Prof.

dr Marko Munjiza ,

Katedra za poslediplomske studije, Medicinskog fakulteta u Beogradu, Nastavna baza Institut za mentalno zdravlje Beograd, Palmotićeva 37

Telefon 3307-571 ( pre podne) i 3307-520 (sredom posle podne) E-mail: munjiza@ptt.yu i imz@imh.yu

Predavanje za lekare na specijalizaciji iz psihijatrije i psihologije na specijalizaciji iz medicinske psihologije šk. 2006/2007. godine

VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI

Beograd, Novembar 2006.

1

I Uvodni deo......................................................................................................... II Podela psihijatrijskih sindroma ruskih autora iz kasnih 60-tih i tokom 70-tih godina XX veka.......................................................................... 1. Sindrom pomučenja svesti............................................................................. 2. Emocionalni sindrom...................................................................................... 3. Sindrom poremećaja percepcije.................................................................... 4. Sumanuti sindrom.......................................................................................... 5. Deluzioni sindromi.......................................................................................... 6. Sindrom mentalne nerazvijenosti (salboumnosti)........................................ 7. Sindrom oštečenja kod difuznih destruktivnih procesa CNS-a................. 8. Neurotični sindrom........................................................................................ 9. Sindromi vezani za poremećaje ličnosti....................................................... 10. Sindrom pseudodemencije............................................................................ 11. Spazmotični sindrom.................................................................................... 12. Akutni katatoni sindrom............................................................................... 13. Hronični halucinatorno-interpretativni sindrom......................................... III Psihijatrijski simptomi i sindromi domaćih autora krajem 60-tih i tokom 70-tih godina XX veka........................................................................ 1. Organski psihosindrom................................................................................... 2. Demencija.......................................................................................................... 3. Halucinoza........................................................................................................ 4. Paranoidni sindrom........................................................................................ 5. Sindrom poremećenih motiva i nagona......................................................... 6. Manični i depresivni sindrom.......................................................................... 7. Katatoni sindrom............................................................................................. 8. Atimohormični sindrom................................................................................. 9. Histrionično (histerični ) sindrom................................................................. 10. Neurastenični sindrom................................................................................... IV Pregled važnijih psihijatrijskih sindroma prema DSM-IV......................... A) Najčešći simptomi u obliku "tabelarnog " prikaza...................................... 1. Raspoloženje, afekti...................................................................................... 2. Ponašanje........................................................................................................ 3. Spoznaje, shvatanje, kognicija..................................................................... 4. Mišljenje, govor.............................................................................................. 5. Sadržaj misli.................................................................................................... 6. Smetnje opažanja, percepcije...................................................................... 7. Obeležja ličnosti............................................................................................. 8. Spavanje, uzimanje hrane, seksualitet........................................................

SADRŽAJ

2

B) Abecedni redosled najvažnijih simptoma i nekih psihijatrijskih sindroma.......................................................................................................... V Ključni psihijatrijski sindromi u DSM-IV...................................................... 1. Delirijum.......................................................................................................... 2. Demencija........................................................................................................ 3. mnestički poremećaji...................................................................................... 4. Velika depresivna epizoda............................................................................. 5. manična, hipomanična i euforična epizoda.................................................. 6. Mešovita epizoda............................................................................................ 7. Hipomanična epizoda..................................................................................... 8. Panični napadi................................................................................................. VI Prikaz najvažnijih psihijatrijskih sindroma................................................. 1. Akutna psihotična anksioznost..................................................................... 2. Akutno konfuzno stanje (delirijum)............................................................... 3. Suicidalni sindrom........................................................................................... 4. Posebni psihijatrijski sindromi kao klinički entiteti prema Flaherty J.A. i sar............................................................................................. 5. Sindrom agresije.............................................................................................. 6. Sindrom "graničnog deteta" sa rizikom da postane psihotično u kasnoj adolescenciji i/ili srednjem životnom dobu...................................... 7. Psihijatrijski sindromi vezani za životno i generativno doba...................... 8. Psihijatrijski sindromi kod somatskih i neuroloških oboljenja................... VII Psihijatrijski sindromi uslovljeni psihotropnim i drugim lekovima.......... A) Sindromi uslovljeni sporednim dejstvima klasičnih i atipičnih antipsihotika i antidepresiva.............................................................................. 1. Sporedna antidopaminergička dejstva........................................................... 2. Distonija............................................................................................................... 3. Diskinezija uključujući i tardivnu diskineziju................................................ 4. Katatonija........................................................................................................... 5. Horea, tikovi uključujući i Tourett-ov sindrom............................................ 6. Sporedna antimuskarinska (H1) i anti alfa adrenergička dejstva............... 7. Maligni neuroleptički sindrom......................................................................... B) Psihijatrijski sindromi uslovljeni drugim psihotropnim i ostalim lekovima... VII L i t e r a t u r a................................................................................................

3

U stručno-naučnim psihijatrijskim studijama nije to tako jednostavan problem.slike bolesti postavi dijagnozu nekog poremećaja. nego i patološkofiziološkim i patološkopsihološkim faktorima. od koji ni danas nisu upoznati. 4. opažanja. mišljenja. da na osnovu simptoma. Danas u praktičnoj psihijatriji razlikujemo u cilju boljeg upoznavanja:simptome bolesti.U psihijatrijskim sindromima podrazumevamo grupu različitih simptoma koji se javljaju zajeno po odredjenoj zakonitosti i.Ovo poslednje i omogućava kliničku diferencijaciju i delimično klasifikaciju različitih psihijatrijskih poremećaja. koja se osim kod schizofrenije može javiti kod drugih bolesti.godine.sindroma. volje.tumora. inteligencije. I danas se vode vrlo pažljive diskusije da li je današnja klasifikacija psihijatrijskih bolesti naučno opraavdana. 1)Sindromi pomućenja svesti: a) Odvojenost od realnog sveta koja se izražava u nejasnoj percepciji okoline. Sindromi zaslužuju da se na njih posebno osvrnemo. Svim psihijatrijskim bolestima svojstvene su i raznovrsne individualne varijacije koje se odražavaju i uspecifičnoj kliničkoj slici sindroma i u redosledu njihovog smenjivanja.Bez obzira na pomenute varijacije.Slikama bolesti nazivamo odredjene grupe simptoma i sindroma. emocija.sindrome( grupe simptoma).na taj način. somatskih. psihičkih ili samo psihičkih koji se javljaju istovremeno u odredjenom trenutku. kako bi onda mogao odrediti prognozu i terapiju.b) dezorijentacija u vremenu. uobičajenim nozološkim jedinicama kako su definisane u ICD-10 ili u DSM-IV.Tako govorimo o schizofrenoj slici. nagona. Sindrom je tipičan spreg kliničkih znakova.jer se čini. Simptomima ili znakovima bolesti. 3.Težnjavakog lekara psihijatra.sociodinamski ili neke druge modele koji su značajni za različite modele psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. u sferi somatskog i posebno neurološkog.otežanoj fikasciji ili u potpunoj nemogućnosti percepcije. orjentacije. nekog nozološkog entiteta u smislu sistemske specijalne psihijatrije.da je njihova povezanost odredjena ne samo anatomski. a i stručni zadata. Izlaganje je sistemativovano prema redosledu njihovog objavljivanja u stručnoj literaturi. 2. Mi danas ostajemo. slike bolesti i bolesti kao nozološke jedinice. a podsećaju na psihijatrijsku nozološku jedinicu.nazivamo pojedine poremećaje u sferi svesti.mestu i 4 . II Podela psihijatrijskih sindroma ruskih autora iz kasnih 60tih i tok 70-tih godina. 1.Od sindroma i njihovog zakonitog smenjivanja oblikuje se klinička slika psihijatrijske bolesti Sindromi i njihovo dosledno smenjivanje manifestuju osobenosti patoloških promena u delatnosti mozga i zakonomernost njihovog razvitka.tipičnost u prevladavanju pojedinih sindroma nad drugima i stereotipnost njihovog javljanja svojstveni su svakoj psihijatrijskoj bolesti i obično se održavaju dovoljno stabilno.simptoma. shvatanja. encefalitisa.iz praktičnih razloga u psihijatriji pri dosadašnjim. Obuhvačen je period od druge polovine prošlog veka do 2004. na pr.Kliničkoj manifestaciji svake psihijatrijske bolesti svojstveno je preovladavanje jednih sindroma nad drugima i karakteristična zakonomernost njihovog smenjivanja. imaju karakter odredjene tipičnosti.pristup psihijatrijskim sindromima u ovom tekstu je pretežno fenomenološki bez posebnog osvrta na psihodinamski.I Uvodni deo U tekstu su navedeni važniji simptomi i sindromi u psihijatriji.

otudjenjem svojih misli.jamais vu.Halucinacije su često praćene strahom. već nešto što se javlja neovisno od njega. prisilne misli.Sindrom psihičkog automatizma: sličan je sindromu depersonalizacije.sumračni sindrom( prekid toka svesti.deja vue. verbigeracijom. prisilno prekidanje misli. Znaci ovog sindroma su različiti-asocijativni automatizam. Emocionalne promene predstavljaju obaveznu komponentu svakog simptoma ili sindroma psihijatrijskog poremećaja. 4.Sindrom derealizacije:bolesniku okolina izgleda promenjena.kod njega se remeti percepcija telesne sheme. osećanja.Javlja se bez pomućenja svesti. 2. a pod uticajem sumanutosti.oniroidni sindrom(obilje fantazija). aktivnosti. uznemirenost praćena panikom. apatični sindrom.Sindrom halucinoze: prisustvo halucinacija bez izmenjenosti funkcije svesti. ubrzan tok misli.oštećeno ili potpuno isključeno pravilno rasudjivanje. 5.2.Boesniku izgleda kao da ne postoji. prisilne slike. inhibicija motorike do stepena stupora. prisilna 5 .sindrom amencije (nepovezanost i zbunjenost).marko i mikropsija.Manični sindrom: veselo povišeno raspoloženje. U sindrom pomućenja svesti spadaju: 1.afekta i delatnosti. 3. 2.primanje "glasova"često percipiranih kao eho sopstvenih misli.bipolarni poremećaj: učešće pojedinih maničnih i depresivnih simptoma.d) upamćivanje tekućih dogadjaja i subjektivnih doživljavanja je otežano.optička bura(sve ono što ga okružuje nalazi se u burnom kretanju). 3) Sindrom poremećaja percepcije 1. Ovde se ubraja automatsko mišljenje. bojažljivošću. bolesnika.karakteriše se time što se sva doživljavanja ne primaju kao svoja preživljavanja. strahom.somnolencija (laki stepen somnolencije naziva se obnubilacija svesti). misli.koji se odlikuju osećanjem unutrašnje promenjenosti svoga Ja.U depersonalizaciju se ubrajaju samo naročiti poremećaji svesti o sebi. halucinacija i afektivne napetosti u ovim stanjima se izvršavaju različiti opasni postupci).Mešani sindrom.Depresivni sindrom: potišteno raspoloženje.nerealna.poremećena je i percepcija prostora i vremena.Sindrom depersonalizacije:poremećena svest o sebi(osećanje izmenjenosti Ja). amnezija.motornim nemirom i ponekad "slikovitom"sumanutošću. pseudohalucinacijama sa osećanjem ovladavanja i i otkrivenosti. 4. motorni nemir.U ovaj sindrom mogu se uključiti i sledeće pojave:metamorfopsija. ide sa sumanutošću proganjanja i uticaja. Uvde neki autori ubrajaju anksiozno-depresivni sindrom.delirantni sindrom.optička alestezija(kada izgleda da predmet nije tamo gde je).koji se upliće u ličnost pacijenta. voljom nekoga sa strane.deja vecu. Sećanje o periodu pomućenju svesti ili je delimično ili potpuno otsutno. 2)Emocionalni sindromi: 1.prema drugim osobama.3.Za odrerdjivanje stanja pomućenja svesti odlučujući značaj ima utvrdjivanje svih nabrojanih simptoma ukupno. uverenje da drugi znaju njegove misli. javljaju se depresivne sumanute ideje sa karakterom samooptuživanja i osećanja krivice. gde se gubi potpuno sećanje. 3.c) mišljenje u većoj ili manjoj meri nepovezano.

Paranoidna hipohondrija-neosporno ubedjenje da se boluje od neizlečive bolesti što je praćeno čitavim nizom "dokaza". 4) Sumanuti sindromi 1. vode sa njima diskusije. pojava cenestopatija. pri stimulaciji sa strane bolesnici se pokreću. Depresivna hipohondrija-postojanje beznadežne ubedjenosti u postojanje teške bolestišto je praćeno sniženim raspoloženjem.Halucinatorno-paranoidni sindrom: odlikuje se prisustvom poremećaja percepcije koji daju materijal za sumanutu interpretaciju okoline. 3. unutrašnjih glasova. stereotipija. 2. ali se javlja i kod organskih i simptomatskih psihoza. 5.Stupor: psihogeni.sećanja.Ovde spadaju i pseudohalucinacije i otudjenje emocija. ozvučenje sopstvenih misli. 3.Svi pokreti i sve aktivnosti se ne ostvaruju po sopstvenoj volji već kao rezultat uticaja sa strane. polimorfnija. depresivni. protestuju. Bolesnici misaono opšte sa progoniteljima. 2.Sindrom Cotard-a( Kotarov sindrom): odlikuje se izrazitim depresivnim i i hipohondričnim nihilističkim sumanutim idejama grešnosti. pseudohalucinacija i drugih fenomena psihičkog automatizma. 4.Paranoidni sindrom: Karakteriše se razvijanjem sistematizovane sumanutosti pri jasnoj svesti i odsutnosti halucinacija. utoliko je formiranje sumanutosti manje. pretvaranje misli u unutrašnji govor.Hipohondrični sindrom: Može da ima različite oblike. katalepsija. Kinestetski automatizam-otudjenost pokreta i radnji. ehopraksija. Mnogi od navedenih sindroma iz ove grupe u evolucji bolesti se smenjuju sukcesivno. organski. Sama sumanutost nema sistematizovani karakter. shizofreni.Parafreni sindrom: sistematizovan sumanutost proganjanja i uticaja sa fantastičnim idejama veličine.Hiperkinezija: Nemotivisano motorno uzbudjenje koje ima prisilni karakter. impulsivne 6 . 4. 5) Deluzioni sindromi 1.za sumanutost uticaja i proganjanja. Cenestopatski automatizam se izražava u raznovrsnim krajnje neprijatnim osećanjima koji su praćeni sa osećanjima da su specijalno izazvani sa ciljem uticaja na bolesnika. grimasiranje. propasti sebe i sveta. dobijaju odgovore u vidu bezvučnih misli. Najčešći je kod schizofrenije.Akinezija: razlikuje se od stupora time što su isključeni samo voljni pokreti. Ova činjenica govori o zajedničkom patogenizmu. Zajedno sa tim zapaža se izvesna zakonomwrnost u specifičnostima kliničke slike svih navedenih sindroma:što je intenzivnija. Sve pojave psihičkog automatizma su obično praćene sistematizovanom sumanutošću proganjanja i uticaja.U taj oblik automatizma spadaju i verbalne motorne pseudohalucinacije.Katatoni sindrom: spajanje hiperkineznih i stuporoznih simptoma (negativizam.tj izvršenje govornog akta pod uticajem sa strane.uz ovo je javljaju poremećaji percepcije i spora dezintegracija psihe.Opsesivna hipohondrija -osečaj da će se razboleti od neizlečivih bolesti. halucinacija. eholalija. mutizam.

usled čega se izvitoperuje ponašanje u većoj ili manjoj meri i otežava 7 .duboka i mentalna retardacija neoznačene težine. idiotija i kretenizam.Opsesivni sindrom: Povezivanje opsesivnih misli. 8) Neurotski sindromi Neurotski sindromi se odlikuju time što kod njih ne postojie formalni psihotični poremećaji.imbecilnost i teška. težom. 9) Sindromi vezani za poremećaje ličnost Karakterišu se disharmonijom psihičkih svojstava i neadekvatnošću reakcije na spoljne stimuluse. svojoj bolesti. vezan za psihičke poremećaje (dezintegracija aktivnih funkcija i mišljenja).umerena. 2. straha i radnji. 2. Navedeni stepeni mentalne retardacije obuhvataju sve moguće prelaze od najtežih slućajeva skoro potpunog osustva psihičkih funkcija do stanja bliskih normali. Reverzibilnost tih faktora dovodi do popravljanja kliničke slike demencije. dezorganizacijom i konfabulacijama pri relativnoj očuvanosti mišljenja. sniženim raspoloženjem i nizom somatskih poremećaja vezanih za vegetativne disfunkcije. Poremećaj psihomotorike je pri tome pretežno ekstrapirmidnog karaktera.).fiziološka tupost.Uobičajena je podela na pet stepeni: blaga. Za mentalnu retaradciju važne su još dve osobine:osustvo progredijentnosti. 6) Sindromi mentalne nerazvijenosti( subnormalnosti) 1. 3. ličnosti i očuvanosti ponašanja bolesnika. afektivnim poremećajima i različitim vegetativnim simptomima. već se radi o astenizaciji psihe. nego što jeste kao posledica nadovezivanja dopunskih faktora (poremećaj svesti. 1. srednja.ili klasična podela na: umerena. na pr. tako i prema okolini. 7) Sindromi oštećenja kod difiznih destruktivnih procesa CNS-a 1. Karakterističan je za Koraskovljevu psihozu i senilna oboljenja. U Engleskoj se smatra za ozbiljnu stručnu grešku u koliko osobi sa demencijom ne dajemo i antideprersivnu terapiju u trajanju od najmanje šest meseci. debilnost. afektiviteta i sl.Mentalna retardacija (oligofrenije): Nedovoljno razvijena psiha a ne njena destrukcija kao kod demencije. teška.Astenički sindrom: Izražava se razdražljivom slabošću sa povišenom osetljivošću i zamorljivošću.radnje).Sindrom demencije Demencija se izražava u slabljenju mišljenja i pamćenja.Hipohondrični sindrom: preuveličavanjem stvarnih ili zamišljenih oboljenja. Smanjenje intelektualnog deficita smanjuje sposobnost kritičnosti prema samom sebi. i ne samo nerazvijenost psihe već često i organizma.pri čeme se sva pažnja pacijenta koncentriše na osećanje u ovim i onim delovima tela i celokupno ponašanje se brigom za svoje zdravlje.u oskudnosti materijala psihe i njene produktivnosti sa progredijentnim tokom sa izuzetkom pseudodemencija. Ponekad se demencija fenomenološki može prikazivati izrazitijom.Amnestički sindro: karakteriše se oslabljenom sposobnošću upamćivanja.

aktivni negativizam. hroničnih organskih psihosindroma.sindrom približnih odgovora. često bizaran položaj. Ovde spadaju:Veliki. maladaptivnost i neadekvatnost reakcija menjaju se i kolebaju u toku života u zavisnosti od socijalnih i drugih faktora. zatim kod mentalno retardiranih osoba. često padaju u stanje stupora.ruši i slično. negativizam. koliko imaju ruku. Od hrane se ne odriću i čisti su. 10) Sindrom pseudodemencije Ovaj sindrom odlikuje se sključenjem intelektualne aktivnosti koja podseća na saboumnost dubokog stepena. Djeksonovi napadi. osobenosti poremećaja ličnosti. Kao posledica dugotrajnog stajanja često se pojavljuju edemi. 12) Akuni katatoni sindrom Akutni katatoni sindrom fenomenološki može da se manifestuje u jednoj od kliničkih formi: katatoni stupor i katatono uzbudjenje. Ne poznaju predmete i ne mogu da se služe. epileptičnih stanja.aktivno prilagodjavanje subjektima okolne sredine. danima mogu da leže u krevetu.leže čuteći i nepokretno. Postojanje katatonog sindroma nije patognomonično samo za katatonu schizofreniju. tj odbijanje svake sugestije sa strane. tj strukture ličnosti. Pseudodemencija može biti dugotrajna i prekida se posle promene sitacije.Medjutim. histrioničnih stanja. veoma čest simptom katatonog stupora može da se manifestuje u nekoliko kliničkih oblika:spoljni negativizam. Kataleptički napadi. njihova disharmoničnost. koriste s njima. Narkolepsija. 11) Spazmodični sindromi Napadi se nazivaju paroksizmalno nastupajuća i brzo prolazeća patološka stanja sa pomućenjem svesti čak i do potpunog gubitka i grčevima ili drugim automatskim pokretima. Obično na pitanja daju besmislene odgovore. njima takodje nisu svojstveni psihotični fenomeni sem kada dodje do dekompenzacije i dezintergracije ličnosti pacijenta. pošto su te osobenosti. na ubode ne reaguju. čuće ili stoje tako da svojom neporetnošću i beživotnim izgledom liče na spomenike. prstiju. Oni dugo zadržavaju jedan. Boesnici ne znaju svoje ime.unutrašnji negativizam ili zauzimanje suprotnog stva od onoga što se bolesniku sugeriše. grand mal napad. odnosno katatona pomama. Mimika je jednolična. Ne radi se o destruktivnim procesima koji se mogu odrediti patoanatomski.razbija. karakteristike svojstva karaktera. U suštini radi se o amnormalnim varijantama ličnosti. koja često ugrožava bolesnika i druge osobe iz njegove okoline. koliko im je godina. Odbijaju da hodaju. tj aktivno suprostavljanje svemu onome što se od bolesnika traži da učini i pasivan negativizan koji se ispoljava kao nesaradnja ili krutost. pa ako im se to dozvoli. simptomatskih psihoza. U katatonom stuporu motorna aktivnost bolesnika je potpuno ili delimično zakočena.viće udara. Bolesnik je izrazito logoroičan. Parcijalni epileptički napad. neorganizovanom hiperaktivnošću.disiranog misaonog toka. sede. Odgovarajuće osobenosti ličnosti postoje u datom subjektu u većem ili manjem stepenu u toku celog života. stoje. poremećaji u perifernoj cirukalciji. Histrionični napadi. kao i kod drugih psihijatrijskih poremećaja kao na primer organska oboljenja CNS-a. tzv. Pseudodemencija i slična stanja izražavaju biološko-primitivne reakcije i instiktivno bekstvo od nepovoljnih i ugrožavajućih situacija. zatim kod pacijenata pod 8 . Simptomi vezani za katatoni sindrom mogu se videti i kod drugih oblika schizofrenih psihoza. Katatonoa pomama se manifestuje ekstremnim psihomotornim nemirom.

Pošto su izdvojili paranoju i za taj termin zadržali su slučajeve koje karakterišu podmukao tok. nepovoljna prognoza i stalno prisustvo sumanutih ideja.Organski psihosindrom Još je Eugen Bleuler navodio tri vrste psihičkih poremećaja uslovljenim telesnim oštećenjima:a) psihopatološke posledice teških akutnih cerebralnih ili drugih somatskih bolesti(akutni egzogeni reakcioni tip po Bonheferu. prochlorperazin 13) Hronični halucinatorno-interpretativni sindrom Ovaj sindrom vezan je za istraživanja Krepelina i njegovih saradnika. pošto praktično sadrži sve njegove naprednavedne komponente:stupor. vegetativni poremećaji nisu ispoljeni u onom obliku kao kod pravog katatonog sindroma.Danas delimo te tipove reagovanja na dve grupe:akutne i hronične. Posebno je interesantan tzv.amentne. poremećaj je nazvan parafrenijom. ad a) Egzogeni reakcioni tip Bonhwffer je zapazio.sumanuti sindrom karakterišu različite ekspanzivne sumanute ideje gde kliničkom slikom uz njih dominiraju i perceptivni poremećaji.b) psihopatološke posledice difiznog hroničnog moždanog oštećenja( psihoorganski sindrom u užem smislu.1904). ostaje i dalje otvoreno pitanje o kakvom je psihijatrijskom sindromu reč. pre svega za izbor odgovrajuće psihoframkoterapije sa dobro organizovanom psihoterapijom i socioterapijom.katatone i slike slične stanjima konfuzije. dobija se utisak da bolesnik pažljivo prati razgovor o njemu. Klnička slika je veoma slična sindromu sch stupora.a s druge strane je zabeležio. prisustvu halucinacija i mnoštva interpretativnih sumanutih ideja i sti nisu mogli svrstati u shizofreniju ni paranoju. U brojnim komparacijama kliničkih slika schizofrenije i paranoje izveden je prihvatljiv klinički zaključak: hronični halucinatorno.od njene lokalizacije i slično. baclofen. disulfiram.. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. Ovaj reaktivni poremećaj veoma lični na refles imobilizacije (refleks "umrtvljenja").halucinatorne. katatonom sindromu. flufenazin.hronične 9 . izdvojen je jedan klinički entitet koji se po svom toku. piperazin.da različiti činioci izazivaju slićne ili gotovo slićne psihopatološke simptome ili sindrome. ehopraksiju. stereotipije. da li o nekom posebnom obliku schizofrenije koja se javlja u kasnijoj životnoj dobi ili o atipičnom obliku paranoje. ali je znatno dužeg trajanja od njega. jvljaju se mnogi demostarativni postupci (naravno u prisustvu lekara).dejstvom visoko potentnih neuroleptika. steroida i sl.c)psihopatološke posledice lokalnog hroničnog moždanog oštećenja (lokalni moždani organski sindrom). Brojni su lekovi i psihoaktivene supstance koji moguti izazvati koatatoni sindrom: allopurinol.U našoj svakodnevnoj kliničkoj praksi i dalje se često susrećemo sa ovim psihopatološkim sindromom. odaje punu svesnost i bistrine. Sličnost sa pravim katatonim sindromom predstavlja ozbiljan problem u razgraničavanju i često zahteva pažljivo opserviranje bolesnika.pseudokatatoni stupor. motornu docilnost i sl. Ovaj relativno nepotpun i koncizan zaključak ima višestruki klinički značaj. eholaliju.da i jednake nokse mogu izazvati vrlo različite psihopatološke slike. negativizan.Nazvao je psihopatološke reakcije akutnim egzogenim reakcionim tipovima pri čemu težina simptoma zavisi od intenziteta delovanja pojedinih činilaca.kasnije su francuski autori dali druge brojne nazive ovom kliničkom entitetu od kojih je najčešći delirijum. Medjutim ovde je mimika živahnapogled je bistar.Akutne imaju najčešće delirantne. loxapine. cocain. cikloserine. III Psihijatrijski simptomi i sindromi domaćih autora krajem 6o-tih i tokom 70-tih godina 1.

upamćivanja i sećanja.Tako.motiva-glad. 5.Kod opšteg psihoorganskog sindroma postoji problem upamćivanja svežih doživljaja.Bonheferova zapažanja i danas su aktuelna i pokrivaju veliku oblast kliničke psihijatrije u obliku reaktivnih poremećaja.gubitak energije. 2.Sindrom poremečenih motiva i nagona Ovde posebno dolazi do izražaja siromaštvo ili gubitak ili inhibicija nagona i motiva. ad b) i c) Psihoorganske sindrome kod difuznog i lokalnog procesa mozga nije simptomatološki lako izdiferencirati.Ovaj sindrom se javlja kod endogenih unipolarnih depresija.sna.umor.O maničnom i depresivnom sindromu bit će više reči kod maničnog i depresivnog i psihomotornog stanja.teškoće shvatanja i pažnje. U zavisnosti od lokalizacije moždane lezije u praksi se najčešće sreću sledeći moždani organski psihosindromi:frontalni moždani sindrom( inhibicija motiva i nagona. Radi se o akustičnim halucinacijama pri potpunoj svesti. reaktivno kod zatvorenika i na nenormalnu situaciju uopšte.demijelizacionih bolesti.smanjenje inicijative i volje. kod reaktivnih i endogenih depresija. Neraspoloženje i tuga ne moraju uvek biti izražene. Paranoidni sindrom srećemo kod brojnih psihijatrijskih poremećaja i oboljenja.depresija. gubitak inventara znanja.gubita intelektzalnih sposobnosi).osustvo pažnje i impulsivnost).Inače.kod trauma mozga. Najčešće se javlja kod hronične intoksikacije alkoholom. povezanih večinom sa anksioznošću i strahom i eventualno sa sumanutim idejama.potreba topline i hladnoće. Kod frontalnog sindroma još postoji nekritičnost. ukočenost i neuvidjavnost.gubitak afekta i dr. oba sindroma su od velike praktične važnosti.pokreta.Organski psihosindrom javlja se pri različitim poremećajima CNS-a:tumori. te sindrom podseća na organski frontalni ili diencefalični sindrom. nereaktivnost.O ovom sindromu bit će još reči u poglavlju o akutnom konfuznom sindromu. etičkog shvatanja.Paranoidni sindrom Ovaj sindrom relativno je čest. pamćenja.žedj.osiromašenje mišljenja. Poseban oblik halucinoza srećemo kod nagluvih i gluvih osoba.afektivna labilnost.paranoidne sumanutosti zavisnika od kokaina) i kao moguća reakcija zatvorenika. 4.pospanost. 3. pri jasnoj svesti sa ili bez obmana percepcije.sindrom moždanog stabla(inhibicija nagona i afekta. kod hroničnih cerebralnih intoksikacija ( ljubomora alkoholičara.). parafrenije i paranoje.medjumoždani sindrominhibicija elementarnih nagona.imaju karakter Korsakovljev sindrom( amnestički sindrom).Halucinoza Halucinoza je takodje sindrom od praktične vrednosti. 7.akutna stanja anoksije i sl. kod moždanih organskih psihosindroma. koje često pripadaju paranoidnoj schizofreniji.seksualni nagon i sl.Katatoni sindrom 10 . 6.) i endokrini psihosindromi( poremećaj nagona.Demencija Ovde se radi o mentalnom deficitu sa gubitkom rasudjivanja i kritike. redje kod neuroluesa. shvatanja. Njemu pripadaju paranoidne sumanute ideje proganjanja. sistematizovane ili nesistematizovane. pre svega kod paranoidne schizofrenije.

malarija i drugo). pa je zatno neophodan oprez kliničara pri evaluaciji ovog sindroma. Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. U razvijenom obliku atimohormičnog sindroma postoje vrlo žive akustične halucinacije.koji dosta liče na katatone poremećaje pa se pogrešno oglašavaju katatonim sindromom). Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. inertnosti.Katatoni sindrom će u narednim poglavljima biti detaljnije objašnje.postoji kod osoba. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. Simptomatologija histrioničnog sindroma je veoma polimorfna i obimna i njoj će biti još reči u pogavlju o drugim neurotskim sindromima. 8. Doduše. za koje se veruje da često imaju simboličan karakter. povećana razdražljivost. rasejanosti.Atimohormični sindrom Attimohormični sindrom čini suštinu nekih schizofrenih poremećaja i to pre svega hebefrene forme. zakočenost (posebno stanje je stupor). 11 . Ta sklonost je izraz neurotske konfliktne sitacije. koje pokazuju polusvesnu tendenciju da se prikažu bolesnim radi dobijanja odredjene rente. Sindrom nastaje primarno kao psihomotorno uzbudjenje ili kao psihomotorna inhibiranost. duge nesanice.medjutim. anemije. Ovde dolazi do slabljenja ili osustva instiktivnih i afektivnih životnih dinamizama. Ranije se smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. kod demencije. Postepeno dolazi i do intelektualnog propadanja. povremena delirantna stanja (neki globalni stavovi tela. nekog moždanog oštećenja (trauma) ili dugotrajnijeg telesnog i psihičkog zamora. emocionalnoj indiferentnosti sa čestim periodima nemotivisanih burnih uzbudjenja. u kliničkoj praksi simptomi vezani za atimohormični sindrom često se sreću i ne mogu samo da se svedu na hipobulično i schizodepresivno stanje. Katatoni sindrom u obliku stupora može se javiti i reaktivno. glavobolja. koja se smenjuju sa periodima plašljivosti i depresije. zaboravnosti. kod epileptičke sumanutosti i nekih drugih organskih moždanih oštećenja. ili možda neurastenični sindrom može biti početna manifestacija organskog moždanog poremećaja (arterioskleroza sa multinifarktnom demencijom). nemogućnost koncentracije. 10. Histrionični sindrom može biti nadgradnja (superpozicija) kod organskih bolesti. floridnih i negativnih simptoma. 9. Neurastenični sindrom Pod ovim sindromom podrazumeva se često stanje iscrpljenosti. odštete ili pomoći. To se posebno manifestuje u nezainteresovanosti. pegavac. Ranije se smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. koji se javlja bez poremečene svesti naročito kod schizofrenije i depresije. Takodje su moguće i optičke halucinacije. osećaj umora. U poslednje vreme ovaj sindrom je manje aktuelan u kliničkoj psihopatologiji pošto je došlo do podele nekih schizofrenih simptoma i sindroma na grupu tzv. zatim poremećaj asocijacija ideja (što dovodi do vrlo teškog poremećaja mišljenja po obliku u vidu teško inkoherentnog mišljenja pa sve do "salate od reči").Histrionični (histerični) sindrom Ovaj sindrom sastoji se iz sklonosti ka tendencioznim i/ili svrsishodnim psihogenim reakcijama. i ranije se smatralo da neurastencija može izrazar moždane funkcionalne slabosti posle opštih bolesti (tifus. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom.Veoma često se na podlozi tih osnovnih simptoma atimohormičnog sindroma nadovezuju i mnogi drugi sekundarni simptomi. Kod poremećaja svesti katatoni sindrom javlja se kod raznih intoksikacija i infektivnih bolesti.

Odsutnost igara ili nenormalne socijalne igre u dečijoj igrai. snažno dezorganizovano ponašanje. uzimanje hrane.Depresivno raspoloženje. 19. 31. hipersomnija. Dezorganizovani govor. Oštećenje pamćenja. perzistentne smetnje identiteta. izbegavajuće. povišeno raspoloženje. euforija.Anksioznost. 9. psihomotorna usporenost. smanjenje energije ili umor. namerno izazvano povraćanje. problemi sa apetitom. ponovljena laganja.Smetnje opažanja-percepcije: depersonalizacija. 26. ograničeno odlaženje od kuće. slaba koncentracija. Prekomerni abuzusi hrane. 35. 34. Iskorišćavanje u medjuljudskim odnosima.IV PREGLED VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA PREMA DSM-IV (udruženje američkih psihijatara. 10.Anhedonija. Rasejanost. Nesposobnost održavanja pažnje-slaba koncentracija. Ograničeno odlaženje od kuće. oblačenje odeće suprotnog pola. 3.Hipersomnija. socijalne ili seksualne aktivnosti. Nestabilne emocije. Razdražljivost.Mišljenje-govor: beg ideja. 6.Ponašanje: agresivno. 32. Patološko laganje. 27. 12 .shvatanje.Povišeno raspoloženje i euforija. radne ili seksualne aktivnosti.Halucinacije. 18. Psihomotorna usporenost. halucinacije. neosetljivost na osećanja drugih ljudi 8. 7. suženje ograničene emocije. psihomotorna agitacija-nemir. Grandioznost. perzistentne smetnje identiteta. zaravljene. anksioznost. 6.Oštećenje apstraktnog mišljenja.Spavanje. 24. prekomerno uzimanje hrane u navratima. 30. 2. antisocijalno. sumanutosti. 17. nestabilne emocije.Beg ideja. 21. Psihomotorna agitacija. B) Abecedni redosled najvažnijih simptoma i nekih psihijatrijskih sindroma 1.Sadržaj misli: grandioznost. teškoće govora. Potreba da se govori.Neosetljivost na osećanja drugih ljudi. oštećenje apstraktnog mišljenja. 4. derealizacija. 36.kognicija: neodlučnost. 37. 6.Antisocijalno ponašanje. nesanica.Gubitak na težini. 16. 40. 29. 14. 28. rastrojenost. apatija. nesposobnost održavanja pažnje. gubitak na težini.Apatija.Agresivno ponašanje. 11. 20. povišene socijalne. 33. 7. 12 . seksualne smetnje. Izbegavajuće ponašanje. dezorganizovani govor-nesuvislost. 22. 4. 5. Nesanica. 5. impulsivna potreba da se govori. 3. Perzistentne smetnje identiteta. razdražljivost. 38. nemir.1994) A) Najčešći simptomi u obliku "tabelarnog" prikaza 1. 25. 23. Nekritično druženje. samopoverdjujuće ponašanje.Depersonalizacija i derealizacija. oštećenje pamćenja. suicidalne ideje. Paranoidne ideje. 8. nenormalne socijalne igre u detinjstvu. zloupotreba u medjuljudskim odnosima. 13.Oblaćenje odeće suprotnog pola.Dobijanje na težini. Povišene radne. depresivno raspoloženje. nekritičko. katatonija.Obeležja ličnosti: iskorišćavanje. Katatonija. paranoidne ili paranoične ideje. 2. 15.Raspoloženje-afekti: anhedonija.Spoznaja. pokušaji. socijalna izolacija. suicidalne ideje i pokušaji. namerno izazvano povraćanje.Oštećeno rasudjivanje. 39. oštečeno rasudjivanje. Neodlučnost. seksualnost: dobijanje na težini.

ethosuximid. Kalpal HI i Sadock BJ u svom sveobuhvatnom psihijatrijskom udžbeniku iz psihijatrije navode ukupno 360 simptoma i znakova koji se sreću u psihopatologiji koji mogu biti ispoljeni kao pojedininačni ili u obliku pojedinih sindroma. lisinopril. schizoidni poremećaj ličnosti. Seksualne smetnje. opsesivno-kompulsivni poremećaj ličnosti. metoclopramid. V KLJUČNI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U DSAM-IV 1. procainamid. 47. veliki depresivni poremećaj. Od steriodnih lekova pažnju privlaće: dexametazon. nadolol. Iz grupe citostatika značajan efekat na pojavu depresivnosti imaju sledeći lekovi: mithramycin. 45. delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. metoprolol. cephradin. nalbuphin. etodolac. beta-blokatori. topiramat. 42. Svaki od navedenih simptoma koji ponekad imaju obeležje i psihijatrijskih sindroma mogu se sresti kod većeg broja psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. prednizon. phenobarbital. demencija sa depresivnim raspoloženjem. Suicidalne ideje ili pokušaji. vigabatrin. quinapril. griseofulvin. ephedrin. tamoxifen. omeprazol. kog HIV infekcija. sulindac. Snažno dezorganizovano ponašanje. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. 4. diltiazem. distimični poremećaj. carbamazepine. streptokinaza.Demencija: Alzheimerovog tipa. velika depresivna epizoda. Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih objasnilo. nifedipin. buspiron. zloupotreba PAS. flurbriprofen. demencija. diflunisal. cimetidin. methyltestosteron. sumanuti poremećaji. traume glave. acebutol. perzistentna demencija uslovljenja PAS supstancam. Smanjenje energije ili umor. paroxetin. intoksikacija sa psihoaktivnim supstancama ili u stanju apstinencijalne krize na njih. nabilon. shizoafektivni poremećaj. Iz grugih 13 . octreotid. clonazepam. tertrabenazin.Amnestički poremećaj: zbog opšteg zdravstvenog stanja. flufenazin depot. felodipin. vaskularna demencija. triamcinnolon. 41. disulfiram. metildopa. flumazenil. co-trimoxazol. clonidin. theofphilin. shizofrenija. interferon alfa. 3. antiholinergici. piperazin. famotidin. chlorazepat. levetiracitam. quinidin.shizotipalni poremećaj ličnosti. 46. dapson.Namerno izazvano povraćanje. pickova bolest. prednizolon. anti-tbc lekovi. Samopoverdjujuće ponašanje. lamotriin.nivelisane (sužene) ograničene emocije sreću se kod sledećih psihijatrijskih poremećaja: akutni stresni poremećaj. 44.nortriptilin. Socijalna izolacija. 48. Teškoće govora. metronidazol. zuclopenthixol. tj. amantadin. bromazepam. zaravljenje. naproxen. levodopa. Zaravljene. parkinsonizam.Velika depresivna epizoda: bipolarni afektivni poremećaj tip I i II. pentazocin. delirijum u toku apstinencijalne krize na PAS. fluoxetin sa potenciranjem suicidalnih ideacija. Svi ovi simptomi se uglavnom nalaze i u drugim vodećim udžbenicima iz psihijatrije u odgovarajućim poglavljima i/ili indeksu pojmova. 49. propranolol. sužene ograničene emocije. inositol. indometacin. posttraumatski stresni poremećaj. schizofrenija. amiodaron. clobazan. Na primer poslednji simptom u navedenom spisku. flunisolid. promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja. ciprolfloxin. tramadol. amonophilin. poremećaj raspoloženja uslovljen PAS supstancama. Sumanutost. sulfonamid. nicardipin. 43. 50. ibuprofen. poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. Od lekova koji mogu usloviti veliku depresivnu epizodu navode se:alpozolam. SSIRs sa asociranosti sa suicidalnim rizikom. chloramphenicol. lorazepam.deliriujum multiple etiologije. atenolol. enalaprilhydralazin. plicamycin. stanozolol. višestruka multipla etiologija. 2. Creutzfeldt-Jakobove bolesti. clotrimazol. blokatori kalcijumskih kanala.Delirijum: intoksikacija PAS. aplatirane. primaquin. ranitidinsulfalazin.

dextromethrophan. ACTH. testosterontriam. clonidin ili njegov apstinencijalni sindrom. triptofan sa MAOI. schizoafektivni poremećaj. aminophilin. reboxetin. alfa interferon. proprnolol ili njegov apstinencijalni sindrom. paroxetin. ziprasidon. vigabatrin. cholesterol-lovering supstance. amoxapin. bromokriptin. phenobarbital. nefopam IM.Mešovita epizoda: bipolarni poremećaj tip I. apstinencijalni sindrom metildope. diphenoxylat. apstinencijalni sindrom na lorazepam midazolam sa elementima euforije. cyclosporin. bupropion. Od antikonvulzivnih i antiparkinsoničnih preparata navode se:carbamazepin ili njegov apstinencijalnisindrom. poremečeno opšte zdravstveno stanje. procarbayin. simvastatin. venlafaxin. thyriod. procainadid. ginseng. hydralazin.. Manična. gabapeptin. Posebno veliki rizik nose SSRIs. risperion ili njegov apstinencijalni sindrom. zloupotreba PAS. beclometason. litium sa triciklicima.hipoomanična i euforična epizoda: bipolarni poremećaj tip I zloupotreba PAS. calcium IV. zatim slede amitriptilin u ordiniranoj terapiji ili kod naglog njrgovog prekida u vidu apstinencijalnog sindroma. organofosphati. baclofen. citolopram sa silbutraminom. digoksin. mepacrin. fluoxamin. i njegova zloupotreba u obliku abuzusa.progesteroni. ethosuximid. danazol. feniluramin. cyproheptadin. buspiron. predoziranje efavirezena.facrmaceutski grupa navode se sledeći lekovi: allopurinol. isotretinoin. Kod tricikličnih preparata rizik se kreće oko 50%. kodein sa paracetamolom. kortikosteroidi. chloroquin. triptorelin. triamcinolon. omega-3-fatty kiselina. phenelazine. topiramat. cyclizin. maprotilin. izmenjeno opšte zdravstveno stanje. grpa statina na primercinnarazin. tamoxifentrimeprazine i xylometazolin kod dece. kortizon. clomipramin. Iz grupe analgetika. Od ostalih lekova navode se: alimemazin-trimeprazin.prednizon. bupropion. dapson. yonhibin. triiodothyronin. levodopa. stereoida i preparata za gastroenterologiju navode se:buprenorphin. beclomethasonaerosol. etretinat. mianserin. astemizol. intoksikacija litiumom. dexamethason. valprovat. flupentixol. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. dugotrajna upotreba preparata codeina. nefazadon.pentazocin. cimetidin. manizol. dezipramin u terapiji ili kao apstinencijalni sindrom kod naglog obustavljanja ovog leka. 6. sertalinetrazodon ili njegov apstinencijalni sindrom. baclofen i njegov apstinencijalni sindrom. Od ostalih psihofarmaka posebno se navode :alprozalam. zidovudin. metoclopramid. herbal remedies. disulfiram. 14 . apstinencijalni sindrom na kofein. fluoxetin. indometacin. quetiapin. Od antiinfektivnih lekova navode se sledeći preparati:anti Tbc preparati. Njihov redosled ukazuje na visinu rizika za hipomanični ili manični sindrom sve do venlafaxina koji ima najniži navedeni rizik. salbutamol sam ili sa citalopramom. levodopa sa carbidopom i procylidin. rouaccutan. dihydroepiandrosteron. transdermalna primena fentanyla. imipramin kao uključen lek ili u vidu apstinencijalnog sindroma. decongestant. 5. clonazepam. Ovde takodje veoma velika grupa lekova može da se javi kao mogući etiološki faktor ovog psihijatrijskog sindroma. shizoafektivni poremećaj. bromid. amantadin. mirtazepam sam ili u kombinaciji sa sertalinom. ditiazem. olanzapin. anestetički agensi. bupropion. pravastatin. hhydrocortizon. fluoxetinom ili u vidu apstinencijalnog sindroma. clarithromycin. nikotinski apstinencijalni sindrom. isocarboxazid u toku terapije ili kao apstinencijalni sindrom. Na prom mestu je indukovana manična epizoda različitim antidepresivima. phenilprpranolamin. botulinski toksin u ampulama za parenteralnu primenu. ranitidin IM. Iz grupe kardiovaskularnih lekova posebno se navode sledeći preparati: captopril. clomiphen. ondasteronkomibinacije oralnih kontraceptiva. tramadol. izonijazid.

Činjenica je da se kod 65% psihotičnih pacijenata sreće anksioznost različite težine i oblika. Relativno je velika raširenost paničnih poremećaja i prevalencija se kreće u rasponu od 2. alkoholom. oximetazolin. naltrexon. phenylephrin.7%.specifična fobija. odnosno da su to stanja straha koje se obično definiše kao stanje užasa. ali je u stručnoj literaturi malo zastupljen. manzidol. paroxetin. amfetamin. moclobemid.u potpunoj remisiji. involutivnu melanholiju i endogene depresije. Za kliničare je važno da prepoznaju prodromalne simptome paničnog napada.U koliko dijagnostički kriterijumi više ne zadovoljavaju. uništavanjem materijalnih dobara. iskonsku potrebu za realnošću. anksioznost zbog separacije.umeren ili težak. panični poremećaj sa i bez agarofobije. U praksi postoje mnoge skale za fenomenološko odredjivanje neurotske anksioznosti.grupa psihotropnih lekova:apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. rivastigmin. premoreni dugim i napornim radom i slično.DSM-IV ili u ICD-10. za dokazima u pogledu postojanja realnosti akutno anksiozan psihotični pacijent pokušava zadoovoljiti na najrazličitije načine. Najčešći prodromalni simptomi su: lupanje srca.koji su bili vrlo neprijatni za njih. olanazapin. To se najčešće javljalo u stanjima fizičkog umora i iscrpljenosti ili su bili intoksicirani kofeinom. phenobarbital i drugi barbiturati. risperidon. socijalna fobija. Nekada na izrazito regresivnom nivou:brutalnom destrukcijom. trazodon. apstinencijalni sindrom na clobazam. vrtoglavica. termazepam. topiramat. Oboleli navode da su i pojave napada panike osećali neke prolazne neodredjene simptome straha i napetosti. carvediol.podatak prisutan samo kao anamnestički. buspiron. Ovj oblik anksioznosti ne nalazi se praktično ni u jednoj oficijelnoj klasifikaciji kao na pr. Brojni su lekovi i PAS koji mogu podstaći anksioznost i agitaciju. Najčešće se vezuje na schizofreniju. hladni i vlažni dlanovi i slično. narušeno opšte zdravstveno stanje. posttraumatski stresni poremećaj. sibutramin. chlormetiazol.Akutna psihotična anksioznost Termin "psihotična anksioznost" je čest i može se reći uobičajen u svakodnevnoj kliničkoj praksi. steroidi. laka glavobolja. Duboku. predmeta. bromokriptin. dexamfetamin.Od drugih lekova navode se aspartam u većim dozama. VI PRIKAZ NAJVAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA 1. poremećaji prilagodjavanja sa anksioznošću. 15 . U doživljajnom pogledu psihotična anksioznost uvek ima značanje ugrožavanja same mogućnosti individualne egzistencije pacijenta. sumatriptan i yohimbin. citalopram. opsesivno-kompulsivni poremećaj.kao najčešći navode se sledeći lekovi: 1. zloupotreba PAS. osećaj iznenadnog straha.Hipomanična epizoda: bipolarni poremećaj tip II. 8. U koliko su zadovoljeni dijagnostički kriterijumi za neki od navedenih psihijatrijskih sindroma jedan od sledećih odrednica može se navesti posle dijagnoze i to: blag. sodium lactat. flumazenil. fluoxetin sam ili u kombinaciji sa buspironom. osećaj nedostatka vazduha praćeno strahom od gušenja.0 do 4. co-trimoxazol. oralni laktati. olanazapin. ali su oni brzo prolazili i ostajali nezapaženi. citalopram. tahikardija. napetosti. Veliki broj autora smatra da su tipični panični napadi akutni tranzitorni psihotični poremećaji. Takodje su brojni lekovi koji mogu provocirati napade paničnog sindroma: alprozalan.Panični napadi: anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS. carbamazepin. odnosno nismo u mogućnosti da sa sigurnošću potvrdimo postojanje nekog sindroma možemo koristiti sledeće odrednice: u delimičnoj remisiji. clozapim. poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. fluoxetin. opšta malaksalost i slabost.7.za razliku od anksioznosti kod psihotičnih pacijenata. ciklotimni poremećaj.

a ocena varira od 0-108 bodova. nizatidin.intoksikacija bizmutom. omeprazol. Ovde želimo da prikažemo skalu za procenu psihotične anksioznosti francuskih autora (O.Depersonalizacija fizička Utisak nerealnosti.nesposobnost izražavanja i uobličavanja sadržaja. 3-značajan i 6-veoma jak intenzitet. 0. piperazin. metildopa.4-značajno.2. lamotrigin i vigabatrin. . nefepam. 5. M.Depersonalizacija psihička Utisak da se više nije isti. yohinbin. indometacin. 3.Fondarae od 1998.Souch i J. doxazosin.Blin. gabapeptin. neostigmin.Azorin. naproxen. piridostigmin. morfin. nicardipine. deksametazon i drugi glukokortikoidi. Svaki ajtem se numeriše od 0 do 6 poena. Simptomi se mogu označavati i medjubrojevima (1. transdermalni fentanyl.6).aminofilin. 0. Za svaki ajtem upisuju se u odgovorajuću kolonu stepena koji odgovara onom što bolesnik izražava ili intenzitet negovog ponašanja.2. Od antiparkisonika navodi se atropin. Prikaz skale za ocenu psihotične anksioznosti ( Prevod sa Francuskog jezika: Mr sci Dr Marica Lazarević.4. Četiri vrednosti su predložene kao mogući vodić (0. metiltestosteron.teškoća verbalizacije.2. salbutamol.6.levodopa.4.Izmenjena percepcija okoline. 4.baclofen. streptokinaza.Nemogućnost izražavanja straha Neizrecivost.biti drugačiji nego ranije.ukupan skor dibija se prostim zbirom.Lecrubier A. 0.6-izuzetno jako 2. mefloquin.Neuvidjavnost u bolest Pacijent ne prihvata patološki karakter postojećeg straha i morbidnost simptoma 0-nema. Iz grupe gastrointestinalni.Derealizacija Utisak nerealnosti spoljašnjeg sveta. apstinencijalni sindrom kod gabapeptina. 6.2. ethosuximid. triciklici. pseuoefedrin. 2-jak.2.ne osećati se kao "neko". teofilin. Norveška) Skala služi kao što je već navedeno za ocenu psihotične anksioznosti kod pacijenata u tri poslednja tri dana.6. fluniscolid.metamorfoza pojedinih delova tela. Kada se dobije ocena svih ajtema.triazolam. Za svaki ajtem treba da da globalnu ocenu mišljenja.6. injekcije botulinskog toksina. mefenamična kiselina.3 ili 5).4. phenilnephrin. levotiroksin. Od antikonvulziva posebno se istiću: carbamazepin. 0.Gubitak telesne sheme.amitriptilin. 1.6. izonijazid.4.godine). Tako skor od 34 može se smatrati psihotičnim i anksioznim . antiremunatičnih i kardiovaskularnih lekova navode se: famotidin. prednizon. npr. mesalazin. Skala sadrži 18 ajtema i čini je intenzite numerisan od 0-6: 0-nikakav intenzitet.Inhibicija mišljenja 16 . pentazocin. a za medjustepne se se upisuje u predvidjene medjukolone.fizičkih promena.ocenjivanje treba odrediti prema aktuelnoj simptomatologiji pacijenta posmatranoj u toku razgovora i za tri poslednja dana pre intervjua.2-jako. naltrexon. Lista drugih grupa lekova takodje je veoma široka:amantadin.Y. ibuprofen. klonazepam.4. flumazenil.

pokušaj samoubistva 0.2. 14.Osustvo kontrole straha Strah preplavljuje svest bolesnika 0.neadekvatna 0.4. 17.4.6.6. 13.6.4.4. 15.2.neshvatanje konteksta.6.na pojimanje straha kod samog ispitivača.4.na poimanje straha kod samog ispitivača.4. 0.6.2.4-kontinuiran strah.Motorna inhibicija Reakcija zaustavljanja.4. osećanje straha kod ispitivača.6 17 . 0.2.6. 8. 0.2. 10. 12.2. 16.Evolucija straha u tri poslednja dana 0-jedna jedina kriza.Hostilnost. 9.4.smanjenje i usporeno razmišljanje i percepcije 0.2.Agitacija Nekorisna hiperaktivnost.Kočenje fizičkih aktivnosti.6.Autoagresivnost Verbalna ili fizička.2-fluktuirajući strah.2.4.Blokada.4. 18.6-paraksizmi straha na kontinuiranoj osnovi.Karakter mučnog afektivnog osećanja kod pacijenta Mučnina usled afekta straha.4.4. 0.Mućenje tela.Zbunjenost Teškoća razumevanja celokupne situacije u odnosu na sebe i okolinu.6. 7. 0.Kounikacija.prenošenje straha na ispitivača Strah pacijenta se prenosi na ispitivača.2.samopovredjivanje.2.6.6.6.neprijateljstvo ka okolini 0.nekoordinisana.Reaktivnost na okruženje Osetljivost na spoljašnje dogadjaje.Autentičnost 0. 11.Opšte vrednovanje straha od ispitivača 0.2.2.Heteroagresivnost Verbalna ili fizička.Smanjenje reaktivnosti na spoljašnje stimuluse.

b)Drugi faktor(18%) grupiše ajteme koji ukazuju na evoluciju anksioznosti u vremenu.evaluaciju.jednom nedeljno se raspravljalo o procenama i tekućim dilemama. zbunjenost. Ovaj faktor ocenjuje težinu simptomatologije i na ovoj osovini se nalaze pacijenti sa najjačom anksioznošću. depersonalizacija fizička i psihička.posledice u ponašanju kod anksioznih pokazatelja sumanutih tema. tj. podgrupa: karakteristike svojstvene anksioznosti psihotičnih. derealizacija.Napomene: 1. Prikazana skala i jedna studija u kojoj je primenjena faktorska analiza upućuje na zaključak da ova skala ima četiri osovine: 1. osustvo deklanširajućih faktora.jasna je razlika ali bez specifične dimenzije psihotične anksioznosti. motorna inhibicija. Ovaj sindrom veoma 18 . a) Prvi faktor (50%) varijabiliteta grupiše ajteme koji karakterišu svajstva psihotičnog straha i koji definiđu klasičnu psihozu. Nekolio kliničkih ispitivanja navedene skale i to pomoću faktorske analize pokazalo je da se u ukupnom varijabilitetu mogu izdvojiti četiri faktora sa 50%.percepcija anksioznosti od okoline ili kliničara. odnosno ajtemi iz prikazane skale su:autoagresivnost i nedostatak kontrole strah. osustvo deklanširajućeg faktora. nekomunikativnost. Vrednovanje.odnosno tok anksioznosti. 3. autoagresivnost i 4. Ovoj skali za procenu psihotične anksioznosti je posvećeno nešto više prostora u ovom izlaganju pošto procena psihotične anksioznosti predstavlja veliki problem za mladje specijaliste psihijatra i donkle pruža mogučnost za objašnjenje zašto je za oko dve trećine psihotičnih pacijenata potrebno uključivanje anksiolitika uz uobičajenu antipsihotičnu terapiju. mučno afektivno stanje i osustvo kontrole straha. Drugi razlog je što je to kompletna skala za evaluaciju anksioznosti kod psihotičnih pacijenata do koje smo došli u raspoloživoj stručnoj literaturi. d)Četvrti faktor(10%) vrednuje dimenziju heteroagresivnosti povezanu sa uznemirenošću-agitacijom. 2. komunikacija sa okolinom. Ovo poslednju osovinu čine:heteroagresivnost i agitacija. Neki autori su skloni mišljenju da ovi ajtemi nemaju patološko značanje kao strah.evolucija anksioznosti. heteroagresivnost Na pomenutoj prvoj osovini: ozbiljnosti simptomatologije suprostavljaju se neurotično i psihotično. komunikacija sa okolinom.18%. Izdvojeni elementi-ajtemi mogu se grupisati u pet podklasa.mučno osećanje afekta. toku. Intenzitet ili ozbiljnost simptomatologije. 2. tj.Ovu drugu osovinu čine:evolucija(tok). inhibicija mišljenja. heteroagresivnost i agitaciju. fizička i psihička depersonalizacija.Vodeći simptomi.ocenjivanje ajtema skale je radilo 16 kliničkih psihijatara i psihijatara sa univerziteta. inhibicija mišljenja.17% i 10% varijanse ili odstupanja. evolucija u vremenu. 2. da je potrebno duže vreme kontakta sa pacijentom za njihovu procenu. Nedeostatak homogenosti je nadjen za sledeće ajteme: autoagresivnost.Akutno konfuzno stanje (delirantni sindrom) Sindrom akutnog konfuznog stanja veoma je čest u kliničkoj psihijatriji i to ne samo kod simptomatskih psihoza i akutnog moždanog psihosindroma.motorna inhibicija. nekomunikativnost. c)Treći faktor(17%) vrednuje dimenziju autoagresivnosti i osustvo savladavanja strah. U celini skala veoma dobro ilustruje homogenost navedenih ajtema u njoj i to:neuvidjavnost u bolest.tok anksioznosti. Ovu prvu osovinu čine:neuvidjavnost(nekritičnost) u bolest.evoluciju u vremenu. zbunjenost. Pilot istraživanje uradjeno je i u Odseku za psihoze dnevne bolnice IZMZ i skala je standardizovana za našu populaciju. derealizacija.

nikotin. odnosno prodromalnu fazu koju karakterišu simptomi kao što su malaksalost. viloxazin. naglo obustavljanje clozapina. jedinice za operaciju katarakte. benzodijazepini. Od antikonvulzanata i antiparkinsonika: poseban značaj imaju :barbiturati. butorofenoni. Na ovom stepenu razvoja ovog sindroma moguća je i pojava aleksije. zatim kod stanja agitacije u maničnom. glavobolja ili žalbe da je osobi "loše". zatim mesta i na kraju prema sebi.neki bolesnici su mirni i povućeni. barbiturati. odnosno konsultativnoj psihijatriji najčešći je sindrom i retko je sam po sebi primaran problem već je reč o sekunndarnom poremećaju u navedenim oblastima urgantne i kliničke medicine. dezorjentacijom i to prvo u pogledu vremena. disulfiram. urgentna traumatologija. apraksije ili agnozije kao deo kortikalne disfunkcije. Akutno konfuzno stanje. I ako početak akutnog konfuznog stanja može da bude nagao. paroksetin.odnosno akutnog konfuznog stanja treba imati u više drugih psihijatrijskih simptoma i sindroma u cilju adekvatne diferencijalne dijagnoze. fenotijazini. klometijazol. sumanutim idejama. depresije. Ovde se istiće i značaj apstinencijalnog sindroma kod sledećih lekova i PAS: alkohol. Kada je reč o diferencijalnoj dijagnozi delirijuma. phenitoin. fluoksetin. Važno je naglasiti da vreme potrebo za oporavak zavisi od uzroka i ranog lečenja i da normalni rezultati laboratorijskih analiza ne predstavljaju garanciju da je došlo do oporavka mozga.Ovde navodimo najčešće lekove kao mogući etiološki faktor:amfetamin. Delirijum uzrokovan PAS ili u vreme apstinencije od istih supstanci može se dijagnostikovati i prihvatiti kao siguran samo ako su smetne prenaglašene prema onome što se očekuje od PAS. sodium 19 . b)dalje pogoršanje karakteriše se iluzijama ili pravim halucinacijama. povećana anksioznost. benzodijazepini. "sindrom zalaska sunca". katetere. phenelazin. ethoszyimid. disfazije. Epizoda delirijuma. senzitivni nalaz. košmari. Tako za razliku od delirijuma druga stanja karakteriše relativno stabilan ili postepeni progredijaći tok. Disgrafija je posebno važna kao rani. klometiazol. triciklici. centri za hemodijalizu. carbamazepine. odnosno akutnog konfuznog sindroma treba imati u vidu sledeće poremećaje: demencije. risperidon. bromidi. populacija neurogerijatrijskih i psihogerijatrijskih bolesnika sa demencijom. katatoniju i delirijum izazvan umišljenom bolešću ili simulacijom. teškoće da zadrži pažnju i obmane.obično se razvija u toku nekoliko časova do nekoliko dana.sposobnost održavanja pažnje nije oštečeno. Pošto ssu uz pomučenje svesti najvažniji simptomi vezani za perceptivne poremećaje (ilizije i halucinacije) u okviru psihotičnih sindroma nema poremećaja svesti i kognitivnog deficita. barbiturati. centri za intoksikacije. d) ishod:večina bolesnika koji prežive osnovno medicinsko stanje oporavljaju se od delirijuma za nekoliko dana ili nedelja i ako se može sresti trajna kognitivna disfunkcija ili zadržavanje psihotičnih ideacija. bolesnici sa multiplom etiologijom koja je pračena sa akutnim konfuznim stanjem). plitkog ili labolnog afekta. Za razliku od delirijuma. Stoga je važno uočiti predelirantni sindrom. . velikom depresivnom sindromu. dietilpropion. osobe u apstinencijalnom sindroma na PAS. meprobamat.često se sreće u velikom broju drugih akutnih kliničkih grana (koronarne jedinice. odnosno akutnog konfuznog stanja može se javiti pre i tokom demencije. centri za opkotine.c) poremećaji ponašanja su različiti. delirijum zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. antiholinergici. Najkarakteristnčnije su dnevne fluktuacije u nivou aktivnosti. obično je duže po trajanju. Kada dodje do progresije delirijuma javljaju se izraženiji poremećaji: a) bolesnik pati od smanjenog pamćenja za blisku prošlost. dok su drugi "aktivni"izvlaće intravenske aparate. Nagli prelazi iz jednog nivoa u drugi su česti. najčešće vizuelnim. litium. kokain. kanabis. MAOIs. U lijazon. trazodon. mianserin. lutaju okolinom. Stanje bolesnika se pogoršava uveče i noču. hipervigilnost. Sličan stav važi i za diferenciranje halucinatornog sindroma i sumanutosti kod psihotičnih poremećaja i psihotičnih afektivnih poremećaja. primidon. odnosno delirantni sindrom veoma često uslovljen je i medikamentoznom terapijom.

Neodređeno. Sada. spirnolakton. atenolol. sulindak. mexilitin. cikloserinu. Nije primenljivo. cefalosporinima. (ako je sada ili ako je abnormalno) Molimo opišite to ponašanje: Dezorganizovano mišljenje 3. fenoprofen. ciprofloxacinu. ganciklovir. ponekad tokom razgovora. interferon. mefloquinu. B. Neodređeno. Instrument za metod procene konfuznosti Akutni početak 1. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Ne sada. famotidin. clartihromicinu. (ako je sada ili ako je abnormalno) Da li je takvo ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. lodoform. levodopa. papaveretum. imalo tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Da. ranitidin. selegilin. hidroksihloroquin. u znatnoj meri. Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. Od drugih brojnih lekova poseban značaj imaju: adrenokortikotropin. indometacin. antiholinergici. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Izmenjen nivo svesti 4. lidokain. penicilinu. teofilin i triamicinolol Skala za dijagnostiku i evaluaciju akutnog konfuznog stanja ( prevod sa engleskog jezika Dr Bojana Pejušković) Aneks Tabela 1. Od kardiovaskularnih i antirematičnih lekova istićemo: anminodaron. kao isprekidana i irelevantna konverzacija.valproat . atropin i kapi hematropina za oči. cimetidin. Da li je pacijent imao teškoće da fokusira pažnju. methixene. misoprostol. Od antiholinergika navode se antiparkinsonici. clonidine. disopyramid.Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od pacijentovog standardnog stanja? Nepažnja 2. tj. intoksikacija aspirinom. na primer. naproxen. hydralazin. Sada. nalbufin. nabilon. lysudril. ibuprofen. amilorid. pregolid. C. hipoglihemici. streptomicinu i sulfonadidi. ali srednje izraženo. Od antibiotika zbog dijareje i dehidratacije značajno mesto pripada:acikloviru. izonijazidu. chloramphenikolu. chlorokvinu. aminofilin. tramadol. bromokriptin. A. ni u jednom trenutku tokom razgovora. diuretici. rafamicinu. Kako biste ukupno mogli proceniti pacijentov nivo svesti? 20 . doxapram. metildopa. salicilati. kortikosteroidi. nalbulphin. digoxin. baclofen. metilprednizolon.amantadin. ponekad tokom razgovora. transdermalna primena skopolamina. prokainamid. cikloserin. piperazin. cafein.beta blokatori.narkotici. penilpropanolamine. Ne.

Stupor (teško se budi). «čupkanje posteljine». kao izražena dnevna pospanost sa insomnijom noću? * Pitanja koja su navedena pod ovim naslovom su ponovljena za svaki naslov gde su primenjiva. Dezorijentacija 5. Da li je pacijent demonstrirao bilo koji problem pamćenja tokom razgovora. preosetljiv na sredinske stimuluse. Da li je pacijent bio dezorijentisan u bilo kom momentu tokom razgovora. koristio pogrešan krevet ili pogrešno procenjivao doba dana? Oslabljenost memorije 6. Budan (previše živahan. lako se budi).Deo 2. kao nesposobnost da upamti događaje u bolnici ili teškoću da zapamti instrukcije? Poremećaji percepcije 7. lako se uplaši). lupkanje prstima ili nagle promene položaja? Psihomotorna retardacija 8. kao uznemirenost. na primer. stajanje u istom oložaju duže vreme ili veoma sporo pomeranje? Poremećen ciklus spavanje-budnost 9. Da li je pacijent imao bilo kakav dokaz poremećaja percepcije. tako da pokazuje tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? 21 . imao neuobičajeno povišen nivo motorne aktivnosti. da li je mislio da je on ili ona bio negde drugo a ne u bolnici.Živahan (normalno). u bilo koje doba tokom razgovora. u bilo koje doba tokom razgovora imao neuobičajeno smanjen nivo motorne aktivnosti. Da li je pacijent. Letargičan (pospan. Koma (ne budi se). Neodređeno. halucijanicije. Da li je pacijent. kao na primer. Aneks Tabela 2. Deo 1. Akutni početak i fluktuirajući tok Ovaj podatak se je obično dobija od članova porodice ili sestre i pokazuje se pozitivnim odgovorima na sledeća pitanja: Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od pacijentovog standardnog stanja? Da li je (abnormalno) to ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. Metod procene konfuznosti (CAM) Diagnostički Algoritam* Tačka 1. kao tromost. privide ili pogrešne interpretacije (kao mišljenje da se nešto pomeralo kada to nije)? Psihomotorna uznemirenost 8. zurenje u prostor. Da li je pacijent imao dokaze poremećaja ritma spavanje-budnost.

U etiološkom pogledu navode se tri grupe faktora i to: 1.biološki faktori. povečana beznadežnost.Suicidalni sindrom Lekar ima ključnu ulogu u identifikaciji i lečenju suicidalnog bolesnika. lečenje i ishod izlaze iz okvira ovog predavanja. demografski faktori. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Tačka 3. * Da bi se dijagnostifikovao delirijum putem Metoda za procenu konfuznosti potrebno je prisustvo karakteristika 1 i 2 i bilo 3 ili 4. treba istaći tri grupe pitanja i to: a) dugotrajni faktori (psihijatrijski poremećaji i to pre svega depresije. 4. letargičan [pospan. Dezorganizovano meišljnje Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. 3.2. schizofrenija. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Tačka 4. tehnike vodjenja intervjua. Izmenjen nivo svesti Ovaj podatak se pokazuje kroz sve odgovore osim “živahan” na sledeća pitanja: Kako biste ukupno procenili pacijentov nivo svesti? (živahan [normalno]. stanje ekstremne agitiranosti u kome je osoba napeta i ne misli jasno. 3. stupor [teško se budi] ili koma (ne budi se). 4. alkohol ili intoksikacija hemijskim sredstvima. početak ili prekid uzimanja psihotropnih lekova. promena u medicinskom stanju. medicinska anamneza.socijalni faktori ( suicid usled rastrojstva.Posebni psihijatrijski Flaherty. budan [previše živahan]. sindromi kao klinički entiteti prema a) Kratkotrajne reaktivne psihoze b) Psihogena amnezija c) Psihogena fuga 22 .porodična anamneza.altruističko i egoistično samoubistvo) . naglo poboljšanje depresivnog stanja i c)Schneiderman-ov smrtnosni trougao (samomržnja usled osećanja krivice ili niskog samopoštovanja. Ovaj problem je tema posebnog predavanja.Tačka 2. ili tunelsko vidjenje koje onemogućuje osobu da misli o bilo čemu drugom osim o neposrednoj sizuaciji). na primer. sužavanje intelektualnih moći. procena i eliminacija rizika.Stoga će se ovde navesti samo neke činjenice i teze koje odredjuje ovaj sindrom.J. Druge bitne činjenice o suicidalnosti kao što je evaluacija bolesnika.psihološki faktori ( impulsivnost. b) akutni faktori (raspad ljubavne veze ili drugi značajan gubitak. nerealna očekivanja). Nepažnja Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijent imao teškoću fokusiranja pažnje. alkoholizam. kada je reč o faktorima rizika takodje. i sar. kao isprekidana i irelevantna konverzacija. prethodni pokušaji suicida. neki oblici poremećaja ličnosti. Ispitivanja pokazuju da je 75% bolesnika pre izvršenog suicida se javljalo lekaru unutar šest meseci od svoje smrti. zavisnost. lako se probudi].A. saopštavanje namere drugim osobama.

tendencije za dominacijom u socijalnoj grupi. skup oblika ponašanja i tendencija delatnosti koji su realtivno postojani i koji medjusobno visoko koreliraju. mutilacijom ili razaranju drugih osoba ili objekata ili samog sebe.d) Poremećaji multiple ličnosti e) Lažni poremećaji sa psihološkim simptomima f) Lažni poremećaji sa fizičkim simptomima g) Psihološki faktori koji utiću na fizičku bolest 5. tj. Ovo značenje se poklapa sa značenjem crte ličnosti koja se označava kao sklonost ka dominiranju. McDougal). Čini se da se pomentuti termini previše slobodno. Za psihijatriju i psihologiju je veoma važno da se insistira na stručnonaučnom odredjivanju upotrebne vrednosti reči agresija i agresivnost. agresivnost i agresivitet treba istaći da reč agresivnost označava trajnu osobinu ili stanje ličnosti. Ova prva može 23 . jedinice. instrumentalna koja je slična afirmativnoj agresiji. Psihijatrija je medicinska stručna i naučna disciplina. koji neki autori upotrebljavaju ( M. agresija pohlepe. pri čemu ovaj termin ima slično semantičko znaćenje kao i u prvom navedenom značaenju. S obzirom na različita pojmovna značenja ovih termina. te pojmovi kojima ona manipuliše treba da budu pristupačni ne samo opisivanju nego i merenje i precizno definisanje ( kao što smo za primer naveli psihotičnu anksioznost i akutno konfuzno stanje) i 2. s tim što ovaj termin ne implicira suprostavljanje drugih pri insistiranju i nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva. begžnigna agresivnost". sistemska. kolektiva. kao što je i sa nekim drugim kategorijama sa kojima se u psihijatrijskoj teoriji i praksi manipuliše. Reč agresija trebalo pre shvatiti kao ispoljavanje agresivnosti u odredjenom vremenskom intervalu. U smislu incijative i incijativnosti. Sindrom agresije Čini se da je sa kategorijama. nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva uprkos protivljenju drugih. intenciona. te bi je trebalo shvatiti kao crtu ličnosti. U smislu tendencije za destruktivnošću. desktruktivna. agresivnosti i agrsivitet isti ili vrlo sličan slučaj. Kada su u pitanju pojmovi agresija. odbrambena. testiranje agresije i agresivnosti zavisi od shvatanja njihovog značenja. U smislu tendencije ka preduzimljivosti. heteroagresivna agresija i dr. 4. komformistička. Način shvatanja i tumaćenja ovih pojmova često zavisi od sistema vrednosti odredjenog pojedinca. za ove termine.autoagresiva. ili dobrim delom prepokriva pojmom opšta ctra ličnosti. kao i brojne druge koji se koriste u kliničkoj psihijatriji nameće se veća potreba za njihovo bolje semantičko značenje i lingivistička konfiguracija. klase. 3. revolucionarna. Levine). zajednice. kao i na osnovu ličnog razmišljanja o upotrebljivosti ovih reči u kliničkoj praksi. a u prvom redu iz dva osonvna: 1. tj terminima i pojmovima agresije. 2. tj. ili sa značenjem termina "borbenost" ( W. Ovo značenje se poklapa sa zančenjem termina "zdrava. Reč agresivitet čini se da ne inplicira trajnost ispoljavanja agresivnog ponašanja. Na osnovu analize većeg broja stručnih publikacija publikacija uključujući i neke doktorske teze iz ove oblasti u kojima se upotrebljavaju termini agresija i agresivnost. Klinički je zanimljiva i ontološka podela agresije i to na: agresiju u igri koja je slučajna. afirmativna. iz mnogo razloga. narcistička. U smislu tendencije za dominacijom. u nekim slučajevima bi agresiju trebalo ublažavati. elastično. u smislu manje ili više ustaljene tendencije ka insistiranju. lečiti i prevenirati. energičnosti i uopšte aktivnosti. sukulture i sl kako aktuelno tako i perspektivno. klžulture. grupe. pa i proizvoljno upotrebljavaju. čini nam se da se ovi termini najčešće upotrebljavaju u sledećim semantičkim značenjima: 1. izvorna crta ličnosti ili aspekti ili faktori ličnostikoji se označava kao aktivnost i 5. a u nekim slučajevima bi je trebalo unapredjivati. favorizovati. Za humanu agresiju su od posebne važnosti iritabilna i instrumentalizovana. čime se izjednačuje.

asketizam. vrednosti testosterona pod uslovima delovanja socijalnih faktora. 5. kliničkih entiteta ( grupa shizofrenih. bipolarnih afektivnih. psihosomatske bolesti). sumračna stanja i pojava patološkog afekta. premenstrualna faza kod žena). 3. neurotske forme autoagresije. bolom i uopšte širokim spektrom draži. automutilacijom).svom težinom se sručuje na svoju somu proizvodeći. Agresija usmerena ka sebi može delovati na psihičkom planu (patnja). Ovde ilustracije navodima neke psihopatološke sindrome koji su udruženi sa mogučnošću agresije: 1. 5. tumori slepočnog i frontalnog režnja i hipotalamusa).1. povredom: sakaćenjem ili samouništenjem.sa desktuktivnim ponašanjem pretežno predstavlja naučeni obrazac ponašanja. suzbijanje i kažnjavanje antisocijalnih postupaka preuzimaju istance unutar ličnosti. zatim zbog neurohormonalnih( npr. Različiti putevi somatizacije agresije koji se najčešće odvijaju preko različitih mehanizama: percepcija imaginarne opasnosti. Naravno da uvek treba da se ima u vidu i značaj kulture za razumevanje zdravog. onda je agresija prema telu arhaična forma samokažnjavanja. posencefalitična stanja. Veoma su zanimljivi biološki korelati sindroma agresivnosti. 4. neurohemijskih ( nivo serotonina i biohemijskih promena ( nrp.dobrog razumevanja transfera. Sindrom autoagresija Autoagresija se ispoljava na psihičkom planu patnjom. nivo glikemije) i neurofizioloških promena sa patološki izmenjenim EEG nalazom. 5. Naravno najdrastičniji i najakutniji vid autoagresije je suicid. Ponekad se odigrava u atacima ( svesno stavljanje "glave u torbu". U koliko dolazi do agresije bez spoljšnjih činilaca uzrok tome možeda leži u promenama unutrašnje sredine neurološki relevantnih struktura (disfunkcija temporoličbičkih struktura dominantne hemisfere npr. 6. abuzusi lekova i dr). Mnogo češće je: delovanje kontinuirano i hronično ( postepeno samouništavanje zloupotrebom droga. pojedini poremećaji ličnosti i itd. Seksualnost i agresija posebno u slućajevima impotencije. nesvesno prouzrokovani udesi. One se medjusobno svakako ne isključuju. intoksikacije. Procesi se odvijaju u nesvesnom. temporalna epilepsija. naročito kada paranoidno mišljenje oblikuje strategiju ponašanja a njegovo glavno oružje je agresija.da se izazove frustracijom. Otada kontrolu. Sindrom agresija i pojedini nozološki klinički entiteti Naravno za kliničare su važni i neki drugi aspekti agresije kao i psihodinamika autoagresije. neverbalne komunikacije. alkohola. moralno adaptivnog ponašanja. acting-out ponašanja.destrukciju u vidu telesnog oštećenja.hronično vegetativno razdraženje-prebacivanje svog cilja-zaobilaženje Ega. a na telesnom planu bolom. Instrumentalizovana agr.1. Agresija u individualnoj i grupnoj (psiho)terapiji . Ukoliko autoagresiju shvatimo kao derivatom kazne . Prosesima introjekcije. identifikacije i apstrakcije kazna se postepeno transformiše . empatije. ustupa mesto strahu od kazne i najzad su ustanovljeni savest i osećanje krivice koji su u svom delovanju oslobodjeni okvira prostora i vremena. sklonost podvrgavanju hiruškim intervencijama. kontratransfera. Transformacija kazne u razne vidove autoagresije se dešava uporedo sa diferenciranjem i formiranjem Ja i Na-ja funkcija.Agresija kod pojedinih nozoloških. pa potisikivanjem i fiksacijijama u toku evolucije mogu izgubiti vezu sa realnošću i u svom ponašanju se ponašati arhaično i iracionalno. depreivacijom. Halucinatorna doživljavanja i agresija. saopovredjivanje. 2. motivi izbora poziva. Paranoidnost i agresija. hroničnih prezistentnih paranoidnih i paranoičnih sumanutih psihoza. U poslednje vreme dosta se diskutuje o agresivnosti i lekarskom pozivu koji ne proistiće samo iz nedovoljnog poznavanja profesionalnog stresa. 24 . psihosomatskom (depresija i mazohizam) ili biti usmerena pretežno prema telu ili pojedinim delovima tela ( suicid. sindroma unutrašnjeg sagorevanja ( tzv "Born-out sindrom"). pojedini epileptični poremećaji.

specifične karakterne crte. 13.čudan govor. da razvije antisocijalno ponašanje. Rudolf Eksfein(1954) koristi termin "Schizofrenoidan". a od sedmog do dvanestog pitanja ova podudarnost je manja i kreće se od 14-43%. Velikoj britaniji i dr.osećanje usamljenosti i nostalgnije. 2.visokg procenta depresivnosti naročito tokom prvih nekoliko godina profesionalne aktivnosti već sigurno i zbog brojnih drugih razloga. 14.simptomi slični neurotskim. preterana inhibicija i depresivnost. Kod devojčica ispoljava se preterana senzitivnost.poremečen doživljaj realnosti. 5. 10. Sam ishod može da bude različit: dete može da bude na "putu da postane"schizofreno. Kada je u pitanju mogućnost da se razvije shizofrenija kod dečaka u prepsihotičnom periodu srećemo nesocijalnu agresiju. Kao posebno važni neurološki deficiti istiću se problem pažnje.) ukazuju na brojne rizične faktore: genetski naboj. auditivnom i taktilnom osetljivošću i sa neujednačenošću u kognitivnom razvoju. 17.impulsivnost.neadekvatan afekat. delikvenciju i da zadrži etiketu graničan kroz ceo život. Mišljenja smo da na osnovu brojnih kliničkih opservacija da se može zaključiti da dijagnoza sindroma "GRANIČNO DETE" obuhvata heterogenu grupu simptoma koji se medjusobno preklapaju što dovodi do raznih psihijatrijskih oboljenja u odraslom dobu. 18. Opšti zaključci za predmanično-depresivni sindrom ukazuje na sledeće faktore: pozitivna porodična anamneza.studije u Švedskoj. da prevazidje te simptome i udje u normalan tok života. 15.. Ovde se mogu dodati i nezrelost u motornim funkcijama.loše rasudjivanje. krajnja emocionalna nestabilnost.autoerotizam. Kada su u pitanju afektivne psihoze koji imaju etiologiju u sindromu graničnog deteta i ovde treba istaći teško genetsko opterećenje. 7. postoji sekundarna evidencija unutrašnjih konflikata.Sindrom"graničnog detetata" sa rizikom da postane psihotično u kasnoj adoscenciji i/ili srednjem životnom dobu Pojam "graničnog deteta" pojavio se u literaturi pre oko 45 godina.manično-depresivno. učenju i ili hiperaktivnost. introverzija.promene raspoloženja. 11.poremećaj identiteta. konfuznost. slab profesionalni uspeh ( neuspeh u školi). fetišizam. trudnoća i komplikacije pri porodjaju.panična anksioznost.histrionično funkcionisanje. 6.labilna shema autonomnog reagovanja.za oba pola zajednička karakterisrika je smrt roditelja ili bliskih rodjaka. na WISU veći verbalni IQ od manipulativnog sa velikim neslaganjem i neujednočenosti u podtestovima. 6.poremečeni medjuljudski odnosi. Konstitucionalno i vulnerabilno pod stresom mora da ispoljava "embrionalnu" verziju kliničkih simptoma afektivne psihoze ( krajnja 25 . 8. 12. depresivno raspoloženje. problemi ponašanja u periodu rane adolescencije i disfunkcija p a ž n j e kao najvažniji znak preschizofrenog sindroma. Kao mogući dijagnostički kriterijumi sindroma graničnog deteta za preschizofreni ili schizofremi poremećaj navode se sledeći činioci: 1. 4. 9. motorni poremećaji. Bergam i Escalua (1949) daju opis pet slučajeva dece sa neujednačenom i neuobičajenom vizuelnom. Zatim slede. ozbiljan organski hendikep. 3. Kod ove grupe dece preovladjuje pretežno nizak IQ.pozitivnsa porodična anamneza mentalnih bolesti. Značajna je i premorbidna schizodidna premorbidna ličnost kod rodjaka. 19. niski rezultati na testovima neuropsihološkog razvoja. intenzivno i nepovoljno iskustvo okoline.čudno-nastrano ponašanje. što izlazi iz okvira ovog izlaganja.Vredi naglasiti da stepen pouzdanosti kod osam nezavisnih istraživača za prvih šest navedenih varijabli iznosi 86-100%varijabli.abnormalni razvoj. Izražena je takodje sklonost ka adiktivnom ponašanju. Posebno se istiće značaj akušerskih i neonatalnih komplikacija sa blažim neurološkim znacima. Neke od prospektivnih studija koje su uradjene poslednjih godina (Danska longitudinalna studija. 16.halucinacije.karakteristične su perinatalne komplikacije ito do 60% sa neurološkim disfunkcijama. problemi u ponašanju.

Psihijatrijski sindromi vezani za životno i generativno doba Psihijatrijski simptomi i sindromi značajno se razlikuju u dečije. Nije slučajo protekla decencija posvečena mentalnom zdravlju žena. psihološke i/ili biološke promene koje mogu značajno uticati na njihovo mentalno zdravlje. poremećen san.neobazrivost. Pojam atipičan antipsihotik sve manje ima stručno i kliničko opravdanje. menstrualna i seksualna disfunkcija. VII SINDROMI USLOVLJENI SPOREDNIM DEJSTVIMA KLASIČNIH ATIPIČNIH ANTIPSIHOTIKA I ANTIDEPRESIVA I a) sporedna antidopaminergična dejstva Ovaj sindrom nastaje kao posledica vezivanja antipsihotika za dopaminske receptore u nigrostrijatnom dopaminskom putu i manifestuju se kao ekstrapiramidni nuzefekti u koji spadaju: distonija. akatizija. slabljenje kognitivnih funkcija kod starije populacije i slično.Veoma je važan odnos prema stvarima i internoj strukturi (zaustavljen razvoj u fazi separacijeindividuacije) kada obično dete počimlje da razlikuje sebe od majčine figure. jer se zapravo radi o antipsihotičnim lekovima koji su relativno solidnu efikasnost sve više pokazuju i brojne neželjene pojave u koje spadaju napred navedeni neki simptomi. parkinsonizam. da je najbolji 26 . psihosocijalne. Iz razumljivih razloga nećemo se baviti brojnim neurotskim sindromima. U poslednje vreme u literaturi se navodi pojava ovih simptoma. adultnog. srednjeg životnog doba. Na osnovu brojnih iskustava i raspoložive literature može se izvesti opšti zaključak za sve navedene simptome i sindrome koji su posledica primene antipsihotika. kriznim i stresnim situacijama. razmišljanje kao poricanje društvenih i ili školskih obaveza. ginekomastija."atipičnih" antipsihotika. Poseban morbogeni uticaj ima i porodični život. zloupotrebe različitih psihoaktivnih supstanci. psihofarmakoterapije i ili u priručnicima iz urgentne psihijatrije. Ovi simptomi su korektno opisani u svim raspoloživim udžbenicima iz psihijatrije. tardivna (kasna) diskinezija i maligni neuroleptički sindrom. premenstrualnom napetošću kod žena i dr. Kada je reč o generativnom dobu kod žena ovde se javljaju značajne neuroendokrine. hiperaktivnost. niovu stabilnosti i zrelosti ličnosti. Posebno se istiće važnost depresije maje u ranim godinama sa velikim uticajem na diferencijaciju izmedju samog sebe i objekta. adolescentnom i starijem životnom dobu od tzv. 7. povečano magijsko Faktori okoline za pojavu sindroma "graničnog deteta" Beta Rank (1949) prvi put je opisala decu sa atipičnim razvojem. U ovom poglavlju biće navedeni samo neki ozbiljniji psihijatrijski sindromi. Razlog za ovu su različiti stepeni emocionalne zrelosti. poremećajima ličnosti. logoroičnost. U koliko je izraženiji uticaj antipsihotika na povećano lučenje prolaktina tada se neželjenja dejstva ispoljavaju kao: galaktoreja. Nvodi se važna uloga majke kada dete dodje u stanje izrazitog emocionalnog lišavanja. odnosno sindroma i kod primene antipsihotika novije generacije iz grupe tzv.

zucolopenthixol. blefarospazam. prochlorperazin. može da se javi od 6 do 6o dana od uvodjenja leka). indometacin. mianserin. donepezil. prochlorperazin. fleksije u zglobovima. buspiron. b)akazija (nekontrolisani nemir pacijenta. trazodon. propranololsumatriptin i verapamil. domperidon. metoclopramid.sindrom na kokain ili njegovu zloupotrebu. sertalin. penicillamin.lek njihova prevencija. fluoxamin. propofol. midazolam.apst. grimase. zuclopenthixol. carbamazepin. i segmentalne kada su zahvaćeni veći delovi tela). One mogu biti fokalne. alfa interferon. triciklici. fluoxetin. valproat. trifluperazin. zloupotreba kokaina. tiodidazin. potrebno je stalno opserviranje i registrovanje prvih simptoma. triciklici. loxapin. risperidon. phenelizin.kao i u izbegavanju kad je to moguće upotrebe antiholinergika kao i antipsihotika sa večom sposobnošću za holinergičke receptore. b)Distonija Simptomi se javljajuaju prvih dana po aplikaciji antipsihotika. fluoxetin. risperidon sam ili u kombinaciji sa levopromazinom. azapropazon. koji je u stalnom pokretu. c)Diskinezija uključujući i tardivnu diskineziju Kinička slika diskinezija i tardivne diskinezije veoma je bogata i u glavnom se odnosi na musulaturu tri sistema: buko-lingvo-mastikatornu. benztropin. najčešće unutar prva 72 sata. clomipramin. mirtrazepam. Ovde navodimo više različitih grupa medikamenata: amoxapin. Karakteriše se nevoljnim amnormalnim pokretima poprečnoprugastih mišića nastalih kao rezultat poremećenog tonusa. metoclopiramid. gabapeptin. promerthazin. bromokriptin. S obzirom da je tardivna diskinezija veoma opasna komplikacija neuroleptičke terapije. citalopram. kada zahvataju samo pojedine delove tela. fenoprofen. paroxetin. lorazepam. diltiazem. retrokolis. carbamazepin. litium. cupkanje u mestu. fluoxetin sa manjim dozama neuroleptika. kako bi se odmah terapijski reagovalo). Najčešći su sledeći simptomi: tikovi. pućenje. flupentoxiol decanoat.pimozid sa 35% 27 . venlafaxin kod naglog prekida. ali se retko javlja kompletna kod istog pacijenta. clozapim i njegovo naglo obustavljanje. fluoxetin i njegov apstinencijalni sindrom. tremor i rigiditet) mogu da učestvuju i brojni drugi lekovi i PAS sem antipsihotične terapije. buspiron. imaginarno žvakanje. pokteti slični sisanju. indometacin. alprozalam. dexamfetamin. tortikolis. pethidin i drugi opoidi. u stalnoj opservaciji pacijenata i registraciji prvih simptoma bilo kog navedenog sindroma iz ove podgrupe. Siptomatologija je veoma bogata. mirtrazepam. donepenzil. haloperidol u mnogim slućajevima. amoxapsin. bupropion. dugotrajni tretam litijumom. haloperidol. clozapin sa 6% incidencije. disulfiram. Ovde se uključuje veliki broj delova koji mogu usloviti sindrom diskinezije: amoxapin. ondesteron. pokreti ramena i kuka. benzatropin. nabilon. risperidon. lamotrigrin.amidaron. paroxetin. alimermazin. U etiologiji psudoparkinsonizma (koga karakteriše akinezija. doxepin. predoziranost olanzapinom. ibuprofen. uz osećanje unutrašnje napetost i slično. prochlorperazin. lateralni pokreti vilice. fluoxamin. mefenamična kiselina. metocloppramid. paroksetin. sertralin. prochlorperazin. sulinadak. bupropion. Sem brojnih antipsihotika u javljanju akatizije mogu da učestvuju i mnogi drugi lekovi: alimenazin. lateralni pokreti jezika. flurbiprofen. ergotamin. aminodaron. fluoxetin. buspiron. triciklici. sertalin. apstinencijalni sindrom na melotonin. orofacijalnu i horeoatetozne pokrete trupa i udova. venlafaxin. chlorpromazin. diphenhydramin. sertalin sa oxycodonom. Ovo posebno važi kada je u pitanju tardivna diskinezija. brojanje prstiju i pokreti kao da se broji novac. bupropion. treptanje. atetoidni pokreti udova. litium. Ona se ispoljava u stalnom preispitivanju potrebe za antipsihoticima. levodopa. olanzapin. nifedipin. imipramin. diphenhydramin. tiagabin. olanazapin. phenitoin. loxapin. MAOIs. promazin. U javljanju distonija učestvuje veliki broj različitih lekova: amoxapin. clozapin naročito kod njegovog naglog prekida. clozapim. poremećaji ravnoteže uz vidno zanošenje. flupentixol. olanazepam. SSRIs kod 2%o pacijenata. prochlorperazin i verapamil. podrhtavanje gornje usne.

dexamfetamin. phenelazin sa haloperdolom. testosteron iz grpe androgenih steroida. anabolični steroidi. methylphenidat. lamotrigin. za vreme trajanja stuporoznog sindroma. prateći simptom je i negativizam. neurologiji. i obično ova katatona pomama nije uzrokovana spoljnjim uzrocima već je isključivo vodjena impulsivnim radnjama. benzhexol.u praksi se obično opisuje periodična ( gde se smenjuju recidivi stupora i katatonog uzbudjenja) i smrtna katatonija). Ovo stanje se karakteriše psihomotornom uzbzdjenošću i ogromon agresivnošću uz snašno afektivno reagovanje u obliku jarosti. zloupotreba kokaina. dolaze u obir različite grupe lekova: amoxapin. Ovde. loxipion. vrtoglavica. Ozbiljnost obvog sindroma čini i značajna njegova reverzibilost koja nastanje zbog moguće razlike u dozama primnenjenih lekova. pemolin.Ovde nisu posebno naglašeni lekovi koji su registrovani u našoj zemlji. chlorpromazin. paroxetin. hipotenzija. cycloserin. Stuporozni pacijent je uz već navedeno i mutističan. phenitoin. Za hitnu psihijatriju od značaja je katatoni stupor i katatono uzbudjenje. najčešće ispoljen kao pružanje pasivnog ili. hronični abuzusi lekova. risperidon. Od svih navedenih efekata u kliničkoj praksi najznačajnija je h i p o t e n z i j a i to ortostatskog tipa.incidencije. iz stupora naglo ulazi u stanje katatone pomame. methandrostenolol. piperazin. Iz ovog stanja pacijent bilo spontano ili pod uticajem farmakoterapije može postepeno da izidje. f)Sporedna antihistaminska( Hl)i anti -alfa-adrenergička dejstva Ovde se javlja pojačana sedacija. ofloxacin. več se javlja i kod drugih psihijatrijskih poremečaja. fluoxetin. S obzirom da mnogi pacijenti nabavljaju lekove u inostranstvu ili preko domaćih privatnih apoteka. buspiron. clozapim. stanozol.Takodje su veoma izraženi i sledeći simptomi: hipotenzija. dienosterol.traje kraće vreme. metoclopramid.Takav pacijent satima. ili što je mnogo češći slućaj. aktivnog otpora intervenciji sa strane. porast telesne težine (histaminski efekti). e)Horea. methylphenidate. apstinencijalni sindrom na benzodijazepin. prochlorperazin. carbamazepin. oralni kontraceptivi. prvenstveno lok one pogrupa koji imaju veoma kratak polužvot. metadon.haloperidol u mnogo slućajeva. baclofen. cyclizin. pa i danima. Stupor predstavlja sindrom u kome je motorna aktivnost pacijenta u potpunosti zakočena. refleksna tahikardija ( anti-alfa-1-adrenergično dejstvo).risperidon. disulfiram. venlafaxin i ziprasidon. cimetidin.zauzima odredjeni položaj koji je često zdravom čoveku neudoban i u kome ne bi mogao da izdrži ni kraće vreme. mianserin. donepezil. amfetamin. a zatim nastaje adaptacija. lamotrigin sa phenitoinom. d) Katatonija Ktatona simptomatologija nije isključivo vezana za shizofreniju. sulpirid. valproat. za vreme njegovog trajanja.tikovi uključujući i Tourettov sindrom Ovi sindromi dobro su opisani u kliničkoj psihijatriji. dečijoj i adolescentnoj psihijatriji. clozapim. oralni kontraceptiviranitidin. Uz poremećaj u mišičnoj aktivnosti. njihove vrste i dužine ordiniranja istih). epiduralna primena morfina. čak. sulpirid. Najizraženija je kod pacijenata kod kojih je uvedena terapija. g)Neuroleptički maligni sindrom 28 . rasperidon u kombinaciji sa citalopramom. pluphenazin. zavisnost na kokain. Kod ovog bolesnika dominiraju unutrašnje snage. takodje. quitiapin. prekid risperidonatioridazin sa methylphenid . I kod ovog sindroma brojni su lekovi koji mogu da dovedu kod katatonog sindroma :allopurinol.

fluoxetin sa mirtrazepinom.clozapim sa risperidonom.5% od svih tretiranih bolesnika antipsihoticima. Obično se radi o preosetljivosti organizma na zimelidin. SSRIs u istovremenoj kombinaciji sa MAOI. risperidon sa haloperidolom. koma. a ne za grupu SSRIs antidepresiva. paroxetin sa tramadolom. fluoxetin sa carbamazepinom. Kao mogući etiološki faktori navodi se više grupa lekova i to:amitryptilin.fluoxetin sa nefazodonom. tioridazin.amantadin.fluoxetin sa moclobemidom. koje su u poslednje vreme duže uzimali.fluoxetin sa paroxetinom. Prevalenca učestalosti ovog sindroma za seroxat-paroksetin i triciklične preparate kreće oko 3%. fluoxetin sa buspironom.5-HT2 agonisti i 5-HT3 antagonisti. smrtnog ishoda.On je vezan pre svega za upotrebu leka zimelidina. bromperidol sa donepezilom. zuclopenthixol. loxapin. clomimipramin. litium sa risperidonom. quetiapin. Najčešće se navode:amoxsapin sam ili sa litiumom. apstinencijalni sindrom carbamazepina.paroxetin sa trazodonom.flupentixol. promazin. stupor.mada treba podvući i činjenicu da haloperidol najčešće ordinirani antipsihotik. ali i za maniju i depresiju. koji je ujedno prvi sintetički 5HT inhibitor i danas se koristi kao hipnotik. fluoxetin sa parstelinom. raša i promene vrednosti hepatičkih enzima.flufenazin. inače dosta sličan serotoninskom. a ne na SSRIs lekove . litium. olanazapin. metoclopramid. poremećaji vegetativnih funkcija. methylphenidat.U literaturi se haloperidol okrivljuje kao lek odgovornim za pojavu ovog sindroma. olanazapin sa levopromazinom. sertalin u manjim dozama. paroxetin sa risperidonom.sertalin sa amytriptilinom.Serotoninski sistem dolazi u žižu interesovanja posle velokog broja studija kod obolelih od ne samo od depresije već i od schizofrenije i to posle pronalaska niza subtipova serotonergičkih receprora. deziimipramin. sastoji se od groznice. levodopa i njen apstinencijalni sindrom.sertalin sa 29 . trazodon. "letalna katatonija" i sl. Ovaj stav nameće i zaključak da osim primene antipsihotika postoji mogućnost da je nastanak ovog sindroma vezan i za samo schizofreno oboljenje. što praktično znaći da nema bitnije razlike u učestalosti izmedju pomenutih lekova.U kliničkoj slici dominiraju sledeći simptomi: visoka temperatura. paroxetin sa nefazodonom. fluoxamin. fluoxetin. ataksije. clomipramin. fluoxetin sa tramadolom. fluoxetin sa litiumom.chlorpromazin. venlafaxin naročito u stanjima predoziranosti. mialgije. citaklopram sa buspironom. litium sa amoxapinom. paroxetin sa moclobemidom.halopridol sa olanazapinom. h)Serotoninski sindrom Serotoninski sindrom čini polimorfna mešavina simptoma neuromuskularnog. mirtrazepin. phenelazin. venlafaxin sa trifluuoperazinom. Slični opisi javljaju se u psihijatrijskoj literaturi i pre upotrebe antipsihotične terapije pod različitim nazivima. ganciclovir. predoziranje takodje sa sertalinom. "smrtna katatonija". "Zimelidinski sindrom". veoma je ozbiljna komplikacija sa dosta visokim rizikom od fatalnog. alimemazin. dothiepin u velikim dozama. nefazodon. Medju mnobobrojnim agonistima i antagonistima serotonergičkih receptora klinički relevantni su sledeći: 5-HT1.U nekim najnovijim psihofaramkološkim publikacijama navode se drugi lekovi koji mogu dovesti do manignog neuroleptičkog sindroma. citalopram sa moclobemidom.fluoxetin sa trazodonom.Neuroleptički maligni sindrom predstavlja retku komplikaciju antipsihotične terapije. Procenjuje se da je incidencija ovog sindroma oko 0. niže doze citaloprama. dexfenfluramin. paroxetin. iron. istovremene prekomerne doze fluoxetina-moclobemida i cloimipramina. paroxetin sa litiumom. oralni kontraceptivi. tahipnea. Do ovog sindroma dolazi usled preturbacije u funkcionisanju dopaminergičkog sistema. fluoxetin sa sertalinom. antiholinergički apstinencijalni sindrom.Naglo povećanje postojeće doze često prethodi sindromu i može se smatrati bazičnim činiocem. sa umerenijim simptomina čak kod 43% pacijenata. neurološkog. trimipramin. gastrointestinalnog i vegetativnog sindroma i vezan je za primenu klasičnih antidepresiva i lekova novije generacije iz ove grupe. mišična rigidnost. Ovaj sindrom registrovan je i kod parkinsonizma i u slučajevima kada su im bili uključeni dopaminski agonisti.fluoxetin sa venlafaxinom.

3. 9. jatrogeni simptomi i sindromi. Dobro je poznato da kortikosteroidni mogu izazvati različite poremećaje.moclobemida sa cloimipraminom. 1.moclobemid sa cloimipraminom. St Johns wortsa buspironom. neosnovane ideje patološke ljubomore. paroksizmale diskinezije. doživljavanje halucinatornih fenomena i iluzija. hipotenzija. poroduženi san. Sigurno je da postoje i drugi psihijatrijski simptomi i sindromi koji se takodje sreću u kliničkoj praksi. depresivne ideje. tranylcyprominom i venlafaxinom.venlafaxin sa mirtrazepinom. retencija urina. Pošto je o večini njih bilo dovoljno reči u dosadašnjem izlaganju. maligni neuroleptički sindrom. sumanute ideje ( ekspanzivne ideje. 11. 16. znanjem i iskustvom lekara može se konstatovati da veći broj simptoma koji se u okviru psihijatrije označavaju sitintagmom "psihopatološki fenomeni" Njihvo postojanje u medjusoboj komunikaciji od više njih od posebnog je značaja o domošenju odluke o upućivanju takvog pacijenta na bolničko lečenje. poremećaji orjentacije.venlafaxin sa selegillinom i St Johns wort-om. agresivni pacijenti. trazodon sa amitryptilinom. vertiginozne smetnje. konfuzno-delirantn ponašanje. sertalin sa buspironom i loxapinom. u svim drugim slučajevima kada lekar proceni da psihičko stanje bolesnika predstavlja opasnost po njega. U koliko pacijent i njegova porodica odbije predloženu hospitalizaciju iz bilo kog razloga 30 .nortryptilin sa selegininom. pospanost i ošamučenost. venlafaxin sa metoclopramidom. opstipacija. 3. neuroleptički sindrom (medikamentozni parkinsonizam). 12. trazodon sa nefazadonom. VIII PSIHIJATRIJSKI SINDROMI USLOVLJENI PSIHOTROPNIM I DRUGIM LEKOVIMA O ovim sindromima uglavnom je bilo više reči u poglavljima gde su prikazana neželjena dejsta različitih grupa lekova u koje sigurno spadaju i neuropsihoparmaci. kvantitativni poremećaji svesti. euforija. sertaline sa tranylcyprominom. opšti psihomotorni nemir. 10 anemija. phenelazin sa clomoimipraminom. sertalin sa phenelizinom. phenelazin sa dextromethorphanom. logoreja.moclobemid sa pethidinom. takodje su dobro poznati depresivni simptomi kod primene antihipertenzivnih lekova. impulsivnost. suicidalnost. venlafaxin sa dexamphetaminom. disocijacija mišljenja. To su pre svega sledeći sindromi: 1. sertalin sa linezolidom. psihotična anksioznost (strah).Veižoma su zanimljive i sledeće kombinacije:mirtrazepam sa tramadolom i olanazapinom. MAOIs sa triciklicima. 7.venlafaxin sa trazodonom. sertalin sa tramadolom. 11. feonemi derealizacije i depersonalizacije i 18. autizam. sertalin sa eritomycinom. hipohondrične ideje i dr. mnogi od njih su tzv. Psihijatrijski sindromi kod kojih je indikovana psihijatrijska hospitalizacija Kod svakog psihijatrijskog oboljenja pažljivim pregledkom pacijenta. konvulzivne krize. 12. tahikardija. 10. 14. Medjutim. sertalin sa metoclopramidonom. pogoršanje i 16. ikterus. U poslednje vreme više se preporučuje primena manjih doza antidepresiva umesto anksiolitika u kombinaciji sa antihipertenzivima. status epileptikus. strah. 8. stupor. 5.). 17. 5. ovde čemo ih samo ukratko nabrojati. 4. granulocitopenija i agranulocitoza. U komplikacije psihijatrijske terapije u "užem" smislu spadaju sledeći simptomi i sindromi: 1. Institucionalna neuroza i/ili tzv hospitalizam u velikoj meri je jatrogenog porekla. venlafaxin sa amitryptilinom. 2. 6. 7. phenelazin sa venlafaxinom. 9. 15. 2. 13. interpretitivne ideje. depresivno raspoloženje. 6.Kada je reč o jatrogenim simptomima i sindromima u kliničkoj praksi se pre svega sreću anksioznost. njegovu okolinu i ili imovinu. 13. 3. i pojedinačno svaki od dalje navedenih sindroma i simptoma može da bude dovoljan razlog sam po sebi po sebi za hospitalizaciju bolesnika.dolasetronom. depresivno raspoloženje. 8. 14.

2. 6. već treba upisati ime i prezime najofgovornijeg lica medju pratiocima i njegov rodbinski ili drugi odnos prema bolesniku ( komšija. Medjutim. praktično kod svakog novog šuba. npr. Sve oficijelne psihijatrijske klasifikacije. takvom bolesniku treba izdati uput za bolničko lečenje. lekar je obavezan da navedenu sindromsku dijagnozu pacijenta. ovaka dijagnostička klasifikacija može se koristiti ne samo kod prve pojave akutnih akutnih simptoma nekog duševnog oboljenja već važi i za sve akutne egzacerbacije kod višegodišenjeg postojanja psihoze. U koliko pacijent posedjuje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju o dosadašnjem lečenju preporučuje se da navedene nozološku dijagnozu koja predstavlja precizian dijagnostički stav prema ICD10. Psihotični poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. vodećeg sindroma psihoze. Ovde navodimo zbog ilustacije odredjeni broj poremećaja koji su nastali kao direktna posledica promene opšteg zdravstvenog stanja: 1. i obuhva šire područje psihijatrije. Amnestički poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. 3. 2.Termin opšte zdravstveno stanje odnosi se na stanja koja su navedena izvan šestog "F" poglavlja Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja u ICD10. Ove se dosta često postavlja i pitanje tzv. U ovom slućaju lekar se može opredeliti i za dijagnozu psychosis recidivans. socijalni radnik i sl). Održavanje razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja koje ne implicira da postoje temeljne razlike u njihovoj konceptualizaciji. DSM-IV i/ili ICD-10 uglavnom su tako sadržajno organizovani da skrenu pažnju kliničarima na to razamatraju ove poremećaje kao zbog definisanja nekog poremećaja tako i zbog diferencijalne dijagnoze. U koliko pacijent ne poseduje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju. Ovakva dijagnostička klasifikacija nije nedopustiva u kliničkoj psihijatriji kada je reč o prvom dijagnostičkom utisku i pri nemogućnosti da se lekar opredeli u pravcu nozološke i sindromske dijagnoze. Katatoni poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. u ovom slučaju dijagnostički stav se formira na osnovu glavnog. Treba navesti da pojam "psychosis acuta" predstavlja najširi pojam iz koga se ne može zaključiti ništa drugo sem da se radi o akutnom duševnom oboljenju. Poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. Delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. da mentalni poremećaji u vezi sa fizičkim ili biološkim faktorima ili procesima ili da opšter zdravstveno stanje nije u vezi s bihevioralnim ili psihosocijalnim faktorima ili procesima. Nije dovoljno da se upiše "odbija bolničko lečenje". Sem toga. potrebno je da lekar upiće u karton pacijenta i po mogućnosti da to uradi i administrativno lice koje vodi dispanzerske protokole bolesnika u odgovarajućoj rubrici "primedba" ili slično. Kada je reč o psihijatrijskim sindromima i opštem zdravstvenom stanju u ovom poglavlju želimo da naglasimo samo tri vrste ovakvih poremećaja: 1. u klničkoj praksi očekuje se korišćenje odredjenije odredjenije terminologije za identifikovanje odredjenih stanja. kao što je to praksa sa somatskim bolesnicima. 31 . 4. prijatelj. uputne dijagnoze. IX PSIHIJATRIJSKI SINDROMI ZDRAVSTVENOG STANJA KAO POSLEDICA OPŠTERG Psihijatrijski poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja karakterističan je po prisutnosti psihičkih simptoma za koje se smatra da su neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. Cilj pravljenja razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja služi da se podrži osnovni cilj vezan za evaluaciju i da se pronadje kratki termin za poboljšanje komunikacije medju stručnjacima koji pružaju zdravstvenu uslugu. što predstavlja relativno lakši zadatak koji se može obaviti i u uslovima dispanzerskog rada. Promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja i 3 bliže neodredjen mentalni poremećaj koji je u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem. 5. ali sa terapijskog aspekta u potpunosti zadovoljava čak i u bolničkim uslovima. Demencija zbog opšteg zdravstvenog stanja. Sindromska dijagnoza manje je precizna od nozološke dijagnoze.lekar je obavezan. tj.

Kao što je već navedeno ovde čemo dati kraći osvrt samo na tri psihijatrijska sindroma koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem. Katatoni poremećaj ( organski katatoni poremećaj)zbog opšteg zdravstvenog stanja Za ove sindrome se smatra da su uzorčno-posledično fiziološki uslovljeni opštim zdravstvenim stanjem. papagajsko i jasno besmisleno ponavljanje reči ili fraza koje je izgovorila neka druga osoba. Eholalija je patološko. hepatična encefalopatija. cerebrovaskularne bolesti. kada je početak simptoma depresije ubrzan opštim zdravstvenim stanjem koje se ponaša kao psihosocijalni stresorni faktor. Često je veoma teško isključiti mogućnost primarnog psihijatrijskog poremećaja jer se kod osoba sa primarnim mentalnim poremećajem često istovremeno javljaju odredjena zdravstvena stanja koja ne izazivaju psihičke simptome posredstvom neposrednih fizioloških mehanizama. jaka apatija. nepoverenje. ehopraksija. Sama promena ličnosti predstavlja promenu od prethodnog karakterističnog modela ličnosti. Specifičnost voljnih pokreta manifestuje se voljnim zauzimanjem čudnih. Kao zajednički dijagnostički kriterjumi za napred navedene psihijatrijske poremećaje koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem posebno se istiću: a) postojanje dokazala iz anamneze. bizarnih položaja tela ili izvodjenje raznih grimasa. slaba kontrola impulsa. Npr. Ovde obavezno treba isključiti primarni poremećaj i mentalnog poremećaja zbog zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.Anksiozni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. b) ovaj poremećaj se ne može bolje i sigurnije pripisati nekom drugom mentalnom poremećaju. 1. treba istaći da mogu da postoje brojne druge veze izmedju psihičkih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja: opšte zdravstveno stanje može dovesti do egzacerbacije simptoma ili komplikovati lečenje psihijatrijskog poremećaja. homocistinurija. koja mogu dovesti do katatonog sindroma: neoplazme. Kod dece se ova promena manifestuje kao izražena devijantnost od normalnog razvoja nego kao promena stabilnog modela ličnosti. Poremećaji spavanja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. eholalija. Takodje se može pojaviti ekstremni negativizam koji se manifestuje otporom prema svim nalozima ili zauzimanje krutog. somatskog pregleda i laboratorijskih nalaza da su ovi poremećaji neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. Slična je situacija i sa ehopraksijom gde se vidja ponavljanje tudjih pokreta. dijabetička ketocidoza). traume glave. Brojni su somatski poremećaji. Ovaj poremećaj čini besciljno i sa spoljnim uticajima nemaju veze. Promene ličnosti ( Organski poremećaj ličnosti i/ili organski poremećaj sa emocionalnom labilnošću) zbog opšteg zdravstvenog stanja Bitna obeležja ovog poremećaja su stalni poremećaj ličnosti koji su neposredno uslovljeni fiziološkim uticajem opšteg zdravstvenog stanja. ili istovremena pojava može biti samo slučajna koincidencija. voštana savitljivost) ili stupor. dijagnoza bi glasila. Obično se navodi za ove poremećaje izraz "osoba koja svoja". 2. profesionalnom i drugim oblastima funkcionisanja. Seksualne smetnje zbog opšteg zdravstvenog stanja i 8. naročito neurološka oboljenja.Veliki depresivni poremećaj ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem. paranoidne ideje. ispadi agresije i/ili besa koji nisu u skladu s bilo kojim spoljnim psihostresorom. encefaliti. Vodeći simptomi kod ovog sindroma su: morotna usporenost. a nije rezultat neposrednog fiziološkog uticaja opšteg zdravstvenog stanja. Poremečćaji motorike mogu se manifestovati katalepsijom (fliksibilitas cerea. Klinička slika u 32 . zatim metabolički poremećaji ( hiperkalcemija. zatim ove pojave mogu biti povezane nefiziološkim mehanizama. 7. rigidnog držanja pri pokušaju da se porenu. Uobičajeni simptomi su: afektivna nestabilnost. Ovaj poremećaj pored kliničkih smetnji manifestuje se i u oštećenju u društvenom.

provokativnost. paranoidni tip. Udari na desnoj hemisferi često dovode do promena ličnosti praćenih unilateralnim prostornim zanemarivanjem. jer mu olakšava da se mnogo lakše snadje u postavljanju dijagnoze psihijatrijske bolesti. ovo se može svakako smatrati korisnim. neophodno je dobro poznavanje osnovnih principa medicinske psihologije i kliničke psihopatologije. Verovatno bi bilo bolje da su oni klasifikovani po važnijim područjima kliničke psihijatrije i prema redosledu koji je dat u savremenim klasifikacijama kao na primer ICD-10 ili DSM-IV. Odredjena promena ličnosti može se specifikovati navodeći simptome koji preovladjuju u kliničkoj slici: labilni tip.. kod nekih su završna multicentrična klinička ispitivanja. cerebrovaskularne bolesti. I pored toga može se pretpostaviti da će ovaj tekst biti od korisrti u savladavanju osnovnih principa i načela kliničke psihopatologije. Svi navedeni simptomi i sindromi u ovom tekstu uglavnom su fenomenološki izloženi.Neki od ovih lekova su već registrovani u drugim zemljama.ili poremećaja ponašanja. povreda frontalnog režnja može izazvati simptome kao što su nedostatak sposobnosti procene ili predvidjavanja. Neodredjeni mentalni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja IX UMESTO ZAKLJUČKA Poznavanje psihijatrijskih sindroma od posebne je vžnosti i koristi za specijalizanta i specijalstu psihijatra.To ne isključuje mogučnost i drugih pristupa ovim poremećajima i to pre svega psihodinamskom i sociodinamskom modelu. drugi i neodredjeni tip poremećaja. agresivni tip. Isto tako nisu navodjeni ni najlementarniji principi tretmana i prevencije. neinhibirani tip.godine. a kod nekih se već izvode postmarketinške studije. anozognozijom ( nesposobnost osobe da prepozna fizičke ili funkcionalne nedostatke kao što je postojanje hemipareze).kombinovani.pacijent. U ovom tekstu sigurno nisu obuhvaćeni svi relevantni pssihijatrijski sindromi. hipo i hiper adrenokroticizam).Neki kliničari sve više koriste polustrukturisane intervjue i/ili proverene rajting skale u dijagnostici.Da bi se olje razumeli pojedini psihijatrijski sindromi i njihova etiopatogeneza. Osim toga. Oni će svakako biti od koristi u tretmanu većine navedenih simptoma i sindroma. U nekim sindromima navedene su grupe različitih lekova kao mogući etiološki činioci. 33 . strukture ličnosti. Npr.Dati su uglavnom generički nazivi i večina od njih registrovana je i u našoj zemlji poslednjih nekoliko godina. neuroinfekcije. apatični tip. Ovde prvom redu dolaze u obzir neoplazme CNS-a.To se pre svega odnosi na simptome i sindrome koji su direktno uslovljeni odredjenim lekovima i njihovo nabrajanje obuhvata period 2003 i 2004. dezinhibicija i efuforija. ali je veći problem nedovoljno kliničko iskustvo i nedovoljno poznata neželjenja dejstva tih lekova. endokrini poremećaji ( hipotireoidizam. traume glave. 3. hatingtonova horeja. zatim dobro poznavanje tehnike dijagnostičkog intervjua i formulisanja psihičkog statusa.Vredi istaći podatak da se tokom prošle i ove godine ispituje ukupno dvadesetak novih psihofarmaka u svetu. poznavanje važnijih psihijatrijskih simptoma i sindroma omogućavaju psihijatru da dobije jasniju sliku pri proučavanju različitih aspekata psihijatrijske bolesti. Možda i predložena strukrura izloženog teksta nije najprihvatljivija. epilepsija.velikoj meri zavissi od prirode i lokalizacije patološkog procesa. motornom nestabilnošću ili drugim neurološkim ispadima. HIV. ali treba istaći da je još uvek nezamenjiv klinički instrument odnos lekar. zatim autoimuna stanja uz uključivanje CNS ( sistemski lupus eritemetodes). Različita neurološka i druga opšte zdravstvena stanja mogu biti uzrok organske promene ličnosti .

Vidović. Beograd.1989..Srpski arhiv. (prevod sa engleskog).V. Jakulić. 4. 22.I: Urgentna stanja u psihijatriji.Beograd.:Individualna psihologija... Desimitović.:Panična stanja.D. i Gillespie R.S..Naučna knjiga.A.1974.Beograd. Galenika.DC. Kaličanin. 2. From. Kecmanović.D.E.. 14. 25.. 23. 17. Beograd.1998.. Washington.1989.:Medicinska psihologija sa osnovama psihopatologije. 1985. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb.1999.Michael Frances Allen i Pincus Alan Harold: DSM-IV Priručnik za diferencijalnu dijagnostiku.Bristol. 1958. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb.Croom Helem.K.I. Moskva. Jaspers. 5 Bazire Stephen:Psychotropic Drug Directory.The professionals pocket handbook & aide memoire. 13.Beograd.Naučna knjiga.:Psihijatrija sa medicinskom psihologijom. John Wright and Sons.:Klinička psihologija.D: (ur. 16. Dokumenta 1979.2003..1997..Novi Sad.V. Djukić-Dejanović. Ferty. Frst B.London.1983.R.117.: Fish-s Clinical Psychopathology.Srempublik..Astra.:Psihijatrija. :Udžbenik psihijatrije. Tom I.American Psychiatric Association:Dijagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders(DSM-IV). Berger..MILovanovićev uvod u kliničku psihijatriju.. 12. Sings and symptoms in Psychiatry.A.Ozereckin. Hamilton M. Loga S.1992.Kragujevac.1994.J.1987.:Neuroleptički maligni sindrom. 34 . Prevod dr Zoran Vuković.1963. Prosveta i Savremena administracija.New York. Adler.J. 20.Narodne novine. Rusel Davis:An introduktion in Pychopathology. 1997. Beograd. 23-24. Jeftić.A..Popov.1989....:Urgentna psihijatrija. 8. marta 1976.1974.:Opća psihopatologija. Laser.Takodje se zahvaljujem Dr Srdjanu Bokonjiću.Šefu Odeka za depresije Dnevne bolnice IZMZ kao iskusnom kliničaru na brojnim usmenim sugestijama u vezi kliničke psihopatologije.Bjelogrilić. KecmanovićD.1984. Jakulić. Psihijatrijska bolnica..Beograd. 18. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost Sarajevo..: Understating Senile Dementie. 24..:Handbook of Psychiatry.2-ed. Langeov priručnik..N. 19.: Granični slućaj.: Opšta psihopatologija. Beograd.. Caran N.Zagreb.1990. 3.. Beograd..1951. Erić. 26. KrbikovO. 1964.Kragujevac. 1994.Nolit. Savremena administracija Beograd.1978..Joseph i sar.D.Matica srpska.: Sudska psihopatologija. 6. 9. 10. . Velarta.Basis Book.Henderson D. Zbornik radova. 1979..S. X LITERATURA 1. Arieti.1997. 7. 21.231-239.LJ..: Udžbenik psihiatri.Medicinski Fakultet. Jastrebarsko. 15.and all. Centar ua psihoterapiju i psihosomatiku KBC "Dedinje":Seminar o agresiji.M i Marković.A. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb..Na kraju želim da izrazim zahvalnost Mr sci med Dr Marici Lazarević i Dr Bojani Pejušković za prevode skala za procenu psihotične anksioznosti i za procenu i evaluaciju akutnog konfuznog stanja. Naklada Slap.S.Fivepin Publishing Limited. II preradjeno i dopunjeno izdanje.1984. Medgiz.P: Psihijatrija..Medicinska knjiga Bograd-Zagreb.S. Oxford University Press.) Psihijatrija. 11. 1960.Published by the American Psychiatric Association.i Cerić.

2005. 34.: Medicinska psihologija i opšta psihopatologija..V i sar. Wong et al.. Beograd-Zagreb.: Clarifying Confusion:The Confusion Assessment Method. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb..H and Sadock. Beograd. Turer. 1999. CNS Drugs.: Klinička psihijatrija. J.: The Comprehensive Textbook of Psychiatry. Betlheim. 1977.: Enciklopedija psihijatrije.. Sharon. Loga S (ur. 39. 33. 35.J.: Osnovi medicinske psihologije i psihopatologije. Knežević A i Popov I. W. 42.N.A.Vesel..Clarice: The Borderline Child at Risk for Major Psychiatrc Disoreds in Adult Life. Osnovni principi psihijatrijske dijagnostike i osnovni principi psihijatrijskog veštaćenja. Medicinski fakultet..S.Stoiljković. 38 . 41. LopašićR.Cathy.Zec. Elit-Medica. 44. 40 . 8:492-509.Vujić. Beograd.: Psihijatrija sa medicinskom psihologijom. New YorkLondon.. Beograd.: Uvod u kliničku psihijatriju.Beograd. Betlhein.B. Beograd. USA. 1990.: Esential Psychopathology.1956. 43. 47.. John Wiley and Sons. 6th (eds).. Nolit.S. Muačević.Inouye. Popović P i Djordjević J: Praktični priručnik iz psihijatrije. XVI+132. and Streinberg.Poro.. Kstenbaum. 35 .A New method for Detection of Delirium.Stuart: Principle of the Psychiatric Evaluation.K.1971.D.1990.. Beograd. Kaplan.. Medicinski fakultet u Bogradu i RO za grafičku i izdavačku delatnost "Zaječar".Yusfy C. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. 1995.941-948. 48. Philadelphia. Medicinska knjiga. 36 . Beograd.Raven Press. Munjiza M: Akutne i hronične psihoze u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.: Models for Mental Disorders.:Medicinska psihologija sa psihopatologijom.. (ur) Psihijatrija.I.Instrumenti kliničke procene u psihijatriji..Christopher.Sarajevo.Naučna knjiga.. Viša medicinska škola.S.): Klinička psihijatrija.1996. Zagreb.B.Maxemen Jerrold.V. Megraf.1986.W.1992.1975. 1959.9-to preradjeno i dopunjeno izdanje. Morić-Petrović. MacKinon. Roger. Medicinska naklada.J.A.S. 32.. Conceptual Models in Psychiatry.drugo preštampano izdanje. Elit-Medica.1987. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb..27. Marić.Narton Company.Baltimore.. Beograd-Zagreb. 45 . i Paunović.Timotijević. 1981. Novi Sad.A. Medicinska knjiga.D. LopašićR.Lippincott Company. 1990. Zavod za izdavanje udžbenika.: Psyciatric adverse effects of anticonvulsant and other drugs.R. Medicinski fakulteti Sarajevo i Tuzla. 1959.: Opšta psihopatologija. 1997.i Dogan S :Psihijatrija. I deo.et all. Annals of Internal Medicine.Williams and Wilkins.V.Psihijatrija.. 2005. 35. 30.P. 46. 1988. Milovanović D i Šternić M. 28.S. 37..J. 1991.113. 29. 1997.H van Duck. 1995. Dogan. 31.: Psihijatrija.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful