UVOD

- Javni prihodi predstavljaju novčana sredstva kojima se pokrivaju javni rashodi. - Javni prihodi deluju na preraspodelu ND, pa samim tim i na proizvodnju, potrošnju, razmenu, na zadovoljavanje potreba u smislu finansiranja kulture, obrazovanja, državnih funkcija..., deluju na preraspodelu privrdnih resursa, deluju na stabilizaciju cena i zaposlenosti... - Po klasičarima - u redovne prihode spadaju samo porezi, takse i prihodi od državne imovine. Ostale vrste prihoda se koriste samo kao dopunska sredstva i u izuzetnim slučajevima. - Po savremenicima - u javne prihode spadaju pored navedenih po klasičarima i ostale vrste javni prihoda, koji se slobodno koriste kao redovni javni prihodi, jer se njima pribavlja veća količina novčanih sredstava u kratkom periodu kada je to potrbno. - Osnovne karakteristike javnih prihoda su da su obavezni ( element prinudnosti ) za poreske obveznike, i ne podležu zakonima tržišta. - U živopisnom svetu ekonomije, koji odrđuje način života većini članova društva, porezi zauzimaju značajno mesto. oni najpre " ugledaju svetlo dana" kroz zakonske tekstove u kojima su precizirani svi njihovi elementi. Predstavljeni sa tog aspekta, oni su zapravo javni prihodi koji na zakonski utvrđeni način ostvaruje država, odnosno uži javni kolektiviteti. Ukoliko zaustavimo pažnju na našoj svakodnevici, uočićemo bezbroj situacija u kojima postoje porezi ( ili kao element ekonomske kalkulacije poreskog obveznika ili moćan prihod države).

-1-

Poraz postaje sve značajniji kao instrument savremene države u organizovanju kompletnog ekonomskog i socijalnog života.*POJAM POREZA* . funkcija poreza je sada mnogo značajnija od same funkcije prikupljanja sredstava radi podmirivanja potreba. -2- . raspodele i potrošnje. 2. karakteristično za savremene zemlje. porezima se sve više daje određena regulativna funkcija u oblasti prizvodnje. .1. 1.Porez je prisilno davanje državi bez prava na protivnaknadu.Porzi su prisilni prihodi javno-pravnog tela za koje javno-pravna tela ne daju nikakvu posebnu protivuslugu porskim obveznicima. . naročito u periodima ratova. naplaćuje carine. . . Da porezi imaju ekonomske i socijalne efekte. . Naplatom poreza država prinudno uzima sredstva od pravnih i fizičkih lica (koja su pod njenom poreskom vlašću) bez direktne protiv naknade a radi ostvarivanja raznih javnih. takođe u srednjem veku koristili su se domeni i regali.Postoje tri oblika uvođenja poreza: 1. ustavom. od strane pojedinaca (fizičkih i pravnih lica koji su poreski obveznici). .da iskorišćava zemljište. bez prava na protivnaknadu. U poslednje vreme zadatak poreza da kao oblik javnih prihoda služi za podmirenje javnih rashoda dolazi u drugi plan. vađenje ruda i bogatstva. nametanje silom ( što se primenjivalo nad pokorenim narodima ) 2. upućena državi. a naročito ekonomskih socijalnih ciljeva. Sredstva dobijena naplatom poreza služe za podmirivanje javnih potreba (fiskalno delovanje poreza). kao način ostvarivanja javnih prihoda a to su određena prava koje država uživa na osnovu monopola ..POREZI su davanja u novcu. na osnovu ugovora između određenih staleža i vladara (u vreme klasičnog feudalizma) 3.FUNKCIJA poreza instrument kojim se regulišu socijalni i ekonomski preoblemi države i njenih građana. emisije novca.Porezi su osnovni oblik javnih prihoda i glavni finansijski instrument za njihovo prikupljanje. a koja su namenjena pokriću javnih rashoda i ost5varivanju raznih socijalnih i ekonomskih ciljeva..U antičkoj grčkoj su se dobrovoljni pokloni državi pretvarali u obavezna davanja.

Ne postoji obaveza države da vrati ili učini uslugu. koji imaju prinudni karakter jer se prikupljaju iz ostvarenog dohodka fizičkih i pravnih lica. a sve u cilju finansiranja društvenih potreba. ekonomskih.Data sredstva se ne vraćaju nazad. . . 9 INSTRUMENT JE SOCIJALNE I EKONOMSKE POLITIKE ZEMLJE -33. osnovicu. ratu. ona utvrđuje poresku obavezu (visinu. . KARAKTERISTIKE POREZA 1 JAVNI PRIHOD DRŽAVE . ali nema nikakvu obavezu u vidu protivnaknade ili protivusluge. preraspodelu ND. u slučaju ne izmirenja poreske obaveze protiv njih se primenjuku kaznene mere sankcije.).Njima se utiče na zaposlenost. socijalnih i drugih faktora odnosno od dostignutog stepena razvoja proizvodnih snaga i društveno-ekonomskih odnosa.Davanja iz ostvarene dobiti. imovine. prinudna naplata i sve to uz krivičnu odgovornost. moći) i to jednostrano (poreski obveznik se ne pita niti učestvuje u tome).. cene. .. preraspodelu privrednih resursa. period odplate. ne postoji nikakva veza između poreske obaveze i koristi od države.*ELEMENTI SISTEMA OPOREZIVANJA* . dohotka građana..Prikuplja se radi zadovoljenja javnih potreba. . .Redovno se naplaćuju (najčešće mesečno) i to u novcu. . stopu..Na osnovu fiskalnog suvereniteta (vlasti.. moći).*KARAKTERISTIKE POREZA* Priroda i dinamika evolucije poreza kroz istoriju zavisile su od društvenih.2. 2 PRINUDNO I OBAVEZNO DAVANJE U NOVCU 3 BESPOVRATNO DAVANJE 4 NEMA PROTIVNAKNADE 5 DAVANJE IZ VIŠKA PROIZVODA 6 UTVRĐUJE GA DRŽAVA 7 IZVEDENI PRIHOD DRŽAVE 8 REDOVAN NOVČANI PRIHOD .Važi za sve poreske obveznike kojima je država nametnula tu obavezu na osnovu svog fiskalnog suvereniteta (vlasti.Derivatni ili izvedeni prihod države. U procesu tih istorijskih promena iskristalisale su se neke klasične osobine poreza koje se mogu nazvati osnovnim osobinama ili karakteristikama poreza.

*MATERIJALNI ELEMENTI SISTEMA OPOREZIVANJA* 1) Poreski izvor . Pasivni poreski subjekat je fizičko-pravno lice koje se javlja u ulozi poreskog obveznika dužno je da izmiri svoju poresku obavezu.. . uvoznik plaća carinu koju kasnije uračunava u cenu i tako je prevaljuje na kupca).obustava prilikom direktne isplate prihoda. a to su: 1 )Fiskalni subjekat . 7) Poreska tarifa . Naplata može biti u nekoliko rata u toku godine. Fiskalni poreski obveznik. 5) Poreski katastar .naplatom od strane samih poreskih organa. i delatnostima). ili privremene ili konačne zabrane obavljanja delatnosti. -44. Ukoliko se ne izmiri poreska obaveza.) 3) Poreska osnovica . b) Naplata poreza . odnosi se na potršnju. dohodak. Poreski obveznici sa većim primanjima treba da plaćaju veće poreze i obrnuto-vertikalna pravednost oporezivanja. ptihod)..je svako činjenično i ekonomsko stanje.je zakonom utvrđen postupak od strane poreskog organa kojim se definiše visina poreza koju je obveznik dužan da plati.je fizičko-pravno lice kije plaća porez u nameri da ga kasnije prevali na drugoga (npr..procentualni deo poreske osnovice koji se izdvaja i plaća na ime poreza-doprinosa.horizontalna pravednost oporezivanja.sistematizovani prihod poreskih jedinica sa odgovarajućim poreskim stopama. 4) Poreska sposobnost .. . koja ima pravo da razrezuje i naplaćuje poreze. oblastima. 6) Poreska stopa .je trajna i sistematizovana evidencija poreskih obveznika i svih elemenata sistema oporezivanja (stope osnovice . Vodi je poreska administracija i vezana je za poljoprivredu. kod poreza na prihode od poljoprivrede. primenjuju se sankcije protiv poreskog obveznika u vidu naplate kamata za neblagovremeno plaćanje JP ili u vidu prinudne naplate. Kod indirektnih poreza te uloge su razdvojene. 3) Fiskalni destinater . Sam poreski postupak obuhvata: a) Razrez poreza . dobici . republika ili dr.je lice na čiji teret je palo poresko opterećenje. društveno-politička zajednica. 2) Fiskalni platac . odnosno kod nas postoje: progresivne (raste dohodak raste stopa).je ekonomska snaga poreskog obveznika. Aktivni fiskalni subjekat je država. vlasnik i imalac prava je istovremeno platac-obveznik-destinater. koje plaća porez bez obzira da li je poreski obveznik ili ne (npr. nivoovm potrošnje treba jednako oporezivati . platac i destinater mogu da budu jedno lice.može biti: . koje zakonodavcu daje pravo i osnovu za uvođenjem poreza (imovina..*LIČNI ELEMENTI SISTEMA OPOREZIVANJA* Važni su za lica kaja učestvuju u ovom sistemu. imovinu.plaćanjem samih poreskih obveznika.mogu biti aktivni i pasivni. kvalitetu zasejanim kulturama. imovina).).je skup materijalnih dobara na koji se plaća porez ili doprinis ( dohodak. Poreske stope mogu biti: varijabilne i fiksne..je vrednost na koju se obračunava porez (dobit. 2) Predmet oporezivanja . Prema tarifama postoji proporcionalno i progresivno oporezivanje. zarada. prenos imovine. sve poreske obveznike sa jednakim primanjima. proporcionalne (ne menjaju se sa porezom osnovice) i diferencijalne (razlikuju se prema granama. . ali ako ga izda onda je poreski obveznik zakupac). U katastru se utvrđuje prosečan prihod na osnovu podataka o površini zemljišta.*OSNOVNI CILJEVI OPOREZIVANJA* . dok su kod direktnih poreza one ujedinjene..

u suštini . 6. 2. 4. U merkantilizmu su porezi prvi put upotrebljeni kao sredstva ostvarivanja ekonomskih ciljeva. spoljno-političkih ciljeva i zadataka. vezanih za zadovoljenje javnih potreba. 3. Poznato je da du ciljevi poreza bili iskljućivo fiskalni u starom i srednjem veku. ekonomskih. odnosno da su se koristili isključivo za finansiranje javnih rashoda.obezbeđivanje sredstava za finansiranje javnih potreba. Monopolistička faza razvoja kapitalizma predstavlja period u kome dominira shvatanje o porezima kao sredstvu za ostvarivanje ekonomskih ciljeva. Fiskalni ciljevi se. -55.*KLASIFIKACIJA POREZA* . svode na obezbeđivanje finansijskih sredstava potrebni za finansiranje javnih rashoda. stimulisati globalni. Vanfiskalni ciljevi poreza predstavljaju ostvarenje društveno-ekonomskih i socijalnopolitičkih zadataka poreza u društvenoj reprodukciji i svim sverama društvenog života. fiskalni . 2. Porez se isključivo koristi u fiskalne svrhe. obrazovnih i drugih ciljeva.Porezi su osnovni i glavni oblik JP. radi pokrića JR. nefiskalni ostvarivanje društveno-ekonomkih. preraspodeljivati novoostvarena vrednost Prema savremenoj finansijskoj teoriji i politici porezi (zajedno sa budžetskom politikom) utiču značajno na privredna kretanja u društvu. tražnja i preraspodela nacionalnog dohodka). ujednačavati uslovi privređivanja. Poreski sistem je skup svih poreza uvedenih u jednoj zemlji i povezanih u jednu celinu. uravnotežavati spoljnotrgovinski i platni bilans. U liberalnoj fazi razvoja kapitalizma dominira shvatanje o neutralnom porezu. Politikom poreza se mogu: 1. 5. regionalni i strukturni razvoj. koje država naplaćuje od fizičkih i pravnih lica (poreskih obveznika) a bez direktne protiv naknade. harmonizovati ponuda i tražnja. Preko poreza se efikasno upravlja potrošnjom u ekonomskoj politici zemlje(reguliše domaća potrošnja. socijalnih. Ciljevi oporezivanja mogu biti: 1. podsticati akumulacuje. kojima se sprovode ciljevi fiskalne politike. Porezi se danas koriste za ostvarivanje mnogih društvenih.

. materijalnim mogućnostima poreskih obveznika. *FUNDIRANI I NEFUNDIRANI* Fundirani su oni prihodi koji se naplaćuju iz konstantnih izvora sredstava (imovina kapital).). broj dece. Poklapaju se sa indirektnim porezima. Objektivni porezi su oni kod kojih se ne vodi računa o objektivnim mogućnostima poreskog obveznika.. prez na prihode. NPR... bez obzira na poreskog obveznika. Analitički porezi su oni kojima se oporezuje pojedinačno svaki prihod. Indirektni ili porezi na potrošnju su oni koji poreski obveznici plaćaju a da nisu ni svesni toga. Poklapaju se sa direktnim porezima. *SUBJEKTIVNI I OBJEKTIVNI* Subjektivni ili lični personalni su oni porezi koji se uzimaju u obzir subjektivne okolnosti poreskih obveznika (materijalne mogućnosti. uz poštovanje subjektivnih okolnosti (veće stope primenjuju za one poreske obveznike koji više imaju. porez koji treba platiti.). To su porezi koji potiču iz sigurnog i stalnog poreskog izvora. Nefundirani su oni porezi koji se naplaćuju iz nestalnih izvora sredstava. porez na dohodak. dohodak i imovinu poreskog obveznika. svaki oblik prihoda ili imovina. starost. porez na imovinu. koji najčešće i ne zna da plaća.vrednost na koju se primenjuje poreska stopa i tako se dobija poresko opterećenje tj. i ulaze u grupu redovnih prihoda. NPR: carine PDV. pa im nakon oporezivanja ostaje manje toga. *SINTETIČKI I ANALITIČKI* Sintetički porezi su oni kojima se oporezuje ukupna poreska snaga poreskog obveznika ZBIRNO pri čemu se uzimaju u obzir okolnosti poreskog obveznika. -6*KATASTARSKI I TARIFNI* . Ako se pravilno utvrde i naplate. Poreska osnovica je iznos . Ovi porezi ne vode računa o poreskoj sposobnosti. zaposlenost.*DIREKTNI I INDIREKTNI* Direktni su oni koji direktno pogađaju prihode. Poreski obveznici ne vole ovaj porez jer zalazi u njihov džep i otkriva koliko oni zarađuju. onda omogućavaju adekvatnu raspodelu. Poreska sposobnost je mogućnost poreskog obveznika da troši shodno tome koliko ima (koliki dohodak ostvaruje. To su porezi koji ulaze u cenu proizvoda i koje plaća krajnji potrošač-kupac. zdravstveno stanje. tj. a oslobođenja su predviđena za one koji imaju manje ili su u teškoj materijalnoj situaciji). kolika mu je imovina i sl.

Tarifni porezi su oni koji se utvrđuju i naplaćuju prema tarifama tj. tj. u doba feudalizma. Ranije. s vremena na vreme. već se čeka da poreski organ razreže porez. koji se naplaćuju redovno svake godine (ili svakom obračunskom periodu) i kojima se pokrivaju redovni rashodi. tj. i služe za pokriće vanrednih rashoda. utvrdi poresku stopu. u posebnim prilikama. Ta se suma delila na manje teritorijalne jedinice. Treba naglasiti da se vrlo često vanredni prihodi transformišu u redovne. država bi odredila sumu koju je bilo neophodno prikupiti. -76. poreskim opterćenjem. Kvotni porezi su oni kod kojih se zna osnovica. tarifnim stopama i propisima. Vanredni prihodi se naplaćuju vanredno.saobraćajni porezi. *REDOVNI I VANREDNI* Redovni porzi su oni koji su sigurni. razrezuju se za određene zadatke. PORESKI OBVEZNIK.Katastarski prihodi su oni koji se razrezuju na osnovu katastarskih knjiga. To su prihodi koji su u katastru zemljišta već utvrđeni i to za svaku posebnu jedinicu zemljišta koja se može koristiti. PORESKA STOPA. OSNOVNI ELEMENTI SISTEMA OPOREZIVANJA SU: PREDMET OPOREZIVANJA.*VRSTE POREZA* . Namenski porezi imaju unapred utvrđenu namenu tj. jer se ne ukidaju kad vanredne prilike prođu. koji se prikupljaju za finansiranje opštih društvenih potreba. *OPŠTI I NAMENSKI* Opšti porezi su oni kod kojih nije utvrđena namenu upotrebe sredstava. *REPARATICONI I KVOTNI* Reparaticioni porezi su oni koje utvrđuje država i to pre nego što su poreski obveznici upoznati sa poreskom osnovicom. pa na same poreske obveznike. ali se nezna ukupan iznos poreza. prema potrebi. Porezi se danas uopšteno dele na : * Porez na dohodak i imovinu * Poreze na potrošnju * Poreze na sobraćaj . *POREZI U NOVCU I NATURI* Danas se izuzetno retko primenjuju porezi u naturi. PORESKE OLAKŠICE I OSLOBAĐANJA. tj. PORESKA OSNOVICA.

1. indirektni fiskalni. držanje i nošenje pokretnih stvari porezi na premije neživotnih osiguranja porez na prihod od međunarodnog saobraćaja porez na finansijske transakcije porez na fond zarada 6.*PDV* Je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga. tj. članica EU (osim SAD). U zemljama EU PDV se plaća po sistemu računa od ukupnog iznos poreza (tay erdit method). U našoj zemlji osnovni razlog za uvođenje PDV-a bio je suzbijanje sive ekonomije. osim ako zakonom nije drugačije propisano. U osnovice ulaze sve takse. PDV je višefazni porez koji se naplaćuje u svakoj fazi prometa kroz koju dobro prolazi. PDV je najpre zahvatio Francusku. PORESKI OBVEZNIK . indirektni fiskalni fiskalni. efikasnije i potpunije oporezivanje dobara u svim fazama prometa. direktni fiskalni. a zatim se proširio na mnoge kako razvijene zemlje. Danas je PDV zastupljen u preko 150 zemalja sveta.usluge koje nabavlja (input tax). Naplata koja ne prati promet dobara-usluge (avansna uplata) 3.koje se bavi prometom robe i usluga. on plaća porez svojim dobavljačima za robu . u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga. ili uvozom istih. god.01. godine. fiskalni. kao i njihovu razliku (output vat . ostale dažbine i porezi osm PDV-a. koja upravo predstavlja obavezu za plaćanje. PORESKA OSNOVICA . Nastanak obaveze plaćanja carinskog duga. Promet dobara i usluga 2. Prihod od PDV-a pripada budžetu RS.input vat). U svakom obračunskom periodu poreski obveznik podnosi izveštaj nadležnoj poreskoj upravi u kome iskazuje svoj naplaćeni i plaćeni PDV. sreću se sledeće vrste poreza: • • • • • • • • • • PDV (uveden umesto preza na promet) akcize porez na dobit preduzeća porez na dohodak građana porez na imovinu porez na upotrebu. a krenuo je sa primenom od 01. Poreski obveznik naplaćuje porez na robu koju proizvodi-prodaje onda kada je stavi u promet (output tax) sa druge strane.je iznos naknade koju poreski obveznik primi za isporučena dobra ili pružene usluge. direktni fiskalni fiskalni .18% i posebna 8%. -8PORESKA STOPA . sporedni troškovi.2005. ali i sva umanjenja po osnovu rabata . Poreska obaveza nastaje kada se ostvari makar jedan od sledećih radnji: 1. carine.popusta. Kod nas je usvojen od strane Skupštine jula 2004. tako i na zemlje u razvoju.može biti opšta .U našem zakonodavstvu. i na uvoz.

POVRAĆAJ I REFAKCIJE POREZA . zemljište i zakup zemljišta. 3.. humanitarnim organizacijama. lekari. diplomatskim i konzularnim telima. ne iskorišćena razlika se tretira kao poreski kredit.*POREZ NA DOBIT* . -96. kreditne poslove. PORESKO OSLOBOĐENJE .2. usluge iz oblasti sporta. tranzita. mleko. OBAVEZE PORESKOG OBVEZNIKA 1. lične potrebe stranih predstavnika i njihovih članova porodice. 4.. brodova. isporuke zlata NBS. refakcije PDV-a stranom obvezniku. usluge koje pružaju zdravstvene ustanove. udžbenici. usluge iz oblasti kulture i nauke. službene potrebe diplomatskih. da podnese evidencionu prijavu.. da uredno izdaje račune (i to ispravne). održavanje i iznajmljivanje. lekovi. đubrivo. obveznik ima pravo na povraćaj razlike. povraćaja ne iskorišćenog poreskog kredita. unosa dobara u slobodne carinske prodavnice. međunarodnih organizacija. U slučaju poreskih oslobođenja sa pravom na odbitak PDV se ne plaća na: -prevozne i ostale usluge. skladištenja na carinska skladišta . da vodi evidenciju u skladu sa zakonom o PDV-u. U slučaju uvoza predviđena su oslobođenja i to kod uvoza u slučaju: -humanitarne pomoći i donacija. voda za piće . krvi. usluge osiguranja. dnevne novine. ulje.Predviđeni su u određenim slučajevima i regulisani zakonom. isporuke letilica. Povraćaj i refakcije poreza sreću se kod: -pretplaćenog poreza. uvoza radi ponovnog izvoza.Po posebnoj stopi 8% oporezuju se sledeće: -hleb. garancije. prevozne usluge u vezi sa izvozom. U slučaju poreskih oslobođenja bez prava na odbitak PDV se ne plaća na: -pslove i posredovanje vezane za HOV. komunalne usluge. Ako je iznos predhodnog poreza veći od poreske obaveze. tkiva. i ishrana učenika i studenata u domovima i internatima. 2. njihovo servisiranje. usluge verskog karaktera. davanje ljudskih organa. konzularnih tela. Ako se obveznik ne opredeli za povraćaj. usluge zakupa stanova ako se koriste za stanovanje.. brašno. izvoz dobara. šećer. da obračunava i plaća PDV i podnosi poreske prijave. usluge smeštaja..može biti poresko oslobođenje sa i bez prava na odbitak. stomatolozi.osim flaširane. pštanske usluge od strane javnog preduzeća.. mlečni proizvodi.

Oporezivanje može biti pojedinačno i grupno. komanditna društva javna preduzeća i druga pravna lica. REZIDENT I NEREZIDENT .O. tj. Pojedinačno oporezivanje odnosi se na svako pravno lice zasebno. 5. SAD.je utvrđena dobit. naročito u fiskalnoj strukturi zemalja članica EU ovaj porez je na 3.Dobit ili profit je zapravo zarada preduzeća i njegova visina izražava uspešnost poslovanja preduzeća. Kanadi . 2. 4.10 PORESKA OSNOVICA . porez na dobit korporacija. D. porez na dohodak građana 3. 6. Rezident je pravno lice koje je registrovano i čija je uprava i kontrola na teritoriji RS. . -U Švajcarskoj. Raspodela prihoda od poreza na dobit je različita u zemljama: -U Austriji 100% ostvarenog prihoda na ime poreza na dobit ide savezu. A D javna pr. a ne plaćaju porez na dobit preduzeća. pa i prihod ide njemu.je svako pravno lice koje je osnovano kao društvo kapitala i obavlja određenu delatnost sa ciljem ostvarivanja profita. mestu: 1. Na ostvarenu dobit plaća se porez i to: (u zemljama članicana EU) -Porez na individualni dohodak . koja ostvaruju profit. PDV 2. ali ima poslovne filijale oje ostvaruju profit na teritoriji RS. Poreski obveznici mogu biti: 1.korporacije.radnje i fizička lica koja ostvaruju dobit. Nerezident je pravno lice koje je registrovano u inostranstvu. razlika između prihoda irashoda.Poreski obveznik može biti rezident i nerezidant. a grupno oporezivanje odnosi se na matična i zavisna preduzeća koja zajedno čine jednu grupaciju i ako među njima postoji međusobna kontrola najmanje 75% udela / akcija. -Porez na dobit korporacija / preduzeća . . preduzeća.D. 3.O. ortačka društva zadruge (ako ostvaruju profit) A. U fiskalnim sistemima. *POREZ NA DOBIT PREDUZEĆA* PORESKI OBVEZNIK .svaki kanton naplaćuje porez na dobit sam za sebe.

uz koju dostavlja poreski bilans.Ako je rezident poslovanjem u drugoj republici . bilans stanja i uspeha. u matičnoj državi ima pravo na poreski kredit u visini plaćenog poreza u toj drugoj republici . ODKLANjANjE DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA .sprovode se u cilju stimulisanja privrednog rasta.*POREZ NA DOHODAK* .11 6. PORESKI PERIOD . -Nadležni organ donosi rešenje sa visinom poreske obaveze koja se plaća mesečno. razvoja malih preduzeća. pa se razlika doplaćuje ili predplata koristi kao poreski kredit. -Mesečna akontacija plaća se do svakog petnaestog u mesecu. uglavnom nedodirne organizacije. može uložiti žalbu koja ne odlaže izvršenje prvostepenog rešenja.propisuju se za posebne slučajeve. -Ako je preduzeće novoosnovano.Procedura je sledeća: -Poreski obveznik podnosi prijavu na dobit nadležnom poreskom organu (PPPD).. PORESKA STOPA -%! UTVRĐIVANJE I NAPLATA POREZA .U okviru prihoda su: -Poslovni. PORESKI PODSTICAJI .3. Sa tim ciljem.državi ostvario dobit i platio ga. osim za novoosnovana reduzeća. na snovu učešća u dobiti drugih preduzeća. finansijski. izveštaj o promenama na kapitalu. -Novoosnovano preduzeće dužno je da podnese PPPD najkasnije 15 dana od dana osnivanja.je poreska .kalendarska godina. revalorizacioni. U troškove ne ulaze: -Troškovi koji se ne mogu dokumentovati. nadležni organ donosi akontaciono rešenje koje se usklađuje sa ostvarenom dobiti na kraju poslovne godine. PORESKA OSLOBAĐANJA . izveštaj o novčanim tokovima. . Ili u nedovoljno razvijenim područjima umanjuje se porez novoosnovanim preduzećima. uzimaju se svi troškovi u skladu sa Međunarodnim ačunovodstvenim standardom. dobrava se ubrzana amortizacija sa stopom višom i za 25% od propisanih.. i u slučajevima kada ostvareni prihodi premašuju rashode za 300. vanredni. smanjenja zagađenja okoline. prihodi po osnovu dividende. povećanja zaposlenosti. -novčane kazne i penali -kamate za neblagovremeno plaćanje poreza i doprinosa -pokloni prilozi i drugi rashodi vezani za političke organizacije i propagandu koju nisu dokumentovani -troškovi kji nisu nastali u cilju obavljanja registrovane delatnosti. -U okviru troškova.000 dinara.državi. -Ako poreski obveznik nije zadovoljan donetim rešenjem.

u ovim zemljama postoji dva sistema oporezivanja: 1. renti.oporezivi dohodak. nekorporativna preduzeća ( individualni vlasnici. *POREZ NA DOHODAK GRAĐANA* Je vrsta poreza kojom se oporezuje bruto dohodak poreskog obveznika umanjen za troškove nastale pri njihovom ostvarenju. zarada. PORESKI OBVEZNIK . i tom stopom se oporezuje dohodak do visine 6. osnovna je 10%.dohodak od kamata. Ostvareni dohodak preko ovog iznosa oporezuje se stopom od 15%. PORESKA STOPA . POREZ NA PROMET U ZEMLjAMA OECD .. PORESKI OBVEZNICI . PORESKA OSNOVICA .. pa se u tom smislu odobravaju poreska oslobađanja i olakšice.bez obzira da li rade ili ne.Je vrsta poreza kojom se poreski obveznici oporezuju prema svojoj ekonomskoj snazi koja je izražena u visini ostvarenog dohodka u određenom periodu. dividendi..je progresivna. a kasnije se proširio na Japan.plata.) PREDMET OPOREZIVANJA . Francusku. investiranja . ANALITIČKI . partneri. Belgiju.ili jedinstveni.12 Porez na dohodak građana se plaća na dva načina : . kojim se posebno oporezuje pojedine vrste prihoda obveznika i to primenom proporcionalnih poreskih stopa i uz to se i ukupan dohodak obveznika oporezuje dopunskim porezo po progresivnim stopama.ili parcijalni. penzija . Oporezuje se: -zarade -prihodi od samostalne delatnosti -prihodi od poljoprivrede -prihodi od kapitala -prihodi od autorskih prava -prihodi od nepokretnosti -kapitalni dobici -ostali prihodi . god. . SINTETIČKI .primljenih usluga u naturi.je svako fizičko lice koje ostvaruje dohodak po nekom osnovu. ortaci.je ostvareni dohodak u vidu: ..ostruke prosečne zarade u RS. Njihov zbir čini ukupan dohodak! PORESKE OLAKŠICE . .).benificija i privilegija. kojim se oporezuje ukupan prihod poreskog obveznika i to progresivnim poreskim stopama. jer se zapravo pri ovakvom oporezivanju vodi računa o ličnim okolnostima poreskog obveznika.su: pojedinci koji ostvaruju dohodak.predviđene su u slučajevima: . 2. ISTORIJAT -prvi put se pojavio u Engleskoj u vreme rata sa Napoleonom (1795. Spada u grupu personalnih i pravičnih poreza.neto dohodak od poslovanja. i sve do uvođenja poreza na promet (posle I svetskog rata) bio je najmoćniji državni prihod.ako se oporezuje dohodak koji predstavlja egzistencijalni minimum .poreskih tretmana dece i bračnih drugova obveznika .primanja po osnovu alimentacija i izdržavanja .

*POREZ NA NASLEĐE I POKLON* .O.000 din . putevi. 1. Prava na poresko oslobađanje uređuje ministar finansuja. svojine na akcije i udeo u D.U. datum dobijanja upotrebne dozvole) 4. prim: -Ratnih invalida . autorskih prava. predmet opr.) STOPA OPOREZIVANJA . korišćenja građevinskog zemljišta.*POREZ NA IMOVINU* Porez na imovinu čine takav oblik oporezivanja kojim se oporezuje imovina poreskog obveznika.4. 3.. OBVEZNIK je fizičko ili pravno lice koje je imalac tih prava.000 din.ako je imalac prava na nepokretnostima ustupio iste prognanim licima bez naknade. naknada za vreme nezaposlenosti. samostalne delatnosti. naknada za telesna oštećenja.. kapitalni dobici.12. . por. Visinu tržišne vrednosti utvrđuje nadležni poreski organ. naknada za ishranu sportista (do 5. . roditeljskih i dečijih dodataka. Ovaj vid oporezivanja spada u najstarije.. akoja se nalaze na teritoriji RS. luke. 2.000 din. (do 35. diplomatska i konzularna tela. nepokretnosti. je oporeziv dohodak.O.je 14% i 20% 6.-godišnje ( na osnovu rešenja nadležnog organa) -akontaciono (na svaki pojedinačni prihod) *GODIŠNjE PLAĆANjE POREZA NA DOHODAK GRAĐANA* Je plaćanje po rešenju P. STOPE su progresivne i idu od 0. stipendija i kredita učenicima (do 6. Od dohodka se uzimaju sl. naknada u slučaju smrti zaposlenog ili čl.nepokretnostima koja su: u državnoj svojini. vremenskog korišćenja. OSNOVICA je tržišna vrednost nepokretnosti na dan 31. verske zajednice. osim ako zakonom nije drugačije regulisano.000 dinara).2007. naknada vojnicima.4. plodouživanja. 5. Porezima na imovinu smatraju se: • • • porez na imovinu porez na nasleđe i poklon porez na prenos apsulutnih prava.13 6. *POREZ NA IMOVINU* Je vid oporezivanja kojim se oporezuju prava: svojine. ako više njih ostvaruje neko od ovih prava na istoj nepokretnosti. upotrbe i prava stanovanja. mesečno). penzije i invalidnine. god. zakupa stana ili stanbene zgrade.ako je osnovica nepokretnosti svih prava jednog vlasnika prava manja od 250. OSLOBAĐANJA predviđena su kada se radi o: . obveznik je svako pojedinačno srazmerno udelu. *AKONTACIONO PLAĆANjE POREZA NA DOHODAK GRAĐANA* Akontaciono se oporezuju svi navedeni dohoci /zarade. prihodi od poljoprivrede. za porez na imovinu koji se utvrđuje za 2008. organizacije. koriste je državni organi.1.40% na gore. mesečno). OBAVEZA nastaje dana sticanja nekog od navedenih prava (početak korišćenja.. otpremnina kod tehnoloških viškova. god. pruge. vojnim studentima i srednjoškolcima. kapitala.

plovnim i vazduhoplovnim objektima. prava svojine na polovnim vozilima. gotov novac. dugove i druge terete na ime obaveza koje je poreski obveznik dužan da izmiri. a na osnovu poslovnih knjiga koje vodi. OBAVEZA nastaje danom pravosnažnog rešenja o nasleđu ili ugovora o poklonu. OBVEZNIK je rezident ili nerezident koji se dobio u nasleđe ili na poklon nepokretnost ili predmet koja se nalazi na teritoriji RS. a ako postoji razlika između uplata i konačnog rešenja obavezan je da doplati.3%. OSNOVICA je ugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze. 3.14 ZAKLJUČAK .2. Obveznik plaća akontaciono porez na imovinu.. udela u pravnom licu i HOV. 4. Ono što je karakteristično za sve oblike poreza na imovinu je da se visina poreza utvrđuje na osnovu podataka iz poreske prijave koju obveznik podnosi poreskom organu u opštini. OSLOBAĐANjA su predviđena u posebnim slučajevima: prenos prava radi izmirenja poreskih obaveza. OSNOVICA je tržišna vrednost nasleđene imovine umanjena za troškove. 2.naslednik za nasledstvo. ove godine za utvrđivanje poreza za ovu godinu.4. HVO. štedni ulozi. Za svako nepoštovanje obaveza predviđene su kazne od novčanih do zaplene imovine. prava intelektualne svojine. 5%. udeli u pravnom licu. naslednike I reda.. 4. STOPE su proporcionalne i iznose 0. 1.. 3. 5. OBVEZNIK je prodavac ili prenosilac prava 2.. Sve promene koje nastanu ili nestanu u toku godine moraju se prijaviti poreskom organu najkasnije 10 dana od dana nastanka promene.03. Poreska prijava sa tačnim podacima podnosi se najkasnije do 31.. . depoziti u bankama. 5.*POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA* Jevrsta poreza koji se plaća kada se radi o prenosu uz naknadu: stvarnih prava na nepokretnosti. naslednike II reda u posebnim slučajevima (kada dobijenu imovinu koriste za delatnost koju su obavljali i pre smrti ostavioca. novčana potraživanja.) 6. ili primalac za poklon koji prima. STOPE su progresivne i iznose 3% za iznos do 300.. 1. OSLOBAĐANJA su predviđena za: vrednosti manje od 9..Je oblik poreza koji plaća poreski obveznik .000 dinara.000 din i 5% i više za veće iznose.. OBAVEZA nastaje danom zaključenja ugovora o prenosu apsolutnih prava ili primopredajom. 2. pod uslovom da ona nije ispod tržišne vrednosti ili cena koju utvrdi nadležni poreski organ. Obaveza se plaća tromesečno.5%. Oporezuje se nasleđena ili primljena nepokretnost. prenos prava na putničke automobile namenjene za obuku vozača ili za prevoz bolesnika.

Tada je porez bio poklon. U periodu antičke Grčke porezi su najpre bili pokloni vlastodršcu. porezi na nasleđe i porezi na kupovinu i prodaju robova. Oko 50% javnih rashoda se pokriva porezima. Porezi čine 80% javnih prihoda. Kasnije su oni postali obavezna davanja upravo zbog ratova koji su iziskivali novčana sredstva za plaćanja vojske. U vreme Dioklecijana porez na zemljište je veoma značajan i postaje opšti porez. a ne obavezno davanje. Njihov uticaj je mnogo veći jer se oni koriste kao instrument ( poluga ) kojom se deluje na strukturu i razvoj privrede. Kasnije se porez zvao precarium. Porezi se danas ne posmatraju samo kao metod za prikupljanje sredstava za pokriće javnih potreba. . a zatim je dobio ime aide (pomoć). Imovina pojedinca bila je pokazatelj njegovog bogatstva i značajna za određivanje poreske obaveze. U starom Rimu veliki značaj imaju saobraćajni porezi.15 - . što znači molba.U davnim vremenima porezi nisu imali karakteristike koje imaju danas.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful