nicu! • Pomeri brata daqe od uti~nice. pa`qivo obi|i staklo. Sipao si ga u staklenu ~a{u. • Odvrni najpre slavinu s hladnom vodom i pusti da voda neko vreme te~e. tatu ili nekog starijeg i obavesti ih o tome. Tek onda polako pode{avaj toplotu vode odvrtawem i druge slavine. povedi sa sobom i mla|eg brata. [ta da uradi{? SLOMQENO STAKLO Sam si u kuhiwi. Budi obazriv – ne dodiruj je. Ne ~ekaj da se zavr{i emisija! • Ako mora{ da iza|e{ iz sobe da bi pozvao pomo}. [ta da uradi{? 108 Da bi izbegao opasnost. Dr`i tatine kqu~eve i poku{ava da ih gurne u uti~nicu. pala na pod i razbila se u sitne komade. Mogao bi da se pose~e{! • Odmah pozovi mamu. video si da se voda pu{i.Opasnosti VRELA VODA Igrao si se napoqu i isprqao ruke. Kada si okrenuo slavinu. tatu ili nekog odraslog u pomo}. Na primer – da li je dobro prilaziti nepoznatom psu? Da li je dobro tr~ati pored wega? t . Ho}e{ da pije{ mleko. • Ne diraj slomqeno staklo rukama. • Ne stavqaj ruke pod slavinu pre nego {to proveri{ koliko je voda topla! • Kada se voda pu{i – zna~i da je vrela. ^a{a ti je iskliznula iz ruke. • Pozovi mamu. [ta da uradi{? PAZI. • Ako si bos. • Ako si u cipelama.

Ti si sam sa wim. [ta da uradi{? PO@AR Neko je zaboravio da iskqu~i peglu. • Ako je neko od odraslih u blizini. [ta da uradi{? Va`ni brojevi telefona: Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 109 . Smisli i napi{i {ta }e{ tada uraditi. brzo iza|i iz stana! [ta da uradi{? POPLAVA Zapazio si da je umivaonik pun vode i da se ona preliva i lije po podu. • Ako si sam. odmah ga pozovi! • Ako u blizini nema odraslih osoba.Opasnosti NEKOME JE POZLILO Nekome u ku}i je pozlilo. Ti si sam u ku}i. • Odmah pozovi nekog odraslog! • Seti se da pozove{ telefonom vatrogasnu slu`bu. ispod pegle je ve} po~elo da gori. pozovi telefonom slu`bu hitne pomo}i na broj 94. Wihov broj je 93.

Lepo pona{awe Za{to je va`no da se lepo pona{amo? – Zato {to se tada lepo ose}amo. JA SAM BOLE! DRAGO MI JE. ja sam \ole. – Zato {to se tada i drugi oko nas lep{e ose}aju. – Zdravo! – svojim drugarima. svakome je tada drag. Kako se predstavqamo – Zdravo. ZDRAVO! Kako se pozdravqamo Ba{ je lepo kad se javi{. sa osmehom kad pozdravi{: – Dobro jutro! – starijima. Tvoj osmeh i naklon blag. JA SAM \OLE! 110 . ja sam Bole! – Drago mi je. ZDRAVO.

• Sagovornika ne prekidamo dok govori. 111 . • Govorimo svoje mi{qewe. • Nekada je va`no da prihvatimo da nismo u pravu. Ve`bajte pravila lepog pona{awa. gde je Cvetna ulica? – Molim Vas.• Za{to se ka`e da je lep onaj koji se lepo pona{a? • Za koga ka`emo da se ru`no pona{a? Kako se nekome obra}amo – Izvinite. gospodine. • Nekada je va`no da doka`emo da smo u pravu. da l’ je tamo pijaca? Pomo} ve}a ili mala – na kraju se ka`e: – Hvala! HVALA! MISLIM D A SI IPAK TI U PRAVU! Kako razgovaramo s nekim • Sagovornika gledamo i pa`qivo slu{amo. gospo|o.

Ako ih ima 5 ili vi{e od 5. Bravo! Ako ima{ 4 ili mawe od 4 zelena kru`i}a. Ako neki posao ne radi{. kru`i} oboj plavom bojom. razmisli o tome kako bi mogao vi{e da poma`e{. Razmisli o tome {ta ti radi{ u ku}i. Kod poslova koje ne bi trebalo da radi{ sam. to zna~i da dosta poma`e{ u ku}i. i 112 . Ako neki od ovih poslova redovno obavqa{. a mogao bi.Poma`em u ku}i Posmatraj ove slike. Izbroj zelene kru`i}e. kru`i} oboj crvenom bojom. kru`i} oboj zelenom bojom.

Saobra}ajni znaci Posmatraj ove saobra}ajne znake i objasni {ta oni zna~e. Sigurno si zapazio da oni treba da se kre}u pored kolovoza tako da im vozila dolaze u susret. Za{to je dobro da se tako kre}u? e 113 . Pogledaj kako treba da se kre}u pe{aci kada nema trotoara. Zaokru`i one znake koje sre}e{ na putu do {kole.

~as je `ut. f 114 . Na jednom semaforu su ozna~ene boje. Ivica Vawa Rori} SRE]AN PUT! STOJ! PAZI! SRE]AN PUT! kolovoz je deo ulice ili puta kojim se kre}u kola. Razmisli. ~as je qut.Saobra}aj SEMAFOR STOJ! ^as je crven. a zatim pravilno oboj ostale semafore. vozila trotoar je malo izdignut i poplo~an ili asfaltiran put za pe{ake s obe strane ulice Ovo je raskrsnica. Prvo oko zna~i: STOJ! Da ne bude posle joj! Drugo oko zna~i: PAZI! Mo`e ne{to da te zgazi. Tre}e zna~i: SRE]AN PUT! Ne zameri {to sam qut. ^as je vedar.

PONOVO GLEDAM LEVO. POGLEDAM DESNO : DA LI NEKO IDE? 4. Ova pravila su veoma va`na. Koristi ih! Prema ovim slikama ve`baj u odeqewu prela`ewe ulice. 2. KAD ULICU JA PRELAZIM. URAAA! PRE[LA SAM! Posmatraj kako Maja prelazi ulicu. DOBRO PAZIM. PRVO STANEM. 6. POGLEDAM LEVO : DA LI NEKO IDE? 3.Kako prelazim ulicu 1. 5. POSLE GLEDAM DESNO. j 115 .

Napi{i ispod svake slike {ta zapa`a{. . a kakav je danas.Saobra}aj nekad i sad VAZDU[NI VODENI DRUMSKI NEKAD SAD 116 Posmatraj slike i zakqu~i kakav je saobra}aj bio nekada.

Objasni {ta si o tome saznao.@ELEZNI^KI PO[TANSKI NEKAD HEJ. IVANE! POGLEDAJ GDE SAM! SAD KAD ZAVR[IM DRUGI RAZRED I JA ]U VOZITI AVION! Raspitaj se kod starijih kako su oni nekada putovali. 117 .

Zamisli da si na zimovawu. Napi{i razglednicu nekome koga voli{. [ta }e{ tada uraditi? d 118 . Ne zaboravi adresu! Recimo da si kod druga i da `eli{ da ostane{ du`e nego {to si se dogovorio s roditeqima. IVANE! [TA IMA NOVO? ZDRAVO. MAJO! POGLEDAJ KROZ PROZOR! PADA PRVI SNEG! Zamisli da si prodavac zimskog sladoleda. Smisli i napi{i reklamu za zimski sladoled. OVDE JE MAJA.[aqemo i primamo poruke HALO. ZDRAVO.

objasni kako se ukqu~uje ra~unar i kako zapo~iwe s radom neki program. 119 . Prisloni uvo na ~a{u. Neka tvoj drug po~ne razgovor. koriste}i svoju ~a{u kao mikrofon. Napi{i kako sve mogu da se po{aqu poruke.Smisli i napi{i vest koju je objavila televizija o prvom snegu i dolasku zime. Dragi gledaoci. Iz ~a{e }e{ za~uti glas svog druga. Uzmi dve plasti~ne ~a{e i ~iodom im po sredini probu{i dno. Zajedno sa drugom zategni kanap. Provuci kanap kroz rupe i na svakom kraju ve`i ~vor. 4. Ako zna{. vest na radiju Napravi telefon od plasti~nih ~a{a 1. 2. 3.

4. Banane oqu{ti i uz pomo} nekog starijeg iseci na kolutove. Prijatno! 8.Recept NEOBI^NI NAPITAK OD RAZNOG VO]A (recept za 4 osobe) Pravi se uz pomo} roditeqa! 2 pomoranxe EVO [TA TI JE SVE POTREBNO ZA PRIPREMU OVOG NAPITKA : 2 {oqe jagoda 2 banane 1 litar soka od pomoranxe 1 ~a{a soka od ananasa 6 ka{ika {e}era Prvo pripremi jednu dubqu staklenu ~iniju. 3. U staklenu posudu pore|aj prvo kolutove pomoranxe. Slo`eno i po{e}ereno vo}e prelij sokom od pomoranxe i sokom od ananasa. ^iniju stavi u fri`ider da odstoji pola sata. 6. 7. pa onda kolutove banana i malo {e}era na kraju. Neka ti u tome pomogne neka odrasla osoba! Jagode dobro operi i o~isti od peteqki. a zatim ih iseci na koluti}e. 5. Zatim malo {e}era. Oqu{ti pomoranxe. 1. 2. ponovo malo {e}era. U svaku ~a{u mo`e{ dodati po 1 kockicu leda. Ovaj napitak mo`e biti zanimqivo poslu`ewe gostima. Na kraju napitak sipaj u {iroke ~a{e i u wih stavi ka{i~ice. 120 Koje praznike slavi tvoja porodica? Kako se pripremate za slavqe? Kako do~ekujete goste? ^ime ih poslu`ujete? s . jagode.

Nekada su po prugama i{li mali vozovi koje je pokretala vodena para.. Krava ima tele. 6) Mesec koji ima najmawe dana je... Narod ih je ponegde zvao ]IRA. to zna~i da je pro{la jedna. prevozi putnike po gradu 6) ide po {inama.. 2) Posle prole}a dolazi. (nasug) Re{i ukr{tenicu. Re{i ukr{tenicu. a nije guska. prevozi putnike po gradu 7) narodno ime za mali parni voz 8) malo plovno prevozno sredstvo 9) prevozno sredstvo koje vuku kowi 121 . a ma~ke su vesele kad imaju @.... 7) 1) 2) 3) 4) 9) 1) wime se prevoze putnici putevima 2) prevozi putnike i robu vazdu{nim putem 3) prevozi putnike i robu prugom 5) 6) 1) Kada do|e zima. ga~e kao guska. 7) Kada pro|e 12 meseci.. tada pada. 4) plovno sredstvo za prevoz putnika po vodi 5) pokre}e ga struja.Zabavna strana Re{i zagonetku.. 3) Posle subote dolazi. Kari} .. 1) 3) S 2) A O 4) B R 5) A 6) 7) ] A 8) J Re{i dopuwalku. 5) Prvi mesec u godini je... patka ima pa~i}e. Belo je kao guska... 4) [kolski raspust po~iwe u mesecu koji se zove.

122 . Crvenom bojom oboj kru`i} pored slike na kojoj se prikazuje ono {to nije dobro. Oboj zelenom bojom kru`i} pored one slike koja pokazuje {ta je dobro za okolinu.Kako ~uvamo okolinu Napi{i {ta se doga|a na ovim slikama.

Po|imo u prodavnicu sa platnenom torbom ili korpom. Onda nam kese ne}e biti potrebne. REZULTAT Koliko je porodica prihvatilo ovaj predlog? Za koliko je smawen broj uzetih kesa tokom nedeqe? [ta misli{ o uspehu ove akcije? akcija – organizovani i zajedni~ki rad na ne~emu problem – te{ko}a koju treba re{iti plan – zamisao o svemu {to treba uraditi da bi se ne{to postiglo 123 . 2. Neka svako od nas predlo`i ~lanovima svoje porodice da se pri kupovini u prodavnici ne uzimaju plasti~ne kese. 4. KAKO DA RE[IMO PROBLEM? Napravimo dogovor u odeqewu. KO ]E [TA DA RADI? Ja }u to predlo`iti drugovima iz odeqewa. [TA JE CIQ NA[E AKCIJE? Da iz prodavnica ne uzimamo plasti~ne kese. Otpaci od plastike sporo se raspadaju i zaga|uju prirodu.Napravimo plan akcije [to mawe plasti~nih kesa 1. [TA JE PROBLEM? Zaga|ivawe okoline plasti~nim kesama. KADA ]EMO TO DA URADIMO? To }emo uraditi u mesecu maju. Neki qudi ih bacaju van kanti za sme}e ili ih vetar izvla~i iz kontejnera i raznosi. Tako }e ih svuda biti mawe. 6. ^IJU PODR[KU TRA@IMO? Tra`imo podr{ku u~iteqa i roditeqa. 5. Izabra}emo tri u~enika koji }e o tome da brinu. 3.

o `ivotiwama 2. MOJI MLADI SU VE] NAU^ILI DA SAMI TRA@E HRANU. [ta se promenilo od prole}a? [ta si zapazio: 1. o qudima? . o vremenu 4. 124 Pogledaj sliku. AL’ SAM SE DOBRO NASLADIO MEDOM. URA! IMA HRANE NA SVE STRANE! U [UMI JE BA[ PRIJATNO. U^IM MOJE KOSI]E DA SKUPQAJU CRVI]E. o biqkama 3. IMA HLADOVINE.Pratim promene u prirodi – leto u {umi P^ELE SU ME IZUJEDALE. Ispri~aj kako izgleda {uma leti.

q 125 . STIGLE KRU[KE RANE! Obi|i s nekom odraslom osobom obli`wu {umu ili ve}i park.NE[TO [U[KA! MORA DA JE JE@. EVO SLATKE HRANE. Napi{i {ta si zakqu~io. zimu i prole}e. Uo~i {ta se promenilo u odnosu na jesen. Uporedi svoja zapa`awa o {umi sa onim {to se de{ava na ovoj slici.

a {ta od drveta jele. a od iglica i {i{arki prave se lekoviti ~ajevi i uqa. je`evi. JELA Jela je zimzeleno {umsko drvo. Semenkama iz {i{arki rado se hrane ptice i veverice. Raste sporo. kao sve}a. Wime se rado hrane divqe sviwe. Plod hrasta je `ir. koje stoje uspravno. Umesto cvetova i plodova jela ima {i{arke. Od drveta jele pravi se name{taj. Od hrastovog drveta pravi se name{taj i parket. pa mu je drvo tvrdo.Iz leksikona HRAST Hrast je veliko listopadno drvo. veverice i druge {umske `ivotiwe. Mo`e da `ivi i do hiqadu godina. Dosti`e veliku visinu i mo`e da `ivi veoma dugo – do hiqadu godina. . Listovi su joj u obliku iglica. 126 ^ime je pokriven hrastov `ir? Za Novu godinu boqe je okititi ve{ta~ku nego pravu jelku. Za{to? Podvuci u tekstu re~enice koje govore o tome {ta sve mo`e da se napravi od hrastovog drveta.

KUPINA Crni plod kupine raste na bodqikavom grmqu. [UMSKA JAGODA U prole}noj travi mogu se videti beli cvetovi {umske jagode. ukusna i zdrava. Obi|i {umu sa odraslima. Raspitaj se i saznaj koji jo{ {umski plodovi postoje. Niski grmi}i borovnice imaju ukusne tamnoplave plodove od kojih se prave kola~i. VRGAW Ova pe~urka se dobro skriva u li{}u ili travi. Vredi se malo i ogrebati. Od wih }e postati crveni mirisni plodovi. LISI^ARKA Pe~urku lisi~arku lako }e{ prona}i u {umi zbog wene upadqive naranxaste boje. xemovi. divnog je ukusa. Od wih se sprema ukusan xem. Kupina je slatka. a su{e se da bi se od wih kasnije spremao ~aj. Od vrgawa se mogu spremati razna jela. Zasladi se! [IPAK ili [IPURAK Krajem leta grmovi {ipka kite se crvenim duguqastim plodovima. 127 . Kada se pripremi za jelo. Raste u grupi. kompoti i sokovi. BUDI VEOMA OPREZAN S PE^URKAMA! NEKE SU OTROVNE! Pe~urke sme{ da bere{ samo u prisustvu odrasle osobe. Najboqe raste posle ki{e.[umski plodovi BOROVNICA Raste na {umskim proplancima.

ci-ci-do! DA DA DA NE NE NE DA NE Rado jedem `irove. Ja pevam: ci-ci-do. le{nike i orahe. DA DA NE DA NE DA NE Na drve}u pravim gnezdo. Zaokru`i odgovor DA pored re~enice za koju misli{ da je ta~na ili NE ako misli{ da nije ta~na.[ta je ta~no o senici i o veverici Pro~itaj slede}e re~enice. Moji mladunci sisaju mleko dok ne porastu. @ivim u jazbini koju iskopam u zemqi. o Ja imam lepo {areno perje. Zimi se ne selim u toplije krajeve. DA DA NE NE Hranim se crvi}ima i gusenicama koje {tete drve}u. Celu zimu prespavam. Pravim gnezdo na dimwacima ku}a. NE 128 . Ve}a sam od svrake. kosmat rep koji mi poma`e da ska~em. Sporo se kre}em. DA DA NE NE DA NE Imam {irok.

~ NEKE PTICE.[ta zna{ o pticama Sigurno si nau~io dosta o pticama. Mi smo zapo~eli. KAO [TO JE SOJKA. a ti nastavi. UMEJU DA IMITIRAJU GLASOVE QUDI I @IVOTIWA. U svaki obla~i} upi{i zanimqivost koju zna{ o wima. 129 .

Ako nisi siguran. obi|i livadu i potrudi se da sazna{ odgovor. ^emu pu`u slu`i ku}ica? Za{to je skakavac zelene boje? ^ime se hrani pauk? [ta rade p~ele na cvetu? Za{to se jelenak tako zove? 130 .Livadski kviz Odgovori na ova pitawa.

Pu` voli da gricka mlado li{}e. Koje livadsko cve}e za tebe ima najlep{i miris? Re{i ukr{tenicu. 131 . Da li ima zubi}e? Ko ja~e zuji – bumbar ili p~ela? Gde krtice spavaju? Opi{i kako se kre}e skakavac.

Drve}e je po~elo da lista. Stigle su prve jagode. Sunce ja~e greje. Kos u~i svoje mlade da lete. Upi{i ih u tabelu na odgovaraju}em mestu. Zec je mnogo gladan i hladno mu je. Nose ki{obrane. Sneg se topi. Dozrelo je gro`|e. Procvetao je ka}un. Li{}e `uti i opada. Qudi spremaju zimnicu.Proveri znawe o godi{wim dobima prole}e vreme leto qudi biqke `ivotiwe Deca se sankaju. Ki{a ~esto pada. Nose se kape i rukavice. 132 Prona|i re~enice koje odgovaraju svakom godi{wem dobu. Je` spava dubokim snom. Obla~no je i duva vetar. Me~i}i se kupaju u potoku. .

Voda u rekama se zagrejala. Neki se kupaju u reci. Vru}ina je. Hladno je.jesen vreme zima qudi biqke `ivotiwe Pada sneg. P{enica je sazrela. Samo se jelka zeleni. 133 . Grane drve}a su ogolele. Vratile su se ptice selice. Veverica sakupqa orahe za zimu. Na sve strane – zrele lubenice. Sadi se novo cve}e. Medved se probudio. a neki u moru. Sre|uju se ba{te i parkovi.

razglednicu ili pismo? • da pravilno pre|e{ ulicu? • da tra`i{ odgovore na neka pitawa u drugim kwigama? • da koristi{ ra~unar u igri? • da se sna|e{ kada si u opasnosti? • da tra`i{ re~ na ~asu i postavi{ pitawe? • da prepozna{ svoja i tu|a ose}awa? • da izvede{ neki ogled? da onako ne 134 . • koje su osobine `ivih bi}a? • koliko ~ula ima ~ovek? • koji su glavni delovi biqaka? • koji su delovi tela `ivotiwa? • koje su osobine vode? • koje su osobine vazduha? • koje su osobine zemqi{ta? • koji su najva`niji uslovi za `ivot? • koja su tvoja prava i odgovornosti? Da li ume{. • da napi{e{ poruku...Proveri kako raste tvoje znawe Oboj kvadrati}e uz pitawe odgovaraju}om bojom: Da li zna{...

izvini. izvoli. dobro jutro. dobro ve~e? • Da li dovoqno vodi{ ra~una o pravilnoj ishrani i svom zdravqu? • Da li vodi{ ra~una o prostoru u kojem `ivi{ i o svojoj okolini? • Da li se bri`qivo odnosi{ prema qudima. `ivotiwama i biqkama? Pogledaj koliko toga novog si saznao o sebi i svetu koji te okru`uje! Upi{i: • Koliko si porastao ove godine (tvoja visina sada je ) • Koliko je poraslo tvoje znawe ove godine (broj zelenih kvadrati}a osvojenih na ovom testu je • [ta najboqe zna{ iz predmeta SVET OKO NAS? ) • O ~emu iz ovog predmeta bi `eleo da vi{e nau~i{? • Da li ti se dopao predmet SVET OKO NAS? da onako ne 135 . molim.Kako se pona{a{? • Da li u~estvuje{ na priredbama koje organizujete u {koli ili u odeqewu? • Da li tra`i{ pomo} ako ti je ne{to te{ko za u~ewe? • Da li u~estvuje{ u planirawu i izvo|ewu akcija u odeqewu? • Da li redovno poma`e{ u ku}i? • Da li koristi{ re~i: hvala. dobar dan.

36. 94 lisi~arka 127 list 42 lokvaw 38 I iglo 103 izvor 54 J jabuka 42 jagoda 43 jagor~evina 36. 79. 34 `ir 32 `itarice 35 V vazduh 58-59 vazdu{ni saobra}aj 116 veverica 33. 96 je` 48. 48. 79. 30 `ivotiwe 33. 78. 79.40 Z zanimawa qudi 104-105 zvon~i} 36 zdravqe 106-107 zebra 40 zemqi{te 60-61 zec 33. 36-39. 49. 131 0 kukavica 50 kukurek 96 kupina 127 ku}a 102-103 @ `aba 38 `elezni~ki saobra}aj 117 `iva priroda 29. 130 jesen 48. 49. 54-57 vodeni saobra}aj 116 vo}e 35 vrabac 50 vrgaw 127 vreme 73 vuk 32. 133 K kalendar 90 ka}un 97 kesten 32 kleka 61 koza 34 koko{ka 34 koliba 103 kolovoz 114 koren 42 korwa~a 49. 78. 97 leska 32 leto 124-125. 95. 126 drumski saobra}aj 116 B bara 54 barska trska 38 bela rada 36 bizon 40 biqke 32. 88. 50. 125 krava 34 kretawe 86-87 krtica 33. bor 32 borovnica 127 brdo 62 bre`uqak 62 bubamara 36 bumbar 36. 126 jelenak 37. 94. 78. 125 G glista 36-37 godi{wa doba 132-133 grad 23 gusenica 36 guska 34 136 Na ove dve strane nalaze se va`ne re~i iz kwige. 34. 124 kos 50. 97. 79. 95. 51. 128 vesnici prole}a 96 vest 119 vetar 59 vilin kowic 38 vinova loza 61 visibaba 96 voda 38-39. 124 zima 78-79. 132 livada 130-131 lisica 33. 95. 133 zoolo{ki vrt 40-41 L lasta 50. 99 leopard 40 leptir 37. 82 divqa guska 50 divqa sviwa 33 dom 12-13 drve}e 32.Va`ne re~i A akcija 123 D dan 41. 96 japanska qubi~ica 74 jarebica 36. Uz svaku od wih dat je broj koji ozna~ava stranicu na kojoj se nalaze navedene re~i. 36. 131 jezero 55 jela 32. 97. . 117 delovi biqke 42 detelina 36 detli} 33.

78-79. 123 planina 62 plod 42 povr}e 35 poni 40 porodica 14-15 poruke 118 S saobra}aj 114.Q qubi~ica 37. 128 senke 71 skakavac 37. 30 noge 44 noj 40 potok 54. a 137 . 131 p~ela 37. 130. 62 po{tanski saobra}aj 117 2 pravo 24-25 praznici 91 predmeti 64 priroda 28-30 prole}e 94-97. 97. 75 stablo 42 sunce 70. 130 p{enica 61. 61 paradajz 61 pas 34 pasuq 75 pauk 37. 98 M majmun 40 masla~ak 37. 131 slavuj 50 slon 40 sova 33 som 39 srna 33 C cvet 42 ^ ~apqa 39 ~i~ak 37 ~ula 45 [ {aran 39 {argarepa 43 {ator 103 {ipak ili {ipurak 127 {i{arka 32 {kola 16-21 {uma 48-49. 97. 94-95. 37. 94. 62 reqef 62 rep 42 recept 77. 38. 130. 80 hrast 126 humus 61 P paprika 43. 82. 132 ptice 129 ptice selice 50 ptice stanarice 50 pu` 33. 81. 51. 72 sun~ani sat 71 T tele 34 telo 44 testo 67 tigar 40 toplota 70 trotoar 114 ] }urka 34 R ravnica 62 reka 54. 124-125 {umska jagoda 127 {umski plodovi 127 Ovaj popis va`nih re~i }e ti pomo}i da ih lako na|e{ u kwizi. 116-117 saobra}ajni znaci 113 svetlost 70-71 sviwa 34 svraka 50 selo 22 semafor 114 seme 42 senica 50. 120 rogoz 38 roda 50 rodbina 15 ro|ak 15 ruke 107 U ulica 115 usta 44 O ovca 34 odgovornost 24-25 okean 55 opasnost 108-109 orao 33 osa 37 ose}awa 10-11 H hleb 76-77 ho}u-ne}u 37 hranilica 79. 124 mi{ 33 modlica 67 more 55 mrav 37 N ne`iva priroda 29. 48. Za neke re~i obja{wewa se nalaze pri dnu stranice. 130 pahuqa 83 petao 34 pijavica 38 pile 34 plan 92. 98 materijali 64-67 medved 40.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 JA I DRUGI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34-35 Biqke i `ivotiwe na{ih livada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33 @ivotiwe i biqke seoskog doma}instva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 Teme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12-13 Porodice su razli~ite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24-25 [ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26 i @IVA PRIRODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . {ta ne`iva priroda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32 @ivotiwe na{ih {uma . . . . . . . . . . .10-11 Moj dom . . . . . . . . . . . . .42-43 138 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36-37 Biqke i `ivotiwe na{ih voda . . . . . .18-19 Od ku}e do {kole . . . . . . .5 Moja strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6-7 [ta volim da radim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22-23 Imam pravo na . . . . . . . . . . . . . .8-9 Moja i tvoja ose}awa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20-21 Vrste naseqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odgovoran sam za . . . . . . . . . . . . .31 Biqke na{ih {uma . . . . . . . . . . . .27 [ta ~ini prirodu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sadr`aj Uputstvo . . . . . . . . . . . . . . . .17 Moja {kola . . . . . . . . . . . . . . .2 Svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40 Pravila pona{awa u zoolo{kom vrtu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14-15 Za{to idemo u {kolu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 Oko nas sve se mewa . . .38-39 Zoolo{ki vrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . {ta je napravio ~ovek . . . . .28-29 [ta je `iva.41 Delovi biqaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 Mali vodi~ kroz {kolu . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . ukusa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . dodira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56-57 Osobine vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66-67 [ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72 Kakvo je vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 Zasadimo pasuq . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 Iz leksikona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 Pri~a o hlebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 Ogled s japanskom qubi~icom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 Ptice stanarice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 Svetlost i senke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 Kako oblikujemo materijale . . . . . .76 Recept za hleb . . . . . .Moje telo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69 Sun~eva svetlost i toplota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 Zasadimo p{enicu .46-47 Pratim promene u prirodi – jesen u {umi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58-59 Osobine i vrste zemqi{ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78-79 Poma`emo pticama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81 139 .52 NE@IVA PRIRODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54-55 Osobine vode . . . . .53 Gde se voda nalazi u prirodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71 Kako se Sunce kre}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80 Medin zimski san . . . . . . . . . . . . . . . .77 Pratim promene u prirodi – zima u {umi . . . .51 [ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60-61 Oblici reqefa . . . . . . . .68 VEZA IZME\U @IVE I NE@IVE PRIRODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 Osobine materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45 ^emu mi slu`e delovi tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48-49 Ptice selice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 Moja ~ula vida. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . sluha. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62-63 Od kakvih materijala su napravqeni predmeti . . mirisa. . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101 Za{to qudi prave ku}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94-95 Vesnici prole}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114 Kako prelazim ulicu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86 Za{to se pokre}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110-111 Poma`em u ku}i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115 Saobra}aj nekad i sad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99 [ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100 KULTURA @IVQEWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116-117 140 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90 Praznujemo . . . .93 5 Pratim promene u prirodi – prole}e u {umi . . . . . . . . . . . . . . . . . .88 Jedan moj dan . . . .105 ^uvam svoje zdravqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97 Iz leksikona . . . . . . . . . . . .106-107 Opasnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89 Moj kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 Sne`ne pahuqe . . . .98 Laste su se vratile . .84 ORIJENTACIJA U PROSTORU I VREMENU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108-109 0 Lepo pona{awe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113 Saobra}aj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91 Moj plan parka . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92 [ta sve mogu da napravim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87 Dani u nedeqi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112 Saobra}ajni znaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104 Za{to postoje razna zanimawa . . . .85 Kako se ko kre}e . . . . . . . . . . . . .83 [ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 Zanimawa qudi – {ta sve qudi rade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96 Prole}ni ka}un . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Iz leksikona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102 Ku}e su razli~ite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . .134-135 VA@NE RE^I . .130-131 Proveri znawe o godi{wim dobima . .132-133 Proveri kako raste tvoje znawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .124-125 Iz leksikona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121 Kako ~uvamo okolinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .[aqemo i primamo poruke .126 [umski plodovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138-141 141 . . . . . . . . . . . . . . . . . .122 Napravimo plan akcije . . . . . . .128 [ta zna{ o pticama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123 Pratim promene u prirodi – leto u {umi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .120 Zabavna strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129 Livadski kviz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118-119 Recept . . . . . . . . . . . . . . . .136-137 6 SADR@AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .127 [ta je ta~no o senici i o veverici . .

profesor iz Beograda Violeta Babi} Du{an Pavli} Neda Doki} Neboj{a Miti} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel. Markovi}. stv. re~nik izradila Violeta Babi}]. docent za hemiju Medicinskog fakulteta u Beogradu Ana Milosavqevi}.3.000 Ÿ Kreativni centar. 38 20 483. 24 40 659 CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije.Registar. . O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu An|elka Ru`i}.000. ilustrovao Sa{a Mihajlovi} . januara 2006. nasl. Simeon Svet oko nas : za prvi razred osnovne {kole / [autori Simeon Marinkovi}. 2006 Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u prvom razredu osnovne {kole re{ewem broj 6-00-28/2005-06/05 i produ`io va`ewe re{ewa za {kolsku 2006/07. Gl. Tira` 25. godine. Slavica Markovi} .SR-ID 130315276 ilustrovao re~nik izradila recenzenti lektor grafi~ko oblikovawe priprema za {tampu izdava~ urednik za izdava~a {tampa tira` copyright Violeta Babi} Mr Qiqana Marinkovi} Publikum 25./faks: 011/ 38 20 464. ISBN 86-7781-355-1 ISBN 978-86-7781-355-0 1. 2006 (Beograd : Publikum). 22 h 24 cm Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. izd. 2.31(075. . Slavica COBISS.141 str. u~iteqica. .016:3/5-028.SVET OKO NAS za prvi razred osnovne {kole tre}e izdawe autori Dr Simeon Marinkovi} Slavica Markovi} Sa{a Mihajlovi} Violeta Babi} Dr Kristina Gop~evi}. . Beograd 37. Beograd : Kreativni centar. re{ewem broj 6-00-2/2006-06 od 4. : ilustr.2) MARINKOVI]. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful