Ljubia Koci

MATEMATIKA I ESTETIKA

NKC
NI, 2003

Biblioteka JEDAN SVET

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Stevan Bonjak

UREIVAKI ODBOR Ljubia Koci Verica Novakov Ognjen Radovi Ljiljana Jevti Zoran Pei Sigma Stevan Bonjak

SADRAJ Uvod Matematika istraivanja u estetici Skriveni broj: egzegeza transcedentnog Ponone refleksije o simetriji Komentari na Peri Elikon Ortogonalnost kognitivno estetska funkcija Umetniki elementi u fraktalnim konstrukcijama 7 13 55 71 87 147 179

UVOD U LEPO I RACIONALNO

aznanje je magian proces iz nekoliko razloga. Onaj koji saznaje ima doivljaj otkrovenja. Onaj od koga saznanje potie, dobija trajni oreol intelektualnog autoriteta dok predmet saznanja podjednako koristi i jednom i drugom. Ipak, najvie dobija ljudska zajednica budui da se jednom zapoeti proces lanano nastavlja u oba smera. Jer, uenik tei da postane uitelj a uitelj, opet, da bude uenik nekog jo boljeg uitelja. Ovaj lanac nita ne prekida. Nita, osim lepote.

Ako se u saznanju naie na lepotu saznajni proces postaje ozbiljno ugroen. Zbog ega? Zbog toga to se lepota ne da saznati. A to zato jer je lepota sastavljena od materije koja nije od iste vrste kao to su, na primer, zakoni Fizike. No, i to da se lepota ne saznaje, i to je saznanje. Na duh je beskrajno fina meavina racionalnog i iracionalnog. Svrsishodna i koncentrisana iracionalnost je neophodna za postojanje mitologije i, simetrino tome, svrsishodna i koncentrisana racionalnost vodi nauci. Mit i nauka (koja se sve otrije izdvaja iz filozofije) dva su pola ljudskog intelekta. I mit i nauka trae svoje sublimne izraze. Tako se mit izraava kroz Umetnost a nauka kroz Matematiku. Umetnost je Lepota, Matematika je Logika. Ali nuno, u Logici takoe ima Lepote kao to u Lepoti ima Logike. One se, ustvari, ne mogu potpuno razdvojiti, kao to se ni Nebo i Zemlja ne mogu potpuno razdvojiti. Tako se ta dva, prividno

suprotna pola, spajaju u harmonini dualizam lepo-logino. Najvei umetnici su vrhunski logini kao to su i najvei naunici prevashodno ljubitelji Lepog. U Srednjem veku gotovo potpuno zaboravljena Euklidova geometrija je vaskrsla iz tame kada su renesansni umetnici poeli njeno sistematsko prouavanje zbog primene u perspektivi. Na taj nain je Umetnost uvala Matematiku koja je u samom svom sreditu imala Umetnost za inspiraciju i tako u beskraj. Kada je civilizacijska svest jednom stavila Matematiku i Umetnost jednu kraj druge, pokazalo se da su proimanja mnogo dublja i temeljnija nego to se u poetku i slutilo. Geometrijske proporcije doprinose estetskom doivljaju. Krug je lepa geometrijska figura. Sonet je ciklian. Matematiki grafovi su obojeni dok se muziki komadi oslanjaju na ornamentalnu kombinatoriku. Klasini hramovi i graevine sadre kanon Zlatnog preseka koji je saet u jednom iracionalnom broju sa najjednostavnijim neprekidnim razvojem. Pozorini komadi imaju svoju numeriku koja se ogleda u prebrojavanju konfiguracija diskretnih topolokih struktura. Slikarstvo se koristi iterativnim preslikavanjima i raunarskom grafikom, dok stroge matematike teorije trae ilustraciju u Haiku poeziji. Broj se pojavljuje u Bibliji a ortogonalnost u lingvistici i antropologiji. Dezeni tradicionalne japanske kimono svile sadre matrice koje se pojavljuju u Teoriji haosa, a u tlocrtu Katedrale u artru (Chartres, Francuska) otkriven je ifrirani muziki zapis skriven u odnosima rastojanja noseih stubova od dve fokusne take u osi glavnog broda Katedrale.

Muziki zapis u Katedrali u artru

Svakidanji dokaz proimanja Umetnosti i Matematike je sve vea zavisnost Umetnosti od Tehnologije i obratno, proizvodi Tehnologije ne mogu se prodavati ukoliko nisu oplemenjeni umetnikim dizajnom. Oblik karoserije automobila prati poslednja ostvarenja savremene skulpture a kist starih majstora zamenjen je raunarskom grafikom. Kada je na prelasku iz XIX u XX vek dolo do eksplozije umetnikih pravaca i raznih -izama bilo je jasno da je Umetnost kontaminirana hiper-analitinou specijalnih nauka. Jer, Umetnost u Periklovoj Atini se malo razlikovala od Umetnosti u Robespjerovom Parizu. Prodor je doao kasnije, kada se Estetika osetila ugroenom od naizgled superiornije Logike odenute u ruho prividnog tehnolokog napretka. Kakva zabluda! Kada su u XX veku planuli veliki ratovi, bilo je ve kasno. Fatalna greka je bila nainjena. Nazad se nije moglo, napred takoe.

Ova knjiga nudi jedno reenje. Nita revolucionarno. Pre iskreno. To reenje se zasniva na ubeenju autora da je mogua nova Renesansa i nova velika integracija Umetnosti. Kako? Moda treba poeti sa jednim iskrenim priznanjem da Umetnost ne moe bez Matematike a Matematika bez Umetnosti. Taj se brak vie ne moe razvenati. Zatim, mogue je, treba osloboditi umetnike straha od Logike, straha koji stvara nezdravu zavisnost, kao i logiare, straha od Lepog. Umesto straha i zavisnosti, neka Logiari prouavaju Umetnost a umetnici Logiku. Kao u drevnoj Heladi. Za to

oro Morandi: Mrtva priroda (1919)

10

nije potreban ak ni veliki napor. Samo odustajanje od licemernog zatvaranja u svoje male, ali vrsto ograene prostore gde smo dovoljni sami sebi i samo sebi. Tako se, mogue je, moe razdvojiti racionalni deo Lepote od iracionalnog i iracionalni deo Logike od racionalnog. Iz Nauke treba proterati mitologizirane i kvazi-naune sadraje. Iz Umetnosti odstraniti nauni mit. Na taj nain bi se mogla osloboditi prava kreativnost, a visoka koncentracija kreativnosti donela bi Umetnosti novu Renesansu a Nauci nove prodore, ranije nepoznate. Na kraju, treba glasno opomenuti svakog i svakud: Nema napretka bez snanog etikog opredeljenja. Moda je to klju. Jer Jedan Svet najpre mora biti bolji da bi bio lepi i pametniji. U Niu, novembra 2003. Autor

11

12

MATEMATIKA ISTRAIVANJA U ESTETICI

UVOD
Sa smru Boga, umetnost je dobila na vrednosti. Nietzsche

nogi auditivni i vizuelni doivljaji su praeni izvesnim intuitivnim oseajem vrednosti, koji je jasno odvojen od senzualnog, emotivnog, moralnog ili intelektualnog oseanja. Tim oseanjem, koje su antiki Grci zvali aisthesis () bavi se estetika. Predmeti koji iniciraju estetsko oseanje, nazivaju se estetskim predmetima. Lice estetike je dvostruko. Ona se moe smatrati filozofskom disciplinom, kako su smatrali Platon, Kant, Schelling, Hegel i njihovi sledbenici, ili naunom disciplinom za ta su se zalagali Fechner, Mller-Freienfels, Meumann, Lips, Desoar, Utic, Laloux, Munro i drugi. U prvom sluaju, estetske norme se uvode deduktivno, iz filozofskih refleksija, to daje estetiku odozgo. U drugom, estetika je zamiljena kao strogo induktivna, eksperimentalno-empirijska nauka, dakle estetika odozdo. U ovom lanku, posmatraemo nauno lice estetike, uz posebno paljivo postavljanje pi13

tanja: da li se mogu koristiti i matematike metode za njeno istraivanje, kao to se koriste u drugim naukama? Na osnovu postojee literature moe se zakljuiti da je odgovor na ovo pitanje sasvim sigurno pozitivan, a to je u skladu i sa autorovim najdubljim ubeenjem. Naime, matematika, kao sublimirani i proieni oblik naune misli viestruko je povezana sa estetikom. U prilog ovome idu sledei argumenti. 1. Reavanje matematikih problema praeno je snanim estetskim doivljajem. Dakle, matematiki problem i njegovo reenje predstavljaju i estetske predmete. Ovo iskustvo nije karakteristino samo za matematiare, ve je mnogo ire rasprostranjeno. Istraivanjem estetskih doivljaja mogue je uoiti strukturalne karakteristike estetskih predmeta. U jednom broju sluajeva one su sline karakteristikama matematikih estetskih objekata. Prema Birkhofu ovo omoguuje uvoenje estetske mere jednostavnih objekata. Iz takvih estetsko-matematikih iskustava izvedene su neke tradicionalne karakteristike dobro ureenih estetskih predmeta, kao npr. proporcija, simetrija, harmonija, ritam itd. Ove karakteristike mogu se opisati modelima euklidske geometrije, a u nekim sluajevima i drugim vrstama klasinih neeuklidskih geometrija. Oni estetski predmeti koji nisu dobro ureeni ve su pre amorfni i haotini (oblaci, mahovina, talasi ili enformel slikarstvo) takoe nalaze svoj adekvatni matematiki model u fraktalnim geometrijama.

2.

3.

4.

14

Svakoj od gornjih taaka posveena je po jedna sekcija u daljem tekstu, u kojima se opirnije govori o problemima sa kojima se matematika estetika suoava.

MATEMATIKI ESTETSKI OBJEKTI

Ne mogu da ne poverujem jer je neverovatno! Oscar Wilde U prolee 1919-te, sedamnaestogodinji Werner Heisenberg, itao je Platonov dijalog Timaj, leei u oluku krova na zgradi semenita u Minhenu i grejui se na jutarnjem suncu. Deak je bio zadivljen Platonovom smelou sa kojom tvrdi da su najsitniji delii materije oblika pravouglih trouglova, koji, kada se dva po dva sastave u ravnostrane trouglove ili kvadrate (Sl. 1.), obrazuju pravilna geometrijska tela: kocku, tetraedar, oktaedar i ikosaedar. Ta etiri tela sainjavaju osnovne gradivne jedinice etiri elementa: zemlje, vatre, vazduha i vode. Pritom me je u izvesnom smislu fascinirala predstava kako se kod najsitnijih delia materije naposletku nailazi na matematike oblike pie Heisenberg u [13]. Kasnije e ova jednostavna geometrij-

Slika 1: Platonov trougao i oblici koji se od njega mogu sastaviti

15

ska shema biti osnovna ideja vodilja u zametnom opusu ovog vodeeg fiziara XX veka, koji je vie puta naglasio da ga je fascinirala upravo jedinstvena lepota Platonove ideje. Platon je svakako bio svestan injenice da se Zemlja ne sastoji od siunih kockica, ali nije mogao nai pogodniji nain od geometrijskog da izrazi silinu ideje o harmoniji za koju je bio siguran da proima svu prirodu. Da bi iskazao svoje oduevljenje za lepotu koja se nalazi u prapoecima prirodnih stvari, Platon je posegnuo za jezikom geometrije i njenim vrstim zakonima. Moe se rei da je time on svoj estetski doivljaj matematiki kodirao i odaslao ga u budunost kroz tekst svog dijaloga, siguran da e na budueg itaoca koji uspe da dekodira njegovu geometrijsku ifru preneti bar deo tog doivljaja. Heinsenberg je bio pun pogodak. Estetsko oseanje je bilo dominantno kod antikih matematiara Menehma i Apolonija, kada su prouavali zanimljiva svojstva krivih koje su nazvali , i , koje su se dobijale u preseku ravni i kupaste povri. Oni tada nisu mogli ni sanjati o bilo kakvoj praktinoj primeni svojih istraivanja. Dve hiljade godina kasnije, Keppler i Newton pokazali su da su elipsa, parabola i hiperbola upravo osnovni oblici u prirodi pitanje nebeskih tela. Sledei primer je iz XVIII veka. Johann Bernoulli je, privuen lepotom Galilejevog problema brahistohrone krive trajektorije po kojoj telo za najkrae vreme silazi iz vie u niu taku primenio svoju novu metodu beskonano malih veliina i dobio kao reenje cikloidu krivu koja predstavlja pravu riznicu estetskih svojstava.
16

Kako pie Hadamard [12], godine 1913-te, francuski matematiar E. Cartan je doao do znaajne klase analitikih i geometrijskih transformacija koja je u vezi sa Teorijom grupa. U to vreme nije bilo nikakvih praktinih primena ovih rezultata. Petnaest godina kasnije, fiziari su eksperimentalnim putem otkrili neobino ponaanje elektrona koje se moglo objasniti samo zahvaljujui Cartanovim idejama. Ovaj Cartanov primer se moe lepo ilustrovati (Sl. 2.) na kojoj je prikazana mikrofotografija biljnih elija i Mondrianova raster-slika Losangique sa sivim linijama [2]. Mon-

Slika 2: Mikroskopski snimak elija u stabljici site (levo) i raster-slika Pieta Mondriana Losangique sa sivim linijama

drian, poput Cartana postavlja osnovnu strukturu, rukovodei se estetskim idejama, a takva slina struktura biva otkrivena u mikroprirodi.

17

STRUKTURA ESTETSKOG DOIVLJAJA I ESTETSKA MERA

Vano je da uvati istinu. ika Boo, starac sa Durmitora Edgar Allan Poe, taj zagonetni pesnik Novog sveta bio je, uprkos svojoj emocionalnoj osetljivosti i nekim iracionalnim postupcima, jedan od najgorljivijih zagovornika naune estetike. Naravno, to ga je zanimalo u okvirima vetine stihotvorstva versifikacije. Tako, on na jednom mestu kae, odgovarajui na pitanje ta su stihovi? [19, s. 363]: Jer, iako se moe uzeti da treinu toga pitanja sainjava metafizika, i da se zato o njoj moe raspravljati po udi ovog ili onog pojedinca, jo uvek one dve preostale treine pripadaju, neosporno matematici. Zalaui se za uvoenje optih zakona versifikacije, Poe polemie sa eventualnim prigovorom da tvorac Ilijade nije znao za takve zakone pa ipak je Ilijada milozvunija i skladnija od svega to je napisano u novije vreme, i kae da bi ta nova nauka o versifikaciji moda mogla da pobolja ahajski ep, jer verovatno ni Homer nije bio zadovoljan pojedinim njegovim mestima. Na kraju, slepi pesnik sa Hiosa je moda te zakone naslutio u svom duhu, ali ipak je Ilijada produkt njegovih uiju i prstiju pa ih nije mogao valjano oteloviti (setimo se Hofmannove tragedije raskoraka izmeu muzike imaginacije i tehnike izvoenja). Moda je Hesse upravo ovo imao na umu kada u romanu Narcis i Zlatousta pie Posmatrao je kako je lie male biljke tako ljupko, tako neobino pametno sloeno oko stabljiice. Lepi su Vergilijevi stihovi, on ih je voleo, ali bilo je kod Vergilija mno18

go stihova koji nisu bili ni upola tako lepi i krcati smislom kao to je spiralni poredak ovih siunih listia du stabljike. Poe je dao i neka praktina uputstva kako bi neki od estetskih zakona versifikacije trebalo da izgledaju. U Filozofiji kompozicije on [19, s. 350] pie da duina pesme treba da bude u matematikom odnosu s njenom vrednou On ak sugerie i nain kvantifikovanja intenziteta estetskog oseaja u odlomku koji citira i Georg Birkfoff, ameriki matematiar koji se meu prvima ozbiljno pozabavio idejom estetske mere: Posmatrajmo, na primer, neki kristal. Nau panju odmah privlai jednakost strana i uglova jedne od njegovih povrina, ali kad uoimo drugu njegovu povrinu, u svakom pogledu istovetnu prvoj, nae uivanje izgleda kao da se uetvorostruilo: kad uoimo i treu kao da se uosmostruilo, itd: nimalo ne sumnjam, zaista, da bi se nalo da doivljeno uivanje, kad bi se moglo meriti, ima pravilne matematike odnose, onakve, ili skoro onakve, kakve sam naveo to e rei, do jedne odreene take, posle koje bi u istim odnosima nastupilo opadanje. [19, s. 365]. Svakako jedna od najvie pominjanih konstanti matematike estetike je zlatni broj = 1+ 5 1,618 , 2

koji predstavlja odnos duina pri tzv. zlatnom preseku tj. takvoj podeli dui kod koje se cela duina prema veem delu odnosi kao vei prema manjem delu. Zlatni presek, a naroito zlatni pravougaonik, kod koga je odnos due prema kraoj stranici jednak (srednji pravougaonik u nizu
19

Slika 3: Oblici pravougaonika

na Sl. 3, korien je u arhitekturi i vajarstvu stare Grke (Fidia), a koristio ga je Euclid za konstrukciju pravilnih poligona, ali je bio poznat pod nazivom srednjeg i krajnjeg odnosa. Za razliku od broja , koji je transcedentan i ne moe se geometrijski konstruisati (ime je stavljena taka na problem kvadrature kruga), broj je iracionalan, moe se konstruisati i to vrlo jednostavno, i ima priblinu vrednost 1,618. Termin zlatni presek uveden je u XIX veku, a oznaku predloio je ameriki matematiar M. Bar u ast vajara Fidie. U doba Renesanse, zlatni presek je ponovo doao u sredite panje, pa su tako otkrivene mnoge njegove interesantne osobine. Na primer, kada se iz zlatnog pravougaonika izdvoji kvadrat, preostali pravougaonik je takoe zlatan (Sl. 4). Produujui ovaj postupak dobijaju se sve manji i manji zlatni pravougaonici.
Slika 4: Zlatni pravougaonici se smanjuju po Zakonu logaritamske spirale
20

Take koje dele stranice pravougaonika u odnosu zlatnog preseka lee na logaritamskoj spirali, a pol ove spirale nalazi se u preseku prva dva pravougaonika iz zlatnog niza. Oblik ove spirale sree se na mnogim mestima u prirodi (Sl. 5), o emu je pisao M. Ghyka u svojoj sjajnoj knjizi [9], koja je tako mnogo uticala na Salvadora Dalia, da je na mnogim slikama koristio rog nosoroga koji je takoe savijen po Zakonu logaritamske spirale. Na primer, u slikama Naturaleza muerta viva ili Joven virgen sodomizada por los cuernos de su propia castidad, oblik roga je

Slika 5: Oblici spirale u prirodi

21

klju kompozicionog reenja slike. U Otkrivenim tajnama Salvadora Dalia, Bernard tvrdi da je Dali, u vezi sa zlatnim presekom, od 1948-me godine, u svojim slikama koristio i boansku proporciju koju je uveo italijanski matematiar Luca Pacioli, i uz pomo jednog rumunskog matematiara proraunava poloaj Lede na slici La Leda Atomica, kako bi se figura Lede tano uklopila u geometriju ove obrnute proporcijske sheme. Boansku proporciju prouavao je i koristio i Mili od Mave. U intervalu od 1854-te do 1884-te godine, nemaki filozof Adolf Zeising, koji je bio pod Hegelovim uticajem, objavljuje nekoliko rasprava u kojima tvrdi da od svih proporcija zlatni presek ostavlja najpovoljniji estetski utisak na posmatraa. Ovo e eksperimentalno potvrditi lajpciki profesor Gustav Fechner, utemeljiva eksperimentalne estetike. Rezultat eksperimentalnog istraivanja estetinosti pravougaonika razliitih oblika mogu se ukratko izraziti sledeim reima: Kvadrat i specijalno, pravougaonik ije dimenzije stoje u odnosu od priblino 8 5 se uopteno procenjuju kao najbolje forme meu razliitim pravougaonim oblicima. Fechnerove ideje razvie dalje Ernst Meumann u svom delu Uvod u savremenu estetiku koje i danas slui kao standardni univerzitetski udbenik. Sledei u nizu nemakih mislilaca, poklonika estetike odozdo (Asthetik von unten), je psiholog i filozof Rihard Mller Freienfels koji umetnost shvata kao estetsku impresiju a estetsko uivanje je po njemu rezultat psihofizikog principa stvaralake, ivotne ekonominosti. Takoe treba pomenuti i Theodora Lippsa, jo jednog nemakog filozofa, autora Teorije o
22

uivljavanju (Einfuhlung) iz koje izvodi svoju estetiku. Thomas Manro, ameriki estetiar, smatra da estetika jo uvek nije prava nauka, ali da ima sve uslove da to postane, koristei pre svega striktno klasifikacionu i induktivnu metodu. U daljem tekstu zadraemo se podrobnije na objanjavanju ideja poznatog amerikog matematiara Georga Birkhoffa koji je, polazei od Fechnerovih istraivanja i ideja E. A. Poea doao do estetske mere, naina da se estetski doivljaj pri posmatranju jednostavnijih geometrijskih tela izrazi brojnom vrednou. Osnovu metode G. Birkhoffa [3], [4], ini povezivanje tri veliine, koje se mogu meriti. To su: 1. 2. Intenzitet estetskog doivljaja ili estetska mera M; Kompleksnost (sloenost) estetskog predmeta, koji je proporcionalan naporu panje potrebnom za njegovu percepciju C i Mera ureenosti, harmonija ili simetrija predmeta koji se posmatra O.

3.

Ono to sigurno znamo, to je da estetska mera funkcionalno zavisi od kompleksnosti i ureenosti, tj.

M = f (O, C )

(1)

gde je f nepoznata funkcija (u matematici se (1) naziva funkcionalnom jednainom). Ako poveamo ureenost O pri nepromenljivoj kompleksnosti, vrednost M raste. Isto je i ako smanjujemo kompleksnost uz istu vrednost ureenosti, meutim, ovo nije dovoljno za odreivanje funkcije f. U tu svrhu, Birkhoff predlae sledei hipotetiki eksperiment: Pretpostavimo da pred nama imamo skup od k ob23

jekata iz iste klase i neka svi imaju istu ureenost O i kompleksnost C, i drugi skup od k objekata sa ureenou O i takoe kompleksnou C. Izaberimo k i k tako da je k C = k C . Osmotrimo sada prvi skup objekata, jedan za drugim; ukupni oseaj kompleksnosti bie jednak zbiru pojedinanih, dakle k C (pretpostavlja se da naa panja ne slabi, tj. da smo idealni posmatrai). Takoe, ukupna mera ureenosti za itav skup je k O . U sluaju drugog skupa, ukupna kompleksnost je kC to je jednako k C , dok je ureenost kO . Ako su estetske vrednosti objekata iste za obe klase, jasno je da je rezultujua mera ureenosti za obe klase jednaka, tj. kO = k O . Na taj nain odnosi O C i O C moraju biti isti, tj. estetska mera zavisi samo od odnosa O C , ili
O M= f C

(2)

Kako M mora da raste sa porastom kolinika O C to je f nuno rastua funkcija. Takoe, po prirodi stvari, ona mora biti neprekidna. Posmatrajmo sada dva objekta iste kompleksnosti ali razliite ureenosti O1 i O2 ; tada e mera doivljaja pri percepciji svakog predmeta pojedinano biti jednaka doivljaju oba predmeta istovremeno tj.
O O O O f 1 + f 2 = f 1 + 2 C C C C

to predstavlja Cauchyevu funkcionalnu jednainu f (x + y ) = f (x ) + f ( y ) , ije je reenje na skupu nepre24

kidnih funkcija, (videti, npr. [1]), f (x ) = A x , gde je A proizvoljna konstanta. Iz naeg uslova monotonosti dobijamo A > 0 . Budui da stvarna numerika vrednost funkcije f moe biti proizvoljna jer zavisi od skale koju smo uveli, to treba obratiti panju samo na njenu relativnu vrednost, pa moemo staviti A = 1 . Tako dobijamo f (x ) = x , tj. na osnovu (2), konano je
M= O C

(3)

Osim ovog, strogo matematikog izvoenja, Birkhoff nudi i drugi, vie intuitivni metod, kojim dolazi do istog rezultata. Potvrdu svoje formule on nalazi u definiciji lepote holandskog estetiara T. Hemsterhuisa: Lepota je ono to daje najvei broj ideja u najkraem vremenskom intervalu. Drugim reima, Birkhoff smatra da se estetska vrednost sastoji u postizanju to veeg reda uz to manju sloenost i odnos O C naziva gustinom ureenosti estetskog objekta. Ovo je u skladu i sa Voltaireovom misli da poezija sa manje rei kazuje vie nego proza, kao i sa Gaussovom izrekom o maksimumu ideja u minimumu obima. Ovu formulu Birkhoff testira na primerima jednostavnih geometrijskih objekata. On najpre polemie o oblicima pravougaonika, (Sl. 3), koje karakterie odnos r vee stranice prema manjoj [5]. Na prvom mestu je kvadrat, r = 1 , na drugom pravougaonik koji ima osobinu da se sastoji od dva pravougaonika istog oblika, r = 2 1,414 , to daje proporciju dravne zastave. Trei je zlatni pravougaonik, r = 1 + 5 2 1,618 . Zatim dolazi Platonov pravo-

25

ugaonik (videti takoe Sl. 1), kod koga je r = 3 1,732 , i najzad, poslednji u nizu je udvojeni kvadrat, dakle r = 2 . Izmeu ovih pet pravougaonih oblika, Birkhoff se opredeljuje za zastavu pre nego za zlatni pravougaonik, uglavnom zbog zaista lepog svojstva da se deljenjem tog oblika na pola ponovo dobija isti oblik. To je, ustvari, fraktalno svojstvo koje e dobiti na vrednosti tek sedamdesetih godina, sa pojavom fraktalnih geometrija, o emu e biti rei u petoj sekciji. U radu [5], Birkhoff daje podrobniju formulu za izraunavanje estetske mere kod mnogouglova: M = O C , pri emu je ureenje O dato sa
O = V + E + R HV F ,

(4)

gde su znaenja veliina sledea: V vertikalna simetrija, E ravnotea, R rotaciona simetrija, HV veza sa horizontalno-vertikalne mree, F faktor koji umanjuje ureenje zbog suvie kratkih strana, suvie malih ili velikih uglova, nedostatka simetrije i sl. U daljem tekstu, Birkhoff podrobno analizira primenu gornje formule na 90 razliitih poligona, od kojih, na (Sl. 6), izdvajamo 20. Ispod svakog poligona oznaena je njegova estetska mera. Vidimo da je prema Birkhoffu, najvie estetski vrednovan kvadrat, a najslabije zvezdasti mnogouglovi pri dnu. Vrednost svoje formule Birkhoff je eksperimentalno proverio tako to je listu sa slikama svih 90 poligona pokazao dvema grupama studenata na Columbia University (1929te godine) i na Harvardu (1930-te). Oni su se sloili da je rejting pojedinih poligona koji daje formula (3), sasvim u skladu sa estetskim izgledom poligona.
26

Slika 6: Prvih dvadeset mnogouglova sa vrednou estetske mere po Birkhoffu

Jedino su postojale rezerve prema suvie niskom kotiranju pravouglog trougla (oznaenom sa o na Sl. 6). U radu [3], Birkhoff proiruje primenu svoje formule na krivolinijske konture vaza. Pri tome, ureenost je data
27

slino kao u [4]. Slika 7 prikazuje studije etiri razliita profila (levo), kao i vaze koja ima idealnu formu sa vrednou estetske mere M = 1 (desno). U istom radu Birkhoff naglaava da bi se slina formula mogla primeniti i na poeziju, pri emu bi O oznaavalo muzikalnost stihova po odreenim pravilima koje bi trebalo dobro izabrati, a kompleksnost C bi bio broj stihova pesme koja se posmatra. Takoe, on se osvre i na muziku pri emu naglaava vrednost istraivanja koja su u toj grani umetnosti vrili Helmholz i Gurney. Birkhoff je svakako znaajan kao jedan od pionira naune estetike. Njegove ideje preispitivali su Rul Ganzenhauser i Max Bense, koristei savremene metode Teorije informacija i uporeujui ih sa nekim pojavama iz fizike i logike. Meutim, ako govorimo o matematikoj estetici poezije i

Slika 7: Vaze i njihova estetska mera

28

knjievnosti uopte, nezaobilazna je Monografija [18] Solomona Marcusa, ije su osnovne karakteristike multidisciplinarnost, lep stil i bogatstvo citirane bibliografije (citirano je 1.336 jedinica). Ukratko emo navesti osnovne ideje koje su iznete u ovoj knjizi. Na poetku se diskutuje o problemu mogunosti primene naunog i posebno matematikog jezika, kao njegovog najvieg oblika na prouavanje pesnikog jezika. Nabrajaju se suprotnosti ova dva jezika: Nauni jezik je logiki gust, beskonaan u sinonimiji a lien homonimije, vetaki, opti, prevodljiv, lien stilskih problema, fiksiran u vremenu i prostoru, prebrojivog skupa fraza, nepodudarne kardinalnosti tog skupa i skupa znaenja, proziran, tranzitivan, nezavistan od izraza i muzike strukture, paradigmatski, podudaran u smislu odstojanja paradigmatsko-sintagmatsko, kratkih konteksta, logian, denotativan, rutinski, opte stereotipije, trezven, predvidljiv itd. Pesniki jezik je: sugestivno gust, lien sinonimije a beskonane homonimije, prirodan, pojedinaan, neprevodiv, krcat stilskim problemima, promenljiv u vremenu i prostoru, neprebrojivog skupa fraza, podudarne kardinalnosti tog skupa i skupa znaenja, neproziran, refleksivan, zavistan od izraza i muzike strukture, sintagmatski, nepodudaran u smislu odstojanja paradigmatsko-sintagmatsko, dugih konteksta, alogian, konotativan, stvaralaki, line stereotipije, pun zanosa, nepredvidiv itd. Zakljuak koji Marcus izvlai iz ovih suprotnosti je da, bez obzira na njih, nema nikakve prepreke da se matematiki jezik (kao sublimat naunog) koristi za analizu pes29

nikog jezika, i da se te razlike mogu koristiti kao prednosti. Zatim se analizira matematiki jezik i matematiko modeliranje suprotnosti izmeu pesnikog i naunog jezika. U tom smislu uvodi se apstraktna matematika struktura semantikog jezika L nad renikom V. Svaki konaan niz elemenata iz V, naziva se fraza na reniku V, a skup svih fraza na V sainjava univerzalni jezik. Uvodei pojam sinonimije i homonimije pomou stroge Teorije skupova, zatim ritamsku duinu, indeks, dijametar, dimenziju i ritamsku strukturu, Marcus dokazuje 25 stavova, koristei se instrumentima topologije i funkcionalne analize. U narednom poglavlju, razmatraju se pesnike figure kao devijacije naunog jezika. Odstupanja se mere posebno uvedenim rastojanjima. Zatim se razmatraju oni aspekti pesnikog jezika koji su u vezi sa Teorijom verovatnoe i Teorijom informacija. U okviru tzv. stilistike statistike, koja je najbolje prouena oblast matematike poetike, barata se statistikim pokazateljima, kao to su procenat samoglasnika u nekom jeziku (npr. italijanski 47,73%, nemaki 38,86%), verovatnoa sa kojom se dve, sluajno izabrane rei rimuju ili broj rimovanih parova koji se nalazi u uzorku od n rei. Na primer, od 100 rei u ruskom jeziku moe se napraviti 25 a u francuskom 37 rimovanih parova. Na osnovu relativnih parametara moe se izraunati informaciona energija pesnikog stiha i njegova entropija. Rasprava o tome da li je entropija mera poetinosti moe se nai na kraju 6-og poglavlja. Sedmo poglavlje je posveeno komparativnoj analizi pesnikih tekstova. Uvodei Hamingovo rastojanje izmeu pesnikih segmenata, Marcus navodi primer uporeivanja etiri prepeva Baudelaireove pesme A une passante, s tim to je poreeno 16 semantikih karakteristika. Prevodioci su bili Filipide, Karajon, Bas30

kovi i Dau. Rastojanja su pokazala da su najverniji prevodioci Baskovi i Karajon; Filipideov prepev je na prilinom rastojanju, dok je Dauov prevod najudaljeniji od originala. Poslednje poglavlje Marcusove knjige posveeno je matematikim metodama u pozoritu, koje je vie kombinatorika umetnosti od poezije. Iz est dramskih funkcija Etienne Souriau, kombinatornim postupkom dobija 210.141 dramsku situaciju. Razvijajui dalje Souriauove ideje, Paul Ginestier izgradio je tzv. geometriju drame. Ustvari, Ginestier je upotrebio ono to matematiari zovu graf. Pomou standardnih metoda Teorije grafova, mogue je razreiti dublja znaenja radnje i lica u jednom dramskom delu. Prema Raymondu Queneau [20], svaka nauka prolazi kroz etiri faze; empirijsku, kada se nabrajaju injenice; eksperimentalnu, kad se vre merenja; analitiku, kada se rauna i aksiomatsku, kada se uz pomo dedukcije, izvode zakljuci i utvruju zakoni. Prema onome to je napred reeno, jasno je da matematika estetika polako ulazi u treu, analitiku fazu. Naravno, umetnosti se razlikuju meu sobom, i svakako je tee matematiki analizirati film koji je etvorodimenzionalan nego pozorite koje je dvodimenzionalno, pa je taj deo matematike estetike koji se bavi filmom tek na poetku.

31

MOZAICI ALHAMBRE
Kristali blistaju simetrijom. E. S. Fedorov Na pesnik i helenista Laza Kosti, u [16] analizira pojmove simetrije i harmonije i zakljuuje da uzajamna veza ova dva estetska elementa tzv. ukrst (tj. jedinstvo suprotnosti) predstavlja osnovno naelo bia ali i umetnosti. On uvodi grafike znake: >< za simetriju i << za harmoniju, i tvrdi da je simetrija analiza harmonije, protivnost u skladu, a harmonija je sinteza simetrije ili sklad u protivnosti. I simetrija i harmonija se sreu u svim umetnostima. Ritam u muzici je simetrija vremenske dimenzije. Simetrija se javlja u igri, u dramskim situacijama, u umetnosti stripa, filma i televizije. Simetrija i harmonija karakteriu ljudsko delovanje kroz istoriju civilizacije. Hramovi i Sveta mesta uvek imaju simetrinu arhitekturu. Ako je tana teza da hram predstavlja projekciju kolektivnog mentalnog prostora religiozne grupe, simetrija hramova nije nita drugo do otelovljenje snanog oseanja unutranje lepote. Kao ilustraciju, pogledajmo tri Svete slike predstavljene na Sl. 8. i 9. Na Sl. 8 (levo) prikazana je mandala ri yantra koja u tantrikoj jogi slui kao sredstvo kontemplacije [14], dok je desno petostruki kvadrat kufijska inskripcija iz jednog mauzoleja u Iranu iz XIV veka [21]. Na Sl. 9 prikazan je peat svetog Servacija iz katedrale u Maastrichtu. Svaka od ovih slika je viestruko simetrina:

32

Slika 8: Simetrija svetih ornamenata

mandala dvostruko, inskripcija petostruko a peat sedmostruko. Samim tim to su i harmonine celine. J. Keppler je svakako imao na umu harmoniju sfera kada je postavio hipotezu o tajni geometrije sunevog sistema: Zemlja je mera svih orbita. Oko sfere zemljine orbite opiemo dodekaedar. Sfera opisana oko dodekaedra je sfera Marsa. Oko Marsove sfere opiemo tetraedar. Sfera opisana oko tetraedra je sfera Jupitera. Oko sfere Jupitera opiemo heksaedar (kocku). Sfera opisana oko tog heksaedra je sfera Saturna. U sferu Zemlje upiemo ikosaedar. Sfera upisana u njemu je sfera Venere. U sfeSlika 9: Simetrija sedmog reda ru Venere uloimo oktapeata iz Maastrichta edar. Sfera upisana u taj
33

Slika 10: Platonova tela: pet pravilnih poliedara

oktaedar je sfera Merkura. Dakle, broj planeta i rastojanja meu njima odreeni su pomou pet Platonovih tela. (Sl. 10). Pokuavajui da dokae ovu fantastinu hipotezu, Keppler posle mnogih godina mukotrpnih merenja, otkriva svoja Tri zakona o eliptinim orbitama planeta. Dobijeni rezultat se Keppleru toliko dopao, da je njegova estetska vrednost daleko nadmaila lepotu naivne konstrukcije sa pravilnim poliedrima. Za njega, to je bila istina ifrovana u grkoj ideji o muzici sfera. Harmonija sveta bila je otkrivena i napisana. U treoj knjizi ovog svog dela, Keppler se bavi geometrijom muzike gde iz prostih proporcija dobija sedam osnovnih harmonijskih intervala: oktavu sa odnosom frekvencija 1 : 2 , uveanu sekstu 3 : 5 , malu sekstu 5 : 8 , istu kvintu 2 : 3 , istu kvartu 3 : 4 , veliku tercu 4 : 5 i malu tercu 5 : 6 . Ovih sedam podela strune objanjava Keppler ja sam otkrio najpre rukovodei se sluhom, u broju jednakom broju harmonija u granicama jedne oktave, a tek zatim sam, ne bez napora, odredio razloge za te posebne podele i njihove ukupnosti iz najdubljih svojstava geo34

metrije. [8] U istom svetlu harmonije, Keppler definie osam proporcija uglova pod kojima zraci sa nebeskih tela koji dolaze na Zemlju imaju uticaj na atmosferske prilike pa i na ljudsko raspoloenje. Ustvari, Keppler je tipian predstavnik naunika koji se rukovodio simetrijom i har-

Slika 11: Sedamnaest kristalografskih grupa Fedorova

35

monijom kao idejama koje su osvetljavale put racionalnoj misli kroz tamu Svete tajne. To je verovatno navelo Hermanna Weyla da u [24] primeti: Koliko ja mogu da prosudim, simetrija je izvor svih apriornih tvrenja fizike. Kaleidoskop, igraka koja od raznobojnih staklia obrazuje lepe, simetrine slike, dostupna je iskustvu svakog deteta. Ali, ve je deija intuicija dovoljna da primeti razliku izmeu slike u kaleidoskopu i slike u ogledalu. Postoje razne vrste simetrija. Panju ljudi tokom vekova privlaila je lepota mozaika i ornamenata sve dok se matematiari ozbiljno nisu pozabavili zakonitostima ornamenata. Kao to se Platonovim pravouglim trouglom moe prekriti cela ravan, tako se ravan moe prekriti i ravnostranim trouglovima, kvadratima i estouglovima, ali ne moe petouglovima. ta je razlog ovom pravilu? U emu je tajna lepote mozaika i ornamenata koji imaju pravilnu strukturu ponavljanja? Prva detaljna istraivanja sproveli su nezavisno ruski kristalograf E. S. Fedorov i A. Schoenflies krajem prolog veka. Rezultat je bio zanimljiv: Sve periodine geometrijske strukture mogu se podvesti pod matematiku teoriju grupa. Kristalne reetke nisu nita drugo do ornamenti u trodimenzionalnom (3D) prostoru. Grupa je pojam koji je u matematiku postepeno uvoen kroz radove niza matematiara u XVIII i XIX veku, a svakako treba istai imena Nielsa Abela i Everista Galoisa. Pokazalo se da je simetrija nekog ornamenta objanjiva invarijantnou tog ornamenta u odnosu na tri operacije kretanja: translaciju, rotaciju i refleksiju. Drugim reima, on ini grupu simetrije transformacije u ravni. Fedorov je dokazao 1891-ve godine da postoji tano 17 grupa simetrije u ravni, i 219
36

grupa u prostoru. U radu [11], nalazimo shematski prikaz 17 grupa u ravni, (Sl. 11). Ove grupe danas nazivamo kristalografskim grupama, (alternativni nazivi: grupe Fedorova, grupe ornamenata, kristalografske matrice itd). Pokazalo se da prelepi mozaici iz mavarskih Slika 12: Sedamnaesta grupa dvoraca u Alhambri simetrije: p31m mogu da se klasifikuju u 13 kristalografskih grupa. etiri grupe nisu bile poznate mavarskim umetnicima. To su grupe koje se simboliki oznaavaju sa pg, p2, pgg i p31m. Prve tri od ovih preostalih grupa pronaene su na grnariji i uzorcima tkanine afrikih plemena Bakuba i Benin sa juga Sahare. Preostala, 17-ta grupa simetrije nije naena nigde na tlu Evrope pa ni Afrike, ve prema [7], na jednom kineskom ornamentu, a njen ematski prikaz je dat na Sl. 12. Da bi podvukao slinost ornamentalnih struktura sa kristalima, Mamedov je u [17] uporedio motiv kristalne strukture 1,3,5-trifenilbenzena i iroko rasprostranjeni srednjevekovni islamski ornament (Sl. 13). Holandski grafiar M. K. Escher, poznat po svojim dvoznanim slikama, grafikama-zagonetkama i grafikama-ornamentima (Sl. 14), konstruiui svoje ornamente ponovo je otkrio 16 od 17 grupa simetrije Fedorova. Isto kao i afriki umetnici Escher nije uspeo da otkrije samo grupu
37

Slika 13: Molekul trifenilbenzena i mozaik sa Srednjeg istoka

p31m. Escherovi radovi izazvali su veliko interesovanje meu matematiarima. Meutim, nakon utvrivanja zakonitosti po kojima je on pravio svoje grafike, a to je korienje kristalografskih matrica koje proizilaze iz pojedinih grupa simetrije, i sami matematiari su se poeli takmiiti sa Escherom, ni malo ne zaostajui za njim [17] (Sl. 15). Simetrija je poznati element muzike. ak se moe uspostaviti direktna veza izmeu ornamenata i muzikih formi. Na primer, pojedinani, nepovezani ornamentalni motivi u arhitekturi, npr. triglifi i metope kod grkih hramova imaju analogon u muzici: stakato i portato.

38

Slika 14: Escherove grafike

39

Slika 15: Po uzoru na Eschera Mamedov i Amiraslanov: Ptice

Neprekidni motivi: bordure, girlande i sl. u muzici daju legato, dok kombinacija neprekidnih i izolovanih geometrijskih motiva odgovaraju muzikom kontrapunktu. U Bachovom kanonu, datom na Slici 16, melodija kao da se odslikava u vertikalnom ogledalu: svaka violina izvodi obrnutu partiju druge violine. Simetrija u poeziji i knjievnosti, koju je Laza Kosti tako dobro oseao, poinje palindromskim dosetkama kojih ima u svim jezicima. Na primer, naa palindromija Ana voli Milovana ima u panskom jeziku analogiju Anita lava la tina. Palindromske izreke, pa i poezija naene su i u hijeroglifskim tekstovima, a i danas predstavlja knjievnu formu u kojoj se pesnici rado ogledaju. Kineski pesnik Li Yan, koji je iveo na prelazu iz XVIII u XIX vek ostvario je zavidan umetniki nivo ba u palindromskim pesmama. Jorge Luis Borges, pisac izvanredne mate, voleo je da u svoju prozu unosi matematike elemente, npr. kombina40

Slika 16: Bachov kaon i simetrija

toriku, beskonanost (kao u pripovetci Peana knjiga) ili simetriju kao u Zastrtim ogledalima. U pripovetci Smrt i kompas Borges vodi svog detektiva Lenrota kroz dramatiku traganja za ubicom koji na mestima zloina ostavlja poruke koje asociraju na etvorougao, a posle treeg, najavljuje se i etvrto ubistvo. Lenrot na mapi ocrtava lokacije prethodnih zloina i dobija ravnostrani trougao. etvrto teme romba ukazuje na letnjikovac Triste-le-Roi na jugu u kome detektiv predvia mogue etvrto ubistvo. Sa ciljem da ga sprei, on odlazi u vilu i tamo strada od ruke ubice, ispunivi time zlokobni plan o geometrijskom rasporedu zloina.
41

FRAKTALNA ESTETIKA
Iz pepela se digla vatra jaa. Tolkien Jedan od osnovnih argumenata protivnika naune estetike je da priroda i umetnika dela mogu biti veoma udaljeni od bilo kakvih regularnih struktura. Kako se, na primer, postaviti strukturalistiki prema oblicima kakvi su: mahovina, oblaci, povrina uzburkanog mora, nazubljene stene, izmaglica, tekstura trave i lia, turbulencija vodenog toka i sl. Takve oblike nalazimo u mnogim delima likovne umetnosti. Dovoljno je pogledati npr. Turnerov akvarel ekspirov greben u Doveru, crte Potop Leonarda da Vinia (Sl. 17), Dalievu grafiku Sveti ore i zmaj (Sl. 18), ili Mathieuovo ulje i Michauxov crte (Sl. 19), da bi se dobila predstava o nesluenim enformel strukturama. Naravno, Pollockovi radovi su jo vei izazov. Takva dela su potpuno razliita od onoga to nalazimo u geometrijskim radovima op-artista ili konstruktivista kao Mondrian (Sl. 2) ili u [23]. ak i tehnika crtanja pravim linijama o kojoj pie Birkhoff [6] spada u arsenal koji je blii enformelistima nego konstruktivistima. U knjievnosti tu spada signalistika i konceptualna poezija, pa i zidni grafiti. U muzici to su asonantne kompozicije i razni ready made tonovi iz prirode i urbanog okruenja, sve do eksperimenta reprodukovanja zvukova iz antike pomou gramofonske igle koja klizi po kanelurama stare grnarije, vaskrsavajui na taj nain zvuk okretanja grnarskog toka anonimnog majstora od pre vie milenijuma. Estetsko oseanje se tu pre moe definisati kao skup haotinih mikro-oseaja.
42

Slika 17: Turnerov ekspirov greben u Doveru (levo) i Da Vinijev Potop

43

Slika 18: Salvador Dali: Sveti ore i zmaj

Meutim, fraktalna geometrija, koja je u povoju, prema prvim istraivanjima nudi zadovoljavajue instrumente koji mogu, u domenu haotinih formi, preuzeti ulogu simetrije i harmonije. Fraktalni fenomeni su u matematici bili poznati jo u prolom veku, ali je njihovo istraivanje odlagano, uglavnom zbog nedostatka raunskih maina. Za ogromno interesovanje koje za fraktale vlada u zadnje vreme, najvie je zasluan Benoit Mandelbrot i njegova knjiga The Fractal Geometry of Nature iz 1983-e godine. Sa pojavom raunara, posebno mikroraunara, istraivanja su eksplodirala. Pred oima matematiara po prvi put su se pojavili portreti fraktalnih objekata kakvi su Mandelbrotove kolekcije, Julia skupovi, Cantorova praina, Kochova pahulja,
44

Steinhausova kriva i sl. Mi smo ve pomenuli jedan fraktalni objekt. To je pravougaonik iji je odnos stranica r = 2 (Sl. 3). Na njemu se moe objasniti osnovna karakteristika fraktalnih objekata: samoslinost. Naime, ako na pravougaonik podelimo simetralom, dobijamo dva nova pravougaonika koji su slini svom roditelju. Deljenjem svakog od njih dobijaju se 4 = 2 2 novih kopija. Posle n deljenja dobiemo 2 n pravougaonika koji su svi istog oblika kao i pra-

Slika 19: G. Mathieu: Blanche dEscaudoeuvres (levo) i H. Michaux Crte No. 4

vougaonici u bilo kojoj od prethodnih n generacija. Nastavimo li tako do beskonanosti, dobijamo neobian objekat: pravougaonik koji je ispunjen beskonanim brojem beskonano malih pravougaonika. Ako takav hipotetiki objekat posmatramo pod mikroskopom, ni pri beskonano velikom uveanju neemo biti u stanju da vidimo nita drugo do ponovo pravougaonik, podeljen na beskonano mnogo manjih. Zanimljivo je da dimenzija fraktalnog objekta moe biti razlomljen broj. Na primer, posmatrajmo trougao na Sl. 20. Ako svaku njegovu stranicu modifikujemo kao to je to uraeno na crteu (b), dobijamo
45

Slika 20: Konstrukcija Kochove krive

estokraku zvezdu. Slinom transformacijom svake od novih stranica zvezde, dobijamo neto sloeniju zvezdu. Nastavimo li tako do beskonanosti, dobijamo pahulju, iji je deo konture prikazan na dnu Sl. 20. Dimenzija ove krive je 1,2616, a svaki, i najmanji deo ove krive je identian celoj krivoj. Jo jedan primer dat je na Sl. 21. Dimenzija konture ove figure, u njenom idealnom vidu je 1,5, videti [15]. Primer iz prirode koji nalazimo u [15] je morska obala. Ako liniju obale posmatramo na mapi, stiemo utisak da je linija obale dodue komplikovana, ali ipak glatka i ureena kriva, dok neposrednim posmatranjem vidimo haotinu granicu izmeu mora i kopna.

46

Ova linija dinamino varira u prostoru i vremenu. Jedan deo te obale ima slian oblik kao cela obala. Jedan od dobrih modela haotinog kretanja je Brownovo kretanje molekula tenosti u sudu. Na Slici 22 prikazan je hipotetini kontinent, ija je obala nastala kao rezultat Brownovog kretanja. Dimenzija te obale je 4 3.

Slika 21: Fraktalna kriva dimenzije D = 1,5

Slika 22: Mapa imaginarnog kontinenta nastalog iz Brownovog kretanja molekula

47

Kao to se mogu modelirati fraktalne krive, mogu se modelirati i fraktalne povri. Jedan primer (priblino) fraktalne povri prikazan je na Sl. 23, uz korienje sredstava raunarske grafike. Prema Queneauovoj podeli, fraktalna matematika estetika je tek u prvoj fazi. Haotine pojave, pa i fraktali, podrazumevaju mnogo sofisticiraniji matematiki aparat od onog koji je primenio Fedorov da bi objasnio zakonitosti kristalografskih matrica, a pre svega statistiku i verovatnou, uz neizbenu primenu sve monijih raunara. Mogunosti i interesantne osobine fraktalne muzike jo ni izdaleka nisu istraene. Ako bi se npr. reprodukovala muzika koju proizvodi Kochova pahulja sa Sl. 20, ona bi bila identina toj istoj muzici, reprodukovanoj na gramofonu sa 1 3 brzine, dok to nee biti sluaj sa muzikom violine. Osobine fraktalne muzike prouava Richard Vose, iz IBM Watsonovog Istraivakog centra.
Slika 23: Fraktalno modeliran reljef

48

ZAKLJUAK I OTVORENA PITANJA

Lepota je u tvojim oima. (Nepoznati autor) U ovom kratkom pregledu nije bilo mesta za detaljnije analize opravdanosti pojedinih metoda Matematike estetike. Treba jo jednom podvui izvanrednu vanost i nezamenljivu pomo raunara. U [25], npr. nalazimo zanimljivu primenu kompjuterske animacije na dokaze pojedinih teorema iz Teorije brojeva. Ideje G. Birkhoffa se moda mogu primeniti na uvoenje estetske mere proizvoljnih krivih linija [22]. Ovde treba napomenuti da su istraivanja u oblasti tzv. krivih slobodne forme donela mnoga nova saznanja o geometriji krivih linija. Budui da se ovakve krive, u matematici poznate kao Bezierove i splajn krive, iroko koriste u dizajniranju krivih povri u industriji aviona, automobila, brodogradnji i slino, postoji obilje iskustava u vezi estetike takvih krivih. Prema Farinu i Sapidisu [22], estetika jedne krive moe se okarakterisati dijagramom krivine. Kriva je dobra (ovi autori koriste uobiajeni engleski termin fair), ukoliko je ovaj dijagram neprekidan, ima potreban znak (dakle odrava konveksnost) i bliska je, deo po deo, monotonoj funkciji sa to je mogue manje monotonih delova. Oni uvode i kvantitativne indikatore: diferenciju prvih jednostranih izvoda krivine u kritinim takama vorovima splajna. Ovaj pristup je u skladu sa naelom G. Birkhoffa da je kriva regularna ukoliko je maksimalna promena njene krivine du krive minimalna. Farin, takoe navodi nain inspekcije povri pomou linija jednake krivine. To su
49

Slika 24: Frazerova spirala

linije upisane na povri, na kojima data povr ima konstantnu krivinu. Ove linije koristio je i Kon-Vossen, ne bi li na povrini lica statue Apolona iz Belvedera otkrio kakvu zakonitost koja bi mu ukazala na tajnu lepote koju ova statua nosi u sebi.

Takoe, nije bilo rei o psihologiji estetskog vienja. To je onaj kamen spoticanja o koji je nauna estetika esto zapinjala. Da li isti zakoni vae za sve posmatrae? Moda je naunik, koji reava problem estetskog vrednovanja nekog predmeta, psiholoki pripremljen za donoenje specifinih zakljuaka? Svakako, nauna estetika mora da rauna sa potekoama koje se mogu ilustrovati na pri-

Slika 25: Dvosmisleni crtei i Getalt psihologija

50

meru optike varke date na Sl. 24 poznate kao Frazerova spirala [10]. Posebna geometrija ove konstrukcije utie na posmatraa da na slici vidi spiralu iako se tamo nalaze samo koncentrini krugovi. Takoe, dvoznanost tree dimenzije, ilustrovane na Sl. 25, prisiljava posmatraa da uloi dodatni napor za razumevanje ovih objekata. Ovo se uspeno moe objasniti Getalt psiholokim teorijama. Meutim, upravo ove dvoznanosti i iluzije proizvode uvek isti efekat na posmatraa, tako da se ovi fenomeni mogu koristiti kao in-varijante i vrste take u daljim prouavanjima. Psiholoko kolebanje u percepciji perspektive koristi Paul Klee u svom akvarelu Stari parobrod (Sl. 26). Sve ovo pokazuje da je matematika estetika tek na poetku svog pohoda. Ako je tano miljenje koje zastupaju neki savremeni filozofi, da polako naputamo epohu do-

Slika 26: Paul Klee: Stari parobrod, akvarel

51

minacije etikih vrednosti i ulazimo u razdoblje nadmoi estetskih principa, ovoj grani estetike tek predstoji period afirmacije.

52

LITERATURA
[1]. J. Aczel: Lectures on Finctional Equations and their Applications, Academic Press, New York 1966. [2]. O. Bihalji Merin: Prodori moderne umetnosti, Nolit, Beograd 1962. [3]. G. D. Birkhoff: Quelques Elements Mathematiques de Lart, Atti del Congresso Internationale dei Mathematici, Bologne, 310 settemre 1928-IV, 1929, 1 pp. 315333. [4]. G. D. Birkhoff: A Mathematical Aprooch to Aesthetics, Scientia, September 1931, 133146. [5]. G. D. Birkhoff: Polygonal Forms, Sixth Yearbook of the National Council of Teachers of Mathematics, Mathematics in Modern Life, 1931. [6]. G. D. Birkhoff: On Drawings Composed of Uniform Straight Lines, Journal de Mathematique, XIX, (1940), No. 3, 739 754. [7]. H. S. M. Coxeter: Angels and Demons, in: Mathematical Gardner, (D. A. Klarnered), Prindle, Weber and Schmidt, pp. 253267, Boston (Ma) and Wadsworth International, Belmont (Ca) 1981. [8]. Yu. A. Danilov: J. Keppler and his Harmony of World, in: Paterns of Symmetry, (M. Senechal and G. Fleck eds.), pp. 256269, Univ. of Massachusetts Press, Amherst (Ma.), 1977. [9]. M. Ghyka: The Geometry of Art and Life, Sheed and Ward, New York 1946. [10]. E. H. Gombrih: Umetnost i Iluzija Psihologija slikovnog predstavljanja, Nolit, Beograd 1984. [11]. B. Grunbaum, Z. Grunbaum, G. C. Shephard: Symmetry in Moorish and Other Ornamenis, Comp. Math. Appl. 12BNo. (1986), 641653.
53

[12]. J. Hadamard: Essoi sur le Psychologie de Linvention dans le Domaine Mathematique, Albert Blanchard, Paris 1959. (Takoe ruski prevod: Sovetskoe Radio, Moskva 1970). [13]. V. Hajzenberg: Fizika i Metafizika, Nolit, Beograd 1972. [14]. C. G. Jung: Psychologie und Alchemic, Walter Verlag AG Olten, Schweiz 1972. (Takoe srpskohrvatski prevod, Naprijed, Zagreb 1984). [15]. J. Keppler: The Geometry of Coastlines: A Study in Fractals, Comp. Math. Appl. 12BNo. (1986), 655671). [16]. L. Kosti: Osnovno Naelo, Kultura, Beograd 1961. [17]. Kh. S. Mamedov: Crystallographic Palerns, Comp. Math. Appl. 12BNo. (1986), 511529. [18]. S. Markus: Matematika poetika, Nolit, Beograd 1974. [19]. E. A. Po: Odabrana dela, Nolit, Beograd 1974. [20]. R. Queneau: La place des mathematiques dans la classification des sciences, Albert Blanchard, Paris 1962. [21]. E. Rozsa: Symmetry in Muslim Arts, Comp. Math. Appl. 12BNo. (1986), 725750. [22]. N. Sapidis, G. Farin: Automatic fairing algorithm for B-spline curves, Computer Aided Design 22 (1990), 121129. [23]. P. Scharfenberg: On the Symmetries in the Graphic Art of Horst Barting, Comp. Math. Appl. 12BNo. (1986), 883 893. [24]. H. Weyl: Symmetry, Princeton University Press, Princeton 1952. [25]. A. A. Zenkin: Kognitivnaya Kompjuternaya Grafika, Nauka, Moskva 1991.

54

SKRIVENI BROJ: EGZEGEZA TRANSCEDENTNOG

Leto je bilo na izmaku, a ja shvatih da je knjiga udovina. Borhes, Peana knjiga

ZAGONETKA

sali more; Deset lakata bjee mu od jednog kraja do drugog, okruglo unaokolo, a pet lakata bjee visoko a unaokolo mu bjee trideset lakata. 1

U ovom odlomku, poznavaoci Starog Zaveta svakako prepoznaju stih 23 iz 7-mog poglavlja Prve Knjige o Carevima ili, krae 1 Car. 7, 23. Ovo poglavlje govori o jednom od najveih neimarskih poduhvata ikad preduzetih u Hebreja o zidanju Prvog Hrama Jerusalimskog po nareenju cara Solomona. Vreme: IX vek pre Hrista. Mesto: stenovito brdo Ofel u Jerusalimu. Za graditelja hrama car je odabrao Hirama iz Tira od plemena Naftalimova koji, kao i njegov otac bejae umjetnik mjedarski (1. Car. 7, 14). Hram je graen od kamena i livanske kedrovine. U kame1

Citati iz Starog Zaveta su prema prevodu . Daniia. 55

Slika 1: More iz hrama cara Solomona (rekonstrukcija)

nolomima i na sei stabala radila je vojska od oko 150.000 podjarmljenih Hananaca. Velika panja poklonjena je hramovnom nakitu. Hiram je glavne delove hramovnih ukrasa izlio od bronze, zlata i srebra: stubove sa biljnom ornamentikom, postamente sa ivotinjskim figurama, obredne posude i, izmeu ostalog more objekt o kome govore stihovi 2326 7-og poglavlja Prve Knjige o Carevima. To je, ustvari, bio veliki bronzani rezervoar s vodom, u obliku ljiljanovog cveta koji je svetenicima sluio za pranje rtvenih ivotinja (Sl. 1). Stajao je na leima dvanaest bronzanih volova, u predvorju Solomonovog hrama. Prenik posude, prema Zuidhofu, bio je oko 5 m, visina oko 2,5 m a zahvatala je priblino 45.000 litara. I pored ove masivnosti, posuda je delovala skladno i elegantno jer debljina mu bejae s podlanice, a kraj mu bee kao kraj u ae (1. Car. 7, 26).

56

Danas postoje dve varijante Starog Zaveta: Hebrejsko-protestantska i katolika. Prva se oslanja na tzv. masoretski kanon, tj. na verziju hebrejskih redaktora Biblije koji su u vremenu od VIIX veka n.e. uporeivali rukopise Starog Zaveta i na taj nain doli do kanonskog teksta. Pravoslavna verzija Biblije dri se ovog kanona. Stari Zavet po ovom kanonu sadri 39 knjiga meu kojima su dve Knjige o Kraljevima (u pravoslavnoj redakciji, to su Knjige o Carevima) iza kojih slede dve Knjige o Dnevnicima koje se zajednikim imenom zovu Paralipomenon to znai ono to je proputeno. Svrha ukljuivanja Knjiga Dnevnika u kanon je dopuna prethodnih 12 knjiga, mada se, ustvari, mnogi dogaaji ponavljaju, pa se ponavlja i pria o gradnji Hrama. Tako se stih, citiran na poetku, doslovce ponavlja u 2-gom stihu 4-tog poglavlja Druge Knjige Dnevnika (2 Dnev. 4, 2). Svete knjige su predanja vieslojnih znaenja. Tako, Biblija esto govori jezikom brojeva i mera. Zapadnoj misaonoj tradiciji ovaj jezik nije svojstven pa joj je zato esto nerazumljiv. Broj je izuzetak ali i snana potvrda ovog stava. Drugim reima, Zapadni mislioci su nastojali da iz Svetog Pisma dokue vrednost ove, nadasve vane prirodne konstante, a kada su u Knjizi pronali odgovor, nisu ga razumeli. Jer, odnos obima mora i njegovog prenika, daje vrednost broja iz Hebrejske Biblije Heb = 3 , a mnogo tanija vrednost ove konstante bila je poznata 1500 godina pre vremena pisanja Knjige o Carevima (V ili VI vek p.n.e.). Ovaj paradoks nije promakao ve ranim tumaenjima Knjige, hermenautiarima i ljudima od znanja iz antike, a oduvek je privlaio panju matematiara.

57

PARADOKS
Danas svi znamo iz elementarnog matematikog obrazovanja da je 3,14 . Oni koji su upamtili mnemotehniku ifru jo i krug u koli upoznaje prebrojavanjem slova dobijaju poboljanu vrednost 3,14159 . Danas, uz pomo kvalitetnih programa za numerika izraunavanja, broj decimala broja je, praktino ogranien samo vremenom rada raunara. Broj je beskonaan, kao i Borhesova Peana knjiga. On spada u tzv. iracionalne brojeve, koji se ne mogu, u dekadnom brojnom sistemu, izraziti konanim brojem decimala. Meutim, on spada u onu grupu iracionalnih brojeva koji se ne mogu konstruisati, za razliku od npr. broja 2 . Konstruisati broj, znai, pomou lenjira i estara odrediti du ija je duina jednaka datom broju. Ovakvi brojevi se zovu transcedentni. L. Euler je 1775-te godine postavio hipotezu o transcedentnoj prirodi broja . Sto sedam godina taj problem je bio otvoren, da bi, najzad, 1882-ge godine F. Lindemann dokazao njegovu transcedentnu prirodu. Time je reen jedan mnogo stariji problem koji je nerazluivo vezan za broj : problem kvadrature kruga. Koliko danas znamo, ovaj problem potie od Anaksagore iz Klazomene (500428 p.n.e.). Dok je leao u atinskom zatvoru optuen za bezbonost jer je, pored ostalog, uio da Sunce nije boanstvo ve nebesko telo, Anaksagora je vreme prekraivao bavei se kvadraturom kruga. Problem se sastoji u konstrukciji kvadrata jednake povrine kao zadati krug. Poev od Anaksagore, gotovo svi veliki umovi geometrije i matematike su se oprobali na ovom problemu. Lindemannov dokaz reava problem time to dokazuje
58

njegovu nereivost. Jer konstrukcija kvadrata svodi se na konstrukciju broja , a budui da je on transcedentan nemogue ga je konstruisati. Sada moemo postaviti pitanje: Zbog ega u Prvoj Knjizi o Carevima nailazimo na tako grubu procenu broja , tj. Heb = 3 ? Mogua su tri odgovora: 1. Redaktori Biblije nisu znali za taniju vrednost ; 2. Znali su, ali iz nekog razloga nisu saoptili to to su znali; 3. Znali su, a taniju vrednost su prikrili negde u tekstu; Prvu pretpostavku moramo odmah odbaciti. Redaktori Svetih spisa koji su kasnije uli u Bibliju, bili su svetenici rabini. Kao i u sumero-vavilonskoj i egipatskoj duhovnoj tradiciji i kod Hebreja je ovim svetim ljudima bilo povereno uvanje znanja i vetina nad svim onim to je predstavljalo duhovno jezgro naroda. Naavi se u sreditu najvanije komunikacije Starog sveta, oni su bili u prilici da naue mnoga nova znanja i tehnologije. Veze izmeu Izrailjaca i dve velike civilizacije tog doba su viestruko isprepletane. Predvoeno patrijarhom Avramom Izrailjsko pleme potrailo je Obeanu zemlju oko 1850-te godine p.n.e. naputajui Mesopotamiju, zemlju svojih predaka. Jedan deo izrailjskog naroda bio je u egipatskom ropstvu i oko 1250-te godine p.n.e. i pod Mojsijevim vostvom izaao je iz Egipta.

59

Mojsije je bio egipatski svetenik, a i mnogi njegovi sunarodnici, koji su uestvovali u ovom poduhvatu, zauzimali su vana mesta u piramidi egipatske drave. Najzad, upravo u vreme formiranja masoretskog biblijskog kanona, delovi hebrejskog naroda odvoeni su ak tri puta u haldejsko ropstvo, ako se ne rauna nepovratno odvoenje stanovnika Samarije u Asiriju, posle osvajanja ove nepristupane tvrave od strane Sargona II, 721-ve godine p.n.e. Tako je Asurbanipal, 642-ge godine odveo cara Manaea u ropstvo u Ninivu; njegov naslednik Nabukadonosor 598-me godine u Vavilon alje cara Joahina, s tim to s njim polazi i prorok Jezekelj i jo 8.000 Judejaca. Najzad, Sadekija, poslednji judejski car posle pada Jerusalima, 587-me godine polazi na isti put zajedno sa desetinama hiljada sunarodnika. U Vavilonskom ropstvu, mnogi judejski svetenici su nastavili svoju delatnost i radili na obnovi duhovnog blaga. U tom smislu, dodiri sa naukom i kulturom Vavilonaca i Egipana bili su neizbeni. S druge strane, znamo da su Vavilonci poznavali broj kroz njegovu priblinu vrednost Vavilon 3 1 8 = 3,125 . Ova vrednost je pronaena na ploici sa klinastim pismom koja je otkopana 1936-te godine na lokalitetu u blizini arheolokih ostataka Vavilona. Naime, ploica je sadravala vrednost odnosa 6 r C gde je r poluprenik a C obim kruga. Broj 6 r C je odnos obima pravilnog estougla upisanog u krug i obima tog kruga (Sl. 2, levo). Smatra se da je

60

vrednost Vavilon koriena u Mesopotamiji oko 2000-te godine p.n.e. Egipatska varijanta bila je neto bolja,

Egipat (16 9) 2 = 3,1605 ,

i takoe je bila poznata oko 2000-te godine p.n.e. Svedoanstvo o tome je poznati Rhindov papirus koji je nazvan prema njegovom prvom vlasniku, antikvaru Henryju Rhindu koji je dokument nabavio u Egiptu, 1858-me godine. Papirus predstavlja svojevrsni zbornik matematikih problema koje je prepisao izvesni Ahmes sa nepoznatog originala, oko 1650-te godine p.n.e. Do pribline vrednosti (16 9 ) 2 , Ahmes dolazi tako to kvadrat deli na 9 manjih jednakih kvadrata, svaki povrine 9 kvadratnih jedinica (Sl. 2, desno). Povlaenjem dui AB, CD, EF, GH, dobija se osmougaonik koji preseca dati krug u 8 i dodiruje ga u 4 take, i ija se povrina ne razlikuje mnogo od povrine kruga, a jednaka je povrini 7 manjih kvadrata. Iz-

Slika 2: Izraunavanje broja prema vavilonskom (levo) i egipatskom izvoru (desno)

61

jednaujui ove dve povrine, i uzimajui da je 7 9 = 63 priblino 64 = 8 2 , dobijamo (9 2 ) 2 = 8 2 , tj.

Egipat (16 9) 2 .
Moe li se braniti teza da su vrednosti Egipat i Vavilon , prole nezapaeno od hebrejskih rabina ako se zna da su upravo oni imali brojne kontakte sa egipatskim i haldejskim svetenstvom? Pa i da je tako, i najjednostavnije merenje obima kruga nacrtanog na vlanom pesku pomou dva tapa i jednog kanapa, lako pokazuje da se prenik sadri u obimu vie od tri puta. Viak koji se tom prilikom dobija uopte nije zanemarljiv. Na primer, kod kruga prenika 2 m, ovaj ostatak ima duinu od oko 628 cm. Drugu pretpostavku odbacujemo jo bre. Znati tajnu broja a ne uneti to znanje u Svete spise neto je krajnje neverovatno. Tekstovi ove Svete knjige su predstavljali re Boju. Da li bi mudri sedi svetenici rizikovali zamenu istine poluistinom bez opasnosti da zbog toga navuku nesreu na svoj narod do koga im je pre svega bilo stalo? Jer, treba se podsetiti da je itav smisao hebrejske verske tradicije upravo ivot u saglasnosti sa tradicionalnom Jehovinom verom i njegovim zakonima. Ostaje trea, najloginija ali i najzanimljivija hipoteza: redaktori Biblije su znali taniju vrednost broja od vrednosti Heb = 3 , koja se dobija iz stiha 1 Car. 7, 23, ali su to iskazali u skrivenoj formi.

62

POKUAJI EGZEGEZE
Egzegeza je vetina tumaenja biblijskih tekstova. itava nauka, hermenautika, teorijska je osnova za egzegezu. Mnoge generacije rabina tumaile su sporne delove Svete knjige kroz vekove. Tako je bilo i sa stihom 1 Car. 7, 23, koji je zbunjivao i traio objanjenje. Jedan od zanimljivih pokuaja vezan je za Rabi Nehemiju, koji je iveo i radio u Palestini oko 150-te godine n.e. neposredno posle neuspelog ustanka Bar-Kohbe protiv Rimljana, koji je doveo do Dijaspore. Nehemija je autor prve hebrejske knjige o geometriji Minat-ha-Midot, u kojoj komentarie sporni stih. Da bi ovo tumaenje bilo jasnije moramo napomenuti da Daniiev slobodni prevod dela stiha koji govori o obimu mora a unaokolo mu bjee trideset lakata nije sasvim taan. U doslovnom prevodu ovaj odlomak glasi: i ue duine trideset lakata obuhvatalo ga je unaokolo, tj. pominje se re ue (vrpca, traka) Vratimo se Nehemijinom tekstu iz Minatha-Midota, u kome se kae: Krug ima tri aspekta: obim, irinu i pokriva. ta je obim? To je duina ueta koje obuhvata krug; jer je napisano I ue duine trideset lakata obuhvatala ga je unaokolo. ta je irina? To je prava linija od jednog do drugog kraja; jer je napisano Od jednog kraja do drugog. A pokriva je sam po sebi, povrina. Nekoliko redova nie on nastavlja: I ako elite da izraunate obim, pomnoite irinu sa 3 1 7 Ovde je Rabi Nehemija upotrebio Arhimedovu vrednost broja , tj. 3 1 7 3,142857 , do koje je naunik iz Sira63

kuze doao u III veku p.n.e., dakle, bio je poznat Nehemiji, i on u nastavku teksta osea potrebu za objanjenjem nepoklapanja Heb = 3 i Arhimedove vrednosti: Kako ueni ljudi tvrde da se obim kruga sadri u njegovoj irini 31 7 puta, treba jednu sedminu odbiti na debljinu zidova mora, tako da ostaje obim od trideset lakata. Ovo bi moglo biti dobro objanjenje. Dakle deset lakata je prenik meren izmeu spoljanjih ivica mora, dok je obim meren iznutra. Na ovaj nain proizilazi da je debljina zidova posude oko 10 cm, to se poklapa sa delom stiha 1. Car. 7, 26 debljina mu bejae s podlanice, ali se nikako ne poklapa sa njegovim nastavkom a kraj mu bee kao kraj u ae. Naime, na samom kraju, dakle na bridu posude gotovo da nije bilo razlike izmeu unutranjeg i spoljanjeg, a teko je prihvatiti da je prenik meren kod otvora posude a obim negde na sredini. To bi bilo isto kada bi broj definisali kao kolinik obima boce Coca-Cole na najirem mestu i prenika njenog grlia. Bilo je jo pokuaja da se nesklad izmeu Heb = 3 i stvarne vrednosti broja objasni geometrijom posude. Tako, nemaki dogmatski komentatori Biblije iz XVIII veka tvrde da je more moralo imati estougaoni oblik iako se u spornom stihu jasno kae da je bilo okruglo unaokolo. Slino ovome, autori Almkvist i Brend, u jednom lanku iz 1988-me godine napominju da pojmove okruglo i duboko treba interpretirati slobodno, i da je prema tome, more moglo biti eliptinog oblika. Gematrijska egzegeza: Heb 3,14154094
64

Biblija je spis vieslojnih znaenja. To je bila i pre masoretske redakcije, kada je postojala samo kao usmeno predanje a zatim kao petoknjije Tora (Thora). O tome srednjevekovni filozof i pesnik Rabi Moe ben Nahman poznat kao Nahmanid kae: Sve to je Mojsiju, naem uitelju preneto kroz etrdeset devet kapija razumevanja, zapisano je u Tori otkriveno ili skriveno u reima, u brojevnim ekvivalentima pojedinih slova ili u obliku slova tako da su napisana ili normalno ili sa malim izmenama u obliku, izvijenim ili kitnjastim slovima ili drugim izmenama Slova hebrejskog alfabeta su, davno pre podizanja Prvog Hrama, tradicionalno koriena za potrebe numerisanja, pa su shodno tome, imala brojne vrednosti. Standardna numeracija slova hebrejskog alfabeta je sledea:

Dakle, mogue je izraunati numeriki ekvivalent neke hebrejske rei jednostavnim sabiranjem brojanih vrednosti pojedinih slova od kojih se ta re sastoji. Ovaj metod poznat je kao gematrija. U svojim radovima iz 1962ge i 1968-me, Rabi Matitiahu HaKohen, koji je pisao pod pseudonimom Maks Munk, izneo je orginalnu egzegezu vezanu za stih 1 Car. 7, 23, koji u Hebrejskom originalu izgleda ovako:

65

Naime, uporeujui taj stih sa identinim stihom 2 Dnev. 4, 2, HaKohen ukazuje na to da hebrejska re koja se prevodi sa ue (u engleskoj verziji to je re line) nije napisana na isti nain. Naime, u Knjizi o Carevima ona je napisana po pravilima pisanih rei dok u Knjizi Dnevnika stoji njena fonetska varijanta. Prema hermenautici, to znai da je duina ueta koja opasuje hramovnu posudu data samo priblino. Koristei brojane ekvivalente hebrejskih slova lako

se moe izraunati numeriki ekvivalent pisane verzije rei ue i to je 111, dok je numeriki ekvivalent fonetske verzije iste rei 106. Dakle varijabilna re, kada se prvi put pominje (Knjiga o Carevima) ima gematrijski kd 111, dok ista re u drugom pominjanju (Dnevnici) ima kd 106. Ima li ta prirodnije nego formirati razlomak ta dva kda 111 106 i tim faktorom pomnoiti provizornu vrednost Heb = 3 ? Tako se dobija nova, korigovana vrednost Heb = 3 15 106 to daje

Heb 3,1415094

66

to je tanost do etvrte decimale, a to je, s obzirom na vreme kada je Prva Knjiga o Kraljevima pisana (oko VII vek p.n.e.), bila basnoslovna tanost, ak bolja od one koju su znali starogrki matematiari Gr = 22 7 3,142857 !

OTVORENA PITANJA
Na XVII Kanadskom Kongresu o Istoriji i Filozofiji Matematike (Queens University, Kingston, Ontario) maja meseca 1991-ve, Edvard Belaga iz Nacionalnog Istraivakog Centra Luj Paster u Strazburu, raspravljajui o HaKohenovoj egzegezi, pita se zbog ega autor Prve knjige o Carevima, a to je prema predanju prorok Jeremija, nije jednostavno ispisao tane mere obredne posude i tako otkrio taniju vrednost broja . Meutim, da je Jeremija tako uradio, stih 1 Car. 7, 23 bi glasio ovako: I sali more; Deset lakata bjee mu od jednog kraja do drugog, okruglo unaokolo, a pet lakata bjee visoko a unaokolo mu bjee trideset jedan lakat i jo etiristotine petnaest hiljaditih delova od jednog lakta. Odmah pada u oi rogobatnost ovog stiha u odnosu na daleko skladniji njegov sadanji oblik. Naime odnos: trideset lakata obima prema deset lakata prenika je mnogo pogodniji za ritualne svrhe zbog svoje fonetske jednostavnosti. O tome srednjevekovni filozof Rabi Moshe ben Maimon, poznatiji kao Majmonid, kae: odnos obima kruga prema njegovom preniku ne moe se saznati ali se moe dati priblino i ta priblina vrednost koju koriste ljudi od nauke je

67

3 1 7 Kako nije moguno doi do tanog odnosa, oni (hebrejski tekstovi) pretpostavljaju da je to ceo broj (=3).

Dakle, tekst Biblije je prilagoen praktinim potrebama laika, kojima tanost broja ne znai mnogo, dok je poboljana vrednost namenjena samo upuenima. Ako se setimo srednjevekovnog duhovnog ambijenta koji je dobrim delom kreirala inkvizicija, moemo oprostiti Majmonidu i Nahmanidu, koji su sasvim sigurno bili upueni ali nisu smeli o tome da napiu ni slova. Ovakvi duhovni pritisci doveli su do otuivanja ideje Hrianstva koja se sve vie gubila u beskrajnim teolokim raspravama i postajala sve apstraktnija. Kao posledica ovog neurotinog rascepa pojavila se i potreba strogog odvajanja legalne vrednosti broja = 3 od njegove ezoterine vrednosti 3,141509 koji otkriva egzegeza.

LITERATURA
[1] Beckmann P, A History of , St. Martins Press, New York, 1971. [2] Belaga, S. E. G., On the rabbinical Exegesis of an Enchanced Biblical Value of , Publication Inst. Res. Math. Advan. 1992.

68

PRILOG:
Vremenska linija koja pokazuje simetriju dogadjaja zidanja hrama i Velike izme kada se Crkva definitivno podelila na Istonu i Zapadnu: hram 2000 HRIST izma +2000

Rana istorija Izrailja i gradnja hrama

Prvo pismo (Sumer); Prvo dravno ureenje, Rana 3200 Sumer, Akad, Egipat (staro carstvo-piramidebronza 2200 poetak trgovine) 2000 Izlazak iz Mesopotamije (1. EGZODUS) Vreme patrijarha 1400 Avram, Isak, Jakov 1792 1750 Pozna 1550 1740 bronza 1200 1200 Hamurabi, vladar Vavilona Hiksi u Egiptu 1250 Izgon Josifa odlazak u Egipat sinova Jakovljevih Izlazak iz Egipta (2. EGZODUS)

Srednja 2200 bronza 1550

U egipatskim tekstovima se pominju gradovi: Jerusalim, Akelon, Sihim, Vet-San

Isak Navin prelazi Jordan i uvodi Jevreje 1230 u Obeanu Zemlju

12001020 SUDIJE 10201000 SAUL prvi car Jevreja 1000961 DAVID SOLOMON GRADNJA HRAMA 961931 raspad Solomonovog carstva na severno (Izrailj) i juno (Judeja) Sargon II, car Asura (Asur, Asir blaeni) 721 osvaja Samariju pad severnog carstva Asurbanipal, car Asura i Vavilonije odvodi u 642 ropstvo cara MANASIJU i deo stanovnitva u Asur Nabukadonosor odvodi u ropstvo cara 598 JOAHINA Osvajanje Jerusalima i pad junog carstva 586 (Judeje), car SEDEKIJA odveden u ropstvo sa desetinama hiljada Jevreja

Vrednosti broja onako kako su bile poznate u starom veku

Egipat Vavilon Biblija Arhimed Izrael izvorni izraz decimalni 3,1605 3,125 3 3,142857 3,1415094 racionalni
256 81 25 8

MASORETSKI KANON

USMENA PREDANjA

neprekidni [3;] [3;7] [3;7,15]

(16 ) 2 9
1 38

3
1 37 15 3 106

3
22 7 333 106

i sedam e vremena proi preko tebe dokle pozna da Vinji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoe.

4:25
70

PONONE REFLEKSIJE O SIMETRIJI

e simetrija je sloenica starogrkog porekla i sastoji se od prefiksa syn (uz, zajedno) i korena metron (meriti). Prema pravilima starogrke Gramatike krajnje n u prefiksu prethodi slovu m i zbog toga se transformie u m dajui re symmetron sa znaenjem meriti zajedno. Tako ova kovanica dobro definie osnovnu osobinu simetrinog objekta: njegovi delovi imaju istu meru ravnomerni su. Ravnomernost delova moe, ali ne mora znaiti njihovu podudarnost. Takoe, objekat moe, ali ne mora da bude ni predmet ni ivo bie. Ali ak i u najjednostavnijim pojavnim oblicima kao kod simetrije leptira ili kristala dijamanta (Sl. 1.) simetrija predstavlja jo uvek beskrajni izvor tajanstvenog smisla i izazova koji inspirie. Dovoljno je primetiti da taj konkretni sluaj predstavlja dve sutinski razliite simetrije. Iako su i leptir i kristal trodimenzionalni objekti simetrija leptira je dvodimenzionalna dok je simetrija dijamanta trodimenzionalna. Ravan u kojoj lei leptir je samo jedan od beskonano mnogo presenih ravni koje prolaze kroz osu kristala pa se moe rei da se u simetriji kristala sadri beskonano mnogo leptirovih simetrija. To moe da navede na zakljuak da dijamant ima beskrajno savreniju strukturu od leptira jer je beskrajno jednostavniji. Naravno, zakljuak je ispravan ako se pod strukturom podrazumeva geometrijska struktura tj. koliina

71

Slika 1: Dve simetrije: leptir i dijamant

informacija potrebna da se objekat formalnim jezikom opie u odgovarajuem ambijentnom prostoru. Kroz istoriju ljudske duhovnosti potpuno ravnopravno, sasvim opravdano ali unutar nepojmljivo nepovezanih tokova, odvojeno jedna od druge, razvijala se svest o simetriji i njenom znaaju. Tako je vanost simetrije uoena nezavisno u muzici, arhitekturi, biologiji, slikarstvu ali pre svega u fizici i matematici. Sasvim je izvesno da je meu prvima, termin simetrija upotrebio Vitruvije (Marcus Vitruvius Pollio, c. 9020 pre Hrista.), antiki arhitekt i teoretiar arhitekture. Svoju izuzetnu slavu u arhitekturi Vitruvije je stekao vrsto se drei pitagorejskih principa proporcije. U poetku (krotonski period), Pitagora je svojim uenicima preneo ideju o tri glavna tipa proporcije: aritmetikoj, geometrijskoj i harmonijskoj. Naziv za geometrijsku proporciju bio je analogija (analogia) i ona se predstavlja odnosom a : b = c : d . Vitruvije u svom epohalnom delu O arhitekturi utvruje da je sklad jedne graevine posledica simetrije koja se izvodi iz analogije, tj. geometriske proporcije. Tako, on kae: Simetrija je usklaenost mera izmeu razliitih elemenata dela i

72

izmeu tih izdvojenih elemenata i celine Kao u ljudskom telu ona proistie iz proporcije one koju Grci zovu analogija saglasnosti izmeu svakog dela i celine Ta simetrija ravna se prema modulu, etalonu zajednike mere (za delo koje se razmatra), to Grci zovu posotes (broj) Kada se jo i svaki znaajan deo graevine prikladno razmeri u odnosu na visinu i irinu, irinu i dubinu i kada svi ti delovi imaju mesto u totalnoj simetriji graevine, onda dobijamo sklad (harmoniju). Meutim, osim sklada i vizuelne prijatnosti vanost simetrije je u principu redukcije. Naime, koliina informacija potrebna da se neki objekat izgradi, raste sa njegovom nepravilnou i obratno, opada sa pravilnou. Na primer sfera,

Slika 2: De Architectura, klasino delo Marka Vitruvija

73

Slika 3: Konstrukcija Guhyasamaja mandale, manastir Nechung, (Dorje Drak-den) Tibet

edan od najpravilnijih trodimenzionalnih objekata zahteva samo dve informacije da bi bila konstruisana: poziciju centra i poluprenik. Jednostavnije reeno, da bi nainili strategiju gradnje nekog objekta za koji znamo da poseduje ogledalsku simetriju, potrebno je da nau gradnju svedemo samo na polovinu objekta, a druga polovina se kompletira jednostavnim ponavljanjem onih delova koje smo ve izgradili. Dakle, simetrija kao posledica primene proporcija, u sebi sadri bar dve pogodnosti: pojednostavljuje gradnju i (istovremeno) podie estetski nivo graevine inei je tako prijatnom za upotrebu. Tir (Tiersch) u svom delu Die Proportion in der Architektur analizira lepe graevine proteklih epoha: Posmatrajui najuspenija dela svih vremena, utvrdili smo da se u svakom od njih ponavlja jedna osnovna forma i da delovi kompozicijom i rasporedom obrazuju sline figure Harmonija potie samo iz ponavljanja glavne figure dela u njegovim celinama. Tirov zakljuak je univerzalan i moe se primeniti i na muzika, likovna i literarna dela svih epoha. Mandale su obavezni deo rituala tantrike inicijacije. Mandalu prave mladi monasi koji se spremaju za in inicijacije i

74

to od obojenog peska koji se posipa na posebno konstruisanu matricu. (Sl. 3.) prikazuje geometriju konstrukcije Guhyasamaja mandale. Osnovu ini centralni kvadrat koji je dimenzija 8 8 jedinica. Vertikalna osa kvadrata usmerena je u pravcu severoistoka. Zatim se konstruiu etiri podudarna kruga prenika 12 jedinica. Posle toga matrica se dalje uslonjava sistemom manjih i veih kvardata i koncentrinih krugova. Kad je matrica spremna paljivo se naspe pesak u jasnim bojama. U ovom sluaju dominira zelena, oker, zlatno-uta i crvena boja. Proces izrade mandale traje i po nekoliko meseci i odvija se u posebnoj prostoriji manastira na nekoj vrsti oltara. Posle obreda mandala se unitava a njen pesak se prosipa u najblii potok. Da li je osmostruka simetrija Guhyasamaja mandale od esencijalne vanosti za izraavanje religioznih oseanja budistikih vernika? Naravno da jeste. U budistikoj tantrikoj tradiciji mandala je slika Deviakre boanskog toka koji se okree oko centra sveta. Svojim okretanjem od donosi promene ali osa toka je nepokretna. To je istono reenje zagonetke o nepokretnom pokretau i osnova neprekidnog toka raanja i umiranja (u starogrkoj filozofiji: genesis kai ftora). Dakle, kruno kretanje kao osnova periodinog stalnog vraanja je savrenije od translatornog i zbog toga postaje sinonim boanskog. Aristotel je takoe primetio ovu boansku osobinu krunog kretanja i izrazio je lepim zakljukom da krunom kretanju, za razliku od translatornog, nije potreban novi prostor. Mandala prikazuje jedan trenutni poloaj velikog boanskog toka. Ali ne bilo koji poloaj, ve onaj koji se poklapa sa koordinatama strana sveta sa ruom vetrova. U

75

Slika 4: Rotaciona simetrija kao sredstvo redukcije informacija

centru mandale uvek se nalazi neko boanstvo u nekom od mnogih reinkarnacija. Prema nazivu boanstva i stanju reinkarnacije dobija ime i mandala. Jedno od najpopularnijih boanstava oko kojih se izgrauje mandala je Vajravarahi. U uvenoj phag-mo mngon-byung dkyil-khor mandali koju nalazimo u kolekciji mandala iz XIIIXVI veka, najveoj na zapadu, Rossi & Rossi (London), vidimo Vajravarahija okruenog sa 8 strana: sa istoka Dakinijem, sa severa Lamom, sa zapada Khandarohom, sa istoka Rupinijem, zatim sa jugoistoka posudom sa supstancom prosvetljujua misao (bodhicitta), sa jugozapada posudom sa krvlju, sa severozapada posudom koja sadri pet nektara (pancamirta) i sa severoistoka posudom sa pet supstanci za prosvetljenje (pancapradipa). Vratimo se sada krunom kretanju. Ako se na jedan likovni motiv (Sl. 4, levo) primeni Zakon krunog kretanja oko utvrene ose i kretanje se zaustavi posle 2 3 kruga dobijamo sliku koja ima rotacionu simetriju treeg reda (potrebna su tri okreta za 2 3 kruga da bi slika dola u poetni poloaj) (Sl. 4, sredina). Rotaciona simetrija nekog predmeta znai da je koliina informacija koja opisuje itav objekat

76

umanjena za red simetrije. Mnogi organizmi u prirodi odlikuju se rotacionom simetrijom (Sl. 4, desno). Kruna simetrija je karakteristino svojstvo organizma na niem stepenu evolucije. Sa specijalizacijom pojedinih delova organizama koji su na viem stepenu razvojne lestvice gubi se simetrija. Dakle, za formiranje organizma sisara potrebno je vie informacija nego za formiranje jednog mekuca ali ipak mnogo vie nego za formiranje jedne radiolarije. Za radiolariju opet, vie nego za neki virusni bacil itd. Poseban deo fitologije bavi se morfologijom biljaka. Simetrija je prisutna u izobilju u svakoj vrsti. Poseban znaaj se pridaje prouavanju simetrije skrivenosemenica (cvetnica) kod kojih glavna osa raenja prolazi kroz stablo i koren. Rast je posledica pojave novih elija u blizini vrnog i korenog apeksa. Simetrija u odnosu na glavnu osu je evidentna u rasporedu bonih izdanaka. Zaeci novih listova i izdanaka nalaze se u konusnom vrhu stabla koje raste, u oblasti koja se zove meristen. Simetrija sveg rastinja sadri se unutar meristena. Porast bonih izdanaka se poveava sa udaljenou od apeksa ili meristena a njihov raspored ( filotaksija ) je sadran u informacijama koje se uvaju u elijama meristena. Ove informacije se mogu predstaviti razlomkom kome u brojiocu stoji broj okretaja koji se izvode po zavojnoj liniji uzdu vetrikalne ose stabla izmeu dva susedna lista sa istim poloajem po vertikali (ortostih) dok u imeniocu broj vertikalnih listnih redova (ortostihova). Kod nekih biljaka (ulmus americana, na primer) listovi se nalaze na svakom kolenu sa suprotne strane. Takva biljka, dakle, ima dva ortostiha a potreban je jedan okret da bi se stiglo do sledeeg lista istog ortostiha. Ovo su najjednostavnije fitotaksije i njih karakterie razlomak . Dakle, ponovo pitagorejski odnos,

77

ponovo razmera. Proueni su svi mogui odnosi fitotaksije biljaka i oni ine niz:
1 1 2 3 5 8 13 21 34 , , , , , , , , , 2 3 5 8 13 21 34 55 89

Primetimo da u ovom nizu postoji pravilnost: zbir brojioca dva uzastopna razlomka ini brojilac sledeeg a isti zakon vai i za imenioce. Niz brojioca 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, je poznati Fibonaijev niz. Kolinik dva sukcesivna lana ovog niza tei ka graninoj vrednosti = 1+ 5 = 1,6180339887498948482045868343656 2

koji se zove Zlatni broj ili Zlatni presek. Ulogu Zlatnog broja intuitivno su nasluivali Pitagorejci kao i Platon jer se ovaj broj javlja pri konstrukciji pravilnog petougla. Zanimljivo je da niz fitotaksija konvergira broju 0,381966 kome odgovara granini ugao obrtanja oko ose stabla od 137 30 i 28, i koji se naziva idealnim uglom. Brojevi 34, 55 i 89 iz Fibonaijevog niza pojavljuju se u rasporedu semenki

Slika 5: Ravno ogledalo kao sredstvo za konstrukciju simetrinih svetova: Escher

78

suncokreta. Prvim iskustvima simetrije uglavnom treba da zahvalimo ogledalu. Obino, ravno ogledalo deli prostor na dva dela ali pridruuje mu se i jedan novi prostor, prostor iluzije. Ba zato to slika u ogledalu deluje trivijalno ne nalazimo u njoj nita posebno zanimljivo. Meutim, slika u ogledalu, sem to je simetrina slika prednje polovine prostora, krije i mnoge druge neobinosti. To emo uvideti ako probamo da procenimo veliinu koju slika predmeta zauzima na po-

Slika 6: Modifikacija simetrije: reljefni ukras sa jedne crkve u Srbiji (levo) i slika Hansa Hartunga (desno).

vrini ogledala, na primer naa glava. Ovu enigmu ogledalske simetrije uspeno doarava holandski grafiar Maurits Cornelis Escher (Sl. 5). Matematiki opis ogledalske simetrije je jednostavan i zahteva samo negativne brojeve. Ali primene ove vrste simetrije su bezbrojne i idu od kvantne mehanike do hirurgije. Ogledalska simetrija zbog svoje trivijalnosti nije pogodovala umetnicima. Zbog toga je bilo uvek potrebno modifikovati je do naboja umetnikog izraza. Na (Sl. 6.) data su dva takva primera. Prvi je reljefni motiv sa ukrasa na jednoj

79

Slika 7: Translatorna simetrija: Hamurabijeva palata i kristalna jedinica zlata.

srpskoj crkvi. On prikazuje dve mitske ivotinje postavljene u poloaj ogledalske simetrije. Meutim, njihov pokret izvijanja vrata ingeniozno unosi treu dimenziju i naruava puko suvoparno ponavljanje motiva. Drugi primer je apstraktno delo Hansa Hartunga. Na slici vidimo niz vertikalno usmerenih linija, od pravih do lako savijenih. Uoavaju se dve osnovne mase dobijene grupisanjem linija. One zamalo ine simetrini motiv, ali je simetrija naruena veim grupisanjem linija sa jedne strane i blagim povijanjem veine od njih. Na ovaj nain estetski doivljaj je intenzivniji. Druga velika grupa simetrija je translatorna simetrija. Ona podrazumeva ponavljanje motiva u ravni ili prostoru. Ova simetrija se primenjuje u arhitekturi od najstarijih vremena u obliku frizova (Sl. 7, levo) i poploavanja. Na primeru translatorne simetrije moe se uoiti osnovna matematika karakteristka simetrije. Objekat A je simetrian ako se primenom neke transformacije T on ne menja. Krae, ako je A = T ( A) . U sluaju translatorne simetrije T je translacija za duinu jednaku razmaku izmeu dva elementa simetrinog friza. Meutim, odmah se uoava da friz mora da bude beskonaan, da bi gornja formula mogla da se pravilno prime-

80

ni. Setimo se rotacionog kretanja koje ne zahteva novi prostor. Evo smo kod translacije koja ne moe da postoji bez tog novog prostora. U prirodi se ova simetrija sree u strukturi materije pre svega. Zlatna poluga se sastoji iz ogromnog broja kristalnih modula (Sl. 7, desno) koji, poreani jedan do drugog u sva tri prostorna pravca daju masivni volumen zlata. Sem u arhitekturi i dekorativnim umetnostima, translatorna simetrija se sree i u muzici i poeziji. Ustvari, vremenska analogija prostorne translatorne simetrije je ritam. Analogija

Slika 8: Dvo- i trodimenzionalni ritam: Navajo ilim i drvena posuda iz Zaira.

proporcije u vremenskom domenu je euritmija. Ukoliko vremenski dogaaj nije ritmian on je anti-ritmian i anti-ritminost je osnova razbijanja vremenske simetrije. Ali on takoe moe biti i aritmian i to onda kada ritam odsustvuje. Muzika kojoj se oduzme ritam svodi se na takt i to je jednodimenzionalna muzika. Ako se taktu doda ritam, dobijamo dvodimenzionalnu muziku a ako se doda tonalitet ona postaje trodimenzionalna. Ali nosilac estetskog u muzici, u poeziji, pa i u pozoritu je svakako euritmija. Jedna muzika

81

Slika 9: Zakrivljeni svet: izvor nove simetrije.

kadenca moe biti anti-ritmina ali ne anti-euritmina ukoliko pretenduje na dopadljivost. Dvodimenzionalna euritmina muzika moe se uporediti sa arenim ilimima narodne radinosti kojih ima u svim civilizacijama zapada i istoka (Sl. 8, levo) dok se trodimenzionalna euritmina muzika moe uporediti sa delima arhitekture, vajarstva ili dekorativne plastike (Sl. 8, desno). Naravno, ne bismo imali potpunu predstavu o fenomenima simetrije ako bi se zadrali samo na njenim tradicionalnim formama. Pogledajmo umesto u ravno, u sferno ogledalo, kao to je to uradio grafiar Escher (Sl. 9), iji smo lik ve videli u ravnom ogledalu. Moe li se nai transformacija T koja preslikava na obini prostor u onaj koji vidimo u sfernom ogledalu? Ili u kapi rose? Odgovor je potvrdan. Ako sada na prostor i njegovu zakrivljenu sliku posmatramo kao celinu, ta se moe rei o tom novom svetu? Koju vrstu simetrije on poseduje? Odgovor je da je to nelinearna simetrija. A to znai da su nae dosadanje, obine simetrije: rotaciona, translatorna i ogledalska linearne. I to je tano. Njihova linearnost se ogleda u tome da pri transformisanju jednog dela u drugi transfor-

82

macijom T ne menjamo duinu. Drugim reima, tradicionalne simetrije su izometrike. Zaista, pri rotaciji, translaciji i ogledanju, linearne dimenzije predmeta ostaju nepromenjene. No, pre nego to vidimo ta je sa nelinearnou, pomenimo jo jednu transformaciju koja je srodna pomenutim trima a ima osobinu da moe da menja duinu. To je transformacija slinosti. Ona preslikava kvadrat u manji ili vei kvadrat, krug u manji ili vei krug. Jo optija je tzv. afina transformacija. Ona sem veliine moe da promeni i ugao, tako da kvardat prevodi u romboid, krug u elipsu. Ono to

Slika 10: Barnslijeva paprat: Objekat etvorostruke kontraktivne simetrije.

ostaje invarijantno pri afinoj transformaciji je razmera! Eto zato je pitagorejska razmera tako vana. Uzmimo sada jednu afinu transformaciju T i primenimo je na objekat A. Pretpostavimo da dobijemo T ( A ) = A . ta je A? Ne treba mnogo razmiljanja da bi se ustanovilo da A mora biti taka. Svi ostali objekti ne bi odgovarali jer smanjivanje duine usled transformacije T dovodi do toga da je T ( A ) manje od A. Jedino ako A nema duine tada jednakost vai. Dobro. A ta ako uzmemo dve ili vie afinih transformacija pa T definiemo kao ukupnost svih slika objekta A u odnosu na te transformacije? Tada se dobija

83

potvrdan odgovor. Objekti sa takvom kompleksnom simetrijom postoje. Na (Sl. 10.) prikazan je postupak dobijanja jednog takvog objekta poznatog kao Barnslijeva paprat (Michael Barnsley). U ravni deluju etiri transformacije afinog tipa koje smanjuju duinu (tzv. kontraktivne transformacije). Poetna slika je etvorokraka zvezda. Nakon primene sve etri kontrakcije, ukupnost slika ove zvezde je prikazana na Sl. 10, sasvim levo. Jedna od slika zvezde je, vidimo du, ustvari veoma uska zvezda. Posle ponovljene procedure, uzimajui za polazni skup prethodnu sliku, dobijamo neto sloeniju sliku koja sadrzi 16 malih zvezdica, itd. Na (Sl. 10.) je prikazano 5 takvih etapa. Nastavljanjem procedure ubrzo dolazimo do skupa taaka u ravni koji se vie ne menja pod uticajem nae sloene transformacije T. To je objekat prikazan sasvim desno na istoj slici. Ovaj objekat, oznaimo ga sa A, zadovoljava relaciju simetrije A = T ( A ) . On predstavlja simetrian objekat u odnosu na skup afinih kontraktivnih transformacija. Sada moemo postaviti pitanje: nije li svaki objekat na ovom svetu simetrian? Zar se ne moe nai transformacija koja bi telo oveka preslikala u levu nogu, zatim druga transformacija koja bi isto to telo preslikala u desnu nogu, pa, po jedna za obe ruke, itd? Sabiranjem slika tih transformacija moemo sastaviti oveje telo i onda moemo rei da je ono simetrino na taj poseban nain. Naravno da takve transformacije postoje ali je problem u tome to su one veoma, veoma sloene. Na primer, one ne samo da nisu afine ve su i veoma nelinearne. Na taj nain dobijamo veoma sloenu simetriju ovejeg tela. Problem je pronai jednostavne simetrije pa makar i nelinearne. Koja nelinearnost je najjed-

84

nostavnija? Naravno, kvadratna nelinearnost. To je ona nelinearna funkcija koja je vezana za Zakon kosog hica, a to je formula parabole. Ovakve jednostavne funkcije (preslikavanja) su dugi niz decenija muile fiziare unosei nepredvidivost u jednostavne fizike modele kretanja dinamike modele. Na primer u model klatna. Kuglica obeena o nit, pri kretanju sledi periodinu matricu, ono to smo u muzici zvali ritmom. Ali taj ritam nije jednostavan, ve se pojavljuje odstupanje, istina sasvim malo, ali neobino sloeno odstupanje od oekivanog kretanja koje se dobija proraunima iz pojednostavljenih linearnih modela. Objanjenje lei u zanemarenim nelinearnostima, ali kako doi do njega? Danas je dobro poznat mehanizam ovih nepredvidivih odstupanja, ali je jedinstven zakljuak da je on veoma sloen. Prouavanje ove oblasti navelo je Mandelbrota (Benoit Mandelbrot) da konstruie skup koji bi slikovito predstavio sve mogunosti ovakvog nelinearnog odstupanja. Pritom se ograniio na kvadratnu nelinearnost. Eksperiment je izvodio krajem ezdesetih godina na jednom od prvih komercijalnih elektronskih raunara. U prilino nejasnoj slici koju mu je odtampao raunar, dobio je odgovor na to koliko je novi skup nepravilan. I sam Mandelbrot se iznenadio. Ovaj skup je sada jedan od ikona nove teorije koja se ubrzano razvija: Teorije haosa. Prikazan je na (Sl. 11, levo), i to je bela povrina ograniena koncentrinim linijama koje ga okruuju. Ipak, skup je simetrian na tradicionalan nain, ogledalskom simetrijom. Leva polovina pripada negativnim brojevima a desna pozitivnim. Otuda simetrija: (-x) stepenovano drugim stepenom je x.

85

Slika 11: Nelinearna simetrija: Mandelbrotov skup i statua Bude.

Zbog svog specifinog trbuastog oblika i pomenute simetrije, Mandelbrotov skup lii na Budinu statuu. Ali to nije jedina slinost. Izrazita sloenost budistikog uenja, a jednu njenu emanaciju smo videli u beskrajno komplikovanim tantrikim mandalama, neodoljivo podsea na basnoslovnu sloenost Mandelbrotovog skupa. Sukcesivnim uveanjima delova, naroito granice ovog skupa, dolazimo do detalja koji se ponavljaju na raznim stepenima uveanja, i u raznim zonama skupa. To je gotovo neodoljiva analogija sa uenjem o reinkarnaciji kada se u raznim vremenskim delovima pronalaze slina ili identina bia. Ustvari, samoslinost Mandelbrotovog skupa u geometrijskom prostoru, odgovara samoslinosti budistikog uenja o prirodi Univerzuma. Tu samoslinost je moda nasluivao i Pitagora kada je rekao (sudei po svedoenjima njegovih uenika): Priroda je uvek slina samoj sebi. Na alost, delovi spisa Hieros Logos koji bi nam to moda potvrdili su zauvek izgubljeni. Ipak, ono najdragocenije to nam je ostavila pitagorejska kola je zahtev za usklaivanjem, harmonijom ritmova individue i Univerzuma, ideja koju je od Pitagorejaca preuzeo i dalje irio Platon.

86

KOMENTARI NA PERI ELIKON

Ovo, rekoh napokon starcu, ovo ne moe biti nita drugo nego veliki malstremski vrtlog. E. A. Po: Silazak u Malstrem

PRELUDIJUM
Duboko u ljudskoj podsvesti nalazi se neto to se zove arhetip. Pojam arhetipa tvrdi Jung 1 , je sam po sebi jedna nepredstavljiva, nesvesna, primarna forma, koja je izgleda sastavni deo nasleene strukture psihe i koja se stoga spontano moe ispoljiti bilo gde i bilo kada. Usled svoje nagonske prirode arhetip proima emocionalno obojene komplekse delei s njima njihovu autonomiju [11]. Ima vie arhetipova, ne znamo koliko. Neki od njih se izraavaju geometrijskim jezikom i prikazuju slikom. Jedan od takvih, geometrijskh arhetipova je spirala. To je ujedno i prva komponenta koja spiralu (zavojnicu) ugrauje u same temelje Univerzuma. Druga komponenta je njeno gnomonsko svojstvo. Ono se sastoji u tome da makar i najmanji deo spiralnog luka sadri informaciju o spirali kao celini. Ili, bes1

Carl Gustav Jung, 18751961.

87

a. arden: Deak s kartama; b. fitotaksija; c. proporcije Glave Meduze; d. maglina u sazveu Eridana; e. Keramika iz Anadolije (nalazite Hadilar, rani halkolit, oko 5500 god. pre Hrista)

konano u konanom, obrazac rasta DNK. I najzad, trea komponenta je kategorija lepog, koja spiralu uvodi u svet umetnosti. Naime, postoji esencijalna veza zavojite linije sa proporcijom zlatnog preseka, geometrijom pravilnog petougla i Fibonaijevim nizom brojeva, tim osnovnim gradivnim elementima likovne forme i kompozicije. Otud njena spontana pojava u vizuelnim umetnostima, posebno u arhitekturi i slikarstvu. Ove tri komponente autorovog vienja spirale date su u odeljcima pod naslovima arhetip, gnomon, i estezis. U odeljku estezis, se po prvi put u (svetskoj) literaturi, primenjuje spiralna kompoziciona analiza, i ilustruje na nekoliko poznatih dela likovne umetnosti. Sve u svemu, ovaj tekst je jedan pokuaj da se na itaoce, koji bi pre njegovog itanja, na pitanje Postoji li veza izmeu kompozicija umetnikih slika, rasta biljaka i ivotinja, proporcija antikih statua, udaljenih galaksija, hemijskih reakcija i neolitske dekorativne grnarije? odgovorili A zar je ima? utie tako da posle itanja njihov odgovor glasi A zar je nema?.

88

ARHETIP
Zavojite forme su oito imale nezamenljiv uticaj pri oblikovanju pojedinane i zajednike psihe. Lik spirale, vian je i pobono beleen od ustraenih paleolitskih ljudi poev od predinastikog Egipta, Krita, Mikene i Mesopotamije, preko Indije, Kine, i Japana do Okeanije, pretkolumbovske Amerike pa nazad, do Evrope, i kojegde jo. Ko zna ta je sve zadavalo strah ali i izazivalo divljenje: oluje, grmljavine, vodene stihije, ivotinje, ume, kamenje, zemlja. Svetlost, tama, zvuk, tiina, toplota, hladnoa. Sve je ovo uticalo na uobliavanje duhovnog napora koji je nezadrivo nagonio primitivne ali velianstvene civilizacije na ostavljanje predanja o sebi i na obavetavanje buduih pokoljenja o vremenima koja neumitno i zauvek prolaze. Prouavanje dekorativne umetnosti primitivnih plemena i

Slika 1: Srednje bronzano doba: a. Votivna kolica iz Dupljaje; b. Detalj sa spiralnim motivima; c. Zoomorfni riton sa motivima dvostruke spirale (Vatin)

89

Slika 2: Rani Srednji vek, civiliacija Moche (Juna Amerika). Ratnik (levo) i ukras od zlata (desno)

drugih zajednica, pokazuje da je spiralni oblik korien kao simbol sunca, meseca, vaduha, vode, sile stvaranja, raanja i umiranja. Kultu sunca i plodnosti su verovatno posveene zavetne rtve (votivi) sa Slike 1 ([9]). Jasno su izraeni ukrasi sa spiralnim linijama koji predstavljaju sunce ili spoj sunca i plodnosti. Na primerku glinene figurice junoamerikog ratnika naroda Moche vidi se ukras u obliku dvostrane spirale (Sl. 2, levo). Da li je poreklo ovog motiva umirenje straha od jaguara, iji je animistiki idol bio inspiracija zlatnom ukrasu za glavu (Sl. 2, desno)? Za jaguara se mislilo da mu snaga lei u repu iji je kraj uvek zagonetno zavojito savijen. Tako, ako ratnik na svojoj odei nosi taj zavijutak, on e imati snagu i lukavstvo jaguara. Udvostruavanjem zavijutka efekat se pojaava, kao to se zvuk osnauje odjekom. ivotinjski rep, spiralno savijen, moe se videti i na tetoviranim telima poglavica iz skitskih grobnica u nalazitu Pazirik [15]. Veoma lep i ist oblik spirale nalazimo kod kamenih crtea australijskih Aboridana (Sl. 3a). Pretpostavlja se da on od-

90

slikava putanju kretanja lovca oko plena. U tom ritualnom pribliavanju ivotinji, ima neeg vieg od pukog lovakog lukavstva. Verovatno se radi o amanistikom obredu postepenog preuzimanja ivotinjske due pre njene smrti.

Slika 3: a. Jednostrana spirala aboridanskih lovaca; b. dvostrana spirala na glinenoj ploici iz Kine; c. Patrijarh Pan-ku dri kosmiko jaje jin-jang (litografija, 19. vek)

U ovom sluaju, spiralnu putanju treba uzeti usmerenu ka centru. U nekim drugim sluajevima, spiralna linija je usmerena suprotno, tako da se odmotava, odnosno udaljava od centra. Spoj odvijajue i zavijajue spirale (dvostrana spirala, Sl. 3b) simbolizuje, dakle, jedinstvo jaanja (odvijajui smer) i slabljenja (zavijajui smer) neke svete sile. Obino se radi o simbolici jaanja i slabljenja solarnih i lunarnih moi, evoluciji i involuciji, dana i noi, ivota i smrti. Simbol jinjanga je takoe izveden iz oblika dvostrane spirale. Na (Sl. 3c), ovaj simbol je prikazan u svom izvornom znaenju, kao dve polovine kosmikog jajeta (nebo i zemlja) koje

Slika 4: Spiralni likovni elementi kod plemena Altaj, centralna Azija

91

Slika 5: Levo: Kikladska obredna posuda (3000 g. pre Hr. [5]); desno: Mikena zlatni kolut sa motivom hobotnice [12]

dri niko drugi do patrijarh Pan-ku koji je roen u tom jajetu, a od koga je kasnije postao itav svet [12]. Da je oblik jednostrane pa i dvostrane zavojnice povezan sa ivotinjama, vidi se i na lepim primercima primitivne umetnosti Altajskih plemena [13] (Sl. 4). U Indiji, spirala simbolizuje sklupanu i usnulu zmiju Kundalini, dok je dvostrana spirala simbol aktu i akti, mukog i enskog principa u aktijskoj varijanti Hinduizma. U keltskoj simbolici spirala predstavlja plamen i vatru. Takoe, i uglavnom u mediteranskim civilizacijama, ona moe biti simbol kie i kionosnih oblaka, a jednako i munje i groma. No, svakako, jedan od monih uticaja na stvaranje geometrijskih arhetipova imale su vode reke, jezera, mora, okeani, i ivi svet u njima. Tako su, na Kritu i Mikeni, morski talasi kao i sklupani pipci hobotnice bili prikazivani kao spirale (Sl. 5). Pritom je vetim korienjem simetrije pojaavan utisak spiralne simbolike. Na primer, kod obredne posude sa Kiklada, uoljiva je rotaciona simetrija spiralnih talasa koji okruuju Sunce, dok je ho-

92

botnica na zlatnom disku iz Mikene prikazana kao ogledalski simetrina figura. Osim to je davalo hranu i povezivalo svetove, more je pokazivalo i svoju tamnu stranu (Sl. 6), koju je literarnoj publici na ingeniozan nain predstavio Edgar Alan Po u pripovetci Silazak u Malstrem 1 . Obratimo panju na tekst.

Slika 6: Bura na moru. Kineska slika iz 12. veka

Pisac svog glavnog junaka dovodi u Norveku da bi od lokalnog starog ribara uo neverovatnu priu o velikom spiralnom, levkastom vrtlogu koga u podruju Lofodskih ostrva periodino obrazuju udljive morske struje. O tom fenomenu posetilac je bio obaveten iz pisanog izvetaja izvesnog Jonasa Ramusa, ali ono to se sada odigravalo pred njegovim oima, dok je sa ribarom stajao na vrhu brega Helzegen, mnogostruko je prevazilazilo sva njegova oekivanja. Odjednom, sasvim iznenadno, taj novi vrtlog poprimio je zavrni kruni oblik od oko pola milje u preniku. Ivica vrtloga predstavljena je prstenom bljetave bele pene. Ali,
Orginalni naslov A Descent Into the Maelstrom [18], kod nas je preveden razliito: npr. U Vrtlogu Malstrema [16] ili Zaneseni u Maelstrom [17]
1

93

ni jedna jedina estica tog pojasa nije skliznula u drelo uasnog levka, iju je unutranjost, dokle se okom moglo dopreti, sainjavao gladak, sjajan i kao ugalj crn vodeni zid, nagnut pod uglom od oko 45, koji se vrtoglavom brzinom kretao u krug, klatei se, uzavirui i prolamajui vazduh stranim glasom, upola krikom upola rikanjem, kakav ak ni moni slap Nijagare nikad ne upuuje nebu u svojoj agoniji. Posetilac saznaje da je ribar imao lino iskustvo sa divovskim vrtlogom u koji je bio uvuen zajedno sa svojim bratom, takoe ribarom, i malom ribarskom barkom. O tom dogaaju, zbog kojeg je osedeo za jednu no, ribar pria: Nikad neu zaboraviti ono oseanje strahopotovanja, uasa i divljenja s kojim sam gledao oko sebe. Barka kao da je nekom arolijom visila na pola puta u provaliju, na unutranjoj povrini irokog i neizmerno dubokog levka, za ije se savreno glatke strane moglo pomisliti da su od abonosovine da nije bilo one zapanjujue brzine kojom se sve obrtalo u krug i onog bletavog i sablasnog sjaja svetlosti punog Meseca koji se odbijao o njih inei sjajnu zlatnu reku koja se sputala niz crne zidove do u najskrovitije dubine ponora. Neoekivano, u nastavku dijaloga, ribar daje zauujue racionalno objanjenje za svoje iracionalno spasenje. Uoio sam, takoe, tri znaajne stvari. Prvo, kao opte pravilo, da ukoliko su predmeti vei, utoliko je i njihovo sputanje bre; da od dva predmeta jednakog obima, ako je jedan sferian a drugi ma kakvog drugog oblika, brzina sputanja kugle je vea; tree, da od dva predmeta jednake veliine, ako je jedan cilindrian a drugi ma kakvog drugog oblika, cilindrian e biti progutan sporije.

94

Da bi potkrepio upotrebu matematikih termina, koje jedan siromani ribar verovatno ne bi mogao da poznaje, Po se koristi zanimljivom racionalnom konstrukcijom prema kojoj je ribar nauio znaenje termina sferian i cilindrian od lokalnog uitelja dok on sam, u noti na kraju prie, navodi svoj izvor gornjeg, veoma racionalnog zapaanja, koje, kako vidimo pripada Arhimedu [1]. U nastavku prie, naavi se u smrtnoj opasnosti, ribar sledi svoj ratio i privezuje se za bavu sa palube, predmet cilindrinog oblika, tako da naavi se u vodi, posle raspada barke, vrtlog ne uspeva da ga usisa dovoljno brzo i njegov ivot je spasen. Analiza ove Poove pripovetke pokazuje da Malstremski vrtlog nosi arhetipsku simboliku zavojnice, ija konvergencija ka centralnoj graninoj taki predstavlja veni, beskrajni ponor. Veliki spiralni vrtlozi poput Malstrema moguni su i u atmosferi (tornado) ali i u daleko veim razmerama, u dalekoj Vasioni. Kompjuterska simulacija jednog gravitacionog vrtloga koji nastaje u blizini crne jame sa dva gravitaciona centra prikazan je na (Sl. 7). Simbolika

Slika 7: Levo: vodeni vrtlog (detalj sa Sl. 5); desno: svemirski vrlog (kompjuterska simulacija)

95

vrtloga je, kao i Poova pria, najpre i najvie vezana za predstavu suprotstavljenosti principa racionalno iracionalno. Drugi vid ove suprotnosti ogleda se kroz oprenost saznajno emotivno. Proces uenja, ili, ire, proces duhovnog obogaenja esto je, u racionalnoj evropskoj tradiciji prikazan kao mukotrpan uspon zaSlika 8: Rembrant: Filozof sa otvorenom vojitim stazama ili steknjigom, 1633, ulje na platnu penitem kao to nam to ilustruje Rembrantova slika (Sl. 8), upravo zbog toga to je svako uenje unutranja borba izmeu emotivnog i saznajnog. Uporedimo aboridansku spiralu sa (Slike 3a) i Navaho spiralu sa (Slike 9a), koja predstavlja plan arobnog krunog crtea (mandale) za amanistiki obred ozdravljenja kod Indijanaca iz plemena Navajo [10]. U kruni crte mandalu, ulazi bolesnik kreui se lagano po spiralnoj stazi ali tako da mu mandala stalno ostaje sa desne strane. Jung je utvrdio [10] da desna strana posmatraa simbolizuje svesni deo njegove psihe. To vai za snove ali i za arhetipske rituale, kao to je ovaj ritual ozdravljenja koji izvodi amanski vra. Dakle, kretanje po spirali koja savija udesno i pribliava se centru, znai postupno, te-

96

Slika 9: a. Navajo mandala; b. novi sa Knosa; c. Silazak u Danteov pakao

meljno pribliavanje svesnim sadrajima psihe, ili svojoj racionalnoj sutini. Kod aboridanske spirale, koja je takoe proizvod amanskog rituala, deava se suprotno. Tamo lovac prilazi plenu u centru tako da mu plen uvek ostaje sa leve strane. Ovo je mogue objasniti poloajem oruja koje lovac nosi (luk i strela) ali i podsvesnoj identifikaciji lovca sa animalnom duom ivotinje koja se nalazi u centru. U ilustraciji Danteove Boanstvene komedije (Sl. 9c) data je ista, desna Navaho spirala dok je plan lavirinta na Knosu, prikazan na jednom bronzanom noviu (Sl. 9b), zagonetna spiralna konstrukcija, koja savija as ulevo as udesno. Veliku slinost sa lavirintom na Knosu [10], nalazimo kod spiralnih lavirinta izgraenih od kamena iz bronzanog doba severa Evrope (Finska). Na crteu Viljema Blejka (Sl. 10, levo) enski lik je prikazan u ulozi vodia u nepoznato u mukom procesu inicijacije [10]. Da li je Blejk sluajno izabrao zavojitu kamenitu stazu koja spiralno skree ulevo, dakle prema podrujima nesvesnog?

97

Slika 10: Levo: Crte Viljema Blejka; desno: san Jungove pacijentkinje

U antologijskom delu [10], Jungova saradnica MarieLouise von Franz iz Ciriha, navodi sluaj religioznog sna jedne Jungove pacijentkinje u kome je ona imala viziju Boga koji joj se prikazao zaklonjen platom, kako lebdi nad ponorom. U otroj suprotnosti sa nemirom zalepranog plata, u viziji koju je kasnije pacijentkinja svojeruno naslikala (Slika 10, desno), nalazila se i jedna smirena i stabilna spiralna forma koja se jasno isticala na tamnoplavom nebu, takoe lebdei nad provalijom koju su ograniavale dve vertikalne stene. U svom tumaenju ovog sna, Jung je spiralnu formu shvatio kao simbol Svetog Duha koji predstavlja snagu delovanja u smeru daljeg razvoja naih religioznih shvatanja. Budui da se

98

osa zavojnice ne die uvis, nego je usmerena prema pozadini slike, dalji razvoj nee voditi ni u vee duhovne visine, ni dole, u telursko carstvo materije, nego u novu dimenziju u nesvesno zakljuuje von Franz. Da je oblik zavojnice zaista geometrijski arhetip, potvruje i njeno uporno pojavljivanje u praksi religijskih obreda. Na Tibetu, putanja koja vodi ka hramu, penje se spiralno, obilazei hram, tako da on uvek ostaje sa desne strane (videti Sliku 11). U nekim primerima islamskih damija stepenice minareta se uspinju spiralno, ali ovoga puta spirala se savija ulevo. Zavojito stepenite koje povezuje spratove hrama postojalo je i u drevnom Solomonovom Hramu u Jerusalimu. U Svetom Pismu, u estom poglavlju Prve knjige o Carevima nalazimo na podroban izvetaj o tome kako Solomon poinje gradnju Hrama: etiri stotine i osamdesete godine po izlasku sinova Izrailjevih iz zemlje misirske, etvrte godine carovanja Solomunovog mad Izrailjom, meseca Zifa, a to je drugi mesec, poe zidati dom Gospodu. Dalje se navode podrobnije dimenzije i oblik hrama: A dom to ga zida car Solomon Gospodu bee u duinu od ezdeset lakata, a u irinu od dvadeset lakata, a u visinu od trideset lakata. Najzad, u osmom stihu se kae: Vrata od donjeg hodnika behu na desnoj strani doma, i izlaae na zavojnicu na srednji hodnik, i iz srednjeg na trei. Da li i ovde, kao u sluaju sna Jungove pacijentkinje, zavojnica predstavlja simbol duhovnog uspona, te temeljne vrednosti koju donosi Sveto Pismo? Da li je to simbol ravnovredan simbolu Jakovljevih lestava koji se pominje u Prvoj knjizi Mojsijevoj (odeljak 28, stih 12)?

99

Slika 11: Levo: Hodoasnici na usponu; desno-gore: manastir Gjan-ce (Tibet); desno-dole: minare Velike Damije u Samari

Arhetip spirale ugraen je i u oblike slova i cifara. Tako, grko epsilon ( ) i omega ( ), itav niz arapskih i indijskih slova sadri motive jednostrane i dvostrane spirale. Svakako, kakrakteristine su i cifre 6 i 9 koje imaju spiralnu formu poev od staroindijskih devanagari tekstova iz IX veka, zapadnoarapskih rukopisa iz X veka, panskih i francuskih apeksa iz X i XII veka preko francuskih cifara iz XIII veka i gotskih cifara sa poetka XV veka. Tako dolazimo do savremenih cifara koje se gotovo nisu menjale od Renesanse, a cifre 6 i 9 kakve danas imamo redukovane su tako da se izvorna spiralnost ne moe lako uoiti.

100

GNOMON
Termin gnomon potie od Aristotela i oznaava geometrijsku figuru koju treba dodati osnovnoj figuri tako da zbirna figura ima iste proporcije kao osnovna. Ovo se moe bolje razumeti sa Slike 12. Manji, sivi kvadrat, krajnje levo, se moe dopuniti tamnijom ugaonom figurom, oblika obrnutog slova L, do veeg kvadrata koji ima iste proporcije kao i polazni. Taj L dodatak je gnomon polaznog kvadrata. Za trougao ABC gnomon je vei trougao BCD, jer je zbirni trougao ABD slian osnovnom trouglu ABC. Aristotel je uvoenjem pojma gnomona eleo da se priblii samoj osnovi (arhee) mehanizma rasta u prirodi. Ustvari, gnomonski rast predstavlja najloginiji obrazac samoslinog, samoreproduktivnog rasta jer se bazira na minimalnoj koliini informacija. Kao i svaki drugi temeljni kamen prirode, i ovaj otvara nove enigme. Na primer, moemo se pitati: koje dimenzije a i b treba da ima pravougaonik tako da bude jednak svom gnomonu? Reenje nije teko. Ako osnovnom pravougaoniku dodamo gnomon koji je ponovo pravougaonik dimenzija a i b, dobiemo ponovo pravougaonik ali sada vei, dimenzija 2b i a. Vei pravougaonik bie slian polaznom ako vai ili 2b : a = a : b a 2 = 2b 2 , odakle se dobija

Slika 12: Gnomoni i neprekidna podela pravougaonika

101

a : b = 2 1,41421 . Pravougaonik sa ovim odnosom strana sada ima izuzetno svojstvo, da se moe (neprekidno) deliti na dva jednaka dela istih razmera kao poetni.

Ovaj postupak se, i to je jo znaajnije, moe produavati u beskraj (Sl. 12). Meutim, ako se postavi isto pitanje o razmerama pravougaonika iji je gnomon kvadrat, tada dolazimo do podele kao na (Slici 12, krajnje desno). Odnos d : c za ovakav pravougaonik je zlatni broj,

Slika 13: Spirala ivota (zlatna spirala) (levo); Nautilus Pompilius (desno)

= 1 + 5 2 1,618 , dok sama figura nosi naziv zlatni pravougaonik. Zlatni broj pokazuje proporciju u kojoj treba podeliti neku celinu na dva nejednaka dela tako da delovi budu skladni prema celini. Ustvari, zlatna podela je najloginija podela celine na dva nejednaka dela. Pravougaonik koji se dobija izdvajanjem kvadrata iz zlatnog pravougaonika, ponovo je pravougaonik, manji, ali takoe u zlatnoj proporciji. Pri ponovljenoj podeli na slian nain, opet se dobija zlatni pravougaonik, itd. Ovaj proces se moe ponavljati do u beskonanost, i pritom se niz, sve manjih i manjih zlatnih pravougaonika spiralno na-

102

gomilava oko take O (Slika 13, levo) koja se nalazi na preseku dijagonala prvog i drugog zlatnog pravougaonika. Ova taka je, takoe, granina taka (fokus) logaritamske spirale koja svojim lukovima spaja suprotna temena gnomonskih kvadrata koji se sukcesivno izdvajaju u opisanoj ponovljenoj podeli zlatnog pravougaonika. Ova spirala je poznata pod nazivom zlatna spirala. Sa ilustracije se vidi da zlatni rez koji deli zlatni pravougaonik, takoe deli spiralu na manji (desni) deo, koji se sadri u gnomonskom kvadratu, i vei (levi) deo koji sadri spiralni fokus O. Beskrajna podpodela zlatnog pravougaonika deli i zlatnu spiralu na beskonano mnogo spiralnih segmenata koji su jedan drugom slini. To pokazuje da je gnomon zlatne spirale ponovo segment zlatne spirale. Ili, drugim reima, ona je samoslina kriva. Stoga, ona nosi u samom svom obliku jednu jednostavnu i loginu matricu rasta koja se sree svuda u ivoj prirodi i najupeatljivije se moe ilustrovati na jednoj vrsti morske koljke Nautilus

Slika 14: Spiralne formacije kod pueva i koljki: amonite (a, g.); foraminifere (b, e.); morski pu Prosobranchia (c.); koljka Phylum Brachiopoda (d.); zvezdasti koral (f.)

103

Pompilius, (Sl. 13, desno). Tu je i itavo mnotvo drugih tipova koljki i pueva od kojih neke pripadaju davno izumrlim vrstama (Sl. 14). Ta rasprostranjenost donela je zlatnoj spirali i drugi naziv: spirala ivota. Pokazalo se da je zlatna spirala samo jedna iz neogranienog mnotva logaritamskih spirala. Ustvari, logaritamsku spiralu viamo svakodnevno, kod biljaka. Teofrast 1 , u svom delu Istraivanje biljaka navodi da kod ravnolisnih biljaka, listovi su rasporeeni u pravilnim serijama, dok Plinije 2 u Istoriji prirode daje vie detalja ovog rasporeda. Danas su prepoznatljive dve dominantne matrice prirodnog rasta biljaka: spiralni i helikoidni. Kod spiralnog rasta, niz primordijuma obrazuje jasno prepoznatljive spiralne tokove, tzv. parastihije, koji su jasno uoljivi kod radiolarije, u rasporedu organela, kod morske ventuze i njenih sisaljki ili kod suncokreta, u rasporedu semena (Sl. 15). Ovakvi spiralni obrasci se prenose i na vee delove i organe kod biljaka (Sl. 16, ad), kod mekuaca (Sl. 16, e, f) ali

Slika 15: Parastihija gnomonski rast : a. Radiolarija; b. Ventuza; c. Suncokret

1 2

370285 pre Hr. 2379 posle Hr.

104

i kod oveka, iji sluni sistem sadri puasti organ, kohleu (od starogrkog , pu) u kojem se nalazi jo jedan spiralni oblik Kortijevo telo (Sl. 16 g, h). Jedan od razloga zato se ba logaritamska spirala pojavljuje u prirodi je da samom osnovom spiralnog rasta vlada veoma jednostavan algoritam koji glasi ovako: korak 1: rast za 1 jedinicu; okret za 1 jedinicu; korak 2: rast za 2 jedinice; okret za 1 jedinicu; korak 3: rast za 3 jedinice; okret za 1 jedinicu; itd.

Slika 16: Spiralna arhitektura biljaka (a.d.), ivotinjskih organa (e, f.) i delova ljudskog unutranjeg uha: g. Pu (kochlea) i h. Kortijevo telo

105

Ovaj algoritam dovodi do toga da je rast organizma proporcionalan veliini organizma. O tome je opirno pisao uitelj grkog, prirodnjak i matematiar, kot DArsi Tomson1 [20]. On je utvrdio vezu izmeu logaritamske spirale i oblika raznovrsnih koljki i pueva ali i princip minimalne povrine u konstrukSlika 17: Spiralno kretanje zvezda: ciji pelinjih saa. TaPlaton (427?347. pre Hr.) koe je tvrdio da se biljke ili ivotinje mogu jedino razumeti kroz istu matematiku. O tome je pisao ovako: ja mislim da mogu da razumem poneto od koristi i lepote matematike. Znam da u prouavanju prirode postoji trojni klju koji vodi ka egzaktnom znanju a to je broj, poredak i poloaj i da ovo trojstvo u rukama matematiara moe posluiti za stvaranje poetne skice Univerzuma. Termin spirala se prvi put pominje u Platonovom Timaju [3]. U 39-tom odeljku, Platon pie o kretanju zvezda, kako izgleda da se one kreu po spiralama i da je to posledica razliitih brzina okretanja viih i niih nebeskih sfera. Danas moemo korigovati Platonov stav naim skromnim zapaanjem da su trajektorije nebeskih tela ne1

DArcy Wentworth Thompson, 18601948.

106

to drugaije, ali ostajemo nemi pred njegovom gigantskom intuicijom, jer, zaista, spiralno kretanje je sama osnova kosmosa i dinamike materije u njemu (Sl. 17). Ovde ponovo dolazi Aristotel sa svojom ne manje basnoslovnom intuicijom i zapaanjem da je osnovna razlika krunog u odnosu na pravolinijsko kretanje ta, da kruno kretanje ne zahteva novi prostor. Ukoliko pri krunom kretanju nekog tela na njega deluje homogena sila u smeru centra obrtanja, dolazi do spiralnog kretanja. Tako, asteroid koji uleti u Zemljinu orbitu, u pravcu koji ne sadri centar Zemlje, ulazi u spiralnu putanju i pada na povrinu Zemlje u taki u kojoj spirala see povrinu Zemljine lopte ili sagoreva u atmosferi. Suprotno, formiranje spiralnih galaksija se dogaa kombinovanjem rotacionog i ekspanzivnog kretanja, kada dodatne sile deluju radijalno u smeru od centra ka periferiji. Tako, spiralni krug je besmislica, isto kao lana istina. No, vratimo se Platonu. U svom Tetetu, Platon navodi dijalog izmeu Sokrata i Teteta, u kome Tetet pominje izvesnog Teodorusa iz Kirene, i diskutuje metod kojim je

Slika 18: Teodorusova enigma i Anderhabovo reenje

107

Teodorus dokazivao da kvadratni koren broja 2 nije jedini broj nesamerljiv sa jedinicom. On je konstruisao nove nesamerljive iracionalnosti: 3 , 5 , 7 itd, na nain kako ilustruje (Sl. 18, levo). Pri konstrukciji on je primenio ono to se savremenim jezikom naziva iterativnim postupkom. Polazei od 2 , koji se konstruie kao hipotenuza pravouglog trougla sa jedininim katetama, Teodorus konstruie 3 kao hipotenuzu pravouglog trougla ije katete su 1 i 2 . Ono to je lepo u njegovom postupku je racionalnost konstrukcije, jer on upravo koristi prethodni trougao, stranica 1, 1 i 2 . Produujui ovim nainom, Teodorus, konstruie 4 koji je ceo broj, ali zato u sledeoj etapi dobija 5 , 6 , 7 i tako dalje. Kako Platon dalje tvrdi u Tetetu, on se neoekivano zaustavio na 17 i dalje iracionalnosti nije raunao, iako je metod omoguavao da se na isti nain nastavi i dalje. U samom dijalogu, ni Sokrat ni Tetet nisu diskutovali razlog ovog iznenadnog prekida. Pitanje prekida Teodorusove konstrukcije kod broja 17 , muilo je matematiare tokom dva milenijuma i mnogi su ponudili svoje odgovore. Meu njima se, po svojoj neobinosti, izdvaja odgovor izvesnog J. H. Anderhaba (Anderhub) iz 1941. godine [3]. Reenje je zanimljivo jer osim matematikih, uzima u obzir i estetske kriterijume. Naime, Anderhab primeuje da uzastopna konstrukcija pravouglih trouglova dovodi do spiralne figure i da je trougao sa hipotenuzom 17 , poslednji u seriji trouglova koji jo uvek ne prekriva ostatak figure (Sl. 18, desno).

108

Naime sledei trougao, konstruisan sa 17 kao osnovom i jedininom katetom (dakle hipotenuza je duine 18 ) delimino pokriva poetni trougao. Znajui da je u vreme Teodorusa, za geometrijsko crtanje korien sandui sa peskom, Anderhab je pretpostavio da Teodorus nije eleo da konstrukcijama novih linija izgubi jasnou crtea koji je sadrao 17 trouglova i davao est novih iracionalnosti, nesamerljivih sa jedinicom ili sa ve poznatim iracionalnostima: 3 , 5 , 7 , 11 , 13 i, najzad, 17 . Spirala koja se dobija na ovaj nain naziva se Teodorusova spirala. Meutim, prva prihvatljiva definicija i prvo sistematsko izuavanje spirale poinje od Arhimeda 1 (Sl. 19). U svom delu Peri Elikon (O Spiralama), Arhimed daje definiciju spirale kao krive koja nastaje dvostrukim kretanjem: okretanjem poluprave oko njenog utvrenog poetka (centra) i kretanjem take du poluprave, poev od centra ka periferiji. Oba kretanja, i rotaciono i pravolinijsko su uniformna. Krivu, koju dobija na taj nain, Arhimed naziva elix (spirala, zavojnica) a centar, na (Sl. 19) oznaen sa O, naziva archa (poetak). U savremenoj matematikoj terminologiji, ovu spiralu zovemo Arhimedova spirala, i ona se oigledno razlikuje od logaritamske spirale sa (Sl. 19), koju su, kako emo videti, nezavisno otkrili Dekart i Torieli skoro dva milenijuma kasnije. Osim definicije, Arhimed u istom delu navodi i dokazuje sledeih nekoliko osobina svoje spirale:

Archimedes, 287212 pre Hr.

109

Slika 19: Arhimed i geneza elix-a

Duine niza radijusa koji meusobno zaklapaju jednake uglove ine aritmetiku progresiju; Ako prava linija dodiruje (Arhimedovu) spiralu, dodiruje je u samo jednoj taki; Povrina figure ograniene prvim zavojem (Arhimedove) spirale i najveim radijusom jednaka je treini povrine kruga sa istim radijusom. Ovo su zaista zapanjujui rezultati, ako se uzme u obzir vreme kada su nastali. Naime, u isto vreme dok je Arhimed radio na osobinama svoje spirale, keltska plemena su naseljavala Britaniju, izmeu Rima i Kartagine je besneo Prvi punski rat, a u Indiji je uspostavljena prva imperija pod kraljem Aokom. Nae divljenje postaje jo vee ako se uzme u obzir da je jednaina Arhimedove spirale u pravouglom (x, y)-koordinatnom sistemu prilino komplikovana:
y x 2 + y 2 = a 2 arctg 2 , x

(1)

110

pri emu je a realan broj, ijim izborom odreujemo irinu koraka spirale. Ova jednaina je zbog toga komplikovana, jer u sebi nosi kombinaciju jedne iracionalne (korene) funkcije i jedne transcedentne funkcije, (arkustangensa). U takozvanom polarnom koordinatnom sistemu jednaina (1) je znatno jednostavnija, i glasi = a , ali je istovremeno oteano izuavanje njenih osobina. Ovde je radijus (radijusvektor) a ugao koji radijus zaklapa sa polarnom osom. ak i danas, kada imamo na raspolaganju itav spektar matematikih aparata i specijalnih znanja, nije jednostavno dokazati gornje tri osobine. Arhimed je, ne zaboravimo, za dokaz, od instrumenata imao na raspolaganju samo tablu sa peskom i svoju logiku! Meutim, treba pomenuti da se, prema nekim izvorima [19], otkrie Arhimedove spirale pripisuje Kononu Somoskom, ali on nije iao dalje u izuavanju njenih osobina. Arhimed je takoe pokazao vezu izmeu ove spirale i obima kruga. Ipak, obim one iste figure iju je povrinu on izraunao, bilo je mogue izraunati tek u XVII veku, pronalaskom integralnog rauna i u radovima Kavalerija, Robervala, Fermaa i Paskala. Sledea zanimljiva epizoda u istoriji spirale vodi nas u vajcarsku, u katedralu grada Bazela. Tu je, na kamenu jednog nadgrobnog spomenika uklesana logaritamska spirala. Oko nje stoji inskripcija na latinskom EADEM MUTATA RESURGO [14]. To je grob Jakoba Bernulija (Sl. 20) a natpis znai: PROMENJEN VASKRSAVAM PREANJI 1 . Koji je smisao ovog neobinog natpisa?
1 U slobodnijem prevodu: Ja u vaskrsnuti isti, iako sam bio promenjen.

111

Jakob Bernuli 1 je jedan od nekoliko znamenitih matematiara koje je dala bazelska porodica Bernuli. Njegovo ime danas nosi jedan krater na Mesecu i jedna ulica u pariskom osmom arondismanu. Njegov brat Johan i njegov sinovac Danijel su takoe bili vrsni matematiari. Kao doktor filozofije i teologije, Jakob je 1676-te otiao u enovu kao tutor a zatim je putovao u Francusku gde je doao u dodir sa matematiarem Malbranom koji je bio Dekartov sledbenik. Nakon putovanja u Holandiju i En-

Slika 20: Jakob Bernuli, teolog i matematiar, podlegao je mistici arhetipa spirale

glesku, godine 1683-e, Jakoba ponovo nalazimo u Bazelu i to kao profesora mehanike na bazelskom Univerzitetu. Sa logaritamskom spiralom se verovatno upoznao kod Dekartovih sledbenika, budui da je prvi put u istoriji Dekart ovu spiralu pomenuo 1638-me u svom pismu Merseneu. U periodu izmeu Arhimedovog i Dekartovog otkria oveanstvo se nije mnogo promenilo. Australija je tek bila otkrivena, u Rusiji je vladalo rasulo oko borbe za
1

Jacob Bernoulli, 16541705.

112

presto, u Nemakoj je besneo 30-togodinji verski rat, Turci su pripremali osvajanje Evrope a Mandurci su upravo krenuli u invaziju Kine. Nezavisno od Dekarta, logaritamsku spiralu je otkrio i Torieli 1 . On je izraunao duinu njenog luka (rektifikacija) kao i povrinu figure koju ona ograniava jednim svojim radijusom (kvadratura). Meutim, Jakob Bernuli je detaljno istraio njena svojstva i toliko bio njima oduevljen da je ovu krivu nazvao spira mirabilis (divna spirala). Naroito ga je porazilo svojstvo nepromenljivosti spirale pri razliitim transformacijama. Ovo Bernuli nije uspeo da objasni racionalno. Smatrao je da je u pitanju mistika i iz tog razloga je naloio da se na njegovom nadgrobnom spomeniku uklee epitaf o vaskrsenju u istom obliku. Ovde ponovo potvrujemo vezu izmeu spirale kao geometrijskog arhetipa i odnosa racionalno-iracionalno. Tek u XIX veku Feliks Klajn je u svom delu Via Geometrija demistifikovao ovo svojstvo i prikazao ga kao posledicu svojstva logaritamske spirale da se preslikava u samu sebe pri linearnim transformacijama ravni koje ine grupu. Logaritamska spirala, naziv koji je Bernulijevoj divnoj spirali dao Varinjon 2 , ima i druge zanimljive osobine. Na primer, ona see svoje radijuse pod istim uglom. Ovo svojstvo jo jedino ima krug, koji see svoje radijuse pod pravim uglom. U sluaju logaritamske spirale ija jednaina, u polarnom sistemu ima oblik = e a ,
1 2

Eangelista Torricelli, 16081647. Pierre Varignon, 16541722.

113

gde je a parametar, taj ugao je dat svojim tangensom

tg = 1 . ln a

Zatim, duina odgovarajueg radijusa proporcionalna je duini luka spirale (ovu osobinu Dekart je iskoristio za definiciju), ali i polupreniku krivine. Iako je logaritamska spirala kriva koja se beskonano obmotava oko svog pola, ona ima konanu duinu do bilo koje take odreene konanim radijusom r. Ta duina je jednaka duini polarne tangente u toj taki (du AB na Sl. 21, levo) i rauna se po formuli rektifikacije

L =r

1 + ln 2a ln a

koju je dobio Torieli. Iz formule se vidi da je duina luka L proporcionalna radijusu take koja ograniava luk. Ovo je jo jedna proporcionalnost iz itavog niza drugih. Jedan od takvih nizova, uz oznake na (Sl. 21, desno), glasi

Slika 21: Osobine logaritamske spirale = e a

114

OA OB OC = = = OB OC OD

Ove proporcionalnosti su siguran znak da Bernulijeva spira mirabilis zaista ostaje nepromenljiva i pored linearnih transformacija ravni (rotacija, homotetija). Ovakvo bogatstvo osobina nije ostalo nezapaeno u nauci i tehnologiji koja se ba u to vreme ubrzano razvijala. Jo je Leonardo da Vini konstruisao letilicu koja je trebalo da koristi neku vrstu spirale (konusna helikoida). Njen zadatak je bio da pretvara obrtno kretanje u aerodinamiki potisak. Naravno, letilica nije ostvarena jer u Leonardovo vreme nije postojao dovoljno snaan a kompaktan i lak izvor energije koji bi pokretao uzgonski mehanizam. Helikopter, kakav danas znamo je, ustvari, usavrena verzija Leonardove zamisli. Osobina logaritamske spirale, da see svoje radijuse pod konstantnim uglom primenjuje se u navigaciji. Kriva koja odgovara logaritamskoj spirali a lei na povri Zemljinog globusa naziva se loksodroma i ona preseca geografske meridijane pod konstantnim uglom, namotavajui se oko Severnog ili Junog pola. Najjednostavniji nain navigacije da se plovni objekt upravlja prema kompasu i to tako da pravac igle na kompasu zaklapa stalan ugao sa uzdunom osom broda. U tom sluaju, putanja broda je loksodroma. Ako su poznate geografske koordinate (geografska irina i duina) polazne luke A, npr. ( s 1 , d 1 ), i ciljne luke B ( s 2 , d 2 ), ugao koji treba drati konstantnim da bi se stiglo iz A u B je dat formulom

115

 s s ln tg 2 1 + 4 2 = arctg d 2 d1

(2)

Iz ovoga moemo izvui dva zanimljiva zakljuka. Prvi se odnosi na Kolumbovu ekspediciju a drugi na stradanje Titanika. Naime, sasvim je izvesno da formula (2) u vreme Kolumbovih putovanja nije bila poznata (prvo putovanje 1492, drugo 1493, tree 1498, etvrto 1502). To znai da Kolumbo sasvim sigurno unapred nije znao geografske koordinate svog cilja. On je, dakle, plovio naslepo. to se pak Titanika tie, taj brod je bio jedan od najsolidnije izgraenih brodova XX veka. Potonuo je 1912te godine, a tragedija bi verovatno bila izbegnuta da je njegova plovna trajektorija nije bila loksodroma. Meutim, cilj Titanika nije bio najbezbednija navigacija ve najbra ruta i postavljanje rekorda u brzini plovidbe preko Atlantika. A najkrai put po sferi, loksodroma, zalazi u hladni deo Atlantika, kojim su u to vreme plovile ledene sante. Da je Titanik plovio po neto juznijoj, modifikovanoj ruti, moda bi plovidba trajala due ali brod sigurno ne bi uao u opasnu zonu ledenih santi i tako ne bi dolo do brodoloma. Konstantan ugao logaritamske spirale koristi se takoe u konstrukciji reznih alata kod kojih noevi za rezanje imaju spiralni profil a parametri spirale se podeavaju prema vrsti materijala koji se obrauje. U hidrodinamici, fluid se na lopatice turbine dovodi kroz cev koja je savijena u obliku logaritamske spirale. Ista osobina konstantnog ugla sada osigurava da gubitak energije usled promene smera toka u cevi bude minimalan. Logaritamska spirala se ko-

116

risti u projektovanju zupanika sa promenljivim prenosnim odnosom, tako da se obrtna brzina periodino menja. U projektu Argus, niz radio-teleskopa je instaliran du krakova spirale. Na taj nain pojaavaju se grupne performanse sistema, i poveava daljina sa koje Argus moe da oslukuje Vasionu. Eksperimentiui 1951. gogine sa rastvorom sumporne kiseline i kalijum-bromata ruski naunik Boris Belousov je primetio da se boja rastvora u epruveti periodino menja svakih dvadesetak sekundi. Ovo je, na prvi pogled bilo protivno zakonima termodinamike, po kome reakcija uvek ide u jednom smeru, u smeru smanjenja energije, i nepovratna je. Ovde se radilo o stalnom periodinom vraanju. To je tek uspeo da dokae Anatolij abotinski sa Moskovskog dravnog univerziteta, primenjujui rezultate Teorije haosa. Potpuno objanjenje mehanizma reakcije Belousov-abotinski u ijoj osnovi lei spiralni atraktor (Sl. 22, desno) dala je grupa Fild-Koros-Nojes sa Univerziteta u Oregonu, 1984te godine, pomou tzv. oregonator oscilatorne sheme.

Slika 22: Slojevi mikrofilma (levo) i atraktor hemijske reakcije Belousov abotinski (desno)

117

Danas znamo stranu istinu da se itav Univerzum nalazi u stanju pritajenog haosa, ali smo ohrabreni nauno argumentovanim saznanjem da je to stanje prilino stabilno. Jedan dinamiki Slika 23: Put u haos: a. periodinost; sistem, pre prelaska u b. vrtloenje; c. haos haotino stanje, prolazi kroz faze periodinih kretanja koja se, sa poveavanjem energije sistema, postupno pretvaraju u neku vrstu vrtlonog kretanja kojim dominiraju spiralne trajektorije. Ako se energija i dalje pojaava, sistem prelazi u stanje kritine entropije haosa. Kretanje fluida je naroito ilustrativan primer (Sl. 23). Sa ove strane haosa, na samoj granici, nalaze se gotovo sve ive i neive stvari, sva Vasiona. Ponavljanje spiralnih tokova na plodu brokolija (broccoli) (Slika 24,

Slika 24: Dva lica haosa: brokoli i atmosfera Jupitera

118

levo) i u atmosferi Jupitera, imaju isti uzrok stanje kontrolisanog (tihog) haosa sa spiralnim trajektorijama. Osnovu kompleksne dinamike danas ini Mandelbroov 1 skup, ta ikona Teorije haosa, koja u ovoj teoriji ima slinu ulogu koju u klasinoj geometriji ima krug. Uveanje pojedinih delova ovog skupa otvara nova polja ispunjena pravim vatrometima lepih spiralnih formi, kao to su ove prikazane na (Sl. 25). Meutim, ono to je zbunilo i eksperte je da dve, naizgled potpuno razliite konfiguracije,

Slika 25: Fraktali: spiralni oblici su nerazdvojni deo kompleksne dinamike

Mandelbroov i ilija 2 skup, pri sukcesivnom uveanju pojedinih delova pokazuju gotovo identine detalje (Sl. 26), iako su, na neki nain, jedan drugome uzrok. Posmatrajui ovaj fenomen stie se utisak da geometrija unapred zna konfiguraciju koju oekujemo tek koji tren kasnije u budunosti. To je slino onome to bi doiveo umetnik koji na praznom papiru vidi crte koji tek namerava da nacrta!
1 2

Benoit Mandelbrot, 1924 Gaston Julia, 18931978.

119

Slika 26: Identine spirale na dubokim nivoima uveanja Mandelbroovog (levo) i Julia skupa (desno)

To zbunjuje razum do te mere da se dolazi na pomisao da je u jednom kratkom intervalu vreme teklo unazad! Ili, kao to je govorio Mikelanelo, da umetnik samo oslobaa formu koja je ve postojala i leala zarobljena u materijalu, postavljena tamo rukom Tvorca.

120

ESTEZIS
Trea komponenta koja spiralu povezuje sa temeljima prirode je njena lepota. Kome se nee dopasti odmerena ljupkost sintetikih figura generisanih u operativnoj memoriji raunarskih grafikih stanica koje su prikazane na (Sl. 27)? Jednostavnom varijacijom parametara u formuli spirale, mogu se projektovati razni objekti spiralne konfiguracije. kao to su ljuture pueva i koljki, mainski i mehaniki elemnti, turbine, spiralni prenosnici, lanci DNK. Na slian nain se mogu prouavati vrtlozi u fluidima i razvoj spiralnih galaksija. Na bazi parastihije, moe se simulirati rast biljaka i pojedinih organa. I svaka od ovih kreacija nosie u sebi eleganciju i lepotu spirale. Da li je ova lepota bila koriena od autora umetnikih dela kroz istoriju? Ve smo, u odeljku o arhetipovima videli da je spirala bila est motiv na mnogim kultnim i votivnim predmetima. Mranu lepotu vodenog vrtloga, kako smo videli, koristio je Edgar Alan Po ali i filmski reiser Alfred Hikok. U crno-belom filmu 39 stepenica (iz 1935-te godine)

Slika 27: Konhoidna povr (levo); tajnbahova povr (desno).

121

Slika 28: a. Sumerska grnarija sa simbolima Ea-Oana; b, c. ornamenti od kovanog gvoa

kao i u poznatoj sekvenci ubistva u kultnom ostvarenju Psiho (snimljenom 1960-te), Hikok veto barata arhetipom spirale kroz enterijer spiralnog stepenita i krupnim planom vrtloga kojom iz kade otie voda obojena krvlju rtve. Spirala oslobaa dinamiku energiju. To je ona energija koja je uloena u konstrukciju spirale. Energija spirale razlikuje se od energije kruga. Energija kruga je statina, energija spirale dinamina. Nacrtajte krug i obrite sliku oko centra. Izgledae kao da krug miruje. Nacrtajte spiralu i ne pomiite papir. Izgledae kao da se slika obre. Tako deluje tajna energije spirale. Hoe li nam crte sa sumerske zemljane posude (Sl. 28a, [4]) izgledati statino? Naravno, ne. Mesopotamski slikar je to znao, i sa vre-

122

menskog rastojanja od oko 4 milenijuma nam alje jednu lepu i dinaminu kompoziciju. Ona predstavlja etiri jarca koja su u sumerskoj tradiciji simbolizovala Ea-Oana, gospodara vodenog bezdana, a kasnije vavilonskog Ningursua. Mali kvadrat u sredini predstavlja vodenu lokvu, a produeni rogovi ivotinja daju osam nezavisnih spirala, sa fokusom u centru vodene povrine. Ovim se naruava simetrija kruga i, u naoj imaginaciji, itava kompozicija dobija impuls obrtnog kretanja. Ona u stvarnosti miruje, ali posmatra neprekidno osea taj pritisak obrtnog momenta. Tako dobijamo etiri jarca u trku oko pojila kako se ova slika interpretira u istorijama umetnosti [15]. Slian efekat se dobija posmatranjem ornamenta b. sa iste slike. To je utrostrueni motiv jin-janga, a njegova dinaminost se bazira na istim principima naruavanja ravnotee krune simetrije, kao i sumerska dekoracija. Drugi ornament, oznaen sa c, nizom mekih, zavojitih formi prenosi posmatraev pogled s leva na desno i obrnuto, ostavljajui utisak ritmikog kretanja i vizualne ugodnosti. I sama re ritam ima grki koren rhein = tei.

Slika 29: Drvena zdela sa poklopcem vakahuja. Maori, Novi Zeland

123

Rotacioni naboj sa slika a. i b. ovde se razvija u ravan. Ovakva ritminost je slina oseanju koje imamo kada posmatramo zatalasano more. Te morske ritmove prenosi nam tzv. ornament tekuih spirala, koji je bio poznat jo neolitskim umetnicima. Ovaj ornament, takoe poznat kao meanderski ornament, moe biti linijski (niz dvostranih spirala povezanih u lanac) kao na vakahuja zdeli sa Novog Zelanda (Sl. 29) ili na grnariji jonske civilizacije (Krit, Mikena, Kikladi), u Maloj Aziji (zlatna grivna iz kraljevske rezidencije u Troji, bazaltna obredna zdela iz hananskog hrama u Asoru). Identine ili modifikovane varijante ornamenata tekuih spirala naene su irom neolitske Evrope i Evrope bronzanog doba (npr. ukraeni kamen na

Slika 30: Navlaka za jastuk, Dahomej

124

ulazu u grobnicu u Nju Grejndu, Irska). Na jonskim ostrvima pojavila se trougaona i kvadratna shema povezivanja dvostranih spirala kao na (Sl. 5). Dakle, ornamenti tekue spirale, karakteristini za narode okruene morem, pojavili su se na vie taaka u svetu nezavisno i irili su se na kopnene civilizacije koje su ih koristile, mogue i zaboravivi njihovu vezu sa morem. Spiralni biljni ornamenti karakteristini su za kontinentalne civilizacije. Tako se u skitskim grobnicama sa Dnjepra mogu nai lepi primerci oslikanih vaza sa ovakvom ornamentikom [15]. Sasvim je drugaija namera, takoe nepoznatog umetnika iz Dahomeja, koji je ukrasio komad tavljene koe tradicionalnim motivima (Sl. 30), po svemu, veoma starim, iz vremena osvita afrike civilizacije. Umesto neprekidnog toka, ovde pleni sistematinost modularnog rasporeda folklornih simbola. etiri od pet geometrijskih ornamenata su spirale. Jedna od etiri spiralne forme predstavlja oklop kornjae, dve su verovatno izvedene od rogova ivotinja a etvrti je, mogue, simbol Sunca. Rotaciono ili translatorno ponavljanje jednog likovnog modula koji sadri spiralni segment rezultuje umnoavanjem ritmova. Ako se osim rotacije i translacije aktivira i

Slika 31: Fraktalna multiplikacija spiralnih ritmova

125

saimanje (kontrakcija), i ove se geometrijske operacije ponavljaju po unapred zadatom periodinom algoritmu, mogu se dobiti veoma komplikovane fraktalne sheme kao to je Julia skup na (Sl. 31, desno). Kao to bilo koji deo spiralne linije u sebi sadri sve informacije potrebne za kreiranje celine, tako i kod fraktala, bilo koji deo tkiva fraktalnog skupa moe biti seme za rekonstrukciju itavog objekta. Ovo ne bi bilo mogue ostvariti bez osobine da afine transformacije ravni ne menjaju razmeru. Rotacija, translacija i kontrakcija su specijalni sluajevi afinih transformacija. To ima za posledicu umnoavanje ritmova, bilo pri rastu ili smanjivanju. O ovome je bilo rei u prethodnom odeljku u vezi sa gnomonskim rastom ili beskonanom potpodelom pravougaonika. Ovakvu potpodelu omoguuje odnos dimenzija a : b pravougaonika ili njegova proporcija, i tada se ona naziva dinamika proporcija, a za pravougaonik se kae da poseduje dinamiku simetriju [6]. Pravougaonik ije su dimenzije, a i b, celi brojevi, ne moe biti dinamiki simetrian, dakle, njegova potpodela nije mogua, pa ni odgovarajua spirala. Da bi pravougaonik mogao da bude dinamiki simetrian, odnos a : b mora da bude iracionalan (nesamerljiv sa jedinicom). Tada e postojati i odgovarajua logaritamska spirala, i ona e upravo biti nosilac te proporcionalnosti. Meutim, nee svaki proporcionalan odnos biti skladan, a da bi se to dogodilo, potrebno je da postoji komodulacija delova prema celini. U istoriji (preteno arhitekture) poznata su tri tipa komodulacija ili sistema proporcija od kojih su dva prikazana na (Sl. 32):

126

Slika 32: Dva sistema proporcija: a. Rimski sistem i b. Proelje crkve Santa Marija Novela; c. Zlatni petougao i d. Hermesova maska (Meduza), 1. vek pre Hrista

Rimski sistem, baziran na broju

= 1 + 2 2,4142 .

Ovaj broj je poznat kao sveti presek, a pravougaonik iji je odnos strana kao Rimski pravougaonik. Mrea proporcija Rimskog sistema povezana je sa pravilnim osmouglom (Sl. 32a). Naime dijagonale ovog pravilnog mnogougla seku se u odnosu 1 : . Presek dijagonala, opet, for-

127

mira novi, manji osmougaonik ija stranica prema stranici veeg ponovo ini odnos 1 : . Ovaj proporcijski sistem je veoma korien u graevinarstvu starog Rima gde je doao iz Grke. Proprcije i ritmovi proelja crkve Santa Marija Novela u Rimu su izvedeni upotrebom ovog sistema (Sl. 32b), a Mikelanelo ga je koristio u projektovanju Kapele Medii. Sistem zlatnog preseka, koji za svoj modul ima zlatni broj, = 1+ 5 1,618 . 2

Ovaj sistem je povezan sa pravilnim petouglom, na analogan nain kao Rimski sistem sa osmouglom (Sl. 32c). Ovaj sistem je korien u antikoj arhitekturi (Partenon, grobnica Ramzesa IV), ali i u renesansnom slikarstvu i skulpturi. Sl. 32d prikazuje zlatne proporcije Hermesove maske. Ovaj sistem je detaljno prouio Le Korbizije, i na njemu je bazirao svoj Modulor. Sistem baziran na broju
= 1 + 3 2,732 .

Pravilni poligon koji generie ovaj sistem proporcija je dvanaestougao. Preseci dijagonala, odnos strana poetnog i upisanog poligona itd. je 1 : . Ovaj sistem je koristio renesansni arhitekta Andrea Paladio, pri projektovanju brojnih graevina. Svakom od ovih proporcijskih sitema pridruuje se odgovarajua logaritamska spirala, a neke primere vidimo na (Sl. 33). Moe se slobodno rei da nema (ili da nije bilo)

128

nijedne autentine antike graevine (Grka, Rim) koja ne podlee bar jednom od ova tri sistema proporcija. Harmonija nije nita drugo do zvuna komodulacija. Element Rimske proporcije, 2 pojavljuje se kod muzikih lestvica. Naime, odnos frekvencije (broja treptaja u sekundi) note fis koja na skali lei izmeu f i g (na klavijaturi to je crna dirka izmeu dve bele, f i g) prema noti c, je tano 2 (videti [22]). Tako se, teorijom proporcija, muzika prirodno povezuje sa vizuelnim umetnostima, pa se otuda, u slikarstvu, vajarstvu i arhitekturi koriste nelikovni termini, kao ritam, euritmija, harmonija, simfonija, dok

Slika 33: Spirale koje odgovaraju raznim sistemima proporcijama koriene su u dekoracijama kao volute kod antikih stubova, girlanda i reljefa

129

muzika moe biti koloritna ili voluminozna. Ono to je svakako zadivljujue je da najskladnija od tri pobrojane proporcije, zlatni presek = 1+ 5 2 , ima istovremeno i najbogatija matematika svojstva. Pre svega, vai

= 1+

1 ,

odakle sledi da niz stepena broja , tj. niz 1 2 ,

1 , 1, , 2 , 3 , , ima jednostavno svojstvo da je svaki lan niza jednak zbiru prethodna dva. Meutim, ovo nije jedini niz sa tom osobinom. Najjednostavniji niz brojeva koji ima to svojstvo je tzv. Fibonaijev niz: 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, Uzastopni kolinici lanova ovog niza ine novi niz 1/1, 2/1, 3/2, 5/3, 8/5, 13/8, 21/13, 34/21, koji konvergira upravo ka broju zlatnog preseka 1,618 . Zlatna spirala, generisana beskonanom potpodelom zlatnog pravougaonika, u svom obliku, kondenzovano, sadri sve ove odnose i proporcije. Sline osobine, ali u manjoj meri, imaju i druga dva proporcijska broja i .
U slikarstvu, spirale su koriene u kompoziciji slike mahom u Renesansi i Baroku, dok se u modernom slikarstvu javljaju ree. Srpski slikar Leonid ejka [20], podrobno je analizirao sliku Dva ambasadora nemakog renesansnog majstora Hansa Holbajna 1 i deo njegove studije je reprodukovan na (Sl. 34, levo). Holbajnova slika prikazuje dva francuska ambasadora, Dintervila (stoji levo) i de Selvea,
1

Hans Holbein, 15411620.

130

izmeu njih je sto prekriven turskim ilimom a iza njih je polica. Na stolu i polici su rasporeeni astronomski, hronometriki i muziki instrumenti: nebeski i zemaljski globus, cilindrini i poliedrini sunani asovnik, kvadrant, torkvetum, lauta, flauta, nekoliko knjiga. Jedna od knjiga je zbirka duhovnih himni, i ta je otvorena, dok je druga Apijanova Matematika i ona je poluzatvorena. ejka nalazi da je centralna masa slike veoma sloeno komponovana i da su glavni elementi ove kompozicije dve nejednake elipse koje imaju zajedniku iu, a ije su glavne ose iskoene jedna u odnosu na drugu za oko 15 ugaonih stepeni. U tu se osnovnu shemu uklapa kvadrat koji sadri geometrijsku situaciju stola i police sa obiljem geometrijskih meuodnosa. O strukturalnoj shemi figura i predmeta ejka kae: Unutar glavnih elipsi, unutar ovih Keplerovih orbita, razvija se jedan sferini prostor vretenastih, kapljastih i spiralnih polja. Ovaj sferini prostor ocrtan je linijama, povrinama i volumenima predmeta, sklopova predmeta, delovima tela i odee leve i desne figure. Kapljaste krive i povrine treeg stepena na-

Slika 34: Leonid ejka: Kompoziciona i strukturna analiza slike Dva ambasadora Hansa Holbajna

131

lazimo na podruju levog i desnog rukava, otvora prsluka, povrine krzna na levoj figuri. A zatim, Noga leve figure je osovina eliptikog ornamenta na podu, spirala galaktiki vrtlog u predelu rukava na bundi, lepezasti snop krivih linija laute. Analiza ejkinih skica, prikazanih na desnoj polovini (Sl. 34.) pokazuje da je Holbajn koristio elemente Rimskog sistema proporcija (skica a). Naime, vertikalna osa, koja odvaja figuru sa leve strane, od vee povrine desno, deli horizontalni format slike u odnosu 1 : 2 . (Skice b i c) pokazuju razvoj analize centralne mase koju ine dve elipse (dve Keplerove orbite kako ih ejka naziva) i jedan kruni sektor koji obuhvata predmete na stolu, koja najzad rezultuje zakljukom o jednoj puastoj formi (skica d). Tako, ejkina analiza otkriva dve spiralne konfiguracije u makrosvetu slike, jednu skrivenu u samoj kompoziciji (pu sa skice d) a drugu u spiralnom vrtlogu na rukavu ambasadora Dintervila, dok strukturna analiza pokazuje takoe bezbroj malih vretenastih, kapljastih i spiralnih polja. Inae ejka klasifikuje predmete prema geometrijskom obliku na sedam kategorija od kojih je etvrta po redu spiralno telo (ostala su: parabolino, elipsoidno, zrakasto, kubino, cilindrino i loptasto). Osim Holbajna, jo mnogi slikari su u svojim kompozicijama koristili, svesno ili nesvesno, zavojite i spiralne konfiguracije. One se mogu uoiti u delima ota, Dua, Lorencetija, Fra Anelika, Mantenje, Botielija, ongauera, da Vinija, Korea, Parmianina, del Piomba, Bordonea, Direra, Murilja i drugih. Od modernista tu su pre svega Van Gog sa svojim karakteristinim prekidnim potezom koji dobija spiralne forme u delu empres na meseini ili Put

132

sa empresima (oba iz 1889-te godine), Anri Matis, Alber Glez, Viktor Pasmor, ak Pjober, Salvador Dali i mnogi drugi. Autor ovog teksta nainio je eksperiment da utvrdi oblik i matematiku jednainu spirale koja nosi kompoziciju na nekoliko primera umetnikih slika. Prema znanju autora, takve analize dosada nisu raene. Uz primedbu da ova, nazvaemo je spiralna analiza, nije egzaktna (i ne moe biti), bie naveden postupak formiranja jednaine loga-

Slika 35: Spiralna analiza: Angelus an-Fransoa Milea i osnovna jednaina spirale

ritamske spirale, za slike Milea, ardena, Dalija i jedne prerimske skulpture nepoznatog autora. (Sl. 35.) prikazuje spiralnu analizu slike Angelus anFransoa Milea 1 i odgovarajuu spiralu logaritamskog tipa. Njena osnovna jednaina, u polarnom sistemu glasi
( ) = 16 e 0.31 .
1

Jean-Francois Millet, 18141875.

133

Pritom, nezavisna promenljiva , uzima vrednosti iz intervala ( 3 , 2,4 ). Pravougli koordinatni sistem je postavljen tako da Mileova slika lei u prvom kvadrantu i zauzima pravougaonik formata 300 230 . Fokus osnovne spirale je zatim transliran u novi fokus sa koordinatama (180, 60). Zatim je usledila rotacija oko ove take za 95 ugaonih stepeni u smeru suprotnom od kazaljke na satu i najzad je primenjena kontrakcija du x-ose za oko 83%. Ovo je ostvareno interaktivnim podeavanjem parametara na raunaru uz pomo programskog paketa MATEMATIKA 4.0. Na poetku analize problem je izbora fokusne take spirale. To je etapa u kojoj moe doi do izraaja subjektivnost posmatraa, naroito ako spiralna formacija kompozicije nije jasno prepoznatljiva. U sluaju Angelusa, fokusna taka lei u imaginarnom prostoru slike, izmeu nogu figura koje je zvono iz udaljene crkve zateklo na radu u polju. Par je u poloaju molitve i pravci njihovih moguih pogleda presecaju se ba negde u blizini take fokusa. To je, na neki nain, psiholoki centar slike, taka sa najveom energijom. Pri posmatranju, oko posmatraa luta po povrini slike, ali svakako dolazi i do te take, bilo da njegov pogled polazi iz nje ili se vraa u nju. Iz te take polazi i naa spirala. Zatim, u svom odmotavanju, ona prolazi preko korpe, obuhvata, na oigledan nain donji deo figure ene, zahvata runa kolica koja se nalaze nedaleko iza nje, svojim lukom spaja dve figure, pratei eninu pognutost i tangirajui vrh glave mukarca, da bi zavrila u polju nedaleko od ivice slike. Raspored masa na slici takoe prati ovaj spiralni pokret. Spirala, ustvari, ne lei u ravni slike, ve u ravni koja je malo iskoena i sadri stajne take figura. Zbog toga je i primenjena transformacija saimanja du x-ose, koja ustvari, odgovara nalaenju za-

134

Slika 36: Spiralna analiza: ardenov Deak s kartama i skulptura boginje Artio

vrnog poloaja spirale u toj, zakoenoj ravni. Za Mileovog Angelusa, Salvador Dali je rekao da je to najuzbudljivije slikarsko delo najzagonetnije, najgue i najbogatije koje je ikad postojalo u nesvesnom miljenju. Sledea dva primera prikazana su na (Sl. 36.) Sa leve strane je slika Deak s kartama, jo jednog francuskog slikara, an-Batiste ardena 1 . Odreivanje formule spirale je u ovom sluaju pojednostavljeno jer je prikaz modela strogo profilni, tako da nemamo otklanjanje od frontalne ravni kao kod Milea. Taka fokusa je ponovo u psiholokom centru slike, a to su karte koje deak dri u rukama, ili, izraeno u koordinatama to je (170, 200) u odnosu na format slike 520 600 . To je taka u kojoj je koncentrisana deakova panja i neka vrsta teita svetlih povrina na slici. Spirala, ija je osnovna jednaina
( ) = 0.3 e 2.8 ,

Jean-Baptiste Chardin, 16991779.

135

0.1 < < 4 , je translirana tako da njen fokus padne u

taku (170, 200), a zatim je primenjena rotacija za 80 ugaonih stepeni u smeru suprotnom od smera kazaljki. Tako njena linija posle odvajanja od karata, obilazi pun krug u trenutku tangiranja karata koje stoje uspravno na stolu, zatim prelazi preko svetle romboidne povrine usamljene karte koja viri iz fioke, potom savija uvis, savreno pratei luk deakovih lea, da bi zavrila malo iznad njegove glave, gotovo vertikalno iznad polazne take. Ova analiza se moe primeniti i na skulpture. (Sl. 36, desno), prikazuje figuru boginje Artio, iji je simbol medvedi. Delo je iz prerimskog perioda i naeno je u Bernu (bern = medved). Kompozicija skulpture izvanredno prikazuje istovremenu (mitoloku) povezanost boginje sa ivotinjom i njenu odvojenost od nje. Ovo je iskazano zajednikim pokretom obe figure udesno. Fokus je u centru medvee njuke a osnovna jednaina spirale u ovom sluaju je
( ) = 0.3 e 2.6 ,

dok je ( 0.1 , 3.6 ) interval promene . Linija spirale prati pokret prednjeg dela medvedice, prolazi kroz osnovu sedee figure boginje i prati njen pokret unazad. Od modernih slikara, Salvador Dali 1 je mnogo panje posvetio klasinim aspektima slikarskih tehnika, pa i kompoziciji. U javnim nastupima kontradiktoran, nedosledan i bizaran duh ovog umetnika je ustvari redak obrazac sistematinosti i metoda. Istraujui nove mogunosti geometrijskih kompozicionih shema, on je podrobno prouio
1

Salvador Felipe Jacinto Dali y Domenech, 19041989.

136

delo Matile Gike [6], u kojem je naao vezu izmeu geometrije spirale i estetskih vrednosti likovne kompozicije. U njegovom ateljeu visila je slika suncokreta sa ucrtanom logaritamskom spiralom koja prati raspored njegovog semena, na zidovima su stajali trofejni rogovi raznih ivotinja, a Gala je pozirala drei u ruci rog nosoroga, koji je zbog svog oblika logaritamske spirale dugo fascinirao Dalija. No, Dalijev prvi susret sa puastim oblikom dogodio se neto malo pre njegovog susreta sa Frojdom, u Londonu 1938-me. U svom Tajnom ivotu Salvadora Dalija, umetnik opisuje situaciju kada je, sedei u jednom pariskom bistrou, u novinama, proitao vest da otac psihoanalize, koga su nadrealisti oboavali, putuje u London, zauvek naputajui Be koji samo to su bili zaposeli nacisti. Pogled mu je pao na fotografiju koja je prikazivala Frojdov portret. U tom momentu doao sam do otkria o tajni mor-

Slika 37: Spiralna morfologija Frojdove glave: Dalijevi crtei kao ilustracija Tajnog ivota Salvadora Dalija (levo) i Frojdov portret iz 1938. godine (desno)

137

fologije Frojda. pie Dali Njegova lobanja ima oblik pua. Kada je uskoro, uz posredovanje tefana Cvajga posetio ostarelog lekara u Londonu, skicirao je njegov portret (Sl. 37, [2]) koji odraava ovo njegovo otkrie. Prema pisanju Ernsta Donsa, Frojdovog uenika i biografa [5], Frojd je, nakon Dalijeve posete promenio miljenje o nadrealistima, a u vezi sa Dalijevom asocijacijom o puastom obliku njegove glave napomenuo je da bi taj stav trebalo podvri psihoanalizi. Dalijevo interesovanje za spiralne kompozicije, mogue, datira iz perioda kada je naslikao jedno neobino platno pod nazivom Pravi izgled Ostrva mrtvih Arnolda Beklina u vreme Angelusa, godine 1932-ge. Kao to je ve reeno, Dali je posebno cenio Mileovu sliku Angelus, koju je esto citirao. Da li je on u toj, prevashodno mistinoj slici, nasluivo spiralnost kompozicije? To ne moemo znati, ali na pomenutoj slici prikazana je jedna porculanska olja sa jednim dodatkom u obliku dugog tapa, debljine olovke. Kasnije, Dali ponavlja ovu temu u slici iz 1946-te godine pod nazivom Letea olja snabdevena neobjanjivim dodatkom dugim pet metara (Sl. 38). Na ovoj slici mogu se izolovati dva spiralna toka, ali u oba sluaja to su veoma otvorene spirale sa jednainama

( ) = 10 e 1.2 ,
i
( ) = 20 e 1.2 ,

< < 0.975

< < 0.9

(za unutranju i spoljanju spiralu respektivno).

138

Posebno je zanimljiva situacija Galinog portreta iz 1935te. Ovde je Gala prikazana sa svojom dvojnicom, tako da se linije pogleda modela i dvojnice seku negde u prostoru izmeu njih. Ta taka se moe izabrati za fokusnu taku, a spirala, koja se sama po sebi namee, razvija se u ravni odreenom linijom koja spaja dve figure. Takva spirala se projektuje na frontalnu ravan kao eliptika spirala. Osnovna jednaina je

( ) = 5 e 0..2 ,

< < 4.7 .

Drugi naslov ove slike je Galin Angelus jer je Dali, budui opsednut Mileovom slikom, jednu njenu verziju postavio na zid iza manje Galine figure koja je licem okrenuta posmatrau.

Slika 38: Salvador Dali: Varijacija na Ostrvo smrti Arnolda Beklina iz 1946 (levo) i Galin portret iz 1935 (desno)

139

Slika 39: Metju Brend (Matthew Brand): Nastanak mobilije

Na kraju, treba pomenuti primenu spirala kod skulptura. Savremeni umetnik Metju Brant koristi veoma elegantne iane linije, od kojih su mnoge upravo segmenti spirala, za konstrukciju svojih mobilija (Sl. 39). Primeri skulptura sa (Sl. 40.) prikazuju slobodnu razvijenost formi u prosto-

Slika 40: Skulpture sa spiralnim elementima

140

ru, ali i neizbenu spiralu koja se dobija u svim projekcijama. Jer, geometrijsko svojstvo spirale, da je njena projekcija ponovo spirala, ovde utie na ostvarivanje posebnog doivljaja o sveprisutnosti spiralne forme. Spirala je mnogo eksploatisana u domenu optikih iluzija. Ve i sama, matematiki precizna, zavojnica moe da zbuni ula. Na pitanje koja od spirala sa (Sl. 41.) ima konanu a koja beskonanu duinu, veina e odgovoriti da je to desna spirala. Ustvari, ona ima konanu, a leva beskonanu duinu. Ova iluzija se bazira na nemogunosti naeg oka

Slika 41: Beskonana i konana spirala

da razlikuje brzinu nagomilavanja navojaka jedne i druge spirale. Nikolas Vejd (Wade) sistematski je izuavao spiralne iluzije i neke od ovih primera prikazane su na (Sl. 42). Na ovim grafikama, iluzija spirale se stvara zbog getalt efekta u kome uestvuje na vizuelni sistem ali i naa psihologija. Naime, ovaj sistem ima tendenciju da favorizuje celinu na raun detalja i da favorizuje poredak na raun nereda. U psihologiji Getalta, poznata je Frejzerova spirala, kao iluzioni model. Ove op-art tvorevine, meutim, izazivaju zamor ve posle kraeg perioda posmatranja, i stvaraju

141

Slika 42: Spirale iluzije

utisak pokreta, slian onom koji na Sl. 28, doarava umetnik iz Mesopotamije. Meu iluzije spiralnog tipa moemo ubrojati i predstave spirala pomou jednostavnijih geometrijskih oblika. Na primer, ako se veliki broj dui porea na odgovarajui, strogo kontrolisan nain, dobija se dijagram prikazan na (Sl. 43, levo). Ovakvi dijagrami se pojavljuju u Teoriji dinamikih sistema, a spirala koja se nasluuje je anvelopa (obvojnica) reenja jedne diferencijalne jednaine.

Slika 43: Spirala od pravolinijskih segmenata i spiralna pesma

142

Ni pesnici konceptualisti nisu odoleli magiji spiralnih formi. Na istoj (Sl. 43.) je prikazana jedna spiralna pesma: Trava se njie pod vetrom, drvee takoe, Umirui maslaak rastura seme niz vetar, Oblake vetar pokree, i nau kosu, napred nazad, Perje leti po vetru, ali mi ga ne moemo videti, Ve samo osetiti VETAR. Na kraju, zavriemo ovaj tekst jednom slikom Dragana Mojovia, (Sl. 44.) naeg nedavno preminulog slikara, ije delo sadri, u umetnosti retko vienu i neobino uspenu sintezu poetskog i racionalnog. Treba li da nas zaudi to uz plitku brazdu koja u pesku ocrtava oblik logaritamske spirale imamo i jednu katarku, simbol kolumbovskog stremljenja, jedno jaje i penuavi morski talas koji prati obrazac dinamikih shema na rubu haosa?

Slika 44: Dragan Mojovi: Blagovest jutra: Mimozemlje, 1989

143

LITERATURA
[1] Archimedes: De Incidentibus in Fluido, lib. 2. [2] Dali, Salvador: Retrospective 19201980, Katalog izlobe odrane od 18.12.1979. do 14.04.1980. u Centru Georges PompidouMusee National dArt Moderne, Paris. [3] Davis, Philip J.: Spirals From Theodorus to Chaos, A K Peters, Wellesley, Massachusetts 1993. [4] Drost, D. Damm, H. Hartwig, W.: Ornament i plastika. Afrika, Okeanija, Sibir, Jugoslavija, Beograd 1964. [5] Dons, E.: ivot i delo Sigmunda Frojda, II, Matica Srpska, Novi Sad 1985. [6] Ghyka, Matila Costiescu: The Geometry of Art and Life, Dover Publications, Inc., New York 1977. [7] Grasi, Ernesto: Teorija o Lepom u Antici, Srpska Knjievna Zadruga, Beograd 1974. [8] Haeckel, Ernst: Art Forms in Nature, Dover Publ., 1974. [9] Janiijevi J.: U znaku Moloha-Antropoloki ogledi o rtvovanju, Vajat, Beograd 1986. [10] Jung, Carl Gustav et al.: Man and His Symbols, Aldus Book Limited, London 1964. (takoe prevod u izdanju Mladinske Knjige, Ljubljana 1973). [11] Jung, Karl Gustav: O psihologiji nesvesnog, Matica Srpska, Novi Sad 1978. [12] Kuper, Din Kembel: Ilustrovana Enciklopedija Tradicionalnih Simbola, Prosveta-Nolit, Beograd 1986. [13] Mamedov, Kh. S.: Crystallographic Patterns, Comp&Maths. Appls, 12B (1986), 511529.

144

[14] Markushevich, A. I.: Remarkable Curves, English translation, Mir Publishers, Moscow 1980. [15] Piggot, Stuart (urednik): Osvit civilizacije opti pregled starih kultura, Jugoslavija, Beograd 1969. [16] Po, Edgar A.: Odabrana dela, Nolit, Beograd 1975. [17] Poe, Edgar A.: Prie Knjiga Prva, Nakladni Zavod Matice Hrvatske, Zagreb, 1986. [18] Poe, Edgar A.: A Descent Into the Maelstrom, http://xroads.virginia.edu/~HYPER/POE/descent.html. [19] Savelov, A. A.: Ravninske krivulje, kolska knjiga, Zagreb 1979. [20] Thomson, DArcy W.: On Growth and Form, Paperback, Cambridge Univ. Press, 1992. [21] ejka, Leonid: Traktat o slikarstvu, Zlatna Grana, Sombor 1995. [22] tajnhaus, Hugo: Matematiki Kaleidoskop, Nauka, Moskva 1981. (na ruskom).

145

146

ORTOGONALNOST KOGNITIVNO ESTETSKA FUNKCIJA

UVOD
Izgleda da je pojam ortogonalnosti prvi put upotrebljen u engleskom jeziku u knjizi Thomasa Diggesa A geometrical practise named Pantometria, iz 1571-ve godine [1]. Inae, Euklid je jo u IV veku p.n.e. koristio naziv orthogon za pravougli trougao. Ovaj naziv je kasnije prenet u latinski jezik kao orthogonium ili orthogonion. Budui da pojam ortogonalnosti zahvata u same osnove geometrije a geometrija sveobuhvatno odraava logiku Prirode, sleduje da je ortogonalnost jedan od temeljnih gradivnih elemenata Univerzuma. Pitagorejci su taj fenomen formulisali kao sveprisutno ispunjavanje logosa, a to stanovite je pozitivna nauka, poev od XVII veka podigla na nivo principa. U ovom poglavlju bie rei o tri fenomenoloka aspekta ortogonalnosti, moguno u poretku u kome su se javljali u istoriji civilizacije. To je najpre rano iskustvo vezano za procese sa minimalnom energijom, zatim pojam nezavisnosti dimenzija i najzad, ortogonalnost kao informacija.

147

ORTOGONALNOST KAO MINIMUM ENERGIJE

Iskustva praktinog ivota najranijih humanih stanovnika planete Zemlje su vezana za njihov opstanak. Pri rukovanju raznim oruima gomilala su se iskustva koja su prenoena s kolena na koleno i dalje koriena u naslednim pokoljenjima. Jedno od takvih, ivotno vanih iskustava je saznanje da za odravanje jednog tapa u vertikalnom poloaju nije potreban veliki napor, dok je za njegovo odravanje u kosom poloaju, potreban. Slika 1 prikazuje situaciju uspravljanja tapa i grafik energije u funkciji ugla prema horizontali. Ono to pada u oi, to je postojanje lokalnog minimuma energije pri vertikalnom poloaju tapa, drvenog debla, duguljastog kamena ili slinog predmeta ija je jedna dimenzija mnogo vea od druge dve. To je bila jedna vana komponenta u saznanju neolitskog oveka. Druga je bila da

Slika 1: Rano iskustvo: Lokalni minimum vertikalnog poloaja

148

Slika 2: Bronzano doba: Stonehange, Salisbury Plain, England (30001500 g. p.n.e)

vertikalni poloaj ima poseban znaaj za njegove praktine i kulturne potrebe. Kamen koji ima izduen oblik u prirodi se veoma retko nalazi uspravljen. Dokaz za to je i poseban naziv za takve kamene blokove koji su postojali u skoro svim civilizacijama a neki od tih naziva su i danas u upotrebi: obelisk ili menhir. Njegov prirodni poloaj je horizontalan. Zbog toga, uspravan kamen moe da znai prisustvo inteligentnog bia, izraz volje tog bia, i simbol njegove pobede nad silama prirode. Sem toga, uspravan poloaj ima i itav niz aposteriornih i simbolikih znaenja koji idu od prostog obeleavanja nekog vanog mesta, preko falusnih simbola plodnosti do impresivnih artefakata hramova posveenih brojnim bogovima i boginjama mediteranskog i hiperborejskog sveta. ta je drugo zagonetni spomenik u Stonehangeu (Sl. 2), ako ne jedna inteligentna zamisao ostvarena uspravnim kamenjem. Deifrovanje tane svrhe ovog neobinog kamenog kompleksa jo uvek nije privedeno kraju, ali preovlaujue miljenje je da je on neka vrsta kalendara bronzanog doba.

149

Civilizacije koje su ostavljale ovakve spomenike nesumnjivo su imale svest o sebi i, to je jo vanije, bile su uverene u sopstveno trajanje. Meutim, bilo je i onih koje su bile u stalnom ili u periodinom kretanju. Takve su civilizacije donele oveanstvu druge vrste otkria, a meu najvanijim je svakako toak. Nema lepeg primera primene principa ortogonalnosti od toka. Funkcija toka je uspostavljanje neprekidne ortogonalnosti izmeu pravca delovanja gravitacije i smera kretanja. U idealnoj geometrijskoj aproksimaciji, toak dodiruje horizon-

Slika 3: Seobe naroda: Tokovi i ortogonalnost

talnu ravan u jednoj taki i prenosi uporno dejstvo te take dodira na osovinu koja se kree u horizontalnom pravcu, i to u svakom trenutku kretanja. Na taj nain, uspostavljanje minimalnog stanja energije se prenosi iz jedne vremenske take u sledeu pratei neprekidnost vremena i prostora a koristei princip ortogonalnosti sa Slike 1. Prvi toak koji je korien za transport je verovatno bio izraen od jednog komada kamena ili drveta, dok je kasnije bio sastavljen iz dva polukruna masivna komada, kao na (Sl. 3, levo). Vremenom, kada je (mogue samo intuitivno) otkriven ve pomenuti princip prenosa sile teine, primeeno je da nije po-

150

trebna itava masa toka za prenos ove sile koja je delovala u pravcu taka dodira-centar, ve su za to bili dovoljni paoci (Sl. 3, desno) ime je toak dobijao na lakoi i eleganciji. Time se ovaj vaan premet lagano transformisao od iskljuivo upotrebnog do objekta visoke estetske vrednosti. Neumitne sile gravitacije pratile su i graditelje hramova. Hramovi su bili neobino vane graevine jer su to bile uporine take vere u nebesku teogoniju a samim tim i temelji civilizacije tog doba. Isti onaj princip lokalnog energetskog minimuma doveo je antiki hram do njegovog finalnog oblika, koji se uz vee ili manje varijacije moe svesti na starogrki Partenon, to je opti naziv za tip graevine prikazane na (Sl. 4). Osnovni geometrijski oblik

Slika 4: Stroga ortogonalnost: konstrukcija Partenona (VI vek p.n.e)

151

koji je i klju i tajna Partenona je pravougaonik. Osim to je upotrebljiv kao gradivni element (ovo otkrie Grci duguju Sumercima), on ini i osnovu hrama. Pravougaoni oblik, koji bi bio nemogu bez ortogonalnosti, doputa ustanovljenje razmere, koja, kao odnos duine stranica, ima presudnu ulogu u estetskom doivljaju itave graevine. Upeatljiva lepota Partenona je posledica proporcije zlatnog preseka, koji za svoj modul ima zlatni broj, = 1+ 5 1,618 2

(videti poglavlje Komentari na Peri Elikon). Ovaj sistem proporcija je povezan sa pravilnim petouglom i izgleda da je u Grku doao iz Egipta, jer je primenjen kod grobnice Ramzesa IV. Kasnije je primenjivan u renesansnom slikarstvu i skulpturi. Ovaj sistem je detaljno prouio Le Corbusier, i na njemu je bazirao svoj Modulor, univerzalni proporcijski sistem. Drugi vaan sistem proporcija je Rimski sistem, baziran na broju
= 1 + 2 2,4142 .

Mrea proporcija Rimskog sistema povezana je sa pravilnim osmouglom ije se dijagonale seku u odnosu 1 : . Presek dijagonala, opet, formira novi, manji osmougaonik ija stranica prema stranici veeg ponovo ini odnos 1 : . Ovaj sistem je veoma korien u graevinarstvu starog Rima gde je doao iz Grke. Proprcije i ritmovi proelja crkve Santa Marija Novela u Rimu su izvedeni upotrebom ovog sistema, a Mikelanelo ga je koristio u projektovanju Kapele Medii.

152

Najzad, pomenimo Paladiov proporcijski sistem baziran na broju

= 1 + 3 2,732 ,

koji je vezan za pravilni dvanaestougao. Preseci dijagonala pravilnog dvanaestougla, odnos strana poetnog i upisanog poligona itd. stoje u odnosu 1 : . Ovaj sistem je koristio Andrea Paladio pri projektovanju renesansnih graevina. Kao antiteza grkom Partenonu i egipatskim graevinama pojavila se kupola. U osnovi, pronalazak semitskih naroda, kupola se gradi od elemenata koji blago odstupaju od paralelopipeda, odnosno od ortogonalnosti, Slika 5: Kupola kao odstupanje od ortogonalnosti Santa Maria del Fiore kako se vidi na (Sl. u Firenci 5). Ukoliko se gradivni element tako oblikuje da u preseku, umesto pravougaonika ima trapez sa stranicama iji ugao od pravog odstupa za veoma mali iznos (nekoliko stepeni), nadovezivanjem tih elemenata se umesto pravougaone graevine dobija obliasti svod. Ako se elementi tako oblikuju da umesto paralelopipeda obrazuju zarubljenu piramidu sa malim uglovima nagiba

153

strana, naslagani jedan do drugog, obrazovae kupolu (Sl. 5).

154

ORTOGONALNOST KAO SAZNANJE I VERA

Kroz grad Ni, antiki Naissus, protie reka Niava, antika Navya. Po jednoj loginoj i prilino dobro argumentovanoj teoriji, Naissus je dobio ime po reci. U istoriji civilizacije reke su igrale neobino vanu ulogu. Tako se, u okruenju svake vanije reke razvijao korpus pojmova vezanih za vitalne pojave koje je reka donosila. Svi su se ti pojmovi vremenom kristalisali oko dve glavne osobine jedne reke: plovnost i brodivost (prelazivost). Plovnost neke reke (Nil, Eufrat, Tigar, Gang) donosila je dobro krajevima uz reku. To je, pre svega znailo jevtin nain transporta ali i tekoe u prelasku sa jedne na drugu obalu ukoliko se ne poseduje plovni objekat koji nije svakom bio dostupan. S druge strane, brodivost je donosila mogunost brzog i sigurnog prelaza s jedne obale na drugu i siromanijim slojevima. Tako se moe rei da su pojmovi plovan i brodiv logiki protivreni i na neki nain ortogonalni jer su vezani za dva meusobno upravna pravca kretanja u odnosu na reku: longitudinalni pravac (du renog toka) i transverzalni pravac

Slika 6: Willem Bleau: Tabula Magellanica, Atlas Maior sive Cosmographia Blaviana, Amstelodami, Blaeu, 1662

155

(popreno u odnosu na tok reke). Tako se u [5] lepo zapaa da je oblik navya pridevski deo od punog imena reke koji je izgleda glasio Danus Navya i da je, mogue, indoiranskog poreSlika 7: Odreivanje oblika i veliine kla. Na primer, u Zemlje: Eratosten iz Kirene jednom natpisu cara Darija I koji se odnosi na reku Tigar se kae: uta abis navya aha to je prevedeno kao i zbog naraslih voda (reka Tigar) je bila neprelazna dakle neprebrodiva tj. mogla se prei samo pomou plovila. Pojam plovan moe se primeniti i na druge vodene puteve. Na primer, kada je Ferdinand Magellan (14801521) pokrenuo ekspediciju sa ciljem da otkrije put do Tihog okeana, uao je na leto 1520-te, u lavirint moreuza na krajnjem jugu June Amerike. Iako je svaka milja ovih voda, zbog velikih dubina, bila itekako plovna, do kraja je bilo neizvesno da li postoji plovni put. Tek oktobra 1520-te njegova ekspedicija je pronala put kroz prolaz kome je Magellan dao naziv Prolaz Svih Svetih da bi kasnije poneo njegovo ime. U ovom sluaju, evropska civilizacija je bila zainteresovana samo za prvu komponentu ortogonalnog para (plovnost, brodivost) jer je ekonomska vanost plovnosti kroz kanal daleko nadmaivala njegovu brodivost, tj. poprenu prelazivost.

156

Princip ortogonalnosti je mnogo puta bio od pomoi pri otkrivanjima tajni prirode. Lep primer je Eratosten iz Kirene (roen 276-te godine u Kireni, Libija; umro 194-te godine pre Hrista, u Aleksandriji, Egipat) i njegov ubedljiv dokaz. Eratosten je primetio da sunevi zraci u njegovom rodnom gradu Kireni u letnje podne padaju vertikalno u odnosu na tle jer osvetljavaju dna dubokih bunara, dok u Aleksandriji, koja je od Kirene udaljena 787 km to nije sluaj. Razlog ovome je neznatno odstupanje od ortogonalnosti pravca pod kojim sunevi zraci padaju na tle u Aleksandriji. Eratosten je izmerio ovo odstupanje i odredio njegov ugao: 7,2, to je 50-ti deo punog kruga. Rastojanje izmeu Aleksandrije i Kirene je u to vreme procenjeno na 5 hiljada stadijuma, tako da je Eratosten jednostavno izraunao da je obim Zemlje 50 5.000 = 250.000 stadijuma. Kako je jedan stadijum predstavljao duinu od 157,5 m, dobija se obim od 39.690 km dok je savremena nauka tu duinu utvrdila na 40.035 km. Dakle, greka je svega 0,86%, to predstavlja zadivljujuu tanost. Ve smo dotakli simboliki i kulturni smisao ortogonalnosti. U tom pogledu svakako je nezaobilazan oblik krsta. Krst je prvobitno, jo u Starom veku, bio povezivan sa ljudskim stradanjem, budui da je korien za kanjavanje buntovnika i ljudi van zakona. Zatim, u Novoj eri, on postaje glavni simbol Hrianstva i stilizovana slika Hristovog stradanja. Osim reprodukovanja geometrije raspea, krst ima i dublji teoloko-filozofski smisao. Naime, on je slika (ortogonalnog) ukrsta dva principa: zemaljskog (ljudskog) i nebeskog (boanskog). Nebeski princip je predstavljen vertikalnom linijom (patibulum), dok je zemaljski predstavljen horizontalnom linijom (an-

157

tena). Podrobnije, o tome duhovnik Jovan [7] napominje da se duhovnost prima vertikalno, kao poslanje od Oca, ali i horizontalno, kroz istoriju hebrejskog naroda i njegovog etikog iskustva. Ova dva modusa duhovnosti su dakle, simbolizovana krstom. U poetku, krst je bio jednostavan, ravnokraki ili sa duom vertikalnom komponentom, ali kako se izvorno Hrianstvo mutilo raznim jeretikim frakcijama da bi se u XI veku definitivno podelilo, tako je svaka struja u okviru ove doktrine usvajala svoju varijantu krsta. Slika 8 prikazuje nekoliko varijanti hrianskih krstova poev od krstastih novia koji su se koristili u ranim kinovijama (zatvorenim hrianskim zajednicama) (Sl. 8a), i keltskog krsta iz X veka (Sl. 8b), koji sadri upeatljiv prikaz etiri eksera koji predstavljaju eksere koji su korieni pri raspeu, dok su po dijagonalama ljiljani koji simbolizuju Hristovo bezgreno roenje. Na (Sl. 8c) prikazan je rani irski sunani krst koji je, po jednoj teoriji, nastao kao sinteza nadolazeeg Hrianstva i nekog prehrianskog paganskog kulta u kome je Sunce bilo glavno boanstvo. Sva tri ranohrianska krsta se odlikuju jednakom duinom krakova krsta to je bilo suprotno utvrenoj latinskoj varijanti u kojoj je patibulum bio dva puta dui od antene. Na taj nain, jednakokraki krst je postao simbol ortodoksne crkve koja je, uklanjajui se od Zapadne varijante i papskih progona, nala utoite najpre u zajednicama na periferiji Rimskog carstva (Bliski istok, Severna Afrika), da bi se kasnije obrela u Baskiji (Sveti Priscilijan i svetilite u Santjago de Komposteli), pa u Irskoj. U kasnijoj tradiciji irske crkve, ovaj krst se transformisao poprimajui latinski oblik (Sl. 8d) u skladu sa kompromisom koji je ova crkva uspostavila sa Rimom.

158

Slika 8: a. Ranohrianski novi; b. Keltski krst sa ljiljanima (X vek); c. Suncani krst; d. Irski krst; e. Ruski Pravoslavni krst

Ipak, ostao je tradicionalni irski preplet koji ovom krstu daje posebnu lepotu. Zanimljiva je Pravoslavna varijanta ovog simbola. Slika 8e prikazuje ruski Pravoslavni krst (iz jednog manastira u Ukrajini), i na njemu se vidi da sem dve horizontalne preke, postoji i trea, u donjem delu, ali ona ne stoji upravno na stablo krsta, ve pod uglom od 45. Otkud takvo, naglae-

159

no odstupanje od horizontale? Odgovor se dobija paljivom analizom znaenja pojedinih delova krsta. Primeuje se da antena i patibulum ine osnovni krst, Krst raspea. Gornji, manji krst predstavlja ortodoksnu komponentu, simbol Vere Hristove, dok donja, kosa preka predstavlja zapis (titulus) koji je, u Katolikoj vari- Slika 9: Sveta Brigida od Kildarea i njen krst: a. ukrasna varijanta; b. janti stajao iznad a u preplet od slame Pravoslavnoj ispod Hristovog tela. U dugoj tradiciji institucije raspea, ovaj zapis je obavetavao prisutnu publiku i graane o razlogu raspea, odnosno o sagreenju kanjenog. To je obino bio komad pergamenta ili koe na kojoj je sudski pisar ispisivao razlog presude i presudu. Kako je, u sluaju Hristovom, presuda bila nepravedna, natpis se nije, u ikonografskom smislu, mogao ravnati sa gornjim prekama koje imaju boansku prirodu, pa je, u ovoj Pravoslavnoj varijanti postavljen koso. Na taj nain, forma ortogonalnosti je iskoriena kao simbol reda, boanskog zakona i ljubavi, dok je humani greh simboliki obeleen odstupanjem od ortogonalnosti kao merom nesavrenosti.

160

Na kraju ovog osvrta navedimo i to da danas postoji na stotine varijanti simbola krsta, i da ustvari svaka od brojnih hrianskih frakcija ima svoju varijantu. Od tradicionalnih treba pomenuti sledee: crux ordinata (latinski krst), crux inversa (obrnuti ili Petrov krst), crux quadrata (grki krst), crux decussata (Andrejin krst), jerusalimski krst (krst Svetog groba), malteki krst, sunani krst, krst sastavljen od etiri slova (gama) tzv. crux gammata, koptski krst (sa dijagonalnim ekserima), krst Evangelista, trolisni (brabantski) krst, kukasti krst (svastika) itd. No, posebnu ljupkost svakako ima krst irske svetiteljice Svete Brigide koja je poznata jo pod imenima Bride, Bridget, Brigit ili Ffraid. ivela je u ranom Srednjem veku, roena oko 450-te godine u pokrajini Louth (Irska), a sahranjena u Kildareu (Irska) oko 525-te godine. Ovaj krst ima samo rotacionu ali ne i osnu simetriju, za razliku od velike veine klasinih krstova, koji su u ogromnoj veini simetrini u odnosu na vertikalnu osu, a neki od njih i u odnosu na horizontalnu osu. Osim toga, Brigidin krst se pravi iskljuivo prepletom i to na tano odreeni nain (Sl. 9).

NEZAVISNOST DIMENZIJA
Sledei aspekt ortogonalnosti je neto apstraktniji jer nuno sadri elemente apsurda. Naime, prema osnovnom principu fizike, dva razliita tela ne mogu zapremati isti prostor. Meutim, kako se fizika materija ispoljava i u talasnom obliku, tada, moemo imati dva fizika dogaaja u istom prostorno-vremenskom kontinuumu, odvojena ne prostorom niti vremenom, ve posebnom unutranjom organizacijom ortogonalnou. Klasian primer je istovremeno

161

Slika 10: Elektrino kolo naizmenine struje: napon i struja kao nezavisni vektori

postojanje napona i struje kod elektrinog kola. Elektrini napon i struja su fizike realnosti potpuno razliitih, mada povezanih priroda. U sluaju naizmeninog reima, ove dve veliine ko-egzistiraju kao dve funkcije vremena koje se, na primer, mogu menjati po zakonu sinusne funkcije. No, ako je jedna veliina prikazana sinusnom funkcijom u prikladnom koordinatnom sistemu, druga je nuno kosinusna funkcija (Sl. 10). Zgodna grafika paradigma je tzv. versorski dijagram (Sl. 10, krajnje desno), koji prikazuje ove dve veliine u obliku dva ortogonalna, rotirajua vektora, koja svojom projekcijom upravo definiu sinusno-kosinusnu zavisnost, efektno ukazuje na pravu unutranju strukturu ovog fenomena, a to je ortogonalni poredak veliina. Ovakav poredak je potreban jer je i jedino realan i samo iznosi na svetlost dana ne ba evidentnu istinu (bar ne na prvi pogled) da elektrina struja i napon predstavljaju nezavisne veliine koje koegzistiraju u istom prostorno-vremenskom kontinuumu, i da je najbolji geometrijski prikaz ovih veliina ortogonalni sistem (Sl. 10).

162

Ovakvih primera u Prirodi ima na pretek, i uvek je najprirodniji nain razdvajanja koegzistentnih veliina, njihovo prikazivanje u pravouglom koordinatnom sistemu sa onoliko ortogonalnih osa koliko ima nezavisnih veliina. U tome je upravo Slika 11: Lissajousovo klatno (odnos veliina i snaga 13 : 21 ) Descartesovog otkria koordinatnog sistema, koje nam danas deluje kao trivijalnost. Lep primer kombinovanja meusobno ortogonalnih oscilacija predstavlja Lissajousovo (Lisau) klatno i odgovarajue, Lissajousove figure (Sl. 11) koje opisuje to klatno. Lissajousovo klatno (Sl. 11) se sastoji od trougaone ljuljake koja osciluje napred-

Slika 12: Lissajousove figure

163

nazad, i o iji je vrh okaeno obino klatno koje se klati levo-desno. Ukoliko su periode ove dve oscilacije koje se, dakle, odvijaju u ortogonalnim ravnima, u brojnom odnosu dva cela broja, dobijaju se lepe figure, kao na (Sl. 12). Do ovih lepih oblika doao je francuski matematiar JulesAntoine Lissajous 1857-me prilikom eksperimenta sa ogledalcima privrenim za dve ortogonalno postavljene zvune viljuke koje su zatim pobuene na oscilovanje. Svetlosni zrak koji je padao na jedno a zatim se odbijao do drugog ogledalca opisivo je svetle linije koje su imale oblik onih na (Sl. 12) uvek kad bi viljuke zvuale istim tonovima. U suprotnom, kriva koju je svetlosni zrak opisivao na ekranu, rasplinula bi se u haotinu mrlju svetlosti. istom zvuku odgovarao je ist odnos brojeva oscilacija u jedinici vremena. Matematikim jezikom reeno, ortogonalne komponente Lissajousove figure koja se dobija odnosom frekvencija zvunih viljuki, 1 2 , mogu se predstaviti beskonanim trigonometrijskim sumama x (t ) = y (t ) = a0 + (a i cos (i 1t ) + bi sin (i 1t )) 2 i =1 c0 + (c i cos (i 2 t ) + d i sin (i 2 t )) 2 i =1

pri emu su { a i }, { bi }, { c i } i { d i } beskonani nizovi konstanti. Ukoliko je zvuk zvunih viljuki ist tada se anuliraju sve ove konstante osim njih konano mnogo, i tada preostali lanovi u trigonometrijskim sumama predstavljaju periodine projekcije kretanja Lissajousovog klatna

164

Slika 13: Ortogonalno razlaganje kretanja Lisauovog klatna

na ortogonalne ravni. Slika 13 prikazuje ortogonalno razlaganje Lissajousove figure sa (Sl. 11), kod koje je odnos frekvencija 13 : 21 . Ako su nezavisne veliine koje lee u samim temeljima prirode neumitno ortogonalne, tim pre e se sline strukture pojaviti i u ljudskim tvorevinama, bilo da potiu od ruku ili duha. Kao primer, uzeemo muziku. Pratei njen razvoj od praistorije do danas, nalazimo da negde do prelaska u Novu eru dominira metriki i ritmiki muziki izraz. Takva muzika se moe opisati kao jednodimenzionalna. Zaista, za reprodukciju takve muzike dovoljno je znati uvek

Slika 14: Evolucija muzike: metro-ritmika, melodija, polifonija

165

samo jednu vrstu veliine, a to je (vremenski) razmak izmeu tonova, koji se proizvode po pravilu udaraljkama. Sa uslonjavanjem muzike, izazvane pre svega novim zahtevima izraza, javlja se i druga, nezavisna dimenzija, visina tona. Spajanjem metro-ritmike i varijacijom visine tona dobija se nova, dvodimenzionalna muzika forma, melodija. U kasnom Srednjem veku, melodika je dosegla vrhunac a u svom, istom obliku postoji i danas. Negde na prelazu iz Srednjeg veka u Renesansu javlja se i trea muzika dimenzija polifonija, muzika forma u kojoj dve ili vie melodija teku istovremeno. Tako je muzika evoluirala do trodimenzionalnosti (Sl. 14). Likovne umetnosti, takoe poev od Renesanse, poinju da svesno koriste nezavisnost dimenzija trodimenzionalnog prostora da bi poboljale realistinost prikaza sveta koji nas okruuje. Na taj nain se spontano dolo do saznanja da ljudsko oko ima svoje zakonitosti po kojima opaa grafike iluzije, a jedna od njih je vezana za dvoznanost trodimenzionalnih predmeta, ukoliko su prikazani na pojednostav-

Slika 15: Percepcija ortogonalnosti: Izvor iluzije

166

ljen geometrijski nain (Sl. 15). To je umetnike navelo na temeljno prouavanje perspektive, i ponovo se dolo do saznanja o potrebi kontrolisanog odstupanja od ortogonalnosti kao izvoru novih mogunosti realistikog prikazivanja. Ovo odstupanje je bilo lako nelinearno i sprovoeno je razliito u razliitim ortogonalnim pravcima, zavisno od poloaja posmatraa i pravca njegovog gledanja. Laka nelinearnost je posledica veoma slabe deformacije opaenog prostora izazvane sfernom geometrijom oka i onih soiva, kao i unutranje geometrije receptora vida. Tajnu blagog odstupanja od ortogonalnosti u razliitim pravcima znali su jo antiki graditelji sa Pelakog arhipelaga. Ako se paljivo analiziraju velike graevine, kao to je Partenon na (Sl. 4), dolazi se do zakljuka da glavne linije hrama veoma malo, ali ipak merljivo, odstupaju od ortogonalnosti. Naime, frontalne pravougaone formacije hramovne osnove i arhitrava su blago proirene prema krajevima, tako da imaju oblik veoma slabog bikonkavnog soiva. Ovakva neobina geometrija imala je za cilj korekciju nelinearnosti koju oko poseduje, pa tako posmatra doivljava pravougaone celine kao nedeformisane, pa prema tome snanije i kompaktnije, to rezultira u pojaanom utisku monumentalnosti cele graevine. Igre iluzijama koje se baziraju na odstupanju od ortogonalnosti su nastavljene i u vreme rimske arhitekture i slikarstva, naroito dekorativnog, kada su zatvorene prostorije rimskih vila arhitektonski tako izvoene i oslikavane da su davale iluziju produenja prostora do u beskonanost. Ovaj likovni iluzionizam preuzet je od arhitekata i slikara Srednjeg veka za oslikavanje kupola i svodova bazilika i crkava.

167

U Renesansi, iluzije bazirane na ortogonalnosti i odstupanju od nje su dovedene do savrenstva, i to ne samo u vezi pomenute Slika 16: Kontrapunkt klasinom idealu perspektive, ve i u ortogonalnosti: Hogarthova The Line Of uvoenju Beauty And Grace anamorfoza posebnih nelinearnih modifikacija likova, kao kod krivih ogledala. U razdoblju Baroka i Rokokoa, ova sklonost ka jako nelinearnim, zavojitim i spiralnim formama je dovedena do vrhunca. Engleski slikari tog doba, su po prirodi bili suzdrani i nerado su uvodili kitnjaste novotarije, pa ipak je William Hogarth (16971764), u svojoj knjizi The Analysis of Beauty koja je objavljena 1753-e, prikazao svoju liniju lepote i gracioznosti koja je imala oblik slova S (Sl. 16) i promovisao je u svoj estetski princip. Ova linija se pojavila nekoliko godina ranije na jednom Hogarthovom autoportretu koji se danas nalazi u Tate galeriji u Londonu, i tu je prikazana kao nevaan detalj, ali uz jasan natpis The Line Of Beauty And Grace. U ovoj taki svog istorijskog razvoja, likovne umetnosti su bile najvie udaljene od uzvienih kanona grke umetnosti koja je slavila jednostavnost olienu u ortogonalnoj organizaciji predmeta. Tek je XX vek doneo povratak klasinoj tradiciji. To je primetno u razliitim pravcima moderne umetnosti koji su se mnoili naroito na poetku veka. Ono to je Impresioni-

168

zam uinio za boju, Kubizam je uinio za formu. Impresionizam je redukovao boju pejzaa na njegove sastavne delove. Kubizam je redukovao oblike na euklidske korpuskule kocku, kupu, loptu. I jedan i drugi pokret polaze od analize realnog. Eksperimentiui s Kubizmom, Holananin Piet Mondriaan (18721944) ide dalje. Dedukcijom, on dolazi do osnovnih gradivnih elemenata likovnosti dvodimenzionalnog, slikarskog prostora vertikale i horizontale. Na Slici 17 prikazana je razvojna linija ovog izuzetnog slikara. Posle realistike i naturalistike faze, 1908-me, mladi Mondriaan prihvata Simbolizam posle ega potpada pod uticaj Pointilista i Fovista. Negde oko 1911-te, oaran Brakom i Pikasom on otpoinje sopstveno ogledanje s Kubizmom i razvija sopstvenu varijantu analitikog Kubizma. Godine 1916te prikljuuje se Theu van Doesburgu sa kojim formira grupu De Stijl (Stil).

169
Slika 17: Piet Mondriaan: Povratak ortogonalnosti

Slika 18: Ortogonalnost u umetnosti: Naomi Asakura

Naredne godine njegov Kubizam postaje jo istiji u svojoj geometriji, sa jasnom tendencijom ka razlaganju oblika po principu ortogonalnosti. Od 1918-te godine Mondriaan otpoinje sa novim, nezavisnim stilom, koji je on nazvao Nieuve Bleeding a danas je poznatiji kao Neo-plasticizam. Sve slike iz zrelog perioda ovog umetnika su varijacije na istu temu: suptilni odnos vertikalno-horizontalno kao i odgovarajua pravougaono-kvadratna ornamentika esto dopunjena ne beznaajnim koloristikim zahvatima. Sem Mondriaana, na putu redukcije formi do vertikalnog, horizontalnog i dijagonalnog nali su se i Kazimir Maljevi, Viktor Vasarely i mnogi njihovi sledbenici. U svom eksperimentu na (Sl. 18, levo), japanski umetnik Naomi Asakura koristi iskljuivo ortogonalnost da bi dobio iluziju sfernog objekta, dok na slici desno odbacuje horizontale i svoj umetniki doivljaj gradi samo na toplo-hladnim hromatskim vertikalama.

170

ORTOGONALNOST KAO INFORMACIJA

Ako u uobiajenom koordinatnom sistemu uoimo take A = (3, 0 ) i B = (0, 4 ) , nai emo da je duina segmenta AB celi broj 5. Ustvari, trougao ABC, pri emu je C = (0, 0 ) je pravougli trougao sa celobrojnim duinama strana: 3, 4 i 5. Ovakav trougao poznat je kao Egipatski trougao, jer ovo otkrie dugujemo Egipanima. No, oni su kao praktian narod, ovo matematiko znanje umeli da primene. Sloeno ustrojstvo egipatske drave sadravalo je i jednu posebnu klasu dravnih slubenika koji si se zvali harpedonapti (prema grkom izgovoru, oni koji zateu konopac, (Sl. 19), a njihova je dunost bila da ponovo iscrtavaju granice obradivih parcela, posle poplava Nila. Parcele su bile pravougaone, jer se tako najlake mogla izraunati koliina etve sa jedne parcele. Dakle, bilo je potrebno stalno iznova i iznova postavljati prave uglove, a harpedonapti su to radili uz pomo tri broja, 3, 4 i 5. Njihov zbir je 12, pa je bilo potrebno uzeti konopac duine 12 jedinica, spojiti krajeve (kao na Sl. 14, levo) a zatim zategnuti tako dobijenu

Slika 19: Egipatski Harpedonapti

171

Slika 20: Egipatski trougao: Celobrojna ortogonalnost

omu u takama 1, 4 i 8 i trougao koji se tom prilikom dobije bie pravougli sa pravim uglom u temenu 4 (Sl. 20, desno). Smisao Egipatskog trougla je upravo u saznanju da prav ugao moemo rekonstruisati iz skupa od tri cela broja. Drugim reima, skup brojeva {3, 4, 5} sadri sve potrebne informacije o pravom uglu. Ako se nezavisne veliine mogu upisivati du ortogonalnih koordinata, mogu je i obrnut postupak dekodiranje informacija o veliinama koje su sadrane u ortogonalnom koordinatnom sistemu. Efektan primer je klasini nain zapisivanja stereo-zvuka na gramofonskim ploama, prikazan na (Sl. 21). Du leba koji je ugraviran na gramofonskoj ploi klizi igla koja prenosi neravnine utisnute prilikom snimanja zvuka. Jedan zvuni kanal je snimljen na samo dno leba a drugi na jednu njegovu bonu stranu. Kako oscilacije koje se prostiru ortogonalno ne interferiraju (ne meaju se), moguno je njihovo nezavisno prenoenje na piezo-kristale koji konvertuju vibracije igle u zvuk. Naravno, piezo-kristali su postavljeni ortogonalno, svaki u pravcu jedne oscilatorne komponente,

172

tj. kanala A i B. Kada se elektrini impulsi dovoljno pojaaju, kanali se odvojeno reprodukuju ime se postie utisak prostornosti zvuka. Videli smo da su tajnu egipatskog trougla poznavali samo privilegovani stalei, koji su bili sastavljeni od najboljih umova civilizacije Nila. Meutim, pokazalo se da je ideja ortogonalnog rasporeda delova neke celine bila od ireg, socijalnog znaaja. Da bi objasnili ovu tezu, poeemo jednim pitanjem: Kako je obian, neobrazovan narod uspeo da prenese veliki broj informacija o manufakturnim iskustvima koji se razvio tokom mnogih vekova postojanja civilizacije, a koji su u sebi sadrali matematiku ideju koju ni danas nije lako opisati, uza sav prefinjen matematiki aparat kojim raspolaemo? Budui da nas interesuje ortogonalnost, ograniiemo se na jednu vetinu u kojoj upravo ona dolazi do izraaja, iako zanatlija koji se tom vetinom slui, ne zna nita o ortogonalnosti niti o egipatskim trouglovima. To je vetina pletenja korpi od prua ili trske, stara koliko i ovek.

Slika 21: Jedna primena ortogonalnosti: Zapisivanje stereozvuka

173

Slika 22: Prenos informacija: Pletenje korpe u plemenu Makonde (Mozambik)

U svom radu [3], etnomatematiar Paulus Gerdes opisuje kako zanatlije iz plemena Makonde iz Severnog Mozambika pletu svoje chelo-korpe. Osnova korpe je asura ispletena od prua ili trske, a postupak izrade korpe zahteva da asura bude strogo kvadratnog oblika i da se precizno znaju sredine stranica kvadrata. Pritom, ne smemo zaboraviti, zanatliji nije dostupan postupak merenja. On se slui samo svojim rukama (u sluaju chelo-korpi, u zavrnoj fazi, i nogama), i polazei od budueg centra koristi kvadratnu matricu pletenja, koja svojom dvostrukom bilateralnom simetrijom automatski vodi ka formiranju sve veih i veih koncentrinih kvadrata (Sl. 22, levo) iji uglovi nedvosmisleno jasno naznauju dijagonale. Posle rotacije od 45, dijagonale uzimaju vertikalno-horizontalni smer, a koncentrina struktura asure omoguuje lako formiranje novog kvadrata simetrinog u odnosu na nove ose (Sl. 22, desno) posle ega sleduje utiskivanje pletara u okrugli ram. Dakle, sve to zanatlija treba da naui od svog prethodnika je vetina pletenja koja obrazuje kvadratnu matricu.

174

Sledei primer kako ortogonalnost, ili bolje rei odstupanje od ortogonalnosti, generie informaciju, nalazimo u biologiji i medicini [4]. Poznato je da baza lobanje kod oveka, okcipit, lei na prvom prljenu kime, koji se zove atlas (po Divu iz grke mitologije koji je nosio nebeski svod). Naredni prljen ispod atlasa se zove aksis. Vertikalna osa tzv. okcipito-atlanto-aksijalnog kompleksa i horizontalna osa atlasa su uvek ortogonalne (Sl. 23). Svako odstupanje od ortogonalnosti dovodi do subluksacije (smanjivanja protoka energije kroz nerve vrata) a to u organizmu znai informaciju koja dovodi do bola i pokree mehanizme raznih oboljenja. Ova ortogonalnost je u medicini poznata pod imenom atlas-ortogonalnost. Na kraju, pomenimo i jedan primer koji dolazi iz fraktalne geometrije, a predstavlja generisanje informacije o tanom vremenu pomou beskonane kompleksnosti fraktalnih struktura. Na osnovu teorijskih radova Kennetha Falconera o projekcijama fraktalnih skupova [2], grupa istraivaa [6], je patentirala sunani asovnik koji pokazuje tano vreme u digitalnom obliku. Pri tom, asovnik koristi samo sunanu svetlost, ali ne da bi je transformisao u elektrinu energiju, ve zrake projektuje tako da senka ima oblik Slika 23: Atlas ortogonolanost prepoznatljivih brojeva.

175

Dakle, informacija koju asovnik dobija je samo ugao pod kojim sunani zraci padaju na povrinu displeja. U osnovi, naprava pokazuje da sloena fraktalna struktura unutranjosti displeja moe da samo jednu informaciju, upadni ugao sunanih zraka (na odreenoj geografskoj duini i irini), pretvori u digitalni kod. Teorijska podloga ovog Slika 24: Sunani digitalni asovnik zanimljivog fenomena je ortogonalna (U.S. patent 5 590 093) projekcija kompleksnih skupova.

176

LITERATURA
[1]. Earliest Known Uses of Some of the Words of Mathematics, http://members.aol.com/jeff570/mathword.html. [2]. K. Falconer, Fractal Geometry, Mathematical Foundations and Applications, John Wiley & Sons, 1990. [3]. P. Gerdes, On Ethnomathematical Research and Symmetry, Symmetry: Culture and Science, Vol. 1, No2, 1990, 154-70. [4]. J. Ierano, What is Atlas Orthogonal (AO)? http://www. atlasorthogonal.com.au/atlas_orthogonal_care.html. [5]. A. Loma, Otkude Ni? Ni i Vizanija (Zbornik radova sa naunog skupa Dani Sv. Cara Konstantina i Carice Jelene, ed. M. Rakocija), Prosveta, Ni 2003, pp. 15-21. [6]. H. Scharstein, W. Krotz-Vogel, D. Scharstein, Digital Sundial, http://www.digitalsundial.com/patent.html. [7]. J. Zizioulas, Theological Problem of Reception, Bull. Centro Pro Unione, 26 (1984), 36.

177

178

UMETNIKI ELEMENTI U FRAKTALNIM KONSTRUKCIJAMA

raunari ine uda. Ali, umetnost nije posledica uda. Naprotiv, ona je posledica velikih napora i visokog duha. S druge strane, postoji iroko rasprostranjeno miljenje da raunari mogu da proizvedu dobru vizuelnu umetnost i to automatski. Internet stranice su pune kompjuterske umetnosti tj. eksperimenata ostvarenih pomou razliitih grafikih paketa. Izmeu razliitih softvera za uradi sam kunu umetnost, fraktali su poslednji modni krik. Postoji i razlog. Glavni nedostatak klasine raunarske grafike je njena nemogunost proizvodnje kompleksnih, negeometrijskih oblika. Tako objekti kao to su oblaci, stenovite litice, vegetacija, morski talasi itd. izgledaju mnogo bolje ako su predstavljeni fraktalnim aproksimacijama. Ustvari, fraktalne aproksimacije i ne koriste nita drugo osim klasinih euklidskih elemenata: poligona i poliedara. Meutim, krajnji rezultat je daleko blii idealnom fraktalu, i prema tome prirodnom objektu, nego bilo kom euklidskom geometrijskom obliku. S druge strane, ovakvi fraktalni softveri su korisni ali raaju opasnu iluziju da su oni sami po sebi preica ka pravoj umetnosti. Kada je iz tampe izala Mandelbrotova knjiga Fraktalna Geometrija Prirode [8], poela je nova era geometrije. U ovoj

UVOD

179

fraktalnoj Bibliji stoji da su fraktali (termin koji je skovao Mandelbrot) bili odavno poznati u razliitim oblastima nauke: fizici, biologiji, hemiji, geologiji, ekonomiji itd, ali bez zajednike teorije. U knjizi se takoe navodi da fraktalna geometrija predstavlja uvod i predvorje budue nauke. Meutim, ono to je za nas najvanije u Fraktalnoj Geometriji Prirode je ubedljivo pokazano da fraktalni objekti mogu posedovati visok nivo lepote. Jedna od knjiga autora Peitgena and Richtera [11] pod naslovom Lepota fraktala upravo podvlai ovu karakteristiku fraktalnih objekata. Takoe, Michael Bansley, kljuna linost u razvoju konstruktivne teorije fraktalnih skupova (uvoenjem IFS teorije) primeuje estetsku osobinu fraktala i naglaava mogunost njihove primene u razvoju kompjuterske grafike. Francis Moon u [10] takoe nalazi mnogo lepote u tzv. udnim atraktorima, tim grafikama iznenaujue kompleksnosti koje predstavljaju portrete haotinih procesa. Tema ovog poglavlja je skromno prilonitvo u odgovoru na pitanja da li su fraktali sami po sebi umetniko delo? I, mogu li se fraktali koristiti za poboljanje umetnosti? U drugom odeljku ovog poglavlja bie tretirano, na izvestan nain inverzno pitanje da li su slikari ili skulptori koristili fraktalne strukture u svojim delima i u prolim vekovima?

180

FRAKTALI U ISTORIJI UMETNOSTI

Klasini grki autor Filostratos, u svom dijalogu izmeu Apolonija i Damisa, raspravlja o slikama u oblacima. Njegov zakljuak je da posmatraev um moe stvoriti takve slike samo ako umetnik koristi i svoj um i svoje ruke da bi imitirao prirodu. Plinije je primetio da suner, natopljen bojom i baen na beli zid nekad moe da izazove vrlo lepe efekte. Ovo su veoma rani primeri pominjanja kompleksnih ili fraktalnih objekata u vizuelnim umetnostima. Prema [5], kineski slikar Sung Ti (XI vek) sugerie metod poznat kao kinesko zaklanjanje za dobijanje lepih pejzaa. Postupak se sastoji u sledeem. Komad bele svile se stavlja preko starog oronulog zida. Posmatrajui kroz svilu u rano jutro ili uvee mogu se videti fantastini pejzai koji se mogu zapamtiti i zatim se preneti u sopstveno umetniko delo. Mogue je da je Wang Ximeng slikar Severne Song Dinastije koristio ovu tehniku (videti Sl. 1). Italijanski renesansni slikar Andrea Mantegna je eksperimentisao sa oblacima u kojima je pronalazio oblike ljudskih lica [5] ali je Leonardo da Vini u njegovom uvenom

Slika 1: Levo: Wang Ximeng (c. 1196-1120) Hiljade lija reka i planina, slika na svili; Desno: Leonardo Da Vinci: Potop, sangvina na papiru.

181

Slika 2: Van Goyen slikani oblaci nasuprot fraktalnim oblacima. Levo: Van Goyen, Dva oveka na mostu preko potoka, 1655, ulje na dasci (detalj); Desno: Lj. Koci, Oblak, 2000, fraktalna kompjuterska grafika

Traktatu o Slikarstvu mnogo opirnije obradio ovaj metod koji je danas poznat kao Leonardov metod mrlja. Mogue je da je Da Vini bio inspirisan delima Pietra del Kosima kada je naglaavao snagu amorfnih oblika kao to su mrlje od vlage na starim zidovima, oblaci ili mutna voda u, navoenju uma na razliita otkria. Hoogstraeten, pisac iz XVII veka, nam je ostavio svedoanstvo da je holandski slikar Jan Van Goyen (1596-1656) bio u stanju da izradi umetniku sliku uz sasvim male napore koristei mrlje boja. Tako, dolazimo do XVIII veka, perioda koji je prekinuo sa tradicijom roenih genija to je bila karakteristika Renesanse. Ovde nalazimo slikara pejzaa, Alexandera Cozensa, autora udbenika crtanja pod naslovom Jedan novi metod za pomo u zamiljanju originalnih kompozicija i pejzaa pri crtanju koji koristi i dalje razvija metod mrlja. On je bio ubeen u vanost a priori poznavanja razliitih oblika linija horizonta. Ovi oblici ukljuuju preciznu kopiju planinskog lanca. Ukoliko se mrlje od mastila mogu shvatiti kao fraktalni oblici u slikarstvu, ove horizotnske linije

182

Slika 3: Gore: Alexander Cozens, Paperjasti oblaci u dnu neba, (c. 1785), crte na papiru; Dole: Fraktalna interpolacija Kozensovog horizonta u 10 taaka.

su fraktalne krive koje je prvi uoio, izolovao i studirao Cozens. Gornji deo Slike 2 prikazuje jedan od njegovih crtea. Sa Cozensove linije horizonta izabrane su take kroz koje je provuena fraktalna interpolaciona kriva uz pomo interpolacionog metoda koji je dat u [2]. Oigledno je da Cozensova linije horizonta ima gotovo idealan fraktalni oblik. Bez sumnje, francuski slikar pejzaa iz XVII veka, Claude Lorrain imao je veliki uticaj na takav slobodan pogled u slikanju pejzaa koji je Cozensa ohrabrio da tako verno kopira jedan izuzetno sloen prirodni oblik. Vanost Cozensovog metoda postaje oigledna po njegovom uticaju na uvenog Johna Constablea. Alexanderov ro-

183

ak, John Robert Cozens takoe koristi ovaj metod (Sl. 4a). Nisu samo slikari koristili mrlje od mastila ili boje da bi poboljali inspiraciju. Nemaki pesnik Julius Kerner koristio je mrlje (nemaki Klecks) od mastila na ispresavijanom papiru da bi dobio inspiraciju za figurice duhova, a zatim je pisao pesme o tim figurama (Sl. 4). Primetiemo da neki fraktalni skupovi, dobijeni kao bazeni atrakcije nekih nelinearnih dinamikih procesa (Sl. 5) veoma potseaju na Kernerove figure. Naravno, ovo se moe objasniti time da se irenje kapi mastila kroz vlakna papira takoe moe opisati modelom dinamikog sistema u kome sem kapilarnih sila deluju stohastiki faktori izbora putanja kroz kapilarnu mreu, a sistem zavrava svoje kretanje kada se iscrpi supstrat tene komponente (mastila). Ovaj model je poznat kao DLA dinamiki model.

Slika 4: a. John Robert Cozens (1752-1797), Satana prikuplja svoje legije, c. 1776, akvarel na papiru; b. c. d, Justinus Kerner, figure od mrlja od mastila iz zbirke Klecksographien (Stutgart, 1853).

184

Slika 5: Fraktalni skupovi koji podseaju na mrlje od mastila. Ovi skupovi su kreirani pomou Ultra Fractal 2 04 softvera uz pomo sledeih formula a i c B. Margolis; b Carr2821bUF verzija Bob Carr, modifikovana od Sylvie Gallet; d. Muzika od D. H. Van den Berghe

Skraenica DLA dolazi od Diffusion Limited Aggregation (Difuzija Ograniena Agregacijom). Joseph Mallord William Turner (17751851), engleski slikar pejzaa je izgleda sledei veliki umetnik koji je koristio amorfne mrlje boje da bi postigao vibrantnu i dramatinu preteu atmosferu prirodnog svetla i atmosferskih efekata prilikom slikanja pejzaa i marina (Sl. 6, levo). iroko je pri-

Slika 6: Levo: William Turner, Jutro posle potopa, 1843; Desno: Claude Monet, Pogled na more, zalazak sunca, 1874.

185

hvaeno miljenje da je njegov posao imao direktnog uticaja na razvoj Impresionizma. Ustvari, Impresionisti su koristili slobodno formirane obojene mrlje da bi doarali tanane varijacije u nijansama neba, vode i vegetacije. Usitnjavanjem mrlja boje Impresionizam je uao u svoju pointilistiku fazu, sa Georgesom Seuratom (18591891), i Paulom Signacom (18631935) kao glavnim predstavnicima (Sl. 7, levo). Takoe, specifian i originalan pristup u korienju stohastiki rasprenih mrlja boje imao je francuski slikar Odilon Redon (18401916), videti (Sl. 7, desno).

Slika 7: Levo: Paul Signac, Primorski bor u Sen-Tropeu, 1892; Desno: Odilon Redon, Crveni amac, 1906-7.

Osim korienja manje ili vie amorfnih i haotino rasprenih estica boje postoji i drugi, vie mehaniki metod za podraavanje efekata prirodnih rastera. To je tzv. frottage ili fratting metod, koji je poznat iz deije igre reprodukovanja reljefa novia na komadu hartije tako to se olovkom trlja preko papira koji vrsto nalee na novi. Ova tehnika, primenjena na razliite povrine kao to su drvo, sintetiki materijali, lie itd. dovode do veoma uspenih vizuelnih efekata koji su razliiti od onih dobijenih metodom mrlja. Frottage tehniku koristili su Gustave Moreau (18261898) i nadrealisti, pre svega Max Ernst, Salvador

186

Dali ali i mnogi drugi. Ernst je takoe koristio metod dekalkomanije koji se sastojao u prenosu slikanog materijala sa jedne povri na drugu priljubljivanjem. Ove se tehnike mogu videti u seriji njegovih crtea Istorija prirode iz 1926-te i na mnogim njegovim platnima kao to su npr. Velika uma, (1927) i Iskuenje Sv. Antonija (1945). Salvador Dali je pria za sebe. Njegov opus sainjava grandiozna smea realistike tradicionalne tehnike i avangardnih eksperimenata. U svojim ranim radovima Dali koristi

Slika 8: Levo: Gustave Moreau, Sappho, 1884, akvarel; Sredina: Max Ernst, Napoleon u pustinji, 1914, ulje; Desno: Salvador Dali, Veliki spomenik, plaa, mesec i ptica koja se raspada, 1928, kombinovana tehnika

ljunak zalepljen na platno, razliite slojeve (Sl. 8, desno), delove drveta, kosti, metalne objekte itd. Upotreba mrlja boje i efekti frotaa njegovi su neprestani pratioci. Dali je takoe razvio nekoliko linih tehnika na koje se moe gledati kao na matovite varijacije metoda mrlja. Na primer, on je koristio eksploziv da bi po povrini slike rasprio eksere i metalne opiljke kao na slici Pieta-Iz Apokalipse Sv. Jovana iz 1959-te godine. Zatim, on je razvio i koristio tehniku nagorevanja i dimljenja hartije sveom (Sfumato, 1972 [4]). Manje je poznata Dalijeva fabulozna varijanta

187

Slika 9: Levo: Prvi fraktal u umetnosti S. Dali, Lice rata, 1940, ulje na platnu; desno: Cantorov prah, fraktalna konstrukcija ija Hausdorff-Besicovitcheva dimenzija iznosi priblino 0.705.

da Vinijevog metoda pronalaenja figura i anr-scena u belinama praznog prostora izmeu novinskih redova [3]. U periodu izmeu 1934-te i 1938-me on je koristio mrlje indijskog tua kao i frotae u mnogim crteima (Portret Rene Crevela, Peina Kimenjaka - Transfer Serija, enska Glava s Cipelom, Gradiva, Fantastina Scena na Plai sa Skeletom i Papagajem, itd.) Veliki deo njegovog iskustva sa mrljama i frotaima doao je do izraaja na njegovoj poznatoj slici Lov na Tune iz 1967-me. Ali, Salvador Dali je izgleda prvi umetnik koji je eksplicitno naslikao fraktal! To je Lice rata, ulje iz 1940-te (Sl. 9, levo), koje prikazuje halucinantnu viziju lobanja smetenih jedne u drugima po sistemu hijerarhije ruskih drvenih lutki. Ovlana analiza otkriva da fraktal koji odgovara Dalijevoj konstrukciji spada u klasu fraktala poznatih pod nazivom Cantorov prah ([8]). U konkretnom sluaju, fraktal se generie pomou tri afine kontraktivne transformacije sa faktorom kontrakcije priblino 0,21, to daje fraktalnu (Hausdorff-Besicovitch) dimenziju od priblino 0,705. O

188

Slika 10: Levo: Meret Oppenheim, oljica za kafu u krznu, 1936; Desno: Lj. Koci, Krznena verzija Trougla Sierpinskog, raunarska grafika generisana IFS tehnikom.

ovome videti [2]. Nemamo informaciju o istorijatu ove slike, ali sigurno je da Dali nije nita znao o fraktalnoj geometriji u to vreme. Razliite varijante metoda mrlja-frota koristili su i drugi nadrealisti, kao na primer: Andre Mason, Oscar Dominiguez, Raoul Ubac, Jacques Herold i drugi. ak su se pojavili i objekti kojima bismo mogli da pripiemo pridev fazi koji se, kao neologizam i tuica pojavio i u naem jeziku krajem XX veka, sa znaenjem vlaknast, upav. Tipian primer fazi skulpture je oljica za Kafu u Krznu, Oppenheimov objekat iz 1936-te godine (Sl. 10, levo, [1]) koji dalje razvija suptilnu treperavu senzibilnost koju je, etvrt veka ranije, u skulpture uveo futurista Umberto Boccioni (na primer u radu Jedinstveni Oblici Neprekidnosti u Prostoru, bronza iz 1913-te, koja se uva u Muzeju Moderne umetnosti u Njujorku). U raunarskoj grafici postoje razne tehnike koje uvode fazi fakture u glatke objekte, a meu njima izgleda da prednjae metodi fraktala. Na istoj slici (10, desno) prikazana je krznena varijanta klasinog fraktala poznatog kao

189

Slika 11: Sa izlobe: ViveMath 2001, Galerija Savremene Umetnosti, Ni; Lj. Koci, Fraktalna biljka (a), Vodena biljka (b), Savitljiva paprat (c).

trougao Sierpinskog. Tanana tekstura krzna koja se ovde pojavljuje je posledica modifikacije jedne od tri geometrijske transformacije iz klasine konstrukcije trougla Sierpinskog, i dobija se ubacivanjem jedne nestabilne komponente u matricu dvodimenzionalne kontrakcije. Podeavanjem drugaije odabranih parametara, mogu se

Slika 12: Sa izlobe ViveMath 2001, Galerija Savremene Umetnosti, Ni; Lj. Koci, Potovanje Sierpinskom (a), Figura od ada (b), Racionalni haos (c).

190

dobiti i drugi efekti, kao to su svetlosni zraci, linije brzog kretanja, eksplozije i slino. Slike 11 i 12 prikazuju neke autorove eksperimente sa fraktalnim slikama kojima se oblik moe menjati u skladu sa estetskim zahtevima. O teorijskim osnovama ovih, tzv. fraktala slobodne forme, videti [6].

Tokom druge polovine XX veka, bili smo svedoci varijacije Filostratovih ideja u irokom opsegu. Ne mogu nas dakle iznenaditi motivi koje su inspirisali Lihtensteina da od poteza etkom u stilu stripa naini sasvim prihvatljivu kompoziciju (Sl. 13). Na osnovu svega to je dosad reeno, jedan zakljuak je sasvim oigledan: Nije vano ta je kompleksni objekat koji deluje na nae oko i razum. On je samo poetni impuls kreativnog duha na osnovu koga on stvara svoju linu viziju (Sl. 14), koja zatim proizvodi Kreaciju in statu nascendi (videti [7]). Kreacija utie povratno na na um i nau viziju. Umetniko delo se raa u tom maginom krugu. Zbog toga i nije vano ta je objekt nae inspiracije: to moe biti oblak,

Slika 13: Roy Lihtenstein, Mala Velika Slika, 1965, ulje, Whitney Museum of American Art, New York.

191

Slika 14: Funkcionalni dijagram metoda mrlja i frotaa. Ulogu mrlje moe preuzeti i fraktalni skup.

mrlja na starom zidu (sa ili bez pokrivaa od svile), mrlja od mastila na hartiji, stari list ali i fraktalna slika. Umetnika stremljenja druge polovine XX veka ila su i dalje od samo formalne slinosti sa fraktalima. Nekada je to bila slinost sa samom sutinom Teorije haosa koja je briljivo opisana u knjigama Benoit Mandelbrota [8], Peitgena i Richtera [11], Francisa Moona [10], Peitgena, Juergensa i Saupea [12] i Michaela Barnsleya [2]. Jedan takav primer dat je na Slici 15, gde slika Franka Stelle ponavlja dramatiku istraivanja stabilnosti jednog kvadratnog pre-

Slika 15: Levo: Iterativni dijagram logistikog preslikavanja koje odgovara vrednosti = 3,820 ; desno: Frank Stella, Les Indies Galantes V, 1973, ofset litografija.

192

slikavanja x

x (1 x ) u zavisnosti od parametra .

Najzad, moemo formirati zakljuak kroz isticanje sledeih principa: Veoma sloeni i kompleksni oblici u prirodi su oduvek budili zanimanje likovnih umetnika; Veoma sloeni i kompleksni oblici se gotovo idealno mogu predstaviti fraktalnim matematikim modelom; Fraktali mogu biti lepi i kao takvi mogu pobuditi zanimanje umetnika;

Iz ovoga sleduje da fraktali mogu biti korisno sredstvo kojim se metod mrlja Leonarda da Vinija podie na vii nivo time to ukljuuje mogunost automatskog generisanja oblika nesluenog stepena sloenosti. Ali oni nisu sami po sebi umetniko delo, niti to mogu biti. Drugim reima, kompjuterski kod koji generie fraktale moe se shvatiti kao svojevrsni hiper-frota koji bi umetnikoj opservaciji pruio mogunost slobodne razrade oblika koji je generisan. U tom pogledu se slaemo sa Manifestom Fraktalne Umetnosti koji je 1999-te objavio Kerry Mitchell [9], u kome se navodi da Fraktalna umetnost ne moe biti u potpunosti stohastika i nepredvidiva jer ukljuivanjem humanog faktora ona postaje delimino deterministika. Time bi ona postala ekspresivna, kreativna i najzad, nuno humana. U tom smislu, fraktali se mogu koristiti za poboljanje umetnosti.

193

LITERATURA
[1]. Alexandrin, S., Lart Surrealiste, Fernand Hazan editeur, Paris 1969. [2]. Barnsley, M. F., Fractals Everywhere, Academic Press, 1988. [3]. Salvador D., Retrospective (19201980), 18.12.1979 14.04.1980, Centre Georges Pompidou, Musee National dArt Moderne, Paris 1979. [4]. Descharnes, R., Neret, G., Salvador Dali, 1904-1989. The Paintings, Vol. I and II, Benedikt Taschen Verlag, Koeln 1993. [5]. Hombrich E. H., Art and Illusion, Phaidon Press, London 1977. [6]. Koci, Lj., and Simoncelli, A. C., Towards Free-Form Fractal Modelling. In: Mathematical Methods for Curves and Surfaces II, M. Daehlen, T.Lyche, and L. L. Schumaker (Ed.), pp. 287--294, Vanderbilt U.P., Nashville, 1998. [7]. Koci, Lj. M. and Stefanovska L., Complex Dynamics of Visual Arts, Chaos and Complexity Letters, Issue 1, part 2, (2004) (u tampi). [8]. Mandelbrot B., The Fractal Geometry of Nature, W. H. Freeman, San Francisco 1982. [9]. Mitchell, K., The Fractal Art Manifesto, http:// www.fractalus.com/info/manifesto.htm. [10]. Moon, F., Chaotic and Fractal Dynamics, Willey & Sons, Inc., 1992. [11]. Peitgen, H.-O., Richter, P. H., The Beauty of Fractals, Springer-Verlag, 1986. [12]. Peitgen, H.-O., Juergens, H., Saupe, D., Chaos and Fractals - New Frontier of Science, Springer-Verlag, 1992.

194

MATEMATIKA I ESTETIKA Ljubia Koci 1. izdanje, Ni, 2003

TEHNIKO UREENJE: Ivan Jevti ART DIZAJN I KORICE: Nemanja Bonjak LEKTURA: Verica Novakov KOREKTURA: Ljiljana Jevti IZDAVA: NKC, Ni, Svetozara Markovia 14a ZA IZDAVAA: Zoran Radosavljevi TAMPA: KRUG, Ni TIRA: 500 NI 2003

ISBN 86-83505-18-9