Skripta iz psihopatologije

FADIL JONUZ

UVOD

1

Mesto psihologije u psihijatriji: Mesto dodira psihologije & psihijatrije - je psihodijagnostika (preciznije se odredjuju neki kvaliteti psihoza i bolesti uopste). Klinicka psihodijagnostika specijalizovana je za bavljenje psihodijagnostikom u psihijatriji. Psihijatrija je medicinska grana koja se bavi dusevno poremecenim ljudima.Ona se bavi uzrocima, klinickom slikom i lecenjem dusevnih poremecaja.Za razliku od ostalih medicinskih disciplina,psihijatrija nema osnovu i teorijsko ishodiste samo u patoloskoj biologiji,vec i u patoloskoj psihologijiji i sociologiji.Dusevni poremecaj je u svim fazama odredjen i bioorganskim i psihickim i socijalnim ciniocima.Psihijatri se sluze podjednako pojmovima bioloskih,psiholoskih i socioloskih nauka. Psihopatologija je nauka koja izucava ponasanje koje odstupa od normalnog.Opsta psihopatologija istrazuje i tumaci poremecaje psihickih funkcija.Opsta psihopatologija kao grana psihijatrije i medicinske psihologije,bavi se najpre fenomenoloskim aspektima,simptomima i sindromima bolesti. Psihijatrijska i psihololoska dijagnoza je jedan zavrsni cin. Za psihoterapeuta ponekad nije bitna dijagnoza. Na kraju se daje cista metodoloska forma – postavlja se i djagnoza pacijentu. Opservacija ima veoma vaznu ulogu, ne samo zbog komunikacije nego i zbog tumacenja neverbalne komunikacije. Ona je najstarije u psiholoskom sazrevanju ljudskog bica, pa na osnovu nje moze da se zakljuci o psihickom stanju pacijenta, o emocijama. Opservacija je bitna za postavljanje psihijatrijske dijagnoze pacijentu. Koraci u postavljanju dijagnoze: 1. intervju i opservacija 2. testiranje i proucavanje dobijenog materijala 3. analiziranje dobijenih znacenja i postavljanje dijagnoze na osnovu tih rezultata
1. 2.

3.

klinicka dijagnoza (sirok pojam) dinamicka dijagnoza Zasto je nesto nastalo? Da li je patoloska pojava simbolicki izraz necega sto se pacijentu dogadja dugi niz god.? Da li to ima veze sa njegovim razvojem? strukturna dijagnoza Postavlja je samo psiholog. Ona govori o tome kakva je struktura. Analiziraju se delovi licnosti, mehanizmi odbrane itd.

Svaka psiholoska procena bica coveka je uvek aproksimativna. Ne postoji apsolutna procena. Klinicka psihologija veliki broj svojih bazicnih znanja crpi iz opste psihologije, razvojne psihologije (na osnovu tih znanja se postavlja dijagnoza) i socijalne psihologije (okolnosti zivljenja uticu da li ce se neki poremecaj ispoljiti ili ne – npr. PTSD je normalan odgovor na nenormalnu situaciju) kao i iz opstih socijalnih uslova zivljenja. Psihologija koristi 3 globalne metode u istrazivanju i u tumacenju: 1. experimentalni metod statisticki metod 2. To je osnova ekstenzivnih i grupnih ispitivanja u psihologiji – osnova za stvaranje psihometrije (npr. test inteligencije, Rorsahov test, TAT...) klinicki metod 3. To je saznajna procedura prilagodjena psiholoskom ispitivanju pojedinca – svi su razliciti!!! Vaznost metoda istrazivanja je u tome sto se obraca paznja na iskustvo. Postoji problem uoblicavanja svih znanja i njihovo stavljanje u f-ju koristi pacijenta. Ono sto je zajednicko za psihologe i psihijatre su psiholoska pitanja koja mogu da postavljaju i jedni i drugi npr. Kakvo je ustrojstvo coveka? Kako se covek razvojno menjao? (uticaj spoljasnjih nadrazaja). Takodje postoji i problem projekcije strucnjaka. Sta to odrejuje kako tece ljudska komunikacija? Koji su motivi naseg ponasanja?

2

ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHIJATRIJE Istorijski razvoj shvatanja o dusevnim poremecajima tekao je jos od praistorije pa do sredine 19 veka kada pocinje naucni period razvoja psihijatrije. PREDNAUCNI PERIOD Prai storija-za coveka u praistoriji realno je ono sto je duhovno,sto nije culima dostupno.Duhovne sile upravljaju materijalnim svetom,one su krive sto je neko dusevno oboleo.U dusevnog bolesnika usao je duh(demon,necastivi) i da bi se taj covek izlecio iz njega treba isterati taj duh magijskim ritualom kako bi se oslobodio opsednutosti i kazne.Iz takvih shvatanja proistekle su “metode lecenje” kao sto su trepenacija lobanje,isterivanje djavola,spaljivanje vestica i mnogobrojni drugi krajnje nehumani i agresivni "metodi". Anticka Grcka i stari Rim-u antickom periodu dolazi do procvata prirodnonaucne i filozofske misli,dolazi do napustanja magijskih i demonoloskih shvatanja.Grcki i Rimski lekari odbacuju magijske metode lecenja.Hipokrat dusevne bolesti smatra bolestima mozga.Telo i dusa su povezani.Bolesti prema Hipokratu nastaju interakcijom cetiri tecnosti u organizmu:krvi,crne i zute zuci i flegme.On je opisao depresiju,maniju,sumanutost,negirao je da je epilepsija sveta bolest preko koje se salju specijalne poruke(pretnje,kazne).Galen iz male azije isticao je da su dusevni bolesnici,bolesne osobe a ne osobe opsednute duhovima pa stoga o njima treba brinuti.U staroj grckoj pre Aristotela postojala su dva pravca:materijalisticki ciji se koreni nalaze u Demokritovoj koncepciji “atoma od kojih su sastavljeni dusa i telo” i idealisticki pravac ciji je koren u pitagorejskom dualizmu koji je Platon razvio u idealisticko ucenje “o dusi koje poznaje sebe i telo...nasuprot telu koje ne poseduje nikakvo znanje.”Stari Rimljani isticali su znacaj zastite mentalnog bolesnika i smanjenje odgovornosti za pocinjena krivicna dela u posebnim stanjima(na primer:opijenost). Srednji vek-u srednjem veku poznatom kao mracnom periodu ponovo ozivljava demonisticko shvatanje o dusevnim bolestima,zatim batinjanje,mucenje,proterivanje i spaljivanje dusevnih bolesnika.U srednjem veku svestena lica preuzimaju brigu o dusevnim bolesnicima.Psihijatrijsko umece svodi se na traganje za jereticima.Dusevni bolesnici smestani su u manastire.U XV veku Papa se zalaze za spaljivanje tela opsednutih djavolom da bi se spasila dusa.Jedino arapska medicina nije prihvatala demonoloske koncepcije koje su dominirale u hriscanskom svetu.Arapski lekari prevodili su grcke spise.Arabljani u 8. veku osnivaju prvo skloniste za dusevne bolesnike(u Bagdadu),gde osim nege pruzaju i druge vrste pomoci dusevnim bolesnicima. Renesansa-u doba renesanse zahvaljujuci uticajima nauke i umetnosti,dominira borba protiv sujeverja,a odnosi prema dusevnim bolesnicima u azilima postaju humaniji.Mucenja i maltretiranja dusevnih bolesnika prestaju. XVI vek-obnavlja se zanimanje za prirodne i drustvene nauke.Vraca se pogledima grckih filozofa.Dusevna bolest dovodi se u vezu sa organskim procesima u mozgu.U Valensiji u Spaniji osniva se prva dusevna bolnica. XVII vek-dusevni bolesnici bili su zatvarani zajedno sa prosjacima,bogaljima,skitnicama,prostitutkama i kriminalcima.U medicini dominira mehanicisticko-materijalisticko shvatanje bolesti.I pored napretka medicine pristup dusevno obolelim osobama se ne menja bitno.Oni se i dalje sklanjaju sa ociju javnosti kao bica nedostojna humane paznje i brige.U 17. i 18. veku nastavlja se osnivanje dusevnih bolnica. XVIII vek-u vise zemalja inicira se reforma dusevnih bolnica.Zalaze se za humani tretman dusevnih bolesnika.Pinel u bolnici u Parizu 1793 godine skida lance sa dusevnih bolesnika.Taj dogadjaj je izazvao uznemirenost,strah od dusevnih bolesnika i proteste.Taj dogadjaj smatra se prvom revolucijom u psihijatriji. NAUCNI PERIOD -XIX vek-sredinom 19.veka zavrsava se prednaucni period razvoja psihijatrije.Pocinje nova era psihijatrije kao medicinske grane a samim tim i proucavanje anatomije i fiziologije

3

otkrivanje mehanizama odbrane.insulinska.Osnovni stav antipsihijatrije je da nema bolesnog pojedinca vec da je drustvo bolesno.centralnog nervnog sistema.zalaze se za zatvaranje “ludnica” sa ciljem demokratizacije i humanizacije institucionalne psihijatrije.Kasnije Frojd napusta Brojera(i hipnozu) i osniva psihoanalizu.prislinom neurozom.On zatvara dusevnu bolnicu u Trstu i zalaze se za razvoj komunalne psihijatrije-psihijatrije u drustvenoj zajednici.bihejvioralne terapije.opisao psihopatsku licnost kao nerazvijeni oblik psihoze i dao klasifikaciju vecine dusevnih poremecaja.psihoseksualnog razvoja.cime ucvrscuje dinamsko-bioloski pravac u americkoj psihijatriji.Leng osporava sizofreniju kao poseban nozoloski entitet.Za Tomasa Sasa dusevna bolest je mit..nacine ponasanja povezuje sa telesnom gradjom i psihickom konstitucijom licnosti. Franko Bazalja-italijan.usavrsava klasifikaciju psihickih poremecaja i raniji naziv dementio praecox zamenjuje nazivom schizophrenia...Kod njega su dolazili razni talentovani ucenici medju kojima su bili i Frojd i Brojer.metod slobodnih asocijacija. Ernest Krecmer-nemacki psihijatar.G.Javlja se sarenilo naucnih pristupa:bihejvioralni.psihodinamski. Neka od najznacajnih imena XX veka su: Sigmund Freud-osnivac psihoanalize.Po njima sizofrenija je “putovanje u unutrasnji svet” tj prirodni pokusaj licnosti da se izleci.tu se zainteresovao za histerije i zajdno sa Brojerom(koji je otkrio katarticki metod) objavio knjigu “Studije histerije”.Jung(analiticka psihologija).Psihijatrija je u znaku prirodno-naucnih i pozitivistickih shvatanja i priklanja se koncepcijama mehanicistickog-materijalizma.Demonstrira primenu hipnoze u lecenju histerije..Od Frojda kasnije odvajaju se neki njegovi ucenici i osnivaju svoje pristupe:K.Vilhelm Rajh i drugi. Eugen Blojler-radio je kod Sarkoa i Manjana.Postavio je nozoloski koncept o psihozama.psihobioloski.Alfred Adler(individualna psihologija). Pjer Zane neurotske poremecaje objasnjava padom psihicke tenzije.gestalt. Sociodinamske koncepcije sire se vrlo brze najpre u SAD a kasnije i u Evropi. Vladimir Behtjerev i Ivan Pavlov svojom neurofizioloskom skolom u Petrovgradu znacajno doprinose proucavanju uslovnih refleksa. Antipsihijatriski pokret-vezan je za ime engleskog psihijatra Rolanda Lenga.psihofarmakoterapija) i socioterapijske(terapijska grupa).Izdaje svoju monografiju demntio praecox.isticuci znacaj bioloskih i socijalnih cinilaca za pojavu psihickih poremecaja.Uvodi pojam disoijativne svesnosti(na primer:osoba nije svesna paralize sopstvenih ekstremiteta).Frojd sokira strucnu i ostalu javnost svojim radovima o decijoj seksualnosti i znacajem ranih seksualnih trauma.Svi fenomeni zivota shvataju se kao fizicko-hemijski.Osnovni stavovi antipsihijatrijskog pokreta su:antinozoloski i antiterapijski. Martin Sarko francuski psihijatar.).Autor je tipoloske klasifikacije licnosti.Isticao je znacaj klinickih posmatranja.Frojd se bavio neurozama(histerijima.Erih From.kao bolest tj onako kako medicina shvata bolest.psiholoskih eksperimenata.prenosi u SAD principe dinamske psihijatrije.egzistencijalni. XX vek-to je period velikih terapijski revolucija u psihijatrijipsihoterapijske(psihoanaliza.organoterapijske(konvulzivna.tumacenje snova itd predstavljaju drugu revoluciju u psihijatriji..Znacajna imena koja se pojavljuju u 19 veku su: Emil Krapelin bio je pionir eksperimentalne psihijatrije.organodinamski.Opisuje primarne simptome sizofrenije.odvojio paranoidna stanja od paranoje..Njegovi radovi kao sto su uticaj nesvesnih psihickih procesa na psihicki zivot.dolazi do jacanja socijalne orijentacije i socijalnog angazovanja socijalne psihijatrije.eksperimenata na zivotinjama a posebnu paznju skrenuo je na kros-kulturna istrazivanja.Frojd je zajedno sa Brojerom bio Sarkoov ucenik. Adolf Majer-svajcarski psihijatar.).postao je poznat po studioznom opisu klinicke slike histerije.anksioznim neurozama.telesne.koja ce kasnije postati osnova teorija ucenja i bihejvioralne terapije. 4 .

ali biti dovoljno separiran. Revolucija u dijagnostici.Psihofarmakoterapija-u dvadesetom veku dolazi do otkrica snaznih psihofarmakoloskih lekova tipa neuroleptika. pozicija u kojoj treba da se arbitrira tj.a dusevno oboleli se lece u humanijim i manje sumornim uslovima. ko je bolestan. prijatelji. Pojam normalnosti ne postoji kao jedna jedinstvena definicija. tesko je definisati normalnost. -U somatskoj medicini patoanatomski supstrat.To je takozvana treca revolucija u psihijatriji. neuroleptici – hemijska sredstva koja deluju na odredjene strukture u mozgu i tako poboljsavaju stanje pacijenta. – Palmoticeva u centru grada). Nije sustina da se radom nadomeste praznine. postavio je pitanje sta je to normalnost. Bitno je da svako bude svoj.atmosfera u dusevnim bolnicama postaje mirna. kako odrediti granicu. oni su normalni. Sve ono sto je pomoglo da se otvori pitanje pojma normalnosti: 1. Ranije su bolnice bile na kraju ili van grada (1963. Vaznije je imati svest o sebi. nego govoriti o nekim posebnim kvalitetetima. osptemedinciskog.. Problem normalnosti se moze razmatrati sa psiholoskog. medjutim bolest pokazuje reemisiju – tendenciju ka ponavljanju. transkulturnog. da li 2.a povecanje kod manije).Takodje i genetika je obogatila biolosku psihijatriju otkricima naslednih faktora u genezi nekih bolesti(prekobrojni hromozom tj trizomija G izaziva radjanje dece sa Daunovim sindromom(mongoloizam)).osim u slucajevima jasnih uzrocnika-organski psihosindromi.. Revolucija u terapiji. posao). psihijatrijskog. Treca psihijatrijska revolucija (60-ih god. NORMALNOST Gde je granica normalnosti i patologije? Frojd: uslovi normalnosti su da covek ume da voli i da ume da radi. kad pocinje dusevna bolest. Druga psihijatrijska revolucija (XIX vek) Frojd je uveo novo tumacenje ponasanja ljudskog bica i otkrice nesvesnog. stanovista – kako god da ga posmatramo.endokrinoloska ispitivanja dusevnih bolesnika. rizik da se poremecaj jednog dana vrati).otkrice neurotransmitera kao i specificnih receptora za benzodiazepine i opijate.. god.Koncept socijalne psihijatrije da bi pomogao. Potrebno je dovoljno voleti. idealna fikcija!” Ne postoji idealna normalnost. Frojd: “Normalan ego je kao normalnost uopste. imati odnos sa objektom (roditelji – primarno. Pokret socijalne psihijatrije.patofizioloski mehanizam i klinicka slika omogucuju relativno lako postavljanje dijagnoze. Sa stanovista klasifikacione nozologije –(simptomatoloske psihijatrije) bolestan je onaj koji ispoljava psihopatoloske fenomene odnosno simptome.Takodje vrse se mnogobrojna istrazivanja koja se bave biohemijskom osnovom psihoza(kateholaminska hipoteza-snizenje kateholamina kod depresije. Opasno je sve podvoditi pod normalno. neko moze da radi neki posao u kome treba da se da neko misljenje) 5 .Zatim sledi pronalazak antidepresiva. socioloskog. sire odredjuje koncept normalnosti koji dozvoljava da bolesni ljudi vise vremena provedu lececi se u svojim kucama (npr.koji uspesno otklanjaju izrazitu psihomotornu uznemirenost bolesnika.. XX veka) gde su otkriveni medikamenti. sta je psiholoski poremecaj. TRI VELIKE REVOLUCIJE U PSIHIJATRIJI Prva psihijatrijska revolucija (XVIII vek) Pinel (francuski lekar) izdejstvovao je oslobadjanje dusevnih bolesnika iz lanaca. filozofskog. manicno-depresivni ljudi kad nemaju maniju ili depresiju.medjutim u psihijatriji to najcesce nije moguce. Socijalna psihijatrija je pomogla da se promeni stav o dusevnim bolesnicima. da se donosi misljenje o nekome (npr.anksiolitika i hipnotika.

da upoznamo sebe i sopstvene reakcije. Analizom licnosti Frojd je pokusao da napravi koncept strukture licnosti. da ih leci drustvo. Antipsihijatrija – “Ne postoji dusevni bolesnik. Nekada su se po opstinama kontrolisali psihijatrijski bolesnici. Potrebno je da imamo svest o sebi. odrediti normalnost. ali su psiholoski normalni (“ziveti uspravno” – biti normalan). 6. Ovde je patologija napolju. Da li je abnormalno isto sto i nenormalno? Pojam patologije je siri od od abnormalnog. Koncept normalnosti se moze siroko razvuci. Putem testova moze se utvrditi tj. Mozemo da se vratimo u normalu. Komunalna psihijatrija –. iako to moze biti razvojna promena(razlikovanje razvojnih kriticnih perioda i patoloskih fenomena) pitanje normalnosti kod hendikepiranih – bez obzira na psiholosku normalnost. mozemo je pogresno proglasiti da nesto nije u redu. Testovi licnosti. 5. postoje ljudi koji su hendikepirani. kada treba da se razume zasto je neko nesto uradio ili kada mi treba da razumemo pacijenta – klinicka psihopatologija). krizna reakcija ljudi koji nekad pokazuju psihicke smetnje – pokazuju psihopatologiju. ako ne znamo kontekst neke pojave.psiholoskih i drustvenokulturnih cinilaca. pa cak i ozvanicenosti homosexualnih brakova. Bio je trend da se ne lece (bez lekova). Tako dobijamo strukturne modele i strukturne defekte.Od mnogih definicija normalnosti neki autori izdvajaju sledece: 1. U SSSR-u mnogi ljudi su proglasavani za pacijente. postoje i hendikepirani sa ozbiljnim somatskim bolestima 3. kontrola sfingtera – na kom uzrastu deca treba da prestanu da piske u krevet). Nekad je to bila patologija – odmah su bili odbacivani. jer su bili politicki protivnici. ali to je normalno ponasanje u odnosu na nenormalnu situaciju. Strukturni defekti – problem odvajanja – strukturalna nenormalnost. Klinicka bolest je vidljiva. 6 .Homosexualci odstupaju od normale.)normalnost kao zdravlje-odsustvo simptoma ili psihopatoloskih fenomena i stanja. 4. ali nove drustvene norme dovode do potune “legalizacije”. Homosexualci mogu da imaju decu – normalno?! – to je abnormalno.)normalnost kao utopija(normalnost je fikcija-Frojd). ko je podrobniji da nekome bude roditelj) psihoterapijski koncept siri koncept normalnosti (npr. -Normalnost treba posmatrati u slozenoj medjuigri bioloskih. 2. Ono moze da predje i u patologiju i u normalnost. ali ne mozemo da kazemo da je to psihopatologija. Kuper. Bazalja je raspustio psihijatrijsku bolnicu. svaki fenomen ima progresiju i regresiju – covek je bice regresije (uvek postoji tendencija ka regresiji). Leng. Dinamicko i strukturno bolesno nekad nije dovoljno – ali moguce je videti preko testova. Da li samohrane majke mogu da vrse vestacku oplodnju?! Problemi vezani za nasu sredinu (ne za kulturu).bracna savetovalista (npr. vec da zive u svojoj sredini. ne unutra. Na osnovu uvida u sopstvene psihicke procese. postoji samo bolesno drustvo” – Bazalja. Abnormalnost nije jednostavno i jasno videti. Postoje predispozicije. licnost ima svoju dinamiku i svoju strukturu razvojni fenomeni iz decije psihologije – koliko su neke stvari normalne (npr. Rat moze biti izazivac PTSD-a koji predstavlja reakciju na dozivljavanje traume. Abnormalnost je ono sto odstupa od ponasanja u drustvu gde abnormalna osoba zivi. da bi razumeli kako funkcionisemo. mozemo da pravimo nasa odredjenja normalnosti i da je kontrolisemo. fizicki hendikep je njihova psiholoska realnost (javlja se problem integracije u normalan zivot). Pojam normalnosti moze biti uslovljen kontekstom. posebno projektivne tehnike pomazu nam u utvrdjivanju normalnosti.

-Kriterijumi Jahode-odnos prema sebi(samocenjenje.Znaci ovde se ukljucuje pojam socijalnog funkcionisanja koje je drustveno prihvatljivo i individualno zadovoljavajuce.Pored toga uz bolesno postoji i abnormalno sto nije identicno jer je pojam bolesnog u psihijatriji uzi od pojma abnormalnog.sposobnost da se dozivi realnost.Normalnost po vrednosti predpostavlja da je dusevno zdrav onaj covek koji dobro funkcionise a to se odredjuje prema stepenu prilagodljivosti pojedinca.dusevnog i socijalnog blagostanja.bioloskog ili somatopatoloskog stanovista oslanja se na rezultate patoloske anatomije i histologije te predpostavlja da su dusevni poremecaji bolesti mozga. NORMALNOST-(Kecmanovic) -Osnovna pitanja su: 1.Drustvene strukture.socijalnih i psiholoskih varijabli).obicaji.Ali za brojne dusevne bolesti nije utvrdjen organski supstrat ni somatski korelat.)Kada dusevna bolest pocinje? 2.Trebalo bi znati sta je to zdravo da bi smo mogli odrediti sta je bolesno.zbog toga sto je tesko precizno utvrditi bolesne podloge.socijalni senzibilitet(prilagodjavanje okolini.Ovakva definicija je suvise idealizovana pa zbog toga trpi mnoge kritike.samoaktuelizacija(maksimalno ostvarenje bazicnih kapaciteta licnosti).)Ko je dusevno bolestan? 3.koje se ne sastoji samo u odsustvu bolesti ili mane.Zato se takva procena dopunjava i procenom “normalnosti po vrednosti”. -Ako u psihijatriji pokusamo da odredimo normalnost kao kvantitativni pojam onda smatramo da je abnormalno sve ono sto odstupa od prosecnog u pozitivnom i negativnom smislu.)Po cemu je neko dusevno bolestan? 4.klinicke slike i nacin ispoljavanja svega ostalog.nacinu zivota i normama drustva.sposobnost da se voli i snalazi u interpersonalnoj komunikaciji).patofizioloske mehanizme bolesti.moral i socio-kulturno nasledje u znacajnoj meri odredjuju ono sto se u odredjenom trenutku smatra normalnim i abnormalnim pa je zbog toga normalnost viseznacni pojam u kome sudeluju:organski.samopostovanje).)perspektiva normalnosti kao proces(dinamicki razvoj)-normalno ponasanje je krajnji rezulatat interakcije razlicitih sistema(bioloskih.psiholoski i socijalni faktori. -Poteskoce nastaju na samom pocetku tj na razgranicavanju zdravo-bolesno.)Kako i na koji nacin odrediti granicu izmedju dusevno zdravog(normalnog) i dusevno bolesnog(patoloskog) coveka? Resenje ovih navedenih problema je sa medicinskog stanovista tesko egzaktno utvrditi. -Definicija Svetske zdravstvene organizacije-zdravlje je stanje fizickog.To je moguce samo u malom broju slucajeva(psihoorganski sindromi) dok je u vecini slucajeva to tesko tacno utvrditi. 4. PSIHOLOSKO ODREDJIVANJE NORMALNOSTI 7 .Normalnost “kao prosek” utvrdjuje se statistickim putem prema proseku normalnog funkcionisanja pojedinog organa ili funkcionalnog sistema.izmeriti i dokazati zato sto su psihijatrijski simptomi i poremecaji cesto nemerljivi.nezavisnost.integracija(konherentnost i kontinuitet licnosti).)normalnost kao prosecnost-utvrdjivanje proseka na osnovu statisticko-matematickih modela.3.Medjutim ovaj koncept ima i svoja ogranicenja jer se normalnost izjednacava sa prosekom. NORMALNO U ORGANSKO-BIOLOSKOM SMISLU -Odredjivanje normalnosti ili bolesti sa organskog.

vec pod pritiskom biopsihosocijalnih zbivanja i promena koje imaju individualno-specificnu dinamiku.profesionalne.sposobnosti resavanja konflikta.dok su u grupi egzogenih mentalnih poremecaja spoljnji faktori imali najznacajniju ulogu u izbijanju bolesti. 8 .druge ljude i drustvenu zajednicu.Pri proceni zdravlje-bolest paznja se usmerava ne samo ka bolesnom pojedincu vec prema coveku posmatranom u njegovom totalitetu tj u vezi sa okolinom koja odredjuje sta je drustveno bolestan covek i sta je znacaj bolesti za tu licnost. 2.droge.stepen integracije delova licnosti u jedinstvenu celinu.To je doprinelo i shvatanjima da dusevna bolest ne postoji tj da je samo fikcija(antipsihijatri).U grupu egzogenih bolesti spadaju: 1. -Psihijatri danas tragaju za korenima psihickih poremecaja u najsirem kontekstu socijalne egzistencije svakog pojedinca.gde se na osnovu simptoma i sindroma bolesti pristupalo razvrstavanju u klase i podklase. SOCIJALNI FAKTORI U ODREDJIVANJU NORMALNOSTI -Sa stanovista socijalne psihijatrije normalna osoba skladno dozivljava svet oko sebe i realno shvata i razume ono sto se u njemu(svetu) dogadja.encefalitis.Takva znacenja dusevno bolestan covek ne stvara slobodno..odnosno simpotamotoloske.glavni uzrocni faktori su nasledje(pojedine psihoze). -Sa druge strane nepostojanje kvantitativnih.patolosko po pravilu ometa pojedinca da potpuno ili delimicno razvije svoje ljudske. ULOGA PSIHIJATRIJE U ODREDJIVANJU NORMALNOSTI -Dusevno bolestan covek uvek svojim gestom.laboratorijskih pokazatelja na osnovu kojih bi se kao u ostalim granama medicine mogao utvrditi ili iskljuciti dusevni poremecaj ili stepen njegove izrazenosti.)simptomatski mentalni poremecaji-mentalni poremecaj je nastao kao posledica fizicke.mislju.hemijske ili infenkcijeske lezije mozga(tumori. a klasifikacija je dijagnostika) nauka – opsti razlog 3.socijalne itd-potencijale i mogucnosti.)reaktivni mentalni poremecaji-razni psihopatoloski sindromi(na primer depresija) mogu biti uzrokovani psihickim traumama. -Na osnovu etiologije sve mentalne bolesti se dele na egzogene i endogene.pojedinacne.ponasanjem.stabilnog karaktera.psihogene i konstitucionalne.Nacini zivljenja i specificnosti pojedine kulture dovode do relativiziranja odredjenja normalnost-bolest u smislu kulturnog relativizma sa mogucim sirokim implikacijama. -Prve psihijatrijeske klasifikacije bile su deskriptivne.obavezuje psihijatre da budu veoma strpljivi.osecanjima itdnudi.U grupi endogenih poremecaja.-Normalnost se sa ovog stanovista moze proceniti na osnovu:emocionalne zrelosti.Jedna od tih klasifikacija bila je i Krapelinova.).id) i spoljnje sredine 3..super ego. Klasifikacija mentalnih poremecaja Zasto je klasifikacija bitna? Koji su razlozi klasifikacije? strucno sporazumevanje – da bi mogli da se usaglasimo (laksa komunikacija) 1. 2.sepena ravnoteze izmedju unutrasnje i spoljne realnosti.Takodje dusevno bolesno.izrazava odredjeno znacenje koje po pravilu nije u skladu sa stvarnoscu i odnosima u stvarnosti. lecenje – da bi mogli da pomognemo (dijagnostika je potrebna da bi nekog lecili.)psihogeni mentalni poremecaji-sukob na relaciji strukture licnosti(ego.oprezni i kriticki prilikom postavljanja dijagnoze.On je psihicke poremecaje podelio u tri grupe:organske.Psihoanaliticke skole ukazuju na nejednakost individua i raznovrsnost njihovih psihopatoloskih manifestacija.alkoholizam.

Svaka klasifikacija je vrednija sto su klase jasnije determnisane.4.iskrivljen dozivljaj stvarnosti.)psihoneuroze-(funkcionalna oboljenja bez povreda mozga)-nesvesni impulsi su potisnuti a u svesti se pojavljuju preruseni u neurotske simptome. -Klasifikacija bolesti se moze izvrsiti na osnovu nekoliko principa: 1.poremecaji fizioloskih funkcija prouzrokovani psihickim faktorima.)psihoze-dusevna oboljenja u uzem smislu.. U psihijatriji se klasifikacija zove nozologija (nozos – bolest) – klasifikacija entiteta po bolestima.To je prilicno nepouzdan princip zbog toga sto se ne precizira koji simptomi odnoso sindromi kod odredjenih bolesti moraju biti prisutni a koji samo mogu biti prisutni zatim koliko dugo moraju biti izrazeni itd da bi se postavila odredjena dijagnoza. Nomenklatura je pojava ili jedinica klasifikacionih sistema. Usaglasavanje je vazno zbog lakseg i preciznijeg uspostavljanja dijagnoze.ili veoma slicno reaguju na istu terapiju. Posto je za najveci broj mentalnih poremecaja nepoznat organski uzrok. Usaglasavanje oko iste bolesti veoma je vazno jer ako toga nema.onda se to uzima kao dokaz da je u pitanju jedinstveni poremecaj.anoreksija.)na osnovu zajednickog organskog uzroka 2.)poremecaji licnosti-seksualne devijacie. -Klasifikacija na osnovu patolosko-anatomoskog supstrata obuhvata dve grupe poremecaja: 1. –Prognosticka validnost-ako kod svih pacijenata kod kojih se pretpostavlja postojanje odredjenog poremecaja utvrdi da i posle odredjenog broja godina. 9 .) na osnovu ishoda.oni pokazuje iste ili slicne promene na psihickom planu..)na osnovu klinicke slike 3. ne moze se za nesto reci da je simptom.)neuroze 2.Za razliku od psihoza ne dolazi do gubljenja granica “ja” i ne postoji otudjenost od stvarnosti.Pouzdanost seutvrdjuje racunanjem stepena saglasnosti.poremecaj odnosa izmedju ja i spoljnjeg sveta.)Funkcionalni poremecaji-kod ovih poremecaja nije moguce utvrditi specificna strukturalana ostecenja mozga-neuroze 2.povreda i uzroka smrti) i klasifikacija Americkog psihijatrijskog udruzenja DSM(diagnostic and statistical manual).Druga osnovna zamerka Medjunarodnoj klasifikacije je to sto je ona ishod kompromisa strucnjaka vrlo razlicitih psihijatrijskih orijentacija i skola.)mentalne deficite -Prema Medjunarodnoj klasifikaciji sve mentalne bolesti svrstane su u: 1.)psihoze 3.)ekshaustivni mentalni poremecaji-bolesti nastale usled sloma adaptivnih mehanizama licnosti usled ucestalih psihickih trauma. 4. -Na osnovu klinicke fenomenologije sve mentalne poremecaje mozemo podeliti na: 1. -Danas se usvetu koristi nekoliko klasifikacionih sistema dusevnih poremecaja. To je tesko i u psihologiji i u psihijatriji..Sustina psihoza je izmenjen odnos obolole osoe prema stvarnosti.poremecaji ponasanja. 2.njen opis. -Pouzdanost jedne dijagnoze oznacava stepen saglasnosti dve ili vise strucnjaka o tome da jedan ili vise pojedinaca ispoljava odredjeni poremecaj. rasporedjivanje pojava u grupe (klase) ili podgrupe prema jednoj ili vise njihovih osobina (grupe).gubitak granica ja.upuceni smo na klinicku sliku i tok odnosno ishod bolesti.droga).Medju njima najpoznatiji su Medjunarodna klasifikacija(bolesti.)mentalna subnormalnost(deficiti inteligencije) Definicija klasifikacije: Klasifikacija je pojava deljenja.. To se radi tako sto procenjivaci moraju da se usaglase. 3.povlacenje. -Strukturna validnost-da bi smo indentifikovali odredjeno oboljenje mora biti utvrdjena zajednicka etioloska osnova.)Organski poremecaji-utvrdjene organske lezije mozga. -U Medjunarodnoj klasifikaciji koristi se prvenstveno deskriptivni princip tj klinicka slika.bolesti zavisnosti(alkoholizam.

a mogu je koristiti i istrazivaci. karakteristike fizickih poremecaja ili stanja ozbiljnost psihosocijalnog stresora 4. promena licnosti ili specificnih razvojnih poremecaja 3. kada je nastao problem b. PTSD. nepsihoticni poremecaji neuroze psihosomatske bolesti stresne reakcije (u njih se ubrajaju sve krize. Poslednji oblici klasifikacijskih sistema (postoji vise sistema dusevnih poremecaja): DSM 4 – deskriptivnog je tipa i koriste je klinicari 1. granice – unutar simptoma treba da budu dosta jasne (zna se tacno sta je anksioznost. koristi je cela 2. Bitna je statisticka analiza. Ovde se klasifikuje samo na osnovu simptoma (samo da li postoji simptom ili ne). nespecifikovana) delirijumi (alkohol. Pokusaj opisa dusevnih bolesti imenujuci simptome. dok su ovde zajedno shizofrenije + psihoze. a kontekst je zanemaren. sta strah.) MULTI AKCIJALNI SISTEM Kad pacijenta procenjujemo na osnovu 5 osa relativnih karakteristika dusevnih poremecaja: 1.. shizofrene psihoze odvojene su od paranoicnih poremecaja. 3. 1. ICD 10 – ona je i deskriptivna. socijalna adaptiranost osobe u predhodnoj godini u odnosu na: fenomen – sta se desava – simptom a. a koji tacno ne smeju biti prisutni u nekoj bolesti) trajanje – koliko dugo traju 2. shizofrene psihoze U americkoj klasifikaciji. zasto. ali je iscepkan i velika je nomenklatura.. moraju biti u nekoj bolesti.-U Americkoj klasifikaciji koriste se operacione defenicije poremecaja. dusevni poremecaji(klinicki sindromi) 2.U njima su tacno oznaceni koji simptomi-sindromi moraju biti prisutni a koji ne smeju biti prisutni. opisujuci pojavu. pa tek onda postavljamo dijagnozu i prognozu (americka klasifikacija daje da posmatramo pacijenta ovako) Istrazivackog tipa (ICD10): Na odredjen nacin ima sve ove prethodne klasifikacione entitete (svi su prisutni) fenomenoloski pristup. bihejvioralni simptomi udruzeni sa fizioloskim poremecajima i somatskim faktorima poremecaji spavanja poremecaji ishrane (anoreksija.Osim toga u Americkoj klasifikaciji se koristi multiaksijalni sistem dijagnostikovanja. droga) 2. kako. Cesce se koristi.koliko dugo moraju biti izrazeni. 3. americkog je tipa.) 5. bulimija) 10 . medicina Deskriptivnog tipa (DSM 4): simptomatologija – koristi operacionalne definicije (koji tacno simptomi i sindromi 1. kontext – unutar i oko pacijenta. organski mentalni poremecaji organski poremecaji koji izazivaju mentalne demencije (Alchajmerova. 5.takodje dobro su odredjene granice unutar kojih se mogu javiti simtomi kod pacijenata. afektivni poremecaji manijakalno-depresivni poremecaji 4.. vaskularna..

da li je bilo dece pre vas. problem adaptacije.. – afektivne i shizofrene. zato je vazno da se pacijent maximalmo uvazava 2. ako se nije vezalo). Razgovor zapoceti porodicnom anamnezom (sta radite. a ako se ne seca. poremecaji licnosti i poremecaji ponasanja odraslih To su rano struktuirani poremecaji.Dobijanje osnovnih podataka. a onda dolazi do dekompenzacije u odraslom dobu... ali i postavljanje jasne granice – da se zna ko je ko). mentalna retardacija (nije u upotrebi) = hendikepiranost 7. onda ono cega se prvo seca (poremecaji navika.. depresivnost pri odvajanju). tuga. prihvatanje. Kontekst je razvojni period! Psihoze se javljaju do 16. separacioni problemi.. sta vam rade roditelji. Afektivno (fizicko) vezivane – attachment (privrzenost) je bitno za anamnezu jer to govori o stepenu zrelosti (patnja. vise mislimo nego sto mozemo. koje ste dete po redu – ako je prvo. mora dobiti potpuno poverenje. dok ne pitamo pacijenta! Zato sto: 1. Intervju: . 17 god. Preduslovi za intervju: Nikada ne razgovarati sa pratiocima. ne znamo unapred da li pacijent poseduje elemente paranoidne sumnjicavosti Pratioce po mogucstvu izbaciti. 11 . Problem agresivnosti cesto postoji kod ovih poremecaja. a posebno paziti kod dijagnoze do 7 god.Osnovni podaci iz ranog detinjstva.sexualne disfunkcije koje nisu prouzrokovane organskim poremecajima poremecaji nagona nervoza 6. a paranoje tek kasnije. socijalizacije. Rano nastaju u prvim godinama detinjstva. Postoji problem lecenja jer agresivci ne mogu da kontrolisu svoje impulse.stepena njihove izrazenosti tj dijagnostikovanja psihickih poremecaja. terapeut mora postati najbitniji za pacijenta (bitniji od pratioca). sa pacijentom drugo. Rani odnosi odredjuju psihopatologiju. .Da li postoji osoba sa kojom je pacijent jako. Predstavljanje pacijentu –> personalizacija odnosa (uvazavanje. cesto se samo ponasamo – acting-out) Bitno je znati da su to razvojni poremecaji! Ali ako se zadrze i posle adolescencije. Treba obratiti paznju na doba kada se desava poremecaj. . intelektualni hendikep – poremecaji inteligencije 8.). devijantno manifestovanje. sa pratiocima -Psihijatrijski inetrviju je osnovni instrument identifikovanja prisustva odnoso odusustva pojedinih simptoma. XX vek – vek neuroza doneo je nestrukturisanu agresiju. – prolazni periodi (prolazni razvojni fenomen – progresija i regresija) rano detinjstvo pubertet adolescencija (energija – vise osecamo nego sto mislimo. onda to postaju pravi poremecaji. osim ako pacijent izricito ne zahteva da oni ostanu. povezan (bliskost) i koju voli (ljubav)? John Bowlby (najveci pedijatar) – prvi primetio da postoji problem privrzenosti (ne moze imati separacioni problem ako nije postojala privrzenost.). poremecaji u detinjstvu Ovo je posebna grupa poremecaja. Kako mi klasifikujemo? Na osnovu cega? Razgovor sa pacijentom: PRVI PSIHIJATRIJSKI = PSIHOTERAPIJSKI = DIJAGNOSTICKI INTERVJU prvo. tj.

Ako pacijent odbija razgovor. Odrasle ljude pitati za heterosexualne odnose. a opada emocionalno napredovanje (detinjastost)..Istorija bolesti ukljucuje i aktuelnisomatski. da li je postignut prosek. -Istorija bolesti treba da sadrze sledece elemente: 1.dijagnoze pod kojima je vodjen i terapije kojima je tretiran. 2.uticaj pacijenta na sredinu u kojoj zivi. Da li vam je neko pricao da neko u porodici ima ili je imao ponasanje slicno vasem (ucenje po modelu) – problem je sa modelim za identifikaciju koji imaju dusevne poremecaje. I nakon ovoga pocinemo da pitamo pacijenta o samom problemu (zasto ste dosli.. Pitati za posebna interesovanja. Intelektualna i emotivna zrelost se razvijaju paralalno. Lekar mora da pazi da tokom intervijua ne vodi glavnu rec. izbor zanimanja od ranog detinjstva). Treba obratiti podjednaku paznju na ono sto pacijent kaze i na ono sto on precutkuje. mogu postojati i emotivni problemi u zrelosti.ne treba da im se otvoreno suprotstavlja ali ni da ih podrzava.) Da li je u porodici postojala bilo kakva dusevna bolest ili neko poremeceno ponasanje (uloga genetike u psihijatriji kao i psihologiji nije explicitna.agresivan.. Profesionalni zivot (da li je pacijent zdovoljan svojim poslom.. Izbor partnera uvek dosta govori o nekome.- - - - - - - - - - - - Intelektualni razvoj (skolski uspeh. kad je pacijent posao u skolu.a lekar treba da samo povremeno usmerava pacijentovo kazivanje.)Iscrpan opis dosadasnjeg psihijatrijskog tretmana-da li je pacijent bio psihijatrijski tretiran(ambulantno ili hospitalno).. odnosi na poslu. Iskrenost-lekar mora biti iskren bilo da na pitanja pacijenta govori o sebi bilo da iznosi misljenje o prirodi pacijentovog stanja.njegov tok. Medjutim.) moze se ici i obrnutim smerom razgovor traje 45-50 pa i 90 min.jer ako je nametljiv.Pacijenta treba pustiti da govori. mogu postojati razvojne disharmonije: npr.ako pacijent ne moze ili nece da ih da onda treba pitati pratioca. ali je ipak vazna).lekar treba da pokaze razumevanje za njih.socijalne i personalne okolnosti koje su doprinele razvoju bolesti. moze izazvati probleme samorealizacije – samorealizacija kao izvor frustracije (npr. 12 . Kod pacijenata sa sumanutim idejama.. Nije preporucljivo kruto se drzati odredjene seme pitanja narocito ako je pacijent psihomotorno uznemiren ili zakocen. raste intelektulno postignuce. sklonosti – postoji li talenat koji nije realizovan? To je vazno jer je to deo supresije.da probudi njegovo poverenje.neuroloski i psihicki status pacijenta.).. potrebo je uveriti pacijenta da vam veruje bitno personalizovati odnos veca motivacija postovati motiv tuge PSIHIJATRIJASKA ISTORIJA BOLESTI -Psihijatrijska istorija bolesti obuhvata sve ono sto moze posluziti sto potpunijem upoznavanju svega onoga sto moze da pomogne prilikom sagledavanja pacijenta i njegove bolesti-bioorganske. zadovoljstvo na poslu.pacijent ce se povuci u sebe ili reagovati ljutnjom ili besom.pocetak poremecaja.)Utvrdjivanje identiteta pacijenta-opsti podaci o pacijentu.tok dosadasnjeg lecenja i postignuti terapijski efekti. pa ako se sputava.ne treba kod prvog intervijua insistirati na verbalnoj komunikaciji.propusta da kaze ili sistematski izbegava..

premorbidna licnost:karakter.seksualnost i brak.brace.ubice.zanimanje.poznanika..)psiholoske-dijagnosticke metode-testovi inteligencije(Bine-Simonova skala i Veklserovi testovi).testovi i inventari licnosti(MMPI.Zbog toga lekovi koji stimulisu acetiholin popravljaju funkciju pamcenja.Rezultati ispitivanja se svode na klasifikacionu dijagnozu.kasnija skolovanja.poligrafija. -Prema Secenovu..Tragovi pamcenja su novi putevi.) reprodukovanja.. 4. Pamcenje Pamcenje omogucava da ono sto smo ranije doziveli ponovo ozivimo u nama.navike.reoenecelografija(REG-ispitivanje krvnih sudova u mozgu).uhranjenost.suseda.)Opis sadasnje bolesti-kada su se javile prve smetnje i kako su se ispoljavale. 5.usteda pri ponovnom ucenju Kad ne bi smo pamtili bili bi smo na nivou “nagona” i ponasanja po refleksnim aktivnostima.voljapamcenje.Mentalno poremecene.inteligencija.psihicki nalaz(opsti izgled i ponasanje pacijenta.interesovanja.Pamcenje je saznajna funkcija koja se sastoji od: upamcivanje 1.sestara. ponasanju ili drugim zivotnim situacijama (povezano je sa ucenjem). 8..maljavost.paznja.oca.)neurofizioloske metode-EEG. ponovo dovedemo u svest.. b. Pamcenje daje coveku mogucnost da koristi svoje iskustvo (inventar znanja) u buducim aktivnostima.Principi ucenja su vezani za uslovne reflekse.) 3.Rorsahov test).neuroloski nalaz(ispadi motornih.nagoni.)neuropatoloska metoda-biopsija i histoloska analiza mozdanih degenerativnih procesa.kako je pacijent reagovao na pojavu smetnji i da li one uticu na obavljanje poslova.nove asocijativne veze.sistem vrednosti.vojni rok. tj.da li prihvata predlozenu hospitalizaciju ili pruza otpor.)Porodicna anamneza-psiholoski profil majke.Znacajnu ulogu u procesima pamcenja 13 .senzitivnih funkcija.afekti.odnosno holinergickom sistemu i ribonukleinskoj kiselini RNA. f.)Licna anamneza-bolesti u detinjstvu. d.devijantne osobe.)Razlog sadasnjeg dolaska na lecenje i okolnosti prijema pacijenta-sta je uslovilo da pacijent upravo sada dolazi na lecenje(klinicki ili socijalni razlozi).puls.opsta emocionalana atmosfera u porordici.3..nacin resavanja konflikta..starost.).njihovo zanimanje.arterijski pritisak.biohemijskih i neurofizioloskoh markera.)Pomocne dijagnosticke metode: a.posebno presenilne demencija.hipnografija.)neuroradioloske metode-otkrivanje eventualnih morfoloskih promena ali i funkcionalnih poremecaja CNS(nuklearna magnetna rezonanca..Psiholosko ispitivanje zavrsava se pismenim izvestajem.).odbrambeni mehanizmi.misljenje.)neurobiohemijske metode-otkrivanje odgovarajucih neuroendokrinih.odnosi medju roditeljima...)socijalne pomocne metode-izvestaj socijalnog radnika. 7. -Neurofizioloska osnova pamcenja-pripisuje se slepoocnom(temporalnom)reznju.percepcija.na procenu ponasanja i licnosti sa dinamikom i interpretacijom.podaci od pacijentove rodbine. -W.prepoznavanja(rekognicija).) c.stanje svesti.cudaci.koje povezuju pojedine centre u kori velikog mozga.Behtjerevu i Pavlovu(ruska refleksoloska skola) proces pamcenja je zasnovan u vezama neurona CNS.skolska iskustva.Haldstead je istakao znacaj nukleinskih kiselina u procesu pamcenja.oblici zadovoljavanja seksualnog nagona.samoubice u blizoj i daljoj porodici.skale procene.) zadrzavanje upamcenog 2..)Sadasnji nalaz-konstitucija.vec i u procesima nasledjivanja-“pamcenja vrste”.somatosenzorna encelografija.ekstrapiramidalni i cerebralni znaci). 6..boja koze.DNK igra znacajnu ulogu ne samo u funkciji pamcenja. e...psihomotorni razvoj.projektivne tehnike(TAT.

traga.)apercepcija-shvatanje opazenog 3.)nenamerno pamcenje je zadrzavanje dozivljenog sadrzaja bez namere da se taj sadrzaj upamti. -Komponentne funkcije pamcenja su: 1.obuhvata:registrovanje.dolazi do njihovog gasenja.To je bioelektricna faza i to je kratkotrajno pamcenje.ali kopija ne traje duze od 20 sekundi i potom nestaje.U drugoj fazi dolazi do stvaranja engrama sintezom novih belancevina.balet. Engram je hemijske prirode i sastoji se od proteina koji se sintetisu u mozgu.zadrzavanje i prizivanje informacija.)rekognicija. -Ove dve faze cine takozvanu elektricnu fazu pamcenja.U novije vreme izvesni autori tvrde da se informacije skladiste u neurogliji.)kratka faza-informacije su snaznijeg intenziteta ili su znacajnije za licnost.i koja je rezultat predhodne aktivnosti individue. -Pamcenje prolazi kroz dve faze: 1.. -Pamcenje je slozena psihicka funkcija i ukljucuje sledece procese: 1. -U procesu pamcenja ucestvuju sledece mozdane strukture:kora.od prostornog grupisanja objekata. 2. -Smatra se da je temporalni rezanj memorija kortkesa i da je u njemu skladiste engrama.talamus.Negativni 14 .od brzine citanja ili ritma izlaganja.)logicko-verbalno pamcenje-zadrzavanje materije i reprodukovanje recima.odnosno grafickim simbolima.)ultrakratkotrajna faza-elektricni impulsi kruze u mozgu i ukoliko ne budu pojacani. 2.bazalne ganglije. UCENJE -Ucenje je:trajna ili relativno trajna promena individue.)namerno pamcenje je rezultat postavljenog cilja da se nesto upamti.)proceduralna memorija-podrazumeva sposobnost ucenja vestina.)membransko ili privremeno pamcenje-bazira se na eksitaciji neurona.Pamcenje nastaje stvaranjem engrama.Engram je neka vrsta otiska drazi.zatim fermenti(lipaza i proteaza) i kalcijum.poznavanje jednog jezika koristi za bolje ucenje nekog drugog srodnog jezika i to je pozitivni transfer.)semanticka memorija-obuhvata informacije vezane za univerzalna znanja(na primer:Gde je Pariz). 3.koja se nalazi u neuronima.)biohemijska faza-u ovoj fazi nastaje spajanje molekula ribonukleinske kiseline.Ovaj neurofizioloski proces prolazi kroz dve faze: 1.)emocionalno pamcenje-upamcivanje i reprodukovanje osecanja.)percepcija(opazanje) 2. -Pamcenje zavisi od intenziteta drazi.interesovanja.a epizodicka memorija obuhvata secanja povezana sa licnim iskustvom(na primer:sta sam juce rucao).koja se pod odredjenim uslovima moze manifestovati u odredjenoj aktivnosti.Ova faza predstavlja fazu dugorocnog pamcenja.)mentalno pamcenje-zadrzavanje i reprodukcija intelektualnih sadrzaja.. -Transfer ucenja je prenosenje dejstva ranijeg ucenja na kasnije..od fizickog stanja organizma.kratkotrajna i dugotrajna retencija engrama.emocija.urezivanja kao na gramofonskoj ploci. 2.. 2.mamilarna tela i Amonov rog.)motorno pamcenje-reprodukcija naucenih pokreta(voznja bicikla.Odredjene celije zbog toga stvaraju kopiju elektricnog impulsa.)kratkorocna memorija(multikomponentna memorija)-odrzavanje memorije je postignuto prvenstveno elektrohemijskom aktivacijom odredjenih struktura.motivacije.) 4.)dugorocna memorija-trajno skladistenje informacija.od trajanja culnih utisaka. 5. 4.od paznje.igraju:neuropeptidi(koji se nalaze u neuronima). -Vrste pamcenja: 1.Visestrukim opazanjem iste informacije ponavlja se ovaj hemijski proces i na taj nacin dolazi do ucvrscivanja engrama.mozdano stablo. 3. 6.

transfer dolazi do izrazaja kada se u detinjstvu nauci lokalni dijalekt,koji kasnije otezava ucenje knjizevnog jezika. -Retroaktivna inhibicija je proces u kome ucenje novog sadrzaja ometa pamcenje nekog ranije naucenog sadrzaja.Proaktivna inhibicija je ometanje onoga sto se uci nekim predhodno naucenim sadrzajem.

Poremecaji pamcenja:
kvantitativni poremecaji pamcenja -Ovi poremecaji nastaju najcesce pri fizickom umoru,usled dejstva jakog afekta,organskih lezija mozga i kod nekih dusevnih bolesti.Najlaksi oblik je prolazna zaboravnost,koja je simptom umora,neuroza ili jakih afekata. 1. hipermnezija – impresivna i bogata moc reprodukcije proslih utisaka(u hipnozi,febrilnim stanjima,prilikom davljenja,upotrebom nekih droga...) 2. hipomnezija – smanjena ili oslabljena mogucnost secanja; ako je selektivna – ne secanje samo odredjenih sadrzaja, onda je psihogeno uslovljena. Ostecenja organofunkcionalne osnove engrama razlog je organski uslovljenih hipomnezija koje se javljaju u sklopu usporenosti misaonog toka, hipovigilne paznje, nesigune orjentacije, smanjene kriticnosti. 3. lakunarna amnezija – secanje samo fragmenata ranijih dogadjaja, pojedinih delova ili detalja situacije; nakon arterioskleroticno ostecenih krvnih sudova mozga, delitijuma, i svih perioda gde svest oscilira. 4. psihogene amnezije Prouzrokovana jako traumatskim iskustvom. Nema somatskih poremecaja. Postoji potiskivanje ka nesvesnom. Osoba ne moze da se seti nekog traumatskog dogadjaja. Dogadjaj je potpuno potisnut – psiholoska zastita od retraumatizacije (prirodan proces). kod traume postoji poremecaj svesti 5. retrogradne amnezije – nesecanje dogadjaja pre kritickog dogadjaja (sec., min., sati, redje dana). Osobe sa poremecajima mozga se ne secaju sta je prethodilo dogadjaju. Etiologija: sve sto ostecuje organo-funkcionalnu dispoziciju CNS-a za upamcivanje, zadrzavanje i reprodukciju (udarac u glavu, vesanje, akutno trovanje). 6. anterogradne amnezije – nesecanje dogadjaja nakon traume. kongradna amnezija – ne secaje za period u kome je bio prekinut kontinuitet svesti Retko postoje obe amnezije kod istog bolesnika. 7. amnezije dementnih Cesta pojava kod starih osoba (izumiru nervne celije – demencija). 8. amnezije pod dejstvom supstanci Najcesce alkohol. Posle duzeg koriscenja prolazi kroz krvno-mozdanu barijeru i unistava mozdano tkivo. kvalitativni poremecaji pamcenja(paramnezije): 1. konfabulacija – izmisljena secanja za amnesticki period (najcesce pri lakurnoj amneziji) kojima nastoji da premosti, prekrije i ispuni praznine u secanju. Potreba da se falsifikuje realnost.Niima se nesvesno popunjavaju praznine u secanju(ostrvca amnezije).Simptom su Korsakovljevog sindroma,senilnih psihoza,javljajuse kod mastanja dece,kod sizofrenih bolesnika. 2. alomnezije – nije nuzno patologija; iluzije/ iskrivljena secnja. Iskrivljeno je prikazivamje u secanju neceg sto se stvarno zbilo. Etiologija: umor, nepaznja, trenutni patoloski afekat ili zelja da nesto prikazemo drugacije. 3. pseudomnezije – halucinacije secanja. Secanje necega sto se nije desilo ili nije peripirano; manije, depresije, sumanute ideje 4. jamnis – osecanje da se nikada nije odn. da se sada prvi put percipira (vidi, dozivljava, cuje, oseti) bice ili predmet koje je sigurno vise puta percipirano deja vu – osecanje da je nesto sto se prvi put percipira,vec vidjeno,dozivljeno.

15

Ovi fenomeni se javljaju pri naglom budjenju,u stanjima fizicke i psihicke iscrpljenosti,intoksacijakao i u slucajevima epilepsije,nekih neurotskih smetnji i sizofrenije. 4. pseudologija fantastika – (Mihnauzenov sindrom)-predstavlja mesavinu lazi,sumanutih ideja i falsifikovanih uspomena. 5. obmane pod dejstvom drazi – kad nam se nesto ucini. 6. obmane pod dejstvom sugestije – kod alkoholicara – pricaju o necemu cega nema. 7. patoloska lazljivost ili mitomanija je bolesna sklonost laganju,lazi uvek imaju simboliku imaginativnog ispunjenja zelja. 8. ekmenzija-poremecaj pamcenja koji se ispoljava u trenutnom ozivljavanju,docaravanju prizora iz proslosti,koje subjekt dozivljava kao aktuelne.Ovaj fenomen je opisan kod histericnih(u stanju provocirane hipnoze),u epizodama sumanutosti,kao i kod dejstva halucinogenih droga. INSTINKTI I NAGONI -Instinkti-su slozeni,nenauceni odgovori.To su nenauceni obrazci ponasanja,karakterisu se urodjenoscu,specificnoscu i nepoznavanjem cilja.Instinkt je urodjen i preformisan,sto znaci da je obrazac ponasanja dat iako nije naucen u toku razvoja-na primer:pile po izlazku iz jajeta kljuca,pace pliva... -karakteristike instinkta: 1.)urodjenost,preformiranost-nezavisan od iskustva,ne stice se ucenjem,vec se javlja u toku sazrevanja 2.)specificnost-svaka zivotinjska vrsta ima sebi svojstvene instinktivne obrazce ponasanja 3.)nepoznavanje cilja-zivotinja ne zna cilj i smisao svoje instiktivne aktivnosti 4.)pokrece se na dejstvo specificne drazi 5.)nepromenljivost redosleda aktivnosti u instinktivnoj radnji-osa pokajnica -Instinktivno ponasanje je arhaican oblik ponasanja.Na njega se nailazi u cistom obliku kod nekih zivotinjskih vrsta i mladih jedinki,dok se kasniji instinktivni obrazci ponasanja najcesce menjaju(kod nekih vrsta) procesom ucenja. -Nagoni-teznje za aktivnoscu izazvane organskim potrebama,koje imaju izvestan cilj,ali forme aktivnosti za zadovoljenje nagonskih potreba nisu urodjene,preformirane.Nagoni se pored ostalog odlikuju:filogenetskim kontinuitetom(nagon se nasledjuje),fizioloskom osnovom i univerzalnoscu(isti su za sve pripadnike iste vrste).Nagoni imaju svoju fiziolosku osnovu i njihovo odlaganje dovodi do poremecaja fizioloske ravnoteze.Covek nagon svesno dozivljava(za zivotinje se ne moze utvrditi da li dozivljavaju instinkte).Covek dozivljava nagona kao napetost,nemir,teznju.Zadovoljenje nagona izaziva:prijatnost,smirenje,olaksanje,zanos,dok osujecenje nagona prati neprijatna napetost,ponekad bes i agresivnost,ili potpuno iscrpljenje organizma. -Motivi-prema Rotu motivi su:organski ili psiholoski faktori koji pokrecu i regulisu ponasanje radi postizanja odredjenih ciljeva.Po njemu motivacija se moze definisati kao:proces pokretanja aktivnosti coveka,usmeravanje njegove aktivnosti na odredjene objekte i regulisanje te aktivnosti radi postizanja odredjenog cilja. -Nagonska aktivnost moze da bude slepa dok motivaciona aktivnost ima odredjeni smer. -Motovi se dele na: 1.)bioloske-to su motivi koji su odraz fizioloskih potreba i nazivaju se jos i fizioloskim ili primarnim motivima,Tu spadaju motivi:za hranom,vodom,seksualni,materinski(roditeljski)... 2.)socijalne-socijalni motivi su odraz psiholoskih potreba,koji se mogu zadovoljiti indirektnim ili direktnim ucescem drugih ljudi.Tu spadaju:gregarni motivi(teznja da se bude u drustvu,da se bude prihvacen),motiv samopotvrdjivanja(afirmacije),prestiza,sigurnosti,borbenosti,altruisticki motivi...Socijalni motivi su steceni. -Nezadovoljenje stecenih motiva covek podnosi lakse i duze.

16

-Pod satijacijom motiva podrazumeva se zasicenje ili prestanak u zadovoljavanju nekog motiva.Zadovoljen motiv ne pokrece na aktivnost.Obicno se zadovoljavaju trenutno najjaci i najvazniji motivi.To je onda dominantan motiv. -Hijerarhija motiva prema Maslovu: 1.)fizioloske potrebe-glad,zedj,seksualna zelja... 2.)potreba za sigurnoscu-licna egzistencija,finansijska sigurnost,sigurnost zaposlenja... 3.)potreba za ljubavlju i pripadanjem-za afektivnom vezanoscu 4.)potreba da nas drugi cene i da cenimo sami sebe 5.)potreba za samoostvarenjem(samoaktualizacijom)-da se razviju sopstveni potencijali. -Osnovni pojmovi iz oblasti motivacije: 1.)potreba-nedostatak odredjenih materija u organizmu i nuznost da se one nadoknade u cilju normalnog funkcionisanja organizma i odrzanja zivota.Ovako definisana potreba naziva se organska ili fizioloska potreba.Ali covek ima i svoje psiholoske potrebe-tu spada sve ono sto coveku psiholoski nedostaje. 2.)nagon-svesno dozivljena potreba(glad,zedj,seksualni nagon..).Neke potrebe kao sto su potreba organizma za mineralima i vitaminima ne dozivljavaju se svesno zato ovakve potrebe nisu nagoni. 3.)zelja-o zelji se govori kada uz potrebu i nagon postoji u svesti predstava privlacnog cilja koji moze da zadovolji postojecu potrebu. 4.)teznja-neodredjen motiv,ona nije kao zelja usmerena na odredjen konkretan objekat,vec ka nekoj vrsti objekta. 5.)namera-je motivacioni pojam ali je vezan za voljnu radnju i odluku.O nameri se govori kada postoji:a.)motiv b.)svesno voljno prihvatanje tog motiva c.)postavljanje cilja koji treba da se ostvari. Podela nagona: I. vitalni nagoni 1. nagon za samoodrzanjem a. nagon za zivljenjem Podrazumeva izbegavanje svih opasnih situacija koje su pretnja zivotu. Odbrana od agresije (spoljasnje & unutrasnje) koja je usmerena na coveka. Da li je agresija sila za sebe ili nagon? Pitanje je jos otvoreno. E.From (neoanaliticar) se bavio problemom agresije. Postoje 2 oblika agresije po njemu: 1. maligna agresija To je nesto sto vodi ka destrukciji. To nije u f-ji bioloske adaptacije. Ona ugrozava jedinku. Moze biti spoljasnja (grupna) ili unutrasnja (individualna koja moze dovesti do suicida – ?nagon). 2. benigna agresija (kontrolisana) Sve ono sto treba da bude prilagodjeno okvirima, kontrolisanost. Treba je podsticati!? Ona nas stiti kada smo ugrozeni (od strane okoline). Socijalno je neprihvatljiva, pa je mi potiskujemo. A ova agresija nas stiti od toga. Mozemo da kazemo NE! Pravljenje granica (spoljasnjih & unutrasnjih) da bi se cuvali. To je nasa odbrana granica unutar ili izvan sebe. To je nacin da se ostvari cilj, a da se napravi ravnoteza izmedju unutrasnjosti & spoljasnjosti, izmedju okoline & nas. Facijalna expresija – jako joj mnogo verujemo. Neverbalni deo je bitniji od reci. Neverbalno ponasanje i snovi su kanali za nesvesno. Ponasanje je filogenetski starije od reci, blize je instinktima & nagonskom delu. npr. Neko se pravi fin, a onda zalupi vrata. npr. Snovi! “Ne postoji osoba koja nema jezgro za ludilo!” npr. Omaske Treba razumeti dinamicnost. Zasto je neverbalno ponasanje vaznije?

17

motiv saznanja . Suicidalni pacijenti su skloni suicidnim mislima i suicidnim tendencijama.. iskustvo.motiv za polozajem u drustvu . nagoni za samoodrzanjem a. To je deo nagona u energetskom smislu. Sexualni nagon u energetskom smislu je libido. To je indikator postojanja odredjenih problema. To je energija tela. neki oblik psihopatologije ce se sigurno pojaviti. U razvoju covekovog govora postoje faze u ucenju govora & simbolizacije. naciju... suicid – realizovan cin 18 . - nagon za zivljenjem – moze biti povisen – ako tako nesto postoji. nagon za odrzanjem vrste a.Libido je energija seksualnog nagona. snizen – suicidalnost i autodestruktivnost depresije (to je jedan od osnovnih simptoma) Imaju nesanice od straha da ce umreti ili od samog sebe... Filogenetski mladje f-je su dosta promenljivije. Maniformno ponasanje kod adolescenata je normalno. Lose je reci: “Tvoj zivot je u tvojim rukama”.motiv samopotvrdjivanja altruisticki motiv – potreba da se zrtvuje (za bliznje.pedofilija. pa zato cesto pocinjavaju suicid u zoru. nije patoloski problem!? manija (jedan od simptoma) Manicni pacijenti ne mogu da propuste nesto.)ili u odnosu na nacin zadovoljenja(na primer:oralno-analne perverzije. (11-i poremecaj licnosti – postoji defekt u razvoju) b. Ogroman energetski deo se investira. Simbolicki reprezenat? Nase nesvesno ne pamti vreme! Ono pamti sadrzaje.) . Imaju nesanice koje objasnjavaju time da nista ne mogu da propuste. Patologija seksualnog nagona moze biti u odnosu na objekat (na primer:homoseksualnost. - II. nagon za ishranom zedj.Starije je. On ima svoj cilj ili (kako se kaze) objekat i ima nacin kako se zadovoljava. bitan pokazatelj za patolosko stanje. Tentameni su najcesce kao jedan apel za pomoc. roditeljski nagon socijalni nagoni (ili motivi) afilijativni motiv – potreba da budemo sa drugima . glad 2.. sexualni nagon Libido – pojam koji uvodi Frojd. suicidalne ideje – crne misli mogu da dovedu do suicidalne tendencije – razmisljanje kako ce on to da uradi Branko Copic – serija suicida bezvoljnih pacijenata tentamen – pokusaj suicida Svaki pokusaj suicida treba ozbiljno shvatiti. To je rizicna grupa jer.nekrofilija. Ne mora svaki tentamen da bude uvek realizovan suicid. ali pokazujemo kroz ponasanje. Krajnji oblik snizenog nagona za zivljenjem je suicid.motiv za radom POREMECAJI VITALNIH NAGONA 1. Tentamen treba uvek ozbiljno shvatiti. Cesto imaju i strah od narednog dana. Nekad ne mozemo da verbalizujemo.) b. Ne mora svaki suicid da bude realizovan.

Svest je izmenjena-opisana je kod temporalne epilepsije. a nije smanjena potreba za hranom.sama sebi oduzima zivot. bolesnici nemaju snagu da dignu ruku na sebe. -Kod neuroticnih.koji naglo nastaje.sumanutog verovanja da se smrt vec odigrala.To su najcesce:dementne osobe. to je vise greska terapeuta (mozda u proceni pacijenta). Medjutim.ti zahtevi nisu uvek odraz istinske zelje za smrcu.Iako traze smrt.depresivnih ideja gresnosti i krivice.gde je egzekutor druga osoba.najcesce depresivnih osoba. bulimareksija (nije dijagnosticka kategorija) – o tome govori dr. Terapeut mora da cuje pacijenta. Apel za pomoc – kao zavrsna faza. Ne samo sto moze da ugrozi zivot vec moze i da hendikepira u buducnosti – generativno-reproduktivni smisao. Postoji i strah od sexualnosti. bulimija Oni koji mnogo jedu. kad vec imaju malo snage. Imaju strah od zivljenja samostalno. 19 .koji mogu i tragicno da se zavrse. ostaje se u kontaktu. U depresijama. -Samoubistva mogu biti aktivna i pasivna.pa se cesto takva samoubistva oglasavaju slucajnim. Npr. -U patoloskim stanjima bolesnici se sami ubijaju pod dejstvom imperativnih halucinacija. Ako dodje do ovih suicida (ili tentamena).postoji sklonost samopovredjivanju.pa je samoubistvo “samo formalnost”. Oni koji ne jedu. Proredjuje se poseta. Kad uspesno udju u taj deo – kontrola sto znaci: “to sto kontrolisem hranu ja kontrolisem svoje telo & okolinu”. Bitan je i kontekst (zivljenja) – sada je oruzje najcesci uzrok suicida.Kod aktivnog samoubistva osoba. Nema unutrasnje predstave svoga tela onakvog kakvo jeste. a zene se cesce obese.traje kratko i naglo prolazi. Muskarci se cesce upucaju.epilepticari. smanjen(manifestuje se gladovanjem koje moze biti namerno usled strajka ili sumanutosti ili nenamerno) – javlja se kod depresija. Dijeta je nezadovoljstvo telom.mrsavljenje. shizofrenicari se iskasape. Rasel b. kad pocnu da izlaze iz depresije.Postoje i takozvani demonstrativni ili teatralni pokusaji samoubistva(manipulativna samoubistva). shizofrenija (mentalna) anoreksija-glavni simptomi su:gubitak apetita. inteligentne.lueticari.a kod pasivnog dovodi sebe u opasne situacije. ali imaju ideje. Ocuvana svest & misljenje (uglavnom). bilansna samoubistva (pacijenti imaju ideju: “Ne mogu da se izlecim” – ovo proizilazi iz bolesti) U zavrsnim fazam psihoterapije i kada treba da se separiraju od terapeuta (setting). Cesto je fiksacija na jedan deo tela.sumanutih ideja.Medjutim svaki pokusaj samoubistva treba shvati ozbiljno-kao bolesnikovu poslednju molbu za pomoc.Sto je neko bolesniji – to je suicid brutalniji. To je ozbiljna bolest. introspektivne osobe – uvelicavajuce staklo & tamne naocare – tzv. cesto vrse suicid zbog straha od buducnosti.Nekada samoubistva mogu biti i odraz teznje da se kazni okolina. nagon za ishranom(poremecaj nutricionog nagona) poremecaji u ishrani mogu biti: kvantitativni poremecaj povecan – bolesna prozdrljivost-bolesnici halapljivo jedu i mogu se ugusiti zalogajem koji ne sazvacu.ali bez svesne zelje za samounistenjem.neuroticni fenomeni i prestanak menstruacije kod zena. -Eutanazija je zahtev neizlecivih bolesnika ili beznadeznih ranjenika da im se “skrate muke”. jer gube kontrolu nad sobom & svojom okolinom. Ne smeju da se opuste.Postoji tzv “Vucija glad”-oblik bolesne prozdrljivosti. pred kraj teske depresije.

antropofagija – jedenje ljudskog mesa(ljudozderstvo) 3. sexualni nagon kvantitativni poremecaji povisen – (hiper)manija satirijaza – kod muskarca nimfomanija – kod zena snizen – etiologija moze biti organska ili psihogena. gubitak menstruacije (kod zena) 2.Smenjivanje restriktivnog perioda & bulimije. Oni koji imaju anoreksiju. hipofiza vise ne luci prolaktin (ovarijum) 3. nema smanjenja nagona za ishranom Sve se to moze desiti i kod bulimije. gube se tecnost. a ono sto pojedu povracaju. nekrofagija – jedenje leseva ljudi ili zivotinja 4. kad srcani misic moze da se zaustavi. trudnoca 1. ali se ostvaruje malo drugacije. Ulazi se kao u neku vrstu ludila kvalitativni poremecaji -vidjaju se u trudnoci(neuobicajeni izbor hrane). picae – cudni prohtevi vezani za vrstu hrane. homosexualnost – objekat zadovoljavanja je osoba istog pola lezbejstvo ili tribadizam ili safizam – zene pederastija ili uranizam – muskarci 20 . ne unosenje dovoljno elektrolita (Ka & Ca) 4. 2. 5. Cesto je kod mladih. estradiol – masna kiselina) & proteini.)anomalije izbora seksualnog objekta-inverzije 2. Pri gubitku telesne mase. a krenu da odrzavaju liniju. Kada se jede fecis ljudi ili zivotinjski sekreti. Kada se jedu delovi ljudskog tela (mozga – nastaju encefaliti). onda se gubi Ka. Moze doci do naglog zastoja srcanog misica – hipokalemija. masti (pri gubitku masti gube se i masti u kojima se nalaze ovarijumi. impotencija – muskarci (nema erekcije.)anomalije u nacinu zadovoljavanja seksualnog nagona-perverzije sexualne inverzije – u odnosu na objekat sexualnog zadovojavanja narcizam – u prvoj fazi – narcisticka faza (beba je sama sebi dovoljna). Ako je praceno povracanjem. One ne umiru zbog gubitka tezine. Moze cak da ugrozi i zivot. Poremecaji koji karakterisu anoreksiju: progresivni pad telesne tezine (20-30 kg manje) 1. niti orgazma) anorgazmija – zene (nema orgazma) frigidnost – zene (gasenje libida) - kvalitativni poremecaji -dele se na dve grupe: 1. medjutim postoje i odrasli koji se tako ponasaju. poremecaji nagona za odrzanjem vrste a. Kada se jedu delovi mrtvog tela. pa mnogo jedu. koprofagija – jedenje fekalija(sopstvene ili tudje) 2.ili su znak teske dusevne bolesti. vec zbog gore navedenog.

Transvestit ne zeli da promeni pol. ali su uloge u sexualnom cinu potpuno promenjene felacio – lizanje ili sisanje.)Transvestitizam-znaci privremeno uzivanje u pripadnosti drugom polu u oblacenju odece suprotnog pola. potpuno prirodno u situacijama u kojima se ne dozivljava orgazam..) homosexualizam izazvan poremecajima psihosexualnog razvoja organski homosexualizam – poremecaj zlezda sa unutrasnjim lucenjem pedofiija – objekat zadovoljavanja je daleko mladja osoba geronfilija – objekat zadovoljavanja je samo starija osoba zoofilija – objekat zadovoljavanja je zivotinja nekrofilija – objekat zadovoljavanja je mrtva osoba ili zivotinja sexualne perverzije – u odnosu na nacin sexualnog zadovoljavanja nastrani nacini dozivjavanja orgazma masturbacija Ako je to jedini nacin zadovoljavanja u odraslom dobu..)...Osoba zeli da ide na operaciju i promeni pol. Pitanje u roditeljstvu – kad roditelj hoce da ima sina ili cerku – decaci – duga kosa. zatvor. pa samim tim uvek imaju individualnu boju. roze garderoba – suprotan pristup roditelja. Kada se odnose na “izvansubjektivnu stvarnost” – vise 21 . subjektivan.. EMOCIJE Emocije su specifican. ili vire ili se pokazuju. ali i nas samih. 2. nacin dozivljavanja okoline.kao i zeljom da se pripada suprotnom polu. izrazavanje kroz psovke – nose frustracije -Poremecaji polnog identiteta: 1. nose stalno pantalone (ne mora uvek ali moze cesto).a pre puberteta kod decaka se javlja zelja da se pretvori u zenu. voajerizam – potreba za posmatranjem odnosa drugih sodomija – odnos sa zivotinjama fetisizam – obozavanje samo jednog objekta (ili samo jedna cela osoba ili stvari koje pripadaju jednoj osobi) sadizam & mazohizam – potreba da muce druge osobe & potreba da budu muceni da bi doziveli orgazam transvestitizam – moraju da obuku odecu osobe suprotnog pola (to ne mora biti vidljivo).. Ne mogu da prevazidju najranije uzraste.Osoba zeli da zivi i da je prihvate kao licnost suprotnog pola.kastraciji pravljenju vaginalne proteze.Takve se osobe podvrgavaju:hormonalnoj terapiji. pa onda introjektujemo objekte u sebe (introjektujemo odnos moskarac – muskarac???) egzibicionizam U parkovima. metatropizam – postoji heterosexualni odnos. To ima i kod dece – to su koreni patologije.. Infantilna struktura licnosti (nezrele osobe). Prirodan nacin zadovoljavanja u odredjenim uslovima (mornari.okazioni homosexualizam – u specificnim uslovima zivota (vojska. devojcice – “musakrace” – roditelji se ponasaju kao prema sinu. bazicnoj potrebi” Covek ima potrebu da ima ljubav. pozoristu..)Transseksualizam-se ispoljava jos u najranijem detinjstvu. homosexualnost – i po nacinu je patologija “Covek je protivurecno bice u svojoj “bazicnoj osnovi”.Transseksualizam se karakterise “osecajem’ osobe da pripada drugom polu. -Poremecaji polnog identiteta u detinjstvu ispoljavaju se kao nelagodnost i nezadovoljstvo sopstvenim polom. zatvor.

RAZVOJ EMOCIJA -Dete pri dolasku na svet ne donosi sve emocije vec se one sticu tokom razvojaucenjem.odnosno neprijatnosti i prijatnosti a kompleksna osecanja nazivaju se emocijama. hteli mi to ili ne. Odrazavaju nas stav i odnos prema obektima.nezadovoljstvo i zadovoljstvo) 3. -Katarina Bridzes je posmatrala razvoj emocija kod dece od nekoliko dana pa do druge godine. -U toku emocionalnih dozivljavanja nastaju promenu u radu unutrasnjih organa(krvotok.zatim karakteristicni izrazajni pokreti lica(mimika).Smatra se da su primarne emocije uslovljene nasledjem.cudjenje.koji se javlja kao reakcija na odredjenu realnu ili imaginativnu realnost. -Osecanja mogu biti elementarna i kompleksna.tuga.Iz tog stanja postepeno se izdvajaju posebne emocije..Vremenom iz njih se izdvajaju ostale emocije. Emocionalni dozivljaji mogu biti uslovljeni informacijama spolja ili unutra. Elementi koji uticu na razvoj emocionalnog dozivljaja: frustracije (nezadovoljenje) vitalnih nagona (motiva) 1.Na uzrastu izmedju 1-3 meseca izdvajaju se dve emocije-opste stanje neprijatnosti i opste stanje prijatnosti.samosvest) 4.)emocije vezane za procenjivanje sveta i naseg mesta u njemu(humor. opazanje informacija (emocije kao reakcija na ono sto se opaza) 2.iako se ne javljaju kod sve dece na istom uzrastu.Decije emocije su intenzivne ali kratkotrajne i prolazne.) 3. stid.krivica.varenje.)emocije kao odgovor na stimulacije cula(bol.strah) 2.)raspolzenja(timija)-relativno trajno i konstantno stanje nasih osecanja.mrznja.Iz opsteg stanja neprijatnosti izdvajaju se:osecanje gneva. a oseca uvek”. Emocije su specifican odnos coveka prema konkretnim predmetima ili pojavama i imaju subjektivan karakter.Elementarna osecanja rezultat su culnog zadovoljstva-nezadovoljstva.prezir) 5. sram. jer odnos prema odredjenom objektu je stalno prisutan u nama.Kroz osecaje(osete) upoznajemo svojstva i osobine stvari a u osecanjima dozivljavamo svoj odnos prema tim stvarima. a kada se odnose na samog subjekta izrazavaju biotonus ili difuznu nelagodnost odn.ljubomora.)primarne emocije(radost.gnev. blazenost vezanu za zadovoljenje nagonskih potreba.zavist.kajanje.estetska osecanja.a da se ostale sticu ucenjem.ali iskustvo stilizuje i modifikuje emocionalne izraze.Iz opsteg stanja prijatnosti izdvajaju se:ponos.tela(pantomimika) i glasa(vokalna mimika).ponossram.ljubav(6-18 meseci) i radost(18-24 meseca).govore o subjektu.Danas se smatra da je izrazavanje primarnih emocija genetski programirano. Neki ljudi tesko mogu da verbalizuju.divljenje. a odrazavaju neposredan dozivljaj naseg ja.Osecajanja izrazavaju covekov odnos prema stvarima i pojavama. sopstvena ponasanja (ponos.Postojanje ovog istog redosleda sugerise ucesce faktora sazrevanja.)emocije koje se odnose na druge ljude(ljubav.disanje). 22 . KLASIFIKACIJA OSECANJA -Strah-intenzivno osecanje velike napetosti i razdrazljivosti.gadjenja i straha(3-6 meseca) i ljubomore(12-18 meseci).)emocije koje se odnose na samoocenu(uspeh-neuspeh. -Prema Krecu i Kracfildu postoji sest klasa emocija: 1. ali osecaju – aleksitimicne osobe. “Covek misli ponekad. opustenost..Posle rodjenja javlja se prvo opste i difuzno stanje uzbudjenosti.Ona je ustanovila da se kvalitativno nove emocije javljaju uvek istim redosledom.usamljenost) 6.odvratnost. One su specijalna reakcija na informaciju – zato su vazne.

pometnjom. -Gnev.emocionalnom hiperaktivnoscu.promena ritma disanja. hipomanicne osobe – to nije patologija – stalno su vesele. OTKRIVANJE EMOCIJA -Telesne manifestacije:crvenilo lica pri stidu.U kori velikog mozga nastaje zauzimanje emocionalnog stava.kao i u radu znojnih zlezda. -Projektivni testovi TEORIJE NASTANKA EMOCIJA 1..Stah koji nije vezan za objekat nazivao lebdeci(difuzni)strah.a ekstaza je emocija neizmerne srece. flegmaticne.kada dodje do nadrazaja receptora dolazi do slanja informacija u korteks i talamus.a moze i da pocini zlocin(ubistvo) ili samoubistvo. -Agitacija-stanje psihicke eksitacije.culna neosetljivost. Temperament je dispozicija za nacin emocionalnog reagovanja i to je uredjeno. subdepresivne osobe. -Sentiment-“emocionalni engram” -Estetska osecanja-su proizvod ocenjivanja necega.) -Uzas-je strah maksimalnog intenziteta. 2.Opasnost je intrapsihicka.Kod reci koje imaju simbolicko znacenje za ispitanika(tj izazivaju odredjene emocije) javice se produzeno reakciono vreme.krvnog pritiska.-Anksioznost-iscekivanje nesrece ili uzasa.U njoj ne dolazi do dezinhibicije diencefalona kako su mislili Kenon i Bard vec dolazi do aktivacije obrazaca u diencefalonu.u nesvesnom delu psihe.Anksiozna osoba moze reagovati stuporom ili psihomotornim nemirom i agitacijom.zatim dolazi do reagovanja perifernih organa(suva usta. -Radost-emocionalan satisfakcija posle postignutog cilja.)Mek Linova teorija-smatra limbicki sistem sedistem emocija.drhtanje.. RASPOLOZENJA Raspolozenje je trajno i ravnomerno stanje osecanja i ono zavisi od temperamenta licnosti.srzba ili bes-reakcija kao odgovor na ometanje i zadovoljenje nasih motiva i osujecenje nasih ciljeva.).snizenje otpora koze na galvansku struju.bledilo pri strahu.praceno poremecenim psihomotornim ponasanjem.agorafobija.impulsivni izliv emocija. -Zalost-reakcija na gubitak objekta vaznog za licnost -Culna osecanja-osecanja koja prate culne utiske(osecaj bola pracen je neprijatnoscu). 23 .Tada kora prestaje da inhibira subkortikalne centre(talamus). Npr.o su osecanja lepog. -Poligraf-registruje periodicne promene u srcanom ritmu.gubljenjem kontrole.Anksioznost je reakcija uzbune da bi nesto moglo prodreti u svest.blazenstva i bozanstva.zatim ti somatski znaci izazivaju emociju(“plasim se medveda”).. -Patoloske ekstaze-odlikuje apsolutna nepomicnost. -Jungov test-bazira se na brzom asociranju ispitanika kome se govore reci i trazi odgovor.Iracionalni(neuroticni) strahovi koji su vezani za odredjene objekte nazivaju se fobijama(na primer:klaustofobija.promenljivog intenziteta.i talamus reaguje jednim od emocionalnih ponasanja tako sto salje periferiji impulse.postovanja.)Kenon-Bardova(talamicka) teorija-Prema toj teoriji.U takvom stanju osoba odluta(fuge). -Egzaltacija-psihomotorna uzbudjenost..Postoje indiferentne i diferentne reci.Anksioznost moze biti neuroticna i psihoticna.disanju i elektrofizioloskim manifestacijama.pulsa. -Raptus-intenzivni. 3.uzvisena radost i tvrdnja osobe da je dosla do natprirodnog unutrasnjeg iskustva.)Dzems-Langeova teorija-prema njima sema nastajanja emocija je:nadrazi se receptor(“vidim medveda”)..

kolerici – impulsivni.ravnomerna su i izraz su vitalnih osecanja.a snizeno ili ugaseno hipotimija ili atimija.posle cega nastupa olaksanje 3.). praceno & somatskim (telesnim) manifestacijama. druge ljude iridacija afekta – afektivna fiksiranost za neku osobu (prva asocijacija zbog 2. Karakteristike afekta su: projiciranje (projektovanje) afekta – premestanje sopstvenog stanja na 1. suva usta. depresija.spoljnjih(nekada i klimatskih) faktora i drugih mnogobrojnih razloga. prisile.. -Afekat ima sintimno i katatimno dejstvo. borba 3. zamrzavanje POREMECAJI EMOCIJA 24 .Raspolozenja zavise od stanja vegetativnog nervnog sistema.Remeteci logicno misljenje afekat izaziva rigidan misaoni tok.Raspolozenja su manje intenzivna emocionalna stanja. Strah & anksioznost su bazicna podloga za razvoj patologije. Npr. imena) koju prosirujemo na nekog drugog. AFEKTI Afekat je kratkotrajno. zaboravljanje pod dejstvom afekta ..Svi poremecaji raspolozenja nazivaju se distimije. Zdravi nacini odbrane – obraditi razlog za strah. bezanje 2.. vrlo intenzivno stanje osecanja. To je sve deo temperamenta. potiskivanje afekta Zasto su vazni afekti? Jer. ko joj je slican (sirenje afekta) abreakcija afekta – praznjenje afekta. afekti uticu na: misljenje – pojava precenjenih ili sumanutih ideja svest – suzenje svesti u afektu (kod elgrantnih pacijenata) paznja – rasejanost.. afekat straha – sirenje zenica.Pojacano raspolozenje je hipertimija.percepcija pamcenje – falsifikovana osecanja nagoni – afekat moze da blokira nagon volja – depresija (smanjenje volje) Tipovi reakcija kod stresa mogu biti: 1.nekriticnost.odsustvo plana u intelektualnoj delatnosti.. -Afekti deluju skoro na sve psihicke funkcije i smanjuju svesnu kontrolu postupaka.endokrinog aparata.Pod sintimnim dejstvom se podrazumeva mehanizam koji ne dozvoljava da neki drugi afektivni sadrzaji izmene opste raspolozenje(tuga izaziva iscekivanje pesimistickog ishoda).Afekat na svest deluje dvojako:ili popravlja stanje svesti(somnolentni se budi pod dejstvom jakog afekta) ili izaziva suzenje ili gubljenje svesti.Regulisanje raspolozenja vezano je za odgovarajuce centre u medju mozgu i poznato je kao timicka funkcija.Katatimno dejstvo ogleda se u nesposobnosti objektivnog zakljuciovanja u situacijama koje su intenzivno obojene(zaljubljeni). 4. Iz stalnog trpljenja anksioznosti & straha moze se razviti patologija (fobije. intelektualna (racionalna) obrada afekta 5.. anksiozne neuroze.unutrasnjeg fizioloskog sklada(odsustvo bolova i bolesti).koja traju duze.Sinonim za raspolozenje je timija.

To ponasanje je vezano za bezuslovne. dogadjaja. Kvantitativni poremecaji najcesce pripadaju nepsihoticnoj psihopatologiji. Na kraju ih proucavamo zbog evolutivnog toka coveka kao bica. oneraspolozi. paznja.na primer) produzeni afekt-afekt duzeg trajanja i otporan na dejstvo novih situacija i 7. epilepsija. a kvalitativni poremecaji pripadaju psihoticnoj psihopatologiji. nesanica. Lako se 4. 3. jer se covek razlikuje od zivotinja bas po volji & svesti. paratimija – osecanja suprotna karakteru drazi (na radosnu vest reaguje a. supstanci(kod kanabisa i hasisa. gubitak apetita. shizofrenija.pracena pojacanom psihomotorikom i pojacanim impulsom za govorenjem(logoreja) apatija – pad raspolozenja. nevoljna – usko vezana za instinkte. mrznje na primer. opsednutost “crnim mislima”. Volja & svest obelezavaju ljudski (coveciji) rod. usporenost misaonog toka. 25 . instinktivne radnje. defekt emocionalne rezonance Najcesce su poremecaji kvantitiativni.Emocionalno 8. stanje utucenosti i ravnodusnosti.Srece se kod epilepticara i psihopata. hipotenacitet – hipervigilna 2. motive. afektivna ambivalencija-istovremeno postojanje dva suprotna osecanja-ljubavi i 9. psihopatija amotivacioni sindrom-razvija se u slucajevima zloupotrebe psihoaktivnih 6.sizofreni bolesnici tesko se uklapaju u novonastale situacije. manicno raspolozenje – poviseno osnovno raspolozenje. ostecen frontalni rezanj i masovno ostecenje mozdanog tkiva. vise se oseca praznina i bezvoljnost. 1. Podela voljne aktivnosti: voljna (trenutno se bavimo ovim) 1.. Izrazava se kao: 1. beznadeznost i bespomocnost. ali svest nemaju. rekovalescencija emocionalna labilonost – stanje lako promenljivog raspolozenja. jos lakse razvedri i razveseli. ali nedostaje tuzno raspolozenje (karakteristicno za depresiju). afektivna krutost-karakterise usporena izmena afektivnog tona. neraspolozenjem i obratno) paramimija – nesklad subjektivnog raspolozenja i afektivnog izraza (tuzan b. otudjeni. shizofrenija. ubrzan misaoni tok i psihomotorika euforija – ekstremna veselost. emocionalna inkontinencija – do karikature pojacana labilnost patoloska razdrazljivost(reakcija kratkog spoja) – brzo i violentno (nasilno) 5. afektivna inverzija – obrt afektiviteta. Podseca na depresiju. pad vitalnih dinamizama. reagovanje na mali povod mrzovoljom i odbojnoscu. Deo f-je volje zivotinje mogu da manifestuju.Znak su ozbiljnih psihickih poremecaja celokupne licnosti. nagone 2. kvalitativni poremecaji emocija: -Kvalitativni poremecaji afekta karakterisu se neodgovarajucim afektivnim odgovorima na stimuluse iz spoljasnjeg sveta. bolesnik se smesi i obrnuto) 2. VOLJA Volja & svest su posebne f-je.kvantitativni poremecaji emocija: depresivno raspolozenje – povlacenje u sebe. Tesko je definisati ove termine pa zato postoje razlicite definicije. Sve ostale f-je na odredjeni nacin mogu da se vide i kod drugih zivotinja. I zivotinje pokazuju neku vrstu motornog ponasanja koje moze da pokazuje volju. potistenost.

Pod tim se podrazumeva dozivljaj prihvatanja odredjenog cilja kao svrhe akcije-dozivljaj samog sebe kao uzroka preduzimanja akcije.kompulsivnih i automatskih aktivnosti.najcesce na kombinaciju intelektualnih i emocionalnih funkcija.nuzna bioloska radnja bez ikakve volje. Volja & svest se uslovljavaju.Jednostavne su one kod kojih se na dozivljaj potrebe neposredno nadovezuje javljanje.neodgovornim.smatrajuci da se volja svodi na druge psihicke funkcije.njihovog koriscenja za izradu odredjenih predmeta.koje su bile nekada svesne radnje. motive.Slozene su one voljne radnje kod kojih se bira izmedju vise motiva.U svim ovim fazama mogu da postoje poremecaji koji osujecuju zavrsetak voljne radnje.Osnovna karakteristika odrasle osobe je sposobnost da prigusi.Kod kompulsivnih radnji kao sto je stalno pranje ruku kod opsesivnokompulsivnih neuroticara.ne sadrze vise ni dozivljaj potrebe ni izbora cilja.na nesto naterani ili se odigrava jedna slepa. -Volja bi bila energija koju svesno ja ulaze da bi realizovalo sopstvene zelje. -Sastavni deo voljne radnje je odluka.)ambivalentni ili konflikt privlacenja i odbijanja-kada prema jednom istom objektu(osobi) postoji istovremeno i privlacenje i odbijanje(suprotna.o mogucnosti i nacinu ostvarivanja cilja.O voljnoj radnji se govori kada postoji: 1.Subjekt cesto nije u stanju da prihvati odredjeni cilj i da donese odluku-tada je rec o konfliktnim situacijama. -Definicija:volja je sposobnost izbora cilja i sposobnost organizacije realizacije anticipiranog(ocekivanog) cilja.koja ce ih uciniti nesposobnim.Automatizovane radnje kao sto su na primer pisanje i hodanje. -Sistem voljnih radnji naziva se delatnoscu.(na primer-ratne neuroze) 3.vise zamisljenih ciljeva.Prema Kurtu Levinu(gestaltisti) postoje tri glavna tipa konflikata: 1.)svesno nastojanje da se prihvaceni cilj ostvari -Voljne radnje se razlikuju od refleksnih. potisne neke svoje zelje.Na primer-ambivalentni stav decaka prema ocu koga i voli i mrzi.kao i u fazi organizovanja odluke.Slobodna volja bi se manifestovala kao sposobnost da se odbranimo od prvog motiva ili nezeljenih motiva.nema dozivljaja potrebe ni cilja. 26 .proveravanje kvaliteta proizvedenih predmeta. odlozi.)zamisljanje i predvidjanje cilja kojim se ona moze zadovoljiti 3.Ovo moze da bude najtezi tip konflikta.prihvatanje i ostvarivanje cilja kojim se potreba zadovoljava.a cesto i nacina njihovog ostvarivanja.Na primer delatnost fabrickog radnika se sastoji iz vise radnji-dolazak u fabriku.)konflikt dvostrukog privlacenja-kada covek treba da se opredeli za jedan od dva privlacna cilja. Zato je volja usko vezana za svest.Volja dolazi do izrazaja upravo u voljnim radnjama. -Volja je psihicka funkcija koju mnogi autori ne priznaju. onog svesnog ja. -Jaspers govori o volji i voljnim radnjama samo u slucajevima kada se dozivi izbor ili odluka.nema dozivljaja odluke.U protivnom javlja se osecanje da smo savladani. Covek ne bi mogao ovo da odlozi da nema svest.priprema masina i alata za rad. Tako je volja najmladja f-ja.Kod refleksne aktivnosti kao sto je suzavanje zenice usled pojacane svetlosti.Njima covek ostvaruje ciljeve koje je prihvatio kao svrhu akcije.)konflikt dvostruktog odbijanja-kada covek dodje u situaciju da mora uciniti jednu od dve neprijatne stvari(od dva zla treba izabrati manje)-pod takvim okolnostima ljudi ponekad “beze iz situacije” na primer “beze u bolest”.neuracunljivim. -Akcije koje se preduzimaju na osnovu svesno i namerno izabranih ciljeva nazivaju se voljnim radnjama. odbaci.prihvatanje odredjenog cilja i akciju na realizaciji cilja voljne radnje.ni nacina izvrsenja aktivnosti. Volja je osobina svesti.Poremecaji mogu biti u fazi donosenja odluke. pa i akcije.Ona podrazumeva svest o cilju koji se zeli.Voljna radnja je svesna radnja. -Mnogi osporavaju pojam slobodne volje.)dozivljaj potrebe 2. 2.Prema njima na izbor cilja voljne radnje uticu drugi motivi.ambivalentna osecanja). -Voljne radnje mogu biti jednostavne i slozene.Na primer:covek oseca glad i uzima hranu sa stola.

i jednostavnih pokreta i slozenih akcija. To stvara napetost.volja je energija svesnog ja koja se ulaze u realizaciju svesne zelje i njom svest koci odbacuje nase neprihvacene zelje . Ona je eneretska kategorija i predstavlja snagu koju svesno ja investira u odbacivanje ili u realizaciju snazne zelje. zelja. potrebe? Nekada smo svesni svoje potrebe a nekada ne! Razlog neostvarene (neosvescene) zelje ??? drugim delom je svesno. -U poremecaje voljne aktivnosti ubrajaju se:slabost volje. Pritisak roditelja moze da izazove jos gore efekte. Ako nasa moralnost (nad ja) napravi zapreku onda je to mnogo ozbiljnije. unutar nas – 2. motivisana).snazan afekat (npr. Puno gresimo ako mislimo da neko drugi to treba da uradi za nas. Ona moze da je usaglasena sa motivima koje mi imamo.volja je svesna aktivnost i jedna od manifestacija svesnog ja. Tu ne dozvoljavamo sebi (depresija – snazno nad ja).)fizioloski uslovi-nesanica. SLABOST VOLJE 1. Definicija volje: . zaljubimo se) – sve mozemo – afekat moze biti i podsticaj kod poremecene svesti b.umor 27 . Super ego dolazi u jake konflikte ???. POREMECAJI VOLJE Poremecaji volje mogu biti i razvojni fenomen (npr.)Hipobulija-snizenje voljnih dinamizama.volja se shvata kao kao jedna od osobina svesti (svesnog ja) – to je najmladja f-ja .impulsivni fenomeni i katatoni poremecaji. potrebno je svesno angazujemo i usmerimo psihicku i motornu aktivnost u odredjenom pravcu tj.-Za izvodjenje svih. Upornost & doslednost su kvalitativna obelezja normalne volje. kod ocuvane svesti a. da izvrsimo voljni akt. To se tesko leci i tesko se iz toga izlazi.Moze nastati u fizioloskim i patoloskim uslovima. Postoji borba da svladamo konflikt nasih motiva. Potrebno je mobilisati energiju – Znaci motiv (snaga motiva. a. odnosno nase zelje) da izadjemo iz ove situacije. .nemanje motiva. Poremecaji volje zbog pada voljne aktivnosti: gubitak 1. Da li smo uvek svesni zelje. Kako nastaje volja? U svesti se javi zelja (instinktivna. instinkata nesto koci. potreba da se nesto odredjeno uradi. jer ne mozemo da odlozimo (svesno ja). Konflikt motiva moze biti: van nas – socijalno uslovljen 1. . bezvoljnost u adolescenciji – “mrzovoljni smo”). Zelja moze da bude rezultat nagona (vitalnih & socijalnih). Iz bilo kojih razloga. poremecaj svesti znacajno utice na sve ostale f-ja.

3.)Abulija-gasenje voljnih podstreka usled emocionalnih poremecaja licnosti.autodestruktivni 2.)Apragmatizam-voljne aktivnosti su poremecene.plasticno modelovanje.)kradji-kleptomanija 4. 4.Dominiraju:negativisticka aktivnost(otpor).Istovremeno sa pojavom impulsa javlja se i neodoljiva potreba da se on zadovolji. IMPULSIVNI FENOMENI -Impulsivne radnje ili postupci su nametnuti.b.To je tzv produzeno nedelanje.pri cemu je sprecena realizacija koordinisanih aktivnosti.Sugestibilne osobe su:deca.impulsivnim nasiljem.emocionalno nezrele licnosti.nedoslednosti ciljeva. 2.psihopate.koriscenja hasisa.ali je svest pored toga najcesce bistra.infekcija i intoksacija CNS.)Katalepsija-nepotrebno i prolongirano zadrzavanje nametnutog ili spontano zauzetog polozaja(katalepsis-ukocenost).Postoje mnogi primeri impulsivnih fenomena.)Sugestibilnost-pasivno i cesto nekriticno prihvatanje tudjih naloga i ideja bez predhodne intelektualne procene o njihovoj logickoj svrsishodnosti.jedan od njih je i kleptomanija-prisilna kradja.)Ambitendencija-nesposobnost izbora izmedju razlicitih.LSD-a kao i kod tumora mozga i ostecenja CNS.nametnuti licnosti.Pri tome je sacuvana logicka i svesna ideacija.neobuzdani fenomeni koji se odvijaju van procesa misljenja.nesposobnosti izbora.)Katatonija-pacijent je skamenjen.gasenja svih motiva ili stremljenja(anhormija).poput kipa. 5. 1.psihotocnih.)bezanju-dromomanija 3.umno zaostalih osoba.nedostupan.depresivni pacijenti i neki somatski bolesnici.Ove faze mogu biti naglo prekinute ispadima:stuporom ili napadom besa.neuroticari.pa im mozemo modelovati polozaje tela koji oni dugo zadrzavaju bez vidnih znakova umora-uglavnom leze u vazduhu(fenomen psihickog jastuka).)objektima-seksualni.uticaj.psihopata ili su posedica organskog oboljenja mozga. -Kod katatonije rec je o veoma dubokoj disocijaciji psihomotorne aktivnosti.patoloskog pijanstva.oligofrene ili dementne osobe kao i psihicki obolele osobe.pasivnost.kriminalni.eksplozivnom turbulencijom.destruktivni.samooptuzivanje. 28 .Osoba se nalazi u tzv zacaranom krugu-gde impulsivna zelja stvara napetost.napadni i po svojoj fenomenologiji.pokreti.kricima.samoubilacki.ideje.ne podlezu misaonoj cenzuri.ali ubrzo dolazi do kajanja i osecanja krivice sto se impulsu podleglo i ponovo se krug obnavlja i prekida na isti nacin.ponekad i trajnim mutizmom kao vrlo akutnim izrazavanjem gneva. 2.Osoba ih je svesna ali ne uspeva da se od njih odbrani.ideje ili zelje na akciju.kao i zbog potiskivanja radi prevazilazenja intrapsihickog konflikta.Abulija se manifestuje slaboscu i usporenoscu volje pri prelasku sa zamisli.)toksikomanijama -Impulsivne radnje i postupci opisani su kod:epilepticara.sugestibilnost.gde se bez predhodnog naredjenja oponasaju tudji govor.mimika.Moguca je snazna psihicka aktivnost-halucinacije.a moze biti pracena ili izazvana afektivnom ambivalencijom. KATATONI POREMECAJI -Ovi poremecaji su brojni. -Ovi fenomeni se ispoljavaju kod-sizofrenije.suprotnih motiva.vostana fleksibilnost.)patoloski uslovi-psihicki poremecaji ili deficit inteligencije -Snizenje i gasnje voljnih dinamizama nastaje zbog apatije.Pacijenti ispoljavaju vostanu savitljivost.od napetosti se brani praznjenjem i dozivljavanjem olaksanja.To su po pravilu bezvoljne licnosti.Moze se javiti mimetizam.kao mrtav.)izazivanju pozara-piromanija 5. -Impulsivnost se moze usmeravati ka: 1.ubilacki.

7. 6.depresivni.3. 8. 9.a aktivni-agresivnom opozicijom.donosi sudove o sopstvenom ponasanju.zamislja) svest o samom sebi(samosvest) 3.)Psihomotorni nemir-manifestuje se motornom uzbudjenoscu bolesnika.cime je omogucena integrativna aktivnost mozga. Svest konstatuje postojanje svih ostalih f-ja.Odlikuje se verbalnom teatralnoscu. Treba razgraniciti pojam svesti od svesnosti.izvestacenoscu.manipulise energijom nagona i emocija.ali opaza sve sto se oko njega desava.jer iz ovog stanja pacijent moze da reaguje agresijom i katatonom uzbudjenoscu.fasadnom maskom javne ili zeljene licnosti kao zamenom za nedostatak nekog sopstvenog imidza.mutizam.mesta(uvek zauzima isto mesto).Materijalni svet koji nas okruzuje deluje na nasa cula(pa tako i na nas mozak).pracen bezvoljnoscu(abulija).infekcija i drugih lezija CNS. -Tokom svog bioloskog.)Negativizam-manifestuje se u pasivnoj formi(kada bolesnik ne izvrsava naloge) i u aktivnoj formi(kada bolesnik postupa suprotno od datog naloga).trce.Takvi bolesnici zauzimaju isti polozaj ili ponavljaju iste pokrete.Postoji vise vrsti stupora:epilepticni. -Svest kao najvisa saznajna psihicka funkcija obezbedjuje jedinstvo funkcionisanja psihe.istorijskog i socijalnog razvoja covek se odvojio od zivotinje svojom svescu.)Stereotipije-predstavljaju degradaciju mimike.afektivnih i timickih manifestacija.sizofreniji.Nastupa maksimalna motorna inhibicija pokreta.konstatuje odvijanje psihickih funkcija.svest ukljucuje tri momenta: realna prisnost dozivljaja(nasuprot spoljasnjosti istrazivanih bioloskih zbivanja) 1.tudjih pokreta(ehopraksija) i tudje mimike(ehomimija). Preduslov za svest: covek je u budnom stanju.Zbog toga nije preporucljivo da neko uvredljivo komentarise izgled i ponasanje bolesnika.Taj materijalni svet oko nas ne odrazava se kao fotokopija u nasoj sveti. 29 .beze.ili je jedan od simptoma depresije.predstavlja.koja se smatra najvisim oblikom psihickog zivota.sizofreni.. -Pasivni negativizam ispoljava se inertnoscu..muzicka stereotipija(pacijent svira ili zvizduce istu melodiju). 5..moze biti izazvan imperativnim halucinacijama koje bolesniku zabranjuju da govori.pevaju. razdvajanje subjekat-objekat(subjekt je usmeren na predmete koje 2.Centri za govor i govorni organi nisu osteceni.Zapazaju se jos i krutost drzanja.)Maniniriranost i bizarnost-predstavljaju upadljiva izrazavanja i ponasanja koja postaju bizarna.)Eho-fenomeni-manifestuju se besmislenim ponavljanjem tudjih reci(eholalija).Pacijent ne reaguje ni na vrlo bolne drazi.pokrecu pojedine delove tela.Nastaje u sklopu negativizma i katatonog stupora.odbijanje hrane.Javlja se kod bolesnika u delirijumu.koji su stalno u pokretu.obezbedjuje dozivljaje sopstvenog identiteta i integriteta. -Stanje budnosti je podloga sveukupne aktivnosti CNS.Postoji stereotipija drzanja.manicni i histericni.U slucajevima kada obolele osobe ponavljaju radnje koje vide koristi se naziv-ehopatija..govora(uvek govori isto). -Prema Jasperu.neprirodnom gordoscu.agitiranoj depresiji.Kod osoba kod kojih se javljaju ovi fenomeni doslo je do gubljenja granica vlastitog ja.vec prema tom svetu nasa svest ima svoj stav.svadjaju se ili grde.Manirizam je odsustvo prirodnosti u komunikaciji i ponasanju. SVEST Svest predstavlja celinu trenutnog dusevnog zivota.)Mutizam-predstavlja odbijanje verbalne komunikacije bolesnika(ne govori ili sapuce po koju rec).tupost)-predstavlja nagli prestanak intelektualnih.zadrzavanje akta uriniranja i defekacije.Ta integrativna aktivnost mozga obezbedjuje da sve psihicke funkcije funkcionisu povezano u sistemu koji i cini nasu svest.Moze se javiti i kod intoksacija. -Svest je jedina ljudska f-ja koja postoji samo kod coveka. 4.Svest omogucava da se psihicke funkcije mogu odvijati nesmetano i u potpunosti.nadmenoscu.)Stupor(neosetljivost. opaza.gesta i stava.

kao i nezadovoljnih nagona. On je do objasnjenja za psihopatologiju dosao otkricem postojanja nesvesnog aparata i nesvesnih psihickih procesa.. Ova teorija je napravila revoluciju pocetkom XIX veke.S. 30 . Analizirao je snove (cak i sopstvene).nema reda niti logike. “Snovi su kraljevski put do naseg nesvesnog”.Otkrili su da oni imaju konflikte u nesvesnom.protivurecnosti.postuju nacela protivurecnosti.. Zato je pokusao sa snovima.-Svest u klinickom smislu se definise kao sposobnost orijentacije subjekta prema sebi i drugim licima(auto-psihicka orijentacija i alo-psihicka orijentacija).U idu se odvijaju “primarni procesi” koji ne postuju razlike.predstavnik nagonskog zivota..Id se drzi nacela zadovoljstva a ego nacela realnosti. Frojd & Brojer su lecili pacijente(katarticki metod) sa histericnim smetnjama.Po Frojdovoj teoriji licnost se sastoji od tri insance: – id. Metoda slobodnih asocijacija – klijent cuje sebe i kroz analizu snova.u prostoru i vremenu(spacio-temporalna orijentacija).U idu se nalazi energija koja je potekla od nagona. Nesvesno je “ledeni breg”. mogu da pomognu u tumacenju & razumevanju naseg nesvesnog. ego & super-ego.U tom delu psihe.simptomi se nekada vracaju ili se menjaju i na taj nacin se ne moze ispitati struktura i svi oni procesi koji ucestvuju u psihickom zivotu).bitno uticu na psihicki zivot.Nagoni poticu iz somatskih izvora a u Idu nalaze svoje prvo dusevno izrazavanje u vidu koji je nepoznat.)Ego(ja)-sastoji se od svesnog dela licnosti(onih dozivljaja koji su u svesti ili koji se mogu lako prizvati u svest). Frojd je svoju teoriju prosirio na svakodnevni zivot (omaske).Ovaj deo licnosti je istorijski najstariji i iz njega se tokom evolucije izdvojilo i nastalo Ja(ego)...vremenske. -Pored svesti psihicki zivot se sastoji i od nesvesnog dela psihe.U Id-u se nalaze pored nagona i svi sadrzaji koji su potiskivani od rodjenja.i od nesvesnog dela-oni dozivljaji koji su zbog svoje neprijatnosti potisnuti iz svesti. omaski.a ono malo sto se o njemu moze saznati. snovi. Krucijalno otkrice je bilo tumacenje snova. veliki deo koji je ispod povrsine.prostora i uzrocnosti.dok Ja raspolaze “sekundarnim procesima” koji su analiticni.Ono(id) je cuvstveno a Ja razumsko.vec samo stremljenje ka neposrednom zadovoljenju nagonskih potreba.Ubrzo Frojd shvata sve slabosti hipnoze(ne mogu se sve osobe hipnotisati.)Id(ono)-nesvesni deo psihe. 2. Mi funkcionisemo na 2 nivoa.Taj deo licnosti je nepristupacan. Mislio je da hipnozom moze da resi problem. 1.Psihicke smetnje su posledica potisnutih neprijatnih dozivljaja koji se nalaze u nesvesnom delu psihe.omaski i neurotskih simptoma.prostorne i uzrocne odnose. Omaske.koji su i ako van svesti.Freud se prvi bavio sistematskim proucavanjem nesvesnog dela psihe.Ego se nalazi u situaciji da balansira izmedju nagonskih potreba. a svesno je samo mali deo koji se vidi. covek saznaje svoje nesvesno.super ega(savesti) i realnosti.kategorije vremena..saznaje se pomocu analize snova.Frojdova glavna ideja je da je id(nesvesni deo psihe)sediste nagona Frojd je napravio prvu teoriju licnosti ili mentalnog aparata.

Zadatak 31 .J A T I I D A E L G . 2.posteno.Odrzavanje moralnosti u jedinki ostvaruje se posredstvom tri funkcije: 1. Super-ego je uglavnom nesvesna formacija(energiju dobija iz id-a).Posto je rec o pounutrenju roditelja(zapravo njihovih nad-ja).JO A .D I N A M S I C U K P E I E M R O .neposteno.nasa svest preti kaznom. To su zahtevi sredine od pojedinca.pogleda na lepo.I D R E A L N O S T E G O = J A I D 3. ali i u razumevanju i tumacenju nasih postupaka.E D G E O L = E L N A I C A L N D O S . 3.)Ja-ideal-ukazuje na to kakvi bi trebalo da budemo(idealno ja).falsifikuju ili poricu stvarnost.)samoposmatranje-mozemo posmatrati sopstvene sadrzaje svesti.razresavaju tenziju i obezbedjuju odgovarajuce funkcionisanje licnosti. a mi moramo da ih realizujemo. strogo.)savest-moralana savest.zapovesti.detinje nad-ja je prenosilac tradcija i kulturnih vrednosti.usvojen sistem vrednosti i normi. MEHANIZMI ODBRANE -Frojd je mehanizmima odbrane pripisao funkciju da u slucajevima prenaglasene anksioznosti iskrivljuju.Mehanizmi odbrane stite samopostovanje licnosti.kao i sopstvenih vrednosti koje smo izgradili tokom zivota). Iz socijalnog polja takodje dolazi pritisak na ja.narocito osecajem krivice makar i na pomisao o delu koje se kosi sa njom. a kamoli za nad-ja i sredinu.moralni sudija(internalizovana vaspitanjem. I ako je nad-ja kruto. Mehanizmi koji stite ja od pritiska su mehanizmi odbrane.naloga.Deluju u nesvesnom delu psihe. ako pritisne ja moze doci do depresije.ruzno. Zahtevi ida su cesto neprihvatljivi i za ja.To su postupci kojima se covekovo ja brani od ugrozavajucih spoljasnjih opasnosti i od sopstvenih neprihvatljivih zelja ili osecanja. Oni imaju veliku ulogu u patologiji.)Super-ego-predstavlja pounutren(interiorizovan) sistem roditeljskih zabrana.vrednosti.

)zrele odbrane-sublimacija.koji prestaje da postoji.Ponekad se covek moze najbolje proceniti na osnovu njegovih sudova o drugima. 3.Sustina ovog mehanizma je u psihickoj odbrani od spoljasnjeg ugrozavanja.Uspeh svog razreda. 4.Primer:tugovanje u kome postoji pokusaj zadrzavanja izgubljenog objekta.Odbrana se sastoji u previdjanju.Modeli identifikacije mogu biti i vrednosti sadrzane u grupnoj kulturi. 4.Primeri:dete negira bol zuba.Dobri objekti se introjektuju a losi projektuju.mehanizama odbrane je ocuvanje i funkcionisanje psihodinaskog sistema tj odbrana od prodora u svest nagona cije bi zadovoljenje(ili samo prisustvo u svesti)moglo ugroziti integitet licnosti.te neizivljene sopstvene ambicije pokusavaju da nadoknade njihovih uspehom.)narcisticke odbrane(kod psihoza)-negacija.unosenje objekta.skretanje na sebe.introjetovani objekat ostaje strano telo za nase ja.skole. 3.Primer:za zlog i nepoverljivog coveka skoro svi drugi ljudi su sebicni.somatizacija.projekcija.blokiranje.Srece se i kod logorskih zatvorenika.te se na taj nacin dozivljava prijatno osecanje uspeha i vrednosti.neprihvatanje neprihvatljivih sadrzaja.)identifikacija sa agresorom-poseban oblik odbrambene identifikacija-dete koje se oseca ugrozeno od oca dobija njegove karakterne crte. -Odbrane ja dele se na uspesne odbrane(koje prekidaju sve potisnute pulzije) i neuspesne odbrane(koje zahtevaju ponavljanje i produzavanje procesa potiskivanja da bi sprecile erupciju potisnutih pulzija).anticipacija.Postije sledece vrste identifikacije: a.introjekcija..potiskivanje.)identifikacija sa izgubljenim objektom-da bi se ponistio ili umanjio gubitak c.amajlijom se negira strah.)Identifikacija-u procesu sazrevanja dolazi do usvajanja osobina licnosti koje su predmet divljenja i ljubavi.Cesto se neuspesni roditelji identifikuju sa svojom decom.nepriznavanju ozbiljnosti situacije.poricanje.poistovecenjem sa nekom drugom osobom ili grupom.regresija.kao i protiv neprijatnih percepcija i afekata.premestanje.sizoidno mastanje. 2.agiranje.asketizam.Ovaj mehanizam koriste paranoidne osobe.pusac ne uzima u obzir cinjenice o stetnosti pusenja.seksualizacija.pa otuda ima vise sansi da mu se dopadne.nezapazanju opasnosti.nacije oseca se kao svoj.Negacija je primitivna odbrana.razaranje objekta. 5.u negiranju ili odbacivanju opasnosti.Prema Fenihelu-tendencija da se negiraju bolne senzacije i cinjenice. 2.Osecanje licnog neuspeha moze se ublaziti identifikovanjem.disocijacija.Depresivna osoba preuzima grehe osobe koje je izgubila.je mehanizam pomocu koga se sopstvene potisnute i skrivene zelje i motivi pripisuju drugima.)neurotske odbrane intelektualizacija..)Projektivna identifikacija-projekcija razdvojenih delova ja u drugu licnost.)Projekcija.svesna kontrola.fudbalskog kluba.hipohondrijska preokupiranost.)nezrele odbrane(kod karakter neuroza) projekcija.racionalizacija. -Prema Fenihelu mehanizmi odbrane su “manevri” koje “ja” koristi protiv nagonskih pulzija.Agresivnost i neprijateljstvo se vide kod drugih a ne vide u sebi.dnevnim mastanjem.sanjarenjem postize se relaksacija.distorzija realnosti. -U odnosu na zrelost mehanizmi odbrane se dele na cetiri grupe: 1.humor.postaje mu slicniji.zli i proracunati.”antiinstikata” koji postoje u super egu.Rascepom dobri i losi objekti drze se razdvojeno.)identifikacija sa voljenom osobom-smanjuje se strah od odvajanja ili napetost zbog neprijateljstva b.)Spliting(cepanje) je nezreli mehanizam odbrane.jer se u njima projektuje njegova skrivena priroda.)Introjekcija je “simbolicko uvlacenje u sebe”.)Negacija-je poricanje.dete ne moze da poverue u smrt roditelja.reaktivna formacija.Za razliku od odentifikacije koja obuhvata celu licnost. 6. -Najcesci mehanizmi odbrane: 1.izolacija.eksternalizacija. 32 .altruizam.

koji je socijalno prihvatljiv ili razumljiv.)Odbrane od afekta-nagoni se odbijaju kako bi licnost izbegla patnju.Svaka odbrana od nagona je istovremeno i odbrana od afekta.)Premestanje-radi praznjenja nagona osoba premesta energiju i potisnutu agresivnost prazni na drugom mestu(vice na stadionu).)Potiskivanje(represija) je mehanizam odbrane kojim se iskljucuju iz svesti(i smestaju.)Racionalizacija-posto su pravi razlozi ponasanja potisnuti..Afekat se moze projetovati.iskusenja.Intelektualizacija je vid otpora u psihoterapiji. 19. 14.)Ritual i opovrgavanje-verovanje da ce se ritualom i magijskim putem predupreti zlo.Na primer:oduzetost kod histericara.Postize se deseksualizacija cilja i objekta.Sirova seksualna zelja sublimira se u osecanje neznosti prema odgovarajucoj osobi ili poetsko osecanje koje podstice umetnike na stvaranje.bezanje od nezadovoljstva. 9..)Retrakcija ja-izbegavanje neprijatnih situacija.a psihoza je najdublja regresija koja dopire do narcistickog stadijuma.Na primer:prostitucija u kojoj sesenzualnost izdvaja iz ostalog zivota..) Kompenzacija-zamena osujecenog motiva lakse ostvarljivim.Izvesni autori ravijaju tezu da osobe malog rasta teze ka postizanju velike vlasti(napoleonski kompleks).igri.)Konverzija-transformacija konflikat u simptom.socijalno prihvatljive i cenjene motive.Snazan agresivni motiv moze biti sublimiran u sportski takmicarski duh.Primeri:preterana ljubav majke prema detetu koje nije zeljeno.)Reaktivna formacija-svesna manifestacija ponasanja koja je u suprotnosti sa nesvesnim tendencijama.unutrasnje opasnosti zamenjuje strahom od spoljasnje opasnosti.brojanjima i talismanima.Osoba pribegava ritualima.Na taj nacin sprecava se pojava straha i nastajanje patnje.Potiskivanje je uvek budno i aktivno zato sto potisnuti sadrzaji ne miruju u nesvesnom i treba ih potiskivati.)Regresija-intenzivan strah moze ometati prelazenje u zrelije faze psihoseksualnog razvoja.stidljivost kao zamena za egzibicionizam.potiskuju u nesvesni deo psihe).izolovati ili potisnuti.relaksaciji.Postoje dve vrste racionalizacije: a.samokaznjavanja ili socijalno neprihvacena ponasanja.patogene traume i pratece emocije.prezir i mrznja prema homoseksualcima zbog sopstvenih homoseksualnih tendencija.opravdanije razloge svog ponasanja..Natkompenzacija je upornoscu postignut natprosecan uspeh upravo na polju gdse je osoba hendikepirana.introjektovati.Primeri:zena koja ne moze da ima dete. 33 .Frojd je smatrao da kultura nastaje kao proizvod sublimacije erotskih impulsa.)Intelektualizacija-odbrana od straha.Potiskuju se sadrzaji pre nego sto dodju u svest(primarno potiskivanje) ili polse njihovog boravka u svesti(sekundarno potiskivanje).Pri tome on nikoga ne obmanjuje vec stvarno u njih veruje-inace se to ne bi zvalo mehanizmom odbrane vec lazju i obmanom. 16.pretvoren je u nevidljivog neprijatelja nabijenog negativnom energijom.prihvatljivije..)slatki limun-vrednost onoga sto imamo se uvelicava.u motivaciju da se postane hirurg itd.neguje i voli decu. 20.Po Frojdu neuroza je posledica regeresije na infantilnu seksualnost.)Sanjarenje-pomocu mastanje se zeljeni cilj “ostvaruje”. 15..tokom seksualnih odnosa. 10.Problemi mogu dovesti do fiksacije libida na odredjenoj tacki psihoseksualnog razvoja. 12. 11.)Sublimacija je najzreliji mehanizam.)kiselo grozdje-osobe kojima je neki cilj nedostizan cesto o njemu govore sa omalovazavanjem b.U regresiji odrasla osoba se vraca na obrazce ponasanja iz detinjstva koji su tada bili normalni. 17.Sve se premesta u sferu misljenja.molitvama.postaje odlican pedagog.Regresija je normalna u snovima..Sublimira se najcesce inverzni i perverzni libido.Sublimacije je proces transformacije energije sirovih i neprihvatljivih nagona u prefinjene. 18.usvaja.seksualnog uzbudjenja. 8.impulsi i dogadjaji koji mogu izazvati u svesti konflikte.Osoba se brani od kritike nad-ja.7.strah ili osecaj krivice.Suzavanjem aktivnosti ili inhibicijom osoba se brani od realizacije zabranjenih impulsa(na primer:ne izlazi na ulicu).anksioznost.gubitak veze izmedju traumatskog dogadjaja. 13.Nereseni konflikt koji je potisnut.covek pokusava da pronadje druge.)Izolacija-kidanje.Fobicar strah od agresije.

Dolazi do gubitka fizioloskih refleksa i motorike(arefleksija i adimanija).)Likantropija-iluzija o pretvaranju u vuka ili neku drugu zivotinju. 34 .negiranje postojanja nekih organa.ne lici na sebe. dugotrajna nesanica.U trenutcima kada veruje da je on ta druga licnost.. To je prestanak budnog stanja.koje se ili rascepljeno ili udvojeno dozivljava istovremeno.Depersonalizaciju odlikuju sledeci simptomi:osecanje stranosti.zbunjenost izgledom sopstvenog tela sve do dozivljaja rasparcanosti tela. 3. Nesigurna vremenska i prostorna orijentisan.U stanju pomucene svesti pacijent je usporenog psihomotiliteta.U mnogim slucajevima dolazi do gubitka granica ega. kvantitativni poremecaji svesti somnolencija –patoloska pospanost.Takav pacijent zakljucuje da su drugi ljudi cudni i verovatno bolesni.)Transformacija-je fenomen morbidnog verovanja pacijenta da je on neka druga osoba.depresivno-hipohondrijskog stanja i psihodelicnih stanja(LSD.)Tranzitivizam-poseban oblik depersonalizacije u toku kojeg obolela osoba sopstvene dozivljaje(halucinacije na primer) i postupke prenosi na druge osobe(srece se kod nekih sizofrenih bolesnika). toksikoinfektivna ostecenja CNS-a. koma – najtezi oblik. apaticno. inertno. intrakranijalnei tumori.neobicnim.Svi dogadjaji imaju karkter nestvarnih. Nereagovanje na nocioceptivne 3.iz kojeg je pacijenta moguce probuditi 2. Tesko se uspostavlja verbalna komunikacija. Tesko vezuje paznju za neki objekat. jakim. vaskularni indenti.ogleda se .poremecaj percepcije o proticanju vremena. 4. Etiologija: trovanje ugljen monoksidom.Najcesce je kreacija magijskog misljenja ili redje sumanutost likantropske transformacije.Najcesce je praceno misljenjem koje anulira(negira) objektivnu stvarnost. sopor – je tezi oblik pomucenja svesti. kvalitativni poremecaji svesti 1. metabolicki poremecaji.POREMECAJI SVESTI -Poremecaji koji se manifestuju pogresnim dozivljavanjem sopstvene licnosti pripadaju kategoriji ozbiljnih psihickih poremecaja. obimna krvarenja.strah od gubljenja osnova i cilja postojanja.ponasa se adekvatno toj osobi.To je bolesni utisak osobe da se menja.shvatanja i rasudjivanja.sto se najcesce pojavljuje kod tzv “kosmickog ludila”. Vremenska i prostorna dezorijentacija.).)Derealizacija-obicno prateci fenomen depersonalizacije. Poremecen je kontinuitet svesti tako da postoji amnezija ili fragmentarno secanje za period sopora. velike doze sedativa i neuroleptika.)Cepanje i udvajanje sopstvene licnosti-jos jedan od fenomena depersonalizacije a karakterise ga cepanje i udvajanje sopstvenog ja. konfuzno-oneiroidno stanje – ovo stanje ima dosta zajednickog sa snom.Budi se radi svojih fizioloskih potreba.)Autizam-karakterise poremecen odnos obolele osobe sa spoljasnjim svetom.postaje sebi strana.Ugaseni su miotaticki i reflex zenica na osvetljenje.kanabis. kao predstadijum u razvoju delirijuma. dug i naporan fizicki posao.Obolela osoba dozivljava svet oko sebe nestvarnim.raspituje se kod drugih. intoksikacije. Potpuno je prekinut kontinuitet svesti.kao i do nesposobnosti ega da vrsi selekciju i integraciju utisaka sveta oko sebe. Percipira samo jace senzorne drazi.unutrasnje praznine.bolnim drazima.Moze se javiti u stanjima dugotrajnog umora i lisavanja spavanja. Nesigurna 1. 5. 2.)Depersonalizacija-gubitak osecaja integriteta i indentiteta. Etiologija: traume.stranim..Obolela(sizofrena) osoba zivi u svom svetu.Dozivljaj izmenjenosti je parcijalan ili globalan. 6.Karakteristicna je kao simptom sizofrenije. Izazivaci: najcesce organski uslovljeno. drazi.To su: 1. mada moze biti i reakcija na stresnu situaciju. 7.zivotinja ili ptica. obilna unutrasnja i spoljasnja krvarenja.sumnje u sopstveni identitet. Ponasa se pospano.Depersonalizacija je pracena izrazitom anksioznoscu.

delirijum ili delirantni sindrom (dezorijentisamo sumracno stanje) – 2. cili.mitomanije.Opisano sumracno stanje pojedini autori nazivaju orijentisano za razliku od dezorijentisanog sumracnog stanja koje bi odgovaralo delirijumu. upotreba supstanci). osnovni sindrom akutnog mozdanog sindroma (koji se javlja kao propratna pojava nekog organskog poremecaja). Oni se bude se izbistreni.Kod histerije to su “hodajuce bajke”. vremenu & prostoru. U danasnje vreme se cesto javlja politoksikomanija.pustolovine. labilan afekat. orjentacija. arterioskleroticnih promena (senilni delirijumi).. Halucinacije se javljaju se uvece pa zato alkoholicari cesto ne mogu da zaspe. Svest obezbedjuje ocuvan odnos prema sebi. nesigurnost. “normalni”.pacijent ne zna kako i zasto je dospeo u neki kraj grada ili neko drugo mesto.Postoji amnezija za period fuge.kod kojeg je ocuvana samo svest o predmetima dok iscezava svest o vlastitom ja. psihomotorna uzbudjenost (kao delom izraz opste intoksikacije. strah. culne obmane (iluzije i halucinacije – po pravilu neprijatnog sadrzaja). naglasena sugestibilnost.To su stanja suzene svesti u kojima bolesnik luta. sumracno stanje(orijentisano)-specifican oblik kvalitativnog poremecaja svesti. bezi od nemani napada ljudi i zivotinja). Cesto imaju amneziju o tome sta se desavalo za vreme delirijuma. teze prepoznavanje ljudi i objekata (zato cesto zaluta). somnambulizam ili mesecarstvo – javlja se parcijalna budnost i parcijalno motorno ponasanje. Smetenost. a moze doci i do serije epilepticnih napada. a takodje i opticke halucinacije – halucinacije malih zivotinja (konci i zice) i te zivotinje su uvek u pokretu.Kad se svest razbistri.Mogu nastati oneiricni i halucinatorni simptomi..Sustina je u tome da je uz nepotpuno budjenje nastalo oslobadjanje motornog aparata. Cesto se javljaju na LSD-u.uplasena. Javlja se psihomotorni nemir. neizvesnost (sve ovo osnova za fluidne nesistematizovane i prolazne ideje odnosa). a takodje mogu da napadnu jer hoce da se odbrane. Delirijum traje 3-5 dana.Osoba funkcionise kao da je u snu.epilepticara i neuroticnih osoba.znatno redje histericke. i tada ih ne treba buditi. pa se ne zna sta je pravi uzrok delirijuma. Etiologija moze biti razlicita: posledica trauma mozga. zbunjenost. delirijum od upotrebe psihoaktivnih supstanci Prolongirani su – duze traju.sklapa poznastva. 5. Moze postojati visoka temperatura i znojenje.zna sta radi i zasto radi.Sumracno stanje obicno naglo nastupa i isto tako naglo iscezava.3. pa se tako delirijum javlja u toksikomanskoj fazi.Pacijent se ponasa koordinirano i u skladu sa unutrasnjim sadrzajima. fuga – javlja se kao simptom epilepsije.U slucaju emocionalnog soka.U sumracnom stanju svest je maksimalno suzena i dusevni zivot se odvija u nizim slojevima licnosti..alkoholnih i reaktivnih 35 .pacijent ponasanjem nije upadljiv za okolinu. Delirijum se zavrsava terminalnim snom koji traje 24-48 sati.nalik su na snove.Kako je za razliku od delirijuma ocuvana povezanost psihickih funkcija.Javlja se kod dece.cesto pracene sumanutim idejama prolaznog karaktera. orni.Bolesniku bitno nedostaje sposobnost osvescivanja vlastitih radnji i postupaka-on ne moze da mislju gleda i vidi sebe..Pojedinac je u stanju da obavlja razlicite radnje-da putuje. ili posle prestanka pijenja ili u toku pijenja. drugima. 4. a delom povezana sa culnim obmanama – brani se. U delirijumu moze da stane srce.ne prepoznaje okolinu.Javljaju se raznovrsne vrste halucinacija.Prema nastanku najcesce je epilepticke prirode.nepotpuno je i nesigurno orijentisana. Potpuna amnezija za period delirijuma.Postoje ostrvca u kori mozga koja nisu inhibirana. Simptomi: prostorno-vremenska i auto-psihicka (prema sebi) i alo-psihicka (prema drugima) dezorijentisanost. ostecena kriticka moc. delirijum alkoholnog tipa Postoje razliciti stadijumi u razvoju alkoholizma. U delirijumu postoji snazna sugestibilnost (das im prazan papir i kazes im prvu rec i oni tako kao citaju). Potpuna ostecenost paznje i shvatanja. intoksikacija ili infekcija (alkohol.sumracnih i disocijativnih stanja. zbog uzimanja svega & svacega.

Moze da bude razlicite dubine.ako je individua prekoracila eticke norme ponasanja koje je usvojila.Hipnoza se koristi u lecenju psihogenog mucanja.Strah je prvobitna zastita od opasnosti-“bioloska alarmna reakcija”.)strah od super-ega-strah od osecaja krivice.Pracena je mnogobrojnim telesnim i vegetativnim reakcijama.Kod melanholije lutanja se mogu zavrsiti samoubistvom.signal je uzbune i bekstvo od opasnosti. -Anksioznost se najcesce definise kao teskoba.U amentnom sindromu narusene su integrativne sposobnosti obrade informacija.kao posledica nekog prestupa 4.zebnja.Strah moze biti pozitivni podstrekac u razvoju licnosti i resavanju ljudske egzistencije.fobije . KONVERZIVNI MEHANIZMI akutna reagovanja-histericni sindromi-raptus.usled potrebe zadovoljenja nagona.eliminacija anksioznosti racionalizacijom NESVESNA (strah od suocavanja) 2.6. 8. ali se po mnogome razlikuje od sna – intenzitet i rasirenost inhibiranosti kore VM manji je u hipnozi. SVESNA . -U psihoanalitickom ucenju opisuju se cetiri vrste straha: 1.zastitna emocionalna reakcija.Pacijent se najcesce cudi i zapitkuje sta se desava.javlja se povremeno.)separacioni strah-strah od napustanja. 2.sa organskim promenama-psihosomatski poremecaji -Strah je nasledjena arhaicna reakcija. -Anksioznost je dugotrajnija od straha i dozivljava se bez prisustva realne(spoljne)opasnosti.impotencije i slicnih neurotskih smetnji.Javlja se kod alkoholisanih i drogiranih osoba kao i kod osoba sa arterioskleroticnim krvnim sudovima mozga.inkoherentnost.stupor hronicna reagovanja: .mogu se izazivati pozitivne i negativne halucinacije. lici na san. 7. STRAH I ANKSIOZNOST REAGOVANJA NA ANKSIOZNOST(sema reagovanja prema Peldingeru) 1.opsesivno-kompulzivne neuroze b. -Anksioznost moze biti: 1.odnosno integriteta ja.Sa bioloskog aspekta anksioznost je alarmni sistem koji upozorava licnost da je ugrozena njena egzistencija i da su joj potrebni odmor i zastita od mnogih traumatskih situacija.)strah od ida-strah od gubitka kontrole nagona..slabijeg je intenziteta. 36 .nejasne svesti.strepnja a oznacava intenzivni strah pracen unutrasnjom napetoscu i psihomotornim nemirom.nemogucnost upamcivanja i nepotpuna orijentacija.komunicirati sa hipnotizerom. Intermitentna svesnost-karakterise se smenjivanjem faza bistre i rasplinute. hipnoticko stanje – stanje suzene svesti koje izaziva i prekida druga osoba(hipnotizer) koristeci se posebnim metodama hipnoze.shvata pojedinosti ali ne i celinu dogadjaja.U stanju hipnoze hipnotisana osoba moze svoje telo dovoditi u veoma teske i zamorne polozaje. ODBRAMBENI MEHANIZMI . Amentni sindrom(amencija)-karakterise nemogucnost sinteze opazenog. psihoza pacijenti odlutaju daleko.traje kratko.bez organskih promena.pa svesno ja ne moze da nadvlada stimuluse i eksitacije.)kastracioni strah-strasljivo iscekivanje nekog osvetnickog kaznjavanja 3.a cesto stimulise licnost na konstruktivno resavanje konflikata i frustracija. a.ne uspeva da shvati kauzalitet dogadjaja.uz relativnu ocuvanost malih kognitivnih celina.)normalna-signalna..neuroze organa . ostaje ocuvana veza sa spoljasnjim svetom.

bolovi.)socijalna anksioznost-ispoljava se kao strah od ljudi.Anksioznost se prema Frojdu odnosi na opasnost od pojave potisnutih i nedopustivih ideja.2.klaustofobije.)patoloska-intenzivna.. -Frojd je anksioznosti pripisao centralno mesto u nastanku psihoneuroza.nestabilnost na nogama.osecaj hladnoce ili toplote. 3.ziva bica ili situacije iz svakodnevnog zivota.bez vidljivih razloga poceti da nadiru u svest.nedostatak vazduha.)slobodno lebdeca anksioznost-Frojd je prvi opisao ovu vrstu anksioznosti.Patoloska anksioznost moze biti neurotska ili psihoticna..)fobije-prema Frojdu strah koji potice iz unutra(anksioznost) se premesta ili pomera na neki spoljasnji objekat.neprijatan osecaj u grudnom kosu.Coveka bez ikakvog vidljivog povoda obuzima stanje straha ili uznemirenosti. 3. -Psihoticna anksioznost je veoma intenzivna i destruktivna.pretece opasnosti koja buducnost cini neizvesnom i bezperspektivnom.crvenjenja.a psihoza moze da se javi kao izlaz iz smrtnog straha..crvenilo ili bledilo u licu.On je smatrao da je anksioznost stanje napetosti i uznemirenja pred unutrasnjom opasnoscu.Moze biti simptom i neuroticnih i psihoticnih oboljenja.)fobicna anksioznost-vezuje se za predmete.)napad anksioznosti ili panicni napad-po Frojdu.Rec je o slicnim simptomima samo slabijeg intenziteta.Intelektualne funkcije su ili inhibirane ili stimulisane.Ovakvo osecanje lako se vezuje za situacije u kojima se javilo i na taj nacin mogu nastati razne fobijeagorafobija.)Anksioznost se moze ispoljavati kroz telesne simptome koji su hronicni i nedostizu onaj stepen kao kod panicnog napada gde se oni javljaju naglo.vrtoglavice.pa se oni potiskuju.te covek pocinje da se iracionalno boji tog spoljanjeg objekta.Takav napad se naziva panicni napad. 37 .To su smetnje u radu srca i krvnih sudova. 6.grcevi. -Anksioznost moze da se manifestuje akutno(kad su moguce i anksiozne reakcije panike) i hronicno(osoba zivi sa strahom).Oni potisnuti sadrzaji koji bi se pojavili u svesti izazvali bi snazno osecanje anksioznosti.Taj strah se pojavljuje naglo ili postepeno i pracen je poremecajima ritma srcanog rada.od osoba suprotnog pola.Dugotrajnija je i ispoljava se u iznenadnim napadima-krize anksioznosti i napadi panike.Prema bihejvioristima fobije nastaju emocionalnim uslovljavanjem.nestabilnosti na nogama..gubitka kontrole sopstvenog ponasanja.Kod straha je aktuelna sadasnjost a kod anksioznosti buducnost.)somatizovana anksioznost..muka.stezanje u grudima.U tim situacijama covek pocinje da dozivljava snazan napad straka ili anksioznosti..gusenja.Nekada se ovo stanje opisuje i kao plasljivo iscekivanje.slepa za prepoznavanje i konstruktivno resavanje konflikata i frustracija.zla..jezom.vrtoglavice. -Vrste neurotske anksioznosti: 1. 4.)opsesivno kompusivna-jedan od simptoma opsesivno-kompulsivne neuroze.).To su sadrzaji koji nisu u skladu sa uvazenim moralnim vrednostima individue ili predstavljaju vrlo traumaticne dozivljaje..potisnuti nesvesni sadrzaji mogu iznenada..ja trpi konacni poraz.strah od izvrsenja ili neizvrsenja prisilnih radnji i rituala.disanja.tahikardija.. -Frojd je krajem XIX veka prvi put opisao anksiozne neuroze kao osecanje cistog straha.crevnim poremecajima i poremecajima sfinktera.Slabe sintetske funkcije ja. -Anksioznost se moze manifestovati na nekoliko nacina: 1.osecaj malaksalosti.znojenjem.javnih nastupa.vrlo su intenzivni i traju relativno kratko.misicne tenzije.U stanjima straha i anksioznosti dolazi do poremecaja krvotoka.ostajanje bez daha.povracanje.)lebdeca-pracena lebdecim strahom i iscekivanjem “da ce se nesto dogoditi” 2.Sizofrena anksioznost jedan je od simptoma sizofrenih psihoza ili pak dovodi do pojave mnogih simptoma psihoze(paranoidnost na primer).U tim slucajevima nastaju krajnje neprijatni telesni simptomi(snazno i ubrzano lupanje srca.misicni tremor ili tikovi.)hipohondrijska anksioznost-prevelika za sopstveno zdravlje 4.drhtanjem.varenja..Ovakva vrsta straha moze se vezivati i premestati na razne objekte.. 5. 2.stereotipna. -Anksioznost je stanje iscekivanja nesrece.

razvod braka.dobitak na lutriji.emocionalna napregnutost.velika radost.)stresne situacije-stresora 2.Na primer:seksualni cin.)psiholoske prirode-dozivljavanje snaznih emocija. kortizola i pojavljuju se simptomi. odredjuju formiranje ovog aparata & nacina upotrebe mehanizama odbrane. U odnosu na licnost.ekstremna hladnoca ili toplota.. koji moze biti spoljasnji ili unutrasnji.sukobi na radnom mestu.. kada se odredjuju odbrambeni mehanizmi i nacin njihove upotrebe.operacije.. vremenski je ogranicena. Sustina psihoterapije je upoznati i prepoznati svoje odbrane i potisnute konflikte.. ili 3.gubitak posla. a to izaziva strah (zatvoreni krug) – to je mehanizam nastanka neuroticnosti. Ta adaptivna reakcija ima faze. Frustracije do 2-5 god. Svi ti psihogeno uslovljeni poremecaji imaju implikaciju na organski supstrat – vegetativni sistem.zagrljaj i strastveni poljubac. -Seli u stresore i stresne situacije ubraja i prijatne dozivljaje.) koje licnost ima u ostvarivanju neke svoje aspiracije. 2. Stres je poljubac smrti ili zacin zivota.Mada neki autori smatraju da se od 38 .hemijska dejstva na organizam(intoksacije). kognitivnih.. nepsihoticna psihopatologija.)reakcije na stresnu situaciji-stres -Stresne situacije mogu biti: 1. -Najpre treba praviti razliku izmedju: 1. ali se uce obrasci neuroticnih ponasanja (nacin kako su nas vaspitali roditelji – oni mogu biti neuroticari – navike ishrane).. nemaju vidljive znake organskog oboljenja. Neuroze se “nenasledjuju”. To je jedna relativno kratkotrajna reakcija (za razliku od traume i krize). STRES U ovom kontextu se govori o stresu.buka i galama. izazov i sansa za sazrevanje ukoliko ga drzimo pod kotrolom. Zene su brojniji neuroticari u opstoj populaciji neuroticnih smetnji. a inace 50% psihijatrijskih poremecaja su neuroze tj. na dejstvo stresora.U slucajevima psihoticnih depresija moze se ispoljiti i “moralna anksioznost” a pracena je osecanjem krivice i samooptuzivanjem. Stres je reakcija organizma i to adaptivna.prelom kosti. psihoze.)fizicke. neurotsko reagovanje je jedna opsta nesposobnost organizovanja i svrsishodnog usmeravanja odredjenih potencijala (intelektualnih.preterani rad(fizicki ili intelektualni)narocito kada se izvodi pod vremenskim pritiskom.promene mesta boravka. Funkcionalna oboljenja. god.organske prirode-fizicka povreda koze. U sustini to nisu sinonimi.predispitna atmosfera. Adrenalin izaziva lupanje srca.. krizi. Hans Seli – kanadski fiziolog je proucavajuci reakcije zivih organizama otkrio da postoji generalni adaptivni odgovor organizma na neki “udar”. Anksioznost sve ovo motivise. To je vazno za etiologiju. dok su drugih 50% zavisnosti.. Ovi poremecaji funkcionalno aktiviraju vegetativni sistem – izlucuje se veca kolicina adrenalina. Anksioznost je generator psihopatologije narocito neuroza i psihosomatskih bolesti.. Stres moze da bude i izazov sazrevanju u bilo kom dobu (pozitivna konotacija stresa). uvek moramo pitati za nacin ponasanja & obrasce iz detinjstva.anestezija.Seli smatra da je stres svaki zahtev za novim prilagodjavanjem koji sredina postavlja organizmu.napad bakterija ili virusa. Dublje traganje za razlogom (zasto?) – vracanje do 2.bolest ili smrt bliske osobe. traumi.-Depresivna anksioznost-prateci je simptom svih depresija(i neurotskih i psihoticnih).

Bioloski alarm aktivira hipotalamus. stalno ih nesto pokrece. Kortizol ih unisti pa onda maligne celije mogu da se razvijaju. i bioloski i psiholoski uvek zeli da bude u homeostazi (psiholoski po principu zadovoljstva). Stresori mogu da budu: 1... preduzimljive. autoimune. naglo budjenje.. unutrasnji nase reakcije (mi sami sebi) – na primer jake emocije. Rusi se imunoloski sistem. Osobe koje ne mogu da savladaju tugu. posebno neprijateljstva i nezadovoljstva. spoljasnji: . Ako ne umemo da prepoznamo tu reakciju... Taj biloloski supstrat. depresivne osobe lakse obole od malignih oboljenja. Ko je podlozan stresu? Neka istrazivanja su ustanovila da to zavisi od licnosti. tip C 2. tip B 3. Stresor mogu biti razne stvari npr. Moze da se izluci veca kolicina adrenalina ili kortizola od cega zavisi kako ce organizam reagovati.toksicki . -Stres ne mora uvek biti tako snazan da bi bio traumatican. povreda) 2. Imaju osecaj da kontrolisu situaciju i reaguju prilagodjeno. velika kolicina hrane. Ako se izluci veca kolicina kortizola kao alarm ne osecamo u prvom trenutku. Predisponirane licnosti: ambiciozne. pa su tako podelili licnosti u 3 kategorije: tip A 1.. Sta se desava u stresu? Organizam kao bioloski supstrat ima odredjene faze kada reaguje na dejstvo stresora jer on (stresor) je taj koji remeti homeostazu.. Kortikolski odgovor je prenaglasen pa se smanjuje imunitet i stvaraju se uslovi za mnoge bolesti: maligne. Upitnici Ne postoji “anti-stresna” pilula! Stres kao reakcija organizma prolazi kroz nekoliko faza: faza soka (faza alarma)-organizam nije pripremljen na stresor i dolazi do 1. zivo bice. buke. Mere prevencije i strategije za prevazilazenje stresa su u skladu sa ovim tipovima licnosti...infektivni fizicki (buka..prijatnih dozivljaja retko ko razboli.? Osobe koje besne cesto imaju povecano lucenje kortizola ili adrenalina. alergijske. deluju lezerno i mogu da se pouste.. Ipak. kompetitivne(takmicarske). poremecaja ravnoteze 39 .. Osobe suprotne tipu A. Prigusuju osecanja. Ako se izluci veca kolicina adrenalina onda odmah imamo i somatski odgovor.. nestrpljive. cesto u sukobu sa okolinom i samim sobom. napete.Seli kaze da se po d stresom obicno podrazumeva snazna stresna situacija i reakcija negativnog karaktera. sto moze dovesti do teskih bolesti. izlucuju se tropni hormoni koji aktiviraju hormone nadbubrezne zlezde.. on deluje na killer-celije koje ubijaju celije raka.intrapsihicki konflikti. Ove osobe ne pokazuju psihopatologiju jasno. U anksioznosti deluje adrenalin. cesce se izlucuje adrenalin. Vazno je da razumemo da organizam odredjuje kada ce da se bioloski alarm ukljuci.

“3 majmuna sa (jedan ne vidi. pije. mislio je 40 . ponos. Mehanizam prevladavanja – prevladavanje usmereno na: 1. a u f-ji samopostovanja. Rezignirano prihvatanje svake situacije (fatalisticko prihvatanje). sto su mehanizmi odbrane. komuniciramo sa sredinom. emocije Bes. Kognitivno izbegavanje (poricanje) – necemo da se suocimo sa situacijom. Visenacinski model suocavanja sa stresom – BASIC PH napravio je Viktor Franko psihoanaliticar. Pitanje je da li smo u stanju da zadrzimo region moci? Ako smo to u stanju. povreda. Pitanje je da li je to ugrozavajuce ili ne. To povecava i osnazuje nas dozivljaj samopostovanja. problem Trazimo odredjenu informaciju. Sta ja mogu u ovoj situaciji stvarno da uradim ako poznajemo svoj tip licnosti? 2. 2. Kognitivno redefinisanje. Stres u psiholoskom smislu remeti kognitivne procese. begstvo ili zamrzavanje. izdrzljivost. 3. 1. “Kida se veza izmedju emocija i misli”.dolazi do iscrpljivanja rezervi organizma-tada dolazi do sloma. hocemo to da minimiziramo. uspecemo da preovladamo stres. drugi ne cuje.bolesti ili nekada i do smrti. a treci ne govori) – i jedan od tih da upotrebim – put do alternativnog resenja. uporedjivanje sa onima koji su takodje ugrozeni (ili mislimo da smo jedini). da li je to pretnja ili izazov? Stres izaziva i emocionalnu reakciju. sta se to desava? – cesto je situacija benigna 2. hrabrenje i ponasanja u kojima delujemo luckasto (reagovanje crni humorom). pa mozemo da se usmerimo na problem. pretnja ili izazov Pacijent je stalno “na ivici” i svaka promena se vidi kao negativna. da li smo u stanju da interpretiramo situaciju. da sacuvamo emocionalnu ravnotezu i kontrolu emocija.2. poreknemo ili negiramo. Kako mogu? Da li postoje alternativna resenja? – Ne postoji jedinstven obrazac! 3. Sta je bitno lekaru kad znamo da je neko pod stresom: 1. procenu situacije Dobra logicka analiza problema ili situacije pred kojom se nalazimo. Ako stanje bespomocnosti traje dugo dolazi do psiholoskog dizbalansa. reakcije gde neko bezi tako sto jede. odgovorimo na zahteve spoljasnje sredine. Preplavi nas stanje bespomocnosti – to je neka faza prilagodjavanja jer posmatramo situaciju. Jevrejin koji je bio u logoru ali je sve vreme verovao da ce preziveti. Alternativne varijante nisu utesna resenja – to je apsolutno netacno. gleda tv – radimo nesto a ne znamo zasto to radimo. da zadrzimo samopostovanje i osecaj kompetentnosti. 3. Strategija – trazenje alternativnog resenja. Motorne manifestacije mogu biti borba. Moguca trazenja alternativnih resenja – sta bi jos moglo biti resenje? Kad se suocimo sa stresorom. Imamo regije gde imamo mogucnost kompetencije. trazimo iskustva drugih. kakav to znacaj ima za mene? – treba proceniti da li je to gubitak. Jako je vaazan i self-koncept (svest o sebi) da bi u odredjenim momentima mogli da pomognemo sebi. faza prilagodjavanja – organizam pokusava da se vrati u homeostazu povecanim naporom faza iscrpljivanja-ako dejstvo stresora ne prestane.

Iz nametanja u preplavljivanje a pricaju beskonacno.) ali i od self-koncepta. 41 .?? Moramo da prihvatimo da nista vise nece biti kao pre & da nastavimo da zivimo... samo tera ??princip.. Posao ili partnerski odnos (porodica) Nesvesno nema predstavu o vremenu... Prorada mora da se prodje. imaginacija (Jung.. Ideja da je zahvaljujuci veri i nadi koja ga je drzala ostao ziv. Iz poricanja u potpuno izbegavanje (velika kolicina sedativa)..... Stress-response Syndromes) Mi se secamo preko cula. Iz svake od normalnih faza mozemo da skliznemo u patologiju. spavanjem. Votson) Razlike izmedji stresa & traume: duzina trajanja – kod traume stresna situacija traje duze 1. mozemo da udjemo u fazu panike ili iscrpljivanja. To mogu biti podsetnici za traumu. To zavisi od spoljasnjih (neko s kim razgovaramo.. To zavisi od .. Iz prorade u psiho-somatske reakcije. Poricanje i nametanje moze da se desi da se pojavi. Onda upadamo u stanje regresije: kod dece je jako upadljivo – fizioloske f-je i kod odraslih – problem sa ishranom. B – believe (verovanje) A – affect (emocije) – vestina slusanja.. expresija S – social – uloga drugih. Iz burne reakcije. Ili karakterne promene ili emocionalno otupeli – “nisu vise ono sto su bili”. organizacije (Adler) I – intuition (intuicija) – humor. Posle izlaska iz logora napisao je knjigu “U traganju za smislom”. govori o 2. pa da se ponovo vratimo na negiranje. umesto poricanja. “Totalan krah” – sve ili nista.... grupe.da ga je samo verovanje spasilo od gasne komore. Nekada mozemo da preskocimo neki dogadjaj ili da uvek idemo redom.... de Bono) C – cognition (realnost) – kada znamo sta se desava (Lazarus i Elis) PH – physical (telesno) – trcanja. kognitivno-emocionalnom konceptu Normalne & patoloske faze posttraumatskog odgovora (Horowitz.... tusiranje (Pavlov. ucesce kognicije – trauma podrazumeva vise psiholoskog ucenja.. Posle ovoga se cesto pitamo jesmo li normalni? Ustvari situacija je ta koja je nenormalna.

-Intenzivne emocije. b e s ) o t p u n a p o r a z e n o s t n e p o s r e m o c i o n a l n o m r e a k c i j o m ) P O R I C A N s u n a J E o P A N I K A I L I I S C R P L J E N O ( o d b i j a n j e s e c a n j e m c a v a n j a s a ( k a o d o g a d j a j ) e m o r e z u l t a t c i o n a l n e e s k a l a c i j e r e a k c i j e ) N ( n o A M E T A N m j u ) J E i s l i E ( p X T R E M N O I Z B E G A V A a o b o e z e l j a n e d o g a d j a r i b e g a v a n j e m l e k o v i d a b i s e e r a m a k i z b e g a o P r e R O R A D A j a j a ) S T A N J E P R E P L A V L J E N O ( s u o c a v a n j e s a a l n o s c u d o g a d ( u z n e m i r a v a j u c e m i s l i .naglasena ambicioznost i slicno moze izazvati poremecaje fizioloskih funkcija ili trajno ostecenje organa ili pojedinih tkiva.Stanje emocionalne napetosti. R E A K C I J A s t (i p P O R A Z E N O S T ( z a v i s i . s l i k d o g a d j a j i k o j i p e r z i s t i r a j u Z ( n A a V R S A V A j e N J E o t a ) S O M A T S K s e e m I O D G O V O R e t n j a ) I s t a v l j a n z i v ( r a z v i j a j u u k o l i k o n t e l e s n e s m a r a z r e s e n K ( d u A g R o z a A K T E R N E P R e O s p M o E s o N t r a j n l j u b e p r o m e n a v i r a d ) PSIHOSOMATSKA OBOLJENJA -Postoje eksperimentalni dokazi organske lezije mogu biti uzrokovane emocionalnim stresorima.intrapsihicki konflikti.kao i potiskivanje i kumulacija besa.prolongirana i hronicna anksioznost.s t r a h d t i p a l i c n o t u g a .tiranija osecanja krivice ili subjektivni osecaj manje vrednosti. -Medju osobama sa psihosomatskim oboljenjima je zapazena aleksitimija(“bez reci za osecanja”)-nesposobnost da opisu sopstvena osecanja.agresivnosti i slicno moze dovesti do telesnih oboljenja ili pogorsati postojeca somatska oboljenja.koja izaziva organsko oboljenje.u kojoj psihicki cinioci imaju znacajnu ulogu.N n O o D R r m O M A a l n G A L i D N o d E g J I o P A v o T r : O L O p S K a t o E l o F A s k i Z o E d P g o O v S o T r : T R A U J A B U R N A o .U najvecem broju slucajeva ogromnu ulogu u nastanku psihosomatskoh oboljenja imaju vegetativni nervni sistem i endokrine zlezde. -Psihosomatska oboljenja su somatska oboljenja nepoznate ili malo poznate etiologije.Kod nekih bolesti se ne zna sta je pre nastalo-organsko ostecenje ili poremecena emocionalnost. 42 .

respiratorne bronhijalna astma (postoji predispozicija – zona emotivne traume – deca lisena paznje roditelja) Astma se pojavljuje kod dece uzrasta od dve do sedam godina. 2. kada su deca ostavljena... 3.neurotski strahovi i emocionalni poremecaji u kojima dominira osecanje beznadeznosti i bespomocnosti. Psihosomatske bolesti: 1. X – faktor slucajnosti Kada se neko jednostavno zatekne u takvoj situaciji. Zasto se to razvija? Koji su faktori? nasledje (bioloski faktor) 1. rana emocionalna trauma Iskustvo iz ranog detinjstva ima takodje znacenje.)subjektivni i nespecificni znaci-bolne senzacije prolaznog karaktera. Hipertenzija je deprivacija agresivnosti.agresivne majke koje odbacuju dete.Napad se javlja kao strah od napustanja ili pretece agresije majke.gastricni bolovi i abdominalne kolike. 2. Kod lupanja srca kad misic nije povredjen.)Opisuju se dva tipa simpotma: 1.Gusenje deteta izaziva kod majke panican strah.Vaskularne glavobolje mogu biti emocionalno uslovljene.. znojenje dlanova.nervozna dijarea.. hipertenzija arterije.tahikardijom.zarenje. pa ti ljudi ne umeju normalno da se prazne. Psihosomatika se moze podeliti na: 1. 3. kvalitet odredjenih celija (postoje mozda kod nekog iz porodice).glavoboljom i napadima placa.nesigurne. endokrine hipertireoza. psihosomatske bolesti Podrazumevaju neku promenu na organu (supstratu)-ostecenje organa.Smatra se da su ovi bolesnici tokom detinjstva u porodicama morali da potiskuju i kontrolisu sopstvene agresivne tendencije. gastro-intestinalne ulkus – cir (najcesce na 12-o palacnom crevu). nema promene na organu (supstratu). stres 4.znojenje.)postoje objektivni znaci aktivacije VNS-palpitacije.Cesto su sklone perfekcionistickim tendencijama a nesposobne su da se opuste i relaksiraju. kardio-vaskularne infarkt miokarda. poremecaji koze i zglobova 43 . -Etiologija-potiskivanje motiva..Licnostima koje boluju od ovakvih problema pripisane su sledece psiholoske karakteristike:napetost.anksioznost.osecaj tezine i nadutosti. hipotireoza.vaskularne glavobolje -Nastajanju esencijane hipertenzije posebno doprinose agresivne i neprijateljske tendencije i emocije.Strah podstice hiperventilaciju i osoba ulazi u zacarani krug pa se mora terapijiski intervenisati.povracanje. To moze biti deo temperamenta. To moze da traje dugo.. Hiperventilacija-pracena je vrtoglavicom.-U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji opisuje se-somatomorfna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema gde se simptomi ispoljavaju u podrucijima koje inervise vegetativni nervni sistem(srcana neuroza. skakanje secera 5.neuroze zeludca..tremor. 2. Ali tu je psihoanaliticka paradigma – nista nije slucajno.. Govori se o psiholoskom delu nasledja..To su najcesce anksiozne.anoreksije. crvenilo na licu – to su samo reakcije. psihosomatske reakcije Vecina nas ih ima i to je vrsta reakcije gde postoji samo funkcionalni poremecaj..plasljivost i kompleks inferiornosti. 4. 2. Bronhijalna astma je simbolicki prikaz gladi za ljubavlju.neurotski razvoj licnosti.realni i imaginatorni gubitak voljene osobe.

izmenjena svest i retinalna hemoralgija kod dece mladje od 3 god.prelom rebara kod dece mladje od 3 god. pozitivne misli cesto mogu da pomognu izlecenju. . jer se onda pretpostavlja da ta bolest ima psiholosku osnovu. ZLOSTAVLJANJE I ZANEMARIVANJE Istrazivanja su pokazala da 50% pacijentkinja koje boluju od neuroze imaju u anamnezi zlostavljanje ili zanemarivanje.intrakranijalno krvarenje u odsustvu teske dokumentovane povrede . Opasno je jer kosti lobanje kod beba jos uvek nisu cvrste. Pored toga javljale su se i povrede vezane za uvrtanje extremiteta. kocenje. u ratnim zonama. u institucijama. a to se zove aleksitimija – nemogucnost da identifikuju (izraze) sopstvena osecanja.. malo govore. na poslu. institucije cine ili ne cine a sto direktno ili indirektno skodi deci ili ostecuje njihove izglede za bezbedan i zdrav razvoj ka odraslom dobu.. Oni tesko govore o svojim emocijama. promene na kozi mijalagije. (David Gil. sexualna zloupotreba Ovo je takodje ozbiljan problem jer se ovakve stvari desavaju 70-90% unutar porodica pa se to cesto zataskava. ali ljudi nece o tome da pricaju. Zloupotreba dece obuhvata sve delatnosti coveka (cinjenje ili ne cinjenje) ili okolnosti koje je stvorio i/ili koje tolerise covek a koje koce ili onemogucavaju razvoj urodjenih potencijala.prelomi kod dece koja nisu prohodala . To moze ostaviti posledice u sexualnim odnosima ali i sire. U vezi ovoga javljaju se 2 problema: 1. namerno nanosenje povreda detetu. To su bile tzv. Mnogo manje desava se van porodice. fizicko zlostavljanje U Denveru su se pojavljivala deca sa povredom glave. onda oni salju klikenta kod psihijatra. Oni se samo ponasaju. posebno one prepoznatljivog oblika. necinjenje) ili vrsenje aktivnosti (od strane roditelja ili staratelja) koje procenjuju kao neprikladne ili stetne za dete shodno postojecim drustvenim vrednostima i znanju strucnjaka (Garabarino i Gilliam. 44 . (Nacionalni komitet Velike Britanije za zastitu dece. cuva se kao porodicna tajna 2. oni govore da je sve u redu.ekcemi. Zakljucilo se da cesto psihosomaticari jako lako pricaju o somatskom delu bolesti. 2. ali kad ih pitate za stres i sl. tj. onda udarac u kost moze da izazove i hemoralgije (krvarenja). zanemarivanje Fizicka zloupotreba Povredjivanje deteta koje nije slucajno. definisan je taj problem kada deca imaju traume pa pocnu da se tresu. psiholosko (emocionalno) zlostavljanje 4.intraabdominalna trauma u odsustvu teske dokumentovane povrede . 1983) Zloupotreba dece sacinjava sve ono sto pojedinci. Prvi put 1962. na ulici. bolovi u zglobovima Zasto je za nas vazna psihosomatika? Kada lekari somaticari ne mogu nikakvim lekovima da izlece neku bolest. Ovoga ima puno i kod nas. 1981) Izostanak aktivnosti (propust. ne znaju kome da se obrate 3. .modrice kod dece mladje od 9 meseci. Pozitivna osecanja. Specificni pokazatelji: . najcesce iz siromasnih krajeva. najcesce ruku. shaking-babies. Takvi ljudi su cesto iz kruga psihosomaticara. god.opekotine – narocito od cigareta . 1996) Vrste zloupotrebe dece: 1. pa kad se dete udara.

fizickog izgleda) . odbacivanje 2. emocionalne razmene ili raspolozivosti nepouzdano i nekonzistentno roditeljstvo (ovo je cesto prisutno i u prethodne 2 8. izostanak aktivnosti ili nacin roditeljske (starateljske) brige koji ne zadovoljava detetove osnovne fizicke potrebe i steti detetu ili ga izlaze riziku od ostecenja. 45 .poremecaj navike (udaranje u glavu. ujedanje) . Deca nemaju velike neurotske smetnje ako se normalno razvijaju. terorisanje 4.izjava deteta . trauma) .enureza / enkopreza (duze mokre / ne mogu da zadrze stolicu) . izolacija 5. abdomen) . opsesivnost) .napustanje deteta (izjava deteta ili svedoka) Vazno: Emocionalno zlostavljanje obuhvata ponavljanje oblika ponasanja koji su narocito stetni za dete (kumulativni efekat).- izjava deteta da je maltretirano povrede nastale uvrtanjem udova Munchaurenov sindrom…. Sexualna zloupotreba Svaka sexualna aktivnost (kontrolisano ili nekontrolisano) sa detetom bez pritiska deteta ili cak uz njegov pristanak ako je mladje od 14 god.izjava deteta ili svedoka .iznenadne promene (uspeha u skoli.nalaz koji ukazuje na povredu drugih delova tela (grudi.neuobicajene emocionalne reakcije ( fobije. Specijalni pokazatelji: .nalaz koji ukazuje na povrede polnih organa (krvarenje.zaostajanje u razvoju .plasljivost .bolesti koje se prenose polnim putem . “kvarenje” 6. kategorije) Psiholosko zlostavljanje Aktivnost ili izostanak aktivnosti koje nanosi psiholosku povredu deteta od strane osoba kod kojih dete zavisi i koje cine dete ranjivim. Specijalni pokazatelji: . degradacija / obezvredjivanje 3.neprimereno starmalo ili infantilno ponasanje .izjava svedoka Emocionalno zlostavljanje Emocionalno zlostavljanje kod dece se definise u okvirima 8 tipova roditeljskog / negovateljskog ponasanja: 1.poremecaj spavanja . Frojd je otkrio da sexualnost igra odredjenu ulogu u patologiji.trudnoca . Zanemarivanje Aktivnost. exploatacija 7.neorganski zastoj rasta . ili uz primenu sile ili pretnju silom bez obzira na uzrast deteta.prisustvo sperme . uskracivanje esencijalne stimulacije. hipohondrija.pokusaj samoubistva .

maloletnicke trudnoce .. smrtni ishod 2. ..zastoj u razvoju kognitivnih f-ja . kognitivne smetnje .teskoce koncentracije poremecaji socijalnog funkcionisanja povecani rizik od: 5.Osnovne fizicke potrebe su hrana.zrtva nove zloupotrebe u odraslom dobu . strah .depresija . krivica.bes.alkohola.intelektualna inhibicija . neprijateljstvo . “nasilje radja nasilje” – roditelji koji su u detinjstvu bili zlostavljani cesto primenjuju iste obrasce ponasanja i na svojoj deci) Uzrocni modeli zlostavljanja dece: 1. Zanemarivanje moze biti namerno ili nenamerno. zastita i higijena. Zato postoje skole za roditelje.zlostavljanje drugih osoba (“trans generacijsko prenosenje”.granicna organizacija licnosti .lekova) . gusenja. mladji roditelji nisko samopostovanje slaba kontrola impulsa zlostavljani u detinjstvu Povisena vulnerabilnost deteta: nezeljenjo dete prematurus mentalno i fizicki hendikepirano neonatalna odvojenost od majke 2. trajni fizicki hendikep ili somatski poremecaji 3. odeca. “Nezgode” – uzimanje raznih supstanci. stid . stomatolosku ili psihijatrijsku zastitu neophodnu za sprecavanje bolesti.antisocijalno (kriminalno ponasanje) .depresivnost. krov nad glavom. Specijalni pokazatelji mogu ukljucivati: “Zdravstveno zanemarivanje” – roditelj ili njegov zamenik ne obezbedjuje detetu zdravstvenu. a moze da bude i smrtonosno. Medicinsko-psiholoski model Povisena vulnerabilnost roditelja: psihopatologija samohrani.nisko samopostovanje.PTSD 4. zdravstvena briga. Psihosocijalni model Nepovoljni porodicni uslovi niski prihodi nezaposlenost brojna porodica Nepovoljne drustvene okolnosti subkultura nasilja drustvene i ekonomske krize Akutni stresori 46 .zloupotreba droga(droga. emocionalne smetnje ili izmenjen dozivljaja sebe . Posledice zlostavljanja i zanemarivanja u detinjstvu rane (u periodu detinjstva i mladosti) 1.

strategije za prezivljavanje najneprijatnijih situacija. Razvoj kognitivnih sposobnosti ovde moze da dovede do nadkompenzacije.- disfunkcionalni brak razvod Integrativni model – drustveni i individualni cinioci se prelamaju kroz interakcije u porodici I N T E G R A T I V N I M O D E L Z L O S T A V L J A N J d r u s t v e n e v r e d n o s t i i s t a v o v i p r e m a n a s i l j u n e d u S I T d o s s t r o U A C I O N I o s i m e d j u n o s i s a d e t e d i n s k i u s l s k o j i p o t i c S T R r o d i ni e t ro o m o “v e i f e o d E t te e d i e k d S l r j ai t e a e O mk m o s t a t a k a n j u j u p o d r s k e a t / n e s i g p o n u r n a ” i o d “ e f e k t a m n d r e R I ca i j a l j . O T K R I V A N J E S N D I J A G N O Z A O G S O I s k o l e i v r t i c i z d r a v s t v u s t a n o v e e n P s a v e t o v a l i sM t a U e i s o c i j a l n e J T u s t a n o v e S U D T R E I T R M A N C E N T A R Z A S O C I J A L N A D p s u d z a o r o d i c n o d n o s e P R j a v n o e t u z i l a s t v k o r i v i c n s u d i A V N E S A N K C I J E 47 .d e n t ee p o s r e d t t a m p k o o n n a f” l i k t t e t a s i s t e m a t s k o p n f i z i c k o i ie m o c i o n a l n o z l o s t a v l j a n j e r e o p t e r e c i v a n j e p s i h o p a t o l o r o d i t e l j a g i j a Rezilijentnost znaci otpornost.

Ovde je prag razdrazljivosti mnogo nizi. Imaju malo uvida pa se brane time sto napadaju. dodje neki period kada prestane. pa se javlja kajanje. stadijum vazomotorne reakcije (2. nakon cega oni 48 . Jer ako ga ostave javlja se osecanje krivice. Rigorozan kriterijum je “makar i jedna casica svakoga dana”. Alkoholizam je bolest ponasanja. Stadijumi u odnosu na akutno-napito stanje: stadijum pripitosti (0.5 – 3. a kod nas se desava suprotno – deca se izmestaju iz kuce. reflexa i tonusa 4. paranoidnost jer je projekcija mehanizam. i pacijenti su jako crveni. Karakterise ga pijenje i napijanje svakodnevno.U principu bi trebalo da se zlostavljac izbaci iz kuce. Alkoholne psihoze (postoji vise formi): delirijum tremens – najcesca forma 1..5 promila) 2. Medjutim to je jedini nacin da alkoholicar dodje na lecenje. Delirijum traje 24-48 sati. Pijenje zavisi od stavova. L5 pa duz cele noge) pa se zato javljaju bolovi u nogama. sigurno su i neurociti (mozak). Kod nas je to veoma tesko jer “svako pijenje je opravdano”. Javlja se socijalna i intelektualna degradacija. obrazac za zivljenje. To je patoloska & socijalna bolest. ne mogu da rade fine poslove. Ceste su telesne polineuropatije duz dugih nerava (od L4. ali postoji mala kontrola. U klinickoj praksi vazno je prepoznati alkoholizam. To je trajna karakterna promena licnosti (agresivnost. Delirijum jer je to poremecaj svesti.5 – 4 promila) – gubitak svesti. ALKOHOLIZAM Alkoholizam pripada bolestima zavisti. Takodje se javljaju i problemi sa jetrom. Uglavnom odbijaju da se lece. ali 3.5 promila) – tonus krvnih sudova popusti. zaboravnost – kognitivne f-je. Sve to vodi u hronicnomozdani psihosindrom. Etioloski faktori su dosta nerazjasnjeni.0 – 1. pa postaju mnogo agresivniji. u porodici. stadijum adikcije 2.. postoji “prekid filma”. Nemaju uvid u bolest niti u sopstvenu zavisnost. postoje amnezije – ne znaju sta je bilo ili s kim su bili proslog dana. Javlja se i profuzno znojenje zbog cega mogu da izgube kalijum sto moze da izazove momentalan srcani udar. Hepatociti & neurociti su najplemenitije tkivo. jako topli komatozno stanje (3. Tu se javljaju vec ozbiljne smetnje. Medjutim nema sanse da se alkohol mimoidje. U ovom stadijumu. hronicno pijenje 3. excesivnost. diskoordinacija. Ovde se javljaju znaci komplikacije – mentalni & telesni poremecaji.5 promila) – “oko 2 flase piva” 1. U ovoj fazi se prvi put desava “prekid filma” sto oni strasno dozivljavaju kada im neko isprica sta su radili. poremecaj svesti). mada alkoholicari uspevaju da kompenzuju inteligenciju. Stadijumi u odnosu na stadijume pijenja i bolesti: ekscesivno pijenje 1. Nasilje treba videti kao drustvenu kategoriju i menjati stav prema nasilju. pa tako ako su osteceni hepatociti (jetra) – disfunkcija.5 – 2. a pri tome racionalizuju neuspehe – neko drugi im je kriv. Zato je neophodno da se kod ovih pacijenata vodi racuna o davanju elektrolita sto je tesko jer oni cesto cupaju igle. a tremens jer postoji drhtanje od tremora. one sve preuzimaju na sebe i pustaju ih da rade to sto rade. stadijum pijanstva (1. Moze da se desi da posle nekog perioda pijenja. vazo-motorne smetnje u nogama (trnjenja) i dispraksicke smetnje. pre nego sto se ohlade krvni sudovi popustaju odjednom. kasnije i tremor. bracni partner (cesto zena) umesto da zele ili zivot ili razvod.

RF salje brojne impulse u razlicite delove kore mozga i na taj nacin odrzava budnost. To nikako ne treba raditi.misici su napregnuti. -Fiziolosku osnovu paznje cini retikularna formacija.vigilnost je smanjena i obrnuto.Ukoliko je tenacitet veci.hotimicna ili voljna paznja. -Pasivna paznja zavisi od: 49 . Alkoholne demencije To su jaka ostecenja mozga. kolega). Najveca je zamka ako se popusti i pocne da se opravdava i objasnjava. nego ljubomora. vec od nekoga ko zivi sa tom osobom. Alkohol je bolest koja prouzrokuje poremecaj u ponasanju i menja odnose (zena sve preuzima. Moze doci i do sumnje i do incestnim ponasanjima sto je sve poremecaj misljenja u kvalitativnom smislu. -Sposobnost duzeg usresredjivanja paznje sve do postizanja cilja naziva se tenacitet paznje a dovodjenje novih drazi u zizu interesovanja-vigilnost paznje.upadaju u terminalni san koji moze da traje dosta dugo. mljackanje.bubne opne napete. alkoholna psihoza/ halucinoza 2.iznenadne i u kontrastu sa svojom okolinom dovode do nenamerne. Jako je vazno znati: koliko dugo se pije nacin pijenja (svaki dan. Alkoholicarima se daju sedativi i hipnotici. -Telesne manifestacije paznje-oci se okrecu prema predmetu koji se opaza. ali nema halucinacija i osobe su zaravnjene. -Kod paznje razlukujemo dva fenomena: 1.spontane ili pasivne paznje. Manifestuje se polineuritom i amnezijom (pamcenje je osteceno). ali ne i neuroleptici. alkoholna ljubomora 3.Odnos izmedju tenaciteta i vigilnosti je obrnuto proporcionalan.). PAZNJA -Paznja je usresredjenost mentalne aktivnosti na ogranicen broj drazi i sposobnost distribucije te aktivnosti na nove drazi.Nervi koji nose obavestenja o svetu imaju bocna vlakna koja idu u retikularnu formaciju.. -Drazi koje su intenzivne. Neophodna je prevencija. Ovi pacijenti u vecernim satim imaju halucinacije najcesce opticke. simptomatska terapija Daju im se vitamini B6.udubljivanje)-sposobnost udubljivanja u izvestan broj izdvojenih drazi. Posledica je alkoholizma i to je poremecaj misljenja. B12. pauze) Medjutim to se uglavnom ne moze saznati iz direktnih informacija. ali i auditivne.)usmeravanje paznje predstavlja percipiranje jednih a zanemarivanje drugih drazi.karakteristicna mimika lica..To je mrezasta struktura koje se proteze kroz mozdano stablo od kicmene mozdine pa navise. korsakovljev sindrom/ psihoza 4. Terapija alkoholizma: Osnovna podela 1.Ako su drazi u skladu sa potrebama. Ovo je jako tesko leciti jer se cesto ne klasifikuje kao alkoholizam. 2.interesima ili zadacima subjekta onda je to namerna. a nakon toga se bude kao da se nista nije desilo.disanje zaustavljeno. Pored tremora alkoholicari cesto imaju i karakteristicne pokrete usta (pucenje usta. C (antioksidans – pravi vazospazam i ubrzava metabolizam) i zastitni faktor za jetru sistematska porodicna terapija 2.)usresredjenost(koncentracija. Onaj ko proganja pravi najdrasticnije i najdramaticnije scene.

-Svest nastaje tek kada se tokom filogeneze razvio veliki mozak.bolesnici sa tumorom mozga ili simptomima intoksacije CNS.ocekivanja.psihicki procesi se odvijaju automatski.Postoje dokazi o dozivljavanju i egzistenciji prenatalnog psihickog zivota.1.Takodje paznja se moze ispitivati i tahitoskopskim metodama.Ovi intervali u zavisnosti od slozenosti percipirane situacije javljaju se nakon desetak minuta. -Rasejanost-kod dece rasejanost se objasnjava slabim tenacitetom.niskog intelektualnog dometa.onda je paznja oslabljena.straha ili drugih poremecaja afekta.Kod zivotinja ciji je razvoj na nizem stupnju. POJAM PSIHICKOG ZIVOTA -Tokom istorije postojala su dva dijametralno suprotna shvatanja duse i psihickog uopste.)od prostorne velicine 5.pa je i dusa sastavljena od atoma duse). -Predstavnici idealistickog shvatanja tvrdili su da je dusa nezavisna od tela.Ako na desetak reci napravi vise od dve greske.)prestanka drazi -Na paznju takodje uticu emocije. -U nekim psihozama(sizofrenim na primer) poremecaj paznje nastaje zbog nemogucnosti osobe da “filtrira” informacije.koje preplavljuju CNS. -Pod obimom paznje podrazumeva se broj elemenata aktivno opazenih u jednom kratkom periodu.bez svesti.poremecenog nacina misljenja.emocionalnog investiranja koje dugo traje. -Slaba vigilnost ili slaba sposobnost distribucije paznje na nove predmete.)intenziteta drazi 2.Tih elemenata ima oko sest..zapazaju se kod mentalno subnormalnih osoba i kod nekih dusevnih bolesnika za koje kazemo da su bradipsihicni(usporeni).Od ispitivane osobe se trazi da precrta odredjeno slovo-metu u nekom tekstu. -Kod pojacane vigilnosti paznja je prakticno rasuta i pracena motornom hiperaktivnoscu i povisenim raspolozenjem(kod hiponamicnih i manicnih stanja).sto cini takozvani signalni 50 .Slab tenacitet je cest simptom neuroza.sindromi ili bolesti imaju svoju psihicku i svoju telesnu komponentu.)duzine trajanja drazi(prekidanje i ponavljanje drazi) 4. POREMECAJI PAZNJE -Slab tenacitet ili slaba koncentracija paznje moze biti posledica-zamora.izmenjenog stanja svesti. -Voljna(aktivna) paznja zavisi od: 1.tako da ne postoje izolovane manifestacije. -Psiha i soma cine psihosomatsko jedinstvo.jer simptomi.profesionalnih i drugih kapaciteta..Jos u staroj Grckoj postojala su misljenja koja su se protivila ovakvom shvatanju-Demokrit(po njemu sve je sastavljeno od atoma(nedeljivih cestica) i praznog prostora..Jos nerodjeno dete poseduje motoriku i senzorni sistem.profesionalna interesovanja. -U savremenoj naucnoj literaturi istice se da pocetak psihickog zivota se ne moze odvajati od pocetka organogeneze(formiranja organa).a socijalni stimulusi na buducu majku prenose se preko placente.To su shvatanja da su dusa i telo odvojeni(idealisticko shvatanje) i shvatanje po kome su i dusa i telo jedan jedinstveni sistem.)intelektualnih.a povecanom vigilnoscu paznje.Takvi su depresivni.)cilja i interesovanja 2.iskustvo.Hipovigilnost paznje prati i motorna hipoaktivnost. -Postoje intervali u kojima paznja slabi ili se sasvim prekida.)relativne jacine drazi 6. -Ispitivanje paznje se moze vrsiti Burdonovim testom.)kontrasta 3.

)nespecifikovani -Etiologija-od znacaja su genetski faktori(neurofizioloski. -CNS sadrzi tri funkcionalna bloka: 1.Psihicke funkcije mozemo podeliti u tri grupe: 1.)sistem za regulaciju nagonskog zivota i motivaciono-emocionalne integracije-limbicki sistem(motivacija i emocionalni zivot).socio-kulturni.senzomotorni.sizoidni.)anankasticni(opsesivno-kompulsivni) 7..pamcenje..nagoni) -Mozak prima informacije preko senzornih organa.temperament.afekti.granicni 3.hipotalamus.mral insanity.)antisocijalni 4.biohemijski).percepcija) 2.katastroficnih iskustava.sistem izmedju majke i ploda.)sizoidni 3.Prema tome psihicki razvoj ne pocinje rodjenjem..strukture mozdanog stabla(nagoni) 3. -Szondi naglasava “psihopatski trijas”-nedovoljna ego kontrola.paznja.)sistem kognicije-saznajne funkcije(misljenje.)sistem energizacije i odrzavanja budnosti-retikularna formacija 2.posle teskih i prolongiranih stresova.a odgovor sledi preko motornog sistema. -Za poremecaje licnosti postoje mnogobrojni nazivi:psihopatske licnosti.Poremecaji licnosti se razlikuju od promena licnosti koje su stecene u odraslom dobu.karakter neuroza.kao i disharmonicnoscu stavova i ponasanja.antisocijalni. -Psihicke funkcije su rezultat najvisih integrativnih aktivnosti mozga.)Dramatici-histrionicni.pamcenje.opsesivno-kompulsivni -U Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB-X poremecaji licnosti se razvrstavaju u sledece grupe: 1.vec je to samo pocetak sticanja novih iskustava fizicke razmene sa spoljasnjim svetom.sizotipalni 2.vegetativni.)drugi(narcisticni i nezreli) 10.bioloski razvoja i sazrevanja.Genetski 51 .raspolozenja) 3.)astenicni(zavisni) 9.impulsivne tendencije.)konativno-voljne(motivacija.dominacija principa zadovoljstva i nepodnosenje unutrasnje tenzije.procesi faktori.amigdale. -Poremecaji licnosti su razvojna stanja koja se javljaju u kasnom detinjstvu i adolescenciji i nastavljaju se u odraslom dobu. -U DSM-IV opisuju se tri klastera: 1.)emocionalno-nestabilni(granicni)-impulsivni tip.narcisticni.zavisni. POREMECAJI LICNOSTI -Poremecaji licnosti ne predstavljaju bolest u medicinskom smislu.percepcija)-kora velikog mozga -Psihicki zivot je visi kvalitativno novi proizvod visoko organizovane materije-mozga.)emocionalne-(emocije.)Strasljivci-izbegavajuci.sklonost trenutnom zadovoljenju impulsa.odsustvo inhibicija.obradjuje ih u visko diferenciranim celijama.antisocijalni karakter..vec “hronicnu maladaptaciju”.ozbiljnih bolesti ili povreda mozga.Pored CNS znacajnu ulogu u psihickom zivotu imaju i drugi sistemi:endokrini.granicni tip 5.Poremecaje licnosti karakterisu slom odnosa roditelj-dete.neprilagodjenost uslovima svakodnevnog zivota i interpersonalnom socijalnom polju.)anksiozni(izbegavajuci) 8.)kognitivne(misljenje.)Ekscentrici(cudaci)-paranoidni.)histrionicni 6.)paranoidni 2.

olako ispoljavaju agresivnost. -Osobe svrstane u ovu dijagnosticku kategoriju karakterise:neodgovornost i nepostovanje socijalnih normi i zakona.zloupotrebi alkohola.Ispoljavaju patolosku ljubomoru.pri otudjenja od realnosti. cemu nema sizofrenog -Spektar emocionalnih realcija je suzen.kao pretnjama samoubistvom.koja se delikventnim ponasanjem provocira.nasilje. zivotu i radnom SIZOIDNI POREMECAJ LICNOSTI -Sizoidne licnosti su introvertovane.ponasanje koje je cesto osnova za hapsenje.ukljucujuci nasilje i brutalnost. 52 .opredeljene za “dozivotni model socijalnog povlacenja”.iritabilni.islednike ili terapeute. -Ponavljano laganje.neopravdano strahovanje da ce biti prevareni.povredjivanje drugih neki su od oblika ponasanja.somatskim preokupacijama.Nepovoljan ishod je razvijanje klinicke slike parnaoidne sizofrenije.nesposobnost formiranja stabilnih emocionalnih i socijalnih veza.uticaj kultura koje ne ohrabruju agresivnost. -Preokupirani su fantazijama. -Ove osobe su sklone promiskuitetu.skloni stalnom testiranju lojalnosti bliskih prijatelja.sarmiraju ispitivace.Cesto su prijatni i slatkorecivi u komunikaciji.Koriste mehanizme projekcije.Izrazito su neosetljivi na vazece socijalne norme i konvencije.zaravnjenog afekta.zlostavljanju dece.udaljene.cesci je u mnogoclanim porodicama siromasnih urbanih sredina. -Najcesce ispoljavaju probleme u braku.izrazito snizenih seksualnih interesovanja.Preosetljivi su i niske tolerancije na frustraciju.indiferentni su na kritike i pohvale.zlostavljanju partnera. PARANOIDNI POREMECAJ LICNOSTI -Bitne odlike osoba sa paranoidnim poremecajem licnosti:bezrazlozna sumnjicavost.a Frojd objasnjava neuroticnu potrebu za kaznom obog osecaja krivice.introspekcijom.ekscentricne.ljutiti su .cesto su hladni.Depresije koje nastaju posle nekih frustracija.ocekivanje neprijateljskog.ne zaboravljaju niti prastaju uvrede koje su im nanesene. -Finansijska ekstravagantnost i zaduzivanje.osecanje krivice i depresivnost. -Emocionalno su hladni i rigidni i ponosni na sebe zbog “racinalnosti i objektivnosti”.tuce.eksplatatorskog i ugrozavajuceg ponasanja okoline.dresura). DISOCIJALNI POREMECAJ LICNOSTI -Ovaj poremecaj uslovljen je problemima ili nekim bolestima u adolescentnom dobu.nezainteresovani za svakodnevne dogadjaje.tihe.Aleksander ove osobe smatra “bicima bez super-ega”.droga i lekova.nezainteresovane za interpersonalne kontakte(samotnjaci).ratoborni.faktori uticu na mnoge manifestacije poremecaja licnosti.Puni su prezira i distancirani su od inferiornih i hendikepiranih.Biraju aktivnosti i zanimanja gde su pretezno sami.skloni konfliktima sa drustvom. -Ne ispoljavaju anksioznost.neprihvatanje pravila i obaveza.Bihejvioralni model podrazumeca proces identifikacije sa patoloskim induktorima i patoloskim indukcionim grupama.hostilne su.Niske su frustracione tolerancije.zatim nesklad izmedju temperamenta deteta i vaspitnih faktora u porodici(porodicni dril.uvek okrivljuju druge ili drustveni sistem.nezainteresovani su za osecanja drugih.profesionalnom okruzenju.pracene apatijom i atacima ljutnje.u porodici.neodgovornost u ulozi roditelja.

detaljima.Tesko podnose samocu.kao i kratkotrajne psihoticne epizode.interpersonalnih odnosa i raspolozenja.veoma odani poslu i nemaju vremena za prijatelje i licna zadovoljstva. ANANKASTICNI POREMECAJ LICNOSTI -Ovaj poremecaj naziva se jos i opsesivno-kompulsivni poremecaj licnosti.anorgazmija).skloni su govornim impresionistickim triadama.hipermoralni.redom.manija reda i urednosti.Opisuju se dva tipa ovog poremecaja: 1.Sumanutosti ni kvalitativno ni kvantitativno nemaju razmere sizofrenog misljenja i otudjenja od realnosti.)Impulsivni tip:eksplozivna i agresivna licnost.okrivljuju okolinu ukoliko im stalno ne ukazuje paznju(napadi besa.Dominantne karakteristike ovog poremecaja su:sumnja.sugestribilni su i cesto lakoverni.tako da aktivnosti gube svrsishodnost i smisao.skloni kontinuiranom praznjenju uzbudjenja.cesto su seksualno neuspesni(frigidnost.”romanticna zaljubljenost”.Mogu postojati depersonalizacioni fenomeni.nefleksibilnost.neodoljiva potreba da se bude privlacan.U sferi poremecaja identiteta manifestna je:nesigurnost predstave o sebi. HISTRIONICNI POREMECAJ LICNOSTI -Klinicke odlike histrionickih licnosti su:egocentricnost.preterano i 53 .nasilja i nedostatka samokontrole.dosade.neadekvatno i provokativno zavodjenje.pravilima.otudjenosti.EMOCIONALNO NESTABILNI POREMECAJ LICNOSTI -Bitna obelezja ovih licnosti su:afektivna nestabilnost i impulsivno ponasanje.placa).praznine.skrti su. -Vejlan duhovito primecuje:”Tesko je zamisliti kako histrionicna licnost ispoljava svoju simptomatologiju na pustom ostrvu”.suzena emocionalnost.Pribegavaju permanentnom trazenju drustva.U sferi seksualnog ponasanja karakteristicna je impulsivnost.)Granicni tip(border-line):nestabilnost identiteta.koje najcesce koriste za postizanje nekih licnih ciljeva.perfekcionizam.prenaglaseno i teatralno ponasanje.Naglasena je promenljivost stavova i manipulacije.magaciniraju stvari(stare i nepotrebne) cak i za one za koje ih ne vezuje nikakva sentimentalna osecanja.preterano savesni.Cesto dolazi do eksplozivnog praznjenja.Skloni su seksualnim fantazijama.da bi ublazili nepodnosljivo stanje usamljenosti.preokupiranost organizacijom.neodlucnost.Izostaje kontrola impulsa.opreznost.kratki periodi bizarnog i cudnog razmisljanja koje dostize razmere iluzija.cepidlake kao rukovodioci. 2.Postoji difuzija identiteta. -Granicni poremecaj licnosti je na granici izmedju neuroze i psihoze(polupropustljivost ego granica).neprijatni i nekooperativni za saradnju sa onima koji ne prihvataju njihov stil rada i ponasanja.lakoj povredivosti osecanja i dramatizaciji razocaranja.nesigurnost polnog identiteta i profesionalne orijentacije.tvrdoglavost.na kritike drugih reaguje pretecim ponasanjem i nasiljem.erotizacija kontakta.Odnosi sa drugima su povrsni.

cesto su arogantnog ponasanja i skloni eksplatisanju drugih.osetljive na pretece odbacivanje.strah od seksualnosti.ambiciozni.osecanje neadekvatnosti.Nisu to asocijalne licnosti vec stidljive.ispoljavaju od javnih nastupa. ANKSIOZNI(IZBEGAVAJUCI)POREMECAJ LICNOSTI -Osobe svrstane u ovu grupu poremecaja ispoljavaju:ekstremnu osetljivost na negativnu procenu od strane drugih osoba.Ispoljavaju nespokojstvo zbog nametanja neprijatnih misli i impulsa.preokupirani su fantazijama(o moci.pasivnost.Osecaju se bespomocnim kada ostanu sami.sumnja u sebe.Mogu dugo da trpe maltretiranje.odbacivanje.Poseban strah do nivoa socijalnih fobija.ili su hendikepirane na neki drugi nacin.Krhkog su samopouzdanja i skloni depresivnom reagovanju.sugestibilnost.Nesamostalni su i u mnogim poslovima im je neophodna pomoc supervizora.zbog cega pribegavaju sozijalnom povlacenju.uspehu i romanticnim ljubavima).sa naglasenim strahom od separacije. NARCISTICKI POREMECAJ LICNOSTI -Osobe sa ovim poremecajem licnosti imaju naglasen osecaj vaznosti i grandiozni dozivljaj da su jedinstveni. -Izdvajaju se sledece karakteristike:preuvelicani dozivljaj sopstvene licnosti.izbegavaju odgovornost i izrazito su anksiozni ukoliko im se sugerise ili namece uloga lidera.Boje se kritike i omalovazavanja.skuceni su ili liseni empatskih kapaciteta.zbog straha da ce se osramotiti ili obrukati.ljubomorni su na druge osobe. -Smatraju sebe neprivlacnim i inferiornim.U pitanju su:hipersenzibilne.Jedna od odlika je i pesimisticki stav prema zivotu.nerealno verovanje da su u toj meri jedinstveni da ih mogu razumeti samo posebni ljudi i institucije.Ispoljavaju strah od seksualnih i agresivnih osecanja i tendencija. -Ovom tipu poremecaja sklone su osobe koje su u detinjstvu bolovale od neke somatske bolesti.lepoti.U intimnim odnosima su uzdrzani.a zbog preterane pedantnosti mogu biti nepodnosljivi bracni partneri ili roditelji.submisivne licnosti.neprimereno zaokupljeni produktivnoscu.sputani.socijalne inhibicije.poseban tretman.Od drugih ljudi ocekuju divljenje. SOCIOPATIJE(SOCIOPATSKI POREMECAJ LICNOSTI) 54 .pesimizam.zlostavljanje ili neverstvo svojih bracnih ili seksualnih partnera. ZAVISNI POREMECAJ LICNOSTI -Frojd je opisao sledece osobine oralno zavisne licnosti:zavisnost.

Nesposobna su za saosecanje..Ipak odredjeni procenat ljudi izlozenih traumatskim dogadjajima prolazi kroz mnogo duzi period restitucije.kod kojih super-ego nije tako razvijeno kao kod neuroticara.agresivnost.revoltirana i gnevna.slaba socijalna stremljenja.arogancija.poremecaj individualne psihosocijalne ravnoteze.Vecina ljudi prolazi kroz inicijalni period psiholoske nestabilnosti nakon cega sledi oporavak.nesigurne. -Ova deca su prevrtljiva. -Za karakter neurozu karakteristicno je prisustvo neuroticnih simptoma koji se ne mogu svrstati ni u jednu grupu neuroza.impulsivna.alkoholicari.destruktivno ponasanje.Kod manje grupe ljudi psihopatoloski simptomi perzistiraju i dolazi do trajnog ostecenja licnosti.moralno otupljivanje.maladaptivno ponasanje. -Osobine sociopatskih osoba:nesposobnost adaptacije. POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMECAJ(PSTP) -Izlaganje jakim traumatskim iskustvima ostavlja neizbrisiv pecat na sve prezivele.uvek nezadovoljne.nesposobne da trpe osujecenje. KARAKTERNE NEUROZE -U “nespecifikovane poremecaje licnosti” ukljucena je karakter neuroza kao i patoloske promenelicnosti koje nisu drugacije oznacene.ili posle psihoticnih oboljenja imaju veci rizik oboljevanja.teskoce emocionalnog vezivanja..depresija. -Sekundarni simptomi:egocentrizam. -Negativni simptomi:znaci psihoza.megalomanskih potreba za vazenjem.Rec trauma je grckog porekla i originalno je oznacavala povredu ili ranu izazvanu nekim spoljnim uzrokom.devijacije seksualnog nagona.U tom smislu psiholoska trauma je emotivna i kognitivna rana..nesposobnost koriscenja sopstvenog iskustva.koja nastaje kada su licne sposobnosti za prevladavanje preplavljene za duze vreme. -Primarni simptomi:nedostatak osecanja prema drugima.-Terminom socipatije obuhvaceni su brojni poremecaji licnosti cija je sustina poremecen odnos izmedju licnosti i drustva-abnormalni stavovi prema socijalnoj sredini.neposrednu reakciju organizma na dogadjaj koji uzrokuje stanje stresa(stresor).teznja impulsivnom ponasanju bez promisljanja. PSIHOPATIJE U DETINJSTVU I MLADOSTI -Deca koja su izasla iz “strepnje psihoticnih razmera”.Termin stres se upotrebljava za vremenski ogranicenu i relativno kratkotrajnu.kao i izmene karaktera licnosti.neadaptivno ponasanje.oligofrenija.mrzovoljna.Ove osobe ispoljavaju revol prema autoritetu i drustvu.lazljiva.Prema tome: 55 .pakosna. -Za opisivanje delovanja traumatskog dogadjaja i odgovora organizma sinonimno se koriste sledeci izrazi:stres..iritabilnost.neprihvatljiva socio-eticka nacela.nedostatak stida.male su adapcione sirine.neodgovorna su.upadljivo odstupanje od normi i ponasanja odredjene kulture.seksualno devijantne osobe.krizna situacija.U sociopate su svrstani razni kriminalci.nesposobnost odlaganja nagonskih impulsa i zadovoljenja.brutalni egoizam.Ove osobe su:preosetljive.socijalno su netolerantni.trauma.

bracne i profesionalne odnose i ponekad imati oblik destuktivnog acting out ponasanja usmerenog prema drugima ili prema sebi.koji ukazuju na to da je osoba preplavljena emotivnom reakcijom..koja mogu imati oblik zauzimanja odbrambene pozicije.kao sto su okolnosti u kojima se trauma desila(socijalni milje i eventualna podrska).)posttraumatski stresni poremecaj 3.dokazano je da na razvoj poremecaja uticu i drugi faktori.U ovoj fazi su prisutene i perceptivne odbrane..i tako su se potvrdile kao manje opasne i povredive.Tzv “trauma membrana” predstavlja slican fenomen-pristup u psihicki prostor se dozvoljava samo osobama koje su prezivele isto iskustvo.)akutna stresna reakcija 2.Iako se predpostavlja da postoji odredjen prag jacine traume nakon kojeg svi ili najveci broj izlozenih razvija simptome.Ova faza moze izostati ili se javiti tek kada mehanizmi za prevladavanje budu konacno iscrpljeni.pracen jakom emocijom. -U ICD-10 klasifikaciji iz 1992 godine u poglavlje “Reakcija na tezak stres i poremecaji prilagodjavanja” ukljucena je: 1.Patoloski fenomeni u ovoj fazi ukljucuju:paniku.suzavanje paznje i nereagovanje na nove stimuluse.-stres je trenutna reakcija organizma -stresor je dogadjaj koji je uzrokovao poremecaj -trauma je vremenski trajniji psiholoski disbalans.neusmerenu destruktivnost.)Faza poricanja-druga i treca faza se cesto javljaju zajedno.Jedna od vaznih karakteristika ove faze je unutrasnji osecaj zamagljenja percepcije.ili potragu za opasnim dozivljajima.)Faza protesta-trenutni odgovor na zastrasujuci dogadjaj je alarm.koje se ne mogu pripisati ostecenju ili bolesti mozga” ukljucena je kategorija:trajne promene licnosti posle katastroficnog dozivljaja. 3.iznenadno predavanje.predisponirajuci faktori(premorbidna licnost.pojava i odrzavanje karakteristicnih simptoma i razvoj hronicnih formi psihijatrijskih poremecaja individualno se razlikuju.Patoloski fenomeni u ovoj fazi ukljucuju:ekstremno izbegavanje suocavanja sa iskustvom.koji nije jednostavan nedostatak emocija.U ovoj fazi vidljiva je emocionalna razdrazljivost koja moze uticati negativno na interpersonalne.Mnoge od ovih reakcija su normalne. 56 .cesto strahom.)Intruzivna faza(intruzivan-euruptivan)-karakterise se hipervigilnoscu(stalna pripravnost na opasne stimuluse) i upornim proveravanjem spoljne sredine.ranije traume. 2.sa osecanjem da je okolina postala tamnija nego ranije.uzrast).izbegavanje lica drugih osoba. NORMALNA I PATOLOSKA REAKCIJA NA TRAUMATSKI DOGADJAJ -Intenzitet odgovora na traumu.Jedna od vaznih karaktesitika ove faze je dozivljaj tuposti.sto je posebno prisutno kod dece.Ova prva faza naziva se faza protesta zbog reakcije alarma cesto pracene povikom koji izrazava upozorenje.Faza poricanja ukljucuje ponasanje kao sto je zurenje u prazan prostor.koje poprima oblike zloupotrebe alkohola i droga.Ovo dovodi do pojacanih reakcija trzanja na bezazlene drazi.strah ili poziv u pomoc. -Faze razvoja odgovora na stresor: 1.Moguca je pojava i ponovnog odigravanja traumatskog iskustva.)poremecaj prilagodjavanja -U poglavlje “Trajne promene licnosti.

razmisljanja ili opazanja 57 .Kod predisponiranih osoba.kognitivna dezorganizacija.u zavisnosti od predisponirajucih faktora: 1.i doziveli su jedan umereno snazan traumatski dogadjaj.)Faza obrade-karakterisana je ispitivanjem znacaja i smisla traumatskog dogadjaja.mesa se sa depresijom.Javlja se kod osoba koje su prezivele fizicko ili seksualno zlostavljanje u detenjstvu.)Normalan stresni odgovor-koji se javlja kod vecine odraslih ljudi koji su pre traumatskog dogadjaja relativno dobro funkcionisali.)simptomi ponovnog prezivljavanja traumatskog iskustva: -nametljiva i neprijatna secanja na traumu.-Stalno smenivanje intruzivnih i izbegavajucih simptoma karakteristicno je za PTSP i predpostavlja se da je to uzrok odrzavanja simptoma.koje se vremenom komplikuju sa narcistickim.ekstremna anksioznost pracena odgovarajucim vegetativnim reakcijama.koji imaju dobru socijalnu podrsku.fobijama i psihosomatskim poremecajima. 5. 5.izbegavanja i simptomi razdrazljivosti.Pojava ovih komplikacija je cesta posebno kod pojedinaca koji su i pre traume imali ovakve poremecaje u svojoj istoriji.koja ukljucuju predstave.dezorijentacija. 4.)Akutna stresna reakcija-javlja se tokom nekoliko sati ili dana posle traumatskog dogadjaja.a karakterisu je:panicne reakcije.Osnovni uzrok je visegodisnji uticaj nerazresenog PTSP i sa njim povezane sekundrane komplikacije koje uticu na funkcije licnosti. 4.faza obrade nece dovesti do pozeljne organizacije novih informacija o stresoru i posledicama na self-koncept.Najcesce se PTSP komplikuje upotrebom alkohola.u interpersonalnim realcijama ili brizi o vlastitim potrebama.tikovi i drugi poremecaji motorike.radom tuge kod gubitka znacajnih objekata i razmatranjem novih planova za suocavanje sa buducnoscu.kod prezivelih iz koncentracionih logora i kod ratnih veterana. 3.Posledice ukljucuju hronicne poremecaje ili trajne promene karaktera. -Za PTSP osim prisustva stresora karakteristicne su tri grupe simptoma: 1.teska nesanica.)Posttraumatski stresni poremecaj bez komplikacija-najcesce se javlja 6-18 meseci posle traumatskog dogadjaja.Simptomi traju ne prolaze sa vremenom i uz podrsku porodice i prijatelja i negativno uticu na profesionalne aktivnosti i interpersonalne relacije.paranoidne reakcije i nesposobnost da se ucestvuje cak i u osnovnim aktivnostima na poslu.)Posttraumatski poremecaj licnosti-je oblik PTSP koji perzistira mnogo godina ili cak decenija posle traume.Dominiraju simptomi ponovnog prozivljavanja traume.Dominiraju bes. 2.simptomi se nece povlaciti i postoji veliki rizik od pojave dodatnih poremecaja.nemaju u zivotu traumu iz detinjstva ili adolescencije ili psihijatrijski poremecaj. -Marmar i saradnici razlikuju nekoliko razlicitih odgovora na traumatsku situaciju.)Zavrsna faza-je dostignuta kada osoba uvidi dejstvo traume na svoju psihu.Mogu se javiti i mnogobrojne sekundrane komlikacije-osteceno fizicko zdravlje.Reakcija obicno traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci i vodi ka potpunom oporavku.srzba.Ukoliko se osobama kod kojih simptomi traju 3-5 meseci ne obezbedi tretman.burne interpersonalne realcije.droga.ostecene profesionalne sposobnosti.izbegavajucim ili granicnim crtma licnosti.)PTSP komplikovan sa sekundarnim poremecajima-je posebno otporan na tretman.disocijacija.

antisocijalno ponasanje i suicid.mesta ili ljudi koji bude secanja na traumu -nesposobnost prisecanja znacajnih aspekata traume -izrazito smanjenje interesovanja za ucesce u znacajnim aktivnostima -dozivljaji distanciranosti ili otudjenja od drugih osoba -suzen opseg osecanja(npr-gubljenje pozitivnih osecanja premadrugima) -dozivljaj besperspektivnosti ili prazne buducnosti.Potpaljivanje je predlozeno kao jedan od mehanizama nastajanja simptoma PTSP.Ukoliko je izrazeno ponasanje izbegavanja slika je bliza fobijama.emotivna tupost.kroz nedostatak bilo kakvih planova u pogledu zanimanja.anksioznost. 2.krvnog pritiska.uzivljavanje u traumu.-neprijatni snovi koji se odnose na traumu -ponasanja i dozivljavanja kao da se trauma ponovo odigrava.Pacijenti mogu pokazivati bazicno povecanje srcane frekvencije.interpersonalni problemi.osecanja ili razgovora koji se odnose na traumu -izbegavanje aktivnosti.Javljaju se bracni.profesionalni.koje kod ratnih veterana moze biti u obliku krivice zbog prezivljavanja ili krivice zbog pocinjenih dela.Ponovno prezivljavanje traume.)simptomi izbegavanja situacije koja je u vezi sa traumom i simptomi generalizovane otupljenosti: -izbegavanje razmisljanja.)simptomi prenadrazenosti: -teskoce u koncentraciji -hipervigilnost-paznja previse usmerena i koncentrisana na moguce izvore opasnosti -previse izrazena reakcija trzanja(uplasenost na bezazlene stimuluse) -Klinicka slika-veoma cesto je prisutno osecanje krivice.Ovi fizioloski odgovori vezani su za aktivaciju simpatickog nervnog sistema kao dela sireg stresnog odgovora organizma i ukljucuju nekoliko neurotransmiterskih sistema i osovinu hipotalamus-hipofiza-nadbubrezna zlezda.Sekundarni poremecaji mogu biti:depresija.a izbegavanje.pojacano trzanje i hipervigilnost smatraju se pozitivnim simptomima. 3.disocijativne epizode vracanja na traumu(na primer pri budjenju ili u stanjima intoksacije) -veoma izrazena neprijatnost prilikom izlaganja unutrasnjim ili spoljasnjim stimulusima koji simbolizuju neki aspekt traume ili lice na njega -fiziolosko reagovanje prilikom izlaganja unutrasnjim ili spoljasnjim stimulusima koji simbolizuju neki aspekt traume ili lice na njega.Klinicka slika varira.halucinacije.Cesto se kod pacijenata srecu polimorfne somatske tegobe koje odgovaraju somatomorfnom poremecaju.kozne provodljivosti ili drugih parametara prilikom eksplozije stimulusa koji izaziva senzorne ili kognitivne asocijacije na originalnu traumu.zloupotreba alkohola.droga. -Etiologija-kod pacijenta sa PTSP se javlja fiziolosko uzbudjenje.pojacana razdrazljivost.suicid.Ovi se manifestuju 58 .seksualna disfunkcija.izolacijanegativnim simptomima.Prema ovom modelu traume u detinjstvu ostavljaju trajne tragove u neurofizioloskom regulatornom sistemu mozga.

bez pojacavanja uslovljene reakcije straha.Kada traumatski stimulus nije prisutan.sto dovodi do pojave simptoma karakteristicnih za apstinencijalni sindrom(anksioznost.iritabilnost.nespecificnih 59 .insomnia.potrebno je sakupiti sistematske informacije o: 1. KOGNITIVNO-BIHEJVIORALNE TEORIJE -Postoji nekoliko kognitivno-bihejvioralnih modela koji pokusavaju da objasne nastanak i odrzavanje PTSP simptoma.prisutni u traumatskom iskustvu.Ovaj obrazac izbegavajucih odgovora negativno se pojacava privremenim smanjenjem uslovljene reakcije straha prilikom izbegavanja podsetnica.koji bi se razvio ukoliko bi se uslovne drazi stalno percipirale.stresore koji inace ne bi dostigli prag za eksitaciju.Tako je uslovljeni odgovor strahom zasticen od svog prirodnog procesa gasenja.)eksplozivnim karakteristikama traume 2.spoljasnji i unutrasnji.koji imaju anksioliticko dejstvo i redukuju agresivnost. DINAMSKE TEORIJE -Slom odbrambenih mehanizama-energetski model po kome snazna spoljasnja trauma izaziva poremecaje u psihickoj energiji.koji je doveo do originalnog bezuslovnog odgovora u vidu ekstremnog straha.)komponentne drazi i odgovora koje su postale deo secanja vezanog za strah ili signal za opasnost 4.kao preosetljivost na kasnije stresore koji podsecaju na originalnu traumu.Ponavljana traumatizacija kroz stvarne dogadjaje ili fenomene ponovnog prozivljavanja moze biti stimulus u PTSP.mogu se luciti kao deo bioloskog odgovora na psiholosku kao i na fizicku traumu.celokupna raspoloziva psihicka energija se koncentrise na stvaranje kontraenergije.emotivnim.Da bi se savladala frustrirajuca eksitacija.postaju uslovne drazi. -Iz perspektivne klasicnog uslovljavanja traumatski dogadjaj je averzivni bezuslovni stimulus.psihofizioloske ili psihosocijelne karakteristike koje mogu uticati na razvoj i odrzavanje simptoma -U smislu tretmana K-B formulacije podvlace vaznost direktne terapeutske ekspozicije elemenata stimulus-odgovor kompleksa da bi se smanjio strah vezan za traumu i da se desenzitiraju podsetnice vezane za traumu. -Po principima operantnog ili instrumentalnog uslovljavanja osoba uci da pobegne ili izbegne kontakt sa situacijama ili objektima koji je podsecaju na originalni traumatski dogadjaj.Endogeni opijati peptidi.moze doci do redukcije u oslobadjanju endogenih opijata.pojacana reakcija trzanja).kognitivnim i psihofizioloskim reakcijama u toku traumtaskog iskustva i neposredno posle njega 3.Podsecajujci faktori.Za procenjivanje zrtve traume.)pocetnim bihejvioralnim.)ranija izlaganja traumi(traumama) 5.te je zastitino polje ili stimulu-barijera iscrpljena.kroz njihovo povezivanje sa preplavljujucim emotivnim i fizickim reakcijama na traumu.sto dovodi do blokiranja i slabljenja funkcija ja.)druge bioloske. -Bihejvioralno-kognitivni model etiologije PTSP obezbedjuje direktne implikacije za procenjivanje i plan tretmana.Povremeno izlaganje podsetnicima pojacava bolnu uslovljenu reakciju straha.Na ovaj nacin endogeni opijati mogu zajedno sa noradrenergickom hiperaktivnoscu biti ukljuceni u kombinaciju intruzivnih i izbegavajucih simptoma PTSP.

)Prirodno-naucni model-smatra da su psihicki poremecaji posledica biohemijskih promena u mozgu. -Uzrok poremecaja:nesvesni psihoseksualnom razvoju.Masivna psihicka trauma probija se kroz stimulusnu barijeru i remeti individualnu sposobnost za formulaciju iskustva.)Bihejvioralni modeli-dusevno poremeceno ponasanje se uci.poverenje. -Lecenje poremecaja:svi vidovi terapije koji uticu na fizicko-biolosko stanje mozga. 1.)bihjevioralni 4. -Uzrok poremecaja:povreda ili patoloski proces u mozgu.gubitak.Takodje ovi modeli se razlikuju i po tumacenju i navodjenju mehanizama nastanka psihickog poremecaja i vrsti terapije koju podrazumevaju. -Uzrok poremecaja:procesi uslovljavanja.povredu. psihicki konflikti i sa njima povezane smetnje u -Lecenje poremecaja:individualna i grupna psihoterapija. 3.Prva odbrana u tom slucaju je podizanje barijere protiv svesti o traumi primitivnim mehanizmima odbrane:negacijom.emotivnih kriza i specificnih simptoma ponavljanja traumatskog iskustva i poremecaja spavanja.Danas dominiraju cetiri modela u psihijatriji: 1.)socijalni -Psihijatrijski modeli sustinski se razlikuju prema tome koji sloj.amnezijom.Koncept stimulus-barijere je kasnije izmenjen.Dolazi do sloma odbrambenih mehanizama i fragmentacije selfa uzrokovanog traumom.derealizacijom i depersonalizacijom.Trauma kod odrasle osobe moze aktivirati specificne preedipalne i edipalne konstelacije.od potpunog brisanja secanja na traumu do karakterisiticnih intruzivnih simptoma u kojima se secanje na dogadjaj namece samo od sebe.roditeljsku zastitu. -Stepen integracije traumatskog iskustva-osobe koje su prezivele snaznu traumu pokazuju razlicit stepen integracije traumatskog dogadjaj unutar iskustva.koji aspekt coveka izdvajaju kao bitno odrediste psihickog i psihicki poremecenog.kontrolu emocija i telesnih funkcija i konflikte vezane za potenciju.)psihodinamski 3.odnosno sticanja navika 60 . PSIHIJATRIJSKI MODELI -Psihickom poremecaju se moze pristupiti na vise nacina iz vise uglova.rivalstvo i strah od osvete.)prirodnonaucni 2.)Psihodinamski model-psihicki poremecaji su izraz nesvesnih psihickih procesa.prepoznaje se aktivna uloga ega da se razlicitim mehanizmima zastiti od traumatizacije.nastaje ucenjem. 2. -Reaktivacija latentne traume-traumatski dogadjaj aktivira ranije probleme iz detinjstva i adolescencije koji se odnose na bezbednost.posebno one vezane za majcinsku zastitu i hranjenje.rizik.Traumatski dogadjaj iz sadasnjosti se specificno veze za bilo sta sto je vec osteceno ili odstranjeno iz zrtvine proslosti.

oblik mentalnog otudjenja(alijenacije) licnosti. -Uzrok poremecaja:socio-ekonomski cinioci covekovog okruzenja -Lecenje poremecaja:promena socijalnih aspekata socijalne sredine.To je forma hronicne psihoze karakteristicna po dubokoj i progresivnoj transformaciji licnosti. -U strucnoj literaturi mogu se sresti i sledece osobenosti:gubitak vitalnog kontakta sa stvarnoscu.koja iz sveta realnosti bezi u svoj imaginarni.posebno ako je do ovog oboljenja doslo u detinjstvu.)karakteristicne verbalne kominikacije i rukopis.)katatoni fenomeni 7.)perceptivni poremecaji 4.Druga grupa autora iznosi podatke o manjku 61 .)poremecaji mnestickih funkacija 6.Jedna grupa autora smatra sizofreniju autointoksacijom CNS produktima poremecenog metabolizma.intrapsihicka diskoordinacija.intrapsihicka ataksija.autisticni svet fantasticnog haosa.disocijacija licnosti. 4.zatim fermentativnim poremecajem.)ambivalencija i autizam 3.Osamdesetih godina ispitivanje se usmerava na ulogu endorfina-visak endorfina kod katatonih simptoma i pozitivni efekti lekova koji neutralisu efekte opijata.a kasnije Eugen Blojler uvodi naziv shizofrenija.)sumanute ideje 5.nepoznatim organskim procesom koji ostecuje tkivo mozga i remeti psihicki integritet licnosti.)Afektivne psihoze 4. -Sizofrenija je tesko dusevno oboljenje.sumanutih ideja i halucinacija.sto u slobodnom prevodu oznacava rascep licnosti.)Socijalni modeli-uzrok dusevnog oboljenja treba traziti u socio-ekonomskom okruzenju coveka.prema Blojleru su: 1.sizotipski poremecaji 2. -Etiologija-pravi uzrok sizofrenije do danas nije otkriven.)poremecaj misaonog toka i raspolozenja 2.)simptomatske psihoze SHIZOFRENIJA -Emil Krapelin je prvi ovoj bolesti dao ime dementio preacox. -Glavni simptomi sizofrenog sindroma.U grupi infektivnih i zapaljenskih faktora znacaj se pridaje encefalitisima(zapaljenjima mozga).)Sizofrenija.Konstituciji i nasledju pridaje se veliki znacaj.)Perzistentni poremcaji sa sumanutoscu 3. PSIHOZE -Psihoticna oboljenja se mogu podeliti u nekoliko grupa: 1.-Lecenje poremecaja:promena ponasanja primenom postupaka koji se oslanjaju na principe teorija ucenja.

hladne.sklone meditacijama.Moze doci do impulsivnih raptusa safugama(bekstvima ilutanjima).pasivni.povuceni.Antipsihijatar Leng kaze:sizofrenija je psihicki zdrava reakcija na nezdrave socijalne uslove zivota.katatoni i eho fenomeni.sa znacima nelagodnosti i bojazni u izrazavanju sopstvenog misljenja.Za Tacno dijagnostikovanje znacajni su sledeci simptomi: 1.koje je izrazitije kod monozigotnih blizanaca.stilizacija.)eho misli.ponavljanje figura.mutizam.negativizam.)raznovrsne halucinacije 4.zatvorene.Postoji kontradiktornost izmedju neverbalnih i verbalnih poruka(matakomunikacija).sanjari.nezreli.odsecanja delova sopstvenog tela.Za Lenga sizofrenija je iskustvo otkrovenja.lenjost.stidljivi. 2.Frojd iznosi:”Neuroza ne porice stvarnost. -Vrste sizofrenije: 1.zagonetnost ili emocionalna hladnoca.socijalno 7.besciljnost.nesklad emocija.Sto se tice emocionalnog zivota:dominiraju ambivalencija.okrenuti senzibilni.)Paranoidna sizofrenija-ova forma sizofrenije pocinje u odraslom dobu.tupost.raspad strukture.velicine.subjektivizam.preosetljive.Socijalni faktori su nespecificni.Genetske teorije isticu znacaj nesledja u porodicama.Majke sizofrenih bolesnika okarakterisane su kao:dominantne.stupor 6.)katatoni fenomeni-vostana savitljivost.)asocijalni.Ocevi su :nesigurni.afektivno-nagonska regresija.psihoza je porice i tezi da je zameni”.Postoji dezintegracija ega.cesta upotreba brojeva.ICD-X) sizofrene poremecaje karakterise poremecaj misljenja i opazanja.endorfina.konformisti. gracilne knjigama ili prirodi.)sumanute ideje svemoci.poremecaji porodicne komunikacije(igra pozitivnih i negativnih poruka).zaokupljenost sobom.bestidni.neologizmi 2.apstrakciji i iluzionistickom bekstvu iz realnosti.sadisti.Tu se navode neki indikatori:traumatski dozivljaji.komunikacije za vanzemaljskim bicima 5.a licnost ostaje relativno dobro ocuvana.interpretacija da je to dejstvo natprirodnih sila.nemotivisanih ubistava ili bizarnih samoubistava.nepovezan tok misli.agresivne.bizarnost.socijalno distanciranje.povuceni ili dominantni.)sumanute ideje uticaja i upravljanja 3.submisivni. -Tip licnosti-oko tri petine osoba ispoljava sizoidne crte: 1.dozivljaj citanja ili oduzimanja misli.)nesigurni.fragmentiranost.narcisticni.posle tridesete godine zivota.skloni povremenim atacima besa.)gubitak interesovanja.bizarnost.neadekvatan ili zaravljeni afekat.Klinickom slikom dominiraju:pranoidne sumanute ideje i halucinacije.preplitanje realisticnih i nerealisticnih detalja.Psihoanaliticari pridaju znacaj primarnom narcizmu u mehanizmu nastajanja “sumanutosti velicine”.Tu komunikaciju odlikuje sistem dvostrukih poruka(double bind).sklonost magijskom misljenju.ili igraju ulogu zrtve. -U sferi misljenja dominiraju:simbolizam.agresivni 3. -Pojedini autori insistiraju na crtama sizoidnog karaktera-to su osobe konstitucije(leptosomne.astenicne).iracionalnost.krutost.Pismo i crteze sizofrenih bolesnika odlikuju:detaljisanje.)negativni simptomi-apatija.oskudna povlacenje i pad socijalne efikasnosti verbalizacija.puni obzira i lepih manira.Poseban fokus istrazivanje je porodica sizofrenog subjekta.naglaseno -Klasifikacija-prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji(MKB-X.)nedruzeljubivi.bizarnost.introvertne.nadmeni.odustvo emocionalne topline.Karakteristicne su sumanute ideje 62 .ona nece nista da zna u vezi sa njom.apstraktno rezonovanje.

2.Mogu se javiti katatoni simptomi.Bolesnik u stanju stupora moze biti pod uticajem zastrasujucih halucinacija i sumanutih ideja.Ove osobe su emocionalno hladne.misaoni tok je nepovezan.Iz stanja stupora moze iznenada da upadne u stanje neobuzdane motorne agitacije i agresivnosti.Pacijenti su zaravnjenog afekta.skloni praznjenju besa i agresivnosti.Ova forma sizofrenije najcesce ima dobru prognozu.Bolest se moze javiti u epizodama ili moze dobiti i hronicni tok.koje svojoj okolini deluju kao osobenjaci.misonarstva).U ovoj grupi obolelih postoji rizik od samoubistva.strahom od deformiteta telesnog izgleda.sumnjicavi.Mogu se javiti bure emocionalnog besa i agresivnosti.peaceno neadekvatnim smehom.bizarno.Pacijent voljno zauzima neprikladan ili bizaran polozaj tela.progresivnim propadanjem.javljajuse iluzije sa depersonalizacijom i derealizacijom kao i povremenim kvazipsihoticnim epizodama u kojima dominiraju iluzije.dezinhibirano.neadekvatnog misljenja i afekata.halucinacije i ideje slicne sumanutim.)Katatona sizofrenija-pocinje akutno.poznate kao katatona pomama.bezvoljni a prognoza bolesti je losa.moze mu se nametnuti polozaj tela i udova. 5.do potpune dezintegracije licnosti.halucinacije mirisa i ukusa.simptomima katatonog sindroma.sumanutost ljubomore.Izrazen je premecaj misljenja i gubitak kontakta sa stvarnoscu.Bolest najcesce pocinje u adolescenciji. SIZOTIPSKI POREMECAJ LICNOSTI -Sizotipski poremecaj je izdvojen kao poseban zbog sledecih osobensoti:ekscentricnog ponasanja osobe.nametanje.)Rezidualne sizofrenija-karakterise se podmukloscu.autisticne licnosti.negativistican je i nemoguce ga je pomeriti iz zauzetog polozaja.magijskom misljenju.Depresivni simptomi demaskirani su po povlacenju psihoticnih simptoma.Medjutim on opaza sve sto se oko njega desava i u stanju je da to verno opise kad izadje iz stanja stupora.To su emocionalno hladne.ne reaguje ni na kakve drazi.javljaju se eho misli.erotomanska sumanutost.i nije pracena ni sumanutim idejama ni halucinacijama.Afektivna demencija i intelektualna neuspesnost predstavljaju poodmaklu fazu bolesti.automatizam.nametanjem seksualnih i agresivnih sadrzaja.Ponasanje je regresivno.Sizotipni poremecaj je cesci kod osoba sa odredjenom naslednom konstitucijom.oduzimanje ili emitovanje misli.Oboleli ispoljava vostanu savitljivost.Afekt je neadekvatan.sklone su socijalnom povlacenju.misaonim i govornim stereotipijama.Bolesnici su cesto napeti.Moze ispoljavati stereotipije.primitivno.proganjanja.)Hebefrena sizofrenija-akutni ili preakutni pocetak se manifestuje:paranoidnohalucinatornim sindromom.ideje odnosa.cudnog.Bolesnik je u stanju stupora. 4.Kod nekih pacijenata terapija antidepresivima daje efekte a kod nekih je bez efekata.negativizam ili eho fenomene.Karakteristicno je osiromasenje sozijalnih kontakata obolelih osoba.imperativne akusticke halucinacije.grandomanska sumanutost(ideje visokog.Vizuelne halucinacije su retke.seksualne i druge telesne senzacije.U govoru postoje neologizmi.)Postsizofrena depresija-depresija nastaje posle sizofrene bolesti.depersonalizacijom i derealizacijom.sklone metaforama.prekid misaonog toka.Prognoza je obicno losa.Zbog toga nisu preporucljive nikakve neumesne opaske na njegov racun. PONASANJE SIZOFRENIH BOLESNIKA 63 .neprijateljski nastrojeni.can ni na veoma bolne drazi.nesvrsishodno.ili su pak novonastali kao psihicka reakcija na bolest.obicno je hronicnog toka i moze evoluirati u sizforeniju.odsutnog ili neobicnog ponasanja.plemenitog porekla.opsednute opsesivnim idejama.zaravnjen.sumnjicave su i paranoidne.besciljno.postepenim tokom.koji on dugo zadrzava bez vidljivih znakova umora. 3.

religiozna ekstaticnost.lepljivi.nesistematizovani -Razvoj. -Klasifikacija:prema DSM-III klasifikaciji opisuju se: 1.paranioa querulans 3.”sumanutost kao oblik zivljenja”.karakteristike licnosti i splet zivotnih okolnosti.paranoidno stanje.-Ponasanje sizofrenog bolesnika je promenljivo:agitirano. -Izvestan broj obolelih se potpuno oporavi.napadni.Prema statistickim podacima 10-15% bolesnika koji su dostigli zadovoljavajuci oporavak.ruganja.mada su ovakva ponasanja cesto posledica paranoidnosti i naredbodavnih halucinacija.provociraju agresivnost koja moze biti usmerena ka pacijentu(samopovredjivanje) ili ka okolini(nanosenje telesnih povreda.Ovakvo ponasanje ne mora biti nicim izazvano.ekscentricno.saveta.naredbi i slicno.paranoidna psihoza.odsustvo sizofrenog rascepa i autizma.U nastanku bolesti od znacaju su:genetski faktori.Perceptivni poremecaji mogu biti uzrok pojavi sumanutih ideja.)Perzistentni poremecaji sa sumanutoscu. -Frojd je pranoidne sumanutosti objasnjavao posedicom homoseksualnih impulsa.omalovazavanja.nepredvidljivo sa fazama produzenog uzbudjenja.odredjene crte licnosti.parafrenija 2.praceno raptusima besa.)Poremecaji sa sumanutoscu-paranoja.mogu tokom godine ispoljiti akutne psihoticne epizode.)akutni pranoidni poremecaj -Francuski autori opisuju grupu hronicnih sumanutih psihoza sa sledecim karakteristikama:sumanuto otudjenje bolesne osobe..)Drugi perzistentni poremecaji sa sumanutoscu-sumanuta dismorfofobija. -U interpersonalnim odnosima pacijenti su uzdrzani.Otudjenost od sebe i drugih osoba dovodi do socijaslne izolacije.negativisticni.)indukovani paranoidni poremecaj 3.nesigurnim licnostima koje pribegavaju precenjivanju 64 .)hronicne halucinatorne psihoze 3.grdnji.kao i zivotne istorije premet su brojnih istrazivanja.U ovoj grupi psihoza nasle su se: 1. PERZISTENTNI POREMECAJ SA SUMANUTOSCU -Poremecaje ove grupe karakterise prisustvo sumanutih ideja koje traju vrlo dugo.Radi se o preosetljivim. -Ponasanje moze biti:stereotipno.sreca.)fantasticne psihoze -Prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji perzistentni poremecaji sa sumanutoscu podeljeni su u tri grupe: 1.Stuporozni bolesnici su nepomicni.To su osobe koje u detinjstvu nisu imale bazicne sigurnosti u sebi i svetu oko sebe(roditelji su cesto sadisti).Socijalno povlacenje uslovljeno je bolescu.To je heterogena grupa oboljenja.ubisva).Perceptivni poremecaji:akusticke halucinacije u vidu zastrasujucih glasova.mutisticni.periodi manifestne anksiozonosti..)paranoja 2.Raspolozenje je promenljivo:faza odustva zivotnih radosti.preziranje zivota.)sistematizovana sumanuta psihoza(paranoja) 2.ekstremni bes.involutivno pranoidno stanje.i vecina autora smatra da nemaju veze sa sizofrenijom.oholi.

nema halucinacija i intelektualnog opustosenja kao u sizofreniji.distancirane i usamljene.zive u atmosferi sumnje.dismorfofobiji(ruzan nos.Druge osobe dozivljaju se kao neprijatelji.pogresnim rasudjivanjem i socijalnom neadaptilnoscu.ocuvanje jasnoce i reda u mislima.Hipersenzitivnost i osecanje inferiornosti kroz reaktivnu formaciju vodi ka sumanutosti grandioznosti i superiornosti.eroticnosti.poseduju natprirodni talenat.pa je i ceo sistem bolestan.proganjanja.ali zasnovana na pogresnim zakljuccima.Religiozni su i cesto postaju vodje religioznih grupa.Skloni su samoubistvu.nesistematizovane.od kojih je subjekt motren.U formalno-logickom smislu. -DSM-IV klasifikacija nudi sledece tipove licnosti: 1.Sumanute ideje su raznovrsne-ideje velicine. -Projekcija stiti pacijenta od neprihvatljivih impulsa.rigidne.pise pisma. koji se odlikuje:hipertrofijom vlastitog ja. PARANOJA -Krapelin opisuje paranoju kao sumanutost sporog i podmuklog razvoja.)stadijum proganjanja u kome bolesnik zakljucuje da postoji organizovana zavera protiv njega. 65 .precenjivanjem sopstvene licnosti.posebna otkrica.ugrozavajuce..)stadijum bolesnog samoposmatranja sa mnostvom hipohondrijskih preokupacija i tendencijom bolesnika da sva zbivanja dovodi u vezu sa sopstvenom licnoscu.ugrozen. 2.trajnog i neoborivog sumanutog sistema.Bolesnik u svoje sumanute ideje investira dosta emocija.)grandiozni tip-megalomani.skromno.velike grudi).Osobe ne mogu da se suoce sa sopstvenom agresivnoscu i mrznjom.yelefonira.salje poklone.apsurdne sumanutosti.)ljubomorni-su njacesce medju muskarcima.)proganjajuci tip-u svom fokusu imaju nepravdu.poremecajem rasudjivanja i socijalnom neadaptinoscu.buntovnici i progonitelji svojih izmisljenih progonilaca.)mesani tip-nespecifikovani -Termin paranoidno prvi je upotrebio Krapelin.Voljen je od neke cuvene osobe.limitiranih seksualnih kontakata.odaju cudni miris.sumanuta konstrukcija je logicna.Pradoksalnog su ponasanja.Zive povuceno.agresivnoscu.Navode se sledece karakteristike paranoidne sumanute strukture:apstraktne.Sumanute ideje su sistematizovane. 5.sumnjicavoscu. -Ovoj bolesti sklone su licnosti koje se u strucnoj literaturi nazivaju paranoidni karakter.To su osobe koje se odlikuju:egocentricnoscu i samozaljubljenoscu.sopstvene licnosti.koju treba ispraviti legalnim akcijama.pronalazastva.nepriznatog prava. -Manjan opisuje cetiri evolutivna stadijuma paranoje: 1.suyperiorne.odredjeni delovi tela ne funkcionisu.nepoverljivoscu i distanciranoscu od drugih ljudi.ljubomore.izolovano.rigidnim stavom.stalno traze dokaze neverstva.osveta.)erotomanski tip-odlikuju tri faze:nada srzdzba.sujetne. -Opste karakteristike koje su karakteristicne skoro svim sistematizovanim psihozama.ljude dozivljavaju kao pretece.)somatski tip-skloni su hipohondriji.nekoherentne.postaju maksimalno oprezni. 2.Nekad krije sumanutost.Fasada licnosti je dosta dugo ocuvana.racionalizuju ljutnju svesno mrzeci osobe koje mrze njih. 4. 3..mesijanstva. 6.uporne u svojoj “ubedljivosti”.volji delanju.viskog porekla.Ove osobe su:ohole.sami.

politicara) koje mu na diskretan nacin preko televizije ili stampe otkrivaju svoju ljubav. 66 .U psihotocnoj epizodi bolesna osobaje u centru zbivanja.Indukovana psihoza moze da zahvati porodice i vece socijalne grupe-“kolektivno ludilo”. 4.Osecanja i strasti drzi u sebi.perfekcionizmu i osecaju nezadovoljstva.)stadijum transformacije licnosti u kome je bolesnik u analizi pretecih i ugrozavajucih po njega namera.zrtva je denunciranja zbog cega je sputana i depresivna.Kod psihoze erotomanije.Bolest se razvija medju krvnim srodnicima ili bracnim partnerima.Kod psihoze ljubomore.lako psihicki i fizicki umorljiva.Pacijenti dozivljavaju i halucinacije.U klinickoj slici dominiraju nesistematizovane sumanute ideje raznovrsnog sadrzaja.)stadijum otudjivanja karakterise se bolesnikovom identifikacijom sa sumanutim idejama.3.Pogresno interpretirajuci culne ili intelektualne utiske ove osobe svemu pridaju tajanstveni smisao.Pocinje u kasnim godinama zivota.bolesnik sumanuto veruje da je voljen od drustveno priznatih licnosti(glumica.dosao do zakljucka zasto to cine.koja svoju sumanutost emituje jednosmerno ka zdravim osobama.dok su kod druge osobe sumanute ideje indukovane i nestaju kada se indukovana osoba ukloni od induktora. -Ovde spada i indukovana psihoza sa sumanutoscu.opsuje i pruzaju se “dokazi”.preosetljiva u interpersonalnim komunikacijama.ambiciozna. PARAFRENIJA -Krapelin parafreniju smtra patoloskim stanjem izmedju paranoje i paranoidne sizofrenije.bez sizofrenog poremecaja ega i sa zdravim delovima licnosti koji mu sluze kao odbrana od mnostva sumanutih ideja.kod obolelog se javlja sumanuta ideja o postojanju imaginatornog partnera koji se uhodi.pevaca.razvija se postepeno.benignog je toka.Ova vrtsa psihoze jeste sumanutost dve osobe-induktora i indukovane osobe.pronalazastva sa retrogradnim falsifikovanjem proslosti.Zene oboljevaju cesce od muskaraca.sklona introspekciji.cesto netolerantna.po pravilu sa paranoidnim idejama proganjanja(perzekucije).a ranjivost i inferiornost mogu dovesti do depresivnih epizoda i sumanutih ideja odnosa. PSIHOZE PASIJE I REVANDIKACIJE -Psihoze pasije-ovde spadaju psihoze ljubomore i psihoze erotomanije.Indukovana osoba je zavisna i podredjena obolelom partneru. SENZITIVNA PSIHOZA ODNOSA -Senzitivna licnost je:stidljiva.rigidna.U realan zivot ukljucuju se relativno dobro.U ovom slucaju samo jedan clan boleuje od parvog psihoticnog poremecaja. PSIHOZA INTERPRETACIJE -Dominantna sumanutost je bolesno ubedjenje osobe da je progonjena.socijalnom izolacijom i tendencijama ka realizovanju sumanutih kreacija.skromna.Induktor je intelektualno superiornija osoba.Na tom stadijumu javljaju se sumanute ideje velicine.

nadmeno ali i prostacko ponasanje.padom interesovanja i koncentracije.agresivne licnosti u sustini inferirorne-mogu biti revolucionari.preterano trosenje novca. 2. 1.Ideje proganjanja mogu biti pracene razdrazljivoscu i agresivnoscu.telesne mase. 1.rasejanost.)Kod manicnog tipa i manicni i sizofrni simptomi ispoljavaju se istovremeno u toku zamaha bolesti.drugi i nespecifikovani poremecaji raspolozenja.Depresivno raspolozenje praceno je gubitkom apetita.poremecaj paznje.rekurentni depresivni poremecaj.Dominiraju sledeci simptomi:povecana aktivnost.usporenoscu.) SIZOAFKETIVNI POREMECAJ -Sizofreni i afektivni simptomi ispoljavaju se istovremeno.U grupi sizofrenih simptoma su:sumanutost emotivanja misli.prati ga hiperaktivnost. AFEKTIVNI POREMECAJI -Prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji ovde su svrstani:manicna epizoda.povecana seksualna energija.smanjene potrebe za spavanjem.nekriticno i neprimereno ponasanje.)Manija bez psihoticnih simptoma-raspolozenje je poviseno(varira od veselosti do neobuzdanog uzbudjenja).ili u razmaku od nekoliko dana.depresivna epizoda.tuge ili nekog traumatskog dozivljaja.naglasena pricljivost. 2.perzistentni poremecaj rasplozenja.izrazena potreba za socijalnim kontaktima.postojanje zavere i pretnje ubistvom pacijentu.ometanje ili upravljanje pacijentom.Govor je metaforica.Hipomanija moze da se javi kao posledica:stresa.radost.skloni su nasilju..depresivnog ili mesanog tipa.vodje sekti.. MANICNA EPIZODA -Manicnu epizodu odlikuju:poviseno raspolozenje.bekstvo ideja.Postoje gubtci normalne socijalne kontrole.nesanicama.ekspanzivnost) koje znacajno utice na intelektualne i fizicke aktivnosti hipomanicnih osoba.osecajem krivice.beznadeznosti i samoubilackim milsima.manija sa psihoticnim simptomima.pronalazaci i pasionirani idealisti(borbene.teskoce u koncentraciji.energije.odsustvo inhibicija i pristojnisti u socijalnim situacijama.bipolarni afektivni poremecaj.povecanje mentalne i telesne aktivnosti.nastupi besa i agresivnosti.-Psihoze revandikacije-u ovu grupu psihoza svrstani su:kverulanti(oni koji vode maratonske sudske procese kako bi isterali pravdu).)Hipomanija-predstavlja umereno poviseno raspolozenje(veselost.bujica misli. -Sizoafektivni poremecaj moze biti:manicnog.manija bez psihoticnih simptoma.akusticke halucinacije.nerealnost 67 .U ovu grupu spadaju:hipomanija.isticanje sopstvene velicine.Mogu se javiti sumanute ideje velicine uz naglaseno samopostovanje obolelog.)Depresivni tip-odlikuje epizoda istovremenog ispoljavanja depresivnih i sizofrenih simtoma.motorni nemir.

zapostavljaju licnu higijenu.Razdragani su i iz neobuzdane radosti mogu preci u nemotivisano tuzno raspolozenje ili jarost.Dolazi do ubrzanja svih vitalnih procesa i oslobadjanja nagonsko-afektivnih pulzija.voleti.razvod.)emocionalni-depresivno raspolozenje.Kod tuge ne prostoji osecanje krivice.prestupa.Gubitak objekta transformise se u gubitak ega.jer ona na taj nacin ubija drugog u sebi.religiozna sumanutost.Osoba zbog toga vrsi samoubistvo u depresiji.erotska sumanutost i sumanute ideje odnosa.odlazak clana porodice.pesimizam.a konflikt ega i ego-ideala do narcisticke povrede i osecanja bespomocnosti.poglavice.uslova rada.tako da ga istovremeno mrzi i voli.osecanje krivice.U depresiji gubitak je u nesvesnom.kvantitativno i kvalitativno razlikuje od normalne tuge.bekstvo ideja.Postoji poremecaj neurofizioloskog funkcionisanja sa nesanicama.ratnici.Moze nastupiti manicna pomama.Abraham istice znacaj ambivalencije.Dezinhibirano ponasanje ispoljava se u obliku:manicnog orgijanja.svemoci. 3.planova.Muskarci su takodje upadljivi-ekstravagantni.Gubitak moze biti i imaginaran.U zalosti gubitak je u svesnom delu licnosti i lokalizovan je u spoljasnjem svetu i spoljanji svet postaje siromasan i prazan.promiskuiteta.smanjen kapacitet emocionalnog reagovanja.osecaj bezvrednosti.)Manija sa psihoticnim simptomima-u klinickoj slici dominiraju:ekspanzivna sumanutost(preterano samopouzdanje do grandioznosti).strahovanja.Averzivni stimulusi ili gubitak potkrepljenja mogu osobu usmeriti da razvije tzv naucenu bespomocnost.ponizava. 68 . -Znaci i simptomi depresije: 1.U megalomanskom obliku sumanutosti dominiraju sumanute ideje:velicine.bezvoljnost.sto cesto dovodi do besa prema vlastitoj licnosti.biti).oboljenje osobe ili clana porodice. 2..grdi.tako da ego postaje objekat agresije super-ega.u psihomotornom nemiru su agresivni i nasilni. -Sociogenetske teorije isticu znacaj gubitka drustvenog statusa ili nemogucnost zadovoljenja egzistencijalnih potreba(imati.promena radnog mesta.postoji igra reci.bezvrednosti kao ni dozivljaja sopstvene unutrasnje praznine.Super-ego zbog prekomerne strogosti izaziva nove frustracije koje pobudjuju agresivnost koja mora da bude ponovo blokirana.zlostavlja ja.seksualnih nastranosti.gubitak interesa.bogatstva i viskog porekla.ekscesa ali i zloupotrebe alkohola i droga.nekontrolisano trosenje novca.. -Psihoanaliticari isticu da konflikt ega i super-ega dovodi do internalizovanja agresije(okretanje agresije ka sebi).Nema sumanutih ideja i halucinacija.Agresija prema roditeljima transformise su u agresiju prema sebi.nerazumljive verbalne ekspresije. -Opisuje se osam dogadjaja za nastanak simptoma depresije:bracne svadje.bespomocnosti.)motivacioni-neodlucnost.Ovi bolesnici na ekstravagantan nacin uredjuju sebe i prostor: zene se oblace nakindjureno i nafrakano ili su pak aljkave i zanemarene licne higijene. DEPRESIJE -Depresija je patolosko raspolozenje koje se motivaciono.Misaoni tok je ubrzan.tetovirani. -Bihejvioristi zakljucuju da je rec o obrazcima ponasanja neprilagodjenim objektivnoj situaciji.anksioznost.smrt bliske osobe.gubitak zivotnog elana.dovode sebe u stanja teske iscrpljenosti.Pacijenti su iritabilni i sumnjicavi.Ego je siromasan i prazan i zasluzuje kaznu od super-ega.Po Frojdu u melanholicnom napadu nad-ja postaje prestrogo.odnosno objekat sa kojim se nalazi u jednom ambivalentnom odnosu.prenaglasena seksualna energija i dezinhibicija.

osecajan.sklone sklapanju poznanstava.izbegava rizik.pad efikasnosti.)vegetativni-nesanica.oskudni spontani 6...mastovit.monoideizam.profesionalno zatajivanje.)Melanholocni tip:istrajan.placljivost.pesimizam.sposoban.bespomocnost.radosne..nekonvencionalan.)Zajednicka obelezja:aktivan.Depresivne osobe su:istrajne.Dejstvo razlicitih stresora.monoton usporen govor.postuje autoritete. sferi.)Manicni tip:nepostojan.3.oskudna misljenje.gubitak libida..)spoljni izgled-zabrinut pokreti.zakocenost. 5.umerene ili teske depresije bez psihoticnih i sa psihoticnim simptomima.samoubilacke misli.greha.gubitak telesne tezine.pedantan.galantan. -U depresivnoj epizodi mogu se manifestovati epizode blage.)halucinacije-po pravilu akusticke u skladu sa sumanutim idejama(grde ih.krasi ih bogatsvo ideja i kreativnost. 7.savesne..razborit.manije sa i manije bez psihoticnih epizoda.impotencija. -Premorbidna licnost menja se posle vise epizoda pasivnost. -Klinicka slika: 69 . -Etiologija-za sada ne postoji teorija koja objasnjava uzroke ovog oboljenja. 3.traumatskih dogadjaja.malaksalost.originalan.vitalan.neoriginalan.euforicno rasplozenje moze se ispoljiti u epizodama hipomanije.Nasledje se smatra dosta znacajnim.konvencionalan.visestruko zainteresovan.iscrpljenost. 8. -Bipolarni afektivni poremecaj u kome dominira veselo.ljubavi i picu).bolovi.socijano BIPOLARNI AFEKTIVNI PORMECAJ -Bipolarno-afektivni poremecaj karakterise smenjivanje nemotivisanog lepog.proganjanja. izraz lica.Izmedju ovih intervala postoji interval zadovoljavajuce remisije i uspesnog funkcionisanja.opstipacija.suicidalne radnje.euforicnog raspolozenja(u formi hipomanije i manije) i depresivnog raspolozenja.entuzijasta.gubitak apetita.)sociointegrativni-usamljivanje.introverziju. aktivnosti. -Tipicne kombinacije premorbidnih crta licnosti manicno-depresivnih bolesnika: 1.)psihomotorni-usporenost.Manicne epizode traju krace a depresivne duze.demoralisanost.agitacija. bolesti i ispoljava -Hipomanicne osobe su:srdacne.)sumanute ideje-u moralnoj propasti.nemastovit.neefikasnost.smanjeni nivo zatajivanje.znacajno uticu na pojavu ove bolesti.bede.)somatski-gubitak energije.)kognitivni-slaba koncentracija.dismenoreja.u sferi zdravlja.Takodje uticaj psihickih trauma je veoma vazan.depresivne 4.dusevan.sklone religioznim temama.jednostrano zainteresovan. -U teskoj depresivnoj epizodi prisutni su sledeci simtomi: 1.sumanute ideje ekonomske 2.).bez socijalne stege i kocnicauzivaju u zivotnim radostima(jelu..Endokrine teorije smatraju da je manijako-depresivna psihoza posledica poremecaja zlezda sa unutrasnjim lucenjem(tireoidea).a najnovije teorije ukazuju na poremecaje nekih kateholamina i nekih minerala(natrijum i klacijum).smanjenog vitaliteta.gubitci objekata ljubavi i reprezentativnih zivotnih vrednosti.sklon riziku.optuzuju.otezano misli. 2. mimika.samostalan.dobrih empatskih kapaciteta.savetuju da ne zive.

..povecanih interesovanja za seksualne i druge aktivnosti koje pricinjavaju zadovoljstvo..kao i inicijativa bolesnika(hipoaktivnost).govorljive su i duhovite.visokog porekla.Distribucija paznje je nemoguca. PERZISTENTNI POREMECAJI RASPOLOZENJA 1.Moze poceti i naglo posle depresivne faze.teskoce u koncentraciji.Glavni simptomi su:povisenje afekta u smislu nemotivisanog veselog raspolozenja(hipertimija sa euforijom). -Misaoni tok je usporen sve do bloka u misljenju.)Distimija-karakterise se promenljivim odnosom blagih depresivnih faza i perioda relativne normalnosti.Ne zahtevaju psihijatrijsku pomoc.Bolesnik je tuzan.psihomotorna hiperaktivnost.Manicna faza zavrsava se:ozdravljenjem.Zivahan afekt pracen je ubrzanim misaonim tokom.pacijenti su tmurni.)Ciklotomija-faze blagih ushicenja i blagih depresija pocinju u ranom odraslom dobu i imaju tendenciju hroniciteta.zabrinut.Tipicna je bujica ideja.depresivni.pesimizam.puni zalbi.U periodu blagog depresivnog raspolozenja osobe gube kapacitete za lepe zivotne dozivljaje i uzivanja.postojanju neizlecive bolesti.Nagoskovoljne funkcije su naglasene-nagon za ishranom je povisen.pa im se daju jake doze sedativa.Poremecenog su apetita ali bez psihoticnih simptoma..)Depresivna faza-bolesnik je povisenog afekta ali u formi nemotivisane tuge i straha.nesanice.Moze se javiti i depresivni stupor.trazi spasenje ili pokusava samoubistvo.Slican je neurotskoj depresiji.sozijalne kontakte.Paznja je hipervigilna(skoro rasuta).Tenacitet paznje skoro ne postoji.bogatstva.Kriticnost i uvidjajnost bolesnika su izbrisane.Bolesnici su okrenuti sebi i svojim morbidnim sadrzajima.povisen impuls za govorenjem.aktivne i preduzimljive.U to vreme je i najveca opasnost da bolesnik ne izvrsi samoubistvo..1.Bolesnici satima sede. REAKTIVNA STANJA 70 .nista ne traze.Nagonske i voljne funkcije su snizene.Mena zivotnih radosti i uzivanja..Ovakvo raspolozenje intenzivnije je u jutarnjim casovima i u toku prepodneva jer se bolesnik nalazi pred novim danom za koji cesto veruje da nije zasluzio da prezivi.skok i diskoordinacija nagonsko-voljnih funkcija. 2.Dominiraju sumanute ideje depresivnog tipa-krivice...zastrasen.Dominantni simptom je depresivni ton raspolozenja.Nagon za zivljenjem je izmenjen a samoubistvo se tretira kao nacin izbavljenja iz nepodnosljivog stanja.prelaskom u hronicnu maniju ili depresivnu fazu.bolesnik je uzbudjen.Bolesnici gube apetit ili odbijaju hranu.seksualni nagon je razuzdan.tvrdeci da je celog zivota nemoralno ziveo i radio i da treba da dobije zasluzenu kaznu.ekonomske propasti. 2.U periodu povisenog raspolozenja osobe ostvaruju prijatne socijalne kontakte.smanjenog samopostovanja.napeti.Takvo raspolozenje prati zivahna mimika i simbolicko odevanje u kome dominiraju vedre i zive boje.dolazi do gubitka samopouzdanja i osecaja neadekvatnosti.bekstvo ideja.reducirane mimike.snizenog seksualnog nagona.Bolesnik optuzuje sebe i falsifikuje proslost.Javljaju se slusne iluzije.rigidni.Ovi bolesnici pate od nesanice.Kod agitirane depresije tuga i strah izazivaju psihomotorni nemir.)Manicna faza-pocinje postepeno iz blago manicne epizode(hipomanija) ili depresivne.optimisticne i kreativne..Bolesnik moze ispoljavati sadrzajne poremecaje misljenja-sumanute ideje velicine..

a. 2. b.Ipak emocionalno i intelektualno opustosenje licnosti se ne javlja.sa maksimalno izrazenim strahom-najcesce se javljaju kod osoba osucenjih na samicu.manifestovanje u raznovrsnim klinickim slikama i dobra prognoza. d. -U reaktivnim psihozama dominira disocijativni licnost.Najcesce su pracene sumanutim idejama proganjanja i halucinacijama.povreda najosetljivijeg dela licnosti.Razni stresni dogadjaji.)Ganzerova psihoza-slicna pseudodemenciji ali ovde postoji i poremecaj svesti sa retrogradnom potpunom ili delimicnom amnezijom.Najcesci faktori u njihovom nastajanju su:jacina psihotraume.)pseudodemencija-osoba nesvesno pribegava primitivnim nacinima odbrane od neprijatnih dogadjaja.naglo pocinjanje.gomilanje traumatskih dozivljaja.Bolest se najcesce javljaj u zatvorskim uslovima. b.iluzijama i sumanutim idejama proganjanja.labilne i nesigurne licnosti su sklone ovakvom tipu reagovanja.)Primitivne zastitne reakcije-histericno struktuirane.)sizofrenicke reakcije-nastupaju kod sizoidnih licnosti.prolongirana stanja napetosti.ali nije poremecene svesti.Ona pri tom iskljucuje svoje intelektualne funkcije(“nesvesno simulira”).Predisponirajuci faktori za nastajanje psihoze su:psihicka iznurenost.Smatra se da i najstabilnije licnosti ne mogu odoleti najsnaznijim traumama.)pseudokatatoni stupor-posle psihicke traume osoba zapada u stupor.intoksacije.)Puerilizam-posle traume.bekstva. a.To je nesvesno begstvo u bolest.)Halucinatorno-delirantne reakcije-poremecaji opazanja sa raznovrsnim halucinacijama.iznenadnost. ZATVORSKE PSIHOZE -Dele se na dve grupe:manifestacije konstitucionalne prirode i “zatvorske psihoze”. c.imaju i odbrambenu funkciju.a mehanizam nastajanja je autosugestija o postojanju psihickih oboljenja.Ukljucuju se regresivni i disocijativni mehanizmi.zivotne nesrece dovode do nepsihoricnih i psihoticnih manifestacija. -Reaktivna stanja uprkos cinjenici da predstavljaju slom adaptivnih mehanizama.emocionalno nezrele. c.jer stite osobu od daljeg dejstva traumatskih faktora.)Paranoidne reakcije-dominiraju sumanute ideje proganjanja. 1.halucinatorno-delirantne reakcije i slicno. REAKTIVNE PSIHOZE -Reaktivne psihoze su akutno nastali psihicki poremecaji prouzrokovani dejstvima snaznih psihickih trauma.)Slozene psihogene reakcije-traumatski dozivljaji deluju na licnost tokom duzeg perioda ili ih osoba dugo dozivljava.-Reaktivna ili “psihogena stanja” predstavljaju odgovor na traumtski dozivljaj. mehanizam-dvojna 71 .negativizam ili motornu poslusnost sa stereotipijama i eho fenomenima ali sa zivahnom mimikom i demonstrativnim ponsanjem. -Bitne karakteristike ovih poremecaja su:vremenska povezanost i vremenski ograniceno trajanje.Iscezavanjem traumatskih faktora iscezava i psihoticna epizoda.rekovalescencije.Medjutim ove psihoze su mnogo cesce kod mentalno slabijih struktura.licnost bezi u svet svog detonjstva i ponasa se detinjasto.Reaktivne psihoze dele se na:primitivne zastitne reakcije i slozene psihogene reakcije.

nekad cak i u formi epileptickog napada.reaguju anksioznoscu.razdrazljiv.-Delikventi. -Maskirane depresije-patolosko raspolozenje maskirano je somatskim smetnjama:glavobolja.meningitis).psihoaktivne supstance)..bolovi u vratu.Najcesci uzroci su:nedostatak kiseonika.izazivaju panicni strah kod bolesnika.najcesce nocu.Zastrasujuce opticke halucinacije-haluciniraju se umrle osobe. -U klinickoj slici dominiraju:stanje mentalne konfuzije..srcane smetnje.sva ta nenormalna lica donose u zatvor svoje morbidne tendencije. REAKTIVNE DEPRESIJE -Mogu biti neuroticnog i psihoticnog tipa.Bolesto do tad latentne ili kompenzovane i drugi raznovrsni poremecaji mogu biti aktivirani u zatvorskim uslovima.agitacijom.deprivacija senzornih i socijalnih stimulusa.stupor.gastrointenstinalne tegobe.metabolicki poremecaji.eticki konflikti i slicni intrapsihicki konflikti.kao i gubitak etickih kvaliteta licnosti.poremecaj pamcenja.afektivni poremecaji do neobuzdane psihomotorne uznemirenosti.sa teskocama upamcivanja i bistrog rasudjivanja kao i sa znacima telesnog zamora. -Etiologija-mnogobrojni su uzroci koji dovode do reeverzibilnih i ireverzibilnih strukturalnih i funkcionalnih poremecaja mozga.Uzrocni faktor moze biti traumtaski dozivljaj ili kumulativno delovanje traumatskih dogadjaja.oneiricne agitacijom.sindrom neirnih nogu.vrtoglavice.intrakranijalni tumori.melanholicnim raspolozenjima.Furiozan psihomotorni nemir rezulatat je haoticnog unutrasnjeg dozivljavanja licnosti.konfuzijom i stuporom.alkohol.endokrina oboljenja.Obolele osobe su neraspolozene.dejstvo toksicnih supstanci(droga. -Mogu se javiti sumanute ideje i halucinacije.)Akutni delirijum-u predelirantnom intervalu bolesnik je u psihomotornom nemiru.grube uvrede.infektivna oboljenja(encefalitis.sa iluzionim i halucinatornim fenomenima. AKUTNI MOZDANI SINDROM(SIMPTOMATSKE PSIHOZE) -Akutni mozdani sindrom karakterisu:poremecaj orijentacije. 1.U etioloske faktore ubrajaju se:iznenadna smrt voljene osobe.kriminalci.osecaju se bespomocno i beznadezno ili su razdrazljive i eksplozivne.Javljaju se prolazne sumanute ideje proganjanja.nemogucnost zadrzavanja urina i fekalija.zastrasen.glukoze i vitamina.cirkulatorni poremecaji u mozgu.promenljivog raspolozenja. -Osobe koje ranije nisu ispoljavale znake mentalnih poremecaja.krize narkomana.burnim panicnim manifestacijama.epilepsija. -Zakasneli oblici manifestuju se posle nekoliko nedelja ili meseci provedenih u zatvoru.Akutni delirijum pocinje naglo.depresivnim.traumatske povrede glave i mozga.shvatanja i rasudjivanja.deprivacija sna. -Zatvorske psihoze kod primarnih delikvenata nastaju odmah nakon dospevanja u zatvor i imaju dobru prognozu(prolazne su i izlecive).razocaranja.kvalitativne izmene svesti.perverzni.velicine ili 72 . vizije pracene -Osobe zavisne od alkohola i droga dospevaju u alkholni delirijum tremens.

postoperativni i nocni senilni delirijum.infektivna oboljenja.. -Etiologija-degenerativna ostecenja CNS.misljenja.vracanje na prevazidjene obrazce ponasanja karakteristicne za period detinjstva.hormonalnu i psiholosku etapu u zivoti zene. NEUROZE -Neuroze su funkcionalana nervna oboljenja bez vidljivih znakova organskih ostecenja.depresivnosti.Pod ovim sindromom podrazumevaju se demencije nastale usled trauma mozga.euforija.endokrini.konflikt licnosti i socijalne sredine..)menstrualne psihoze-javljaju se u toku menstruacije. -Neurozom se proglasava i neuspela adaptacija licnosti na zahteve socijalne sredine.kao sto suovulacija.)Involutivna melanholija-oblik depresivne psihoze.i subjekt gubi mogucnost da upotrebi svoje snage za savladavanje teskoca.koja se javlja kod osoba koje u toku zivota nisu imale nikakvih psihoticnih epizoda. HRONICNI MOZDANI SINDROM -Hronicni mozdani sindrom karakterise se difuznim i najcesce trajnim strukturalnim i funkcionalnim ostecenjem mozga.oplodjenje.a manifestuju se raznim sindromima kao atipicno manicno.nesrazmera izmedju nivoa aspiracije i mogucnosti realizovanja takvih aspiracija licnosti.Javljaju se kod zena psihicki i edukativno nepripremljenih za seksualni odnos ili su rezultat grubog i nasilnog razdevicavanja.konflikt izmedju naginskih pulzija i ega.)Generativne psihoze-psihoze ili psihoticne reakcije ove grupe su u vezi specijalnim funkcijama i fazama u zivotu zena.depresivno ili hipohondrijsko stanje.ishod intrapsihickih konflikata licnosti.dojenje i involucija.nekada cak i sumracnim stanjima.Majka je u stanju da izvrsi cedomorstvo ili samoubistvo.)Psihoze trudnica-trudnoca predstavlja jednu sasvim novu metabolicku. b.Zavisno od uzrocnika postoji vise delirijuma:febrilni.opazanja i paznje).emocionalni poremecaji(depresija.posttraumatski.ili povratak na one nacine ponasanja i stavove kojima je nekada uspevala da ovlada svetom u svojoj okolini.)nevestinske psihoze-“psihoze prve bracne noci”.kao i dejstvo medikamenata i toksicnih supstanci.inteligencije.Simptomi su konfuznodelirantni. vrsta 2.apatija.Ova stanja se mogu manifestovati i u toku porodjaja(moze doci i do cedomorstva).iritabilnost) i tesko propadanje licnosti.neharmonicnog razvoja i organizacije licnosti usled nepovoljne emocionalne klime u prvobitnoj sredini.Neuroze su psihogene bolesti kojima savremena medicina nije pronasla patoanatomske ili patofizioloske mehanizme.ili 73 .sa samoubilackim idejama. 3.intrakranijalni tumori. -Klinicka slika-dominiraju kognitivni poremecaji(poremecaji pamcenja.U takvim situacijama licnost pribegava odbrambenim mehanizmima koji predstavljaju pseudoresenja. a.depresivno paranoidni.menstruacija.Neuroza moze biti i posledica nepotupnog.pracene intelektualnim propadanjem osoba.mozdane traume. 4.sizoidna katatona ili paranoidna stanja.nutricioni i metabolicki faktori i epilepsija.Psihoze posle porodjaja nastaju kao posledica poremecaja endokrinovegetativne ravnoteze.porodjaj.kada je ona psihicki lako ranjiva.alkoholni.sa sumanutim idejama ljubomore ili kao eroticna sumanutost. -Specificna nesposobnost kod neuroticara nastaje usled postojanaja protivurecnih motiva.

Izvesni elementi neuroticnosti smatraju se socijalno korisnim i gone licnost na umetnicko ili naucno stvaralastvo.U odraslom dobu mnogi traumatski faktori mogu izazvati neurotske reakcije raznih vrsta.ugrozavajuca.ostavlja traumatske oziljke. -Po psihoanaliticarima neuroza nastaje kao kompromis izmedju nagonskih zelja i ego odbrana.)neurotski simptomi:dovode do rasterecenja nagonske energije i simbol su nesvesnog konflikta.Sledeci Frojdovu misao da je dete otac coveka.Konflikt je izmedju ida sa jedne strane i super-ega ili ega sa druge strane. 3. 2.defektna ili razorena porodica.ciji labilnu unutrasnju ravnotezu moze lako poremetiti i relativno malo spoljasnje opterecenje.da nije voljeno.Smatra se da je period izmedju druge i pete godine u zivotu deteta..zatim pregentialne fiksacije libida. 2. -Etiologija-etioloski faktori su mnogobrojni.zbog neelasticnih moralnih nazora.)neurotski manevri:odigravaju se na nesvesnom nivou i predstavljaju indirektno rasterecenje afektivne tenzije pomeranjem konflikta sa primarnog infantilnog na njegove zamene u sadasnjosti.ili dejstva jedne snazne traume koja prevazilazi adaptivnu nosivost jedne licnosti. -Potrebno je razgraniciti neurotske reakcije od neuroza.kao i probleme u domenu prihvatanja principa realnosti.neurostski karakter i neurotski manevri: 1.From.Manifestuju se u formi konverzije i psihosomatskih oboljenja.Neuroza je dakle vracanje na intrapsihicki konflikt izmedju zaostalih ili ponovo aktiviranih infantilnih zelja i odbrana od njih.ona ce neuroticno reagovati.neuroze su struktuirana oboljenja koja nastaju kod licnosti koje su predisponirane.pa licnost biva osujecena u nekim svojim aspiracijama.Neuroza se ovde moze javiti kao regresija.vrlo vazan i cesto sudbonosan za tzv neuroticnu predispoziciju.a neurotske crte licnosti su prenaglasene.Prema njima osoba sa nekim fizickim nedostatkom osudjena je da bude neuroticna.nepodnosljiva ili frustrirajuca.trazenje zastite bezanjem u bolest.Preterana strogost i kaznjavanje razvijaju kod deteta osecanje da je nezeljeno.vracanje na prevazidjene obrazce ponasanja.Neuroticar je osoba koja najvise trpi od svojih simptoma i emocionalne labilnosti.Jedna grupa autora u nastanku neuroza istice manje vrednosti pojedinih organa ili nervnog tkiva u celini. -Kod neuroza po pravilu postoji patogeni konflikt koji je internalizovan.Ako je ta realnost neprijateljska.Losa emocionalana atmosfera u porodici.Za razliku od neurotskih reakcija koje se mogu javiti povremeno u stresnim situacijama.Formiranje simptoma je rezulatat neuspesno resenog konflikta.)neurotski karakter:”ego je stalno budan”. -U odraslom dobu deluju mnogi faktori koji izazivaju psihicke traume.uticaj aktuelnih zivotnih situacija koje stvaraju strah i nesigurnost. -Teorije o nastanku neuroza: 1.sumanutog) izmedju sebe i realnosti.Neuroticna licnost se ponasa kruto. -Opisuju se neurotiski simptomi.Nedovoljno zrele licnosti su potencijalni neuroticari.Konflikt je moguc i unutar ega licnosti. 74 .)Revizionari psihoanalize(Karen Hornaj.sebe i spoljasnjeg sveta.takva osoba kad odraste ce imati teskoca da se emocionalno veze za druge osobe.uz uvazavanje bioloskih etioloskih cinilaca. -Neuroticar je osoba koja moze da postavi jasne granice(za razliku od psihoticnog.Neuroza se ne prenosi nasledjem ali se uce neuroticni obrazci ponasanja roditelja ili osoba koje su za dete u pomenutom periodu emocionalno vazne.rigidno.zatim moralnih problema u medjuljudskim odnosima..kumulativnog dejstva mnogih traumatskih situacija.) isticu znacaj socio-kulturnih faktora u nastanku neuroza.)Psihoanaliticari isticu znacaj traumatskih iskustava iz detinjstva.

2.)depresivne neuroze i reakcije 6.traumatske neuroze.)granicni slucaj -Podela neuroza prema Devetoj medjunarodnoj klasifikaciji: 1.fobije.)drugi neurotski poremecaji FOBICNI ANKSIOZNI POREMECAJI -Fobija je strah vezan za objekte.)konverzivne neuroze(histerija) 3.situacije i funkcije.)druge regresivne neuroze:perverzije.hipohondrija.)psihosomatska oboljenja 8.)disocijativni(konverzivni)poremecaji 5.)karakterne neuroze i psihopatija -Prema Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti(MKB-10-1992) u grupu neurotskih sa stresom povezanih i somatomorfnih poremecaja nalaze se: 1.3.)aktuelene neuroze:neuroza straha.)psihoneuroze: a.)somatomorfni poremecaji 6.)mesane neuroze 4.)neurastenije 7.)narcisticke neuroze:psihoze c.)Bihejvioristicko shvatanje neuroza ukazuje na ulogu deficijentnog i neprilagodjenog ponasanja.)opsesivno-kompulsivne neuroze 5.Kognitivno-bihejvioralne teroije se oslanjanju na teorije ucenja i smatraju da su neurotski obrazci ponasanja nauceni.prisilna neuroza b.)drugi anksiozni poremecaji 3. -Klasifikacija neuroza prema Frojdu: 1.)fobicni anksiozni poremecaji 2.)transferene neuroze:histerija.Bojazan je nerealna ili neadekvatna. -Klasifikacija neurotskih poremecaja:nijedna od postojecih klasifikacija nezadovoljava u potpunosti etioloske kriterijume. 75 .)reakcija na tezak stres i poremecaji prilagodjavanja 4.neurotski karakter 3.Unutrasnja strepnja projektovana je u neku fobogenu situaciju.fenomenologiju i empirijska iskustva.Deficijentno ponasanje objasnjava se neuspelim odbacivanjem stimulusa ili neuspesnim reagovanjem.ideje.Strah od unutrasnje opasnosti “zamenjen” je strahom od spoljasnje opasnosti.neurastenija.dok se neprilagodjeno ponasanje karakterise-odgovorima u neodgovarajucim okolnostima.)neuroze straha 2.)fobicne neuroze 4.

preosetljive.na ulici ili nekom drugom mestu.bioskop...trudnoce rodjenje deteta.Cest oblik ponasanja je izbegavanje tabu objekata.situacija.srcane smetnje.otezano disanje. -Fobija je bitan faktor u nastajanju i toku neuroza. -Dominiraju:strah od gubitka svesti.ili u kojima pomoc ne bi bila dostupna-siroki bulevari.smrti bliskih i dragih osoba.sa dominirajucim strahom od kastracije.mase.depresija.emocionalni konflikt tezi da se probije u svesni deo licnosti i licnost u tim situacijama reaguje strahom.ucenjem prema modelu i kognitivnim putem-prenosenjem informacija preko sredstava javnog informisanja.. -Crtama licnosti pridaje se odredjeni udeo u genezi fobija.U grupi somatskih i vegetativnih smetnji dominiraju:bol i nelagodnost u grudima i trbuhu.od prostora.gubitak kontrole na mokrenjem i crevima.depersonalizacija.patnjom i osujecenjem profesionalnih i drugih aktivnosti.Pratilac ne predstavlja uvek roditelja zastitnika.straha velikog intenziteta.koju karakterise nekontrolisana i nezadrziva provala uzasa.ubrzani srcani ritam.Izlazci iz kuce svedeni su na 76 .prirodnih pojava.Zbog neuspesnog potiskivanja.strah od ludila i gubitka kontrole i strah od gubitka samopostovanja. -Izbor fobije ima simbolicko i za licnost specificno znacenje.Agorafobija moze biti udruzena sa mnogim drugim fobijama.a cesto je i jedan od simptoma endogene psihoze.povracanje..na moralno.na simbolicke situacije i objekte..plasljive.drhtanje.znojenje.od objekata i predmeta.Pri tome potiskivanje nije dovoljna odbrana.od velikih i malih zivotinja. -Uzrocni faktori-bolest.nesvestice..zavisne.Pacijent se fobijom koristi kao bunkerom u kojem borave njegovi nesvesni konflikti.pa se ukljucuje pomeranje ili projekcija.sa depresijom.sa opsesivno-kompulsivnom neurozom i depersonalizacijom.Moze doci i do napada panike.porodicne nesrece. -Uzrocni faktori-po psihoanaliticarima u egu postoji strah od nagonskih opasnosti.od kontakta.nesigurne.Strogi super-ego ne dozvoljava nagonskim silama da se slobodno krecu ka egu.prepricavanjima.Postoje dve vrste agorafobija:bez panicnog poremecaja i sa panicnim poremecajem.odnosno anksioznom histerijom.kao i razvijanje stanja naucene bespomocnosti.pozorsite. -Ponasanje-najsigurnija i najcesce praktikovana taktika je “ne ostati sam”.Bihjevioralne teorije objasnjavaju nastanak fobija mehanizmom emocionalnog uslovljavanja.koji deluju u nesvesnim slojevima licnosti. AGORAFOBIJA -Agorafobija-je strah osobe da se nadje na mestima iz kojih bi bekstvo bilo otezana ili nemoguce.muka osecanje gusenja.Nagonska pulzija ili neprijatni afekat se nesvesno prenose na prihvatljive zamene.Fobije su pracene osiromasenjem kvaliteta zivljenja.eticki prihvatljive sadrzaje.ili od kazne zbog nagonskih podsticaja.introvertne licnosti sa kompleksom nize vrednosti.-Unutrasnja opasnost i ugrozenost rezulatat je ranijih ili sadasnjih neprijatnih dozivljaja.Najcesce su izrazeni sledeci simptomi:vrtoglavice.derealizacija.od povrede i bolesti. -Psihodinamske teorije fobiju povezuju sa fiksacijom libida na falusnom nivou..strah od zivotne ugrozenosti.ulice i trgovi.vec nesvesno omrznutog roditelja..Frojd je fobicnu neurozu nazvao histerijom straha.lupanje srca.To su:stidljive.Zbog toga ego premesta unutrasnji problem u spoljasnji svet.tj na spoljasnji objekat ili situaciju. -Postoje razne vrste fobija:od realnih osoba.

strah od povracanja pred drugim ljudima.drhtanje..Zbog anksioznosti fobicar je napet.) ili difuzne-podrazumevaju sve socijalne situacije van porodicnog kruga. 77 . -Opste socijalne fobije odlikuju se ekstremnom stidljivoscu fobicara.Socijalne fobije mogu biti diskretne(nelagodnost pri uzimanju hrane pred drugim osobama.minimum.prolazak kroz tunel.taksi. SOCIJALNE FOBIJE -Dominantan simptom ovog fobicnog poremecaja je:strah od pojave stavova i ponasanja drugih ljudi i odredjenih socijalnih situacija. SPECIFICNE (IZOLOVANE) FOBIJE -Simptomi fobicnog straha ispoljavaju se u situacijama koje izazivaju strah ili u toku razmisljanja o tim situacijama.Strah u kontaktima sa drugim ljudima manifestuje se “nemogucnoscu” da se uspostavi verbalna komunikacija. -Termin polifobicni sindrom odnosi se na postojanje straha od vise objekata i situacija istovremeno. -Klinicka slika-opisuju se cetiri klinicke slike socijalnih fobija:opste socijalne fobije. -Socijalna fobija se manifestuje strahom da se bude u centru paznje.zbog kojeg se pribegava taktici izbegavanja.One su metafora introjektovanog roditelja ili osoba koje kod fobicara izazivaju stid.groma.strahom od gubitka svesti.Blizina kuce.kaznama i proganjanjima.posebno u kontaktima sa sosbama suprotnog pola ili odredjenim autoritetima.sitne zivotinje)..socijalne fobije od javnog nastupa.izbegavanje socijalnih interakcija.i drugi obrazci socijalne stidljivosti.mesto na kraju reda posebne su taktike fobicara..kritike.od pogleda. -Uzrocni faktori-psihoanaliticke teorije povezuju socijalni strah sa stidom.od prirodnih sila i okolnosti(od oluje.socijalna izolacija..zadrzavanja u malim grupama.od dobijanja inekcija.znojenje.ponizavani.nastupa.Fenihel ukazuje na povezanost socijalnog straha sa kritikama.nezadovoljan sobom i smanjenog samopouzdanja.bezanje u porodicni bunker.strah od emocionalnog vezivanja.let avionom.Specificne fobije vezuju se za strahove od zivotinja i insekata(psi.socijalne fobije od pogleda i kriticke procene drugih.socijalne fobije od gubitka kontrole.od ispita.strah da se ne izgovori neka glupost.zatvorenog prostora(klaustofobija).nedostatak socijalnih vestina i razvoj pogresnih socijalnih modela.telefon i lekovi u dzepu.Pojam socijalna fobija prvi je upotrebio Zane.vode.grmljavine.od gubitka kontrole sfinktera.crvenjenje.stidom i strahom.profesionalnih i drugih aktivnosti.preosetljive.strahom od neprikladnog i ponizavajuceg ponasanja.strahom od ljudi(antropofobija). -Strategija ponsanja je karakteristicna:fobicno izbegavanje tabu-situacije. -U pitanju su licnosti koje su:plasljive.visine).javni saobracaj).susret sa osobama drugogo pola.Javljaju se i neke karakteristicne telesne i vegetativne smetnje:lupanje srca.od odredjenih situacija(koriscenje lifta.osecanje da su kritikovani.macke.fobicar je bespomocan.ismejavani.gledanja krvi i rana.ostavljeni.od medicinskih i stomatoloskih intervencija. -U ove fobije mogu se ukljuciti:strah od visine.nesigurne.nekomunikativne.Retki su napadi panike.Bihejvioralno-kognitivne teorije isticu znacaj ranih traumatskih iskustava u socijalnim interakcijama.

strahom.ponavljajucim i neocekivanim napadima panike.sa teskocama koncentracije i spavanja.GENERALIZOVANI ANKSIOZNI POREMECAJ -Generalizovani anksiozni poremecaj odlikuje se neodredjenim.Spavanje je praceno kosmarnim snovima.Napadi nisu povezani sa izlaganjem opasnim situacijama.znijenje.preplavljujucom strepnjom.socijalnih fobija. MESOVITO STANJE STRAHA I DEPRESIJE -U klinickoj slici dominira osecaj ugrozenosti i opasnosti.napetim iscekivanjem buducih dogadjaja.gresnosti ili nekog gubitka.Dperesija osobe okrenuta je proslosti a strah ka buducnosti.Simptomi vegetativne nadrezenosti su:ubrzan srcani ritam.strasljivim.Aktiviraju se neurofizioloski mehanizmi i dolazi do napada.izlaganje opasnostima.Osobe su napete.Od znacaja su porodicne i familijarne istorije-veci broj depresija.Strah od smrti je intenzivan.”umrece”).obamrlost..osecaj gusenja.uznemirene.simptomi u grudnom kosu i trbuhu.intenzivnim.razne vrste stresova.smrt clana porodice.demoralisane. -Uzrocni faktori-nasledni faktori udruzeni sa razvojnim problemima i ciniocima kaosto su:nepovoljni zivotni dogadjaji.osecaj peckanja.kognitivni.Zaokupljen je verovanjem da je strah opasan i da ce ga vitalno ugroziti(“dozivece infarkt”.simbolicko znacenje.nastupice mentalni slom(“poludece”) i okolina ce ga prezreti i poniziti.prijatelja ili voljene osobe-predstavlja plodno tle za razvoj panicnog poremecaja.agitirane ili u stuporu.nesigurne su.kao i karakteristicnim telesnim i vegetativnim simptomima.pocenjuju svoju licnost i sklone su brzom i lakom zamoru kao i neodredjenim somatskim simptomima.hronicnim.onesposobljujuci strah od narednih napada.topli ili hladni talasi.preterani dozivljaj osobe da je manje vredna.razdrazljive. -Uzrocni faktori-napadima panike predhode dogadjaji koji imaju nesvesno.Tipicni su:poremecaj mentalnog funkcionisanja.razvod.koji su u pocetku neocekivani a kasnije osoba nauci da ih predvidi ili predoseti.lupanje srca. PANICNI POREMECAJ -Panicni poremecaj je oblik straha koji se ispoljava spontanim.somatski i vegetativni simptomi.snazan.Pacijent izbegava aktivnost.otezano disanje.bolest ili smrt voljene osobe.Osobe su u psihickom i motornom nemiru. OPSESIVNO-KOMPULSIVNI POREMECAJI 78 .Zatim traumatski dogadjaji kao sto su odvajanje od znacajnih za licnost vaznih osoba. -Klinicka slika-prelazak iz latentne u manifestnu fazu prouzrokuju neprijatni i traumatski dozivljaji..dozivljaj krivice.”slobodno lebdecim”.interpersonalni konflikti.Karakteristika panicnog poremecaja je naglasen.alkoholizma.hronicni stres.”Slobodno lebdeca” anksioznost smatra se jednim od najmucnijih osecanja. -Klinicka slika-napade panike karakterise diskretna epizoda intenzivnog straha ili nelagodnosti.Panika dostize vrhunac posle nekoliko minuta.a traje majmanje jos nekoliko minuta.teska bolest.zatim nagli pocetak.bol u grudima.zabrinutoscu.drhtanje.

.svetu. -Prisilni anankasticni karakter je opisan sledecim obelezjima:opreznost.bogu. 4.)prisile-su najcesce simptom nesvesnog konflikta. -Uzrocni faktori-veci rizik oboljevanja imaju osobe koje uz genetske faktore imaju i nepovoljne porodicne faktore(mentalne bolesti u porodici.)prisilne radnje-su uvek simbolicke iako nekada mogu izgledati besmislene.kulturoloske faktore..pa se u njegovoj svesti pojavljuje samo prisilna radnja.Moguce su i prisile magijskog misljenja:”teranje baksuza”.bezocno ponasanje.sumljicavost.o fiksaciji libida u analno-sadistickoj fazi i regresija. -Prisilna ideja i prislina radnja najcesce se javljaju zajedno.pretezno kompulzivne radnje(opsesivni rituali).stidljivost i inhibicija u socijalnim kontaktima. -Bitne karakteristike prisilnog neuroticara su:analno-sadisticki karakter sa tendencijom mucenja samog sebe uz istovremeno dozivljavanje srece.teskoce u napustanju objekta.hipermotivnost.strah od agresivnih i nemoralnih postupaka.moralne krize.nemastovitost.moralna rigidnost i asketizam. stanja-pacijent pribegava prislinim radnjama i -U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji opisane su sledece grupe:pretezno opsesivne misli ili ruminacije.ponistavanje.opsednutost brojanjem.strah od gubljenja sposobnosti kontrole sfinktera.sizoidnost.preteranom redu i urednosti.koja tad predstavlja simbolicku odbranu.mada se opsesije mogu javljati i bez kompulzija.)fobicne opsesije(paljenje svetla u slucajevima fobije od mraka) 3. 79 . -U psihoanalitickim teorijama dominiraju stavovi o znacaju mehanizama odbrane(izolacija.)opsesivno-ruminativne-preokupiranost prislinim mislima i idejama 2.odbrana od izrazavanja tih teznji.)impulsivne opsesije-prisilni strah od apsurdnih postupaka(izgovaranje bestidnih.samoubistvo.proveravanja.Izraz su zabranjenih radnji i mastanja.Pacijent potisne emocionalni uzrok prisilne radnje.prljavstina.mesovite opsesivne misli.ljubavmrznja.preterana cistoca i urednost.reaktivna formacija).)opsesivno-kompulsivna postupcima.-Prisilne neuroze dele se na: 1.pravda-nepravda.sumnja u sve i svasta.strah od gubitka kontrole na javnom mestu).samokaznjavanja zbog tih socijalno neprihvatljivih teznji i fantazija. -Da bi neutralizovala strah osoba ukljucuje regresivne mehanizme ponasanja:ambivalenciju i magijsko misljenje.moralna skrupuloznost).) 2. -Mesaju se elementi erotizma i sadizma..Postoje i kompulzije:ciscenja.izolovanost.odredjene crte licnosti i razni stresori.sitnicavost.)opsesije i sumnje(o sebi.rigidnost ponasanja.Najcesce je to pacijentovo prisilno pranje ruku.sto ga vezuje za kucu ili ga primorava da bezi taksijem.kaznjavajuci superego.cednost-porok.ritualima.sklonost introspekciji i manija reda i urednosti.kao i nesvesnog osecanja krivice.”kucanje u drvo”.podmetanje pozara.strah od izgovaranja bestidnih reci.morlana ispravnost.moze dovesti do osecanja krivice.simbolicna vrednost novca.Povecanje samosvesti i samokriticnosti uz okrutan.radnje i drugi nespecifikovani poremecaji.gde se preplicu cistoca-prljavstina.sklonost proveravanju.izbegavanja. -Klinicka slika-opisuju se: 1.mesavina tvrdicluka i kompulsivnog rasipnistva.perfekcionizam.pasivnost.djavolu.tvrdicluk.skaradnih reci.sporosti u izvrsavanju poslova. 5.Vrlo je neprijatna opsesivna zaokupljenost kriminalnim postupcima kao sto su ubistva..

kao govor tela i dovodi do emocionalnih satisfakcija i rasterecenja.Neuroticar svoje prisile koje se kose sa moralom.Izvrsenje cina dovodi do pada tenzije. godine. -U histeriji(konverziji) simptom se pojavljuje kao metafora. godine zivota.a materijalna vrednost je najcesce zanemarljiva.tada je u pitanju konverzija.erotizovani histericni roditelji mogu erotizovati odnose sa svojom decom. -Frojd je ovu neurozu nazvao konverzivna.kada osoba 80 . -Prisilne neuroze se lece psihoterapijom i medikamentima.histericna osoba nije zabrinuta.Ukradene stvari imaju simbolicku vrednost.gde su grupisani poremecaji licnosti i disocijativnog i konverzivnog tipa.histericne crte licnosti.a disocijativni naglo.Kasnije se verovalo da histerija nastaje u slucajevima seksualne apstinencije.smrt u porodici.ali i istovremeno do osecaja krivice.Osoba se cesce uspesno bori protiv iskusenja.da se ukrade predmet izlozen u trgovinskoj radnji.cesto neodoljivu.Kada se konflikt transformise u simptom.a nekada i sizofrenija moze poceti kao vrsta prisline neuroze.Iznenada iskrsla zelja pracena je ansioznoscu i borbom protiv realizacije.U srednjem veku se verovalo da su u tela obolelih usli djavoli. -Kleptomanija-predstavlja prisilu.u doba Hipokrata i Galena. -Prisile se javljaju kod neuroticara i psihoticara.nikada ne realizuje.moze impuls i realizovati.porodicne bolesti i nesrece.Terapija je duga i teska.verujuci da joj se to natura spolja.Naziv histerija potice od Hipokrata.Hipokrat je smatrao da se bolest javlja kod zena nerotkinja.jer je svestan da one poticu od njega.Ukradene stvari obicno se poklanjaju drugim osobama radi sticanja njihove naklonosti.u genezi konverzivnih simptoma.cak ravnodusno ili uz osmeh saopstava da joj je ruka oduzeta.-Kompulzivni fenomeni otkrivaju se u mnogim slucajevima. KONVERZIVNA NEUROZA-HISTERIJA -U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji ne koristi se termin histerija. -Histericne osobe mogu oponasati svoje roditelje ili clanove porodice. i 20. -Histerija je simulacija bolesti da bi se razresili nesvesni konflikti.luta po telu i izaziva razne simptome.Medjutim danas se istice znacaj agresivnih impulsa.Nekad evoluiraju u psihoze.osoba dozivljava olaksanje i cesto ispoljava fenomen “lepe ravnodusnosti”.Frojd je isticao znacaj seksualnih pulzija.a dat je prema grckoj reci-hystera-materica.Osobe zenskog pola .cija materica.ali i posle 25.kao i one na nizem nivou obrazovanja cine brojniju grupu.dok psihoticna.ili na dohvat ruke u tudjoj kuci.a simptomi su zlodela “necastivog”.zeljna deteta.Izbor organa koji ce “oboleti” je takodje metaforican.Konverzivni simptomi pocinju tiho.nekada sa erotskom simbolikom.odnosno konverzivna neuroza.promiskuiteta i seksualnih devijacija.Po njegovom misljenju konflikti izmedju nagonskih zelja i etickih principa licnosti.sto nije slucaj kod osoba sa organskim hendikepima koje su obicno zabrinute i depresivne.Smatra se da nije primarno opsesivni simptom i retko je u cistom stanju.Mnogo vekova kasnije zapazeno je da od histerije mogu da obole i muskarci.Ako iz tih psihickih konflikata nastanu telesni simpotmi.U predisponirajuce cinioce treba uvrstiti:porodicnu sklonost.cesto izazivaju neurotske reakcije.Pacijenti upucuju okolini simptome koje treba desifrovati. -Uzrocni faktori-javlja se cesce izmedju 15.Prednost je data terminu disocijativno.a postoje i mazohisticki izbori. -Histerija je bila poznata jos u starom veku.psihosocijalni stres.koji su ranije nazivani histerija.pa nezadovoljena materica izaziva odgovarajuce bolesne manifestacije. -Piromanija-je sklonost podmetanju pozara.zloupotrebe i zavisnosti od droga.sumanuta osoba.

puno teatralnosti.bogom.sa grcevima i jezom.opsti(nesecanje za sva desavanja pre kriticnog dogadjaja).zlim duhovima.Mogu se pojaviti tikovi.koja svojom intervencijom moze napad da produzi i da ga ucini jos dramaticnijim.profesionalni grc prstiju ili saka koji mogu dovesti do agrafije.stalan(od odredjenog trenutka u zivotu do momenta ispitivanja).parazitarnih.lako se i povrsno vezuju za nove objekte ‘ljubavi”.Histericna afonija karakterise se iznenzdnim “gubitkom glasa”.Pacijent reaguje na jace i bolne drazi.Amnezija je vezana za skorasnje znacenje traumatskog dogadjaja ili stresa(nesrecni slucaj.a moguce je i violetno ponasanje.Pribegavaju i teatralnim pokusajima samoubistva.nude egzaltirane poze zaljubljenosti.Pacijent je potpuno nepomican.angazovana u transu.U protivnom to bi bila simulacija.)disocijativni stupor-dominira stanje motorne inhibicije.Sklone su teatralnosti i ekstremnim modelima reagovanja.To je cesce zamena za osecanje sopstvene nesigurnosti nego stvarno osecanje vise vrednosti.Gode im divljenja.pricama.Pacijent nije zabrinut za svoju bolest.pa cesto dobija karakter karikaturalnog.a patoloskih refleksa nema.osoba je “obuzeta” nekom silom.Bolescu se postize i sekundarna dobitkoje pacijent nije svestan.)stanje transa i poremecaji zaposednutosti-osoba privremeno gubi svoj identitet.ali nisu sposobne za dublja emocionalna vezivanja.Zaboravlja predhodni identitet.negativistican je.)disocijativne konvulzije-najspektaluraniji je veliki histericni napad(disocijativna konvulzija).impotentne.Nakon igre i pesme moze se onesvestiti ili umiriti.)disocijativni poremecaji motorike-simptomi se krecu u sirokom dijapazonu od besciljnih.Amnezija varira ali postoji jedno stalno jezgro koje ne moze biti prizvano u svest u budnom stanju.)disocijativna fuga-bekstva9fuge) posledica su suzene svesti.Bekstvo zimbolizuje odbranu od neprijatnih i traumatskih situacija ili akcija. -U grupu disocijativnih poremecaja spadaju: 1.Osoba je poremecene svesti.Poremecaj pamcenja je organicen u vremenu.. 4.Mesto ima emocionalni znacaj za osobu koja je krenula na “putovanje”.odsustvo akcija.U kontaktima sa drugim osobama izrazeno je odsustvo inhibicija.a verbalni kontakt zavisi od stepena “povredivosti” tema u komunikaciji.havarijskih pokreta do potpunog odsustva ispoljavanja motorike.laskanja.vazne.dok su im fizioloski refleksi ocuvani.”Oduzeti” ekstremiteti nesposobni su samo za pojedine pokrete.apatija i mirnoca.dezorijentisana.Mogu da ispolje psihogene amnezije.Moze ispoljavati zabrinutost.govori ono sto je emocionalno tangira ili se ponasa kao da je u delirijumu sa poremecajem opazanja.Njihovo ponasanje je infantilno.jeca.Moze biti i ushicena.odbija hranu.u prisustvu publike.Pacijent nepomicno sedi ili lezi. 3.place. 2.emocionalno nezrelo.Imaju odredjenu simboliku ili su besmisleni.a postoji i poremecaj percepcije okoline. -Histericni karakter-odlikuju sledece crte licnosti:egocentricne osobe koje sebe stavljaju u centar zbivanja zbog zelje da budu zapazene.zive hraneci se fantrazijama.Osoba vice.znake patnje ali moze biti i mirna.Histericna astazija i abzija karakterisu se “nesposobnoscu” pacijenta da stoji odnosno da hoda.Njihova seksualnost odlikuje se nezreloscu.preuzima drugi identitet..Poremecaj prestaje naglo i pracen je nesecanjem za period lutanja. 6.a moze i izgubiti identitet i prihvatiti neku drugu licnost.Ne oseca bol.iskolacenih je ociju.U takvom stanju osoba luta ili bezi.Moze demonstrirati neobuzdanu snagu i izdrzljivost.luckasti.Po prestanku simptoma disocijativne amnezije osoba je svesna poremecaja koji je postojao.Osoba je zbunjena.neobuzdano igra i peva.a cesto su frigidne.smrt drage osobe).Amnezija 81 .koji se po pravilu odvija teatralno.Oni koketiraju.Takve osobe imaju potrebu da budu voljene.pada na zemlju.selektivan(osoba se seca nekih dogadjaja).Suprotna ovim motornim eksitacijama su motorne oduzetosti kao na primer histericne paralize.pa menjaju partnere. 5.Postupci su cesto detinjasti.postaje bolesna da bi dobila ili zadrzala ljubav i paznju.cenjene.u koje se isto tako brzo razocaravaju.)disocijativna amnezija-gubitak pamcenja bez organskih poremecaja CNS.

”slema”.impotencija. -Senzorni gubitci su najcesce histericno slepilo i histericna gluvoca.dijarea.ruzan nos.Ukoliko hipohondrijske preokupacije prati strah.”rukavica”.gusenja slicna asmaticnim napadima.muka.)Hipohondrijski poremecaj-je bolesna briga za sopstveno zdravlje.Pojedinacne licnosti se razlikuju medju sobom.)disocijativna anestezija i senzorni gubitak-osoba ispoljava anesteziju.cesto mokrenje. SOMATOMORFNI POREMECAJI -Ova grupa poremecaja je karakteristicna po upornim zalbama bolesnika na vise somatskoh smetnji..Pri tome dominira sumnja u postojanje nekog organskog oboljenja. 2. 1.klinicka slika lici na fobiju.Ukoliko postoji mali defekt ili mala fizicka anomalija zabrinutost je neprimerena i predimenzionirana..Telesne senzacije tumace se pogresno i telesnim simptomima se pridaje prenaglaseni znacaj.na telesni simptom.Histericna gluvoca je slican fenomen(jedna pacijentkinja je ogluvela onog trenutka kada joj je saopsteno da je njen suprug poginuo).)poremecaj u vidu visestruke licnosti-redak fenomen.Osoba ne zeli nesto da vidi i pri tome ispoljava “lepu ravnodusnost ili zadovoljstvo”.hipoesteziju ili hiperesteziju na potpuno ogranicenim podrucijima. 82 .Kod devojcica dominira nezadovoljstvo grudima.smetnje gutanja(knedla u grlu).”Bolesni” pribegavaju histericnom.Moze nastati zbog nepovoljnih zivotnih dogadjaja i traumatskih iskustava(razvod.poremecaji menstruacija.Dolazi do narcistickog povlacenja libida na sopstveno telo..anoreksija.Nastaje cepanje ja(ali ne svih njegovih delova) na ja koje posmatra(posmatrajuce ja) i iskustveno ja(ja koje dozivljava).Ove glavobolje su rezistentne na terapiju analgeticima.).Hipohondriju treba leciti psihoterapijskim metodama i psihofaramoticima.Histericni poremecaji mirisa i ukusa takodje se javljaju.gubitak ranijeg socijalnog statusa. -Histericne glavobolje su odgovor na stanja neuroticne napetosti ili nekih pacijentovih briga.Jedna je po pravilu dominantna i funkcionise na svesnom nivou.Ovakvo uverenje pacijenta nema karakter sumanutosti.Frojd hipohondriju objasnjava narscistickim investicijama u telo. 8.koje “nije otkriveno” samo zbog “nedovoljne strucnosti i povrsnog pregleda” koji je obavio lekar.Svesna licnost nista nezna o kosvesnoj licnosti.Dismorfofobija je strah od deformisanosti sopstvenog tela.Izbor organa je simbolican..ukoliko je ima delimicna je.frigidnost.lece se psihoterapijom i sedativima.dok druga funkcionise nesvesno i naziva se kosvesna licnost.Kod disocijativnih konvulzija bizarni pokreti podsecaju na klovnovska krivljenja i pantomimu koji u okruzenju izazivaju podsmeh.Pacijent je zabrinut da ima veliki nos..)Dismorfofobija-osoba inace normalnog izgleda.Hipohondrijski poremecaj razvija se na terenu narcistickog poremecaja licnosti.Mogu biti prisutni anksioznost i depresija.klempave usi.povracanje.bolest i smrt u porodici. 7. -U histericne fenomene ubrajaju se i tahikardija..Predstavlja disocijativni odgovor na stres u kome se razvijaju dve ili vise kompletnih licnosti.po cemu se i opisuje fenomen “carapa”...a moze biti pracena i dozivljajem osobe da joj je telo izmenjeno u odnosu na predpostavljenu i ocekivanu predstavu o sopstvenom telu.zaokupljena je nekim zamisljenim defektom.teatralnom ponasanju.zbog cega osoba biva preokupirana svojim telom.Hipohondricna osoba je cesto anksiozna i depresivna.uz upadljivu emocionalnu obojenost i ubedjenje da sigurno postoji neko organsko oboljenje.neuspesna profesionalna karijera.

)Princip grupisanja(gestalt)-drazi se grupisu u celine.iskustvo..karakteristike figure i pozadine. 3.potrebe.potrebe..Pored senzacija(oseta0 opazaj uvek sadrzi i nas subjektivni odnos prema predmetima i pojavama.ocekivanja.Ti subjektivni faktori su najcesce:iskustvo..te slike(disparatne slike)) se u korteksu slivaju jedna u drugu i dobija se utisak dubine. -Opazaj-kod opazaja se prostim culnim podacima pridruzuje i izvesno znanje i znacenje.gde se vrsi njihova obrada.dolazi do stvaranja nervnih impulsa koji se dalje preko nervnih provodnika(senzornih puteva) prenose do centara u kori velikog mozga.tvrdo.Kada je disparatnost velika(kao kod alkoholisanosti ili paralize nekih misica oka).simetricnosti i kontinuiteta(zajednicke sudbine) 2.Opazanje dubine dobija se zahvaljujuci binokularnom vidjenju-slike na mreznjacama oba oka ne padaju na ista mesta.Fizicki i hemijski procesi koji deluju na covekova cula nazivaju se drazi.gorko.Na opazaje velicine uticu-udaljenost predmeta(velicina slike na mreznjaci)..Odraslom coveku su osecaji sadrzani uvek u okviru opazaja..na osnovu predhodnog iskustva.slicnosti.Vreme ispunjeno interesantnim dogadjajima se subjektivno dozivlja kako brzo prolazi.Odrastao covek koji poseduje iskustvo.jedinstvene opazaje 4. -Kod vizulelnog opazanja na opazanje prostora uticu-velicina slike na mreznjaci.Delovanjem drazi na receptore culnih organa.emocije. -Opazanje nikada nije prosta kopija spoljasnjeg sveta.motivacija.motivacija..Osoba je zaokupljena analizom "simptoma"i sopstvenom “klasifikacijom” o “otkrivenoj bolesti”.Covek nije svestan tog brzog procesa spajanja.3.skoro nikada nema ciste osete vec opazaja objekata i culnih kvaliteta. -Na opazanje uticu:iskustvo. OPAZANJE(PERCPECIJA) -Osnovu saznajnih procesa predstavlja opazanje.zelje.razumevanja onoga sto je opazeno.)Nozofobija-strah i uporno verovanje osobe da boluje od neke somatske bolesti.Oni su formulisali neke zakonitosti opazanja: 1.dok na primer u situacijama iscekivanja vreme se dozivljava kao citava vecnost.Opazaj se odnosi na celinu predmeta.hladno. -Apercepcija-je proces shvatanja.senzacija) definise se kao cist “sirov” culni podatak.interesovanjem i emocionalnim stanjem subjekta..javljaju se dvostruke ili visestruke slike.Oset se odnosi na delove tj svojstva celine nekog objekta koji se opaza(crveno.)Verthajmerovi zakoni organizovanja drazi u opazaje-princip blizine.Do oseta se moze doci jedino vestackim izdvajanjem pojedin svojstava iz jedinstvenog opazaja.. 83 . -Od mnogih psihologa koji su istrazivali percepciju najveci znacaj dali su Gestaltisti. -Oset(osecaj.okolina i boja predmeta... -Opazanje vremena uslovljeno je trajanjem drazi.Ovi pacijenti nisu prijemcljivi za razuveravanje racionalnim objasnjenjima.koji nastaje kao rezultat dejstva drazi na culne organe i koji je lisen interpretacije i osmisljavanja.)Konstantnost opazaja-iako se karakteristike drazi neprestalno menjaju.).emocije.Kod sizofrenih bolesnika vreme moze proticati brzo dok je kod epilepticara i narkomana proticanje vremena usporeno.iskustvo.znanje.opazaj ostaje nepromenjen(sem velikih promena drazi).integracija i spajanje sa iskustvom.)Odnos figure i pozadine-dvojne figure.

nervnih sprovodnika i odgovarajucih centara u mozgu 2.)usled intenzivnog iscekivanja ili stanja straha 3.on ce biti u stanju da kaze da je to metalni predmet.)Opticke(vizuelne) agnozije-nesposobnost obolelog da uprkos ocuvanoj funkciji oka i sprovodnog sistema. 3.cvrkut ptica.Patogenetski mehanizam agnozija nije poznat. -Iluzije-su falsifikovana ili pogresno interpretirana opazanja realnih predmeta.)Anozognozija-bolesnik nije svestan svoje bolesti(na primer.svetlosne utiske uoblici u simbole.Ovakav poremecaj nastaje usled lezija psihoakustickih centara temporalnog(slepoocnog) reznja.Oko elementranih culnih centara u kori velikog mozga.pokret se ne zapaza. 4.glas svojih najblizih.Postoje agnozije svih cula. 1.U voj vrsti agnozije ostecen je psihovizuelni centar u kori velikog mozga.takodje ako je brzina prevelika(kretanje projektila).dok kod somatotopagnozije bolesnik nije u stanju da odredi mesto sopstvenog tela ili njegovih delova u prostoru.oduzetosti jedne polovine tela).)Akusticke agnozije-nemogucnost pacijenta da prepozna dobro poznati zvuk(melodiju.)halucinacije -Agnozije-su pracene nemogucnoscu prepoznavanja predmeta na osnovu culnih svojstava.Ako je ona ispod odredjene granice.)Aleksija-je poremecaj u kojem osoba prepoznaje slova ali je zaboravila njihovu fonetsku vrednost.zatvorenih ociju.Pracena je agrafijom-nemogucnoscu pisanja.Na primer:bolesnik nije u stanju da prepozna nacionalnu zastavu ili simbol kluba za koji navija.-Opazanje pokreta-za opazanje pokreta jeznacajna brzina kretanja objekta. POREMECAJI OPAZANJA -Poremecaji opazanja mogu nastati zbog: 1. 5.Oboleli nije u stanju da sintetizuje slike secanja.ali se predpostavljaju strukturalne i funkcionalne lezije odgovarajucih centara mozga.)ostecenja cula.Iluzije se mogu javiti i kod normalnih ljudi 84 .pri cemu su senzorne funkcije ocuvane.pacijent nije u stanju da imenuje predmet na osnovu taktilnih utisaka(pipanja).ili su one unistene.)agnozije 2.pokret se ne opaza.)upotrebom halucinogenih droga(LSD) -Razlikuju se tri vrste poremecaja opazanja: 1.uprkos organskoj i funkcionalnoj ocuvanosti cula.)Taktilne agnozije-u slucaju funkcionalne dezintegracije perijetalnog reznja.nalaze se takozvani psihoculni centri cija je uloga da osecaj koji je nastao u elementarnom culnom centru povezu sa iskustvom licnosti i tako omoguci prepoznavanje informacija.)iluzije 3.).Na primer:ako pacijentu damo da opipa kljuc.moci ce da opise njegov oblik i dimenzije ali nece znati da je to kljuc.)kao simptom dusevnoh poremcaja(psihoza) 4. 2..Agnozije predstavljaju nesposobnost sinteze culnih utisaka..Spolnja draz(predmet) realno postoji ali se pogresno opaza.

u stanjima umora,iscrpljenosti,visoke temperature.Mogu nastati i kao posledica nepaznje ili intenzivnog straha.Ali ako subjektu na takve situacije skrenemo paznju,on ce se korigovati.Kada su iluzije simptom bolesti,takve korekcije su nemoguce,jer je pacijent nepokolebljiv u uverenju da ono sto opaza predstavlja objektivnu realnost.Iluzije se javljaju i u stanjima intoksacije CNS.Cest su simptom kod alkoholisanih i drugih akutnih delirijuma.Te iluzije su najcesce zastrasujuce i navode pacijenta da se “brani” od nekih divljih zveri koje jurisaju na njega.Iluzije se javljaju i u epileptickim napadima,sumracnim stanjima,depresijama i kod sizofrenija.Postoje iluzije svih cula.

-Halucinacije-predstavljaju opazaje bez predmeta.Spoljnja draz ne postoji,a pacijent vidi ljude,oseca mirise,cuje pretnje...Halucinacije se odlikuju jasnocom,intenzitetom i nepokolebljivim uverenjem da je rec o realnom opazanju-osoba koja halucinira veruje da su halucinatorni objekti realni.Pokusaji da se pacijent razuveri,logickim argumentima ostaje bez uspeha. -Halucinacije se javljaju u stanjima iscekivanja,straha,uzasa,kao simptom dusevnih bolesti ili organskih lezija centara mozga,kod tumora,gladovanja,iscrpljenosti ili hemijskih intoksacija. -Pouzdanog objasnjenja o mehanizmu nastanka halucinacija nema ni danas.U nastanku halucinacija vazan je odnos izmedju kore subkortikalnih regija mozga.Funkcija kore je u opadanju,a njenu ulogu preuzimaju subkortikalni centri.Navodi se i mogucnost da halucinacija nastaju kao posledica patoloskih eksitacija u mozdanoj kori,cije su fizioloske funkcije inhibirane.Halucinacije mogu nastati i psiholoskim mehanizmima.-na primer projekcijom,gde sumanutost moze da deluje kao unutrasnja draz,koja se materijalizuje,tj eksternalizuje u halucinaciju(sumanute ideje,ispunjenje bolesnikovih zelja).Ego bolesnika,cesto je ocepljen od ostatka licnosti,bez sposobnosti sinteze i kontrole senzorickih drazi. -Vrste halucinacija: 1.)Pseudohalucinacije-zive,reljefne slike secanja i predstava,koje nastaju kao rezultat burnih intrapsihickih dozivljavanja,ili u stanjima visoke febrilnosti.Tu spadaju:vizionarska dozivljavanja,histericne manifestacije,”zatvorske psihoze” mogu biti pracene ovim psihogenim halucinacijama.Pseudohalucinacije su cesce projekcije zelja nego rezultat strahovanja.Osobe sa pseudohalucinacijama postaju vrlo brzo kriticne i prihvataju ih kao plod maste.U ovu grupu halucinacija takodje spadaju i halucinacije u toku uspavljivanja(hipnogogne) ili budjenja(hipnopompicne),kao i vrlo slikovita mastanja kod dece ili nekih odraslih osoba. 2.)Prave halucinacije-su znak postojanja akutnog ili hronicnog psihoticnog oboljenja.Posoje halucinacije svih cula: -Opticke(vizuelne) halucinacije:mogu biti elementarne ili proste-(iskre,boje,svetlo,plamen) ili slozene koje su mnogobrojne-kao sto su: 1.)mikrohalucinacije-“opazajni” predmeti su mali(bube,misevi...),poseban oblik ovih halucinacija su liliputanske halucinacije,koje se javljaju pri trovanju alkoholom ili kokainom. 2.)zoopsije-halucinacije raznih zivotinja 3.)makropsije predtsavljaju vidjenje ogromnih,dizmorfopsije-vidjenje deformisanih,metamorfopsije-vidjenje premeta koji se menjaju dok je poropsija dozivljaj vece udaljenosti u prostoru.

85

4.)oneiricne halucinacije(oneiros-san)-su najcesce vizuelne,pokretne,obojene,slicne halucinacijama sna,nekada su zastrasujuce i pracene agitacijom. 5.)autoskopske halucinacije-oboleli vidi delove svog tela(srce,unutrasnje organe) kako se setaju u slobodnom prostoru,ili sopstveno telo halucinira u prostoru,pa sa tim “dvojnikom” vodi dijalog. 6.)heatuoskopija-subjekt opaza sopstveno telo izvan sebe,kao da posmatra svoju sliku u ogledalu. 7.)ekstrakampne halucinacije-bolesnik “vidi” van svog vidnog polja(iza ledja,kroz zid). 8.)graficke halucinacije-bolesnik vidi ispisane reci 9.)negativne halucinacije-realni predmeti i situacije se ne opazaju,jer bolesnik ne zeli da ih vidi.Cesto se javljaju kod histericnih osoba i mogu se izazvati u hipnozi. -Opticke halucinacije se najcesce javljaju u stanjima poremecene svesti,organskih lezija CNS,akutnih i hronicnih psihoza. -Akusticke halucinacije-mogu biti proste(sum,zujanje ili pucketanje) ili u formi glasova,reci,monologa i dijaloga(foneme).Glasovi “dolaze” iz najbizarnijih izvorakosmosa,drugih planeta,iz zemlje,iz tela bolesnika,zidova,lustera...Ovakve halucinacije mogu biti:prijatne,neprijatne,savetodavne ili naredbodavne.Pacijenti cuju nekad sopstvene misli,taj fenomen je poznat kao eho-misli.Fenomen kradje ili oduzimanja misli,karakterise se utiskom bolesnika da druge osobe izgovaraju sve ono sto bolesnik tog trenutka pomisli.Imperativne(naredbodavne) halucinacije naredjuju subjektu da nesto ucini.Takvi bolesnici mogu biti sucidni ili homicidalni.U slucaju antagonistickih halucinacija bolesnik na jedno uvo cuje jednu naredbu,a na drugo suprotnu naredbu. -Mirisne(olfaktivne) halucinacije-manifestuju se dozivljavanjem vrlo neprijatnih mirisa,a cesto su i simptom temporalne epilepsije.Bolesnik ove halucinacije,interpretira sumanuto,povezujuci ih sa necijom namerom da ih truje ili unistava. -Gustativne halucinacije(halucinacije cula ukusa)-manifestuju se subjektivnim utiskom da je hrana promenila ukus.Bolesnik zakljucuje da je otrovan. -Taktilne halucinacije(halucinacije cula dodira)-bolesnici ih opisuju kao ubod,dodir,svrab,toplotu,pecenje,vlazenje.Slicne osecaje osoba moze imati i na unutrasnjim organima-cenesteticke halucinacije. -Kohabitalne halucinacije-halucinacje polnih odnosa.Obolele osobe tvrde da su(najcesce nocu za vreme spavanja),neke osobe sa njima polno opstile. -Algohalucinacije-halucinaicje u sferi senzibiliteta za bol(na primer:fantomski ud). -Ponasanje pacijenata sa halucinacijama-ove osobe se ponasaju karakteristicno.Mimika je karakteristicna:halucinant gleda,smeje se,razgovara,gestikulira ili se ljuti na svoje halucinacije.U slucaju neprijatnih akukstickih halucinacija,pacijent noze biti u strahu,brani se stavljanjem vate u usi.Pacijent kontrolise zidove,slavine,cevi,radio ili TV. DRUGI NEUROTSKI POREMECAJI

86

1.)Neurastenija-u slobodnoj interpretaciji,neurastenija bi bila razdrazljiva slabost.Kod neurastenije adapativne funkcije ja postaju neuspesne jer osoba koristi maksimum energije za razresavanje nesvesnih konflikata,zbog cega se oseca premoreno,iako za taj premor nema somatskih uzroka.Osoba je razdrazljiva,anskiozna,napeta,u stanju strasljivog iscekivanja,ispoljava slabu koncentraciju,slabo pamcenje,pati od nesanica ili spava povrsno,budi se umorna,gubi apetit i telesnu tezinu,seksualno je nezainteresovana ili neuspesna.Neurastenicna osoba moze imati i niz vegetativnih,somatskih i senzitivnih simptoma-znojenje,glavobolje,trnjenje...Neurastenicna osoba ne uspeva da se relaksira,bez afiniteta je za zivotne radosti i dpresivna je. 2.)Depersonalizacija i derealizacija(otudjenje)-su disocijativna stanja sa odredjenom vizuelnom dramaticnoscu i prividom da je u pitanju tesko organsko ostecenje mozga i predstavljaju poremecaj mentalnog funkcionisanja jer dolazi do promene stanja svesti i izmenjenog dozivljaja identiteta licnosti.Odigrava se proces izdvajanja delova iz celokupnog sistema licnosti.Odredjeni dogadjaj stran egu,kao da je otcepljen ili je doslo do osecanja otudjenosti od sopstvenog dozivljaja. -Uzrocni faktori-ovi fenomeni ispoljavaju se u slucajevima nekih neuroloskih oboljenja(temporalna epilepsija,tumori mozga),mentalnih oboljenja(sizofrenija,depresija,manija,panicni poremecaj,opsesivno-kompulsivni poremecaj),intokasacija(halucinogenim supstancama,alkoholoh,kanabisom,barbituratima),metabolickih i endokrinih poremecaja,reakcija na traumu,u stanjima senzorne deprivacije,kod umora i iscrpljenosti.Ispoljavanje simptoma po pravilu pocinje naglo a predhodnica je neko traumatsko iskustvo.Osoba gubi kontinuitet sa svojom prosloscu.Dominira automatsko ponasanje i gubitak sposobnosti dozivljavanja emocija.Telo se promenilo,velicina organa,organi su nekud odlutali...Vreme juri ili je stalo.Okolina je nestvarana.Otudjenje od objekta manifestuje se dozivljajem osobe da su licnosti,stvari,mesta,dogadjaji i situacije nerealni,bezbojni,osiromaseni,vestacki i prazni.Dublji poremecaj kontakta sa svetomderealizacija znak je psihoze. -U otudjenju od vlastitog tela,delovi tela ili telo dozivljavaju se kao tudji.Osoba posmatra sebe sa cudjenjem. -U depersonalizaciji licnost gubi osecanje sopstvene realnosti i sopstvenog identiteta.Granice izmedju licnosti i realnog sveta su fluidne,narusene ili izbrisane. 3.)Mesecarstvo(somnabulizam)-karakterise se otkacenoscu lokomotornog aparata pri nepotpunom budjenju razlicitih funkcionalnih nivoa mozga.Traje nekoliko minuta ili casova,posle cega postoji nesecanje.Osoba moze da dozivljava halucinacije koje mogu da simbolizuju neprijatne traumatske dozivljaje.Somnabulizam je svrstan u neorganske poremecaje spavanja. MOZAK I PSIHA

-Covek nije odredjen samo trenutnim stanjem i potrebama.Svest i psihicki zivot zasniva se i na kontinuitetu dozivljavanja i rasudjivanja.Iako se stalno menjamo mi sebe dozivljavamo kao identicnost,kao trajanje u vremenu i prostoru.

ORGANIZACIJA PSIHICKOG

87

pa i psihicki poremecaji. INTEGRATIVNA AKTIVNOST MOZGA 88 .Sa druge strane bez adekvatno razvijenog mozga nema ni normalnog psiholoskog i socijalnog razvoja licnosti.mozak.mogu da programiraju odgovarajuca ponasanja.Razvoj mozga odredjen je genetskim programom koji sadrzi opste odrednice vrste ali i posebne karakteristike proistekle iz sazimanja genetskih programa roditelja.Neki od sadrzaja koji za datu osobu imaju posebna znacenja bivaju trajno sacuvani i kasnije mogu znacajno da uticu na mentalno funkcionisanje.Zato se socijalna sredina smatra jednim od odlucujucih faktora razvojnog procesa.Izostanak uticaja socijalne sredine ili stalno siromasenje medjuljudskih odnosa dovesce do poremecaja funkcije i narusavanja integrativnih kapaciteta mozga.Medju mnostvom informacija koje prima CNS tek rodjenog coveka za ljudsku jedinku su specificno znacajne one koje poticu iz medjuljudske komunikacije.nema ni pravilnog funkcionalnog razvoja CNS.prepoznaju kao relativno stabilne karakteristike odredjene licnosti.odnosno akcije.Individualno-psiholoski okvir sadrzi takodje i kontinuitet dozivljavanja sopstvenog “ja” i neku vrstu licnog vidjenja sebe i sveta koji nas okruzuje.Te tri strukture su neraskidivo funkcionalno povezane.Mozak se razvija i funkcionise bivajuci neprestalno hranjen informacijama koje sadrze psiholoska i socijalna znacenja.a sa druge strane individualnim dozivljavanjima uslovljenim aktuelnim informacijama.predstavlja materijalnu podlogu za odvijanje slozenih integrativnih funkcija.To su nivo:bioloskog.Bioloska istrazivanja pokazuju da u osnovi ovih specificnosti mogu da budu i odredjene biohemijske odnosno funkcionalne karakteristike kao sto su aktivnost pojedinih enzimskih sistema i specificnosti metabolizma.vise nego drugi organski sistemi.-Mozemo razlikovati tri nivoa tj tri strukture mentalnog funkcionisanja.Bioloska dimenzija licnosti definisana genetskim potencijalima.Kada je u pitanju CNS bioloska osnova je podlozna raznim razvojnim varijacijama. -Individualno-psiholoski nivo-odredjen je sa jedne strane specificnim odnosima koji se tokom ranih faza razvoja odvijaju u okviru porodicne grupe.Covek je znaci biopsihosocijalno jedinstvo i narusavanje bilo koje od ovih instanci dovesce do poremecaja homeostaze odnosno narusavanja zdravlja.Intenzivno se usvajaju odredjene uloge i oblici ponasanja koji se u kasnijem zivotu.zatim cesce se javljaju neke somatske bolesti.Takvo dozivljavanje sebe omoguceno je integrativnom aktivnoscu mozga koji u svakom trenutku obavestenja koja dolaze iz okoline ili iz samog organizma poredi sa iskustvima. -Socijalni nivo-covek je drustveno bice.Razlog tome je specificno mesto CNS u strukturi zivih bica-on povezuje zivi organizam sa spoljnjim okruzenjem a ta veza pocinje prijemom informacija iz spoljasnje sredine.konstitucijom.na osnovu socijalnih informacija.dobro razvijenim CNS ostvaruje punu funkcionalnost tek kada se razviju procesi pomocu kojih se.U okviru jednog konstitucionalnog tipa pored morfoloskih odredjene su i psiholoske karakteristike.individualno-psiholoskog i nivo socijalnog.Tokom ranog razvoja dete prolazi kroz niz priprema za ukljucivanje u siru drustvenu grupu. -Nivo bioloskog-bioloska struktura.Iskustva stecena tokom prvih godina zivota cine osnovu individualno-psiholoske dimenzije ljudskog bica.ukljucujuci i odgovarajucu emocionalnu pratnju sto celom procesu daje kvalitet licnog.Kroz procese ucenja neprekidno se popunjavaju rezervoari pamcenja i time sticu iskustva neophodna za analiziranje situacija i pripremu adekvatnih odgovora na informacije iz spoljasnje i unutrasnje sredine.Ukoliko nema takvih informacija.

morfolosku podlogu niti precizno ogranicenu topografiju.serotonergicka averzivne.)Sistem energetizacije i odrzanja budnosti-energetski metabolizam i kontinuirana aktivacija retikularne formacije mezencefalona putem kolateralnih veza sa ushodnim putevima koji nose senzorne informacije.kao i molekularne strukture i biohemijskofarmakoloskih aspekata funkcije.a dopaminski mehanizmi su znacajni za usmeravanje odnosno akciju.Taj proces omogucen je nizom celijskih interakcija ciji podlogu cini sinapsa.misljenje).Obrada informacija podrazumeva niz procesa pocev od bazicnih vezanih za uvodjenje u sveru psihickog(percepcija).Stalnim protokom nervnih impulsa od periferije ka centru odrzava se i stanje budnosti.)Sistem regulacije nagonskog ponasanja i afektiviteta-podrazumeva dva podsistema koji su medjusobno povezani.nagoni) i na kraju pripreme odgovora i akcije(voljni cin). -Osnovne veze postaju funkcionalne kroz visi stepen integrativne aktivnosti koji obezbedjuje psihicke funkcije. 89 .procene mogucih vrednosti(inteligencija.vec su odredjeni svojom funkcijom.preko usmeravanja na ocenjivanje znacaja i ocenu potrebe dalje obrade(paznja). -Ne postoje centri za pojedine psihicke funkcije.Oni omogucuju selektivno prenosenje impulsa i time odredjivanje njegovog specificnog znacenja. FUNKCIONALNI SISTEMI -Izdvajaju se tri funkcionalna sistema: 1. 2.primljeni putem odredjenih specificnih receptora pristizu u odgovarajuce zone primarne obrade i dalje podlezu slozenoj analizi u asocijativnim regijama mozdane kore.medjusobno je povezan aksonskim i dendritskim produzetcima. -Nervna celija je stabilna struktura slozene gradje cija je osnovna karakteristika nadrazljivost.davanja afektivnih i motivacionih vrednosti(emocije. -Noradrenergicka transmisija podrzava aptetitivne kvalitete.a na toj osnovi odvijaju se dalji procesi analize novih informacija.-U mozgu se neprestalno odvija proces obrade informacija.zbog cega je neophodno postojanje niza slozenih veza koje spajaju pojedine funkcionalne strukture u CNS. -Nervni impulsi iz presinaptickog zavrsetka oslobadjaju supstance koje deluju na postsinapticke strukture.Da bi se svi ti procesi odvijali sinhrono.One se odvijaju u okviru slozenih sistema koji cesto nemaju jasnu anatomsku.stavljanje u kontekst proslih iskustava(pamcenje). -Sinapsa je osnovna funkcionalan jedinica kojom se obezbedjuje integrativna aktivnost mozga.a izgleda da u nekim mentalnim oboljenjima su posebno poremeceni pojedini sistemi transmisije(dopaminergicki.obezbedjuju nivo budnosti neophodan za odvijanje svih ostalih modaliteta psihickog funkcionisanja.Te supstance se nazivaju neurotransmiteri koji su nosioci funkcije pojedinih sistema.a poremecaji se razmatraju u okvirima biohemijske patologije kao bolesti neurotransmisije.Ogroman broj neurona sistematizovanih u jedra ili u manje grupe u razlicitim mozdanim strukturama.nadrazaji kao fizicki korelati informacija.prema odredjenom programu.serotonergicki). -Farmakoloska izucavanja pokazala su da za isti transmiter postoji vise tipova funkcionalno razlicitih receptora.Zahvaljujuci nadrazljivosti.ucinilo je da se danas govori o biohemijskoj anatomiji CNS.mora da bude ocuvan niz morfofunkcionalnih veza koje na celijskom nivou obezbedjuju integrativne procese. -Sve bolje poznavanje anatomske distribucije.

3. -Informacije pohranjene u depoima pamcenja.Procesi apstraktnog misljenja se odvijaju na nivou prefrontalne kore.Asocijativne regije mozdane kore omogucuju te najvise integrativne procese. -Svaki od ova tri bloka zahvaljujuci mnostvu medjusobnih veza.Te reci deteta nisu pravi pojmovi(onakvi kakvi postoje kod odraslog) vec te reci predstavljaju funkcionalne ekvivalente pojmova.predrasude uticu na misljenje i ponekad mogu dovesti do pogresnog zakljucivanja.Simbolicka funkcija omogucava da se reprezentuju odsutni objekti i ona znatno prosiruje opseg detetovog misljenja i na ono sto nije prezentno dato.U tom periodu decije misljenje je senzomotorno jer se sastoji jedino od opazaja i pokreta organizovanih u akcione seme koje dete primenjuje na realnost.Govor kao i logicke operacije organizuju se u levoj(dominantnoj) hemisferi kod desnjaka.)Sistem za slozenije i specificne oblike afektivnog ponasanja kao sto su emocionalni odgovori na slozene stimuluse.analiziraju specijalni modaliteti informacija(boja zvuka.odnosno svesti o sebi i o svetu koji nas okruzuje.prva upotreba orudja. b.reprezentovano.)Sistem kognicije-podrazumeva niz funkcija i operacija pomocu kojih se odvijaju saznajni procesi. MISLJENJE -Misljenje pripada kognitivnim funkcijama.Prema kognitivistickoj tezi(Pijaze).Ovaj sistem se nalazi u okvirima mozdanog stabla..Misljenje sluzi i zadovoljavanju saznajnih potreba coveka.Sada misljenje postaje govorno.predstave.Ova povezanost kognicije i afektiviteta ima bitan znacaj za odredjivanje individualnih okvira ljudskog bica.Pre tog perioda.postoji period senzomotorne inteligencije.Taj period je preverbalni i dete u tom periodu resava prakticne probleme kao sto su dosezanje udaljenog objekta.pomocu kojih se uspostavljaju veze izmedju predmeta i pojava u spoljasnjem svetu.pomocu kojih dete analizira stvarnost.trazenje skrivenih predmeta..simboli.Motivi.U tom periodu(oko druge godine) dolazi do aktivnog sirenja recnika deteta i do javljanja semiotickih reci.radi uvidjanja odnosa i resavanja problema.a dete ce 90 .osecanja.Prema teorjima kognitivnog razvoja milsjenje u razvoju prolazi kroz kvalitativno razlicite stupnjeve razvoja.Oko druge godine kod deteta se javlja simbolicka funkcija i tada detetovo misljenje postaje unutrasnje.govor ne utice na misljenje. -Izmedju misljenja i govora postoje slozeni odnosi tokom razvoja.posebno hipotalamusa i limbickih formacija(amigdala) sa kojima je hipotalamus visestruko povezan.Misljenje je uvek sluzilo coveku da pronalazi nacine da resava probleme svoje bioloske i socijalne egzistencije.vec se misljenje razvija samostalno pomocu svojih mehanizama razvoja(interakcija izmedju AS iAK).Ove strukture se nalaze u okvirima limbickog sistema i njegovih veza sa nizim delovima mozdanog stabla i sa telencefalickim strukturama-talamusom i neokorteksom.kao i slozene oblike motivacionog ponasanja.intonacija) kao i prezentacija tela i telesna sema.Prema Vigotskom u ovom periodu dolazi do ukrstanja misljenja i govora koji su se do tad razvijali nezavisnim i razlicitim linijama.apstraktno i logicko misljenje koje postoji kasnije kod odraslog coveka.a govor postaje intelektualan.a.secanja.funkcionise sinhrono sa ostala dva i podleze njegovim uticajima. U procesu misljenja koriste se opazanja.Sa druge strane u subdominantnoj hemisferi odvijaju se neverbalne operacije.Deca progovore prosecno oko druge godine zivota(mada se i ranije mogu javiti prve presemioticke reci oko 8 meseci).)Stariji i po bioloskom programu jednostavniji je funkcionalni blok u kome se organizuju osnovna ponasanja usmerena na obezbedjivanje bioloskog opstanka.pojmovi.pojmovi.pored konkretnog znacenja sadrze i emocionalne oznake koje cine sastavni deo upamcenog materijala.To je period prakticne inteligencije u kojem ne postoji govor.

naucnih otkrica i tehnickih pronalazaka. 2.Postoje dve vrste zakljucivanja: 1.U takvom misljenju granice izmedju licnosti i objektivne stvarnosti su nejasne.razvoj govora moze i povratno uticati na misljenje.)stvaralacko misljenje-to je misljenje u koem nastaju originalne tvorevine poput umetnickih dela.Intelektualni procesi koji dolaze do izrazaja u procesu formiranja pojmova su:analiza.Pojmovi se mogu razlikovati i po nivou opstosti na primer: kao cvet i ruza(pojam cvet je nadredjeni pojam.datih premisa. -Odrastao covek se u procesu misljenja veoma sluzi pojmovima.)sizofreno misljenje-simbolima se pridaju konkretna svojstva.rec je o produktivnom misljenju.razlikovanje.)magijsko misljenje-to je misljenje u kome subjekt misli da moze sopstvenim mislima da utice na objektivnu realnost.)konkretno(prelogicko) misljenje-sluzi se samo opazajima ili mentalnim predstava(koje su ireverzibilne).znacima.Stvaralacko misljenje prolazi kroz cetiri faza:priprema(preparacija).Pojmovi predstavljaju uopstavanja.)Deduktivno-na osnovu opstih osobina.pojmu ruza).Autisticno misljenje je slicno prelogickom ali nije isto.neuroticara i psihoticara. VRSTE MISLJENJA 1.oni se odnose na skup nekih predmeta.iluminacija(inspiracija).. 3.rasclanjavanje.Po Pijazeu sizofreno misljenje se nalzi izmedju autisticnog misljenje malog deteta i logickog misljenja odraslog normalnog coveka.originalnih resenja i pronalazaka.tj znakovima koji reprezentuju nesto nije prezentno dato) 8.inkubacija.a zanemarivanje ostalih karakteristika objekata.)katatimno misljenje-misljenje optereceno afektima 7.Takvi pojmovi odraslog su povezani u sistem pojmova u kojem postoje odnosi opstosti medju pojmovima(svi pojmovi se nalaze u nekom odnosu prema drugim pojmovima) i hijerarhijaska organizacija(pojmovi imaju svoje nadredjene pojmove)pojmova.primitivnog coveka..)tangencijalno misljenje-okolisno misljenje 9. -Apstrakcija je izdvajanje samo odredjenih svojstava. 4.)apstraktno misljenje-sluzi se apstraktnim pojmovima.apstrakcija i sinteza. 6.nove veze izmedju objekata ili nove istine.Primitivan covek pravi razliku izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg 91 .)simbolicko misljenje-misljenje koje barata simbolima(mentalnim slikama.osobina ili pojava. 11.)Induktivno-od pojedinacnog ka opstem(na osnovu pojedinacnih.usvajti govor i ovladavati njime onoliko koliko mu to dozvoljava trenutni razvojni stupanj misljenja.Ako se u toku misaonog procesa dolazi do zakljucaka koji do tad nisu bili poznati.Ovakvo misljenje srece se kod primitivnog coveka i kod dece predskolskog uzrasta.Srece se kod male dece.)autisticko misljenje-autizam predstavlja gubljenje dodira sa spoljasnjim svetom.Sinteza predstavlja povezivanje tako rasclanjenih i apstrahovanih elemenata.Pravi pojmovi koje poseduje odrasli. 2.dusevni zivot subjekta je okrenut sopstvenom unutrasnjem svetu.proveravanje(verifikacija) 5.)kreativno misljenje-dolazi se do novih.)egomanija-precenjivanje sopstvenog ega 10.stavova dolazimo do pojedinacnih zakljucaka.Prema nekim drugim autorima(na primer:Vigotski).recima.uporedjivanje.su vrsta uopstavnja na osnovu apstraktno izdvojenog skupa osobina koje su sintetizovane u jednu logicki povezanu celinu. -Zakljucivanje je proces u kojem na osnovu poznatih ili datih podataka otkrivamo.dolazimo do opstih pravilnosti).

)Disocirano misljenje karakterise nerazumljiv misaoni tok a u izrazavanju obolelog postoji dosta simbola.Pacijent je pun sporednih asocijacija.sveta.)sumanute ideje 92 .potpuno nov jezik.”lepljivih” epilepticara.zagonetnost i praznine u sintaksi.uzurbana.demencije. POREMECAJI MISLJENJA -Poremecaji misljenja po formi-sustina ovih poremecaja je u formi misaonog toka.a paznja mu je hipervigilna.Opisan je u demenciji i amnezijama posle konfuznih stanja.epilepsije kao i u konfuznim i oneiricnim stanjima.asocijacija i evokacija na verbalnom i psihomotornom planu.onemogucava pacijentu da osnovnu misao privede cilju i gubi se u nepotrebnim detaljima. 12.Recenice su gramaticki korektne.Veliki broj asocijacija koje preplavljuju pacijenta. 7.)Perseveracija je prisilno ponavljanje neke reci ili recenice.bez smisla a povezanih u vidu besede.pri cemu je impuls za govorenjem pojacan.)Bolesna opsirnost-manifestuje se u bolesnikovoj nesposobnosti da se uvidi bitno i da se u misljenju drzi determinirajuce tendencije(direkcije).sto se naziva logoreja. 12. 6.bizarnih i stereotipnih fraza.Bolesna opsirnost srece se kod:intelektualno inferiornih osoba.manicnih i dementnih bolesnika.sto se cesto srece kod manicnih bolesnika koji su skolni govornim triadama. 2.Termin bradipsihija podrazumeva usporenje intelektualnih funkcija. 8.jer ne bi mogao da opstane.kidanja asocijacija.)Verbigeracija se odlikuje zbrkanim ponavljanjem reci ili recenica.)Glosolalija-sopstveni recnik obolele osobe. 4. 11.Ovaj poremecaj misli u kojem misaoni proces zapocinje tesko. 9.zeljama.stvaranjem neologizama.mnogih sufiksa.govore vrlo sporo i okrenuti su svom morbidnom dozivljavanju.potrebama.)Rasulo misli karakterise se raspadom pojmova.)Blok u misljenju je iznenadni prekid misaonog toka.Doslo je do zaustavljanja psihicke i motorne aktivnosti.)Eliptican govor karakterisu:telegrafski stil.verbalizacija sa kovitlacom ideja. 5.)Ubrzani misaoni tok karakterise se najcesce bujicom ideja.strahovima. 10.Kod autisticnog misljenja svet se oblikuje prema vlastitim stremljenjima.Logoreja je brza.)viskozno(lepljivo) misljenje-karakterise se nesposobnoscu da se odvoji od jednog sadrzaja teme ili misli(na primer kod epilepticara). Poremecaji misljenja po sadrzaju: 1.usporenost ideacije.tece sporo.Ovaj poremecaj srece se kod depresivnih bolesnika koji imaju smanjenu vigilnost(distribuciju) paznje.)Nepovezano(nekoherentno) misljenje-nema logicke povezanosti izmedju predhodnih i narednih recenica. 1.Opisana je kod sizofrenije.)Govor u stranu karakteristican je po odgovorima koji nisu u skladu sa postavljenim pitanjima(kod sizofrenih na primer).poznat je kao bradilalija. 3.Mogu se javit neologizmi.)Usporenost misaonog toka-posledica je jedne dominantne ideje sa koje bolesnik ne moze da skrene svoju paznju.

neprotivurecnu povezanost.dovodi do sumanutog otudjenja od realnosti. -Sumanute ideje treba razlikovati od sujeverja.)precenjene ideje 3.Sumanute ideje su apsurdne po sadrzaju.mobilne.nesistematizovane. -Podela prema strukturi: 1.)intuitivni-kod intuicije zakljucak je sveno dozivljen ali je proces zakljucivanja nesvestan.a korekcija iskustvom ili logickim argumentima je prakticno nemoguca.Intuicijom bolesnik nesto naslucuje.)katatimne sumanute ideje nemaju veze sa afektivnim stanjem bolesnika. -Pri strahu od neodredjene opasnosti nastaju subjektivna ubedjenja da subjekta neko prati.Zablude zdravih osoba su nesto zajednicko.bolesnici traze izvesnu povezanost.a svi izvedeni zakljucci.)Paranoidne sumanute ideje su apsurdne. 93 .)interpretativni-bolesno interpretiranje svega sto se zbiva oko pacijenta ili u njemu samom. 3. 2. -Podela prema mehanizmu nastajanja: 1. 4.su ipak bolesni.)imaginativni-otudjenje nastaje bolesnom transformacijom maste koja za bolesnika postaje stvarni svet.osecanja krivice. -Sumanute ideje mogu biti sistematske i nesistematske.uverenja o gresnosti.Sistematizovane sumanute ideje proisticu jedna iz druge logicno.identifikacijom sa bogom.)halucinatorni-halucinacije bitno uticu na nacin misljenja.Ovakve ideje su psiholoski shvatljive ako su proistekle iz afekata.culnih obmana.u njih subjekt nepokolebljivo veruje.)prisilne radnje SUMANUTE IDEJE -Sumanute ideje su zablude bolesnika.iscekuje.bolestan sud koji je tesko dostupan korekciji.nelogicne.osecanja krivice.verovanja i religioznih zabluda primitivnih naroda. 2.ideje o bozanskom uzdizanju.gde je osnovni sud bolestan.Sumanuti sistem predstavlja jedinstvenu.Kod nesistematske sumanutosti..Zbog emocinalnog poremecaja stvara se ideo-afektivni blok.potresnih dozivljaja.koje se smenjuju kao tipicne iluzije epoha.neznanja ili primitivnosti.opste.)Paranocike sumanute ideje predstavljaju cvrsto formiran sumanuti sistem u koji bolesnik nepokolebljivo veruje.u sta svi veruju i svi prihvataju a proistekle su iz neinformisanosti.. Razlikuju se: 1.halucinacije se u ovom mehanizmu sumanutosti obucno javljaju kao projekcija bolesnikovih nesvesnih sadrzaja.Sumanute ideje su u protivurecnosti sa stvarnoscu.)sintimne-ideje nastaju iz patoloski izmenjenog afekta 2.2.iako logicni po formi.

Kod ovakvih sumanutih ideja spoljasnji svet je podredjen preuvelicanom “ja” bolesne osobe.ljudi se znacajno zagledaju zakasljavaju.bogatstva(pacijent je neizmerno “bogat”).Pacijent je u centru paznje.Bolesnik u procesu ozdravljenja moze da tvrdi da je to sanjao.proganjaju.)Ekspanzivne sumanute ideje-tu spadaju ideje velicine(pacijent je “znacajna licnost”).)Sumanute ideje ljubomore-veoma su apsurdne a nacin proveravanja “nevernog partnera” je bizaran.pronalazastvatelepatske moci.)Sumanutost dvojinika-pracena je unutrasnjim dijalogom sa dvojnikom.Na ovakve ideje pacijenti reaguju emocinalnim distanciranjem.sa najblizim rodjacima.Tu spadaju i “profesionalne deformacije”.pretnjama.bolesnici nemaju nigse nikoga.)Religiozne sumanute ideje-(ideje mesijanstva)-komunikacija i identifikacija sa bogom daju pravo pacijentu da seponasa kao novi mesija. -Trajanje sumanutih ideja zavisi od uzroka.pevaju mu poznate peseme.)Depresivnme sumanute ideje-ideje gresnosti.Prisilne ideje neuroticara se ne realizuju ako nisu u skladu sa 94 . 1.-Podela prema temi: -Tematski sumanute ideje su neiscrpne.nemaju unutrasnje organe.U drugim slucajevima potreban je dug terapijski postupak.osvetom..)Persekucija-sumanutost proganjanja(pacijent misli da ga prate.lepote..oholosti.nestabilne apsurdne.fizicke snage.nicega. 8.da postoji zavera protiv njega. 2. 11. 6. 9. 5.One prate “modu” sto znaci da prate socijalna kretanja i dostignuca nauke(ranije su na dusevne bolesnike uticale vestice a sada kosmonauti).)Interpretativna sumanutost-bolesno interpreetiranje svega sto se desava..a mogu reagovati i kontranapadima. 7.U slucajevima intoksacija ili prolaznih psihoticnih epizoda sumanute ideje nestaju.Cest je fenomen u upotrebi pojednih droga.)”Sumanutosti ogromnosti”-pacijent tvrdi da je ogroman ili da su mu pojedini delovi tela ogromni.netrpeljivu od koje je proganjana... Precenjene(prevalentne) ideje-predstavljaju posledicu prevelike afektivne investicije u nesto sto predstavlja profesiju ili pasiju subjekta(fiks ideje).Psihoticni bolesnik veruje da ga zena vara sa decom.).iznemoglim starcima. Prisilne misli ideje i postupci-manifestuju se opsednutoscu pacijenta nekom cesto besmislenom idejom.sve se odnosi na njega. 10. 4.)Eroticka sumanutost(erotomanija)-karakterise se sumanutom idejom da su poznate licnosti zaljubljene u bolesnika.)Sumanute ideje opsednutosti-obolela osoba je opsednuta bozanskim ili demonskim silama.visokog porekla.od vrste bolesti.dospatavaju sto bolesnik tumaci kao da mu je dosao kraj(“crni petak”).tajno je snima i prati.Osoba se nalazi u stanju euforije.neunistivosti.a proverava je kontrolisuci joj garderobu.Te licnosti sepojavlju na TV jer bolesnik to zeli.besmrtnosti..Protivno svojoj volji pacijent strahuje od takvih misli(od realizacije) ili se bori protiv takvih ideja. 3.samooptuzivanja.hipohondrijske ideje.gordosti ili dozivljava okolinu kao sujevernu.)Nihilisticke sumanute ideje anuliraju realnost.zivotinjama.da je zaboravio ili da mu se ucinilo.ideje materijalne i socijalne propasti.

muzicka..mehanicka. -Bine je smatrao inteligenciju kao jednu opstu sposobnost koje se manifestuje u resavanju veoma razlicitih zadataka-uocavanje slicnosti i razlika.nalazenje pravila.psiholoska.razlicite sposobnosti pamcenja(brojeva.Smatra se da nasledje utvrdjuje granice u okviru kojih faktori sredine mogu uticati na povecanje ili snizavanje rezultata na testovima inteligencije..Prilisne ideje psihoticnog(na primer da nekog ubije) se mogu realizovati.struktura licnosti.neposredno pamcenje.Postoje mnogobrojne studije o uticaju genetskih faktora na razvoj inteligencije.. -Spirman koji je prvi primenio postupak faktorske analize formulisao je teoriju o dva faktora.)S-faktor-sposobnosti kao sto su:logicka.Prema tome inteligencija se satoji od jednog opsteg faktora(G-faktor) i veceg broja specificnih faktora(S-faktora).Na inteligenciju takodje bitno uticu:motivacija.socijalno-psiholoski uslovi itd.Monozigotni blizanci su pokazivali vecu slicnost intelektualnih sposobnosti od heterozigotnih blizanaca koji su rasli u istoj sredini.koriscenja starog iskustva u novim situacijama itd.Spirman je smatrao da se ovi specificni faktori mogu objasniti kao kombinacija G faktora i specificnog vezbanja i interesovanja.)G-faktor-se ogleda u sposobnosti shvatanja odnosa i apstraktnog misljenja 2.Tu su proucavani monozigotni blizanci koji su ziveli u razlicitim sredinama.uvidjanje odnosa izmedju datih clanova 2.koje je najcesce vezano za govor -Pijaze opisuje inteligenciju kao sposobnost adaptivnog ponasanja i organizovanja misli i akcija.)shvatanje.moralnim kodeksom osobe.)sposobnost apstraktnog misljenja.aritmeticka. 1.jezicke sposobnosti. Znacaj nasledja i sredine-na razvoj inteligencije deluju i nasledje i socijalna sredina(svojim kulturnim i obrazovnim uticajima). -Postoje mnogobrojne definicije inteligencije koje se mogu podeliti u bioloske(to su one koje inteligenciju definisu kao sposobnost adaptacije i prilagodjavanja na nove probleme i uslove zivota) i psiholoske definicije koje inteligenciju definisu kao sposobnost ucenja.)..imena. INTELIGENCIJA -Termin inteligencija nastao je od latinske reci intelligere.prakticnu(vestina manipulisanja objektima) i socijalnu(vestina postupanja sa ljudima). -Spirman inteligenciju definise kao: 1. -Terston je primenio nov postupak faktorske analize i zakljucio da se inteligencija sastoji od tzv primarnih mentalnih sposobnosti(kojih ima sedam) u koje on ubraja:fluentnost 95 .koja znaci shvatiti.Takodje je ustanovljena veca slicnost u stepenu inteligencije izmedju dece i njihovih roditelja nego izmedju dece i njihovih usvojitelja.posedovanje opstih znanja. Struktura inteligencije: -Tordajk deli inteligenciju na apstraktnu ili verbalnu(sa vestinom koriscenja brojeva).razumeti.

)tupi-normalni-IQ=80-90.Njega je zanimalo da utvrdi ono sto je zajednicko i univerzalno u misljenju dece na odredjenim uzrastima.1% 6.)defektni-IQ=65 i manje. Klasifikacija inteligencije: -Klasifikacija na osnovu Vekslerovog testa inteligencije: 1. Merenje inteligencije-Francuzi Bine i Simon su prvi primenili svoju skalu za merenje inteligencije(1905 godine) u pariskim skolama.2% 2.)intelektualno tupe(80-90) 5.)prosecni-IQ=91-110.stadijum formalnih operacija.postoji i klasifikacija inteligencije na sedam kategorija: 1.7% 7.)imbecili(20-50) 7.Na osnovu tih ispitivanja Pijaze je nasao da razvoj inteligencije se odvija kroz cetiri kvalitativno razlicita stadijuma:senzomotorna inteligencija. Pomenute faktorske analize ne mogu da daju odgovor sta je to inteligencija vec one samo pokusavaju da na osnovu korelacija izmedju odredjenih grupa zadataka izdvoje faktore za koje se predpostavlja da su manifestacije odredjenih sposobnosti.2% -Pored ove klasifikacije. -Pijaze se nije bavio individualnim razlikama i merenjem inteligencije.)osobe prosecne inteligencije(90-110) 4.)osobe vrlo visoke inteligencije(120-140) 2.sa ciljem da razvrstaju subnormalnu od normalne dece.procenat 2.numericki faktor.procenat 16.)superiorni-IQ=120-127. -Gilford je sa svojim saradnicima nasao preko 50 sposobnosti.stadijum konkretnih operacija.procenat 16.perceptivni faktor.)debili(50-80) 6.)veoma superiorni-IQ=128 i preko. -Postoje razni testovi inteligencije.)idioti(ispod 20) mogu podeliti na verbalne i 96 .IQ-koeficijent inteligencije se dobija kada se podeli mentalni uzrast sa kalendraskim uzrastom deteta i pomnozi sa sto.)osobe visoke inteligencije(119-120) 3.reci(bogatstvo recnika).faktor memorije.spacijalni.)bistri-normalni-IQ=111-119.individualne i grupne.Ova skala je dozivela nekoliko revizija i koristi se i danas za merenje razvoja inteligencije.1% 4.7% 3.procenat 6.)granicni-IQ=66-79.Za razliku od Bine-Simonove skale Vekslerova skala za ispitivanje inteligencije se ne racuna na osnovu mentalnih uzrasta vec na osnovu DUK-a(devijacioni umni kolicnik)-koji predstavlja relativni polozaj ispitanika u grupi(populaciji) kojoj pripada.faktor rezonovanja.procenat 2.procenat 50% 5.procenat 6.Oni se neverbalne(manipulativne).preoperacionalni stadijum.razumevanje verbalno izrazenog materijala.

Najstabilnijom smatra se tzv kristalizovana inteligencija.a zbog sugestibilnosti su podlozni kriminalnim radnjama ili prostituciji.sposobni su za mnoge poslove(prakticne).pa se najcesce smestaju u specijalne domove.Cesti su poremecaji u razvoju.teske.dobrocudni.Mogu imati govorne defekte i epilepticke napade.plasljivi.motornih i socijalnih sposobnosti.skloni seskualnim perverzijama.nekomunikativni.ostecen sluh. 97 .Njacesci broj imbecila je tesko prilagodljiv.govornih.U njima dolazi do poremecaja kognitivnih.Po nekim sutorima razvoj se zavrsava u 18 godini a po drugima u 25 godini zivota.Intelektualno superiorne osobe i osbe koje se bave intelektualnim radom sporije gube svoj intelektualni posed.Opadanje inteligencije je u pocetku sporo a kasnije brze. -Edukativna zaostalost-zbog odsustva vaspitnih cinilaca.Nemaju radnih navika.duboke.epilepsija.Bebili mogu biti poslusni.To su emocionalne nezrele osobe(debili).)oligofrenije(mentalna subnormalnost)-poremecaji nastali u periodu razvoja 2.epilepsija.odredjena deca nisu uspela da razviju svoje intelektualne potencijale i raspolazu malim brojem informacija i skromnijim iskustvom od svojih vrsnjaka.umerene. -Prema Desetoj(ICD-X) medjunarodnoj klasifikaciji mentalne na:lake.poremecen oblik glave i nosa.-Po shvatanju nekih autora kolicnik inteligencije opada za 3-4 poena svake decenije posle dvadesete godine zivota.nemirni i razdrazljivi i seksualno perverzni. POREMECAJI INTELIGENCIJE -Nije pouzfano utvrdjeno kada se zavrsava razvoj inteligencije i kada pocinje njeno opadanje.)Laka mentalna retardacija(IQ=50-69)-ove osobe mogu da nauce da govore.Ovoj kategoriji pripadaju imbecili.Imbecili imaju degenerativna obelezja kao sto su:velike usi. retardacije se dele 1.)Umerene mentalna retardacija(IQ=35-49)-kod ovih osoba je usporen razvoj jezickih sposobnosti.poslusni.kontrola sfinktera).)demencije-poremecaji nastali po zavrsenom razvoju inteligencije.imbecili i idioti.odrzavanje higijene.Oni su usporeni.ali se retko osamostaljuju.Mentalno subnormalne osobe svrstane su u tri grupe:debili.druge i nespecifikovane retardacije.neuroloska i telesna ostecenja. OLIGOFRENIJE(MENTALNA SUBNORMALNOST) -Nastaju u detinjstvu i ranoj mladosti(period razvoja).Mogu ovladati citanje i pisanjem.brinu o sebi(ishrana. 2. -Svi poremecaji inteligencije se mogu podeliti u dve grupe: 1.Imaju teskoce u citanju i pisanju.Ove osobe mogu da zavrse neki zanat.racunanjem i mogu izvoditi jednostavne prakticne radnje.razvojni poremecaji.emocionalno tupi ili veseli.Kod vecine ovih osoba postoji organska etiologija zatim autizam.autizam. -Mentalne retardacije predstavljaju zaustavljen ili nepotpun mentalni razvoj.

duboka oligofrenija.Dementne osobe gube sposobnost upamcivanja i duzeg zadrzavanja upamcenjog.veliki jezik koji je van duplje.Pokreti su ograniceni i neophodna im je stalna pomoc i nadzor.U ovu kategoriju treba svrstati:tesku mentalnu subnormalnost i tesku oligofreniju. 4.Postoji testast otok koze.Alchajmerova presenilna demencija nastaje zbog propadanja neurona koje dovodi do kortikalne atrofije.)Globalne demencije-srecu se kod senilnih osoba i pracene su propadanjem svih intelektualnih funkcija. -Uzroci oligofrenije-nasledje.)Duboka mentalna retardacija(IQ=ispod 20)-razumevanje i upotreba govora veoma je ogranicena.velike ili izrazito male glave.Presenilne demecije su nasledno-degenerativna oboljenja kod kojih uz neuroloske znake postoji i demencija.)Teska mentalana retardacija(IQ=20-34)-domoniraju motorni deficiti i druga ostecenja ili poremecaji razvoja CNS.ispustaju zivotinjske krike.)Langdon-Daunov sindrom(mongoloizam.kose oci.Ranije steceno znanje nestaje.Mali broj osoba oboli od senilne demecije.Kod privremenih demencija stanje se popravlja blagovremenim i odgovarajucim lecenjem(na primer kod alkoholicara).razvojni poremecaji i autizam.duboka mentalna subnormalnost.osoba ispoljava znake gubitka prostorno-vremenske orijentacije i defekte etickih normi ponasanja. -Demencije mogu biti trajne ili privremene.shvatanja bitnog.porodjajne traume.Nastaje zbog socijalne izolacije sizofrenih bolesnika koji zive u svom autisticnom svetu pri cemu ne sticu nove informacije i gube ranije stecena znanja i regrediraju na nivo konkretnog misljenja.Organska etiologija je dominantna.karakteristican je patuljasti rast dece i gusavost.vida.)Sizofrena demencija-nema dokazanu organsku podlogu.Malog su rasta. -Demencije se mogu podeliti na:globalne.uvidjanja kauzalnih odnosa i veza. 1.Ta deca imaju 47 hromozoma(jedan vise).a selektivno propadaju pojedine psihicke funkcije. 3. 98 .infektivne bolesti majke i ploda.logickog rasudjivanja.)Lakunarne demencije-prouzrokovane su najcesce arteriosklerozom mozga.Neverbalna komunikacije je veoma rudimentarna. -Grupi mentalnih subnormalnosti pripadaju i: 1.dok vrlo proste zadatke ne uspevaju da rese.Mentalna subnormalnost krece se sve do idiotije.mikrocefalicna glava.Zivot ovih osoba je sveden na elementarne nagone.lakunarne i sizofrene. DEMENCIJE -Demencije predstavljaju gubitak intelektualnog poseda.U izgledu dominira. 2.3.zatim teska somatska i neuroloska oboljenja.Kod trajnih demencija nastaje definitivno intelektualno propadanje ili opustosenje licnosti.)Kretenizam-uslovljen je hipofunkcijom tiroidne zlezde.epilepsija.zapaljenje mozga. godine ne podrazumeva gubljenje intelektualnih sposobnosti.kreativnog misljenja.trizomija 21)-to je nasledno oboljenje.U strucnoj literaturi koriste se sledeci nazivi:idiotija.ostecenja sluha.Starost koja pocinje oko 70.Demencija je atipicnabolesnici mogu da resavaju komplikovane operacije. 2.biohemijski i endokrini poremecaji.slaba razvijenost genitalnog aparata i nesposobnost reprodukcije.

Sa druge strane narusavanje psiholoskih i socijalnih faktora homeostaze dovesce do poremecaja na bioloskim strukturama.ili polnih hromozoma..Oni sa jedne strane mogu biti pocetne karike patogenog lanca koji ce usloviti poremecaje na nivo psihickog i socijalnog sistema.poremecaj se nasledjuje po klasicnim principima dominantnog ili recesivnog nasledjivanja. BIOLOSKI CINIOCI -Sa bioloskog stanovista mentalno zdravlje se moze definisati kao odrzavanje sposobnosti nervnog sistema da u kontinuiranom procesu obrade informacija regulise adaptivno ponasanje.pak psihogeni faktori(strah.Malformacije u gradji lobanje i mozga. -Nasledje bolesti same po sebi nije evidentno i moglo bi se reci da se nasledjuje bioloska podloga tj osetljivost za bolest.Zbog toga se bioloski cinioci razmatraju kao: 1.Mentalni aparat regulise i odrzava stanje dinamicke ravnoteze koja se na nivou psihickog izrazava kao dobrobit.dusevni poremecaji se ne nasledjuju.Pseudodemecija je nesvesni mehanizam odbrane zbog cega se naziva i “nesvesna simulacija”..Ovakvom tipu odbrane pribegavaju osobe koje su:histericno struktuirane. -Dosadasnja ispitivanja su pokazala da izuzev veoma malog broja.Patogeneza pronalazi i objasnjava fiziolosku povezanost izmedju uzroka i posledice.Osoba pribegava “spasenju” iskljucivanjem svih intelektualnih funkcija.neznaju kloliko imaju godina.depresija. 99 .glupo(pogresno racunaju.kao teski dusevni bolesnici.Nasledni faktor za pomenute poremecaje relativno je jasan i odredjen je defektom jedne bioloske komponente koju kontrolise jedan gen.Savremena psihijatrija ukazuje na povezanost biopsiho-socijalnih faktora i pojave mentalnih poremecaja..gubitak voljenog objekta.)patogenetski cinioci koji u okviru slozenih psiholoskih i socijalnih interakcija igraju manje ili vise znacajnu ulogu.. -Niz bioloskih faktora mozeda utice na trajno narusavanje te ravnoteze i pojavu mentalnih poremecaja.zdravlje.).a do fenotipskog ispoljavanja bolesti dolazi samo ako u interakciji sa spoljasnjom sredinom dodje do konvergencija niza nepovoljnih uticaja i do prevazilazenja adaptivnih mogucnosti organizma.na primer trizomija 21(Daunov sindrommongolooizam).-Pseudodemencija-jedna od zastitinih.).psiholoske i socijalne stimuluse.direktne povrede nervnog tkiva u toku razvojnog procesa.odnosno programira adekvatne odgovore na razlicite bioloske.)primarni faktori u nastanku mentalnih pormecaja-poremecaji odredjeni genetskim ciniocima.na primer) ili.Nasledje bi u tim slucajevima bilo poligenetski regulisano izasnivalo bi se na istovremenom sadejstvu obelezja koja kontrolise veci broj gena i koji tek u zajednickom ispoljavanju formiraraju odredjenu karakteristiku.Osobe se mogu ponasati:detinjasto(tepanje).labilne i nesigurne licnosti. ETIOLOGIJA PSIHICKIH POREMECAJA -Etiologija se bavi istrazivanjem uzroka mentalnih poremecaja.primitivnih psihogenih reakcija a prpada dijagnostickoj kategoriji-reaktivna psihoza.Genotip sadrzi i to ne uvek samo mogucnost obolevanja.tacnije mehanizam kojim mehanicki faktor(trauma.psihopatske i emocionalno nezrele licnosti.Nasledjuje se izvesna bioloska podloga. -Genetski cinioci-u grupu genetskih poremecaja spadaju i anomalije u fizickom i mentalnom razvicu u slucajevima hromozoskih aberacija. 2.izazivaju mentalne poremecaje.

Socijalna dezorganizacija izaziva mentalni poremecaj na taj nacin sto je licnost lisena elementarnih potreba-ne moze da ispoljava agresivnost.degenerativne bolesti).).neprijateljska i prijateljska osecanja(pruzanje i davanje ljubavi).gubitak voljene osobe(trauma odvajanja). 2.proteina.meningitis) ali i do mentalnih poremecaja.elementarnih i drugih nepogoda.kao i mentalnih poremecaja.promene sociopsiholoskog okruzenja individue.)Hemijske intoksacije(egzogene i endogene)-mogu nervnom tkivu da nanesu ozbiljne organske lezije.lisena je u spontanosti i osujecena u realizaciji ciljeva profesionalnog i licnog samopotvrdjivanja.katastrofe. -Bioloski faktori su samo izuzetno gotovo jedini uzrok nastanka mentalnih poremecaja.)Bakterijeske infekcije i toksini.bezvlasce.nesposobnost prilagodjavanja odredjenim kulturama.)Nedostatak vitamina-u uslovima gladovanja.Medjutim i u onim bolestima u kojima nije vidljiv neki pokazatelj organske disfunkcije. 4.dolazak u bolnicu(hospitalizacija). 7. PSIHOSOCIJALNI CINIOCI -Grupu psihosocijalnih cinioca cine:stres.)Poremecaji metabolizma-(lipida.)U starosti bioloske rezerve CNS su jos uvek dovoljne ali niz faktora iz somatske sfere (telesne bolesti.gubi identitet i lisena je mogucnosti da pripada grupi. -Rat-dovodi do poremecaja medju vojnim i civilnim stanovnistvom.lose ishrane.virusne infekcije-ostecuju mozdano tkivo.glicida.gubitak vrednosnih orijentacija.emigracije.kao i psihickih poremecaja.mozak se javlja kao cinilac etiopatogeneze.dovode do zapaljenjskih oboljenja(encefalitis.Medju egzogene intoksacije ubrajamo:alkoholizam.gubitak partnera.znacajan su faktor koji moze ucestvovati u nastanku mentalnih poremecaja. 6. 100 .kateholamina) i fermentativni poremecaji dovode do poremecaja i oboljenja neuromisicnog sistema.Ova grupa faktora moze izazvati poremecaje koji se svrstavaju u tzv.antikulture.ili fizicki(mehanicke traume mozga). -Razni oblici socijalne dezorganizacije(dekadentne grupe. organski psihosindrom.subkulture.Traumatska ostecenja glave brojna su pri automobilskim nesrecama.prelazak iz seoske u gradsku sredinu.Tumori mozga.odlazak u penziju) mogu da izazovu mentalni poremecaj ili da pogorsaju opste stanje.mogu dovesti do manifestovanja mentalnog poremecaja.razne kongenitalne anomalije mozga ili krvnih sudova dovode do raznih organskih ili psikoorganskih sindroma...-Razvojne interakcije: 1.socijalana dezorganizacija.dejstvo droga i hemijskih supstanci koje mogu da dovedu do ozbiljnih psihickih poremecaja. 3.ratovi.U ovom periodu cesce su bolesti nastale usled organskog propadanja CNS(arterioskleroticne i senilne demencija).hipertermija).)Endokrini poremecaji-poremecaji hormonalne i neurovegetativne ravnoteze predstavljaju morbogene faktore-na primer:oboljenje hipofize i tiroidne zlezde.)Mehanicki faktori-ovi faktori su ili fizikalni(udar strujom. 5.Poznate su ratne neuroze i posttraumatski stresni poremecaj.kao i promene psihosocijalnog okvira(promene porodicnih odnosa.

5. 3. -Psihickim etioloskim ciniocima bavi se psihoanaliza i druge dinamske teorije.u okviru odredjenih uzih zajednica precutno ili otvoreno se sankcionisu incestuozni odnosi.-U uslovima emigracije nastaju mnogi psihicki problemi kao sto su losa adaptacija ili tezi psihicki poremecaji(paranoidne reakcije).U nekim kulturama vise se neguju spoljasnji oblici kontrole a u drugim unutrasnji.gde je nepoznavanje jezika jedan od znacajnih faktora u njihovom nastajanju.)U kulturama u kojima postoji veci broj sukoba vise su naruseni odnosi medju ljudima sto je veoma nepovoljno za dusevno zdravlje.)Razlicite kulture se razlicito odnose prema onim ljudima cije ponasanje nije u skladu sa normama sredine.)Kulturno shvatanje seksualnosti.koji se javljaju samo u odredjenim izolovanim kulturama-na primer: koro i latah. 4. 2. 101 .)Postojanje kulturno legalizovanih oblika ispoljavanja agresivnosti je znacajno za dusevno zdravlje ljudi.oliceni u savesti.Istice se znacaj nesvesnih psihickih procesa koji uticu na covekovo ponasanje.)Kultura odredjuje obrazac.osecanju krivice i greha. KULTURNI CINIOCI 1.oblik odredjenih specificnih dusevnih poremecaja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful