Visoka poslovna kola Megatrend

Seminarski rad
Ekonomski odnosi Srbije i Rusije

Beograd 02.06.2010

Marjanovi Filip 057/08/900-2

da prava mera za zaradnju sa Rusijom treba da bude prakti na dvostrana saradnja.g. kako bi odnosi garantovali perspektivu za budu nost . ISAC fond je 3. kao i sve pravne i politi ke obaveze koji ine deo tog procesa Ne treba iriti nerealna o ekivanja od Rusije. Banatski Dvor i modernizacija NIS) prevashodno ostali u sferi na elnih formulacija. jedino je prodaja akcija NIS-a konkretno regulisana. Zadatak srpske diplomatije je da razdvoji ekonomska i infrastrukturna pitanja od politi kih i da na pravi na in sagleda koji su prioriteti ruske spoljne politike. koje je sastavljeno od tri elementa. imaju odgovornost da jasno formuli u dr avne interese. kao zemlja koja ne te i da se integri e u EU . Obaveza srpskih politi ara je da se jasno odrede prema pitanju odnosa sa Rusijom. kao to je inicijativa u vezi sa novim ugovorom o Evropskoj bezbednosti i tre i plan saradnje je nesmetana realizacija strate kih ekonomskih projekata koje Rusija o ekuje od Srbije. zatim na koordinaciju u nastupu na me unarodnom planu povodom drugih inicijativa.g. S druge strane Rusija e. u svojim odnosima sa Srbijom uvek jasno staviti do znanja ta su njeni interesi. Cilj projekta Pra enje rusko-srpskih odnosa je da analizira stanje i perspektivu odnosa izme u dveju zemalja i da prati politi ki i dru tveni razvoj savremene Rusije radi to boljeg pribli avanja javnosti i politi kim elitama u Srbiji. Rusija je progla ena za jedan od stubova srpske spoljne politike i da Srbija sa tom zemljom gradi strate ko partnerstvo. dok su ostali aspekti Aran mana (Ju ni tok. ocenjuju stru njaci ISAC fonda.februara 2010.ne samo to se ti e ekonomije ve na svim poljima. ISAC fond je organizovao drugi Okrugli sto u okviru projekta «Pra enje rusko-srpskih odnosa .To podrzumeva iznala enje zajedni kih interesa koje je Rusija jasno i precizno formulisala i koje bi Srbija trebalo da defini e na isti na in.  Nezavisno od politi kih i komercijalnih aspekata Aran mana. Okrugli sto poslu io je i za prezentaciju tre eg i etvrtog izve taja projekta. Cilj analize bio je da sa stanovi ta pravnih propisa Republike Srbije i me unarodnih ugovora koji Srbiju obavezuju.Poslednji izve taj sadr i 20 zaklju aka o stanju i perspektivama rusko-srpskih odnosa. Analiza je do la do slede ih zaklju aka: Stepen datih povlastica i odstupanja od primene op tih propisa predvi enih Aran manom je bez presedana u novijoj praksi zaklju enja me unarodnih ugovora u Srbiji. a ne strate ko partnerstvo. Posebno udru enje proteklih godina prati taj projekat . nezavisnih dr ava ISAC fonda. Analizu su predstavili arko Petrovi ispred ISAC fonda. Prvi se odnosi na podr ku srpskoj politici u vezi sa statusom Kosova. Sa srpske strane to obavezno uklju uje i implementaciju velikih strate kih ekonomskih i infrastrukturnih projekata. imaju i u vidu perspektivu integracije Srbije u EU.  . Op ti zaklju ak analiza je da politi ke elite u Srbiji. a nije ni deo nje. kada je re o saradnji sa Rusijom. kao to je gasni projekat Ju ni tok i Banatski dvor. ve je treba sagledati realno sa prioritetima koje ima i uspostaviti prakti nu poslovnu saradnju. i edomir Kokanovi i uro Ota evi ispred partnerske advokatske kancelarije. predstavio ovu analizu stru noj javnosti u prostorijama Medija centra u Beogradu.Rusko-Srpski odnosi va e za jedan od uzora ostalim dr avama. Analiza je ura ena u okviru projekta Pra enje rusko-srpskih odnosa. 21 aprila 2009. Mi ljenje stru njaka iz Fonda ISAC je. analizira celokupan naftno gasni aran man i identifikuju mogu i probleme u ovoj oblasti privrede koji se mogu javiti tokom sprovo enja ovog aran mana. jer kada ne budu ispunjena dove e do razo arenja.

ali spektakularnu. dok je Putin predstavio ideju balkanskim liderima u Zagrebu nekoliko dana pre toga. Prema tome. Niz odredbi su u o iglednoj suprotnosti sa zakonodavstvom Republike Srbije. uprkos svoj moralnoj i finansijskoj podr ci SAD i EU. panijom. Ma arskom i drugim). Posle nekoliko promena originalnog plana. Tranzit kroz Tursku sa svim ekonomskim i politi kim pitanjima bi e tvrd orah u budu nosti. godine ENI i Gazprom su potpisali memorandum o projektu. Ju ni tok izgleda kao jasan projekat.to je sigurno! PROCENA POSVE ENOSTI RUSIJE IZGRADNJI JU NOG TOKA DO 2015. istoriju. Nadimak munjevita cev . realizacija Ju nog toka je pitanje jednog aktera . a koordinacija velikog broja razli itih i esto suprotnih interesa ini bilo kakvu prognozu roka za zavr etak radova veoma te kom. Nabuko se. GODINE U pore enju sa njegovim zapadnim takmacima. nasuprot Nabuko projektu. Srbijom i Ma arskom u januaru i februaru 2008. a prema polu-zvani nim procenama Gazproma. slu aj Ju nog toka izgleda prosto.  Veliki izazov e predstavljati uskla ivanje obaveza Srbije iz naftno-gasnog Aran mana sa obavezama preuzetim ratifikacijom Ugovora o osnivanju Energetske zajednice u Jugoisto noj Evropi (obezbe ivanje slobodne konkurencije i zabrana favorizovanja odre enih preduze a). koji se koristi u nezvani nom evropskom slengu. njegova izgradnja bi trebalo da ko ta dvadesetpet milijardi evra. Jo ve i problemi mogu nastati prilikom uskla ivanja sa propisima EU. Me utim. Izdgradnja projekta Juzni tok predstavlja ozbiljan in. kompanija stvarno nema razloga da se mnogo brine o nala enju dodatnih koli ina gasa ili potra nje. Njegova realizacija zavisi skoro isklju ivo od Gazproma. Me udr avni ugovori su bili potpisani sa Bugarskom. Putin i zvani nici Gazproma nekoliko puta su izjavili da e mre a biti u pogonu do kraja 2015. U svetlu ovoga. Godine. na primer. Juna 2007. zami ljeno je da Ju ni tok ima kapacitet od ezdesettri milijarde metara kubnih. kao ni da brine o izbegavanju najve ih tr i ta na tom putu.Imunitet i selektivna primena propisa na preduze a obuhva ena Aran manom su problemati ni sa stanovi ta ustavne jednakosti uslova poslovanja i odredbi me unarodnih sporazuma o podsticanju i uzajamnoj za titi ulaganja koji je Srbija zaklju ila sa drugim zemljama ( vajcarskom. To odstupanje se ne mo e uraditi na generalan na in. Brzina i zamajac projekta su zaista zapanjuju i. odstupanje od op tih propisa nije jasno odre eno. Nabukom i ITGI-em (InterkonektorTurska-Gr ka-Italija). Uz sna an status dobavlja a i ogromnog portfolija evropskog tr i ta.  Aran man predvi a odstupanja od op tih propisa Srbije.to bi moglo otvoriti razne opcije Srbiji. apsolutno je odgovaraju i. godine.1 Ruski politi ki lideri.pobolj ati odnose Rusije i Srbije a o pobolj anju ekonomske situacije ne treba ni razmi ljati. kako je to implicitno ura eno Aran manom. susre e sa odre enim brojem zna ajnih pote ko a. dok ruska upornost i mogu nosti igraju gotovo odlu uju ulogu. godini projekat je pre ao u slede u fazu: ve ina studija o izvodljivosti bi trebalo da bude zavr ena do kraja godine. a sputan je nere enim pitanjima vo stva. Moskva ima jaku pregovara ku poziciju u odnosu na male tranzitne dr ave. posebno u pore enju . Izazovi i sumnje Ju ni tok ima kratku. ime se otvara mogu nost za potpisivanje obavezuju ih ugovora. U 2009. koje u najve oj meri skoro da i ne postoje u ruskom projektu: on obuhvata nekoliko relativno malih energetskih kompanija bez zna ajnog tr i nog portfolija ili imovine. Holandijom.

Uzimati bilo koje od ovih razmatranja kao argument za sumnju u kredibilitet ruskih planova. blago govore i. cev mora biti polo ena na ekstremnu dubinu od 2000 metara. ru i njen kredibilitet. moraju se uzeti najva nija razmatranja i analizirati se u njihovom sopstvenom kontekstu. skoro da ni ta nije ura eno u smislu dobijanja odobrenja za operativnu proceduru pred Evropskom komisijom. A) Prvi tip pitanja bavi se izvodljivo u. Kriti ari. tavi e. trebalo bi uo iti dve va ne stvari. godinu. Prvo. zna ajno ka njenje u izgradnji. To zna i da se oni ne odnose na ruske ambicije da se sagradi nova infrastruktura. Svi ti rizici mo i e stvarno da budu ispitani tek po to studija izvodljivosti bude zavr ena. to dodatno. U pogledu prethodnog pore enja. Bili smo svedoci. prave brige u vezi sa rokovima za zavr etak Ju nog toka jesu. unutra nja ruska razmatranja ovog projekta. Gazprom e mo da lo e voditi ove projekte. Originalna inicijativa je bila zasnovana na jednom broju razli itih stimulusa. Na potezu od skoro 900 km od Rusije do Bugarske. nisu usagla eni sa pravom EU. Tehnolo ki zaostatci i ka njenja su uobi ajeni fenomen u industriji. ve na implementaciju toga. na primer u me udr avnom ugovoru sa Ma arskom. to pretpostavlja duga ak proces odobrenja u Briselu. Za polje Shtokman. sigurno je da je dugoro ni ruski interes da sagradi novu mre u na datom ju nom pravcu. Moskva zaista izgleda odlu na i ambiciozna. Ju ni tok nije manje kompleksan od svojih takmaca. zainteresovana da ima novi. izme u ostalih. koje je bilo prioritetan projekat pre nekoliko godina. Ruska frustracija u vezi sa postoje im tranzitnim putevima je neverovatno visoka. a pregovori o posebnim pitanjima zapo nu. jednim od glavnih protivnika projekta. Moskva je ve pomerila rok za kona nu realizaciju sa 2013. B) Ipak. koja mogu da predstavljaju pretnju projektu. na primer. godine. S obzirom na to da nije podeljena izme u priobalnih dr ava.. ozbiljni ustupci e morati da budu u injeni od strane Gazproma kako bi pravna re enja gasovoda bila uskla ena sa komunitarnim pravom. posve eni realizaciji gasovoda u ovom vremenskom okviru. re enje morskog dela gasovoda dobija politi ke i pravne konotacije sa. ak iako odbijanje od strane evropskih regulatnornih tela nije mnogo verovatno. to je ak i prema mi ljenju nekih partnerskih kompanija bio nerealan rok. Nije sasvim jasno do koje mere su ruski politi ki krugovi i. ve postoje i kapacitet tranzita kroz Ukrajinu i nestabilna politi ka i strate ka razmatranja. to je prouzrokovalo. to je jo va nije sam Gazprom. Postavljanje rokova u tako promenljivim uslovima izgleda kao politi ki ili takti ki korak. godine na 2015. Kao to . a to se opet naslanja na prethodno i uop tenije pitanje o kredibilitetu Gazpromovih rokova.sa sporim progresom drugih sli nih projekata u regionu. ciljeva i ponekad pristupa. ali to ne dovodi u pitanje njegovu volju da izgradi ove mre e. ali ruski monopol mo da ima previ e optimisti an pogleda na svoj potencijal za gradnju i sposobnost koordinacije. ipak je stranputica. morska zona ima nere en pravni status. Kriti ari esto dovode u pitanje neke ruske izjave po razli itim osnovama. uop teno gledano. postoji ipak malo prostora za skepsu. velikog potcenjivanja kompleksnosti i rizika projekta Severni tok. ogromni tranzitni koridor u doglednoj budu nosti. bilo je obe ano da e biti povezano na sistem gasovoda ve 2013. Tako e. Neki uslovi koji su postavljeni. Ovi rizici u odnosu na ruska obe anja su spoljni.2 Razvoj polja Bovanenkovskoye. ukazuju na dva zna ajna tipa pitanja. glavnog projekta na poluostrvu Jamal. Ne slu ajno. Me utim. Da bi se napravila validna procena. pre nego to se krene u tu stranu. to je ve na samoj granici na ih tehnolo kih mogu nosti. Uprkos ovim utiscima. Ukrajinom. Gazprom jednostavno nema in injerskih ve tina i znanja da sam radi u takvim uslovima. kojima se isti u ogromni tro kovi gradnje. jo uvek je te ko proceniti usled nedovoljno informacija o njegovom napretku.

zna ila odlaganje druge. na primer. a ne prema celom projektu kao takvom. suo ena sa sli nim pona anjem Amerikanaca. obe anje brze implementacije Ju nog toka bio je klju an instrument u ube ivanju Beograda. Ako bi se. godine ukupni dodatni kapacitet od 118 milijardi m3 gasa. Drugo. ak i sa procenjenim kapacitetom od samo 10 milijardi m3 (i mogu nosti za jo 20 milijardi m3). odnosno ako pretrpi zna ajna odlaganja.. U isto vreme. Te ko je zamisliti da bi Nabuko na primer. tre e. U oba slu aja oslanjali bi se. ak iako prihvatimo rusku elju da ne pravi nove gasovode kroz problemati ne tranzitne zemlje. Istovremeno. Rok je ono to je va no. Rusi bi eleli da se otarase nepouzdanog tranzitnog puta kroz Ukrajinu. . a u stvarnosti. godine. na in za Gazprom da dobije imovinu u Evropi. U ovom slu aju. ukrajinski tranzit je svakako glavobolja za Gazprom. Koriste i Ju ni tok kao adut za pregovore. ime e skoro udvostru iti trenutni ruski kapacitet u tom pravcu (141. Ustvari. u najmanju ruku. Uop teno govore i. Gazprom bi eleo da sa uva svoju kontrolu nad evropskim tr i tima u odnosu na svog rivala Nabuko i projekat ITGI. gasovodi Severnog i Ju nog toka stvori e za tranzit 2015. Va no je shvatiti da e procena projekta Ju ni tok vrlo zavisiti od toga koji je od ova tri stimulansa najja i u svom uticaju na Gazpromove budu e korake. svi novi sistemi bi trebalo da budu izgra eni uz minimalne tranzitne rizike. Gazprom ne bi morao da uri da tro i mnogo novca na tr i ta koja je ionako ve obezbedio. malo verovatan pozitivan razvoj doga aja u vezi sa ukrajinskim tranzitom mogao bi da zna ajno smanji rusku elju da se kre e unapred sa projektom Ju nog toka. makar i delimi no. drugo. Ako Ju ni tok ne bude spreman na vreme.3 Kredibilitet je pitanje od posebnog zna aja za male balkanske i centralno-evropske dr ave u esnice. gradnja nove velike infrastrukture je najlak i. ine i istovremeno samo ograni ene obaveze za izgradnju istog. Na posletku. U slu aju Srbije. SAD su tako e propagirale Nabuko kao prihvatljivu srednjero nu opciju u regionu. Ju ni tok je bio klju ni argument u prilog relativno male cene. mo e se iskazati legitimna zabrinutost u vezi sa obimom poduhvata koji mo e da promeni sliku celog tranzita energije kroz Isto nu Evropu. postoje tri glavna unutra nja ruska zapa anja u vezi sa projektom Ju nog toka koja su vredna pa nje. godini). bez bilo kakve stvarne poslovne obaveze. Prema tome. U ovom slu aju bez pretnje da e propustiti priliku. Najve i planovi napretka razvoja Ju nog toka su se do sada obi no pojavljivali u vezi sa eskalacijom odnosa izme u Kijeva i Moskve. mogao bi da odabere da gotovo isklju ivo prati sopstveni plan napretka realizacije.: prvo. Moskva je ve prikupila stvarne dobiti.6 milijardi m3 je pro lo kroz Ukrajinu i Belorusiju u 2007. ovezemlje bi mogle da naprave druga ije investicione odluke.smo videli u slu aju BTS mre e naftovoda i naftnog terminala u Primorsku. Gazprom fokusirao prvenstveno na sticanje nove infrastrukture u ovim zemljama. ostavio dovoljno mesta za jo jedan gasovod. sumnje bi trebalo tuma iti kao skepsu prema predstavljenom roku. Diverzifikacija snabdevanja je veliki prioritet za njih. Ako prihvatimo ovo pitanje kao va an stimulans iza ruskih dejstava. na centralno-azijske kapacitete. Postoji o igledna asimetrija izme u ruskog profita i dosada njih tro kova. kako bi se nosile sa svojom zavisno u. tokom kupovine NIS-a od strane Gazpromnefta. Moskva nije imala drugih opcija.. sugeri u i da se oni mogu smatrati za konkurentne projekte. geografska struktura Ju nog toka je gotovo identi na sa NabukoITGI mre om. ako ne i jedini. koje su esto potpuno zavisne od tranzita preko Ukrajine. politika Rusije da propagira budu e planove za cevovode u regionu jeftina je i profitabilna politika. politi ka uveravanja budu ih tranzitnih zemalja samo neznatno pove avaju ansu da e Ju ni tok biti zavr en do 2015. Gradnja jedne od ovih dveju mre a bi. Prema tome. stvori emo logi nu vezu izme u Ju nog toka i ukrajinskog tranzita. U ovom slu aju.

Kako ocenjujete ekonomsku saradnju izme u Rusije i Srbije? eleo bih da istaknem zna ajnu ulogu Srbije kao jednog od osnovnih partnera Rusije na Balkanu. kao i njenu te nju da te odnose dovede na novi. aprila 2008. omogu uje da se na i trgovinsko-ekonomski odnosi izdignu na novi nivo. Moskovski Dr avni Institut za me unarodne odnose MIP je zavr io 1971. Uveren sam da takva poslovna situacija u potpunosti odgovara uzajamnim interesima i mi smo spremni da nastavimo da radimo u cilju daljeg pove anja efikasnosti kori enja mogu nosti koje imamo za unapre ivanje zajedni kih projekata. Aleksandar Vasiljevi Konuzin je ro en 1947.-2005. Rusija shvata elju Srbije da u vrsti i produbi odnose sa EU.). kao i realizacija druga dva energetska projekta: modernizacija skladi ta gasa Banatski dvor i zajedni ko upravljanje kompanijom NIS . i perspektiva da postane jedan od najva nijih energetskih vorova na Balkanu. Govori engleski i francuski.).-1978. na prvom mestu. centralno mesto zauzima u e e Srbije u projektu Ju ni tok . Kakav je Va odnos prema odluci srpske vlade da primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridru ivanju (SSP) od 30. u oblasti energetike. ostaje trgovinski partner broj jedan za Srbiju. Na a trgovinsko-ekonomska saradnja razvija se progresivno i ubrzanim tempom. U ovom kontekstu. to je i svrsishodno i korisno za dr avu. u Stalnoj Misiji Rusije u UN u Njujorku (2001. Izgradnja srpskog dela gasovoda. godine. U diplomatiji je od 1971. godine.-1996. Radio je u ambasadama u Kamerunu (1971. januara? Nema sumnje da se odluke sli nog nivoa i zna aja u potpunosti nalaze u nadle nosti vlade Srbije i da se usvajaju nakon prethodne bri ljive analize. Al iru (1981. godine je Direktor Departmana za me unarodne organizacije MIP Rusije. i to u najrazli itijim oblastima.-1973. Uveren sam da je srpska vlada u stanju da donese odluku. Od 2005. Konuzin je uru io Predsedniku Republike Srbije Borisu Tadi u Akreditivna pisma.). godine do aprila 2008. uklju uju i i pitanje jednosmerne primene pomenutog sporazuma. kojima ga Predsednik Ruske Federacije Vladimir Vladimirovi Putin akredituje kao Izvanrednog i Opunomo enog Ambasadora Ruske Federacije u Republici Srbiji.-1986. . Francuskoj (1991.Izvr en je jedan veoma bitan interviju sa ambasadorom Ruske federacije u Srbiji. 18.). Ima diplomatski rang Izvanrednog i Opunomo enog Izaslanika 1. jer realizacija projekata zahteva pridru ivanje irokog kruga ruskih i srpskih privrednih subjekata. koja je neophodna u takvim slu ajevima. tako i prakti ni nivo. i Rusija. godine A. kako pravni. Gabonu (1974. Prema rezultatima iz 2008.). godine obim uzajamne robne razmene iznosio je oko 4 milijarde dolara. godine. kao i do sada. klase. ija realizacija otkriva nove mogu nosti za va u zemlju u sferi ekonomije.Aleksandrom Vasiljevi em Konuzinom. Sa svoje strane. koji doprinose obezbe ivanju stabilnosti u regionu.

i o postojanju re ima slobodne trgovine izme u na ih zemalja. U na im odnosima. koriste i prednosti re ima slobodne trgovine. za razvoj dvostranih trgovinsko-ekonomskih odnosa. iji e se proizvodi realizovati na spoljnim tr i tima. na vrstoj osnovi vode se poslovi ja anja investicionog portfelja ruskih kompanija koje ve posluju u Srbiji. nezavisno od toga iz koje zemlje dolaze. Ipak. pri emu ne e suprotstavljati jedan pravac drugome. koji se formiraju. Nikola Tesla B ). mogu da se primete slede i pravci: prou avanje mogu nosti u estvovanja u izgradnji metroa u Beogradu. smanjuju se mogu nosti za akumuliranje slobodnih nov anih sredstava za investiranje u inostranu privredu. u budu nosti moraju maksimalno efikasno da iskoriste strukture i mehanizme. po mom mi ljenju. Drugi va an element na ovom putu mora da bude potpisivanje. infrastrukturni projekti.Kakvi su putevi mogu eg pro irivanja takve saradnje? Puteva pro irivanja ekonomske saradnje ima veoma mnogo. iji je cilj dalja liberalizacija dvostranog prometa robe. U ovoj godini nameravamo da upotrebimo sve snage radi realizacije sporazuma u oblasti naftno-gasnog dogovora izme u na ih zemalja. i na ruskom tr i tu. govori se o potencijalu u oblasti privrednog razvoja. bankarski sektor i turizam. Da li konkretne ruske kompanije planiraju da investiraju u Srbiju u skorije vreme? U uslovima svetske ekonomske krize. tako i Rusija. U dana nje vreme. pa u tom smislu. za Srbiju postoji dobra mogu nost da izvu e sve najbolje. u estvovanje Inter RAO ES i Tehnopromeksporta na tenderima za izgradnju i modernizaciju niza srpskih termoelektrana ( Kolubara B . Srbija je. U emu vidite potencijal Srbije? Kako sam ja razumeo. veoma privla na zemlja. i da se pro iri evropsko partnerstvo Srbije kroz u estvovanje zapadnih kompanija u projektima u vezi sa gasom na njenoj teritoriji. novog Protokola o izmeni Sporazuma o slobodnoj trgovini izme u Rusije i Srbije. kako iz svojih odnosa sa Rusijom. tako i iz odnosa sa EU. i kroz otvaranje preduze a. koje potvr uju moju . sa veoma povoljnim uslovima za vo enje biznisa. Uz sve ovo. Na prvom mestu. ali u ipak poku ati da iznesem neke stavove o tome. To e omogu iti da se rusko-srpski odnosi izdignu na jo vi i nivo. to e u perspektivi dovesti do zna ajnog pro irivanja rusko-srpske trgovinsko-ekonomske saradnje. radi se o saradnji u oblasti naftne i gasne industrije. planiranje otvaranja predstavni tva Gazprombanke . Najinteresantniji pravci za nas su energetika. kako se meni ini. injenica. Koje prednosti Srbija mora da iskoristi u oblasti ekonomskog razvoja u narednom periodu? Pitanje je prili no te ko. kako Srbija. godine. u prvoj polovini 2009. a uporedo sa tim. ako se posmatraju posebni projekti sa mogu im u e em ruskog kapitala u Srbiji. kod svih u esnika u tr i nim odnosima.

zapadne i centralne Evrope i nalazi se na raskrsnici dva va na transportna koridora. u celom svetu postoji dovoljno primera nesavesnih investiranja. Uzimaju i u obzir perspektivu Srbije nakon priklju ivanja EU. naro ito na poslednjoj etapi procesa privatizacije. na alost. Ho u da ka em da. na stvaranju povoljnih. obezbe ivanja odre enih garancija. mora da radi. postaju mastan zalogaj za inostrane investitore. a tako e i visok nivo spoljne i unutra nje za tite od mogu ih potresa. i gde ga na e. Uostalom. koji obezbe uje bescarinski pristup tr i tu od 145 miliona potro a a. Zato srpsko rukovodstvo. elim samo da dodam da svaki kapital tra i sebi najtoplije i najsigurnije mesto. koji ine prili no jeftinu radnu snagu u pore enju sa zapadnim zemljama. ovaj region ima prili no povoljan tempo rasta. ak prakti no i stakleni kih uslova za investitore. Ova privla na injenica ide na ruku Srbiji i bi e jedan od pokreta kih motiva za evropske kompanije da reguli u proizvodnju unutar zemlje. Da li po Va em mi ljenju Srbija raspola e dovoljnim brojem obrazovanih i profesionalnih ljudi za sprovo enje ekonomskih reformi i obezbe enje privrednog rasta? Iz mog ugla. naravno. strana preduze a. pojednostavljenja sistema pravnog regulisanja poslovanja. ak i u uslovima finansijske krize. to se ti e privla nosti za strane investitore. tako e doprinosi energi an i progresivan razvoj privrede zemlje. hteo bih da skrenem pa nju. za mnoge ona e postati jo privla niji partner. uklju uju i i jeftinu i kvalifikovanu radnu snagu. na prvom mestu. iako je i on veoma va an. koji otvara bescarinski pristup potencijalnom tr i tu za vi e od 50 miliona potro a a. Ovome. I ovde dr ava mora da bude veoma pa ljiva. putem odobravanja poreskih olak ica. kada se kapital ula e u privredu zemlje samo sa jednim ciljem. na to sam pitanje ve delimi no odgovorio ranije. Srbija u potpunosti raspola e dovoljnim brojem takvih ljudi. itd.). Doma e tr i te Srbije je jedno od najkrupnijih u regionu. Po svom geografskom polo aju Srbija ima polo aj vrata izme u jugoisto ne. i da u isto vreme imaju mogu nost lakog pristupa tr i tima Evropske Unije i susednih zemalja. . Srbija se nalazi prakti no u centru Evrope i u esnik je centralno-evropskog ugovora o slobodnoj trgovini (CEFTA). ve kvalitet. zajedno sa niskim nivoom tro kova proizvodnje u Srbiji. koridora 10 i koridora 7. itd. povoljan poreski sistem. Uporedo sa tim. ima veoma mnogo.ocenu. Takve investicije se u budu nosti pokazuju kao tetne za privredu.5% godi nje i danas ima prili an koeficijent sigurnosti. ta je neophodno da se promeni u Srbiji radi pove anja broja inostranih investitora? I vi i mi znamo. tamo se i zadr ava. u vezi sa prethodnim pitanjem. jer je iscede kao limun i nestaju sa prvim naletom vetra. koji povezuju zapadnu Evropu sa Bliskim istokom. mogu da izvuku maksimalnu korist iz proizvodnje van granica EU (niski tro kovi proizvodnje. Srpska privreda je poslednjih godina rasla u proseku 7-7. da visokokvalifikovani radni resursi. esto vi i nego u drugim zemljama Evrope. Srbija je jedina zemlja van granica ZND (Zajednice Nezavisnih Dr ava) koja je potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom. sigurnost i stabilnost politi kog sistema. a to je da se izvu e maksimalni profit bez dugoro nih planova za razvoj i pobolj anje proizvodnje. kao i u svakoj drugoj zemlji. razvijenost i jasno a pravnih osnova i institucija. Lokalno stanovni tvo je u dovoljnoj meri visokoobrazovano. koja su registrovana u Srbiji. da nije glavni kvantitet.

sve u redu. koji postoji u mnogim zemljama. U sada nje vreme neophodno je da se aktivno radi na stvaranju nove finansijske arhitekture. uklju uju i i internet. U kom pravcu bi trebalo da se kre e Srbija da bi smanjila posledice ekonomske krize? U pravom! Ali. Tako e. Zato se podrazumeva. tako i unutar njihovih privreda. i dobro vladaju stranim jezicima. mi poseban zna aj poklanjamo vi estranim naporima u borbi protiv nje. ako emo ozbiljno. Vlasti zemalja aktivno ostvaruju korake usmerene ka stabilizaciji finansijske situacije. kako na me unarodnom planu. pre svega dr ave. ocena rejting-agencija (ovi indikatori esto nisu objektivni i ta ni). i kod vas je. Ne smatram da imam prava da dajem preporuke Vladi Srbije u kom pravci bi trebalo dalje da se . da savremene korporacije poklanjaju ogromnu pa nju socijalnom delu svog poslovanja. privr eno novim tehnologijama. uklju uju i razli ite inicijative i forume. koji je pripremio sindikat NIS-a zajedno sa srpskom vladom.kvalifikovano. osnova je razvoja svakog dru tva. Mogu da navedem na e pozitivno iskustvo na tom polju. koji su sazvani da pomognu kod prevazila enja finansijskih potresa i otklanjanja njihovih posledica. kao neodvojivog dela odgovaraju eg kupoprodajnog sporazuma izme u Rusije i Srbije. Nacionalne strategije moraju da se koordiniraju na me unarodnom nivou sa ciljem da se re e op ti problemi i da se spre e pekulacije u vezi sa kriznom situacijom. principima tog kreditiranja. itd. potrebno je raditi i na usavr avanju sistema kontrole i monitoringa kompanija. sada nji finansijski sistem izgra en je za interese ograni enog broja dr ava. njegovog blagostanja i za ti enosti. ve . Sada govorim o prihvatanju Socijalnog programa u punom obimu od strane Gazpromnjefta . kako se ini. ne samo kompanije. Prema ovim mehanizmima neophodno je izraditi op ti pristup i paket principa i to ne samo u interesu dr ave. kako bi bile u skladu sa potrebama odgovaraju eg zakona. ili na zna ajnim reformama ve postoje e. U emu je va nost korporativne socijalne odgovornosti kompanije? Kakvo je Va e prethodno iskustvo? Socijalna odgovornost. uklju uju i i reviziju starih i zaklju ivanje novih multilateralnih sporazuma sa me unarodnim institucijama o formama i obimima kreditiranja. i kako bi obezbedile svojim zaposlenima sigurne i povoljne uslove za rad. mora se otvoreno priznati. a ne ruskom ambasadoru. korporativne jasno e. Za ispunjenje ovog slo enog zadatka potrebne su kompleksne mere orjentisane ka re avanju sistemskih problema: regulisanje neuspe ne aktive. to pitanje bi trebalo da bude upu eno srpskoj vladi. jer. U emu vidite re enje problema svetske finansijske krize? Imaju i u vidu da je kriza svetska. Koliko mi znamo. Sve e zavisiti od efikasnosti i operativnosti koordiniranih delovanja dr ava. pomo kod obnove bankarskog kapitala i normalizacije stanja likvidnosti na finansijskim tr i tima. ljudski resursi su osnova osnove.

Kakvi su Va i utisci o Srbiji? Srbija je divna zemlja. Ho u samo da napomenem da. diplomatija je umetnost objedinjavanja zajedni kih napora dr ava radi zajedni kih ciljeva. ambasador mora jasno da zna koji su interesi njegove zemlje i njene stavove o najva nijim aktuelnim pitanjima. ponekada nepredvidiva. I u ovoj vezi neophodno je primeniti osmi ljena i usagla ena delovanja. Li no pitanje: ta ambasadora ini uspe nim? Kao prvo. To je odredilo pravac mog kolovanja na fakultetu i stupanje u slu bu u Ministarstvu inostranih poslova. Kao to je poznato. Ljudi su vrstog karaktera. ovaj posao mora da se obavlja u duhu najboljih me uljudskih odnosa. Veoma cenim izuzetnu naklonost Srba prema Rusima i Rusiji. . koliko mi znamo. u uslovima svake krize. ne padati u paniku. Lepa. Razume se.kre e. to je i garancija za njihovu uspe nu saradnju. radni. To omogu ava da se odrede sfere poklapanja interesa dve dr ave. I pored njegovog primera. Nikada nisam za alio zbog izabranog puta svoje profesije i ponosim se time to sam lan izvanrednog korpusa ruskih diplomata. raznolika. radi o uvanja pravne sposobnosti privrede zemlje naglo raste uloga dr ave kao ko-ordiniraju eg centra za borbu sa izvorom opasnosti . Kao drugo. jo u koli sam po eo da se interesujem za me unarodne odnose. o uvati eli nu vrstinu i zdrav razum. on mora da razume ciljeve dr ave u kojoj je imenovan. Zbog ega ste Vi odlu ili da postanete diplomata? Moj otac je bio profesionalni diplomata.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful