Mr inž.

ROMAN KOPANJSKI

UZGOJ KUNI CA
PREVEO S POLJSKOG

OLIVER

JANKOVIc

POGLAVLJE ZASTITA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA

NAPISAO

Mr NIKOLA POPOVIC
'J

NOLIT

.

BEOGRAD

NAZIV ORIGINALA: Mgr. inž. ROMAN KOPANSKI RACJONALNY CRoW KR()LIKoW @ Copyright by: Panstwowe Wydawnictwo Warszawa 1984 Rolnicze i Lesne,

I

Necic . Korektor: Bojana Frank. Korice: Bole Miloradovic., Glavni i odgovorni urednik: Miloš Stambolic . Izdavac: Nolit, Beograd,
Terazije 27

Mr Roman Kopanjski: Uzgoj kunica. Recenzent: Mr Nikola Popovic Urednik: Srboljub Miloševic, dipl., inž. Tehnicki urednik: Snežana

.

.

. Stampa:

GRO »Novi dani«'. Štampanci raka -1988. godine. YU ISBN 86.19-0151-4

u 4.000 prime-'

KATAJIOfH3A~HJA 636.92

Y TIYBJIHKA~HJH

(CIP)

KOTIAIbCKH, PoMan Uzgoj kunica / Roman Kopanjski ; preveo s poljskog Oliver Jankovic; poglavlje Zaštita zdravlja i bolesti kunica napisao Nikola Popovic. - Beograd: Nolit, 1987. - 266 CTp. : RJIYcTp.; 21 CM. - (Poljoprivredna literatura). TIpeBo.u; .u;eJIa: Racjonalny ch6w kr6lik6w / Roman Kopansld. ISBN 86-19-0151-4 TIK:a. 3eQeBH, TIHTOMH.fajeH>e 06pabello y Hapoolloj 6u61luOTelju Cp6uje, Beozpao

ËÊÑÜ

Kad je rec o prehrambenoj industriji jedne zemlje, u obzir se uzimaju svi izvori prehrambenih proizvoda, posebno kada su ti proizvodi tako važni kao što je meso. Ono se može obezbediti i uzgojem kunica. To je grana pr()izvodnje \ mesa kojoj se još uvek ne pridaje onaj znacaj koji ona zaslužuje. , U Poljskoj se godišnje uzgoji oko 15 matona kunica, što odgovara proizvodnji od oko 20.000 tona mesa. Od te kolicine oko 6000 tona mesa se izvozi svake godine u zapadne zemlje. Ostatak kunica obicno nema dovoljnu težinu da bi mogli postati predmet prodaje na tržištu i da bi mogli postati artikal snabdevanja širih masa. To meso uglavnom upotrebljavaju sami uzgajivaci. U sirovinskom fondu jedne zemlje bitni su i drugi proizvodi koji se dobijaju od kunica, kao, na primer, koža za krzno i filc, a takode i vuna angorskih kunica. Kolicine tih sirovina koje odlaze u industrijsku preradu nisu dovoljne, pa postoji težnja da se poveca uzgoj kunica u zemlji. Osim ovoga, kunici se koriste za laboratorijska ispitivanja, za pravljenje vakcina itd. U ovim oblastima nije ih uvek moguce zameniti drugim životinjama. Uzgoj kunica ima nemali znacaj i za same uzgajivace. Zavisno od uslova kojima se raspolaže, uzgoj može biti ,nanjeg ili veceg obima, a da pri tom ne ometa bavljenje ostalim poljoprivrednim poslovima ili poslovima na radnom mestu. Po cenu malog lwrišcenja najdostupnijih zelenih hraniva, na ovaj nacin se može obezbediti stalno snabdevanje mesom bez problema oko njegovog cuvanja i uskladištavanja. Višak mesa kunica se može lako prodati, kao i kože 5

koje zahtevaju primenu industrijskih hraniva. industrijskih. gore navedeni problem u velikom stepenu ogranicava mogucnosti vodenja velikih farmi.dakako sa znatno smanjenim rezultatima.koje su od njih preostale. Za razliku od ovog. Teškoce vezane za nabavku kaloricnih hraniva mogu samo u manjoj meri negativno delovati na formiranje malih farmi koje uglavnom koriste prirodna hraniva iz bliže okoline. moguce je da se ostvari i takav nacin produkcije kunica . Ipak. Uostalom. uz odgovarajuce promene u tehnologiji uzgoja i ishrane životinja. Ove farme bi trebalo da se formiraju pre svega na malim poljoprivrednim dobrima i na svim onim mestima gde postoji mogucnost da se dode do zelenih hraniva koja do sada nisu bila sasvim iskorišcena. dobijene kože se mogu obraditi i upotrebiti za vlastite odevne predmete. i u tom slucaju. tzv. Pretvaranje ovih hraniva u proizvode koje dobijamo od kunica može popraviti ljudsku ishranu i obogatiti sirovinsku bazu zemlje. c-6 . U proizvodnoj politici društva prioritetnu poziciju i dalje imaju male farme kunica koje se zasnivaju na vlastitoj proizvodnji hraniva.

što je na njihovom jeziku znacilo »zemlja kunica«. kunici su se razmnožavali veoma brzo izazivajuci na taj nacin prava pustošenja zelene okoline. prvi fenicanski moreplovci nazivali su taj region »Hispania«.glodara (Rodentia). Dužina tela iznosi 40-50 cm. a ženka 7 . a najviše na Pirinejskom poluostrvu. lagos zec i latinskog cuniculus znacilo »zec koji kopa hodnike ispod zemlje«. Ove životinje su bile narocito rasprostranjene na jugu Evrope. Sistematski naziv za kunica potice od grckog oryttein . Na evropskom kontinentu do sada kunica nije bilo samo u skandinavskim zemljama i krajevima Istocne Evrope.POREKLO I RASE KUNICA SISTEMATSKA PODELA I POREKLO KUNICA Domaci kunici poticu od divljeg kunica iz oblasti Sredozemnog mora (Oryctolagus cuniculus Lat.. Divlji kunic je životinja srednje velicine. Odrastao mužjak je težak od 2 kg. Uostalom. što bi u doslovnom - prevodu ~ Postojbina divljeg kunica su zemlje koje okružuju Sre- dozemno more. Tokom vremena je covek divlje kunice nastanio na svim kontinentima sveta i po ostrvima.) koji pripada redu zecolikih (Lagomorpha) i familiji zecastih (Leporidae). - podzemni tunel.kopati. Vrsta zecolikih kunica je po filogenetskom aspektu vrlo srodna s rodom O-. Ovom istom redu pripadaju: poljski zec (Lepus europaeus) i planinski zec (Lepus timidus). Tragove postojanja zeceva u tim zemljama nalazimo još na pocecima naše civilizacije. Na teritorijama gde nije bilo mnogo prirodnih neprijatelja. Ne tako davno u Australiji i Novom Zelandu bili su prava »napast«.

U Poljskoj divlji kunici žive u zapadnim i centralnim krajevima. Bokovi i leda su najcešce žuckasto-smedi sa crnim slojevima. Postoje i bele jedinke (albino) i crne. Ako se pojave u velikim kolonijama mogu da izazovu velike štete na usevima kao i u šumskim sastojinama (zbog skidanja kore mladog drveca). Obicno se naseljavaju u vidu kolonija na ivici mlade šume blizu obradivanih njiva. grancice. Tereni na kojima borave sa severa su ograniceni '8 c- .oko 1. a stomak i donja strana repa su beli. a zimi suvu travu. Njihovu lobanju karakteriše bocno sužavanje. i postojanje u gornjoj vilici dva mala dodatna sekutica (dok u donjoj vilici postoji samo jedan par). Kunici se krecu na pola stopala koja su prilagodena za kretanje u skokovima. delje života.njihovi sekutici u obliku dleta rastu celog života. Polnu zrelost dostižu kad napune 4-5 meseci. Šema stalnih zuba kod jedinke izgleda ovako: I gde: I C P M - 1+ 1 1 o C-P-MO 3 2 3 3 = 28 oznacava sekutice ocnjake pretkutnjake kutnjake Zubi kunica su prilagodeni za tvrda hraniva . Mladi izlaze iz rupa kada navrše 3-4 ne.5 kg. U toku leta.vnom jedu usev sa polja. Sezona parenja divljih kunica traje od ranog proleca do kasne jeseni. krtole i kom sa korenja. drveca i žbunova (posebno lisnatih). ugla. Primerci šarene ili neke druge boje koju ovde nismo naveli su podivljali domaci klJnici. Za to vreme ženka okoti 6-7 puta najviše do osam mladunaca. noge su žuckastoride. Žive u rupama koje najcešce sami isko'paju. a cesto se zove i »zecija«. a žive 5-8 godina. a rede šarene. grana. Divlji kunici žive na suvim i peskovitim terenima. cetvoroprste zadnje noge su vrlo razvijene i oko dva puta duže od slabije razvijenih prednjih nogu koje se završavaju sa pet prstiju. Radi hrane obicno izlaze u sumrak i pred jutro. Ova vrsta boje se deklariše kao »divlja« ili »aguti«. Boja dlacnog pokrivaca divljih kunica je diferencirana.

a delimicno i usled anatomskih razlika u gradi tela. osvojivši ovu zemlju. razvoja jedinki. po boji i strukturi dlake. kao i dobro oblikovana.5-4 cm) dlaka.Lomža. U srednjem veku su se kunici vec uveliko gajili . kunici se dele na rase krznastih i vunastih. zbog promena i poboljšanja u uzgoju. Njihove kože se ne koriste u krznarskoj industriji. Ove životinje pripadaju grupi za koje nema lovostaja. elasticna i svilasta dlaka pokrivke. i od znatno nežnijih i kracih (1. prvi istorijski podaci o uzgoju kunica. Ovo je najmnogobrojnija grupa rasa u okviru kojih postoji najviše diferencijacija. proporcijama tela. Od njih se dobija jestivo meso i dlaka za pravijenje fiIca. a sa istocne strane tokom Visle.pravcem Kentšin .karakterišu se slabo oblikovanim dlakama dlacne prekrivke. ali ukrštanje izmedu tih vrsta ne daje potomstvo. cija je dužina približna dužini paperjastih dlaka i iznosi 1. kao i bo::jih uslova odgajanja nastale su mnoge rase pitomih kunica.5 cm) ali mnogo gušcih dlaka (donjeg sloja) koje se zovu i paperjaste. U gnlpi krznastih rasa postoje normalnodlake i kratkodlake. U okviru posebnih rasa postoje mnoge vrste raznih boja. gra&i. Pripitomljavanje kunica pocelo je najverovatnije prvo u Španiji.u Evropi najviše u manastirima. kao 9 . tako. Na njih nailazimo i u brdima do 600 metara nadmorske visine. datiraju iz XI veka. nacina života. posebno u pogledu rasplodavanja.7-2. srednje velike i male. na primer. preneli tehniku uzgoja kunica u nova podrucja Rimskog Carstva. PODELA × KARAKTERISTIKE RASA KUNICA Zavisno od tipa dlacnog pokrivaca. Te rase se uglavnom medu sobom razlikuju po velicini. Na teritorij i Srednje Evrope. Tok()m vremena. Rimljani su. Divlji kunici su slicno gradeni kao i zecevi. O vecem kvalitetu krzna tih rasa odlucuje ravnomerno izrastao i gust donji sloj.8-2. Krzno je glatko. To se dešava zbog suviše velikih bioloških razlika izmedu tih životinja.2 cm. Rase sa srednje dugackom dlakom . Kratkodlake rase . obicno nazvanim »bodljaste«. te razlikujemo sledece rase: velike. u prometu kožama one se najcešce dele na dve grupe: bete i raznobojne.karakterišu se dlacnim pokrivacem koji se sastoji od relativno debelih i dugih (3.

Oni se. bolje podnose neodgovarajucu ishranu inepovoljnije uslove života nego kunici velikih rasa. Oni se odlikuju ranijim sazrevanjem.rase koje se uzgajaju amaterski. telesne mase od 3. . U novoj. Znacaj ove rase sada ne prelazi cisto amaterske okvire. Kunici nekih rasa u izvesnim uslovima mogu da se koriste i za laboratorijske eksperimente. ili tipovi kunica koji su posebno stvoreni za potrebe takve proizvodnje. vecom kolicinom mesa prilikom klanja i manjom potrošnjom hrane za vreme uzgoja. 10 . RASE KUNI CA ZA PROIZVODNJU MESA I KOŽA Ova grupa rasa obuhvata normalno dlake kunice sa podelom na srednje krupne. i krupne (preko 5 kg). Tacno je da se kunici krupnih rasa odlikuju vecim porastom.rase koje su uzgajaju zbog dlake. Svrstavanje pojedinih rasa u razlicite grupe prema nacinu uzgajanja proizilazi iz njihovih bioloških osobina.5-6 meseci.5 kg. Iz mnogih razloga za masovni uzgoj najpogodiji su kunici srednje krupne rase.podšišano i svojim izgledom podseca na pliš. S privredne tacke gledišta sve rase kunica delimo na tri osnovne grupe: - rase koje se uzgajaju zbog mesa i koža. znatno lakše uzgajaju. Najpoznatija od ovih rasa koja je rasprostranjena u mnogim zemljama jeste angorski beli ku~ nic. Znacaj ovih kunica je sve veci. ali mogu da se kolju tek posle 5. robnoj proizvodnji kunica sve cešce se gaje specijalno ukršteni mešanci. što prekomerno produžava vreme tovljenja.5-5. . Rasa sa dugom dlakom vunastog tipa - ka:rakterišu se dugim (5-15 cm i dužim) nežnim. dakle. Bolji su od kunica krupnih rasa i zbog gustog i svilastog dlacnog pokrivaca. Osim ovoga. Kada se kunici ovih rasa zakolju ranije (sa 3-4 meseca starosti) trup im je slabo razvijene muskulature i meso nije cenjeno u trgovini. vunastim dlakama koje su pogodne za predenje. Najpoznatija rasakratkodlakih kunica su reksovi: ova rasa ima dosta vrsta boja koje su analogne vrstama normalnodlakih kunica.

Uzgajajuci kunice velikih rasa. Za razliku od ovoga.5 kg. Ako ih slabo hranimo. gust i naleže uz telo.5-5.Dlacni pokrivac ovih životinja je potpuno beo. Ako zakljucimo da se kunici velikih rasa mogu uglavnom koristiti samo za tovljenje do klanja.8 kg. dobrom muskulaturom trupa i udova. malom glavom sa ušima dužine oko 14 cm j kratkim nogama. koji se odlikuju dobrim prilagodavanjem na okolinu i imaju dobre karakteristike u pogledu kolicine mesa i jednostavan uzgoj. kao osnovni vid masovnog uzgoja trebalo bi da se izaberu kunici srednje velikih rasa. a posebno obilata ishrana. boja dlacnog pokrivaca izabranih rasa koje ulgajamo nema bitnog znacaja. To izjednacava njihove šanse u konkurenciji sa kunicima šarenih rasa. svrsishodno je korišcenje kunica velikih rasa za ukrštanje sa kunicima srednje velikih rasa da bi se povecala telesna masa kunica za klanje. a 3 kg kad navrše tri i po meseca. 11 . SREDNJE VELIKE RASE Beli novozelandski kunic (slika 1). Masa odraslih ženki iznosi 4. godine u Kaliforniji (SAD) kao rezultat ukrštanja belog belgijskog orijaša sa zecom. U ovom slucaju odlucujuci faktor mora da bude upotrebna vrednost životinja.ima preko 60% mesa u odnosu na masu pre klanja. To su albino kunici koji se karakterišu valjkastom gradom tela. bice manje otporni na bolesti i imace poremecaje u razmnožavanju.za bela krzna ima i':a cilj da kompenzira veci trud koji ulaže uzgajivac brinuci o njihovoj cistoci. moramo imati u vidu da su za njihov uzgoj neophodni dobri uslovi. Nešto viša otkupna cena koja se dobija . tj. mladi dostignu težinu od 2 kg vec sa dva meseca života. odlike angorizma se samo sporadicno pojavljuju. Ovo se nadovezuje na aktuelnu politiku otkupa u kojoj se više traže teški kunici. Zahvaljujuci ovakvoj gradi kunici ove rase odlikuju se dobrim randmanom prilikom klanja . U sadašnjim uslovima iskorišcavanja koža. a uza sve ovo imaju i dobru muskulaturu. mase preko 2. brzo ce izgubiti osobine velikog rasta. Ova rasa je stvorena 1910.~. jer pojedu za 20% više hraniva nego kunici srednje velikih rasa. .

Slika 1. Ipak. a takode i hrana koja obiluje belance" "-. ovo je bitno oplemenjena rasa za koje su neophodni dobri uslovi uzgoja. Beli novozelandski kunic Slika 2. Crveni novozelandski kunic 12 IL . kako u cistoj rasi. tako i ukršteni s drugim rasama.Beli novozelandski kunici su dobri za proizvodnju mesa i smatra se da su najpogodniji za industrijski uzgoj za klanje.

a i koža je tanka. Zbog toga se u nepovoljnim uslovima gajenja kunici ove rase mogu pokazati kao manje pogodni i manje otporni prema bolestima nego neke primitivnije rase. Grada ovih životinja veoma je pogodna Slika 3. Beli kalifornijski kunic 13 /' 1- . a oci smede. Masa odrasle jedinke iznosi 4-4. Glava kunica je mala. uši tanke i kratke. a mladi od deset nedelja imaju oko 2-2. Crveni novozelandski kunici ranije sazrevaju i daju prilicno mesa kod klanja. Kunici ove rase. Telo je valjkastog oblika sa širokim i mišicavim zadnjim delom. Za kunice ove rase karakteristicna je veoma zbijena grada tela i izuzetno dobro razvijena muskulatura tela i udova.5 kg. svet1ija na trbuhu. Kunici su robusni i otporniji prema negativnim uticajima okoline nego kunici bele novozelandske rase. Crveni novozelandski kunic (slika 2).5 kg.2 kg. Nastali su od tamošnjih kunica cija boja podseca na ridu lisicu. mada se prvo pojavio u Engleskoj kao mutant). isto kao i beli novozelandski. Beli kalifornijski kunic (slika 3). ali sa nešto dužim nogama nego kod belih novozelandskih kunica. poticu iz Kalifornije. unutrašnjoj strani nogu i donjoj strani repa. Ova rasa je nastala u SAD ukrštanjem tamošnjih kunica sa belim novozelandskim i himalajskim (koji se takode zove africki ili ruski. Odrasli kunici dosežu masu od oko 4. Boja je rdastožuta.'"- vinama. Uši su im uspravljene i srednje su dužine.

Osim dobrog mesa. Kunici ove rase imaju veoma veliki znacaj u industrijskoj proizvodnji kunica za klanje. 14 . Njihovo krzna je izrazito gusto. Oci su crvene. elasticno i svilasto. pa se od njega mogu napraviti vrlo efektne imitacije plemenitog krzna. Telesna masa odraslih jedinki iznosi 4-4. Imaju tipicnu albino boju sa ružicastim ocima i noktima krem boje. Ova rasa je stvorena 1902. Beli danski kunic (slika 4). dužine oko 12 cm. godine u Zoološkom vrstu u Kopenhagenu kao rezultat ukrštanja i selekcije tamošnjeg belog kunica sa belgijskim orijašem. Slika 4. mesecu života). kao i nežnim i kratkim nogama. malom. Kunici ove rase odlikuju se dežmekastim telom. ušima. izrazito je snažna i veoma rano doseže polnu zrelost (vec u 4. Boja kalifornijskog kuni ca je bela sa crnim mrljama na glavi (njuška).5 kg. Beli danski kunic Mladi dostižu težinu od 3 kg obicno za cetiri meseca. od ku~ica ove rase se dobijaju i vredna krzna.za vece korišcenje mesa kod klanja. šapama i repu (tip boje himalajskog kunica). neznatno krivonosom glavom sa kratkim ušima. Koriste se za ukrštanje sa drugim rasama da bi se kod dobijenih mešanaca povecao kvalitet mesa. Ova rasa je otporna prema negativnim uticajima okoline.

Plavi becki kunic Plavi becki kunic (slika 5). Oci i nokti su smedi. a u Danskoj je i poistovecena sa njima. U pogledu kolicine mesa ova rasa je veoma slicna belim novozelandskim kunicima. Boja dlacnog pokrivaca je u nijansama svetlije i tamnije srebrnaste. godine. godine kao rezultat ukrštanja belgijskog orijaša sa tamošnjim rasama.Kunici ove rase su veomaotporni prema negativnin1 uticajima okoline i vrlo su snažni. srednje dugacke uši sa zaobljenim vrhovima.5 kg. Ova rasa je poznata i pod nazivom »veliki srebrnjak« i »francuski srebrni« . Boja ovih kunica je jednolicna tamnocelicna sa plavim odsjajem. Imaju uspravne. uspravne. 1880. Ova rasa se odlikuje i dobrim zdravljem i robusnošcu. na glavi i nogama se po15 cl .. a odrasle jedinke dostižu masu od oko 4. Brzo odrastu. plave oci i tamne nokte. u okolini Beca. ponekad nešto svetlija na trbuhu i grudima. i stoga su pogodni z~ masovni uzgoj. Srebrni šampanjski kunic (slika 6). imaju dobru muskulaturu i veoma gusto krzno.5 kg. Dostiže masu od oko 4. Razlikuje se od njih nešto manjini dimenzijama. Karakteriše je dežmekasta grada tela. Glava i uši su iste boje kao i trup. Kunici ove rase imaju valjkastu gradu s dobro razvijenim prednjim delom tela. mesnate i srednje dugacke uši sa izrazito zaokrugljenim završecima. Slika 5. Dobar randman mesa i rano sazrevallje su raz" lozi što se rado koristi za ukrštanje s drugim rasama. Ova rasa je uzgojena u Austriji. stvorena je u Francuskoj u pokrajini Šampanja oko 1730.

na primer. a vrhovi su crni ili beli. a trbušni deo.. Ova osobina se može pojaviti u sprezi sa svakom osnovnom bojom kunica.5-5 kg.kod korena je tamnoplava. uši su uspravne. tako.. srebrnasto plave i srebrnasto žute kunice. Mlade jedinke ove rase u pocetku imaju tamnu boju dlaka. Utisak srebrnaste boje stvaraju beli završeci dlacne pokrivke na podlozi pepeljastoplavog paperjastog krzna.~ Slika 6. srednje dužine sa zaokrugljenim vrhovima. Ta boja podseca na cincilu (Chinchilla). Ovi kunici su otporni i snažni. koja se uzgaja na farmama u mnogim zemljama.. Grada tela ovih kunica je valjkasta. a oci i nokti tamnosmedi. godine kao nastavak oplemenjavanja malog cincile koji je donešen iz Francuske oko 1913. 16 c/ . . u sredini belosiva. Uši i rep su obrubljeni crnom bojom. Telesna masa odraslih životinja iznosi 4. srecemo srebrnasto crne. Srebrni šampanjski kunic javljuju tamnije nijanse. donji deo repa i unutrašnje strane nogu su bele ili plavobele boje. a srebrnastu boju pocinju da dobijaju tek posle 2 meseca. Veliki cincilasti kunic (slika 7). Opšta boja dlacnog pokrivaca je srebrnastosiva s tamnijim nijansama na ledima i repu. Boja dlake po dužini je razlicita . Ova rasa je stvorena u Engleskoj oko 1918. .

Beli becki kunic 2 Uzgoj kunica 17 . mada ima j populacija ove rase u kojima su kunici teški i oko 5 kg. Ova rasa nastala je mutacijom kuni ca koji su uzgajani u okolini Beca. Veliki cincilasti kunic Beli becki kunic (slika 8). ali je nežnije grade nego kod dru- Slika 8.Slika 7. godine. Tela kunica je valjkasto. Odrasle životinje su teške oko 4 kg. negde oko 190~.

U Eksperimentalnom zavodu (Poljske akademije nauka) u Popjelnju ova rasa je ukrštena sa belim belgijskim orijašem. dakle dobro je prilagodena tamošnjim uslovima uzgoja. 18 . Beli popjelnjanski kunic odlikuje se masivnijom gradom tela tako da u punoj zrelosti dostiže :masu od4. Uši su srednje dužine. Dlacni pokrivac je snež. taj kunic se odlikuje veoma ukusnim mesom. a sve više se gaje kunici bele danske rase. Za uzgoj belih beckih kunica su neophodni dobri uslovi. Sudeci po tvrdenjima uzgajivaca.5 kg. u pogledu razvijenosti muskulature i tempa rasta mladih zaostaju za drugim rasama iz ove grupe.gih srednje krupnih rasa. Oci su velike 'i tamnoplave. a dlaka elasticna. Po nekim odlikama telesne grade (glava. što je dalo novu rasu - be- lih popjelnjanskih kunica. noge) sve više lici na belog belgijskog orijaša. U poslednje vreme 'sve manje se gaje. Ova rasa nije pogodna za ukrštanje s albino rasama. Beli srednji poljski kunic sada možemo naci samo u Zootehnickom eksperimentalnom zavodu u Hoželovu kod Mjelca. Ova rasa je nastala u Poljskoj.5-5. Beli poljski srednji kunic (slika 9). uši.. Rad na genetskom jacanju ove rase još nije završen. nobeo. Rasno cistu populaciju belih poljskih srednjih kunica Slika 9. jer su mešanci crnb-bele boje i meso je slabijeg kvaliteta. Ipak. Kunici ove rase dostižu masu od oko 4 kg. mesnate i usp ravne sa izrazito zaokrugljenim krajevima. a nokti krem boje. .

otporna naca za Belgijski orijaš (slika 10).Druge srednje krupne rase. KRUPNE RASE :koja se cvrstom Dostiže ciglasta. Odrasle životinje su teške 4.5-5. godine. . masu od 4-4. kao i velika glava i i:nasivan skelet. Veliki beli buskat.. veliki buskat i žuckastosivi burgundski kunic. zatim ima bolju muskulaturu trupa i krace uši i noge. U Francuskoj se masovno uzgajaju zbog mesa. Odlikuje se veoma gradom tela i jakom muskulaturom trupa i nogu. i koje po svojim upotrebnim vrednostima uglavnom ne nadmašuju rase koje se vec uzgajaju. veoma mišicave noge srednje dužine. Osim prethodno navedenih. Ovu hsu karakterišu nabijena i cvrsta grada tela. koje zbog razlicitih faktora imaju manji znacaj za masovan uzgoj.5 kg. iz Belgije. Po kolicini mesa ovi kunici zauzimaju mesto izmedu srednje velikih i velikih rasa.5 kg. Boja dlacnog pokrivaca je sv-edoslicna boji crvenog novozelandskog kunica. Žuckastosivi burgundski kunici. U novoj tehnologiji produkcije kunici ove rase cesto su korišceni za ukrštanje s lakšim kunicima srednje velikih rasa. To je otporna i bujna rasa. Odlikuju se najvecim dimenzijama od svih poznatih rasa. 2' 19 . U Belgiji se ova rasa uzgaja u cistoj krvi a takode se koristi za ukrštanje s drugim srednje velikim rasama u cilju dobijanja mešanaca za produkciju mesa. Ovo je i robustna rasa koja se koristi za stvaranje mešaindustrijski uzgoj. Ovi kunici vode poreklo iz Belgije (Flandrija). Njihova silueta je manje izdužena nego rase od koje je potekla. To je albino rasa (slicno kao i termondska rasa) stvorena u Francuskoj ukrštanjem belgijskih brijaša sa srebrnim šampanjskim iangora kunicima. gde su bili poznati još oko 1825. To su beli termondski kunic. zbog mesa dosta gaji i u Italiji. postoje i druge rase ovog tipa kunica. Beli termondski kunici: su p1\71iput preneti u Po~jsku (u Zootehnicki eksperimentalni zavod u Hoželovu) 1977. gde su stvoreni selekcijom belih belgijskih orijaša.5-5. Od ovih rasa pažnju zaslužuju one koje se u poslednje vreme preporucuju za gajenje. skracene uši. To su lokalne rase koje uzgajaju u razlicitim zemljama. Masa odraslih jedinki iznosi 4. To je francuska rasa.5 kg.

na primer. Belgijski orijaš Za stvaranje rasa kunica za klanje mogu se ukrštati beli belgijski orijaš sa srednje velikim albino rasama. a pri vrhu crna ili bela. tj. smeda. blizu korena dlaka je pepeljastoplava. 17-19 cm). belim danskim. Boja ovih kunica može biti tamnosiva (boje kengura). crna i bela (albino). sa zaokrugljenim završecima dužine koja je jednaka dužini 1/4 tela (tj. Slika 10. a oci i nokti su im tamnosmedi. dužina tela od vrha nosa do korena repa je 70-72 cm.Ptosecna masa odrasle jedinke ove rase iznosi oko 7 kg. Uši su uspravne. Trbuh. u srednjem delu je smeda. donji deo repa i unutrašnje strane nogu su prljavobele boje. Tipicna boja je sivosmeda (zecija boja) sa delimicno obojenim dlakama. za razliku od srednje krupnih rasa. ali se za vreme uzgoja mora smanjiti intenzivnost razmnožavanja. mesnate. belim poljskim kao i belim kalifornijskim kunicem. Svi kunici ove rase u dobrim životnim uslovima (pogotovo uz obilatu ishranu) dovoljno su snažni i otporni prema bolestima. 20 - . železnosiva. belim novozelandskim. Kunici železnosive boje su mešanci nastali ukrštanjem jedinki zecije i crne boje.

zadnji deo širok.koja ipak ne zahvata donju usnu.5 kg. Vrh repa je jednolicno cm. nego produkt medurasnog ukrštanja za koje su korišcene lokalne rase s mrljama na dlacnom pokrivacu i beli belgijski orijaš. 21 . oci smede ili plavosive. a ipak se ne povezuje s pegom na obrazu. kao i crne uši zajedno s osnovom. uši su mu uspravne i duge oko 17 cm. U delu oko bedara nalazi se grupa od obicno 7-8 mrlja. švajcarski orijaš i drugi. Pegavi orijaš - primerak sa tipicnom bojom Grada tela je slicna gradi belgijskih orijaša. Figura im je izdužena. Tipican uzorak mrlje ove vrste predstavlja (kad je rec o crno-belom kunicu) uska (3--4 cm) neisprekidana crna pruga duž hrbata. Mrlje moraju biti iste boje i jasnih kontura. Zavisno od zemlje u kojoj su nastali. Slika 11. Ovo nije rasa u pravom znacenju te reci. a ima ih i na bocnom delu zadnjeg dela tela. razlikuju se nemacki pegavi orijaš. Postoji i vrsta sa plavkastim pegama.Pegavi orijaš (slika 11). s tim što dostižu masu od 5-6. zatim neisprekidana crna mrlja koja obuhvata oko. Osnovna boja dlacnog pokrivaca ovog kunica je cisto bela s crnim mrljama. crna pega na njušci u obliku raširenih leptirovih krila . Dužina tela iznosi 63-68 cm.

se koriste iskljucivo za klanje. Ovnoliki francuski kunic (slika 12). Odrasle jedinke dosežu masu od 6-6. Ovnoliki francuski i potkovasto oborene uši (mladi do nekoliko nedelja starosti imaju uspravne uši) du~ine ne manje od 36 cm i širine oko 10 cm. tj. i kunicima srednje krupnih rasa da bi se dobio veci prirast jedinki prvog pokolenja koje. U okviru rase postoje kunici sa više boja: železnosivi. cincilasti. kao i pe22 - . Ovakav raspored boje se ne prenosi verno s pokolenja na pokolenje. ovi kunici se koriste z~ ukrštanje sa albino rasama. smatraju se manom. Trup im je dosta kratak. boja dlacnog pokrivaca sivosmeda (zecija). da su iste na obe bocne strane. mesnate Slika 12. U masovnom uzgoju. Dobijanje jedinki s tipicnim rasporedom pega predstavlja za vecinu uzgajivaca glavni cilj odgajivackog rada. belgijskog orijaša i velikog normandskog kunica. Izvestan privredni znacaj (što manje-više zavisi od mode) imaju krzna ovih kunica jer su karakteristicno pegava. Gledano iz profila ovi kunici imaju glavu sa savijenim nosom. ali širok. oci i nokti su smedi.5 kg. godine. Potice od ovnolikog engleskog.Pege treba da su simetricno rasporedene. beli (albino). Ova rasa je odgojena u Francuskoj oko 1863. Sva odstupanja od opisanog rasporeda boje. s karakteristicnom zonainom obojenošcu dlake.

ti kunici su mešanci izmedu rasa. Broj takvih jedinki je ipak vrlo mali i u pogledu drugih osobina potpuno se razlikuje od roditeljske bele rase. NERASNI KUNlcI Pod ovim nazivom podrazumevamo sve normalno dlake kunice koji se uzgajaju zbog mesa i kože. smede. u razlicitim odsjajima sive boje. Do napretka u ovoj oblasti došlo je zbog toga što je u uzgoj ukljucena velika kolicina rasnih i tzv. To proizilazi iz cinjenice da je albinizam recesivna osobina. glave. što je posledica dominantnosti tog tipa boje nad drugim bojama. 23 "'"-- .jednostavno. što je cesto neidenticno s nijansama roditelja. dakle. leptiri). U populaciji nerasnih kunica dolazi do stalnih promena. Postoji takode veliki broj kunica crne boje. po srebrene. polurasnih kunica koji su dobijeni ukrštanjem bezrasnih sa rasnim kunicima. kunici koji su zbog loših životnih uslova i zbog odsustva selekcije izgubili neke osobine karakteristicne za rasne kunice . Osim ovoga povoljno je uticalo i poboljšanje životnih uslova (pogotovo ishrana). Belih kunica je relativno najmanje i pored toga što se svake godine po terenu raznosi veliki broj tih životinja. Još pre 10-15 godina kunici koji su prodavani bili su izrazito mali sa svakojakim karakteristikama zakržljalosti. crne i bele. Velika glava. obliku trupa. zatim bež.gavi (tzv. Sada je procenat takvih životinja vec mali. Vecinom su to kunici zecije boje s razlicitim intenzitetom pigmentacije. Karakteristicna je njegova uglavnom nežna grada. po dužini i korenu ušiju itd. uši i masivne kosti smanjuju randman mesa pri klanju.Beli francuski ovnoliki kunic manje je podoban za masovni uzgoj od bel'og belgijskog orijaša i slabije podnosi loše uticaje okoline. To su. a preovladuju životinje koje su teške preko 3 kg. od žutozecije do crnozecije. U daljem ukrštanju takvih mešanaca deo potomstva je beo. kao i slabu ishranu. a koji ipak ne odgovaraju tipu bilo koje rase i ne prenose verno svoje osobine s pokolenja na pokolenje. dakle ukrštanje takvih jedinki daje potomstvo u boji. Obicno je na više stotina pregledanih životinja teško naci makar neko like koje su identicne grade i boje. Razlikuju se po velicini.

zahvaljujuci prilagodavanju na mesne uslove. U krajnjoj liniji ti mužjaci se mogu dobiti zamenom na punktu otkupa kunica za klanje. pomiriti i sa uzgojem nerasnih kunica. U trenutku kad njegovi ženski potomci dostignu polnu zrelost (oko 3. Ovaj mužjak može da se drži samo do oplodenja ženki jedne generacije. tako što cemo poboljšavati uslove njihovog uzgoja i ukrštati ih s rasnim kunicima. 24 . Ipak. Ako se grupe kunica drže izolovano jedna od druge mogu se zamenjivati mužjaci.Uopšteno se smatra da bezrasni kunici. Razmnožavanje se mora povecavati iz godine u godinu. koje su manje probirIjive u ishrani (na pr. dobru muskulaturu) da bi linijom manjeg otpora mogli da se prilagode tim uslovima. ove kunice je neophodno neprestano oplemenjivati.. beli danski kunic). jer bi se oni degenerisali i cesto bili patuljastog uzrasta. Zbog toga u primitvnim sistemima uzgoja (na primer. U zootehnici se moramo pridržavati »celicnog« pravila da što je rasa životinja plemenitija (visokoprdduktivna) tim mora da ima bolje životne uslove. Poboljšavanje populacije mora se bazirati na ranijoj eliminaciji (do 3 meseca starosti) ili kastraciji nerasnih mužjaka i uvodenju u copor jednog ili više rasnih mužjaka. . Mužjake koji su potrebni za oplemenjivanje copora najbolje je kupovati u rasplod:p. rasni kunici koji su dugo odgajani u lošim uslovima gube vecinu svojih rasnih odlika (velicinu. I pored napora koji su preduzeti u našoj zemlji nece doci do naglog poboljšanja uslova masovnog uzgoja kunica. postaju otporniji na štetne uticaje okoline nego rasni kunici. Pri poboljšavanju populacije nerasnih kunica za rasplod ne treba koristiti mužjake iz sopstvene produkcije. Od tog pravila se ne može odstupati ni u slucaju gajenja kunica. Uspešnost uzgajivackog rada u smeru oplemenjivanja datog copora kunica. uzgoj u jaslama) ne postoji mogucnost da se bezrasni kunici zamene rasnim. Medutim. visokoproduktivnim kunicima. dakle.im ili reprodukcionim farmama. meri se proizvodnim rezultatima.5 meseca života) mora da bude zamenjen drugim mužjakom te iste rase.. brzinu rasta. Ovakav postupak se ponavlja sa svakom novom generacijom ženki. mora se ubrzavati tempo dozrevanja životinja za klanje i smanjiti procenat životinja sa izrazito negativnim upotrebnim osobinama. Treba se. Za ovo su najpogodnije srednje velike rase.

griva) i na nogama. Prvi tip se cesto zove i »amaterski« jer se takve ži25 . na obrazima (tzv. Dužina paparjastih dlaka (vune) iznosi do 15 cm i više. Angorski beli kunic god. Dlacni pokrivac belih angorskih kunica je mekan i svilast.sa pramenovima dugacke vune na ušima (tzv.RASE KUNICA ZA PROIZVODNJU DLAKE Angorski beli kunic (slika 13). kicanke). jer imaju više vune na 1 kg žive vage. Telesna masa ovih kunica dostiže 3-4.5 kg). Tip koji se danas uzgaja vodi poreklo iz Engleske gde se pojavio oko 1770. snežno bele je boje sa veoma izraženom kudravošcu vrlo gustih paperjastih dlaka. Ova dugodlaka rasa je nastala kao rezultat mutacije i poznata je još od pocetka 18 veka. Slika 13.5 kg (a nekada cak do 5 kg). U populaciji angorskih kunica razlikujemo dva tipa rase: jedan . na celu (tzv. Vlasi dlacnog pokrivaca su retke i ne uticu negativno na predivne karakteristike celog runa. Medu uzgajivacima prakticarima postoji mišljenje da su u pogledu vune izdašniji kunici manje mase (3-3. bakenbardi). Jedina rasa koja se masovno uzgaja zbog vlakana za predu (vune) jeste angorski beli kunic. i drugi .koji nema dugacke vune na tim mestima. Vlakna vune koja se dobija striženjem cetiri puta godišnje dugacka su samo 6 cm.

koja se razlikuje od drugih rasa. a u zemljama i 1000 g (Prim. smeda i druge. U populaciji angorskih kunica. RASE NORMALNODLAKIHKUNIcA Kunici ovih rasa po pravilu nemaju telesnu masu vecu od 3. kunici bez ovih vunastih izraštaja karakterišu se kao »upotrebni tip«. Za ovakav uzgoj treba dosta strucnog znanja. Godišnji prinos manji od 500 g po komadu je posledica grešaka u proizvodnji. RASE ZA AMA TERSKI UZGOJ U ovu grupu spadaju i normalnodlake i kratko dlake rase. više iz ljubavi nego zbog materijalne koristi. a može da predstavlja i odgovarajucu satisfakciju za uzgajivaca koji dokazuje svoje umece da stvori životinje koje dostižu visoke standarde date rase.. Pri racionalnoj tehnici uzgoja belih angorskih kunica. pored bele. javljaju se i sledece boje: siva. Kunici tih boja ipak nemaju veci privredni znacaj. autora). pomenucemo samo najpopularnije. godišnje se prosecno dobija 500-700 g vune po jednom kunicu!). koje su za amatere posebno važne. 1) U NDR-u se dobija 900 g od kunica. mada i te koristi pisu beznacajne. slabog kvaliteta životinja i loše ishrane.5 kg i ne gaje se zbrog proizvodnje mesa. Njih uglavnom uzgajaju amateri. Skracena dlaka na ušima. ili zbog originalne grade tela. plava. 26 Zapadne Evrope -- . votinje vrlo lepo predstavljaju na izložbama i revijama. Za masovni uzgoj preporucuje sa samo angorski beli kunic. Najcešci cilj ovakvog uzgoja jedobijanje krzna koje se odlikuje dobrim kvalitetom i upotrebljlvošcu hiko da se lako može preraditi u krznarske proizvode. jer se po pravilu odlikuju vecom kolicinom vune. Medu mnogobrojnim rasama koje spadaju u ovu grupu. Za razliku od njih. koja se obicno po kvalitetu svrstava u prvu klasu. glavi i nogama olakšava negovanje životinja i povecava upotrebnu vrednost jer se vuna manje prlja. i pri tom cemo obratiti pažnju na one njihove osobine. Ovi kunici se uzgajaju zbog originalne boje krzna.

u okviru rase postoje i plavi mrkožuckasti i smedi mrkožuckasti kunici. Glava i uši su takode dvobojni. U njihovom slucaju crne pege su manje. rasporedene su u obliku lanca duž trupa na liniji od bedara do ušiju stvarajuci izrazit kontrast boja. a ridenardžaste je na podbratku. Prednji deo kunica. vratnom delu. Kao rezultat ukrštanja ova boja se cesto pojavljuje i kod drugih rasa kuni ca. na. Težina kuni ca ponekad prelazi 3. Dlacni pokrivac je sjajan. ispod ramena. Cesto se pojavljuje i »mermerast« raspored boja. Krzno je tamnobronzane boje (s nijansama boje dima) i sa karakteristicnim mrkožuckastim mrljama. smede srebrnasta boja). Francuska). sa izraženim sjajem. Crni mrkožuckasti kunic ima potpuno crno krzno na lednom delu i bokovima. elasticnošcu svilastih dlaka. Kunici ove rase mogu biti i zecije-beli. Dlacni pokrivac je kratak i karakteristicne je crno-bele boje. Osim ovih.5 kg. Japanski ktmic (zovu ga i arlekino)." r l 'I S obzirom . najcešce se uzgajaju sledece rase~. u unutrašnjosti ušiju. pa zbog toga predstavlja vrlo dobru sirovinu za krznarske proizvode prirodne boje. potpuno beo. Ova rasa je francuskog porekla. pri cemu ga veci broj pruga cini atraktivnijim. Naziv potice od mesta gde je stvorena ova rasa (Hotot en Ange. od kojih se razlikuje samo rasporedom pega na bokovima. Od ove rase je nastala rasa pegavih orijaša. A)jaska. Dobijanje tipicnog rasporeda boje kod ovih kunica je veoma otežano zbog slabijeg prenošenja ove osobine na potomstvo.. Krno ovih kunica se odlikuje velikom gustinom. trbuh je sivo-beo. Dlacni pokrivac je prugasto žuta-crn. plavo-beli i železno-beli. Ova rasa kunica ima kratak. Havana. pa cak i kod srebrnastih i cincilastih kunica (na primer. u provinciji Calvados.na boju. Silueta ovih kunica je karakteristicna za ovu rasu koja se odlikuje velikom plodnošcu. oko ociju. mek i sjajanpotpuno crn (slicno krtici) dlacni pokrivac a paperjasti sloj krzna je plavo Holandski kunic. Beli hotet. sa uskim crnim 27 . dok je zadnja strana trupa crna (samo su zadnje šape bele do polovine). Ova rasa ima gusto i svilasto krzno. žuto-beli. na trbuhu. do polovine trupa je beo (ima samo crne uši i velike crne mrlje oko ociju). pegavi engleski kunic. na donjoj strani repa i unutrašnjim stranama nogu.

To je rasa za amaterski uzgoj. Telesna masa ovog kunica iznosi oko 3. Patuljasti kunic. Uši su duge. pegava (mrljasta). smedi. uspravne i vrlo dlakave. Kunici ove rase mogu imati razlicite boje: žuta. a noge su duge i mršave (prednje noge su duže od 20 cm). ali ih mali randman mesa prilikom klanja i usporen porast svrstavaju u amaterske rase. Izložio ga je uzgajivac Abbe Gillet i izazvao veliku senzaciju. Kratkodlaki kunici predstavljaju zajednicku grupu koju zovemo reksovi. a širina je 16 cm. pa su se zbog toga neki ostaci zadržali. Belgijski zecoliki kunic. Ovu rasu karakteriše grada tela slicna gradi zeca. Ovi kunici mogu biti i boje zeca.5 kg.. Živa meTa ovih kunica iznosi 1. ovi kunici se mogu svrstati takode i u grupu srednje krupnih. Ovnoliki engleski kunic. tako da jedinke koje se medusobno ukrštaju u nakotima daju samo deo potomstva sa tipicnom bojom.prstenom oko ociju. Ova rasa potice od kunica koji su imali jace pigmentirane pege.. Najcešce se uzgajaju beli kepeci (takode ih zovu i poljski) sa crvenim ili plavicastim prugama.. Karakteristicna osobina njihove grade su velike. plavi. Oni poticu od zajednickog pretkakoji se zvao kastoreks i koji se pojavio u Francuskoj oko 1919. S obzirom na to da dostižu masu 4-4.5 kg. pepeljasta. Pegavost kao osobina podlež.5 kg.5 kg. . Živa vaga odrasle jedinke je iznosila oko 3.25-1. crna.e stalnom širenju i slabljenju. Trup je vrlo izdužen. Ovaj kunic je prvi put prikazan na izložbi u Parizu 1924. Glava je izdužena. madagaskarska (crvenožuta sa crvenosmedom nijansom) . a vrat prilicno istaknut. godine kao mutant. nešto svetlijom na trbuhu. slicna koži dabra posle depilacije (odatle i njegov naziv Castor .dabar). linija trbuha se u luku podiže. oborene uši cija dužina (merena horizontalno od vrha jednog do vrha drugog) iznosi preko 70 cm. RASE KRATKODLAKIH KUNIcA (REKSOVI) Smooi reks (sHka 14). Medu amaterskim rasama neke se uzgajaju zbog originalne grade tela ili nekih drugih osobina po kojima se razlikuju od ostalih rasa kunica. tako da je bez28 . (boje kune) kao i boje holandskog kunica. Boja ovih kuni ca je crvenorida sa crnom nijansom. plava. godine. a njegova boja je bila kestenjastosmeda.

Za kratko vreme ova rasa je rasprostranjena u mnogim zemljama i na taj nacin su pocele . Muskulatura je manje razvijena.Slika 14. Ako je dlacni pokrivac kraci od paperjastih dlaka. Smedi reks malo momentaino postao poznat u citavom svetu. ali je dlacni pokrivac kraci (zaostao). 29 . Reksovi brkovi su zakržljali i dostižu oko polovine dužine brkova normalnodlakih kunica. Oni se karakterišu nežnijom konstitucijom u celini. Karakteristicna osobina reksova je krzno slicno plišu. Kvalitetan kunic treba da ima dlacni pokrivac za 1-2 mm duži od paperjastih dlaka. Brojcani odnos dlaka pokrivke i paperjastih je isti kao i kod normalnodlakih kunica. mada je njihovo meso me ko i ukusno.da se stvaraju kunici razlicitih boja. oko 1 : 20. Paperjaste dlake su normalne dužine (17-20 mm). jer to povecava elasticnost dlacnog pokrivaca i daje mu efektniji izgled. krzno dobija vunast izgled i zbog toga gubi estetsku i upotrebnu vrednost.ukrštanjem sa pojedinim normalnodlakim rasama . a dužina tih dlaka je približna dužini paperjastih dlaka. trup im je manje dežmekast i imaju izdužen vrat. tj. Telesna grada reksova se razlikuje od grade normalnodlakih kunica. njihova figura podseca na zeciju.

Na. prosecne mase 3. lasicasti koji imaju boju kao kalifornijskikunic). u SAD) pocelo ponovo hl'i:eresovanje za ovu vrstu sirovina. beli i žuti (žuckastosivi bur- - gundski) . 'Pocetku su reksovi smatrani za veliko otkrice. u zavisnos~i od non:nalnodlakih rasa sa kojima su ukrštani: - Prosecne mase 4 .prugaste (japanski kunic) i druge. . 30 . i vrednost njihovog krzna je opala (plišast izgled krzna) u trenutku kada su kože normalnodlakih kunica u industriji pocele da bivaju mehanicki depilovane. Tek je poslednjih godina (1978) na svetskom tržištu krzna (npr.Eo telesnoj masi reksO1re delimo na tri grupe. jer su manji randman mesa. nego i u privredno znacajnijim kolicinama. posrebreni.' Osim toga. kunasti i himalajski (tzv. prosecne mase 3 kg: mrkožuckasti. Kaokuriozitet amateri uzgajaju' i pegave reksove (mrljaste). kg: cincilastL (cinreks). Možda ce zbog potražnje za krznom reksova poceti da ih gaje ne samo amaterski. bolji i'u~lovi gaje1}ja i slabija plodnost doveli do toga da oni ne mogu da konkurišu normalnodlakim rasama.5 kg: smedi (kastoreks i havanareks) i crni. plavi (plavi bec- ki).- . ali su postepeno izgubili znacaj.

U toku mnogih godina formiralesu se razlicite tehnike uzgoja kunica.uzgoj u kavezima na otvorenom prostoru uzgoj u zatvorenim i nezagrevanim prostorijama .k~ nice koji slobodno skacu po povrtnjacima i okucnicama. Na ovaj nacin su u bilo koje vreme mogli da dodu do potrebnih kolicina jestivog mesa.uzgoj u zagrevanim prostorijama. Taj sistem uzgoja je prenet u mnoge zemlje zapadne. i u kojima je olakšano njihovo klanje i uzgajivacki ra. - POLU SLOBODNI UZGOJ Ovo je najstariji nacin uzgoja kunica. još i sada se može naici na.d. i centralne Evrope. kao tzv.TEHNIKA UZGOJA KUNICA ~ Za uzgoj kunica k~1. loših klimatskih uslova. Naziv »leporaria« oznacavao je specijalno odredene i zidom ogradene prostrane terene na kojima su u pocetku držali zeceve. Medu najvažnije od njih možemo nabrojati: .poluslobodan uzgoj . baštenski' uzgoj. 31 L .O domacih životinja neophodne su odgovarajuce prostorije koje im obezbeduju zaštitu od 'prirodnih neprijatelja.tstavljali na manastirskim dobrima.uzgoj u objektima gazdinstva . . a kasnije kunice. Kroz citav srednji vek ovaj uzgoj su n. Njegovi ostaci sacuvali su se i do danas. Na neki:tn poljoprivrednim dobrima. Iz istorijskih zapisa proizilazi da su tako gajili kunice još u starom Rimu. Uvece ih isteruju odatle i zatvaraju.

... daske dezavarena sa okcima Nosece letve 1.U sadašnje vreme ovaj stari..Finska). Zatvaranje kunica na odredenom terenu. - 32 . Tj1ider .j. 5. do- r I ?[SI I ~ I ~'~~. .0 x 3. mreža mestimicno velicine 4 x 4 ili 5 x 5 cm. grada skrovišta se koristi za sistem ispaše kunica. Kavez koji cm. '\--1 bljine . - Slika 16.. ekstenzivni sistem uzgoja kuni ca nije moguce nastaviti. iako je snabdeven pokrivenim skloništima.6 Slika 15. Kavezi za sistem ispaše kunica cesto se koriste u skandinavskim zemljama (farma O.3-1..' .2 cm.1.

Kunici se uzgajaju u objektima gazdinstva (obori.vodi u kratkom vremenu. koje sami kunici okrecu kada pojedu travu koja im je dostupna. da bi se mogli koristiti neophodno je da teren za ispašu bude potpuno ravan. Slika 17. pa cak i kokošinjci) zajedno sa drugim domacim životinjama. 3 Uzgoj kunica 33 --- . posebno u današnje vreme kada se hemijska sredstva višestruko upotrebljavaju. staje. štale. da bi se mogli koristiti. kao što su pokazali brojni eksperimenti. podivlja i predstavlja pravu napast za useve. Praktikuju se tri varijante ovog sistema uzgoja: ispod jasala. do uništenja stada bolestima i štetocinama. Slicne posledice se mogu ocekivati i u ogradenom uzgajalištu. u sanducima i na policama. koji se bazira na tome da se kavezi od metalne mreže postave na zelene terene i da se premeštaju po potrebi kad životinjepojedu hranu koja im je dostupna (slike 15 i 16). dakle velikom koncentracijom zaraza i parazita na malom prostoru. Kavez za ispašu (masovno se koristi u Francuskoj). koji sami kunici okrecu kada pojedu travu koja im je dostupna. sistem ispaše. neophodno je da teren sa ispašom bude potpuno ravan Praktican znacaj može da ima samo tzv. Treba uzeti u obzir i to da u ovom sistemu uzgoja dosta kunica beži van ograde. U Francuskoj su takode rasprostranjeni kavezi za ispašu valjkastog oblika (slika 17). UZGOJ U OBJEKTIMA GAZDINSTVA Ovo je sistem koji najviše koriste individualni poljoprivredni proizvodaci.

prostorije (obicno cošak) i unutra smesti specijalni sanduk cije je dno od cigala ili drvenih greda. Osim toga životinje su u velikoj meri izložene zaraznim bolestima i trovanjima (piju otpadnu tecnost) što cesto izaziva uginjavanje celog stada. Tu se kunici drže u slami. Ona se obicno pricvrsti na zid. 60-70 cm ispod platona. Za kuni ce je ovaj sistem uzgoja mnogo bolji nego uzgoj ispod jasala. koju treba dopunjavati i menjati. zasniva se na tome da se žicanom mrežom ogradi deo .. a takode su u kontaktu sa fekalijama i otpadnim materijama. objekata i da. Na ovakvu policu mogu da se smeste 2-3 ženke osnovnog stada i njihov nakot. bez kontrole. ako se kunici uzgajaju u ovakvim uslovima. Osim toga. on se smatra krajnje primitivnim. Pored toga. Ovakva polica je podeljena na nekoliko segmenata i sa prednje strane zatvorena letvama sa izbušenim rupama.. kune. psi.. tvorovi i lasice. cak degeneracije sledecih naraštaja.. Gnezde se ispod jasala ili u rupama koje sami iskopavaju. a hrane se uglavnom ostacima hrane koja ispadne iz jasala. Ovde je polica od dasaka širine 75 cm. Manji glodari lako dolaze do njih. pa se na taj nacin stvara neprestana opasnost po zdravlje kunica. jer ih prisustvo kunica pri~Ilaci. Uzgoj ispod jasala je najmanje racionalan. dovodi do kržljavosti. mada je i ovde teško da se životinjama obezbede odgovaraiuci sanitarni uslovi. mogu lako da izadu iz ovakvih . Pacovi uništavaju nakote kunica. posebno kod slabe ishrane. . Uzgajivac nema nikakvu mogucnost da kontroliše kunice. Najbitniji uslov da se ovom metodom uzgoja dobiju dobri rezultati jeste da se životinje 34 .. cesto se dešava da ih vece životinje zgaze ili stradaju kao žrtve grabljivaca. se razbeže po okolnim terenima ili da pobegnu u polje. i ako se povremeno ciste i dezinfikuju krecenjem. Uzgoj :na policama najmanje je rizican od svih opisanih nacina uzgoja u oborima. U savremenim objektima na gazdinstvu ne postoje mogucnosti da se naprave ovakve vrste sanduka. blago nagnuta i naslonjena na zid. Pomocu ovih polica bolje se koristi prostor u objektu. Razmnožavaju se na prirodan nacin. macke.. Ako je u palicama stalno suva slama. kao što su na primer. mogu da predstavljaju odgovarajuce mesto za uzgoj nevelikog copora koji se razmnožava u toku cele godine. Uzgoj u sanducima. što. Uzimajuci u obzir negativne osobine ovakvog uzgoja. Kunici se ovde drže na slami.

Najbitniji su vrsta i nacin izrade kaveza. jer obezbeduje rezultate. 35 ~ . a uz to je prakticniji i u poreracionalnim metodama najjeftiniji. i preporucuje se dobre proizvodne denju sa ostalim kao i gore opisani je najrasprostranjeniji za masovan uzgoj kunica. ili kraj zida nekog objekta. Slika 18. na suvom mestu s malo senke i treba da budu zaklonjeni od vetra.sistematski hrane i poje. Najbolje je da prednjom stranom budu okrenuti prema istoku. najcešce u bašti (slika 18). Kavezi postavljeni ljaju dobro rešenje u polusenci drveca predstavza osvetljenje kunica Kavezi sa kunicima postavljaju se na otvorenom prostoru. koji u svakom. da se njihovo parenje nadgleda. da se na policama odražava potrebna higijena. slucaju treba da obezbede osnovne us3. UZGOJ U KAVEZIMA NA OTVORENOM PROSTORU Ovaj sistem. kao i da bude obezbedena cirkulacija svežeg vazduha. Postoji mnogo konstrukcijskih rešenja kaveza za kunice. Takvo mesto se može naci u svakom domacinstvu.

koriste kavezi unificiranih dimenzija. U ovakav kavez mogu da stanu . U produkciji kunica ubrzanim sistemom uzgoja.ženka ili mužjak osnovnog copora. pa prostor u kavezu treba da je sa tri strane zašticen. Kunici su veoma oset1jivi na vlagu. pa konstrukcija kaveza treba da obezbedi kunicima suv prostor.love. zavisno od brojnosti copora). koje odgovaraju upravo ovim rasama. a vazdušna struja da dolazi samo s prednje strane. kao i da se napravi zaklon od atmosferskih padavina. Ako suncevi zraci neposredno padaju u kavez. da olakša pristup radi opsluživanja kunica.lpne rase Male rase' Sada se. Velicina kaveza se po pravilu odreduje prema vrsti kunica koje uzgajamo. cišcenje i dezinfekciju. Prosecno su za jednu ženku osnovnog copora potrebna 3 kaveza za uzgoj mladih i 1/3-1/10 kaveza za mužjaka (jedan mužjak na 3-10 ženki. jer su rezultati uzgoja tada bolji. jer ti cinioci nepovoljno uticu na kvalitet dlacnog pokrivaca životinja. cak je i poželjno da se na izvestan nacin ogranici direktni pristup svet1osti u kaveze. Za razliku od normalnog strujanja vazduha promaja je škodljiva. Konstrukcija i postavljanje kaveza treba da omoguce lako prodiranje svet1osti li unutrašnjost kaveza. Pre svega njihova konstrukcija mora da obezbeduje zaštitu kuni ca od grabljivica. to nije poželjno zato što može kod životinja iza~ zvati toplotni udar. uzimajuci u obzir masovno st uzgoja srednjih tasa i njihovih mešanaca. kao i da lepo izgledaju. kako se to vidi iz sledece tabele: Dimenzije Velicina kunica Krupni iangorski kunici širina cm 100 80 60 dubina cm 80 75 75 kaveza visina cm 60 50 40 Srednje' krl. Za velike rase su potrebniji veci kavezi nego za male i srednje. Unutrašnja površina zidova kaveza mora 36 -- .kada se drže pojedinacno . Na zdravstveno stanje kunica povoljno utice i protok vazduha u prostoriji gde se gaje. narocito za vreme toplih letnjih dana. Neophodno je da se obezbedi stalno oticanje mokrace. ili 4-5 mladih.

cešce se koriste otpaci dryeta. bacvi. Narocito je važno da su unutrašnje strane kaveza glatke kada se u njemu gaje angorski kunici. Za gradnju samostalnih. odvojenih kaveza obicno se koriste pristupacni i jeftiniji materijali. Otporniji su. nemoguca. ako na vecoj farmi ima kaveza velikih dimenzija.bi se pojedini delovi mogli zameniti po potrebi. Pre nego što se pocne s pravIjenjem kaveza potrebno je dobr:c. Ipak. popunjavanje praznina na podovima. da se kunici ne bi povredili i oštetili krzno. Ako su kavezi nedovoljno zašticeni od vetra. Nešto stariji kunici su vec otporni prema delovanju niskih temperatura. lepenke i komadici lepenki.>. komadi dasaka. 37 L . ova metoda je. Ip~k. Za vrata se koristi gotova žicana mreža. kratke daske. Važna je brižljivost u izradi.razmisliti o njihovoj konstrukciji uzimajuci u obzir kolicinu i kvalitet materijala kojim raspolažemo. i tome slicno. a osim toga daju zdravo i živahno potomstvo. treba ih pokriti asurama ili starim džakovima. Negativna posledica uzgoja u kavezima na otvorenom prostoru je ogranicavanje razmnožavanja kunica samo na sezonu izmedu proleca i jeseni.da bude glatka. . Uglavnom zahvaljujuci ovim prednostima. . Osim drveta potrebna je i bitumenska folija za pokrivanje krova. Neki uzgajivaci praktikuju i da u zimskom periodu kaveze sa kunicimaprenesu u zatvorene prostorije.. prema bolestima (posebno na katar disajnih organa). U tim uslovima se mogu dobiti najviše 4 nakota godišnje. kao što su. bez eksera ili iverice koja štrci. Navedeni nedostaci uzgoja kuni ca u zasebnim kavezima su ipak kompenzirani dobrim proizvodnim rezultatima zbog relativno niske cene kaveza i opreme. realno gledano. pa i materijali od starih sanduka. Osnovna grada je drvo. Treba t~žiti da ujednacimo sve konstrukcijske parametre da . dakle. ploce od iverice. taj nacin uzgoja se sada najviše preporucuje za masovan uzgoj kunica na malim farmama. a ponekad i za oblaganje zidova 'kaveza sa spoljne strane. Kunici koji se uzgajaju u uslovima slobodne cirkulacije vazduha bolje se prilag9davaju okolini. i ako u kavezima ima dosta suve prostirke od slame. a takode i estetika. dobro podnose i mrazeve od više stepeni ispod nule. jer mladi koji se radaju na temperaturama nižim od nule po pravilu uginu zbog mra-' za.

--,
Za nom i kaveza jalne i uzgoj na otvorenom prostoru koriste se kavezi u jedu više nivoa (spratova). Koji cemo od ova dva tipa primeniti, najviše zavisi od velicine farme i materigradevinske mogucnosti uzgajivaca.
Podignuti krov Šindra na daskama debljine 1,6
'3.8,61J:
~ .-.

~
(c !;21r.e

~ cl:>

Prednja strana ->1<-- 82 '-o
.,.,

64

AI.

c:c

I<>

:r

82

a -z Dvostruka podloga

~

.....-----

r-

3,8"6.3

1.3x}1 --IIUL

1Jl3.8K6',.} 2,\,9 .. . 66

J:14i(

.Presek osnove

Ai

.lJLigla b- z JednostruKa
podloga

Delimicno rupicasta (od mreže)

Šindra na daskama 9f~Ei Debljina 3,8X 6,3
c::, C'J

Daske deblJine 2.? Verzija sa nastr~šnicom Detalj brave Slika 19. Kavez za kunice u jednom nivou sa detaljima konstrukcije
38

-

dvodelni

....

Kavezi u jednom nivou su najlakši za gradnju i opsluživanje, ali za njih je potrebno više gradevinskog materijala, a zauzimaju i više mesta. Mogu se koristiti za uzgoj manjeg broja ženki i to kao pojedinacni ili jednodelni kavezi - ili blok kaveza - što znaci podeljeni na više delova, tj. stalno bocno spojeni, tako da cine niz od 2, 3 ili 4 odeljka (pregratka). Najcešce se zbog lakšeg prenosa prave kavezi iz dva dela (slika 19), koji u zavisnosti od lokacije mogu da se postave u jedan niz odgovarajuce dužine. Zbog lakšeg opsluživanja životinja ovi kavezi su postavljeni na nožice visoke

Slika 20. Kavezi za uzgoj mladih sa kosim krovom i podlogom od mreže

40-80 cm. Krov je napravljen od dasaka i pokriven bitumenskom folijom. Ako nema u blizini prirucnog magacina za hranu, može da posluži za te svrhe specijalno postavljena nastrešnica. Ako se u kavezima drži osnovno stado, onda kavezi moraju biti dovoljno cvrsti kao i višespratni kavezi. Podloga u kavezima ovog tipa može da bude jednostruka - prilagodena za sloj slame, ili, što je uputnije, dvostruka sa podmetacem od debele žice (tzv. rešetkom). I L

39

~

I
I

I I

U kavezima koji su namenjeni uzgoju mladih deo, podloge može da bude od dasaka, a deo od žicane mreže sa prosecnim okcima 20 X 20 mm i žicom koja je debela od 1,8-2,2 mm. Ovakvi kavezi po pravilu imaju malo podignute krovove (na šarkama) i koriste se uglavnom u letnjem periodu (slika 20). Kavezi u više nivoa - koriste se na vecim farmama, gde je više životinja na manjem prostoru. Ovo olakšava njihovo opsluživanje, što ima poseban znacaj, narocito zimi kad treba cistiti sneg. Osim ovoga olakšano je i skupljanje fekalija. Za gradnju više sp ratnih kaveza potrebno je manje materijala, ali on mora biti cvršci (daske, letve, grede). Ove
Šindra na daskama

debljine 1,6 3,SxG,3

'~Odvodna cev
,.

f
Oluk

Prednja strana

t
N

Cigla
"" q:,
0<: (JU

~india na daskama

~

~!
'13,8x8,3
....
I

/';3,,0,
88

~~~~

.
Slika

~

co.,

68

"164' ~14 ~ "'(I

~2
kaveza

Presek osnove 21. Konstrukcija

~~ ~f2
li dva nivoa

odeljka 40

-

sa cetiri

--

r
I

Šindra na daskama deblj;ine 1,6

lqS t--

n
~I
<l;>:r~I

15
<OJ'

Poklopac

~
"

Presek A-A
328.2

~. I ;" I--J

Rezervoar

ul
;N Q) .... E
<ti ~ (I) <ti

od letvica

80 r-

~I~ '"
""'" ." Pre§ek osnove
""'

«>" .

o

~"J

_illT:~rt
~
42.3,8r 5 .t1 ' 1 ,5 f

;.1-

~t
<at-

r

Detalj ugla

Detalj pregradnog zida
kaveza

Detalj spoja "Bc

Slika 22. Konstrukcija I'

u tri nivoa

41

L

kaveze treba praviti sa vecom preciznošcu i brižljivo. Gornji i zadnji zid prave se od dasaka koje se sastavljaju pomocu žleba. Krov se pokriva šindrom, a sa prednje strane treba da ima ispust širine 50-60 cm, koji unutrašnjost kaveza. štiti od sunca i padavina. Kavezi se postavljaju na stubove visoke 15-20 cm, i to na betonsku podlogu ili cigle. Tamo gde postoji opasnost da se kavezi prevrnu (velika visina uz relativno uzak temelj), oni se trajno postavljaju na grede (6 X 8 cm), koje se pricvršcuju na betonske stubove (70 cm ukopane u zemlju) kotvastim zavrtnjima 14-16 mm debljine. Ovi kavezi mogu da imaju dva ili tri nivoa (sprata). Svaki od njih se deli na 2, 3 ili 4 odeljka, što prema broju nivoa daje 4 do 12 odeljaka u jednom kavezu. Kavezi u dva nivoa (slicno kao i kavezi u jednom nivou) takode mogu da budu napravljeni s nastrešnicom. Konstrukcija ovih kaveza prikazana je na slikama 21 i 22. Višespratni kavezi moraju da imaju dvostruku podlogu, tj. podlogu u dva nivoa (slika 23). Donji deo je napravljen od dasaka i pokriven šindrom, da bi mokraca isticala izvan kaveza, a ne na životinje koje se nalaze na nižim nivoima. Podloga mora da ima mali nagib u pravcu oluka koji odvodi mokracu. Ovaj nagib se može napraviti pomocu odgovarajuce konstrukcije podloge ili naginjanjem citavog kaveza u smeru u kome otice mokraca za 3-4 cm. Ako se pod spoljnim ispustima ovakve podloge ne stavlja oluk, ispusti na svakom višem nivou moraju biti duži za 1-1,5 cm. Gornja podloga se sastoji od promenljive (pomicne) rešetke napravljene od letvica trapezastog izgleda, koje su na potpornu letvicu pricvršcene s razmakom 15 mm (slika 24), ili od mreže koja je razapeta na drveni ram (slika 23). Rešetka je postavljena iznad donje nepropusne podloge na oko 5-8 cm. Da bi se lakše vadila iz kaveza, posebno kada se to radi s prednje strane kaveza, potrebno je da bude iz dva dela. Takode je neophodno da se ima u rezervi nekoliko rešetki, da bi kada se jedna izvadi i kad se kavez ocisti, mogla staviti odmah druga cista i suva. Primenjujuci mrežaste podloge u zasebnim kavezima, moramo povesti racuna o tome da za vreme velikih mrazeva može doci do smrzavanja nogu kunica. Da do toga ne bi došlo, za vreme zimskog perioda mreže moraju biti pokrivene komadima dasaka ili debelim slojem slame. Ove podloge su neophodne za uzgoj angorskih kunica, kao i za krup42

~

' ~ I~.l'~ 75 co ~ t() .umetnute Ispod - C . """ b - Presek osnove gornje...1kavezima t ~~~~iIP . donje J... 75 5 <'-J ~ ~ A <N' "'"' ~. ~---~ I .8ON c-i. A :1...'E'J.f!. 'f.mrežaste podloge D.1dva nivoa 1.Presek A-At d-Presek B-B Slika 23.podloga -od mreže Donja podloga daske.. "'T' / 43 Il1o.- .--75-t') .'Q Presek osnove 75 -Q:I~ zatvorene podloge. Gornja.. Podloga 1.5 lUf .5'xS.

44 - cak i 'u navedenim primerima -- .2 mm. I I ! I I I ~l R .° I I I I c - ~ ~ R as :.3 I I "q- . 2. sa okcima ne vecim od 20 X 20 mm.korišcenjem slame ili time što cemo na dno kaveza postaviti tanke daske (30 X 20 cm).-Presek osnove AI - Presek A-A . .315 --.5.9"6. t Slika . Nagnjecenja nogu se pojavljuju i pri upotrebi drvene rešetke. Nacin ne rase koje su zbog svoje manje pokretljivosti i vece telesnemase sklone riagnjecenju nogu. IlT 1 AI . na koje'kunici rado sedaju.8-2. -Mreža koja se koristi za podlogu mora da bude napravljena 'od žice debljine 1. 80 75 7'...\.. U ovu svrhu najbolje je koristiti mestimicno zavarenu mrežu pocinkovanu termickom metodom.."' . Q ..=-i4 -'< P~~51~~Lewa45X5 -oblik izrade b -Detalj i prlcvršcivanje letvl rešetke za podlogu vica li kavezima od drvenih let- 24. Negativne osobine mreže se ipak mogu smanjiti' ..51f f1ti 1. c-j- I "5~ <::> ..

ljene su od dasaka i pokrivene su pocinkovanim limom ili šindrom). Ako ka45 . mada je ipak nemoguce da slamu sasvim izbacimo iz procesa gajenja kunica. kunicima može da smeta promaja nastala otvaranjem poklopca na zadnjoj strani kaveza (jer je neophodno da se kapak drži samo pritvoren zbog oticanja mokrace). Ako se kavezi postavljaju na vetrovitom mestu. U istraživanjima obavljenim u Cehoslovackoj (E.r U kavezima koji su se nekad pravili. Ove tvrdnje moramo uzeti u obzir. obicno su upotrebljavane pojedinacne. Ovakav tip kaveza je ipak napušten. sanitarni uslovi su lošiji nego tamo gde se kao podloga koristi rešetka. Klimens) utvrdeno je da je kokcidioze kod kunica koji su držani na rešetkastoj podlozi bilo 28'iJ/omanje nego kod kunica koji se uzgajaju u kavezima bez takve podloge. zatvorene podloge od tankih (3. Slika 25.5-5 cm) ploca armiranog betona koje su pokrivane slojem slame (takve podloge se takode mogu sresti u kavezima .naprav. Rešetka se stavlja i vadi kroz otvor cem' na zadnjoj strani kaveza sa poklop- Rešetka se vadi i fekalije uklanjaju kroz vratašca ili kroz otvor koji se zatvara poklopcem na zadnjoj' strani kaveza (slika 25). Smatra se da i kad se slama uklanja pre nego što se potpuno nakvasi.

Razmeštaj ~ i J odvodnih oluka unutar kaveza 46 .1 II -jA---J :! II II II II Vedro za mokracu pokriveno cvrstim poklopcem od dasaka Oluk....8 lA Presek osnove kaveza Rešetka od mreže Bocna letva~ Ucvršcivanje gitom cevi koja spaja oluk i odvodnu cev Oluk Odvodna cev 0 0..6 mm Odvodna cev što odvodi mokra6u u sifonski sud Sifonska posuda lod !ima) obešena na ivicu vedra .. Vedro Cigla Donja podloga pokrivena.. ~ r. Ovaj nacin opremanja kaveza je komplikovaniji. ali ponekad može biti odlucujuci da li ce neko uopšte gajiti kunice ili nece. šindrom ~ savijenom na bocne letvice Pre!ivanje Tresat I Presek A-A Slika 26.4 Pažnja: oluci i odvodne cevi su od pocinkovanog lima debljine 0. tada se praktikuje da se naprave oluci za oticanje mokrace unutar kaveza (slika 26). .vezi treba da budu postavljeni uza zid zgrade (nemogucno je prici zadnjoj strani).

Zbog toga. Ovaj drugi nacin se bazira na naspramnom postavljanju kaveza (jedan preko puta drugog) i njihovom poveziva. koja obezbeduje da mladi ne ispadnu napolje (tzv.lju drvene elemente kaveza. za izradu rešetke korišcena žica tipa »puž«. ili se kavezi postavljaju u obliku paviljona (slika 28). U tu svrhu bocne zidove i zadnju stranu pravimo od dasaka sa šavom.5 cm štrcati iznad unutrašnje ivice letvica na koje je zakacena mreža. Uzduž vrata. moraju da budu zaklonjene s gornje strane.nju pokretnim krovom sa otvorima za ventilaciju koji se u toku zime pokrivaju prozracnom folijom. Osim ovoga.ovo ipak kvari izgled kaveza. U kavezu ne smeju da štrce iverica. To cemo ostvariti na taj nacin što cemo zakucati jednu usku dašcicu koja ce 0. Svi drveni elementi koji se nalaze u kavezu moraju da budu izglacani da bi se olakšalo cišcenje i dezinfekcija. Hodnik izmedu dva reda kaveza zatvaramo cvrstim vratima. prag). Kavez mora da bude udoban i glatkih zidova. a iznad njih se napravi krov (slika 27).r a pri tom ikavezi lepše izgledaju. Bravu na vratancima potrebno je zaštiti da je ne bi otvarali kunici ili njihovi neprijatelji (na primer psi). Jedna od tih vrsta brava prikazana je na slici 19. Na vratašca kaveza se stavlja žicana mreža sa okcima 20 X 20 mm (ili 15 X 15 u slucaju opasnosti od lasica). ekseri i žice. za njihovu izradu koristimo drvo impregnirano ksilamitom ili karbolineumom. ako je. Da bi se smanjio broj brava (najcešce onda kad je neophodno stavljanje katanca) . prave se zajednicka vrata za citav vertikaIni segment (tj. mre47 L . na primer. iznad same podloge ucvršcuje se daska širine oko 10 cm. onda njene ivice. pa ih u tome sprecavamo davanjem tvrde hrane. Pošto su kunici osetljivi na sve oštre mirise. U velikim kunicarnicima postavljaju se kavezi u tri nivoa u dugom nizu u obliku potkovice. površinu sa kojom su životinje u kontaktu treba obavezno premazati 2% rastvorom bakarnog sulfata sa dodatkom kreca da bismo je duže zaštitili od kunica (kunici grickc. možemo ih smestiti u impregnirane kaveze tek pošto mirisi potpuno išceznu. a ponekad se spoljašnja strana kaveza presvuce šindrom ili plocom od filca premazanom impregniranim lakom . kad je vec postavimo na ram. Da bi se povecala trajnost kaveza. zajednicka za sve nivoe kaveza). kao što su seno i grancice drveta).

Slika 27.r žom ili rešetkom. Ova oprema mora da bude funkcionalna i podesna za vadenje. U tom slucaju moramo ih (a takode i hranilicu) iz higijenskih razloga odozgo pokriti pokretnim poklopcem (slika 29). pojila i kutije za gnezdo. jer bi ih kunici brzo izgrizli. Najbolje je da se one naprave od žice profila 4 mm. cišcenje i dezinfekciju. Kavezi za kunice postavljeni u nizu pod krovom (farma ZZD Hoželov kod MjeIca) 48 . hranilice. koju treba uglaviti pod pravim uglom u metaini okvir na svaka 2. pa pri ovakvom razmaku žica mladunci ne mogu kroz lestvice da izadu napolje. jer u slucaju pojave zaraznih bolesti. bez obzira na vremenske prilike. tako da istovremeno predstavljaju i vratašca. olakšano je njihovo prenošenje. Možemo ih smestiti unutar kaveza ili na prednju stranu kaveza sa spoljne strane. Lestvice pomažu da se ne razvlace seno i zelena hraniva koji se daju životinjama.5 cm (slika 30).all . Lestvice ne treba praviti od drveta. Kod nekih tipova kaveza lestvice mogu da vrše ulogu pregrade izmedu kaveza. što ipak nije uputno iz higijenskih razloga. Unutrašnja oprema kaveza sastoji se od lestvica za seno i zeleniš. Opsluživanje kunica pri ovakvom rasporedu kaveza je uredno.

meka i kašasta hraniva. pa cak i obicne kaIje\Te plocice okrenute unutrašnjom stranom na gore. Ako kunice hranimo zrnevljem ili industrijskom granuliranom mešavinom. Kavezi za kunice u tri nivoa postavljeni niza (tip paviljona) u dva I I I I I Hranilice za sipka. a zatim dobro isprati. Prakticne su'korit:fste" hrarri1icenapravljene od pocinkovanog lima i pricvršcene uza zid. neophodne su poluautomatske hranilice koje se pune svakih nekoliko dana zavisno od toga koliko kunici pojedu tog hraniva. Plocice su' ipak vrlo porozne i u odredenim yremenskim razmacima moraju se iskuvati u 2% rastvorukamene sode. . U ovu svrhu najcešce se koriste posude od de~lje keramike ili livenog gvožda. Hranilice za mladunce moraju 4 Uzgoj kunica 49 I I L . najbolje na visini gornje ivice 10-12 cm iznad podloge (slika 31).Slika 28. moraju da budu glatke sa unutrašnje strane. Hranilice treba da su tako ucvršcene da životinje ne mogu da ih pomere. j pri tom dovoljno stabilne da životinje ne bi mogle da ih prevrcu i premeštaju s mesta na mesto.

koje istovremeno predstavljaju i vrata 50 .: ojacanje ilipodmetac Ž.icana mreža 1.5 X 1.oklopac-krov x ul <IS >N c]) ~ 80 b - Lestvice ucvršcene sa prednje strane kaveza koje imaju funkciju vratanca Slika 29..N "o o ul c]) (.) ¿ó ŽicJna vratanca koja zauzimaju citavu prednju stranu kaveza Žice 0 0.4 svakih 2....5 ~ ¢ ¢ òò ¬ éê ö ¢¬ !-V//l~r:m: êê èð ÛùÖî×¢ #>1. .ugradena lestvice na prednjoj strani kaveza... b .1 + .5 P.Ugaono <N c:-. Konstrukcija vratašca u kavezu za kunice: a žicana vratašca koja obuhvataju celu prednju stranu kaveza.

Lestvice za seno i ze1enu hranu koje se stavljaju unutar kaveza ~ Je. B .da budu specijalne konstrukcije.koritasta za hranjenje mladunaca lako svarljivom hranom 4* I 51 L .koritasta sa obezbedenjem da je kuIti.poluautomatska za zrna i granulat. C .4i ne prevrnu. Hranilice za kunice od pocinkovanog lima kpje se ucvršcuju unutar kaveza: A . Slika 30. Napravi se korito širine 8 cm sa pokretnim žicanim umetkom u obliku o ~! <') $-40 J. !:4) 't- A B c Slika 31. jer treba spreciti da hranu koja je njima namenjena jede njihova majka.

.sa obezbedenjem od izbacivanja hrane od strane kunica Slika"':33. 100mm 1- cl:! " Slika 32. .lestvica. sa' lucno savijenim preckama na svaka 3. Ovakvahranilica stavlja se neposredno na dna kaveza. Loncd od pola ..pricvršceno u kavezu vrlo dobro služi kao pojilica 52 . litra ..obicne (poprecnipresek)~ 'B.. Bitno je da ivice hranilice budu glatke i nagnute prema unutra..5 cm.5-4. Poluautomatske hranilice za pricvršciyanje sa spoljne strane: A . . .

0.6 slik'a. a s 0 0.5 -.. !b53 ~ . . Ucyršcena flaša spoljne strane kaveza - pojilica ilestvice . za sen<:>.3 cevcica 0 0. Nacin ucvršcivanja: pojilice a - lonceta flaše':pojilice.Slika 34. 35.

.. Kutija za gnezdo - Slika 39. Gumica koja sp..recava prekomerni dotok vode Pojilo Rezervoar vode - Vodice plovka il b Slika 36.što sprecava da životinje hranu vade napolje. Automatsko pojilo plovkom (poprecni presek) . Mrežasti kavezi u tri nivoa sa nepropustljivim krovovima i umetnutim kutijama za gnezda .cuclom: a . a u kavezima za uzgoj mladih dužine 28-30 cm. b . 54 J.koriste se za uzgoj u zatvorenim prostorijama za vreme kocenja i uzgoja mladih . U kavezima za osnovno stado instaliraju se hranilice dužine 14-15 cm. . Slika 37. Automatsko pojilo za kJUnice sa .spoljašnji izgled.uzdužni presek 15' ~117 Slika 38.

pomocu obruca od celicne trake prikazan je na slici 35. a za srednje krupne rase kutije dimenzija 45 X 35 X 30. ali tako da cevcica unutar flaše ne štrci iz zapušaca. U inostranstvu se koriste kavezi sa kutijama za gnezda koja se umecu kroz specijalni otvor na prednjoj strani (slika 39). Ulazni otvor mora se nalaziti na visini od 8-10 cm od dna što sprecava da mladi pre vremena napuste gnezdo. a širina ulaznog otvora 22-25 cm. jer tada kunici ulaze u vodu ili vrše nuždu u njoj. visina 35 cm. poluautomatske hranilice mogu da se pricvrste spolja. Kada se kutija izvadi. tj. Pojilica u slobodno postavljenim kavezima se najlakše pravi od obicnog emajliranog lonceta pricvršcenog za ram vratašca (slika 33). i širine otvora 17-20 cm. tako što ce se u žici napraviti odgovarajuci otvor (slika 32). što vodu cini nepogodnom za pice i stvara opasnost od infekcije. Ipak. otvor se pokriva provizorno postavljenim komadom mreže.Ako je prednja strana kaveza nacinjena od mestimicno varene žice. industrijsku i poluindustrijsku proizvodnju. Ovakve pojilice znatno olakšavaju posao uzgajivaca i osiguravaju životinjama stalno svežu vodu. bolji su higijenski uslovi ako se za pojilicu koristi flaša (slika 34). Velicina kutije za gnezdo zavisi od rase koju uzgajamo. Nacin ucvršcivanja flaše-pojilice. Postoje i druga konstrukcijska rešenja za ovu vrstu pojila (slika 37). mada je u letnjem periodu to sasvim moguce. Ove kutije sa pomicnim kapkom prave se od tanjih dasaka ili filcanih ploca (slika 38). ili se ona može žicom i celicnom trakom pricvrstiti uza zid u uglu kaveza. Ne preporucuje se korišcenje keramickih pojilica sa niskim ivicama. Ovakva konstrukcija olakšava 55 . Pojilica se sastoji od flaše za mleko od jednog litra. Kutiju za gnezdo (nakot) stavljamo u kaveze oplodenih ženki da bi mogle u njima da izgrade gnezdo za potomstvo. širina 40 cm. Konstrukcija ovog pojila je prikazana na slici 36. Pomicni kapak omogucava kontrolisanje stanja nakota. uvuce staklena cevcica precnika 5-6 mm. u koju se kroz otvor napravljen u gumenom zapušacu. Za krupne rase koriste se kutije cija je dužina 50 cm. U odvojenim kavezima bolje je ne koristiti automatske pojilice. ali se ona teže nabavljaju i podesnija su za vece farme.

Ovaj otvor nocu treba zatvoriti. Projekt ovakvog objekta predstavljen je na slici 40. a druga bez otvora). koza. Treba obratiti pažnju na to da bude funkcionalan. takode i u baštama.pregled nakota i sve intervencije uzgajivaca. uzgoj pilica ili drugih životinja. ili s uzgajanjem svilenih buba. ne iskljucujuci ni ambare. a cesto se pravi od dva sloja. gradeni. voda od pranja i dezinfekcije). Ovakvi kunicarnici naj~ešce se prave od drvenih greda i dasaka. UZGOJ U ZATVORENIM NEZAGREJANIM PROSTORIJAMA Za ovaj nacin uzgoja kunica mogu se koristiti razlicite slobodne prostorije u domacinstvu.. u srednjem delu (pod otvorenom verandom) je deo za kaveze sa kunicima. a zimi 'II R /I I . na primer. patki. . Krov je pokriven šindrom. od kojih je donji od dasaka. kao i otvore za ventilaciju. pa ni tavane s dobrom termoizolacijom krova. treba napraviti septicku jamu. položaj betonske izolovane ploce. Korišcenjem ovakvih kutija visina kaveza za osnovno stado može se smanjiti na 40 cm. Ovakav objekat se može napraviti od cvrstog materijala ili drveta. na primer od kamena ili betona. Zidovi se izoliraju asurama ili oblažu šindrom. a prostorija u desnom krilu je predvidena za magacin. šupe. Ovakvi kunicarnici pružaju životinjama bolje uslove nego adaptirani objekti. u kojima se postavljaju kavezi... Objekat za skupljanje fekalija je postavljen uz otvor u zidu (40 x 40 cm) koji služi i za izbacivanje fekalija. može da bude celishodna gradnja posebnih objekata za uzgoj kunica. leti mrežom (zbog ventilacije). kao. U mnogim zemljama se grade specijalni objekti za kunice. U njegovom le~ vom krilu nalazi se prostorija za koke nosilje. a posebno na okucnicama u prigradskim naseljima. radionicu. Za uzgoj kunica nisu pogodni hladni i vlažni objekti. Pri njegovoj konstrukciji moramo uzeti u obzir toplotnu izolaciju zidova i krova. Ako ne postoji komunalna kanalizacija za odvodenje otpadnih voda (mokraca. 56 . U tom slucaju uzgoj kunica se po pravilu vezuje s uzgajanjem drugih životinja. U manjim poljoprivrednim domacinstvima. Kunicarnik ima prozore i dupla vrata (jedna rešetkasta ili mrežasta. ko košaka..

Objekat za uzgoj sitnijih domacih životinja 57 -- . . $Pojilo L Kokošinjac + ~1t Matko @ . a zimi obicna vrata.zasunom ili poklopcem.~ -- prednja Presek strana A-A Presek B-B J tOx10 ~I ~O o --.' Presek osnove Ii 00 Slika 40.~mmiifm~ V Toplotnaizolacija \Jm "o Magacin.j<.. I l' uu 81 ~IQ:r:t~z~a . radionica. 270 . I veranda pod kojom se nalaze kavezi s kunicima mora imati leti od mreže. pHicarnik itd. -t '. Ceo objekat i dvorište oko njega moraju biti ogradeni žicanom mrežom i živom ogradom.

koji se sastoji od cetiri daske i pokriven je krovom na dve vode (slika 41). Da bi se osi+ ".' . moraju se u kunicarniku napraviti bar dva ventilaciona otvora: jedan na donjem delu zida. To je potrebno kada velika razlika izmedu unutrašnjih i spoljašnjih temperatura može da izazove jaku promaju. koji se stvaraju prilikom razlaganja fekalija. zatim ugljen dioksid i drugi) nepovoljno utice na zdravlje životinja. obezbeden žicanom mrežom. Prilikom korišcenja ovakvog objekta za uzgoj više 'Vrsta životinja treba spreciti njihov medusobni kontakt.--.. Cirkulacija vazduha kod gravitacione ventilacije gurala stalna cirkulacija vazduha. jer neke zaraze i paraziti mogu se prenositi s jedne vrste uzgajanih životinja na drugu. I opsluživanje raznih vrsta životinja moramo potpuno razgraniciti.~ [ /~--- '" Slika 41. Smeštajuci kunicarnik u zatvorenu prostoriju posebnu pažnju treba obratiti na ventilaciju i osvetljenje. Sve to treba preduzimati u profilakticne svrhe. 58 - ~ . Oba otvora imaju zasune da bi se mogla regulisati cirkulacija vazduha. Vazduh u kome ima gas ova (amonijak i sumpor dioksid. U ovaj drugi se ugradi ventilacioni kanal. a drugi na krovu.. Brzina cirkulacije vazduha u blizini kaveza sa kunicima ne sme da bude veca od 30 cm/s.

m\f ucvrscuje pregibr .2x5x5' B se podiže il Pregrada <..." .2 2. ~ . ~ se diže ~ ~ A B ~ .k?ja ~.6' 2. Obad prednje ~ Ipregrade što 1.-a "i CN ~ sto .i l I I -=rrl l~tv~ .Betonska podloga ili ploca od cigli 59 L .90-100 Slika 42..o ~i c. Nacin izrade obora od drvenih letvica za uzgoj kunica u dubokoj slaroi .

Kunicarnik mora da bude svetao. 60 I --- . toku. Smeštena u obor ženka pravi gnezdo u slami. što znatno povecava broj uzgojenih jedinki..9-1 m koje se vertikalno ucvršcuju na svakih 2-2. a osjm tbga ni prilikom opsluživanja ne zahteva veliki trud. U tokli leta st'aklene prozore treba zameniti gustim mrežama. To je neka vrsta vratanaca koja se otvaraju ili podižu (mogu se i izvuci) i koja olakšavaju' ulaz u obor. Lestvice za seno ucvrste se na bocnom a pojilica i hranilica na prednjem pokretnom zidu. s tim da za vreme zimskog perioda u njih treba staviti drvene rešetke i pokriti ih slojem slame. tako da stvaraju plot. To omogucava dodatno osvetljavanje od jeseni do proleca u vecernjim i ranim jutarnjim casovima. predstavlja osnovni uslov za dobru plodnost kunica.5 cm.igle.70 cm. tipicni za kunicarnikekoji se greju. U nezagrevanom kunicarniku koristimo kaveze cija je konstrukcija slicna konstrukciji obicnih. najbolje rešenje u nezagrevanom. U ovom slucaju kavezi ne moraju imati krov niti nepropust1jive zidove. cele godine. . kunicarniku je korišcenje pregrada sa debelim slojemslame. Prozori treba da budu sa istocne ili južne strane. remljeni kunicarnik doista nece po\recati proizvodne mogucnosti životinja. kako kunici u njoj ne bi mogli da kopaju rupe. Tako op. Mogu se koristiti ikavezi kompletno napravljeni od žicane mreže. ali veoma olakšava rad uzgajivaca u periodu kada su nepovoljni meteorološki uslovi. Ipak.a. ' U kunicarniku se mora održavati potpuna cistoca. . Ovaj metod omogucava razmnožavanje životinja u. Uslov za gradenje ovakvih obora Je podloga od betona ili (. te na taj nacin obor postaje trajniji. Površina obora namenjena jednoj ženki i nj~nom nakotu do trenutka odvajanja iznosi 100 X 65 . Ovakvi obori (slika 42) prave se od drvenih letvica dužine 0. odvojenih sp ratnih kaveza. Taj sistem je posebno pogodan kada se poseduje veliki: kunicarnik. Najbolja je secena slama koja se dobija od biljaka sa tresetišta. Prostorija mora da ima elektricno osvetljenje. Produženje svetlosnog perioda (u trajanju izm~du 14-16 casova) na 24 casa.za to je najbolja betonska podloga jer se lako održava i dezinfikuje. Takode se može koristiti debela žica (6-8imm) koja se ucvrsti u drveni ram. U obore treba postaviti slamu u sloj u debljine 25-35 cm.

Objekti za uzgoj kunica moraju da budu izgradeni od materijala koji obezbeduje dobru toplotnu izolaciju. cigle i slicno. zatim od drveta. mehanizovanja nekih poslova. životinje ne bi pregrejale u debelom sloj u slame.d' majke. konstrukcija tavanice i krova mora da bude višeslojna i da predstavlja dobru toplotnu izolaciju (slika 43. dezinfikovali i postavili novi sloj slame. neop~ hodno je da se odozgo postave dve-tri tanje betonske ploce ng~kojima ce životinje vr1p rado. ZAGREJANIM PROSTORIJAMA Na ovaj nacin se po pravilu kunici uzgajaju samo u velikim industrijskim i poluindustrijskim farmama. ?lama se sklanja kada se mladi odvoje o. Ovaj sistem stvara mogucnost neprekidne proizvodnje (bez sezonskih prekida). To mogu da. a kocentracija štetnih gas ova i prašine u vazduhune sme 61 """- . 44. mogu da pojedu mlade kunice. Pravijenje ovakvih obora je najbolji nacin da se vec. povecava intehzitet njihovog razmnožavanja i olakšava održavanje higijene. 45). budu ploce sa više slojeva (npr. Pri tom ipak moramo da obratimo pažnju na obezbedenje prostorije dd". od eternita i staklene vune). U to isto.~ nezagrevane pr()st°rije iskoriste za uzgoj kunica. gde velika produkcija može da izdrži i opravda velike troškove gradenja i eksploatacije kunicarnika.pacova. Osim ovoga.pa'je neophodno da se u obol' postavi kutija za gnezdo. Toplota koja se stvara prilikom fermentacije debelog sloja slame dovoljna je da saCUva mlade cak i za vreme oštrih mrazeva. U toku leta. a osim toga olakšava ishranu i pojenje životinja. Ovaj produkcioni ciklus ponavlja se 4-'6 puta godišnje. neophodno je racionalno organizovati kunicarnike i u potpunosti se pridržavati tehnoloških pravila produkcionog procesa. koji. da se. Neophodno je da se relativna vlažnost vazduha u kunicarniku održava u granicama 50-70% (maksimalno do 80%). vreme (ili 1-2 nedelje ranije) ženka se ponovo pari i stavlja JI isti. betonskih blokova (siporeks). UZGO]: U ZATVORENIM. Da bi se ovi ciljevi ostvarili. ako udu u obol'. boraviti.oQor koji smo prethodno brižljivo ocistili.

Kunicarnik izgraden prema projektu inž. u njemu se nalaze kavezi s kunicima. . Jefti62 I ---il. Srednji deo je dugacak 42 m (proizvodna hala).l Slika 43. J.5-4. od toga je prednji deo dug 9 m (s nadgradnjom).0. Obnavljanje vazduha mora da bude intenzivnije leti nego zimi. a narocito ne amonijak. Tamo gde je to moguce sazgradi se sopstvena toplana ili se instalira elektricno zagrevanje. a obuhvata stambene prostorije (sprat) i prostorije gazdinstva (suteren). nedostatak apetita. Kunicarnik se zagreva tako što se prikljuci na mrežu centralnog grejanja.2 mg/I. pa se pomocu ventilatora topao vazduh usmerava u perforisane cevi obešene ispod tavanice duž kunicarnika (slika 46). amonijak . slinjenje kao posledicu nadražaja sluzokože i izrazite simptome trovanja. Obnavljanje vazduha treba da iznosi 3.0. a cirkulacija vazduha ne sme da bude veca od 30 cm/s. Ventilatore moramo tako izabrati i instalirati da tiho rade i da ne prouzrokuju vibracije zidova.02 mg/I. dok zadnji deo ima 9 m dužine i predviden je za magacin hrane (ne vidi se na fotografiji) da prelazi sledece vrednosti: ugljen dioksid . Da bi kunicarnici ispunjavali ove uslove moraju da budu opremljeni ventilatorima i pored prirodnog strujanja vazduha gravitacijom. Vžesnjevskog uÐekanovu Lesnom kraj Varšave.0. Ulazeci u kunicarnik ne sme se osetiti zadah.6 mg/m3. Velika koncentracija ovih gas ova izaziva kod kunica pospanost. Zgrada je dimenzija 60 x 12 m. a prašina .5 m3/h na 1 kg žive vage kunica. prašina niti bilo kakvi neprijatni mirisi.

Unutrašnjost proizvodne hale predstavljene na slici 44.Slika 44.3.35 m) u kome su pored zidova postavljena po dva reda kaveza za osnovno stado (ukupno 240 kaveza) . a bocna 2. koja je povezana sa stambeno-gazdinskim prostorijama 63 . Pogled na unutrašnjost proizvodne hale kunicarnika predstavljenog na slici 43 (visina u središtu je 4. dok se u sredini nalazi mesto za postavljanje (u dva dupla reda) 480 kaveza u JJJivoima za uzgoj mladih Slika 45.

../ 1...C za osnovno stado i 12-16.C. može izazvati uginuce novorodenih kunica od zime. odakle se topao vazduh mehanicki ubacuje u unutrašnjost objekta 64 . Strujanje vazduha pri korišcenju mehanickog kalorifera pomocu perforiranih cevi koje se protežu ce.. Ako je temperatura niža od !O.. a na temperaturi višoj od 25...niji nacin zagrevanja predstavljaju peci koje se lože tresetpm ili piljevinom (slika 47).C smanjuju se njihove aktivnosti i živahnost. ~J Slika 46. sa uredajem za zagrevanje dogradenim na prednji zid zgrade... Kunicarnik sagraden od »siporeks« ploca.C za mlade koji su predvideni za tov. lom dužinom kunicamika Slika 47. I ..-/ \ \ .. U kunicarniku po mogucstvu treba da vlada stalna temperatura u granicama 16-20...

Baterija kaveza u poluindustrijskom skom kunicarniku ili industrij- Slika 49. svrhe uzgoja životinja.Slika 48. Normirane dimenzije kaveza za kunice (sa pricvršcenom hranilicom) napravljenog od mestimicno zagrevane žice Nacin osvetljavanja kunicarnika zavisi od njegove velicine kao i od cilja. tj. kao i u objek5 Uzgoj kunica 65 "'-- . U manjim kunicarnicima na poluindustrijskim farmama.

. c . dovoljna je dnevna svetlost . Da bi se izbegla sezonska :pauza u rasplodavanju kunica u vreme jeseni. 220 J.1eca.smeštaj u tri nivoa (obicni) 66 Slika 1 .:tima za uzgoj osnovnog stada. 150 50.dopunjena veštackim osvetljenjem da bi se produžio dan.-. zime i pro. osvetljene samo sijalicama.Za tovljenje mladih sve cešce se koriste prostorije bez pro[zora. Razliciti nacini postavljanja I .smeštaj u dva nivoa (kaskadni).k 150 kaveza u kunicar- niku: a .smeštaj u jednom nivou (pljosnati). . u objektima za uzgoj osnovnog stada dan se produžava jna 16 casova dnevno.smeštaj u dva nivoa. a u prostorijama gde se uzgajaju mladi iu tom periodu dan treba da traje 14 casova. b . d . polulcaskadni ili »na falte«. II b J c rf.

Smeštaj kaveza s kunicima farmi u poluindustrijskoj U zgradama koje su osvetljene suncevom svetlošcu odnos površine prozora prema površini poda krece se u granicama 1: 16-1 : 18.5-4 W. U velikim kunicarnicima ne treba otvarati prozore jer to povecava rizik od oboljenja koja prenose insekti koji ulecu unutra. dubina 54 cm i visina 36 cm (slika 49). Dimenzije okca iznose 2 X 2 cm (dno kaveza) i 2 x 4 cm (bocni i gornji deo). Najbolje je neonsko osvetljenje. zatim na dva sp rata obicni i dvospratni kaskadni i polukaskadni (na falte) i u tri nivoa obicni (slika 50). Osvetljenje kunicarnika treba da bude što ravnomernije. Unutrašnja oprema u industrijskim i poluindustrijskim farmama. Kaveze možemo smestiti li jednom nivou. se sastoji od metainih regala na koje su postavljeni redovi kaveza. Normirane razmere kaveza iznose: širina 76 cm.8-2 mm. U prostorijama bez prozora na 1 m2 poda mora se staviti sijalica snage 1. Na taj nacin se posebno lako prenosi miksomatoza. kao i u dva nivoa kaskadno zbog najmanje površine isparavanja mokrace / i 5* 67 . Najbolje životne uslove pruža smeštaj u jednom nivou (slika Sl).Slika 51. koji su u celosti napravljeni od žicane mreže (slika 48). U tu svrhu se koristi mestimicno zagrevana i pocinkovana žicana mreža precnika 1.

i takve elemente kao što su: sklad sa okolinom i estetika kunicarnika i pratecih objekata. Individualni uzgoj u baštama. dotok pitke vode. Takode se koriste i cilindricni kavezi na tockicima za oplodavanje ženki. automatskim pojilicama (slika 37) i dašcicama koje sprecavaju nagnjecenje nogu kunica.nog stanja. Ipak. treba odvojiti posebne terene za uzgoj kunica i podsticati upravo taj nacin uzgoja. prevoza životinja. a u manjim farmama i za izvoženje otpadnih materija. ka de za dezinfekciju pribora. lopatice za odstranjivanje izmeta sa ploca ispod kaveza. obezbedenje od oštecenja koja bi mogle izazvati druge životinje. uzgajivac mora da uzme u obzir. 68 1 . gde god je moguce. Nedostatak ovakvog smeštaja je mala iskorišcenost površine zgrade. Kutije za gnezda su odozgo otvorene sa stranicama visokim 12 cm. U pogledu organizacije uzgoja bitno je da li ce on biti stalan ili povremeno Da li cemo kunice uzgajati individualno u baštama ili zajednicki u oredenom delu bašte. tim pre što su vocke vec izrasle i stvaraju hladovinu za zeceve. kao i obezbedenje protiv mogucne krade. UZGOJ KUNI CA U BAŠTI Navedeni nacini držanja kunica imaju univerzalni karakter. U bašti se kavezi mogu postaviti u jednom ili dva nivoa. Kaveze s kunicima je najbolje smestiti u vocnjaku. osim prilagodavanja uzgoja mogucnostima prehrambene baze (vidi odeljak »Hrana za kunice koji se uzgajaju u gradovima i prigradskim naseljima). pa ipak moramo posebno opisati uzgoj na okucnicama van grada i baštenskim parcelama u gradu. razni sudovi i slicni pribori. Ispod kaveza se nalazi odvodni kanal dubine 30 cm koji se prazni mehanicki ili rucno. Kavezi su opremljeni poluautomatskim hranilicama (slika 32). neophodno je to uraditi s njene istocne strane. Ako kaveze postavljamo kod senice. Kada se priprema za ovakvu delatnost.Ovakav uzgoj može se zapoceti tek kada je bašta uredena.najlakšeg pristupa životinjama. zavisi od lokalnih uslova. Kaveze od ulice treba odvojiti i zakloniti živom ogradom tako da se što manje vide. . Važan element opreme kunicarnika su kolica za razvoženje hrane. zatim obezbedivanje dobrog zdravstve.

Ako se u kaveze stavlja slama. Kunici ne stvaraju vonj koji bi smetao okolini. treba da su marljivo izradeni i da lepo izgledaju. Za ovaj sistem uzgoja vezuje se još jedan problem. To se povezuje (slicno kao i dobri sanitarni uslovi) sa cinjenicom da neke baštenske parcele mogu služiti za odmor i rekreaciju. Kavezi za kunice koje postavljamo u bašti. ali ce sigurno susedima smetati neprijatni miris mokrace i dubreta ako kaveze s kunicima i njihovu neposrednu okolinu redovno ne cistimo. Ovo namece teškoce vezane za nabavku potrebnih kolicina hrane i za neprestano staranje o kunicima u 'zimskom periodu. svrhu ili plitkim rovom usmeriti u rupu u zemlji gde se sakuplja izmet životinja i svi otpaci. Da bi se maksimalno smanjili troškovi za kupovinu ovog materijala. Mokraca koja otice iz kaveza mora se pomocu cevi dovesti do posude predodredene za tu. a za to vreme se mora najmanje dva puta pretresti. Uzgajivaci kunica moraju da se 69 ~ . tresetom. Kavezi se moraju sistematski cistiti da se u njima ne bi stvarao deblji sloj fekalija. Uzgoj kunica u bašti je po pravilu sezonskog karaktera. Kavezi treba da se tako zatvaraju da životinje ne mogu pobeci iz njih (slika 19) jer u tom slucaju mogu da postanu štetocine za biljne kulture koje se uzgajaju. Sazrevanje dubriva ubrzava se tako što ga prelijemo krecom i gomilu održavamo vlažnom. Izmet kunica mora biti razložen i tek tada se može koristiti. ili korovom. Razmnožavanje kunica u sopstvenom kunicarniku je u ovom slucaju tim manje prakticno jer kunici koji su zreli za klanje pristižu tek u jesen. jer bi to izazvalo neizbežni konflikt sa susedima. mladi kunici se obavezno nabavljaju sukcesivno od 6-8 nedelja starosti. traje od maja pa najkasnije do decembra. Ovaj sistem uzgoja je mnogo prakticniji nego uzgajanje kuni ca na baštenskoj parceli. Neophodno je da se svež zeciji izmet pokrije slojem slame.Uzgoj kunica ne sme da smanji produktivne mogucnosti u ostalim baštama. Period koji je dovoljan za razgradnju je 8-10 meseci. tj. Zajednicki uzgoj kunica u odredenom delu bašte. svake godine se mora nabavljati osnovni uzgajivacki materijal (kunici) koji. (ako je preterano skup) može znacajno da smanji rentabilnost uzgoja. naime. treba je menjati svake 2-3 nedelje.

<:::) ~ c::> 7 --. Ovakva ograda otežava kunicima eventualan pristup u druge delove bašte (s povrcem) .. Kavezi tipa paviljona.. a predstavlja i zaštitu za objekte na farmi.==. .1 . lQ--l L__.J 1 1L r--.I r--"--. Teren treba ograditi dvostrukom ogradom: sa unutrašnje strane žicanom mrežom. Osim ovoga moguce je organizovati zajednicke tecajeve. a spolja visokom (2-2.800 800 1400 9 'O. zatim sprecava nepoželjne osobe da dodu u dodir s kunicima.==::.J 1 L--. 6 i 7 8 - mesto za odlaganje fekalija (dimenzije u cm) - dvostruki redovi ka- - 1 . r--r--i 8 ~__L=. L?_-JL__J '~ <:::> c::>1Q: I ---r r- J I r--.-'I ' Slika 52. r--"---i r--.i r---T--' 1 1 ~ J '8--"'---' l [""--"---1 r---r--.400. c::. 5 odeljci za seno. .1--1 . 2 i 3 prostorije za obradu koža. f -c===========:::..--". J_--I '8--'---' r---r--' r---'--1 ~-_. 9 70 \" _I=:: :..=.I 1 1 1 ~ I_~. Raspored objekata na izdvojenom delu bašte predvidenom za uzgoj kunica.J ~~ veza.-j L§__J r:--"":'_-' r--.. 4 magacin hrane.. odnositi vonj izvan podrucja bašta. slamu i pribor.---. - sanitarne prostorije.L J L--. nabavku literature i pretplatu za casopise.---. revije.J_-_J L__.J.. a posebno snabdevanje raznim orudima i priborima. 1 . najbolje na severoistocnom delu izabranog terena.kan- celarija .=::_~-=--~--:.l J 1 1 ~ r---'-"-1 I 1 "1-1<:::> ~ 1:::::1' ~. r---.---. ako su dominantni.5 m) i gustom živom ogradom...organizuju u grupu ili sekciju uzgajivaca. ra--"---' J L__.stražara. r---r--.\ r:--T--' r---. što znatno olakšava sve poslove.=.-::. Objekat gazdinstva zidan sa krovom na jednu vodu. ~-_. Na ovaj nacin rad sekcije može biti efektivniji i li strucnom pogledu privlacniji. Mesto za zajednicki uzgoj kunica mora da bude odvojeno. ~. jer ce inace zapadni vetrovi.

ili njihovog širenja zbog toga što životinje menjaju životnu sredinu. preko cele godine. Uzgoj kunica preko cele godine omogucava rasporedi7 vanje sopstvenog uzgajivackog materijala.oja zainteresovati i naše vlasnike parcela.slicno kao blokovi u naseljima. nazvane po rasama kunica). a na svojim segmentima prave kucice s jednom do dve prostorije za stanovanje i kunicarnik. na primer. pa se tako mogu postici bolji uzgajivacki rezultati. Uredivanje specijalizovanih baštensko-uzgojnih parcela treba poceti od toga što cemo odrediti vecu parcelu površine 50-700 m2 i ograditi je.: Ako se uzgaja veci broj kunica. . Ona pruža mnoge koristi i zadovoljstva uzgajivacima. treba koristiti kaveze.prizmu. što smanjuje trO:škove farme i ogranicava opasnost od bolesti. Izmet kuni ca se skuplja u zajednicku gomilu . Zajednicki uzgoj kunica se može odvijati sezonski ili. Cela parcela deli se na blokove i ulice izmedu njih (na primer. u tri nivoa . . u poznanjskom i krakovskom kraju.UzgQj kunica na baštenskim parcelama specijaIizovanim za takav \UgQj. Svaka parcela oznacava se brojem . uprava takvog zajednickog kunicarnika treba da zatraži dozvolu od opštinskih vlasti da sakuplja travu sa okolnih zelenih površina. U tom objektu se može sagraditi i mala kancelarija i kucica za nadzorni ka (slika 52). Stalni uzgoj kunica je prakticniji i lakše se mogu organizovati dežurstva pri opsluživanju životinja.šupa (slika 53). . Na ovaj nacin se u toku cele godine mogu odgajati i kunici za klanje. Takode je neophodan prirucni magazin . posebno na terenima sa dugom tradicijom uzgoja kunica.Da bi se bolje iskoristio teren odredenu tu svrhu. Vlasnici parcela individualno uzgajaju kunice. Na baštenskoj parceli gaje se one biljke koje služe za hranu kunicima.najbolje ce biti ako su svi kavezi istog izgleda. Možda ce ova vrsta uzg. Kaveze možemo postaviti u nizu ili u obliku potkovice pod nastrešnicom. ali poznata je u drugim zemljama. na Šljonsku. 71 .Ova vrsta uzgoja kunica nije se do sada odomacila na našim baštenskim parcelama. dobro bi bilo da se napravi jedan zatvoreni objekt u kome bi se mogla uskladištiti hrana i oprema i gde bi se mogli klati kunici i sušiti njihove kože. Ako je moguce.

U slucaju njegove smrti parcela prelazi u vlasništvo naslednika. a ako medu njima nema zainteresovanosti da nastave uzgoj.. 72 -- . . Izgled letnje kucice i kunicarnika koji su povezani hodnikom (kunicarnik se nalazi na levoj strani fotografije) na baštenskoj parceli u okviru velikog terena s parcelama specijalizovanim za uzgoj (oko Lajpciga. uprava bašte dodeljuje parcelu nekoj drugoj osobi koja ce naslednicima isplatiti troškove podizanja i opremanja kunicarnika. Clan ovakve zajednice uzgajivaca. može svoj kunicarnik i opremu prodati drugom uzgajivacu u okviru te bašte. NDR). ukoliko hoce da prestane s uzgojem kunica.I ti II: ~I " Slika 53. Uzgoj se sprovod i tokom cele godine clan udruženja ovakvog tipa uzgoja može da bude samo uzgajivac kunica. s tim da je kupac obavezan da nastavi uzgoj kunica.

Šema probavnog sistema cmar kunica: k a - usna šucrevo.slezina. c . U pojedinim delovima ovog sistema na hranljive h i k / l Slika naestopalacno crevo.jednjak. - pravo 73 . 1 - - pankreas. e . Hrana.dva- 54. izmrvljena zubima. prelazi iz usne šupljine kroz jednjak i dolazi u želudac i ostale organe probavnog sistema (slika 54). d . Dužina sistema za varenje je oko 13 puta veca od dužine tela kunica. b .želudac. f pljina.ISHRANA KUNI CA ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA PROBAVNOG SISTEMA KUNICA Kunic kaQ~biljojed odlikuje se razvijenim sistemom za varenje koji. je prilagoden iskorišcavanju teško svarljivih del ova hrane.

materije u hrani koja se pomera. a posebno u slepom crevu. Iz želuca. zapocinje varenje belancevina i masti. prazno crevo i bedreno crevo. hranljiva kaša dospeva u tanko crevo. a ona takode zadržava i onesposobljava razlicita štetna je74 + . koji jede direktno iz cmara (koprofagia). Utvrdeno je da kunic u toku dana i noci jede 70-80 puta. žuc i crevni sokovi. nocnim. belancevine na amino kiseline. jer dovodi do toga da prehrambena kaša koja se nalazi u želucu fermentira i kvari se i na taj nacin dovodi do smetnji u želucu. Njegova slaba muskulatura dovodi do toga da se hrana u njemu pomera iskljucivo pod pritiskom novih kolicina progutane hrane. Ove kiseline organizam kunica koristi u procesima metabolizrna. tzv. Gore navedeni elementi se koriste u životinjskom organizmu za podmirivanje vlastitih životnih potreba. Ovde dejstvuju: lucevine pankreasa. sirova vlakna. Pod njihovim uticajem nastaje razlaganje hranljivih elemenata na jednostavnije delove: ugljeni hidrati razlažu se na glikozu.mjava vlastitim izmetom. pomeranje prehrambene kaše u želucu nastavlja se i nocu bez smetnji.\. kao.kojih ima u velikim kolicinama u probavnom sistemu kunica. Teško svarljivi elementi hrane. Želudac kunica se sastoji iz jedne komore i relativno je mali. masti na masne kiseline i glicerol. nukleinske kiseline na nukleotide i nukleozide. zapremine 180-200 cm3.nu nego želudac popl. Zahvaljujuci ovome. Bakterije rastvaraju vlakna na lako isparljive masne kiseline i gasove. U okviru njega razlikujemo dvanaestopalacno crevo. Zbog toga kunic u toku jednog obroka pojede malu kolicinu hrane. Pod uticajem želudacnogsoka koji sadrži sonu kiselinu i brojne enzime. na primer. Odatle proizilazi staro predubedenje da kunic jede bez prestanka. U toku noci životinja ne uzima hra. ) . Želudacni sok (koji ima kiselkast ukus) ima i osobinu da ubija bakterije i predstavlja zaštitnu barijeru od prodiranja zaraza. podležu rastvaranju i delimicnom varenju pod uticajem enzima koje stvaraju bakterije . deluju lucevine žlezda koje sadrže enzime za varenje.l 1 . Žuc je produkt jetre u kojoj su izmedu ostalog rezerve ugljenih hidrata (glikogen). Zbog toga svaka veca pauza u uzimanju hrane kod kunica narušava rad želuca. cija dužina iznosi 190-315 cm. zahvaljujuci grcenju mišica na njegovom izlazu. pri cemu pojedinacni obrok traje 1-2 minuta. ali cini to veoma cesto.

U tankom crevu pojedini hranljivi sastojci. cija dužina zajedno s crvuljkom iznosi 29-55.5 cm. a vrši se tako što se susedni zidovi creva grce u kratkim talasima.. b . tamnije boje i znatno mekše strukture (slika 55). o b Slika 55. Pomeranja hranljive kaše uglavnom se odvija pod uticajem peristalticnih pokreta. Izmet kunica: a mek (nocni). a osim toga stvaraju vitamine grupe B. koji je vrlo važan za organizam kunica. Kunic jede samo meku ~Q) c:. cija zajednicka dužina iznosi 121-177 cm. na kraju formira karakteristicne kuglice izmeta. putem mikroflore slepog creva.tvrd (dnevni brabonjci) 75 . dok ostatak ostaje u nesvarenom balastnom delu. cvrste kuglice i grudvice nepravilnog oblika. biva upijena u krv.dinjenja koja dospevaju u krv životinje. ovaIne. i pošto neprestano gubi vlagu. Ovo se dogada pod dejstvom bakterija kojih ovde ima u velikom broju. Izvesna kolicina belancevina i vitamina izdvojena iz hranljive kaše. njegove belancevine organizam kunica može lako iskoristiti. razlažu se na prostije elemente koje apsorbuje krv ili limfa. Kod kunica postoje dve vrste izmeta: obicne. s izuzetkom vlakana. Iz tankog creva delimicno vec razvodnjena hranljiva kaša prelazi u slepo i debelo crevo(savijutak i pravo crevo sa cmarom na završetku). U slepom crevu. Kad mikroorganizam odumre. dolazi do fermentacije i razlaganja celuloze (opne).. U slepom crevu takode masovno ima i simbioznih mikroorganizama koji preraduju teško" svarljive belancevine biljaka u belancevine svog organizma. izmedu ostalog i vitamin B!2.

5 puta više ukupnih belancevina.najmanje 12% ukupnih '. a cetiri puta više vitamina B6 (preracunato u suvu masu).i arginin.17%.triptofan . tj. Belancevine su i enzimi. Biološka vrednost belancevina zavisi od njenog aminokiselinskog sastava. kada se preracuna u suvu masu. i on polako klizi ka izlazu želuca.licin . Ostale aminokiseline koje organizam životinje može sam da stvara zovemo endogenim.histidin . Belancevine koje sadrže egzogene aminokiseline su biološki kaloricne. One koje organizam životinje ne može da sam stvara nego mora da ih dobija u gotovom obliku nazivamo egzogenim ili neophodnim. Nocni izmet u poredenju sa obicnim kuglicama pre svega sadrži više vode (68. manje masti i za 30-90% manje celulozne opne. Prevelika kolicina belancevina u hranivima (preko 17% za odrasle životinje i 22% za mlade) nije poželjna jer dolazi do velikog optere- 76 1 . L I. Otuda proizilazi razlika u vrstama izmedu biljnih i životinjskih belancevina. oko ponoci. a kunici koji još rastu .(sirovih) belancevina.leucin . 25-27% celokupne kolicine suve mase pojedinih hraniva. ali uzgajivac to obicno ne primecuje. Kunic taj izmet jede neposredno iz cmara. Meka vrsta. U sastav belancevina ulazi oko 20 vrsta aminokiselina. Za kunice su to: valin .metionin . pojavljuje se oko 6 cas ova posle uzimanja poslednjeg obroka. neki hormoni i odbrambena tela. Qpšte je prihvaceno da odrasli kunici u svojoj dnevnoj kolicini hrane treba da dobiju :.. vrstu izmeta i ni u kom slucaju ne jede brabonjke.8-3. One su sagradene od aminokiselina. KARAKTERISTIKE HRANLJIVIH MATERIJA BELANCEVINE I + Belancevine su osnovni materijal od koga se izgraduju tkiva životinja.izoleucin treonin . ' f f Udeo belancevina u ishrani kunica odreduje se na osnovu njihovih životnih i reprodukcionih potreba. koja se još zove i nocni izmet. 2. cije vrednosti i kolicinski odnosi mogu biti vrlo razliciti. da bi ga oko podneva potpuno napustio. Izmetom kunic ispunjava oko 1/3želuca. Kolicina ovog izmeta za dan i noc iznosi.8%).

to korisno utice na tok procesa varenja. ravnoteže u životinjskom orga- MASTI Masti predstavljaju glavni rezervoar energije za životinjski organizam. Nedovoljna kolicina masti u hrani lišava životinju osnovnog izvora energije i na kraju dovodi do mršavljenja. U životinjskom organizmu ugljeni hidrati iskorišceni su skoro u potpunosti za podmirivanje energetskih potreba. Medu sastojcima biljnih vlakana (trave i slicno) svarljiva je samo celuloza zahvaljujuci delovanju bakterijske flore slepog creva. Vece kolicine masti treba obezbediti kunicima koji rastu nego odraslim. U bezazothe ekstrakte spadaju lako svarljivi ugljeni hidrati koji imaju velike energetske vrednosti (skrob). najviše u periodu odbijanja od majke.. i istovremeno uticu na smanjenje kolicine hrane koju kunici pojedu. a vitamini A. Ako je kolicina vlakna u obrocima optimalna. Prekomerna kolicina masti davana duže takode može da bude škodljiva po zdravlje. jer izaziva. UGLJENI HIDRATI Ugljeni hidrati ulaze u sastav ekstrakta bezazotnih jedinjenja. cije rezerve organizam koristi u vreme slabije ishrane. kao i u sastav biljnih vlakana. Najvišu svarljivost poseduje sirovo vlakno mladih biljaka. Njena svarljivost u organizmu kunica iznosi 40-80%. omogucavaju njihovo korišcenje. i samim 77 l . Masti u hrani popravljaju njen ukus. u' zavisnosti od stepena odrvenjavanja biljke.cenja jetre i bubrega derivatima promene materija. Prevelika kolicina vlakana u ishrani utice na smanjenje svarljivosti svih materija koje ulaze u sastav ishrane. U ishrani odraslih kunica dovoljno je 3-5% sirovih masti na dan.. degeneraciju jetre ili promene kvaliteta krvi. Višak ugljenih hidrata pretvara se u rezervno masno tkivo i taloži se u jetri kao glikogen. jer želudacni sokovi lakše dopiru do hranljive mase i pomažu boljem radu creva. D. I . E i K. na primer. dok je mladuncima potrebno 4-8%. što može da dovede do narušavanja nizmu.. Masno tkivo stvara se uglavnom kao rezultat sagorevanja ugljenih hidrata.

"

tim utice na smanjenje efektivnosti hrane. Po Neringu svarljivost hrane smanjuje se kod preživara za 0,88%, kod kunica za 1,45%, a kod kokošaka za 2,331% na svaki procenat biljnog vlakna (1%) koji životinja pojede. Do nedavno se smatralo da biljna vlakna predstavljaju balast u ishrani, da kod životinja povecavaju osecanje sitosti, što omogucava da se uštede izvesne kolicine lako svarljive hrane. Sada se, medutim, smatra da je pravi pokazatelj sitosti životinje kolicina suve mase hrane koju ona pojede. Zato se pri normiranju ishrane sve cešce, osim hranljivih elemenata, uzima u obzir kolicina suve mase koja se daje. Ovo ima veci znacaj u tradicionalnoj ishrani kunica nego pri korišcenju obogacenih mešavina za ishranu, za koje su karakteristicne ustaljene kolicine suve mase, koja cini oko 90% ukupne mase.
VODA

Osnovni element životinjskog organizma cini voda. Zivotinjska krv sadrži 80% vode, a koža i unutrašnji organi 50-80%. Ograniceno davanje vode životinjama ima za njih gore posledice nego gladovanje. Gladna životinja može da preživi cak i ako izgubi 50% mase tela, ali gubitak vode u organizmu veci od 10% izaziva smrt. Organizam sam reguliše kolicinu vode i održava je na odredenom nivou. U zavisnosti od gubitka vode preko mokrace, izmeta i znojenja kunic oseca žed i pije prema potrebi. Posebno mnogo vode potrebno je kunicima koji su hranjeni pretežno suvom hranom kao monodijetom, za vreme vrucina, kao i ženkama koje su skotne ili hrane mladunce. Nedovoljno pojenje ženki u tom periodu cesto prouzrokuje mrtvorodencad i proždiranje mladuncadi. Obilno pojiti vodom treba i mladuncad u toku rasta. Kunici piju vodu po želji bez obzira na doba dana. Pri tradicionalnoj ishrani, tj. sa socnom hranom u kojoj je malo belancevina i masti, odrasli kunic srednjih rasa pije do 0,251 vode dnevno. Za razliku od toga, ženka u poslednjem periodu skotnosti i za vreme laktacije (dojenja) pije 1-2 I vode dnevno. Kunic odgajan suvom hranom pije dnevno oko 100 cm3 na jedan kilogram žive vage (po Kaluginu). U knjigama možemo naci savete da kunicima koji su hranjeni
78

j I I I

takvom hranom u uzrastu od tri meseca treba davati svakom po 0,5 I vode dnevno, visokoskotnim ženkama oko 1 litar, a ženkama koje hrane 7-8 mladuncadi 3-4 litra.
MINERALNI ELEMENTI

Mineraini elementi imaju bitnu ulogu u procesima oblikovanja i razvoja tela. Posebno znacenje imaju za životinje koje rastu kao i za periode rasploda i laktacije. Manjak minerala dovodi brzo do poremecaja životnih procesa, ali i višak nekog od njih može delovati toksicno. Uopšte, mineraini elementi treba da cine 5-6% hrane. U živom organizmu mineraini elementi cine oko 4% ukupne mase životinje. U odredenim hranivima udeo tih elemenata je razlicit, što u vecem stepenu zavisi od njihovih kolicina u površinskom sloju zemlje. Elementi potrebni životinjama u vecim kolicinama nazivaju se makroelementi, a oni za kojima su male potrebe - mikroelementi. U makroelemente spadaju kalcij um, fosfor, natrijum, kalijum, hlor, gvožde, magnezijum i sumpor. Najvažniji mikroelementi su bakar, cink, koba1t, mangan, fluor i jod. Makroelementi. Ovde osnovno znacenje imaju kalfijum, fosfor, kalijum i natrijum. Obim potreba kunica u tim elementima prikazan je u tabeli 1. K.alcijuma (Ca) i fosfora (P) ima skoro u svim tkivima. Oni cine 65-70% ukupnih kolicina mineralnih materija u organizmu životinje. Najviše ih je u koštanom tkivu, koje sadrži 99% kalcij uma i 80% fosfora od njihovih ukupnih kolicina u organizmu. Mleko ženke sadrži prosecno 0,65% Ca i 0,44% P. Jedinjenja kalcij uma i fosfora su neophodna za normalan razvitak, za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, krvotoka i za pravovremeno zgrušavanje krvi. Na stepen apsorpcije kalcij uma i fosfora utice vitamin D. Nadostajanje ovih elemenata izaziva smetnje u rastu (krivljenje kostiju), rahiticnost mladunaca i razmekšavanje kostiju odraslih životinja. Kod skotne ženke može izazvati radanja mrtvorodencadi ili vrlo slabih kunica koji nisu sposobni da se održe u životu. Potrebe životinja za kalcijumom i fosforom su posebno velike u periodu plodnosti, dojenja i rašcenja. Bitno je to da kolicina fosfora u hrani ne prelazi 60-70% kolicine kalcijuma. 79

Tabela

1. Potrebe kunica za mineralnim (prema V. N. Pomitku). Odrasli kunici u periodu polnog mirovanja 0,5-1,3 0,5-1,0 0,6 0,03-0,04 0,25-0,5 3-10 10-15

elementima

MineraIni elementi Kalcijum Fosfor Kalijum Magnezijum
Hlor

Mladi kunici u periodu dojenja /o suve mase dnevne porcije skotne 0,5-1,3 0,5-1,0 0,6 0,03-0,04 0,25-0,5 mg/kg 3-10 10-15 prehrani prehrani prehrani 0,5-1,2 0,5-1,0 0,6 0,03-0,04 0,25-0,5 suve materije 10 10-15 ne dolazi do manjka ne dolazi do manjka ne dolazi do manjka 10 0,5-1,3 0,5-1,0 0,6 0,03-0,04 0,25-0,5

‚»²µ»

Mangan Cink Gvožde Bakar Kobalt

pri tradicionalnoj pri tradicionalnoj pri tradicionalnoj

Natrijum (Na) i kalijum (K) regulišu pritisak u procesu osmoze, uticu na rast i funkcije mišica. U životinjskom organizmu mora da se sacuva odredena kolicina ovih elemenata koja organizmu odgovara. Kako izvesne biljke sadrže dosta kalijuma, mora se neizbežno dodavati hrani odredena kolicina kuhinjske soli (NaCl). Ovo ima narocito veliki znacaj za životinje u periodu plodnosti, dojenja i rašcenja. Hlor (Cl) zajedno sa natrijumom pojavljuje se u hranivima kao natrijum-hlorid. Hlor takode nalazimo i u hlorovodonicnoj kiselini, koja se izdvaja u želucu i reguliše procese osmoze. Nedostatak hlora u organizmu dovodi do poremecaja u varenju i radu rogica. Gvožde (Fe) je neophodan elemenat hemoglobina i nekih enzima. Manjak ovog elementa dovodi do anemije, koja lako zahvata mlade (ako mleko ženke, narocito u kasnijem periodu dojenja sadrži malo gvožda). Dodavanje preparata koji sadrže jedinjenja gvožda je neophodno u ishrani mladih kunica. 80

I

1

Magnezijum (Mg) se pojavljuje u organizmu životinja zajedno sa jedinjenjima kalcij uma, tj. najviše u koštanom tkivu (koje sadrži 70% od ukupne kolicine Mg u organizmu). Osim toga Mg se pojavljuje i u krvnoj plazmi. Pomanjkanje magnezijuma izaziva iste posledice kao i nedostatak kalcijuma. Sumpor (S) se najviše pojavljuje u nekim aminokiselinama (metionin, cistin, cistein) i ulazi u sastav belancevina životinjskog porekla. Najviše se nalazi u dlaci, koja sadrži keratin. Od hraniva za kunice najviše sumpora sadrže koštano brašno i zrnaste biljke: grašak, bob, soja itd. Manjak sumpora kod kunica izaziva smanjeni rast i plodnost kao i opadanje dlake. Mikroelementi. Bakar (Cu) sudeluje u sintezi hemoglobina i njegovo nedostajanje može izazvati anemiju. Bakar olakšava korišcenje gvožda u organizmu i neophodan je u procesima razmene kiseonika u tkivima i u sintezi pigmenata kože i dlake. Nedostatak balua izaziva smanjeni rast, hromost, zapaljenje zglobova, poremecaje u funkcionisanju nervnog sistema itd. Cink (Zn) ulazi u sastav brojnih enzima, budi aktivnost nekih hormona (izmedu ostalih i polnih) i neophodan je za disanje tkiva. Nedostatak cinka u organizmu izaziva usporeni rast životinja i slabljenje polnih aktivnosti. Kobalt (Co) deluje na stvaranje krvi u koštanoj srži i podstice rast i povecanje kolicine mesa kod životinja. Važna uloga kobalta ogleda se u njegovom ucešcu u sintezi vitamina B12.Ako kunicima dajemo vece kolicine hrane koje su siromašne kobaltom, kao što su ova s i seno, tada je obavezno dodavanje kobaltovih jedinjenja, na primer, hlor-kobalta. Mangan (Mn) ucestvuje u promenama belancevina i ugljenih hidrata. Kada se dodaje hranivima, korisno utice na plodnost i rast životinja. Fluora (F) najviše ima u zubima i kostima životinja. Njegova kolicina u hranivima je obicno dovoljna za zadovoljenje potrebe organizma. Višak fluora može štetno delovati na promene materija u organizmu. Jod (J) ulazi u sastav hormona štitne žlezde, koji upravljaju procesima plodnosti, rasta i promene belancevina. Nedostatak joda u hrani umanjuje aktivnost štitne žlezde. Da bi se to izbeglo, hrani treba dodavati male kolicine joda ili davati životinjama jodiranu kuhinjsku so.
6 Uzgoj kunica

81

"',

VITAMINI

Funkcija vitamina zasniva se pre svega na pospešivanju pojedinih enzima koji su odlucujuci za pravilno funkcionisanje organizma životinja. Njihov nedostatak izaziva poremecaje u prometu materija, što se manifestuje nedostatkom apetita, smanjenjem telesne mase, ogranicenju plodnosti, smanjenju rasta i manjoj otpor:nosti prema bolestima. Poznata su mršavljenja izazvana nedostatkom jednog ili više vitamina - avitaminoza. Višak nekih vitamina može izazvati bolesti koje nazivamo hipervitaminoze. Potrebe kunica za pojedinim vitaminima mogu se videti u tabeli 2.
Tabela 2. Dnevne potrebe kunica za vitaminima (po Olsenu i L. Dvoržaku). Zenke
Vitamini A (i.j.)* D (i.j.) B. (mg) B2 (mg) B6 (mg)
B12 (mg)

-

po 1 kunicu

"'

.
skotne 1500 150 0,5 1 0,5

za vreme dojenja 2500 250 1 2 1 0,005 10 8 500

Mladi kunici 1000 100 0,5 1 0,5 0,003 4 3 300

0,003 6 4,5 (mg)
jedinica.

PP (mg) Pantotenska kiselina (mg) Zucna kiselina
Internacionalna

. .

300

Neki vitamini se nalaze i u tradicionalnim hranivima u kolicinama koje nisu dovoljne za kunice. Tada treba nekim grupama životinja i u odredenim periodima davati hranu koja je bogata tim vitaminima ili dodavati veštacke preparate. Vitamini A, D, E i K rastvaraju se samo u mastima, 82

I I

1

jer ima veliko znacenje u periodima parenja. U dovoljnoj kolicini je sintetizovan iz biljnih hraniva putem mikroflore probavnog trakta životinja. Vitamin A (akseroftol) koristi uopšte za razvoj životinja. Vitamin D (kalciferol. zelena lucerka i grašak. Najviše ga ima u bilju za ispašu (narocito u mladoj lucerki). a takode korisno utice na plodnost životinja. Zato kunici koji borave na mestima gde je pristup svetlosti ogranicen (tamni kunicarnici. usporenje rasta mladunaca i smetnje u plodnosti. radanje mrtvorodencadi i slabljenje živahnosti potomstva. Ovaj vitamin se lako razgraduje pod dejstvom svetlosti ili užeglih masti (u bajatim hranivima). Kolicina vitamina A u hranivima koja se daju je obicno nedovoljna. stvrdnjavanje donjeg sloja kože. narocito u periodima povecane biološke aktivnosti (parenje) i u toku rasta životinja. Vitamin E (tokoferol) nazvan je takode i vitamin plodnosti. Vitamin K (filohinon) je bitan cinilac za zgrušavanje krvi. u obliku vitaminoznih preparata (tabela 14). a takode uslovljava pravilan razvoj mladuncadi. Biljna hraniva sadrže provitamin koji se tek pod uticajem suncevih zraka u životinjskom organizmu pretvara u vitamin D. neophodno je dodavati preparate koji sadrže ovaj vitamin. Treba paziti da se ne pretera u davanju ovog vitamina jer to može izazvati oboljenja jetre. Na manjak ovog vitamina posebno su osetljivi mladunci. On se dodaje hranivima u obliku specijalnih vitaminoznih preparata ili vataminsko-mineralnih mešavina (tabela 14). Treba ga dodavati ku6* 83 . što cešce. deformacije polnih celija. kok6šije slepilo. U životinjskom organizmu vitamin A stvara se iz karotina koji se nalazi u biljnim hranivima. Njegov manjak izaziva slabljenje polnog nagona. egokalciferol) zovemo još protivrahiticni vitamin jer reguliše promet kalcij uma i fosfora u organizmu. Manjak izaziva mršavljenje. Do pomanjkanja ovog vitamina dolazi cesto u zimskom periodu.tako da mogu biti davani životinjama samo u uljnim rastvorima. dok se ostali vitamini rastvaraju u vodi. jesenji i zimski period) moraju dobiti dodatak ovog vitamina u obliku ribljeg ulja ili. Da bi se u uzgoju kunica postigli dobri rezultati. a posebno donjeg sloja kože. Najviše vitamina E sadrže pšenicne klice. Dugotrajni manjak ovog vitamina izaziva kod životinja tzv.

Vitamini iz grupe B obuhvataju vitamine BI (tiamin) B2 (riboflavin) PP (niacin ili nikotinsku kiselinu). Nedostatak ovog vitamina može nastupiti samo istovremeno sa nedostatkom vitamina A i verovatno nedostatkom vitamina B2 i PP. :1 J i' i~ I ! i. Nedostatak vitamina grupe B izaziva kod životinja brojne bolesti. Vitamin H (biotin) predstavlja bitan cinilac rašcenja i korisno utice na formiranje dlacnog pokrivaca životinja. filonsku kiselinu. . jer reguliše procese prometa ugljenih hidrata i belancevina u životinjskom organizmu i ulazi u sastav odredenih enzima i hormona. U životinjskom organizmu biotin u dovoljnim kolicinama sintetizuju bakterije iz biljnih hraniva i koštanog brašna. Ovo oboljenje se leci dodavanjem hrani svežih zelenih hraniva ili preparata koji sadrže ovaj vitamin. zeleni delovi biljaka i hrana životinjskog porekla (narocito vitaminom B6). otpaci žitarica.dikumarol. smanjenu plodnost i rast. Manjak ovog vitamina izazivaju antibiotici ili sulfamidi. I . U životinjskom organizmu vitamin K uništavaju plesniva hrana i beli kokotac koji sadrži antivitamin .nicima kojima se daju lekovi na bazi sulfanilamida koji uništavaju floru probavnog trakta. Ove vitamine kunici nalaze u hranivima i sintetizuju ih uz pomoc bakterijske flore probavnog trakta (sa izuzetkom pantotenske kiseline). U sastav ovog vitamina ulazi koba1t (element veoma važan za organizam). Vece kolicine nikotinske kiseline potrebne su kunicima koji se hrane kukuruzom. . B6 (piridoksin) i BI2 (kobalamin).. pantotensku kiselinu. mleko. U tim slucajevima vitamin H se mora dodavati u obliku preparata. Potrebe kunica za ovim vitaminom u potpunosti se zadovoljavaju kroz biljna hraniva. . Ova grupa vitamina ima važnu ulogu. holin. što se manifestuje opštim slabljenjem životinja i pojavom dizenterije. Nedostatak vitamina H izaziva zapaljenja kože. a vece kolicine vitamina BI2 treba davati kunicima koji su dobijali antibiotike ili sulfamide.. ako se daju kunicima. što je veoma bitno kod angorskih kunica. opadanje dlake i mršavljenje životinja. Od prirodnih hraniva najbogatije ovim vitaminom su Saccharomyces (gljiva) . pšenicne klice. Osim toga povecava otpornost organizma prema zaraznim bolestima. jer oni uništavaju mikrofloru probavnog trakta. 84 . Vitamin C (askorbinska kiselina) ucestvuje u procesima razmene materija u tkivima.l.

koriste se najcešce u obliku prekrupe. Posebno dobro koriste kad se daju ženkama koje uzgajaju mlade. Moraju se davati pre svega u periodima biološke aktivnosti životinja. ali samo kao dodatak drugim kaloricnim hranivima. ubrzavaju njegov rast i cine ga gušcim i mekšim. manje kaloricna (socna i suva) i mineraine i vitaminske dodatke. Zrna drugih žitarica . kalciJurria i fosfora. Delimo ih na kaloricna (može i hranljiva). socivica. jer doprinose stvaranju mleka ženki. divlji grašak. cija je primena u ishrani kunica najrasprostranjenija. povecava mlecnost ženke koje uzgajaju mlade i veoma korisno utice na kvalitet krzna 85 . ili kao otpaci nastali pri mlevenju (ili pravijenju kaše od jecma).HRANIVA KOJA SE KORISTE ZA ISHRANU KUNlcA U ishrani kunica mogu se koristiti sve vrste hraniva koja se koriste i za ishranu drugih domacih životinja. Najkaloricnija hraniva predstavljaju otpaci pri mlevenju žitarica. Ipak. koje se kunicima daje zgnjeceno ili mleveno u kolicinama 4-5 grama dnevno po kunicu. pšenice i kukuruza . Posebno cenjeni dodatak hranivima je laneno seme. konjski bob. najcešce se daje u obliku prekrupe. Ona takode korisno uticu na kvalitet životinjskog krzna. što ga cini vrlo po desnim hranivom za kunice. Seme graška ipak ne može da se koristi za ishranu ženki koje gaje mladuncad jer usporava rad mlecnih žlezda. Medu najvažnija hraniva iz ove grupe spada ovas. slatka lupina. KALORIcNA HRANIVA Ova grupa hraniva predstavlja osnovni izvor belancevina. Za ishranu kunica koriste se takode zrna nekih leptirastih biljaka: bob. Ono takode reguliše procese varenja. Vrsta hraniva koja ce se koristiti zavisi najviše od uslova kojim raspolaže uzgajivac. raži. u periodu parenja i odgoja mladunaca. Hrana po hranljivim vrednostima slicna ovoj jeste sušeni slad. Zrno leptirastih biljaka odlikuje se velikom kolicinom belancevimi. Zrnevlje ovih biljaka može se davati obicno ili pošto se nakvasi i nabubri.jecma. Osim leptirastih biljaka za ishranu kunica znacajne su i uljarice (sa izuzetkom uljane repe). od velicine farme i usvojenog nacina ishrane.

cineci dlaku svilastom i sjajnom. U Poljskoj se proizvode dve vrste ovih mešavina (tabela 7) koje na žalost još nisu dostupne. U ishrani su posebno cenjene specijalne »punoporcijske« mešavine koje sadrže sve elemente za ishranu kunica i materije koje potpomažu biološku aktivnost životinja. predstavljaju dragoceni dodatak koji sadrži po uzgoj bitne elemente i kao takav je neophodan u biljnim hranivima. Sa velikom opreznošcu treba davati i mešavine koje sadrže dosta prekrupe kikirikija.. sva jela koja sadrže brašno. Za kunice uzgajane za laboratorijske svrhe industrija stocnih hraniva pravi specijalnu granulat-mešavinu LSK. jer ako dugo stoje ili se cuvaju u lošim uslovima može doci do stvaranja jedinjenja koja su štetna po zdravlje kunica . Treba ipak obratiti pažnju na mogucnost njegovog neravnomernog mešanja pri pravIjenju smeša. Od kuhinjskih otpadaka za ishranu kunica podesni su pre svih ostaci kašaste hrane. kuhinjski otpaci i druge korenasto-krtolaste biljke i zelena hraniva. Slicno na kunice deluju i klice semena uljarica. Kuvani ili bareni krompiri predstavljaju kaloricnu hranu za kunice jer sadrže visokokalorijske ugljene hidrate (skrob) i u tom pogledu zamenjuju kaloricnu hranu. što olakšava njihovo korišcenje. U ishrani kunica treba izbegavati elemente koji sadrže antibiotike i karbamide.alfatoksina. a osim toga hraniva životinjskog porekla (koštano brašno) mineralnih i vitaminskih preparata. Ove mešavine se proizvode u obliku granulata. jer se prave samo za industrijske i poluindustrijske farme kunica.5%). što može izazvati uzimanje azota u vecim kolicinama. Ove mešavine sadrže vecu kolicinu belancevina nego žitna hraniva. Ovo je veoma znacajno u zimskom periodu kada je životinjski organizam izložen velikom gubitku toplote. 86 1 . U osnovi karbamidi ne škode lmnicima ako se daju u malim kolicinama (dopuštene vrednosti u hranivima ne smeju da predu 0. Posebnu pažnju u ishrani kunica zaslužuju industrijske mešavine hraniva i koncentrati belancevina.. Bez njihovog udela u nekim dijetama uopšte ne bi bilo moguce napraviti bilans hranljivih elemenata koji se daju životinjama. MANJE KALORlcNA SOcNA HRANIV A U ovu grupu spadaju krompir.

Korenasto-krtolaste biljke daju se kunicima u periodu kasne jeseni. ali ih treba umešno primenjiv. beli luk. peršun.. i lišce pasulja. cikorija. mogu se koristiti aromaticne biljke: majoran.. razna variva itd. Posebno rado kunici jedu lišce i otpatke karfiola. lišce i glavice cvekle. Osim leptirastih biljaka veliki znacaj u ishrani kunica imajq i gajene biljke (kukuruz. a ne gaji veci broj kunica.stipe. zvezdan seradela i vucji slatki bob. Repu i cveklu kunici jedu s manjim apetitom. baštenski selen i lavanda. Dobra hrana za kunice je i broskva. To ih cini vrlo upotrebljivim. poljsko rastinje i korov. Male kolicine ovih biljaka poboljšavaju ukus drugih vrsta hrane i zato ih kunici radije jedu. stocni slez i stocni kupus). grahorica.Re. gavez. divlji gra~ak. poljska pešcanka. Kao zelena hrana u uzgoju kunica koriste se takode lišce i stabljike krompira. a to ih cini veoma pogodnim za mladuncad i ženke koje imaju mladuncad. Najveci znacaj imaju leptiraste bilj. Od manje koristi je lišce rena. Leptiraste biljke su odlicnekao zelel1_~hrana za kunice. deteline. mada njihova hranljiva vrednost nije velika. komadi hleba. Ove biljke se mogu koristiti u manjim kolicinama i zajedno s drugom zelenom hranom. Trava koja se koristi za is87 . lišce i karen šargarepe. Za ishranu kunica mogu se koristiti i. lucerka..salate. otpaci voca. Vucji gorIci bob (kao zelena hrana i kao seno) ne sme se davati kunicima jer može izazvati opasno trovanje. otpaci belog i italijanskog kupusa i stabljike. mirodija. šecerna repa i šargarepa. kim. Dijeteticnast i podsticanje mlecnosti su osobine koje sadrže ova hraniva. Od povrtarskih biljaka. . Ako uzgajivac ima veliku porodicu.kao:. kao dodatak zelenim hranivima. Zelena hraniva su tipicna za ishranu kunica u lethjem periodu. Zelena hraniva koja takode odgovaraju kunicima su trave. praziluk biberna menta. crvenog kupusa i kelerabe.ko nema boljih hraniva mogu i one dobro poslužiti.. bela slacica. ali ukoli.tti. esparzeta.spanaca. crni luk.. .grašitk. zime i ranog proleca. konjski bob. ovakva hrana može u velikoj meri da. Ove poslednje su otporne prema mrazu i mogu se ostaviti na poljima do kasne jeseni i koristiti u toku zime. svinjska repa. suncokret. zadovolji potrebe kunica. anls. izdanci paradajza. broskve i repe. Medu ovim hranivima kunicima su korisne stocna repa.

loboda. kopriva.I hranu kunica ne bi smela da potice sa previše vlažnih terena (gde najcešce rastu kisele trave) ni sa terena koji su stalno u senci. obicni zvezdan. petoprstica. vratic (de- a II .il II I' . Mecja šapa 88 Slika 60. žablja trava. i II u t I Slika 56. Zablja trava Slika 61. Tarcužak I I \1 I I I I I I Slika 59. anepogodna je i trava koja je izložena delovanju izduvnih gas ova. kokotac. mecja šapa. bokvica. vodopija. podbel. Obicna rolecika Slika 57. poljska palamida. Pelen Slika 58. maslacak. hajducka trava. Od poljskog rastinja i korenja najveci znacaj u ishrani kunica imaju: obicna mlecika. Petoprstica . obicni podgaricnjak.

Kopitac Slika 67. volovski jezik. - otrovna - Kužnjak biljka Slika 66. Druge biljke su manje znacajne zbog male hranljive vrednosti ili ih kunici nerad o jedu. To su: pticiji troskot. Slika 62. korijander. Bunika 89 . krstovnik. poljski rastavic. titrica. Vratic Slika 64. divlja šargarepa. poponac.I luje dijeteticno i oslobada kunice buba). vres imetla. poljska pešcanka. poljska slacica. Poljska popadika Slika 65. konjska zelje. poljska popadika (slike 56-64). livadska menta. Hajducka trava Slika 63. mrtva kopriva.

mišjakinja. Barska 1 ~~ ~t~\'\ Slika 71. Ljutic otrovna biljka --"- . najbolje sa drugim biljkama. Zanovet otrovna biljka 90 Slika 72.otrovna biljka Slika 70. Neke od njih nisu u potpunosti ispitane. cemerika. Kukuta otrovna biljka - Slika 73. U ove biljke spadaju pre svega: livadski zdravac. Velebilje kukuta . poljski mak. rosopas. Neke biljke moraju se davati oprezno u malim kolicinama. lopuh. kad se daju u vecim kolicinama. To su biljke koje. Slacica Slika 69.t. ljutic. mogu imati štetna dejstva ili uticaj na organizam. obic- I -i Slika 68.

leptiraste biljke ili listovi kupusa. mlecika i kokotac. slacica. bilo u svežem stanju ili vec osušena. Još je hranljivija zakiseljena hrana od mladog. koji sadrži škodljivi di. durdevak. trave. velebilje. Posebno dobro hranivo je zakiseljeni kukuruz. gorkoslad. naprstak. kopitac. konjsko zelje. mala kukuta. Njihovo korišcenje u uzgoju kunica nije rasprostranjeno. još neodrvenelog rastinja. trave itd. za vreme dugotrajne suše. tisa. Kada se kisele hraniva koja sadrže veliku kolicinu belancevina. cistac. kukolj. jedic. kozja brada. dragoljub. neophodan ~ Slika 74. Ova hrana je posebno znacajna u toku leta. treba izbegavati biljke koje mogu izazvati trovanje kunica. To su: tatula. lijander. kao lucerka. vucije smilje. mada su ova hranivavr1o pogodna za kunice.. baštenskj bršljan. kad ponestane drugih zelenih hraniva a narocito za ishranu ženki koje imaju mlade. Kacun otrovna biljka Slika 76. Pripremajuci zelena hraniva zakunice. kumarol. razlicak. bunika. zanovet. barska kukuta. alpska ljubicica. Saga otrovna biljka Slika 75. divlja rotkva. jer doprinosi stvaranju vecih kolicina mleka.na ranjenica. Kisela hrana se može davati kunicima u toku cele godine. U socnu hranu spadaju i kisela (ili zakiseljena) hraniva. blatni rastavic. Ljuj škodljivo je zrna 91 . saga i jesenji kacun (slike 65-76). kukuta.

a zatim treba zacementirati ivice da rezervoar ne bi procureo. Rezervoar nacinjen od jednog betonskog dela postavlja se tako što se dve trecine njegove visine ukopaju u zemlju. tj. na primer. hidratima kao. Nacin na koji se hraniva kisele slican je kao i kiseljenje kupusa. . Hrana je dovoljno kisela kad njen miris podseca na miris kiselog kupusa. a zatim se ponovo stavlja daska i kamenje. barenih krom- pira. Isecenu zelenu masu stavljati slojevito u rezervoar i jako pritiskati sve dok se ne napuni. Seno predstavlja osnovu ishrane kunica u dužem periodu godine. da ne bi upadali otpaci. On bi trebalo da se nalazi u šupi ili da se nad njim napravi mali krov. koje se prethodno mora dobro ocistiti. MANJE KALORlcNA SUVA HRANIV A . a takode predstavlja i manji dodatak hranivima u letnjem periodu. 92 I --I. kade ili neko drugo posude velike zapremine. Dobro seno sadrži veliku kolicinu svarljivih belancevina i mineralnih elemenata koji su neophodni za rast i razmnožavanje životinja. a manji slama jarih žitarica i pleva. ova hrana se vadi postepeno. Ovi dodaci ubacuju se . U ovakav rezervoar može da stane 250-300 kg kiselih hraniva. Za kunice je najbolje seno leptirastih biljaka (posebno lucerke) i tivadskih biljaka iz grupe tzv.je dodatilIe izvesne kolicine hrane koja je bogata ugljenim. Zatim je pokriti odgovarajucim komadom daske na koju treba staviti kamenje. slatkih trava.1 I I ! I r f f f Od malokaloricnih suvih hraniva najveci znacaj ima seno. krompirove pulpe ili melase. Metaino posude mora biti zašticeno sa unutrašnje strane farbom koja je otporna na kiseline. slojevito u masu kiselih hraniva. od oktobra do maja. U vecim kunicarnicima obavezno se mora napraviti specijalni rezervoar za kisela hraniva. otpaci šecerne repe. se potrošiti u toku tog dana. Za kiseljenje hraniva mogu se koristiti stare bacve. Prilikom korišcenja. Dodavanje ovih materija omogucava pravilno proticanje kiseljenja i dobijanje kisele hrane dobrog kvaliteta. Velika raznovrsnost kratkovlatih trava koje imaju dosta lišca bitno povecava hranljivu vrednost sena. sloj po sloj. Taj rezervoar se može napraviti od jednog ili više betonskih prstenova postavljenih na betonsku plocu.. Pri jednom vadenju iz rezervoara treba paziti da se uzme kolicina koja ce.

Hranljiva vrednost ovih hraniva nije velika. Najviše hranljivih elemenata izdanci i lišce poseduju na pocetku vegetacije (maj. kleka. koji im stalno rastu. Ovakvo seno cesto biva i uzrok bolesti životinja. da bi poslužiIi za 93 . Hranljiva vrednost dobro smeštenog. vrbe. lipe. žir ikestenje. izloženo kiši i oštecenog lišca) ne bi trebalo da se daje kunicima jer bitno utice na smanjenje njihove težine. Pre nego što pocne da se koristi kao hranivo seno treba da odleži najmanje nekoliko nedelja. kiselih trava nije uopšte pogodno za kunice. Seno slabog kvaliteta (pokošeno posle cvetanja biljaka. mineralnih soli i vitamina koje oni sadrže uglavnom zavise od vremena kada su sakupljeni i nacina na koji se cuvaju u spremištima. duda (deluje veoma korisno na dlacni pokrivac cineci ga svilastim). Izdanci i lišce u ishrani kunica mogu se smatrati kao manje kaloricna hraniva. posebno kod mladih kunica tek odbijenih od mleka i rasplodnih ženki koje hrane mladunce. kolicine ugljenih hidrata. poljskog klena i vocaka. jer loše uticu na zdravlje životinja. suvog i odležalog sena je nekoliko puta veca nego sena koje je sakupljano i tretirano na nepravilan nacin.Da bi se dobilo seno dobrog kvaliteta. Ona se mogu koristiti u ishrani samo nekih grupa životinja i obicno samo na farmama koje imaju procentualno mali broj ženki. izuzev grancica i izdanaka koji se dobijaju potkresivanjem kruna košticavih vocaka. moraju se dodavati vece kolicine mineralnih i vitaminskih hraniva. tuja. I pripremu za sušenje izdanaka i lišca. Potrebno je da se seno dobro osuši. svarljivih vlakana. juni) i zato ih treba davati kunicima u tom periodu. jasike. šimšir i ligustrum. breze. Njihova dobra osobina je to što omogucavaju kunicima da ih glodu i tako tupe i smanjuju sekutice. biljke treba kositi pre cvetanja ili u pocetnom periodu cvetanja. Ako je ishrana ovakvim senom neizbežna. Na mesto gde ce stajati u toku zime seno mora da se stavi potpuno suvo. Za ishranu kunica ne treba koristiti izdanke i lišce drvenastih biljaka kao što su: tisa. Hranljiva vrednost izdanaka i lišca. Seno od tzv. Izdanci i lišce drveca mogu se davati kunicima i leti i zimi u svežem ili suvom stanju. tj. U ovu grupu hraniva spadaju i izdanci i lišce drveca. i to najcešce od bagrema. da kiša ne bi mogla da razloži neke od važnih elemenata i ošteti lišce. topole.

U ishrani skotnih i ženki sa mladima dodatak izdanaka i lišca ne sme biti veliki. 2-3 dana. da ne bi došlo do gnjiljenja ili pojave plesni. To mogu da budu komadici krede. Vodu treba cesto menjati da bi plodovi izgubili gorcinu. Pre nego što ih damo životinjama moramo ih razdrobiti i potopiti u meku vodu da stoje. izdanci i lišce su veoma pogodni za ishranu odraslih kunica u periodu polnog mirovanja. tir i kesten se takode mogu koristiti u ishrani kunica. Od vitaminskih hraniva dodaju se stocni kvasac (5-10 g dnevno po kunicu). Po skupljanju moraju se dobro osušiti i tek onda odložiti u spremište. i to u periodu polnog mirovanja. 94 . koje ce kunici koristiti prema potrebi. neophodno je u periodima polne aktivnosti. drveni ugalj) su dobri apsorbenti. koje kunici dobijaju u osnovnim hranivima. 1 I I I 1 1 . komadi stocne soli. zato je prakticnije koristiti mineraine i vitaminske preparate koji se lako nabavljaju u trgovini i koji su prilagodeni potrebama odredenih grupa životinja. Ova hraniva se ne mogu uvek lako nabaviti. Osnovno znacenje ovde ima kuhinjska so i dodaci koji sadrže jedinjenja kalcij uma i fosfora. Za razliku od ovoga. davati specijalna hraniva ili preparate koji sadrže ove elemente. dok su još dovoljno mladi. prikaz ovih preparata nalazi se u tabeli 14. što sprecava dizenteriju i trovanja koja mogu da izazovu pesticidi za zaštitu biljaka i mineralna dubriva. mada njihova hranljiva vrednost nije velika.5-1 g po kunicu). Ovakvo hranivo možemo davati samo odraslim životinjama. Ovi dodaci su izvor makroelemenata i mikroelemenata. MINERALNI I VITAMINSKI DODACI $~ Da bi se dopunile kolicine mineralnih elemenata i vitamina. Treba ih sušiti u manjim vezama-snopovima na tamnom mestu zašticenom od kiše. Neki od njih (na primer. a mladuncima tek odbijenim od mleka ovo hranivo ne treba uopšte davati. potrebno je obaviti tada. osušene kuglice gline i drveni ugalj.r zimski period. kao i mladim kunicima. Praksa nam pokazuje da je korisno da u kaveze kunica stavljamo prirodne izvore minerala i vitamina. pšenicne klice (2-3 g po kunicu) i riblje ulje (0.

1 kHodžul (KJ) je oko 0. Hranljivi elementi koje kunic uzima sa hranom pretvaraju se u energiju neophodnu za održavanje njegovih životnih aktivnosti. Te potrebe proizilaze iz karaktera i velicine produkcije koju životinja ostvaruje. Poznate su ove mere: skrobna vrednost. Pri utvrdivanju kolicina potrebne hrane pre svega se uzima u obzir potreba za energijom i belancevinama. kao i potreba za ovim elementima. Energetske potrebe merimo na razlicite nacine. Potrebe zavise najviše od starosti. skandinavske jedinice mere (jecmene) . kao i biološki aktivne supstance. stvaranje novih celija i reprodukciju. Životne potrebe za hranom su ona kolicina hranljivih elemenata koje su neophodne za održavanje fiziološke ravnoteže organizma odrasle životinje uz zadržavanje stalne telesne težine. skotnosti i laktacije-dojenja) i stvaranja dlacnog pokrivaca. Nedovoljno podmirivanje ovih potreba dovodi do smanjivanja ili zaustavljanja reprodukcije životinja. promenljive ili ciste. Zato potrebe životinja za hranom delimo na životne i produkcione. To je stalna vrednost i uglavnom zavisi od velicine životinje. kunicke jecmene jedinice (izracunate po *) Jedinica kcal. Kolicina hranljivih elemenata koju kunici uzimaju preko hraniva varira. Za kunice su to pre svega potrebe koje proizilaze iz razvoja i rasta životinja. Što je životinja manja. i ako istovremeno stvara osecaj sitosti.24 95 .r NORMIRANJE ISHRANE POTREBE ZA HRANLJIVIM MATERIJAMA Ishrana kunica se može smatrati racionalnom samo ako životinjama obezbeduje potrebne kolicine prehrambenih i energetskih elemenata. velicine i fiziološkog stanja životinja. to je veci utrošak hrane po kilogramu žive mere. novog medunarodnog sistema. ovsene jedinice. U racionalnoj ishrani mora takode postojati ravnomernost u odnosu na potrebe vitamina i minerala. Zajednicki zbir ovih kolicina nazivamo »hranljivi odnos«. parenja (perioda povecane polne aktivnosti. kilodžul*) svarljive energije.

9% X 1 = svarljive masnoce .1% X 1 = ¹¶µ¹ 89. Poznavanje ove vrednosti nam olakšava normiranje hraniva i odredivanje hranljivog odnosa u kolicini hrane koju dajemo kunicima. Upotrebljavajuci ga treba uvek pratiti stanje životinja i njihove produkcione rezultate da bi se mogla na vreme.3.62 Ukupno: SSHM = Služeci se u normiranju ishrane vrednošcu SSHM.vrednosti ciste energije iz 1 kg jecma) i suma svarljivih hranljivih elemenata. bilo u jednu bilo u drugu krajnost. u slucaju potrebe. 96 1 .00 451 656.20 15.4% X 2. SSHM odreduje se u procentima ili u gramima na 1 kg hrane. ne sme se zaboraviti da je to pokazatelj koji daje samo orijentaci one vrednosti. Od navedenih mernih jedinica za energetske potrebe životinja i energetske vrednosti hraniva cini nam se da je najprakticnija suma svarljivih hranljivih materija (SSHM).20 - - - 8. što znaci da ne smeju biti prekomerno mršave ili ugojene. Ovo se posebno odnosi na slucajeve kada se daju velike kolicine hraniva sa malim koeficijentom svarljivosti (manje od 80%). Odstupanje od ovoga. SSHM ovsa obracunava se na sledeci nacin (uporedi sa tabelom ì÷æ û svarljive belancevine 8. Najbolja potvrda pravilne ishrane su dobro stanje i dobri produkcioni rezultati životinja.12 1. Mladunce treba hraniti obilno da bi imali težinu koja odgovara njihovom uzrastu i rasi (tabele 16 i 17). prilagoditi ishrana bez produktivnog gubitka. biljna vlakna i bezazotne ekstrakte koeficijent je 1. za koje je energetska vrednost izražena u SSHM malo povišena. za svarljive masti iznosi 2. tj.50 45.3 = svarljivo biljno vlakna 1.5% X 1 bezazotni ekstrakti 45.00 101.10 65. može se loše odraziti na plodnost.4. belancevina. masti i ugljenih hidrata.90 10. Za svarljive belancevine. Ova vrednost takode izražava zajednicku energetsku vrednost svarljivih prehrambenih materija. Na primer. Njihova vrednost se izracunava tako što se množe vrednosti datih elemenata sa odredenim koeficijentima. Životinje iz osnovnog stada moraju biti održavane u dobroj uzgajivackoj kondiciji.

ali slabije od preživara i konja.kad se nalazi u granicama 1 : 5-7 širok . Kunici ova hraniva iskorišcavaju mnogo bolje nego kokoške i svinje.hrane koju životinja pojede. Hranljivi odnos obroka izracu" nava se prema sledecem obrascu: vrednost svarljivih belanCevina hranljivi odnos = suma ostalih hranljivih elemenata Ako. a biljno vlakno oko 40%. Potrebe kunica za suvom.-92%. Uzak hranljivi odnos potreban je životinjama u razvoju. Srednji ili širok odnos treba koristiti 11 obrocima za odrasle životinje u periodu polnog mirovanja.srednji . Obicno se ove potrebe ustaljuju u odredenim okvirima koji odreduju p. koja je sadržana u obroku. Hranljivi odnos predstavlja izrazit kriterij um za ocenjivanje vrednosti obroka. masom u pojediniIJ? pre- - 7 Uzgoj kunica 97 . Potrebe 'kunica za suvom masom u obroku zavise od sistema ishrane.kada je odnos 1: 2-4 .kad se nalazi u granicama!. Kolicina suve mase 11 obroku utice na.: 8-12 Odredivanje hranljivogodnosa je bitan element normi~ ranja ishrane.ajmanji i najviši nivo (tabela 3). u jednom obroku imamo kolicinu 105 g" SSHM i 15 g svarljivih belancevina (uporedi sa tabelom 3).uzak . njegovih osobina i mnogih drugih faktora. kunici se razlikuju' od ostalih domacih životinja. Ova razlika se tice pre svega hraniva koja sadrže veliku kolicinu biljnih vlakana. a biljnog vlakna 65-66%. ali ako se hrane ovim hranivima sa dodatkom ovsa. Ovo govori u prilog tome da treba davati raznoliku hranu. na primer. u odnosu na ostale svarljive elemente u hrani. jer njegova vrednost odlucuje o pogodnosti obroka za pojedine grupe kunica koje hranimo. kolicinu . Utvrdeno je takode da kunici koji dobijaju iskljucivo zelena hraniva koriste belancevine oko 85%.S obzirom na stepen korišcenja hraIlljivih elemenata iz pojedinih hraniva. onda je iskorišcavanje belancevina 90--. hranljivi odnos može biti: . hranljivi odnos iznosi: 105 -15 = 90 ' 15 : 90 = 1 : 6 Zavisno od kolicine belancevina koje se nalaze u obroku. On odreduje kolicinu svarljivih bi" lancevina. ženkama u periodu skotnosti i mlecnosti (laktacija).

7 8.8 0. Hranljive grama/po Grupe živa vaga kuriica materije komadu I=: . Dnevne prehrambene potrebe kunica (po mojIim proracunima) .3 12..0 35.6 0.3 :6"1:: ""O :Ii! 5 10.8 8 m CE ææÍù± (1) m....-.. § .9 2.2 ~- ..3 7 0.4 0.2 43. Odrasli kunici u periodu polnog mirovanja 2 3000 4000 5000 3000 2. .6 10.1 0.5 3.3 8 0...3 9.1 0.8 13. .7 1..7 0.8 3.0 27.0 2.1 21.2 1..7 0.3 1.5 1."" >U ææäù¿ 4) Mineralni grama/po elementi komadu uzgajanih kunica g 1 1. .2 .0 17.2 24.5 4.c '(? N 6 7.-.2 0. .2 1.8 1. 9 0.1 17.. Mladunci sa majkama 3.2 15.8 1. Visokoskotne ženke koje hrane mladunce 4.2 0.2 2.1 0....8 14.8 1.9 2.9 1..1 3.0 1.1 10.0 8. dekada 4000 5000 3000 4000 5000 400 600 ClS1}! CIS mS 3 110-170 140-195 170-220 135-210 175-240 210-275 190-245 245-320 300-390 16-20 24-30 en en 4 69 88 105 84 108 130 135 180 225 11 17 ::g :z: I=: '1j o ."" (1» >(1) . dekada 4.- -~ - _. --.\cl 00 Tabela 3.1 2. Kunic u periodu parenja 3..8 2.9 0..2 1.7 0.0 1.

'"l 1 5.5 0.7 1.4 1.5-17.5 3.0 1.6 1.1 9.3 6.5-13.5 17.0 15.1 1.4 1.6 6 7 0.8 8.3 18.3 2.0 2.8 1.7 1.9 7.8 4.6 11.2 1.4-11.9 9 0. Mladunci ubrzani uzgoj 1-2 meseca 2-3 meseca 3-4 meseca 4-5 meseci - 2 600-1300 1300-2200 2200-3000 3000-3500 3500-3800 600-1200 1800-2700 2700-3400 3400-4000 3 30-65 65-110 110-144 144-168 168-175 39-118 118-167 167-197 197-220 4 20-44 44-70 70-90 90-100 100-106 25-75 75-102 102-130 130-144 5 3.1-25.3 4.3 1.4 0. Mladunci obican uzgoj 1-2 meseca 2-3 meseca 3-4 meseca 4-5 meseci 5-6 meseci 6.2 1.4 0.3 0.1 1.7 8 0.4 7.4 - \o \o .6-18.8 2.0 1.6 1.6 1.6 2.6 13.4-7.7 2.1 10.1 1.6-15.0-17.3-22.3 7.1 22.

zimskom i prolecnom periodu. Potrebna kolicina suve mase u obroku striktno se vezuje sa obilnošcu obroka i odnosom pojedinih hraniva u tom obroku. s obzirom na faktore varenja koji su karakteristicni za kunice. temperature. kod skotnih ženki i onih koje uzgajaju mlade. Posebno je I preporucljiv do- . U specijalizovanijim proracunima odreduje se kolicina hrane i u zavisnosti od kolicine mineralnih materija i vitamina. mora se znati sastav hraniva s obzirom na kolicinu svarljivih hranljivih elemenata. Da bi normiranje ishrane bilo prakticno.5 do 8%.. Ovi podaci.4 do 19. navika životinje i njenog zdravstvenog stanja.. ako se hraniva medu sobom razlikuju u vecem stepenu po kolicini suve mase. Osnovne prehrambene potrebe kunica u zavisnosti od telesne mase i fiziološkog stanja mogu se videti u tabeli 5. na farmama gde se za uzgajanje kunica koriste prirodna hraniva. kalcij uma i fosfora.-. energt1tska vrednost (izražena pomocu SSHM ili KJ utrošene energije). hrambenim grupama (izražena u procentima u odnosu na živu meru) . Pri izracunavanju kolicine potrebne energije za kunice uzima se 18. a za živinu 5-5. U tom slucaju potrebe životinja za ovim elementima nadoknaduju se dodacima odgovarajucih preparata koji sadrže sve važne makroelemente. kada se pogoršavaju opšti životni uslovi životinja.. . mineralno-vitaminski . energetske vrednosti i SSHM. narocito li jesenjem..5-3%. U praksi. dati su u tabeli 4. dok npr.kuhinjske soli.dodaci se daju u obliku preparata koji se mogu lako nabaviti na tržištu: Ovo je narocito potrebno pri intenzivnom razmnožavanju.5%.. Ovo se po pravilu koristi u industriji stocnih hraniva za pravIjenje obogacenih mešavina.. Pristupajuci normiranju ishrane. koriste se najcešce samo elementi: suva masa. za tovljenike ona iznosi 2. variraju u granicama od 3. t - 100 -- . omogucavaju korišcenje ove tabele pri odredivanju razlicitih kombinacija obroka. Podaci dati u njoj za kolicinu suve mase u pojedinim hranivima. Od bitnog znacaja je takode i sistem ishrane. kolicina svarljivih belancevina i kolicina osnovnih jedinjenja i mineralnih elemenata .2 KJ utrošene energije kao vrednost koja odgovara vrednosti 1 g SSHM. Kolicina hrane koju životinja pojede zavisi od ukusa hrane. mikroelemente i vitamine.

"VIšESADRžAJNIM« HRANIVIMA Ovaj sistem ishrane se zasniva na tome da se životinjama iskljucivo daju industrijske mešavine hraniva. t SISTEMI ISHRANE ISHRANA OBOGAcENIM.5-2 3 Mladunci stari 3-6 meseci Polfamiks F se (u Poljskoj) može nabaviti ili naruciti u rejonskoj veterinarskoj stanici.. Mineraine dodatke. Kunicima se ne smeju davati mineraini i vitaminski dodaci koji sadrže antibiotike.specijalnog vitaminsko-mineralnog preparata za kunice I 1 Po1famiks F (Polfa).tm... u kojoj se orijentaciono daje njihov sastav i doziranje. Ove . Upotreba ovih preparata je neophodna u periodu posle radanja mladunaca i njihovog kasnijeg uzgoja. U slucaju nestanka ovog preparata mogu se koristiti drugi dodaci tog tipa kojih ima u veterinarskim stanicama i prodavnicama. Mineraini i vitaminski preparati koje možemo preporuciti u uzgoju kunica dodati su tabeli 14. hlor) treba koristiti nezavisno od preparata koji sadrže vitamine i mi~ kroelemente. l datak . ciji se sastav može videti u tabeli 6. fosfor. koji sadrže osnovne elemente (kalcij]. Oni mogu biti razlog velikih gubitaka medu kunicima jer uništavajumikrofloru u sistemu za varenje. Ove mešavinemoraju. Praksa pokazuje da ih kunici loše podnose. imati optimalnu kolicinu pojedinih hranljivih 101 .dodatke treba koristiti prema uputstvima koja se nalaze na ambalaži. Daje se kunicima kao dodatak kaloricnim hranivima u sledecim kolicinama: gjpo grlu dnevno Ženke i mužjaci u periodu 3 polnog mirovanja 5 Ženke u periodu parenja Skotne i ženke koje hrane mladunce 5 Mladunci stari 2-3 meseca 1. natrijum.

2 85.6 9.8 2.9 65.\4 4 5 .1 14.8 1.9 60.7 61.7 1..g <JI .5 5.14 53.5 0.04 0.4 0.!:JO) 7 8 o .35 0.32 0.9 9. cd ×ææ 00 0.39 78. -/' ~.9 7.6 6.46 13.126 0.00 I 65.7 26.3 11.1 11. . 1.0 1.4 22.3 88.3 3.14 0.7 11. '-' r--~ .8 9. 10 .38 0.08 0.6 88.0 37.090 1.J.energija SSHM ca/kg MJ.9 11.3 8.78 14.1 9.37 0.7 11.002 69.63 --.51 0.156.8 33.907 65.1 8.4 87.767 0.4 5.8 2.2 1.6 6.8 7.3 35.3 26.7 23.32 0.65 12.5 3.06 0.4 48.892 71.3 5.34 78.0 45.70 9. 6 oS.30 0.60 63.000 0.1 1.20 0.30 1.: Q3 3 § .8 1. U % Mineralni elementi Jecmene jedinice Utrošena jedini..6 3.8 2.62 82.12 0.03 0.950 1.5 88.10 0.80 0.!:> o:: cd Q3 ôÿæÖ 1..2 6.4 1.99 lanene klice 92.\4 :E .6 1.. Kolicina hranljivih elemenata u hranivima za kunice (iz razlicitih izvora s proracunima I autora).g 11 jecam ovas pšemca raž kukuruz pšenicni otpaci klice slada grašak i grahorica 85.49 14.5 10..§ o) 9 o(? N > .1 66.5 1.S Tabela 4.46 12.8 3.j 'a 0).3 5.0 2.5 1..7 87.00 13.0 5l8 1.7 4.) % 12 13 14 SADRžAJ Sirovi prehrambeni elementi Svar1jivi prehrambeni elementi O VRSTE HRANIV A a 1 KALORlcNA HRANIV A: 2 >o O 00 ôÿæÖæâ >o 050.27 1.7 0..4 1.9 2.9 1.2 87.5 10..44 11.36 0.6 18.43 11.

9 1.6 3.6 0.0 50.22 2.10 4.175 12.8 34.7 14.9 0.35 2.22 0.7 1.2 1.46 0.50 I 0172 11. 0.2 4 5 6 1.10 0.2 3 36.0 7.1 3.75 2.sušeni žitarica MANJE KALORIcNA SOcNA HRANIVA: livadske trave (srednje) 93.3 5.4 3.83 0.996 76.6 5.6 4.5 0.3 1. 0.8 2.3 39.4 2.1 0.10 I 14.6 3.2 - .8 1.62 1.5 5.40 0.4 1.91 I - 11.0 1.5 16.5 - .59 0.7 21.6 4.4 5.5 1.7 31.2 0.03 13.30 7.8 19.3 7.2 2.10 0.60 11.30 0.35 0.0 9.862 65.10 0.8 43.7 2.35 0.4 59.0 46.17 0.4 0.0 54.3 5.26 157 S lišce i glavice šecerne repe 15.24 0.6 10.5 21.953 64.6 10 11 12 13 14 mesno .4 2.12 1.3 riblje brašno stocni kvasac 88.3 9 5.2 0.6 2.3 1.08 0.8 86.6 7 3.1 65.2 8.86 .15 0.7 4.0 3.2 8.0 14.0 9.03 0.117 8.- - 0.1 6.80 0.27 mleko bez masti u prahu hleb od .126 8.83 2.06 to 1.07 0.162 10.55 2.1 0.0 2.92 lucerka pre cvetanja crvena detelina seradela u cvetu ozimi grašak sa raži raž pre klasanja zeleni delovi kukuruza stocni kupus 1-0 21.38 0.124 10.05 IO66 79.4 3.4 0.05 0.3 13.62 2.0 5.1 lanena prekrupa sa ekstraktom 2 90.966 70.0 2.1 3.6 31.04 0.0 25.98 0.20 0.25 0.9 1.07 .00 I 12.51 0.11 0.5 0.50 20.riblje braŠl11o 8.7 8 32.82 1.4 2.8 1.3 0.89 2.47 36.8 16.36 0.8 2.7 17.1 88.5 2.1 2.2 2.42 1.238 15.6 37.1 2.6 4.06 7.7 5.0 4.2 0.4 0.0 1.0 1.073 11.4 89.0 8.9 4.60 0.6 1.102 76.238 16.4 1.4 0.0 4.9 6.59 0.13 0.5 3.8 6.5 7.2 1.

1 "v 1 polupšenicna repa stocna repa sargarepa broskva repa bareni krompir zakiseljeno lišce i glavice šicerne repe šecerna repa MANJE KALORlCNA SUVA HRANIV A: livadsko seno srednje kvalitetno seno od lucerke seno od crvene deteline seno od graška seno od esparzete seno od seradele šumsko seno ej 2 16.96 0.0 3 1.8 5 1.93 7.57 40.16 32.16 0.5 18.4 8 11.2 3.-.21 0.8 2.0 19.322 21.6 7 0.78 3.22 0.9 1.2 0. 8.0 1.8 1.0 1.305 0.1 0.0 :21.150 10.85kcal.4 8.0 11.2 19.02 0.6 9.00 0.3 1.5 93.08 0.46 - 0.657 0.6 8.2 1.5 6.79 0.23 0.22 0.7 16.415 0.0 13.142 2.2 1.62 3.6 9 1.4 1.7 2.0 8. .00 2.5 0.6 7.4 0. ".12 21.1 4.O 88.5 25.55 -41.53 13 0.182 12.3 0.2 0.77 1.54 6.7 1.0 90.598 0.9 0.5 6 0.3 25.0 24.7 1.12 1.27 7.0 1.144 0.477 1.2 0.8 .5 12.06 0.0 8.207 14 14.46 2.0 91.60 1.2 1.2 8.2 18.8 9.3 24.8 1.6 6.8 17.3 10 11 12 2.0 0.06 0.2 8.15 0.2 0.7 85.8 18.6 1.222 14.9 0.0 7.08 0.1 10.3 2.05 0.8 22.0 0.2 8.5 6.5 0.02 0.7 1.0 0.0 6.2 28.3 0.96 0.8 12.8 4 1.0 91.8 6.""'-0--'--".0 2.13 44.577 0.77 0.42 1.0 10.629 0.06 0.5 12.8 3.3 11.2 0.6 1.5 0.1 1.84 0.48 10.25 38.0 9.38 7.00 1.4 1.06 0.0 10.05 0.6 6.29 2.1 20.92 5.9 10.8 13.70 10.0 9.85 - 10.0 5.06 0.3 2.605 0.3 5.2 29.75 0.2 27.5 24.0 86.05 0.8 25.08 7.65 1.24 1 MJ (megadžul) = 1000 (10) = 238.3 2.2 1.03 0.69 42.00 0.10 5.7 1.0 2.7 0.93 1.6 7.8 12.43 0.3 7.

dobijaju meša. najcešce sastavljeno od podjednakih kolicina obe mešavine »KS« i »KM-finišerI«i a u periodu mlecnosti (laktacije) samo »KM-finišer I«. Dnevna kolicina treba da iznosi oko 40 g na 1 kg žive .- elemenata. vitamina i minerala."fo< su: niskoprocentna belancevinska mešavina za osnovno stado kuilica i mešavine sa visokim procentom belancevina za mlade. Pri metodi Jntenzivnog uzgoja kunici koji spadaju u osnovno stado dobijaju hranivo bez ogranicenja (»ad libitum«). koji su prilagodeni prehrambenim potrebama odredene vrste životinja. a kasnije (od 7-8 nedelja starosti) mešavina tipa »fi~ nišer«. Samojalove ženke i ženke u periodu pol.a mešavine »KS«Za ovu grupuživotihja iznosi oko 35 gna 1 kg žive mere. koji su predvideni.za: pojedine grupe životinja i ponekad na doziranje. Kolicina utrošenih mešavina pri ovakvom sistemu ishrane iznosi 3. Ovim mešavinama obezbeduju se kunicima svi hranljivi elementi koji su neophodni za održavanje života i reprodukcije i održava stalni nivo suve mase u obrocima. Pri manje intenzivnom uzgoju kunici se bez ograni6.mere. dat je u tabeli 7. za dalji uzgoj. To su celovite potrebG izracunate za osnovno stado i za mladunce.. Sastav ovih mešavina koje se izraduju u Poljskoj. 105 . Mešavine su namcnjene skoro potpuno za industrijske i poluindustrijske farme kunica.inja hrane mešavinom»KS«. Ishrana kunica obogacenim hranivima (»punoporcijskim«) veoma je qlakšanai možemo je smatrati za najracionalniju.5-4 kg na svakLkilogram prirasta uzgajanih kunica.vinu li doziranim kolicinama da bi se izbeglo tovljenje. Brigauzgajivaca svodi se tada na izbor odgovarajuce mešavine. nog mirovanja. " U uzgoju mladunaca do 12-14 nedelja starosti koristi se ad libitum visokobelancevinska mešavina prvo tipa »starter". U ishrani kunica upotrebljavaju se dve ili tri vrste ovakvih meš~virla'::koje se medu sobom razlikuju po kolicini belancevina. dnevna norriJ. Kunici u razvoju. Iskljucivim korišcenjem obogacenih mešavina izbegavaju se razne bolesti koje se javljaju kao posledica lošeg kvali-' teta hraniva.. dobijaju mešavinu »KS« u doziranim koli~ cinama da ne bi došlo do njihovog gojenja.

0 . - 117 70 146 87 179 102 25 20 15 15 5 50 100 110 5 5 13.. ": '" g..>4 0.g § .0 21. ..:j r.:j en o> a >" ". Ženke pri kraju skotnosti i u periodu laktacije 3000 30 40 20 4000 - 450 100 20 700 - 20 308 197 35. . > g <I o <I '" '&J.. o> o':o =. 5000 - 130 40 700 - 30 353 227 43.<:: GRUPE KOJE HRANIMO o " .0 16 17 18 a <I o> <I :.4 50 80 100 150 100 170 - 143 69 184 87 260 105 10.:: a eo o .2 § " :g. Odrasli kunici u periodu mIrovanja 3 5 5 5 5 7 8 9 .2 IS 15...8 3.0 ..:: ON .porcijama g Seno .7 216 134 234 146 23...6 26." 11 10.::<1 o> p.: t. Primer dnevnih obroka u tradicionalnoj (u sastojcima osnovnih hrana). Sadržaj hranljivih elemenata u dnevnim porcijama g ishrani kunica LETNJA ISHRANA grama/po komadu Kaloricna hraniva bi) ZIMSKA ISHRANA grama/po komadu Kaloricna hraniva Sadržaj hranljivih elemenata u dnevnim .4 35. o> o e " .S it os.Kunici u periodu polnih aktivnosti (parenje i skotnost) 4000 5000 3000 1O 10 15 300 40 40 15 400 15 500 - - 30 146 89 .<:: Krtole Simo .2 23. e <I g <=i o " JJ tj :.ta 0>" o..:j en o> en ::x: 10 2 1.8 - 10 20 15 50 100 - 80 140 84 100 120 180 109 207 124 40 15 100 100 40 40 15 100 20 100 100 200 10 30 - 17." ÛÖ 0. 'o -o o "':..E>'g <I :Ii > en .i .8.7 2.1 - 120 40 200 200 200 - \J ~ .>4 ".o 21 12 13 14 15 19 20 3000 10 10 4OOU 15 15 5000 25 15 300 20 350 30 370 50 - P?lnog ..8 JJ a t.: ' .9 13. <1>" 0>..: Ã 4 ÃÃî 6 .0.0 43..g.3 110 20 150 200 - 110 235 147 120 291 188 394 255 27. I Tabela 5.>4 '[ "<I . oSEJ .4 15. .:: .>4 W tj o> "= o.0 30 30 40 10 - 181 111 20. "':...17..

2 50-55 80-90 2000 20 120-130 3000 O 180-200 6.4 10.4 50 128 84 187 118 20.8 40 40 20 150 100 .. O :J .. starost u danima 600 - 5 9 2 3 35 50 - - 2 3 17 26 11 17 2.-'t -.0 3.3 150-160 4000 40 40 20 450 30 - -- 25. Mladunci s majkama: 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 3 dekada 400 4 dekada 5.5 20 156 95 14.6 14.. Mladunci obican uzgoj.9 30 191 118 18.8 19.2 3.3 14.0 40 100 67 60 110 96 100 - 171 117 40-50 65-70 95-105 1000 10 2000 20 3000 30 10 20 30 S 180 5 - 73 43 7.6 . ~ 2 4.4 30 30 15 130 90 214 145 25.. \:.6 10 10 20 S 50 50 90 - 10 300 10 15 400 20 - 131 83 14.2 35 S 5 50 SO 8 100 100 10 140 140 10 120 160 Sl 34 5.7 10 105 65 10. 70 176 116 80 214 141 20.2 20 10 100 - 30 69 45 7. Mladunci ubrzani uzgoj starost u danima: S ISO S 8 280 10 10 400 20 4000 30 10 10 500 20 1000 10 - 56 35 5.4 - 5 9 2 10 3 15 10 15 10 15 20 18 11 29 17 2.

01 mg .5 15 5 6 108 .00 1. Vitamin B.20 2.50 mg 0.00 mg . """- 2.05 0.10 mg 0.20 mg 0. Sastav vitaminsko-mineralnog preparata za kunice (Polfa).05 0.5 3 Mešavina KM finišer I za mlade kunice 3 26 14. Vitamin B" Nikotinska kiselina Kalcijum Gvožde Mangan Cink Bakar Kobalt Jod pantotenat Sadržaj u 1 gpreparata 1200 ij (internih 200 ij 3.1... Tabela 6.05 0..01 mg 0. Vitamin E Vitamin K Vitamin BI Vitamin B." Tabela 7.001 4. Procentualni sastav i hranljiva vrednost Poljskih mešavina hraniva za kunice koje proizvodi industrijski prehrambeni kombinat »Bacutik - obogacenih Sastojci 1 Sušeni delovi zelenog rastinja Brašno oljuštenog ovsa Jecmeno brašno Pšenicna prekrupa Pšenicni otpaci Lancna prekrupa posle ekstrakcije Mešavina KS (za osnovnu grupu kunica) 2 II klasa 35 20 9 5 7.40 mg 0..00 mg mg mg mg mg mg mg jedinica) ... "Polfamix F« Sastojci Vitamin A Vitamin D.

Sastav sadrii .48 36.. Sirova vlakna.66 22. % Fosfor.60 9.5 1 0.30 Ukupno belancevina.5 4 100 84.38 18.8 1.05 11. % biljna vlakna.897 63.65 0.li kolicini 100 gjl kg Polfamixa što odgovara datoj kolicini od 200 mg cistog sastojka preparata lerbek u 1 kg mešavine hraniva.7 0.04 1:3. - :109 .7 - 0. 2 8 1 1 1 3.8 1.89 7.35 35.34 3. Moguce ga je zameniti sa lanenom prekrupom posle ekstrakcije. % masti.1 Sojina prekrupa posle ekstrakcije Mleko bez masti u prahu Mesno-koštano brašno Riblje brašno. Polfamiksa KF je specijalno prilagoden prehrambenim potrebama kllnica: sve potrebne vitamine i inakroelemente sa dodatkom katalizatora (BHT) koko .73 1.45 11.5 3 13 3 3 3 - 3.25 4.69 10.82 3. % Kalcijurn. % elementi.98 100 83.36 8. % - svarljivi. neslano Stocni kvasac Pšenicne klice Polfamix KF* Stocna kreda Krecni fosfat Stocna so Lanena prekrupa** Ukupno: Suva masa.58 13. % Utrošena energija.40 15.5 2 1 0. MJ Kunicke jecmene jedinice SSHM.cidiostatika pod nazivom lerbek . % Hranljivi odnos . % % % .85 1.22 0.95 2.73 1.28 0.846 60. (biljna) Svarljive Svarljive Svarljiva Bezazotni ekstrakti MineraIni belancevine.09 1:2.

metoda koja može biti posebno uspešna na velikim farmama na kojima se kunici uzgajaju na industrijski ili poluindustrijski nacin. Ne treba se plašiti da ce doci do poremecaja zdravstvene ravnoteže životinja. koja zavisi od njihovih potreba. karakteriše se kao monodijetetska. Ovo se najviše odnosi na tradicionalna hraniva pri prelasku sa letnje na zimsku ishranu i obrnuto. industrijske mešavine i razne vrste sušene hrane i sena. a bez obzira na to produkcioni rezultati su slicni onima kada se u ishrani koriste obogacena hraniva. Zatim' se na ïïð +- . bez obzira na godišnje doba i grupu životinja koju hranimo. dovodi do stabilizovanja suve mase na srednjem nivou oko 88%. klice. mnoge prednosti ovog nacina ishrane dovele su do njegove velike rasprostranjenosti. J t ¢ × × × ® · ´ . a u principu samo jednu manu . Ovo je. Ovo bitno olakšava normiranje ishrane. Ova hrana može povremeno da zameni obogacena braniva.iziskuje stalno držanje vecih rezervi sena i sušene hrane. prekrupe od leptirastih biljaka. koja treba da predstavlja odgovarajuci procenat telesne težine životinje. s obzirom na jednu vrstu hraniva koju dajemo. koji proizilaze iz sezonskih promena u sastavu hraniva. zahvaljujuci cemu se kunici privikavaju na uzimanje odredene stalne kolicine hrane. Ishrana suvim hranivima ima dosta I'rednosti. Ona zaslužuie pažnju i zbog. SUVIM HRANIVIMA Ovakva ishrana se iskljucivo bazira na korišcenju suvih hraniva. Monodijetetskom ishranom u poredenju sa ishranom obogacenim hranivima. na primer. tj. Takva hraniva su žitarice i njihovi derivati. osnovni nacin ishrane kunica na americkim farmama. mogu se uštedeti vece kolicine kaloricnih i visokobelancevinskih hraniva. Ujednacenost ishrane koja se ostvaruje davanjem jedne vrste hrane odstranjuje zdravstvene probleme životinja. toga što se tada ishrana životinja može skoro u potpunosti bazirati na hranivima koja se dobijaju na sopstvenim posedirna.ISHRANA. porcije. Monodijetetska ishrana kunica suvim hranivima. Ipak. dakle. biljno i životinjsko brašno. Ovo je. Ovakva ishrana. Normiranje ishrane u ovom sistemu bazira se na odredivanju velicine dnevne. nezavisno od rezervi kaloricnih hraniva. onih koja sadrže 85-92% suve mase.

3 --~ 78. Da bi ova metoda ishrane kunica dala ocekivane rezultate. 19.8.9 SSHM .7 12. Primer (prema tabeli 8): Prehrambena 4. prema procentualnim odnosima iz tabele 8. Ovo se pre 111 .8 .0 2. Sva hraniva koja se koriste moraju biti »punovredna« (da poseduju sve potrebne s~stojke).53 kg grupa u kojoj jedan kunic ima telesnu težinu Dnevne potrebe u ishrani = 150 g hraniva. Na ovaj nacin možemo izracunavati.9 1. mora se ispuniti jedan osnovni uslov.0 13.osnovu velicine dnevne porcije (uzimajuci u obzir sva hraniva) izracunava potrebna vrednost SSHM i svar1jivih belancevina. !Primer: prehrambena grupa u kojoj 1 kunic ima telesnu težinu 4. sastav obroka za sve grupe kunica koje hranimo.% 46.5 g = = Primer sastava hraniva i njihovo procentualno ucešce u dnevnim obrocima predstavljen je u tabeli 9. Potrebna vrednost pojedinih hraniva obracunava se množenjem ukupne vrednosti dnevnih prehrambenih potreba (iz tabele 8) sa procentualnim odnosom za svako hranivo koje se nalazi u tabeli 9.5 kg dnevne potrebe hrane = 150 g sastav obroka: Masa g Seno leptirastih Ovas (20%) Pšenica (10%) Ukupno: biljaka (70 %) 105 30 15 150 Svarljive belancevine g 10. od toga 150 X 55 1) SSHM = 82 g 100 2) svar1jive belancevine = 150 X 9 : 100 13.

Posebna' pažnja mora se obratiti na ishranu mladih kunica u periodu kada pocnu da sami uzimaju hranu i neposredno po odbijanju od dojenja. koja se odlikuje vecom kolicinom zelenih bra" niva. Na primcr. Otuda i mali troškovi ovakvog sistema ishranc. na primer. TRADICIONALNA ISHRANA Ovo je najrasprostranjeniji nacin ishrane kada se kunicima daje hnimi u prirodnom stanju. a pre svega veliki rizik od bolesti i slabog razvoja životinja zbog cestih promena vrste hrane. Nagli prelaz sa letnjeg nacina ishrane na zimski manifestuje se gušenjem i nedostatkom apetita. na let" nju ishranu. Ovakav sistem ishrane najviše odgovara domacem uzgoju manjeg broja kunica. industrijskim mešavinama i mineralnirn-i v!taminskim preparatima. 112 . može iza+vati dizenteriju i nadimanje. i mogucnosti na~ bavke. . Ovo kasnije izaziva smetnje u razvoju životinja i opšte slabljenje organizma.svega. koji karakterišu pretežno suva hraniva. odrven'elo i bezlisno seno. manje kaloricna. narocito ako se to radi neumešno. se obrok hrana se daje prvo u vrlo malim kolicinama. NQva pa. kaloricna. mekinjama. Dobra osobina tradicionalnog nacina ishrane je ta što se hrana može lako nabaviti. Osnovni uslov racionalne ishrane na ovaj nacin je izbegavanjenaglih promena vrste hrane. Njegova mana je veliki utrošak rada i vremena za prikupljanje i pripremanje hrane. Vrsta hrane koju dajemo zavisi od godišnjeg doba. To je najcešce biljna. Hrana koja im se daje ne sme da sadrži prc:komerne kolicine biljnih vlakana kao. socna i suva hrana. nagli prelazak sa zimskog nacina ishrane. na šta su kunici posebno osetljivi. a moguce je i koristiti manje »punovrednu« hranu. odnosi na seno i sušene delove zelenih biljaka. Potrebno ih je hraniti naizmenicno žitom. Oni moraju biti u svakom pogledu dobrog kvaliteta. Zamena jedne hrane drugom mora biti postepena. to se ove posledice ispoljavaju u vecem stepenu. Što je ishrana bila jednostranija. što dalje izaziva smanjenje otpornosti prema zaraznim bolestima (na primer kokcidioza).

Ona apsorbuju višak vode. Ipak. manje kaloricnih hraniva. Mora se zapamtiti da raznovrsna hrana u dnevnim obrocima kunica veoma korisno utice na njihove produkcijske rezultate. U prelaznom periodu. obicno se ogranicava kolicina što se vidi u tabelama 10 i 11. a takode . i tako sprecava nadimanje i dizenteriju. potpuni prelaz sa zimske na letnju ishranu ne sme da traje krace od deset dana. takvih kao što su seno ili slama jarih žita. Primer ovakvog normiranja dat je u tabeli 5. Jednostrano hranjeni kunici razvijaju se sporije ne samo zbog nedostatka nekih hranljivih sastojaka nego i zbog nepotpunog iskorišcavanja elemenata koji se vec nalaze u tom hranivu. Tako.bilansiranjem suve mase omogucava održavanje odgovarajucih proporcija pojedinih vrsta hraniva u dnevnim obrocima. Slicno se hraniva zamenjuju i u drugim periodima. U uzgajivackoj praksi. Normirana ishrana ima takvu vrednost prehrambenih sastojaka koja obezbeduje odredenu kolicinu suve mase. Da bi se u uzgoju kunica tradicionalnim sistemom ishrane dobili dobri rezultati. da ne bi došlo do preteranog davanja samo jedne vrste hrane. na primer. kunicima se u pocetku daju male kolicine nove hrane zajedno sa hranivima koja su do tada korišcena. korišcenje u dužem periodu samo jedne vrste hrane (osim ako to nije hrana specijalno pravijena za kunice). dok se istovremeno smanjuju kolicine hrane kpja je do tada davana. Dodatak suvih hraniva je posebno neophodan pri ishrani mokrim zelenim hranivima. Za obracune koji su dati u njoj korišcene su sledece vrednosti za koje se smatra da su najvažniji ele- menti ishrane: 8 Uzgoj kunica . potreban je dodatak suvih. U letnjoj ishrani koja se zasniva na zelenim hranivima. U tradicionalnom sistemu ishrane normiranje ima bitnu ulogu jer osigurava davanje životinjama odgovarajuce kolicine hranljivih sastojaka. najbolji nacin obezbedenja pravilne ishrane je normiranje hraniva. koji dolazi u životinjski organizam zajedno sa socnim hranivima. Ovaj dodatak novih hraniva povecava se postepeno iz dana u dan. važno je izbegavati jednostranost ishrane. ïïí . tj.povecava tako da se životinje mogu prilagoditi njeno} svarlJivosti.

0 5.8 174 60 15 11 5.2 6. Ženke u periodu laktacije (one koje hrane 7 mladunaca) 4.7 5. Dnevni obrok Uzgojne grupe Živa vaga g 2 2270 4530 6800 2270 4530 6800 % žive vage 3 4. Svarliive. Ženke i mužjacI u periodu polnog mirovanja 2. 2) Pri ishrani ad libitum obavezno se treba pridržavati datih kolicina SSHM i svarljivih belancevina u dnevnoj porciji.0 4. % dnevnog obroka BelanceSSHM Ukupno vine. Normalni uzgoj mladunaca srednje do 3000 g žive vage 2270 4550 6800 1 13 - 1800-4000 5. najpribližnija vrednost koja je navedena u tabeli.---' 13 1.64 g 1800 2270 2720 3170 6. Ubrzani uzgoj mladunaca (tovljenje) srednje dnevno povecanje težine 31. 1 4 90 150 204 113 185 251 5 55 55 55 58 58 58 70 70 70 6 12 12 12 15 15 15 17 17 17 7 9 9 9 11 11 11 13 . 114 . takode.1 3. Prehrambene potrebe pri ishrani kunica suvim hranivima (iz americkih -izvora).0 3.Tabela 8.7 g 1 I Potrebe za prehrambenim sastojcima.0 5..4 111 136 155 171 65 65 65 65 16 16 16 16 12 12 12 12 Patnja: I) za težinu žive vage datih životinja u odnosu na ove navedene u tabeli može se uzeti srednja vrednost procentnog faktora tražene kolicine dnevnog obroka ili. Skotne ženke 3.3 3.

8 do 4 kg žive vage prosecno 3 kg seno leptirastih biljaka kukuruz . Zenke i mužjaci u periodu polnog mirovanja.. Mladunci .brašno posle ekstrakcije 5. Skotne ženke livadsko seno ovas zrno soja brašno posle ekstrakcije** - 3. Može biti zamenjena belancevinastim koncentratom. .zrno sirak zrno*** - soja- brašno posle ekstrakcije 4. M1adunci .Tabela 9.. Zenke koje hrane najmanje 7 mladunaca seno leptirastih biljaka pšenica .63 kg žive vage**** seno leptirastih biljaka pšenicna prekrupa jecam zrno 60 22 15 3 ovas soja - .zrno soja .ubrzani uzgoj (tov) od 1. Grupe koje hranimo i vrste hraniva* 1 1. Može biti S' .. Svim obrocima dodaje se 0.zrno brašno posle ekstrakcije soli.5 kg seno leptirastih biljaka (lucerka m' detelina) ovas . u regionima 40 5 32 18 5 koji su .zrno 70 20 10 50 44 6 40 25 25 10 2.8 do 3. ' zamenjena ZIDomovsa.5% kuhinjske ili jodirane siromašili ovim elementima.normalni uzgoj od 1. dunce. prosecne žive vage 4.zrno jecam .zrno % Dnevne porcije 2 pšenica . Primeri dnevnog obroka pri ishrani kunica suvim hranivima (iz americkih izvora).. Ovakva porcija može se takode davati skotnim ženkama i onim koje hrane mIa. 115 .

> posle ekstrakcije Lišce kupusa Otpaci voca Prokislo mleko 5 2 50 5-8 2-3 100 10 3-4 Mesno - koštano brašno Mineraini dodaci 116 .- skotne 3 800-1000 200 200 300--400 200-300 175 100 75-100 50--60 10-15 50-60 20-25 25-30 400 200-250 1 Zelena hraniva Zakiseljena hraniva Kuvano krompirovo ili svinjska repa $argarepa Cvekla. Maksimalne dnevne kolieine (u gramima) pojedinih vrsta hraniva koje možemo davati odraslim kunicima. Seno Izdanci i lišce drveca Zrnevlje žita Zrnevlje Zrnevlje Otpaci Klice leptirastih uljarica Brašn<. Ženke osnovnog u periodu mIrovanja 2 800 300 korenje 250 300 repa 300 175-200 100 50 biljaka 40 10 50 10 20 400 200 stada one koje hrane mladunce 4 1200-1500 300--400 300-350 400-500 300--400 250-300 100-150 100-140 75-100 . 15-20 75-100 30 40-60 500-600 250-300 Vrste hraniva -.T Tabe1a 10. broskva.

0 9-12 2. 200 3 4 5 6 350-450 450-500 600-750 750-900 - - 100 150 200 20 50 50 100-150 30 20 75 150 75 50-75 50 40-50 20-30 5-6 100-150 175-200 150 75-100 75-100 60-75 30-40 6-8 150-200 200-250 200 100-125 100-125 75-100 40-60 8-10 200-250 250-300 250-300 150-200 150-200 100 40-60 10-12 10 8 5 30 15-20 - 2 3-5 - Klice Brašno posle ekstrakcije Lišce kupusa Otpaci voca Prokislo micko Mesno .5 5-7 1.5 7-9 1.Tabela 11. Maksimalne dnevne kolicine (u gramima) pojedinih vrsta.0-1.0 3-5 1. repa Seno Izdanci i lišce drveca Zrnevlje žita Zrnevlje leptirastih biljaka Zrnevlje uljarica Otpaci 2 30 -.5-1. Starost Vrste hraniva od 18-30 1-2 dana meseca 2-3 meseca kunica 3-4 meseca 4-5 meseci 5 meseci i stariji 1 Zelena hraniva Zakiseljena hraniva Kuvano krompirovo korenje ili svinjska repa šargarepa Cvekla.koštano brašno dodaci 10-15 5-10 5-10 100 50-75 20-25 10-15 10-15 30 15-20 15-20 30--40 20-25 20-30 20 20 3-5 30 50 30 150-250 300 300-400 75-100 100-150 150-200 - 0. hraniva koje možemo davati mladim kunicima.5-2. broskva.0 <117 Mineraini ´ .

5%) Ca (23%).--~ - ~ -- -- . P (13.5 0. P (19%) Ca (26%). Co. e F Cu. Sastav i doziranje nekih mineralno-vitaminskih u ishrani kunica. Vitaminski preparati: Vitaminski A+D3 (Polfa) Ca (17. (10.Zn.5 2-3 2. P (4.00 Tabela 12. Mineralni dodaci: Kuhinjska so (NaCl) Mineraini 2 NaCI sastojci Vitamini 3 Stocna kreda Koštano brašno odlepljeno Stocni fosfat dvokalcijwnni Mlevenifosforiti Mešavina »MM« Ca (37%) Ca (32%).5-3.8%) P NaCI (15. P - Vitamin A. dodataka Dnevna grama/po odrasli 4 porcija komadu mladi 5 Naziv dodatka (preparata) 1 1.2%).. .5-1..5 2-3 2-3 - 3-4 3-5 2-3 2-4 3-4 4-5 2-3 2-3 3-4 1-2 Mineralna mešavina Mikrofos »MikroB« 2.4%) - 1-2.7%) NaCI (19.8%). vitamin D3 5-101' 3-6* ~~ --t--'- .Mn... P (Il %) Ca (26%). Mg.

B2. B12 Vitamin A. .5-5. E. C.Mu. Mu. Mu. Co. Ca Fe. Co. Cu.0 1-2 2. B2. Kz. kalcij um pantotenat. nikotinska kiselina. P.0 Vitamin D 2-3 1-3 Vitamin A.nikotinska kiselina. Zn. vitamin E. Cu. Fe.5-1 1-2 »Polfamiks DK« Fe. Cu. Brojkapsula svakih dana. B2' B" B12.K. Zn. Mineralno-vitaminski dodaci »Mikro B-v« »Mikro L« »Polfamiks D« 2 Vitamin Vitamin 3 A. Zn.5-2.-r -r- 1 Polfasol AD3E Vitazol AD3E Plofasol B sastav Vitamin B kompleks 3. kalcij um pantotenat Vitamini A. Kz. P . Cu.5 3.5-7. B" B12. Co. Mn. D3.5 0. kalcij um pantotenat 2-3 1-2 1-2 1. Ca 2-2. kalcij um pantotenat Nikotinska kiselina.iFe. D3. B" B12. D3' E. vitamin D3 BI 4 3-5 5 2-3 . Ca. P \o - . Co. E. Zn. kalcijum pantotenat Mg. B2 nikotinska kiselina.nikotinska kiselina.

osim glavnog obroka.9 13. najcešce parazitira u raži.. U ovim periodima životinje moraju dobijati u obrocima dodatak kuhinjske soli i fosforno-krecnih preparata (tabela 12).Í«ª¿ ³¿-¿ Grupe hraniva Žitarice (zrno. a pri korišcenju prekrupe. osim zrna raži koja treba davati u obliku prekrupe.0 33.6 8. Zrnevlje žitarica najbolje je davati kunicima u prirodnom obliku. zrnima kukolja i ljuja. TEHNIKA ISHRANE KUNICA PRIPREMANJE HRANE t Na dobre rezultate u u~gajanju kuni ca imaju uticaj ne samo kolicina i kvalitet nego i nacin pripremanja i davanja hrane..6 88 90 90 25 15 26 85 91 .0 1.6 0. koja su štetna za zdravlje kunica.0 4. U sistemu ishrane u kojem je ogranicen udeo industrijskih mešavina i koncentrata bitan znacaj. U ishrani kunica vecih rasa koristi se dodatak ishrani od 20% na svaki kilogram preko 5 kg žive vage. glavnicom. prekrupa) Industrijske mešavine Belancevinski koncentrati Bareni krompiri Krtolasto-korenaste biljke Zelena hraniva (trave) Livadsko seno Seno leptirastih biljaka IO/ SSHM % 66 65 62 22 11 16 28 41 Svarljive belancevine % 8. koji su neophodni za stalni rast dlake. ima dodatak mineralnih hraniva u periodu polne aktivnosti životinja i uzgoju mladuncadi. U ishrani angorskih kunica obroci koji su dati u tabeli 5 povecavaju se za 100/0 zbog povecane potrebe za hranljivim sastojcima. Pri davanju vodom natopljenih zrna leptirastih biljaka treba obratiti pažnju da ona budu dobro 120 f . da ona ne bude zagadena gljivicom u obliku crnih rošcica. Ove mere su neophodne u svim sistemima ishranekunica. Mora se pri tom paziti da zrno ne bude plesnivo. crnom gari.9 2.

ljanju zelenih hraniva za ishranu kunica. ovakva hraniva ne smeju biti ubudala. preteranim crvenilom sluznice i kijanjem. jer kod kunica može izazvati pojavu crevnih parazita. Krompiri se daju životinjama iskljucivo kuvani ili bareni. koje se ispoljava. Manja kolicina presnih krompira može se dodavati samo u ishraniživotinja za vreme polnog mirovanja. Zdravlju kunica takode škode trave zagadene psecim izmetom (na primer. Pokvašena 121 . Ova hraniva takode ne bi smela biti zaprljana prašinom. Dugacke stabljike najbolje je iseci na komadice od nekoliko centimetara. Ovo se radi zbog toga da cestice brašna ne bi dražile sluzokožu životinja. velike cvekle ili broskve). zaprljana peskom. trava sa nekih gradskih zelenih površina). Korenasto-krtolaste biljke se dajukunicima cele ili isecene na komade (na primer. Ako se ovi otpaci ukisele ne treba ih davati životinjama. niti sadržati neke škodljive supstance. muljem. potrebno je obratiti pažnju da ne budu zagadena pesticidima ili mineralnim dubrivima. tako da se stvori gusta kašasta masa u obliku testa. Kuhinjske otpatke najbolje je davati pomešane sa prekrupom ili otpacima žitarica. Zelena hraniva treba davati kunicima u malo uvelom stanju. Pokvašena zelena hraniva (kišom. Pažljivo treba odstraniti klice ili izdanke krompira. što ih oslobada viška vode. jer one sadrže solanin . izmedu ostalog. Ako ovaj uslov ne može da se ispuni. Otpatke peciva najbolje je davati kunicima tek kad se dobro osuše. Osim toga. ili slicno) preporuclji- vo je davati u malim kolicinama. obavezno uz dodatak suvih hraniva. Ovako zrnevljese može koristiti samo u porcijama za jednokratnu upotrebu.nabubrela. što može da izazove njeno zapaljenje. . Promrzli krompiri nisu dobri za ishranu kunica. jer ta sredstva mogu izazvati trovanja kunica. gore navedena hraniva treba pokvasiti i tako ih davati kunicima. izduvnim gas ovima i slicno. . otpatke i industrijske mešavine treba davati pomešane sa barenim i izgnjecenim krompirima ili otpacima krompira i variva. Pre kuvanja krompir treba dobro oprati i ocistiti gnjile delove ako ih ima. Pre upotrebe treba ih dobro oprati i ocistiti od gnjilih delova. .jedinjenje štetno po zdravlje kunica. kao što je seno ili slama jarih žitarica. Pri saku12. Preknrpu. i to gnjeceni u obliku pirea.

Pri jednom skupljanju zelenih hraniva ne treba sakupiti kolicinu koja ce premašiti potrebe za narednih 48 casova. jer ce inace promrznuti. kao na primer. Ova hraniva moraju se rasprostrti u tankom sloju da ne bi došlo do potparivanja. Može se davati ako se prethodno opari kipucom vodom i upije odredenu kolicinu te vode. davati kunicima dok se potpuno ne osuše. Gnjilenje kisele hrane najcešce izaziva neprecizno pokriven rezervoar. zaprljano ili zagadeno izmetom životinja (najcešce miševa). Gnjila. Seno za kunice ne sme biti budavo. jer može da izazove oštecenja sluzokože životinja. Da bi se iskoristili i manji komadici sena. Pleva se ne može davati kunicima u suvom stanju. a narocito plesniva kisela hraniva mogu izazvati ozbiljne bolesti kunica. Pre svakog narednog davanja hrane lako kvarljive materije moraju se odstraniti. prašinom. potrebno ga je davati pomešanog sa krompirom ili kuhinjskim otpacima. a hranilica se mora dobro ocistiti. Ta hrana ne sme biti zaprljana zemljom ili gnjila. seradela i lucerka. Zakiseljena hraniva koja dajemo kunicima moraju imati normalan miris. Hraniva koja su sami zagadili. slican mirisu kiselog kupusa. Zelena hraniva i seno (ili slama ili izdanci drveca) daju se kunicima kroz rešetku tako instaliranu da životinje ne mogu da produ kroz nju i zagade svojim fekalijama hranu koja se nalazi iza rešetke. krtolasto-korenaste biljke i'zakiseljena hraniva. meka i korenasto-krtolasta hraniva daju se kunicima u hranilici. a od žitarica ovas i pšenica (bez bodlji na klasu). kunici nece više jesti. Najbolja za kunice je pleva od leptirastih biljaka. potrebno je pokupiti iz kaveza. U zimskom periodu ostatke nepojedene hrane. Pri korišcenju pleve u ishrani potrebno je obratiti pažnju da ona ne bude zaprljana zemljom. a i glavnicom i plamenjacom. Zelena hraniva koja cemo koristiti kasnije treba cuvati na hladnom i provetrenom mestu. DAVANJE HRANE " Kaloricna. Uzimanje promrznutih hraniva može da dovede do bo122 . a takode i zbog dužeg stajanja kad se vec izvadi iz rezervoara. semenjem nekogškodljivog korova. krompire. kao što je detelina.zelena hraniva od leptirastih biljaka ne smeju se.

Neposredno posle hranjenja kunicima je potreban potpuni mir. Pri velikom. koje ce kunici odmah pojesti u celini. Komplikacije (nadimanja) pojavljuju se najcešce pri povremenom davanju vode. hrane se tri puta. Normalni kunici pokretniji su u toku noci nego danju i zbog toga vecernji obrok treba da je bogatiji nego ostali. U doziranoj ishrani skotne ženke i one koje hrane mladunce kao i mladi kunici. Ako se hrane tri puta. a u toku dana kaloricna i socna hrana. Kunici se lako navikavaju na ovakav sistem i ne dolazi ni do kakvih komplikacija sa varenjem koje su izazvane viškom vode. Bolje je tada ograniciti se na aavanje sena. onc~a je to ujutro i uvece. suvih kaloricnih hraniva i mladih. Kunici se moraju hraniti uvek u isto vreme. Najbolji nacin za pojenje kunica jeste da im se omoguci stalni pristup vodi kako bi mogli da je piju kad im je to potrebno. padu temperature najbolje je uopšte prestati sa davanjem hrane koja lako može da promrzne. Primenjujuci dvokratno hranjenje u toku dana. tako da hranu pojedu u što vecem stepenu i da je bolje svare. na smenu sa kaloricnom hranom. U tom periodu preporucuje se cešce hranjenje životinja manjim obrocima. može se davati meka hrana (bareni krompiri. POJENJE KUNlcA Medu mnogim uzgajivacima vlada pogrešno ubedenje da kunicima nije potrebna voda za pice.lesti prQbavnog sistema kunica. kuhinjski otpaci) svaki drugi dan. skoro sasecenih izdanaka drveca. a u toku dana ostala hrana. U letnjem periodu uvece se daju zelena hraniva. U praksi najcešce se u zimskom periodu uvece daju kunicima seno ili sušeni lisni izdanci. Da nije tako vidi se na B strani. Za vecernji obrok može se dati takva hrana koja se sporije i duže jede. a ako se kunici hrane dva puta. a dva puta dnevno svi ostali ku: nici u stadu. 123 . VREME HRANJENJA Ucestalost hranjenja zavisi od sistema ishrane koji primenjujemo i od fiziološkog stanja životinja. onda se to radi u jutarnjim casovima. poslepodne i uvece.

najbolje pre nego što se daju suva hraniva. Nacin izrade pojilice i njen smeštaj u kavezu treba da olakša uzimanje vode i sacuva životinje od povrede. Tamo gde hocemo da osiguramo kunicima stalni pristup do vode veliku korist imaju automatske pojilice (slika 30). koja se mogu obesiti na vratanca ili bocni zid kaveza. Nadimanja nastupaju najcešce kao posledica~hranjenja zelenom hranom od leptirastih biljaka i istovremenim davanjem vode za pice. Voda za pice koju dajemo kunicima mora da ispuni sve uslove kao i pijaca voda (mora se izvršiti bakteriološka analiza i filtracija). kada vrlo hladna voda za pice može izazvati prehladu kunica. Njena temperatura treba da bude slicna temperaturi vazduha. Za ovo se mogu koristiti i emajlirani plehani loncici od pola litra pricvršceni u cošku kaveza (slika 29). Konstrukcija pojilice treba da onemogucava životinjama da prljaju vodu. posebno posle hranjenja mekim i vlažnim kaloricnimhranivima. možemo koristiti specijalno napravljena koritanca od pocinkovanog pleha. Ukoliko njih nema. U tom slucaju moramo 124 . da ulaze u nju i zagaduju je izmetom i mokracom. U drugim sistemima uzgoja zimi je neizbežno pojenje s vremena na vreme.Tada su kunici žedni i kada naglo dobiju vodu. Na taj nacin izbegava se dizenterija koja se lako dobije ako kunici piju zagadenu vodu. Ovo je narocito važno u letnjem periodu. Iz istih razloga i hranilicu treba prati svakih nekoliko dana. šargarepa). Jednom dnevno potrebno je izbaciti vodu iz pojila i isprati ga. U malim farmama cesto se za pojenje kunica koristi i mIeko. što je' moguce ako se koriste plehana pojila cije ivice nisu savijene. Temperatura vode u tom periodu treba da bude 16-1SoC. U malim kunicarnicima preporucuje se upotreba pojila-flaše (slika 32). Vodu zagaduju sami kunici jer se na njihovim njuškama zadržavaju mrvice hra. Kunici mogu imati stalan pristup vodi samo u kunicarnicima koji se u toku zime zagrevaju. U kunicarnicima koji se ne zagrevaju voda se daje kunicima 1-2 puta dnevno. Najcešce se ono daje u periodu laktacije ženkama koje hrane veci broj mladunaca. piju je prekomerno.ne koje kasnije u vodi fermentiraju. Kada se kunicima daje veca kolicina socnih hraniva (cvekla. ucestalost davanja vode može biti smanjena.

Od uzgajivaca se samo traži da pravilno postupa sa suvim hranivima i održava potrebne gslove u magacinu gde su hraniva smeštena. produkcionih efekata. S obzirom na monodijetetski karakter ovoga nacina ishrane.6-3 kg žive vage. Far1TIa gde se proizvodnja bazira na kooperaciji ima obezbedene potrebe od kooperanata. izbora rasa. prostorije u koji~a se cuvaju seno i sušena hraniva moraju biti dovoljno velike da bi se u njih mogle smestiti rezerve za celu godinu.. i kolicina mesa koju smo planirali. Pomocu ovih podataka lako se mogu izracunati potrebe za hranivima u toku godine. U sistemu ishrane suvim hranivima farma mora da ima prostorije gde se mogu cuvati žitarice.paziti da mleko koje dajemo -bude potpuno kiselo. industrijske mešavine. velike kolicine sena i sušenog zeleniša. ÑÞÛÆÞÛPÛÒÖÛ ØÎßÒÛ ZA ÕËÒ×ÝÛ GODIšNJE KORIšcENJE HRANIV A . rezultata razmnožavanja i mnogih drugih cinilaca koji zavise od date sredine. 125 . ~ Postojanje stalno dostupnog izvora hrane je osnovni uslov uzgajanja kunica. Zbog toga proracuni koje ovde dajemo mogu imati samo informacioni karakter. potrebno je da svaki kunic dobije 9-12 kg hrane. Korišcenje hraniva u produkciji kunica (s obzirom na kvalitet i asortiman) može dosta da se razlikuje u zavisnosti od sistema uzgoja. On je cinilac koji ne odlucuje samo o razmerama uzgoja nego i o njegovoj rentabilnosti. da bi dobili 2.5-4 kg hraniva za dobijanje jednog kilograma žive vage. jer se industrijske mešavine mogu nabaviti na tržištu u kvartalnim periodima. jer se baziraju na srednjim vrednostima. U sistemu ishrane iskljucivo obogacenim mešavinama koristi se (na osnovu istraživanja i prakse za belu novozelandsku rasu) 3. Pri ovom nacinu ishrane u izracunavanju prehrambenih potreba treba uzeti u obzir sistem razmnožavanja životinja.. Sveže mleko ili samo delimicno kiselo obavezno dovodi do dizenterije životinja. Na toj osnovi izracunavaju se i troškovi proizvodnje. uslova smeštaja. Suva hraniva se moraju sacuvati od kvarenja. sve dok se ne potroše. Pri uzgoju mladih kunica. uracunavajuci u to ishranu osnovne grupe.

.25 1. . Za izracunavanje je uzet sastav od 50% livadskog sena i 50% $ušenih delova od leptirastih biljaka. što zajedno cini 350 g SSHMfkg. a pri parenju preko cele godine šest nakota od ženki osnovne grupe.35 11.72 9. jednog produkcionog ciklusa zajedno 2) mladunci.87 13.52 7. s obzirom na velike razlike medu hranivima i sezonske promene u njihovom ko- 126 . Pri sezonskom parenju dobijaju se godišnje prosecno cetiri nakota.12 8. 8 i 9. prosecno dnevno: 130 g hrane x 7 komada x 100 dana zajednicke potrebe ženke i mužjaka osnovnog stada sa 7 mladunaca 3) prosecna potrošnja hraniva po komadu do 3 kg žive vage 9. srednja potrošnja hraniva u kilogramima po komadu bice sledeca (pri cetiri. 90 dana hranjenja: od toga: 60 dana prehrana za produkciju 30 dana prehrana za zadovoljavanje životnih potreba Ukupno: B) mužjak.10 3. 1/6 porcije ženke: osnovno stado u toku .40 49.25 1.5 kg i uzgoj 7 mladunaca (tj.07 54. jedan nakot) do težine 3 kg žive vage u periodu 120 dana (normalni uzgoj).90 1.I Zavisi da li ce ono biti sezonsko u prostorijama koje se ne zagrevaju ili preko cele godine u zagrevanim prostorijama. ciklusa razmnožavanja godišnje): ka1oricna hrana u kg seno i sušena hrana u kg 1) osnovna grupa A) ženka.60 67.15 11.67 . U tradicionalnom sistemu ishrane.87 13.12 36.. U ovom drugom primeru godišnja potrošnja hrane bice veca oko 50%. Ako prihvatimo za izracunavanje sledece podatke: porcije date u tabeli 7. srednju težinu ženke osnovne grupe = 4.

U ovom radu u:z~ti su za izracunavanje sledeci faktori: težina ženke 4 kg. To su vrlo približne vrednosti. obroci prema tabeli 13. zovanje osnove prehrane za njih može biti vrlo razlicito. pri cemu troškovi za nabavku hrane treba da budu što je moguce niži. 127 . zavisno od izbora hraniva. relativna.. po 7 sacuvanih mladunaca u jednom nakotu i uzgoj do 3 kg žive vage u toku 100-120 dana (viši nivo ishrane skracuje vreme uzgoja). na primer. organi. U svakom primeru najbitnija stvar mora biti prilagodavanje velicine farme mogucnostima snabdevanja hranom. pa je potrebno da daju iste proizvodne efekte. dužina sezone razmnožavanja 240 dana (skracena). To ce znatno smanjiti proizvodne efekte hraniva koje dajemo. U svakom sistemu ishrane greške kao. Rezultati ovih pro. Ovde cemo spomenuti samo najvažnije od mnogo mogucih varijanti. potrebe za hranom mogu biti vrlo promenljive (na primer. Precizno izracunavanje potrošnje hraniva moguce je samo za odredene uslove prehrane na konkretnoj farmi. U ovom sistemu ishrane. racuna predstavljeni su u tabeli 5. Potrebno je ipak zapamtiti da je zavisnost proizvodnih efekata od kolicine pojedinih hraniva vrlo. PLANIRANJE POTREBNE HRANE U zavisnosti od obima i forme uzgoja kunica. ako povecamo udeokrompira i njime zamenimo žitna hraniva). izracunavanje potrebnih kolicina u toku godine predstavlja prilicnu teškocu. ogranicavanje pojenja životinja pri ishrani suvim hranivima ili nagli prelaz s jednih hraniva na druga u tradicionalnoj ishrani mogu da dovedu do poremecaja rasta životinja i cak do uginuca. U pojedinim sistemima ishrane potrebne vrednosti SSHM po jednom kunicu do 3 kg žive vage iznose približno: - u ishrani obogacenim mešavinama u ishrani suvim hranivima u tradicionalnoj ishrani 7920 g 8000 g 8320-9000 g Korišcenje svarljivih belancevina u razlicitim sistemima varira u granicama 1500-1600 g po komadu.rišcenju. prosecno 4 nakota godišnje od jedne ženke. jedan mužjak dolazi na šest ženki.

6 4.-m'-- -1 .~"_o.2 11.1 5.0.0 32.6 4.. sistemu Potrošnja hraniva u kg Sistematizacija 1 1.7 6.0 30.1 3.5 1.3 1.3 t .1 4.0 3.0 112.zimska kaloricna 3 krompir 4 krtolasto..4 4.4 31.7 4.4 9.2 15.5 23.0 8..0 7..9 1.1 5.6 12.4 0.9 27.5 17.0 96. .5 28.0 4.7 Z L+Z L+Z L+Z L+Z L+Z 6..2 2.7 1.1.0 66.5 3.3 26.5 16. 4.-. tV 00 Tabela 13. Potrošnja hraniva za produkciju 4 nakota po 7 komada 1) jednog nakota 2) jednog kunica Z L Z L Sezona ishrane L-Ietnja 2 Z..9 18. Ženka osnovne grupe: 1) periodi trudnoce A) 30 dana B) 75 dana 2) periodi laktacije: A) 40 dana B) 95 dana 3) period polnog mirovanja 125 dana Ukupno (365 dana) 2. Godišnja potrošnja hraniva u tradicionalnom prehrane i ubrzanom uzgoju mladunaca.8 6.7 36.5 2.0_.zelena korenaste hraniva 5 6 seno i sušeni delovi zelenila 7 1. Mužjak 3.

2 17-20 2. Potrošnja hraniva za uzgoj mladih kunica do 3 kg žive vage od 100-120 dana starosti: 1) jedan nakot = 7 komada 2) potrošnja po jednom mlqdom kunicu 5.3 13-22 1.4-3.4 ÔõÆ ÔõÆ ÔõÆ 123-153 30-38 4. u proracunima je skra.4-5.8 97-100 24-25 3.7 ÔõÆ Pažnja: Zajednicka dužina perioda trudnoce u toku godine iznosi oko 124 dana (4 trudnoce po 31 dan). tV \.2..4-3.8-3.4 70-108 17-27 2.7-4. 1 - 2 3 4 5 6 7 r I>' 4. cena na 105 dana (30+75) što proizilazi iz usvojenog proizvodnog rasporeda u kome se periodi trudnoce delimicno poklapaju sa periodima laktacije..3-4.5 79-104 12-15 17-20 2. (jq "" c:: N ::.5 430-530 107-132 16-19 100 25 3. Zajednicka potrošnja hrane za 1 ženku osnovne grupe zajedno sa mužjakom i mladima 1) za 4 nakota godišnje (28 komada) 2) za jedan nakot (7 komada) 3) po jednom komadu ÔõÆ 20-30 3.4-3..o . .4-2.

HRANIVA ZA KUNIcE KOJA SE PROIZVODE NA PARCELAMAVAN GRADA Cesto se dešava da se parcela zemlje manja od 0.5 hektara još ne smatra za poljoprivredno imanje.r HRANIVAZA KUNIcE KOJI SE UZGAJAJU NA POLJOPRIVREDNOM IMANJU 'I Najlakše je obezbewvati potrebnu hranu za kunice na poljoprivrednim imanjima.. Kvalitet zemlje važan je tek nekoliko prvih godina obradivanja. Nacin dobijanja hrane sa takve parcele treba da bude takav da se dobije maksimalna kolicina biljaka za ishranu i da ta hrana bude što vece hranljive vrednosti. narocito na imanjima koja su specijalizovana za uzgoj stoke. ostaci žitarica. imajuci pri tom u vidu udeo kaloricne hrane koja se više daje kunicima odredenim za klanje. Ka130 . U zavisnosti od uslova imanja. one se uracunavaju u opšti bilans hrane za citavo imanje. U tom slucaju velicina farme zavisice od kolicine hrane koja se dobija sa te parcele. može se koristiti sistem ishrane suvim hranama. Znajuci potrebe kunica za hranom. on bi mogao da predstavlja konkurenciju u odnosu na uzgoj ostalih vrsta životinja. korov. Takode je moguce uzgajati kunice na poljoprivrednim imanjima. ako je kolicina sena ogranicena. Ovakav uzgoj može biti sproveden samo u malim razmerama (do 5 ženki osnovne grupe i zahteva veci radni napor da bi se ocuvala produkcija. imajuci na umu korišcenje razlicitih manje kaloricnih hraniva. Ovde se moraju uracunati i kaloricna hraniva namenjena kunicima za klanje i kupovina odredene kolicine livadskog sena. lekovito bilje. a vlasnik ili korisnik želi u potpunosti da je iskoristi za dobijanje hrane za kunice. Uzgoj kunica koji se odvija na poljoprivrednom imanju najcešce se smatra sporednim delom proizvodnje. . Ako su razmere uzgoja zaista velike. ako na imanju ima dobrog sena ili tradicionalne ishrane. izdanci drveca i slicno. kao što su kuhinjski otpaci.. Uzgoj kunica na malim imanjima ciji osnovni zadatak nije uzgoj nekih domacih životinja. može da doprinese da se hraniva kojim raspolaže to imanje bolje koriste i tako doprinesu boljoj produktivnosti i rentabilnosti u poslovanju.

Rošaku). 15.. IX 25. V 10-25. VIlI 10. IX 15.----.VII 20. VIlI 1. IX-10. V 25. V 20-30.VI 10-20.5. IX 1-20. VIlI -1. IX-IS. VI 25. VIlI 20-30.1. VI 10-20. V . VIlI 1-10.10. VI 20-30. V 5-20.. VI 10-20. IX 1-20. VIlI-S. V 20. Orijentacioni termini setve i skupljanja zelenih hraniva od biljaka koje se seju kao sporedne agrokulture (prema V. IV .5. VIlI 1. VI 10-25. IX 20. VIlI -15. IX 15-25. V . IX 10-30. V 10-25. IV 1-30. X X X 8 10 8 . 15..15.-15. 1. XI 10-15. VIlI 1. IX 15-30. IX X 25 25 25 20 30 35 35 30 30 20 30 30 40 30 20 70 20 22 25 10 20 15 13 10 w - mešavina sa suncokretom 20.~ Tabela 14. IV -10.moguci 5 Ozime kulture: uljevika ozima uljana repica ozima mešavina uljevike i raži mešavina uljane repice sa kosmatim graškom ozima raž raž + kosmati grašak raž + kosmati grašak + rumenika pšenica + kosmati grašak ozime mešavine sa ljuljem rumenika Druga setva: kukuruz mešavine mahunjaca suncokret sorgo i sudanska trava facelija stocni kupus Kulture koje se seju na strnjištu: mešavine od mahunjaca vucji bob slacica facelija 25. VII 20 VII 20 VII 20 VII - 1.10. VI 20. IX 20-30. X 10-30. VIlI 25. IX-IS. IX 20. \c » Prinosi u tonama Biljka 1 Vreme setve 2 Period branja 3 prosecni 4 15 15 18 16 17 20 22 18 18 15 20 20 20 25 12 40 10 12 12 8 15 ~-. IX 20-30. VIlI 1. V 25. VIlI . IX-IS. IV .:-20. VIlI 20-30. VIlI Sporedne agrokulture: seradela detelina hmeljna lucerka rano prolece rano prolece rano prolece 15. IV . V 25.5. VIlI .

a krompir treba saditi posle ozimih biljaka. Primer 1 1. I snije. gubi se uticaj prirodnog sastava zemlje na kvalitet i strukturu pojedinih biljaka. jecam) i krompirom.~ Napomena: 132 . Pristupajuci realizaciji planova na parceli. Pri ovakvoj organizaciji proizvodnje hrane za kunice. žitarice. u odnosu na neophodno st da se periodicno menjaju biljke koje proizvodimo. 4. 2. . dati neophodna uputstva. najbolje je njenu površinu podeliti na 5 jednakih delova. zelena hraniva i sušeni delovi biljaka. najbolje leptirastih. na kojima mogu da se uzgajaju samo one biljke kojima ona odgovaraju.dubriva 40 tiha. koji ce na osnovu zemljišnih uslova.. Radi orijentacije dajemo sledece primere kombinovanja razlicitih biljaka za setvu. pod uticajem intenzivnog dubrenja zecijim fekalijama. 1 . cak i na vrlo slaboj zemlji (na primer. Na parceli se moraju uzgajati sve vrste hraniva. mora se primeniti tradicionalni nacin ishrane kunica. 3. Polje zasejano žitaricama možemo posle žetve koristiti i za gajenje postrnih biljaka. biljem od koga dobijamo sušene delove i hranivima koja se kisele. krompir ili polušecerna jecam + lucerka lucerka lucerka'~ lucerka kolicina stajskog dubriva repa Poli Past IHAR*. dubriva i agrotehnickih mera. Izuzetak cine zemljišta sa dosta treseta ili veoma vlažna zemljišta.kolicina raz!oženog zecjeg = = 20 tiha. Termini setve i ishrane ovim biljkama mogu se videti u tabeli 14. omogucujuci na taj nacin prornenu biljaka u petogodišnjem ciklusu. Setvu treba tako isplanirati da svake godine tri od pet del ova bude zasejano zelenim hranivima. Razmere uzgoja kunica u ovakvim uslovima odreduje kolicina proizvedenih zelenih hraniva (kaloricna hraniva i seno mogu se cesto i kupovati. a krtolasto-korenaste biljke mogu biti zamenjene kiselim hranivima). a ostala dva dela žitaricama (ovas. korenasto-krtolaste biljke. krompir. tj.. Pri odredivanju plodoreda obavezno je potražiti savet poljoprivrednog strucnjaka. koje se beru od kraja aprila do polovine maja.. peskuša) . 5.

. 2. krompir*'" 2.-----. krompir** ovas sa crvenom detelinom i travama crvena detelina i trava crvena detelina i trava * jecam + ozimc sporedne kulture Primer 3 (na vlažnoj zemlji) 1. trave (posle svakog košenja neophodno je obilno dubrenje azotnim dubrivima) 4.-. 5. kolicina raz]oženog zccjeg (tubriva = 20 tiha. 3.5 ha. kolicina stajskog dubriva = 40 tiha.--3) Zasejana površina m2 Dobijena kolicina t Suva masa kg SSHM kg Svar1jive belancevine kg 1. . trave* (isti uslov kao i u gornjem primeru) 5.3 700 500 260 3660 425 440 198 2703 Ukupno: Napomena: - 5000 - --- 60 32 27 354 --- . može se dobiti preko 15 t zelene sa usevima sa ostatka površine mogu se prokolicine hrane: óóóóó Bi 1 j k e (prema primeru -. grašak sa grahoricom i još zelenim ovsom + sporedne kulture (stocni kupu s) Sa parcele hraniva na 3/4 mase.- 2000 1000 8 3 1600 600 1280 360 160 75 ----. 4. Ova s ---. gajeci zelena te površine. Zajedno izvesti sledece cija je površina oko 0. ovas + sporedne kulture (mešavina višegodišnjih trava) 3.Primer 2 1. 133 . Krompir 3.--. Zelena hraniva a) trave b) grašak sa grahoricom i ovsom c) stocni kupus (sporedna kultura) na 1000 m2 2.----------------------- 1000 1000 5 2 0.

srecu se brojni primeri uzgoja kunica. ukoliko postoji dobra prehrambena baza. Teorijski govoreci.otpaci voca i povrca sa pijaca i iz prodavnica . Možemo ga zaokružiti na 400. ako iznosi 9 kg na uzgojenog kunica. Najcešce su to male grupe. Ovakvu produkciju obezbeduje farma u kojoj osnovno stado cini oko 15 ženki. Moramo obratiti posebnu pažnju na higijenu hraniva koje dobijamo na ovaj nacin. što je rede. osnovni izvor hraniva mogu predstavljati: .r Deleci dobijeni broj kilograma SSHM sa 6787 g (kolicina potrebna za uzgoj jednog kunica) dobija se broj 398. što onda predstavlja broj kunica koje možemo uzgajati sa kolicinom hraniva koju dobijamo sa te parcele. i drugih nekorišcenih površina.kuhinjski otpaci hraniva kupljena na pijacama. ali u praksi za planiranje broja kmiica koje cemo uzgajati treba postupati vrlo oprezno i racunati samo na sigurne izvore hrane. U uzgoju ovog tipa. dovoljno je kupiti mešavinu kaloricnih hraniva i koncentrata namenjenu kunicima za klanje. Kolicina suve mase sadržana u svim hranivima je dovoljna. HRANIVAZA KUNlcE KOJI SE UZGAJAJU U GRADOVIMAI NASELJIMA I U gradovima i naseljima sa malom gustinom stambenih objekata. na ovim terenima se mogu napraviti i vece farme gde ce se proizvoditi kunici za priplod.bajati hleb i pecivo koji prodavnice odbacuju . na primer. ovako se kunici uzgajaju u specijalno napravljenim malim stajama koje su povezane sa kanalizacionom mrežom ili septickom jamom. Ipak.otpaci hleba skupljeni na kucnim dubrištima . Zbog zdravstvenih i estetskih razloga.zelena hraniva (trave) i seno sa gradskih zelenih površina. koje se uzgajaju zbog licnih potreba za mesom ili. i to oko 100 kg. uglavnom na periferiji i baštama izvan grada. iz amaterskih pobuda. Tako. hleb - 134 L . U takvoj grupi manjak belancevina iznosice oko 200 kg. ovakvih izvora hraniva je mnogo. Da bi se ovo nadoknadilo. ali ne treba sakupljati travu u blizini prometnih puteva socna hraniva iz vlastite bašte . 3-5 ženki osnovne grupe.

cim izmetom. Takvo mesto mora biti ogradeno žicanom mrežom i imati sprovedenu vodu i struju. · voca sa pijaca i iz prodavnica. Trava ne sme. Ipak. Prostorije za kunice koji se uzgajaju na ovaj nacin tre~ balo bi da lepo izgledaju i imaju veoma dobre sanitarne uslove. stocni kupus. a u slucaju potrebe. Uzgaja:gje veceg broja kunica na jedno:rp. a može poslužiti kao hrana kunicima. Da uzgoj kunica ne bi smetao baš tovanluku ili rekreaciji u slobodno vreme. jer paraziti koji se tu nalaze mogu da se prenesu u creva kunica. Ima primera da se ovakve parcele koriste iskljucivo za uzgoj kunica (na primer. oko Lajpciga). što se veoma cesto dešava ako se sakuplja sa kucnih dubrišta. u Istocnoj Nemackoj. Uzgoj kunica na baštenskim parcelama raširen je u velikom broju zemalja. kao svinjska repa. da daju ono što ne koriste ni na koji nacin. gde bi više vlasnika parcela moglo izgraditi male staje ili kaveze za svoje kunice. On mora da se prilagodi onolikoj kolicini hraniva koja se može dobiti od otpadaka povrca iz vlastite bašte kao i korova i trava koje rastu na površinama gde nije zasadeno povrce. Uzgoj kunica na uobicajenim baštenskim parcelama ne može biti velikih razmera. kukuruz.ne sme biti plesniv. koji ne smeju biti gnjilL Trava koju skupljamo ne sme biti sa površina gde ima mno~ go izduvnih gasova i prašine sa puteva. uzgajivaci mogu zameniti jedan drugog u vršenju razlicitih poslova. deo takve parcele mora se iskoristiti iskljucivo za uzgajanje hraniva za kunice. po~ ticati ni sa zelenih gradskih površina koje su zagadene pse. mestu tre-. Preporucuje se da se tamo sade biljke koje sadrže vece kolicine zelene mase. tako da se mogu obavljati za sve kunice koji se nalaze na tom mestu. a njihove staje su grupisane i razmeštene na pojedinim parcelama. što je narocito važno u zimskom periodu. trebalo bi za to odrediti posebno mesto. U takvim »baštama« sva površina zemlje je skoro iskljucivo zauzeta uzgajanjem hraniva za kunice. Slicno je i sa otpacima povrca. Uzgajivacki rad u ovakvim uslovima mogao bi se znatno olakšati ako se poslovi grupišu. Dobro bi takode bilo sporazumeti se sa vlasnicima okolnih parcela koji ne uzgajaju kunice. Odgovarajuce mesto za uzgoj kunica u gradovima su parcele na periferiji. 135 . ba organizovati tako da to ne smeta okolini.

1drugom planu deo koji se koristi. gde kolicina skupljenih hraniva mora biti relativno velika. Ovo ima narocito veliki znacaj na velikim farmama. jer to može škoditi zdravlju kunica. SKUPLJANJE I USKLADIŠTAVANJE HRANIVA U organizaciji obezbedivanja hraniva bitnu ulogu ima pravi nacin skupljanja i cuvanja hraniva. i gde se mora uzeti u obzir odgovarajuci period uskladištavanja. Najvažnije je da skupljena hraniva budu punovredna i da u toku njihovog cuvanja ne dode do prekomernog smanjivanja njihovih hranljivih vrednosti.Slika 77. Osim ovog bitno je da se hraniva ne zagade. Osim ovoga koren svinjske repe ima skoro istu hranljivu vrednost kao i krompir. Plantaža svinjske repe: 1. i to umesto žive ograde. te repu treba vaditi zimi (kad zemlja odmrzne) i u rano prolece (pre pocetka klijanja. jer su klice štetne). 136 . brzo raste i daje velike kolicine zelene mase za ishranu (slika 77).1prvom planu šestonedeljna svinjska repa Od svih gore navedenih biljaka najbolje je zasaditi svinjsku repu. Ako se izdanci cesto potkresuju. 1.

I)ri njihovoj kupovini potrebno je. u ambarima ili na tavanima pomocnih objekata ako oni imaju plafone bez pukotina. KORENASTE BILJKE Krompir. šargarepa i druge korenaste biljke koje se koriste u zimskom periodu prehrane cuvaju se u podrumima. obratiti pažnju da budu sveže (da im nije istekao rok upotrebe). Pri dugotrajnom uskladištenju suve hrane cesto se susrecemo sa masovnom pojavom glodara (miševa) u najnižem sloju ovih hrana. U njemu ostaju materije koje mogu sadržati uzrocnike raznih bolesti opasnih po kunice. Kod mešavina u obliku granulata važna je tvrdoca granula. Previše sipki ili ovlaženi granu lat raspada se u prah. što je manje hrane i on je niži. Vidno smanjenje gubitka za vreme cuvanja krompira može se ostvariti ako ih obarimo i zakiselimo. Hrana se ne bi smeta cuvati u skladištima. Ako ne raspolažemo potrebnim prostorom. mehanicki ošteceni ili uprljani blatom. manje kaloricna suva hraniva mogu se cuvati u stogovima sa pokretnim krovom. što ga cini manje pogodnim za ishranu kunica. Krompir se kiseli u betonskim natkrivenim rezervoarima. 137 . Zrnevlje žitarica može se cuvati u obliku niskih (do 0. a ako treba da se sacuvaju do proleca. s tim da se povremeno (u zavisnosti od stepena sušenja) promešaju i ponovo formiraju kupe. sa stalnom cirkulacijom vazduha i zašticen od glodara. Seno i sušeni delovi biljaka cuvaju se pod nastrešnicama. Seno koje potice iz ovog sloja ne bi se smelo davati kunicima. Za trajnost ovih hraniva bitna je njihova priprema.5 m) kupa. Takav krov se spušta. Plodovi koje cemo sacuvati ne smeju biti promrzli. Posebno je preporucljiva metoda kiseljenja krompirove kaše pomešane sa zelenim. takode i u trapovima. pokvareni. Ovakva hraniva se cuvaju u džakovima na postolju od dasaka i ne previše zbijeno. da budu zatvorene u originalna pakovanja i suve. pa na taj nacin je štiti od kiše ili snega. neodrvenelim delovima lucerke. da bi vazduh mogao da struji izmedu njih. cvekla. Magacin za kaloricna hraniva mora biti suv.KALORICNA HRANIVA Posebnu pažnju treba obratiti na cuvanje industrijskih mešavina.

Stavljanje nedovoljno osušenog sena u skladište može da izazove potparivanje i pojavu :elesni.SENO I SUšENI DELOVI BIUAKA " ~.' :~ i " I 'I Seno i sve vrste sušenih delova biljaka u momentu uskladištenja moraju biti dobro osušeni. i . Samo gazdinstva koja raspolažu specijalnim mašinama za sušenje na bazi ventilatora mogu da u samim magacinima dodatno suše hraniva. što seno cini nepogodnim i cakštetnim za životinje. Procenat vode ne sme biti viši od 15%.j i J :j j " 138 I I l .

koji se u svim celijama životinjskog organizma (osim u gametu) pojavljuju u parovima. hromozomima. a zovemo ih geni. 139 l . obavljaju poslovi koji su po karakteru odgajivacki. Zato je neophodno da se uzgajivac upozna makar sa osnovnim principima odgajivackog rada da bi mogao ostvariti planirani efekat proizvodnje. Uzgojem nazivamo iskorišcavanje postojecih naslednih osobina životinja. Osnovne metode kojima kunicar može da utice na produkcione osobine životinje su: selekcija i izbor parova za rasplod. 44 hromozoma. Ovakav rad se obavlja pre svega na rasplodnim farmama (vidi odeljak )}Korišcenje odgajanja«).l . Uz ovo naravno moraju biti obezbedeni optimalni uslovi za pravilan uzgoj.ODGAJIVACKI RAD . tj. kunic ima 22 para. Svaka vrsta životinje ima odreden i ustaljen broj hromozoma. tj. U svakodnevnom uzgoju takode se. Osim ovoga. s ciljem da dobijemo odredene proizvode ili neke druge koristi. ženskih polnih celija Uaje) i muških (spermatozoidi). Pojam odgajanje obuhvata skup naslednih osobina koje želimo da oplemenimo da bismo kroz nekoliko pokolenja dobili bolje proizvodne rezultate. preko gameta. OSNOVNA ZNANJA O NASLEÐIVANJU OSOBINA Nasledne osobine se prenose sa pokolenja na pokolenje. on mora da poznaje nacin nasledivanja osobina koje su predmet selekcije. mada u maloj meri. da kunicar ne bi napravio neku krupniju grešku.*' ~ U proizvodnji kunica razlikujemo dva pojma. Geni se nalaze u vecim elementima celijskog jezgra. »uzgoj« i »odgajanje«. tzv.

,I

U procesu oploc1avanja jaje sa sprematozoidom oformljava novu celiju, tzv. zigot, iz koje se razvija nova jedinka. Zigot ima po jedan hromozom od oca i jedan od majke od svakog 22 para. Zato svaki gen odredenog para potice od drugog roditelja. Dva gena koji cine jedan par i odreduju istu osobinu nazivaju se alel. Geni se prenose na potomstvo tako što svaki roditelj daje jedan od dva hromozoma koji cine par. Ovo se dogada slucajno, nezavisno (uslovljeno je samo pojavom odredenih gena u razlicitim hromozomima). Spajanje roditeljskih gameta može potom davati razlicite kombinacije. Ako su oba gena iz jednog para (alela) jednaka, takvu jedinku nazivamo homozigotnom ili homozigot u odnosu na one osobine koje se tim genima prenose. Ako su za razliku od ovoga geni jednog para razliciti, takve jedinke zovemo heterozigotne ili heterozigoti. Ako su oba roditelja homozigot i u odnosu na odredenu osobinu, onda su geni koje oni prenose potomstvu jednaki i potomstvo ce verno reprodukovati tu osobinu, koja se može opet dalje prenositi na potomstvo. No, medutim, ako su jedan ili oba roditelja heterozigoti, onda o genetskom sastavu (genotipu) potomka, kao i o svim njegovim osobinama (fenotipu), odlucuje slucajno prenošenje nekog gena od strane heterozigotne jedinke. Nadmocnost delovanja jednog gena nad drugim genom (alelom) istog para zove se dominacija. Dominirajuci gen (vladajuci) uzrokuje maskiranje efekta delovanja drugog gena u paru koji se zbog ovog naziva povuceni ili recesivni gen. Ako na stvaranje datih osobina utice iskljucivo jedan gen, tada možemo govoriti o potpunoj dominaciji. Za razliku od ovoga, o nepotpunoj dominaciji možemo govoriti onda kad mešanac u pogledu date osobine više podseca na jednog roditelja, ali se istovremeno i osobine drugog javljaju u malom stepenu. I najzad ako oba alela u istoj meri uticu na formiranje osobina u heterozigotu tu pojavu nazivamo posredno nasledivanje. Gene oznacavamo dogovorenim azbucnim simbolima: dominantne velikim slovima, a recesivne malim. Kod životinja imamo i gene koji deluju smrtonosno na organizam,. tzv. letaIne, i gene koji pospešuju životne funkcije organizma, tzv. subletaine ili semiletalne. Oni mogu imati dominantan ili recesivan karakter. Pojava posledica posedovanja letalnih i semiletalnih gena nastupa samo kod jedinki koje su u tom pogledu homozigotne.
140

~

1 ...L

Pol se nasleduje posredstvom polnih hromozoma, koji se razlikuju po velicini i obliku, kako izmedu sebe tako i u odnosu na ostale hromozome. Oznacavamo ih prema konvenciji slovima X i Y. Zenski pol kod kunica kao i kod svih sisara uslovljen je homozigotnošcu tog para alela (XX), dok je muški pol uslovljen heterozigotnim sastavom (XY). Pol se kod životinja oznacava razlicitim simbolima: ženke
<.;?ili 0,1; mužjaka

3,4 oznacava tri mužjaka i cetiri ženke. Medu životinjama se manifestuju odredene osobine vezane za pol, što znaci da mogu da se javljaju samo kod jedinki jednog pola. Ipak, nisu sve osobine uslovljene jednim parom alela. Cesto jednu osobinu stvara saradnja gena iz razlicitih parova alela. Znajuci mehanizam nasledivanja kvalitativnih osobina, takvih kao što su boja i neke strukturalne osobine dlacnog pokrivaca, na primer, dužina dlaka, može se kod kunica unapred predvideti rezultat sparivanja životinja u odnosu na datu osobinu. Znatno je teže predvideti fenotip i genotip buduceg potomstva u odnosu na kvantitativne osobine. Pojava ovih osobina je obicno rezultat zajednickog delovanja gena i zavisi takode u velikoj meri od uticaja okoline. Taj uticaj ispoljava se tako što se data kvantitativna osobina može u potpunosti ispoljiti pod povoljnim spoljašnjim uslovima. Tako postizanje odredene telesne težine, koje bi se po naslednim osobinama moglo ostvariti, nece se ostvariti ako životinja ne bude racionalno hranjena. Slicna zavisnost se pojavljuje i u nasledivanju plodnosti, mlecnosti ženki i mnogih drugih osobina važnih za proizvodnju. Klasican primer za uticaj uslova sredine, na pojavu naslednih osobina, jeste mehanizam taloženja žute masti kod kunica. Ovakvu mast imaju homozigotni kunici pod uticajem recesivnog gena. Njegov dominantni gen uslovljava nastanak bezbojne masti, jer je sa ovim genom u životinjskom organizmu povezano postojanje enzima koji razlaže žutu boju u biljkama - ksantofi1. Ispitivanja su pokazala, da su kunici koji nisu posedovali enzim koji razlaže ksantofil, ali koji su hranjeni hranivima koja ne sadrže ovu boju, imali takode bezbojnu mast. Ovaj primer potvrduje postojanje velike uzajamne zavisnosti gena i spoljašnjih faktora u procesu nastajanja osobina.
141

-

d' ili 1,0; na primer, cifarski simbol

Mogucnost pojavljivanja razlicitih genskih kombinacija i promenljivi spoljašnji uticaji predstavljaju razlog za velike razlike živih jedinki. cak i u najslicnijim populacijama ne mogu se naci dve potpuno iste jedinke (sa izuzetkom jednojajnih blizanaca). I potomstvo istih roditelja razlikuje se medusobno po mnogim osobinama. Ova pojava naziva se promenljivost. Promenljivost izazvana pod uticajem okoline (stecene osobine) nije nasledna. Ali nasledna je promenljivost izazvana genetskim ciniocima. Ona takode predstavlja osnovu za uzgajivacku delatnost. S vremena na vreme u populacijama se pojavljuju nagle promene koje izlaze iz granica skale promenljivosti karakteristicne za dati genotip. Takve promene zovemo mutacije. Mutaciona promenljivost je nasledna i zahvaljujuci tome može da se stvori pocetak nove rase ili podvrste. Na taj nacin došlo je do nastanka mnogo rasa i podvrsta kunica koje se razlikuju po boji ili drugim osobinama, kao što su angorizam, reksnost, velicina, zakržljalost, oborenost ušiju itd. Nove rase i podvrste ipak se cešce dobijaju svesnim ukrštanjem (tzv. stvaralacko ukrštanje), koje stvara drukciji fenotip i genotip nego što su imali preci.
ÍÛÔÛÕÝ×Öß

Cilj selekcije je izbor najboljih jedinki iz grupe životinja koje posedujemo s namerom da se one oplode, a da se spreci njihovo parenje sa životinjama koje nemaju dovoljno dobre osobine. Pri dužem korišcenju ovakvih metoda povecava se u grupi kunica broj jedinki koje poseduju dobre osobine, što s pokolenja na pokolenje popravlja njihove upotrebne vrednosti. Rezultati selekcije zavise od ucestalosti pojavljivanja datih gena i genetske promenljivosti grupe. Veca korist od selekcije su promene koje se odnose na kvalitet. Kod kunica osobine koje se izrazito nasleduju su pre svega osobine grade i izgleda, osobine rase i boja krzna. U tom slucaju fenotip životinje može da predstavlja osnovni kriterij um za selekciju. U selekciji koja se usmerava ka osobinama koje se malo nasleduju, kao što su, na primer, velicina životinje, njena plodnost ili pravilno funkcionisanje fizioloških procesa, fenotip može da predstavlja samo pomocni element. Da li selekcija donosi koristi i kolike su one, 142

1..

~

proveravamo na potomstvu tako što uporedujemo dobijene i srednje upotrebne vrednosti za datu grupu životinja. U pravilno vodenoj selekciji mora se uzeti u obzir upotrebna i uzgajivacka vrednost životinja. Upotrebna vrednost oznacava da li životinje poseduju odgovarajuce osobine za visok stepen produkcije, dok uzgajivacka vrednost može da se meri po tome koliko se te osobine mogu preneti na potomstvo.
ËÐÑÌÎÛÞÒß ÊÎÛÜÒÑÍÌ ÕËÒ´½ß

Upotrebnu vrednost kunica odreduju osobine kao što su: zdravlje, plodnost, velicina i grada kunica, kondicija, muskulatura i kvalitet krzna, a kod angorskih kunica - kolicina dlake. Zdravstveno stanje je jedna od najvažnijih osobina koja uslovljava sposobnost kunica za parenje. O dobrom zdravlju svedoce: sjajan i dobro izrastao dlacni pokrivac, široko otvorene, bistre i žive oci, pokretne i normalno' postavljene uši koje reaguju na svaki šum. Bolestan kunic:; ima pritvorene oci, uši položene na ledima, nakostrešenu dla.ku i nema apetita. Prilikom nabavke rasplodnih kunica treba od njihovog vlasnika tražiti potvrdu (overenu kod .veterinara) da medu njegovim životinjama nije bilo nikakvih zaraznih bolesti u toku poslednjeg polugodišta. Za rasplod nisu pogodni kunici kod kojih su nastale stalne promene usled bolesti ili telesnih oštecenja. Posebno važno je stanje polnih organa, koje treba proveriti pre svakog parenja životinja. Životinje na kojima se primete mane na ovim organima treba odstraniti iz stada i zaklati. Plodnost je pokazatelj koji odreduje sposobnost ženke da ostane skotna, da se okoti, dobije veliki broj mladih u jednom nakotu i odhrani ih. Ona takode svedoci o sposobnosti mužjaka za parenje i oplodavanje ženke. Najbolje je ako se za parenje izabere kunic od takvih predaka koji su nekoliko poslednjih pokolenja imali najbolju plodnost. Praksa potvrduje da su za uzgajivaca najkorisniji nakoti srednje velicine tj. 6-10 komada. Previše veliki nakoti cesto imaju uocljive razlike u stepenu razvijenosti mladunaca, od kojih najcešce jedan broj ugine u prvim danima života. Njihovo' prikljucivanje drugim majkama nije uvek moguce i predstavlja problem za opsluživanje farme. Pri tom treba 143

"'-

ipak uzeti u obzir razlike u rasama, jer pojedine rase nisu podjednako plodne. Po pravilu kunici vecih rasa su manje plodni nego kunici srednje velikih rasa. Izvestan pokazatelj koji približno može odrediti plodnost može biti broj parova bradavica kod ženke. Zenke koje imaju pet pari bradavica lakše uzgajaju vece nakote nego ženke sa cetiri para bradavica. Pojava pet pari bradavica kod ženki srece se u pojedinacnim populacijama razlicitih rasa. Ovo se dogada posebno cesto kod ženki bele termondske rase.

a
a

b

Slika 78. Oblik tela kunica: - pravilan (valjkast); b nepravi1an

Velicina i grada kunica treba da je karakteristicna za odredenu rasu, pol i uzrast (vidi poglavlje »Poreklo i rase kunica«). Kunic kojeg smo odabrali za parenje treba da ima sledece osobine: valjkast oblik tela (slika 78), pravilno razvijen hrbat i zadnji deo (slika 79), dubok i širok grudni koš; dobro oblikovane i pravilno postavljene noge bez tragova 144

iks noge.~ ~ (Q ? r' . c savijeni vrhovi ušiju.normalna grada. ušliju. noge krive prema unutra. b . e nagnut rep. e ulegnut hrbat.'. f lopatice štrce - - - a b c (Q . podbratka i repa kod kunica: a . b previše raširene uši. d . d ill. udvojen podbradak. c strm zadnji deo. Nedostaci telesne grade kunica: a .tJ e Slika 79.savijen rep. Nepravilno držanje udova. usko postavljene noge - - - 10 Uzgoj kunica 145 .normalan hrbat. valovit podbradak. « i f ' Slika 80. f . kravlje držanje nogu.sasecen zadnji deo.grbav hrbat. ~ ' . d normalna grada.

Elasticnost dlaka ne utice samo na lep izgled krzna nego otežava zbijanje dlaka i omogucava pravijenje imitacije plemenitih krzna. hrapavog i tvrdog koji podseca na dlaku ostalih domacih životinja. kod belih kunica žuckasti prelivi. 146 I 1 . Tako. Pravi stepen gipkosti dlaka poznaje se po tome što se. Kondicijom nazivamO' stanje uhranjenosti životinja. a kod ženki nešto malo izduženu i užu. Kvalitet krzna zavisi od faktora kao što su gustina. Prednji deo tela trebalo bi da je dobro razvijen. . kada se krzno razgrne u pravcu glave." I rahiticnih promena (slika 80)..tko vracaju u prvobitan položaj. dlacni pokrivac mora imati izrazit sjaj. Osim karakteristicne boje. kod cincilastih kunica nedopustiva je smeda ili žuta nijansa krzna. i bokovima) skoro ne vidimo kožu ili vidimo samo male površine. to je dokaz da je gipkost dlacnog pokrivaca mala (previše redak dlacni po- kriva~. O muskulaturi se pre svega mora voditi racuna na farmama gde se uzgajaju kunici zbog mesa. kratak vrat. svilastost i boja dlake. Ako se dlake vracaju tek posle dužeg vremena. suviše mršavi ni suviše uhranjeni. Oblik trupa (gledajuci odozgo i sa strane) treba da ima konture pravougaonika sa proporcijama koje odgovaraju datoj rasi. na primer. to znaci n~. Posebno širok i mišicav treba da je hrbat životinje i njeni udovi. Elastican dlacni pokrivac kod kunica treba razlikovati od nepoželjnog. Boja dlacnog pokrivaca treba da bude tipicna za datu rasu ili podvrstu i cista. Prevelika uhranjenost može biti uzrok neplodnosti. macja) . Koža mora biti tanka i vrlo zategnuta. . kratku i široku glavu mužjaka (tzv. Krzno je gusto kada pri duvanju na dlake (na hrbatu. a kod smedih nijanse ride boje itd. dlake pol. Kunici odredeni za rasplod moraju biti u uzgajivackojkondiciji.Potrebno je da ona odgovara cilju upotrebe kunica. Dlacni pokrivac treba da je što gušci jer najviše od njega zavisi funkcionalnost i lep izgled krznenih proizvoda od koža ku:nica. elasticnost. Previše mršavi mužjaci moraju se u periodu priprema pred sezonu parenja obilnije hraniti.što znaci bez mešavine drugih boja (netipicnih). jer su to najcenjeniji delovi zaklanog kunica. Ono cime bi životinje trebalo da se odlikuju je brzo povecanje telesne mase i dobro razvijena tel esna muskulatura.

tj. grubih). a cesto i takve informacije kao. osenu spoljašnjeg izgleda. oni su mogli da ih prenesu na nju. Ona cesto odlucuje o podobnosti pojedinih jedinki za rasplod. u odnosu na njihove upotrebne vrednosti i stepen srodnosti. Zivotinja je cenjenija ako njen pedigre obuhvata više pokolenja predaka i sa oceve i sa majcine strane. nagrade ili pohvale koje je kunic dobio. U praksi pokazatelj ovih vrednosti je obicno pedigre životinje. s malom kolicinom površinskih dlaka (tzv. što omogucava najkorisniji izbor parova za rasplod. Smatra se da je produktivnost dobra ako tri meseca posle poslednjeg striženja vune naraste više od šest centimetara. Pravilno sastavljen pedigre mora da sadrži sledece podatke (vidi uzorak 4): naziv rase. Produktivno st u stvaranju vune kod angorskih kunica odlucuje o isplativosti njihovog uzgoja. potrebno je od prodavca tražiti dokumenat o pedigreu ili neki drugi dokument koji sadrži te podatke. i ako je puna (bez ogoljenih mesta na telu) i gusta. snežnobele boje. bez tragova zbijanja dlaka i prljanja. polazi se od stava. Dlacni pokrivac treba da bude svilast. brojnost nakota iz koga potice. datum rodenja. Prilikom kupovine zeceva za odgajanje. 10* 147 . Uzimajuci u obzir pedigre date životinje. predstavlja bitnu dopunu upotrebne vrednosti životinja. ODGAJIVAcKA VREDNOST KUNlcA Ocena odgajivackih vrednosti. da.Kunici koji se uzgajaju u kavezima sa mrežastim podom dobijaju gustu i grubu dlaku na donjoj strani zadnjih nogu što im štiti šape od ozledivanja. podvrste i broj farme (vidi odeljak »Obeležavanje kunica radi raspoznavanja«). Ovako sastavljen pedigre predstavlja dragocen izvor informacija o odgajivackoj vrednosti životinja. na primer. a ona na potomstvo. ako su njeni preci imali neke korisne osobine. Na farmama gde se kontroliše gajenje kunica zbog vune potrebno je da životinje koje se izaberu u osnovno stado poticu od takvih roditelja koji su godišnje davali prosecno 170 grama vune na 1 kg žive vage. sposobnosti prenošenja osobina na potomstvo. Smatra se u praksi da je dovoljan pedigre koji obuhvata tri pokolenja predaka.

verovatnoca naslednog prenošenja te osobine je veca nego u slucaju izrazite nejednakosti u posedovanju te osobine medu srodnicima. Osvežavanje krvi predstavlja jednokratnu odgajivacku meru koja se zasniva na parenju ženke sa mužjakom iste 148 - . velika heterozigotnost životinja poboljšava njihovu životno st i održava njihovu upotrebnu vrednost na dobrom prosecnom nivou. IZBOR PAROVA ZA RASPLOD Osnovne metode kojih se pridržavamo u odgajivackom radu su: sparivanje u cistoj rasi i ukrštanje. Ova pojava je posebno bitna pri ocenjivanju kvalitativnih veoma naslednih osobina. U proizvodnim farmama sparivanje po slucajnom izboru »slicno sa slicnim«. cak i u odnosu na osobine koje se malo nasleduju. odreduje se na slican nacin. Negativna strana sparivanja po slucajnom izboru je sve veca promenljivost u narednim generacijama. Pogodnost ove metode je veca na proizvodnim nego na rasplodnim farmama. Korišcenje jedne ili druge metode proizilazi iz nacina na koji smo odlucili da poboljšamo osobine grupi kunica i od naslednih premisa koje poseduju kunici. Osim ovoga. Ako srodnici ispitivane životinje pokazuju veliku ravnomernost u posedovanju odredene osobine. Jedinke koje koristimo za takvo sparivanje ne moraju biti u krvnom srodstvu 4-6 pokolenja unazad. SPARIVANJE U cISTOJ KRVI U okviru ove metode vrši se sparivanje po slucajnom izboru u okviru rase i rodacko sparivanje. daje dobre rezultate. Dobra osobina ove metode je mala verovatnoca pojave negativnih naslednih osobina.-Odgajivacka vrednost životinje koja potice sa sopstvene farme. uzimajuci u obzir upotrebnu vrednost njenih predaka i srodnika. što u stvari smanjuje rizik odgajanja. samo ako životinje imaju obezbedene dobre životne uslove. koja dovodi do pojavljivanja veceg broja jedinki sa nepoželjnim osobinama. Kao rezultat ovoga smanjuje se odgajivacka vrednost životinja. Sparivanje po slucajnom izboru u okviru rase je metoda koja se najcešce koristi u praksi..

15% jedinki s manama.21. Sparivanje u srodstvu farmama. itd. u zavisnosti od stepena krvnog srodstva. Izbor odredenog mužjaka za osvežavanje krvi mora biti posebno pažljiv. osnovni uslov da bi ljenih rezultata jeste dobro je poseduju kunici iz date se cesto koristi na rasplodnim se pozitivne osobine brzo ustale. posebno u odnosu na no149 . Iz ovoga proizlazi da neumešno primenjivanje ove metode može dovesti do bitnog pogoršanja proizvodnih rezultata na farmi. postoji opasnost pojave nepoželjnih osobina baš usled te iste homozigotnosti. Može doci do pojave letalnih ili semiletalnih gena koje prenose heterozigotne jedinke. Sparivanje medu srodnicima. ali koji ne potice iz vlastitog osnovnog stada. kada se želi da Ipak.43. se ovom metodom došlo do žepoznavanje genetskih osnova kogrupe.31. 2) u 9 sparivanja izmedu sina i majke . plodnosti i na povecanje broja jedinki koje imaju telesne mane. Ovo potvrduju i rezultati istraživanja izvršenih na 62 sparivanja. kroz 4 pokolenja (prema F. kao rezultat dugotrajnog sparivanja u okviru grupe. Sparivanje medu srodnicima dovodi do povecanja homozigonosti grupe.rase. dode do tolikog porasta krvnog srodstva da to pocinje da utice na slabljenje životnosti.65.9% jedinki s manama. a njegova upotrebna vrednost mora biti bolja od proseka grupe. Ipak. Jopihu): 1) u 18 sparivanja po slucajnom izboru bilo je 4. .74% jedinki s manama. delimo na rodoskrvno sparivanje (roditelja sa svojim potomstvom ili potomaka medu sobom) pravo sparivanje (dede sa unukama ili polusrodnika medu sobom) i umereno (izmedu jedinki koje su u krvnom srodstvu preko daljih predaka). Ova metoda primenjuje se u situaciji kada. 4) u 9 sparivanja izmedu brace i sestara .41% jedinki sa telesnim manama.85. 6) u ~ sparivanja medu potomstvom iz primera 4. 5) u 9 sparivanja medu polubracom i polusestrama . zahvaljujuci cemu možemo brže ustaliti poželjne osobine.71% jedinki s bitnim manama. 3) u 9 sparivanja izmedu oca i cerke .52% jedinki s manama.

U praksi farmerskog uzgoja kunica najcešce se susrecemo sa proizvodnim ukrštanjem i ukrštanjem radi oplemenjivanja. Ono se zasniva na spajanju životinja razlicitih rasa. Sparivanje po liniji bazira se na odnosima grupe u kojoj su kunici medu sobom u krvnom srodstvu. UKRSTANJE bije ovakvim ukrštanjem zovemo mešanci ili hibridi. bržim porastom. Ako potomstvo svojim upotrebnim vrednostima ne nadrnaši boljeg roditelja. onda je ženska linija ili porodica. koji se više nece koristiti za dalji rasplod. postane nesposobna za dalji rasplod. koje ne pokazuju znakove regresije. Ukrštanje ima široku primenu u odgajanju kunica. Jedinke kod kojih se primeti bitan pad fenotipske vrednosti moraju se eliminisati iz daljeg rasplodavanja. koji je bio izrazito dobrih osobina. Za rasplod se mogu koristiti samo jedinke velike fenotipske vrednosti.ako je ženska linija). Jedinke koje odredimo za ovu vrstu ukrštanja mora da su istog tipa i da imaju poželjne osobine na približno istom nivou. sa nekim pretkom. Potomstvo koje se do. to je onda muška linija. pogodniji su za klanje i imaju druge upotrebne vrednosti bolje nego njihovi roditelji. subletalnih gena. Ako je izbor partnera slucajan. Ovakvi mešanci odlikuju se po pravilu vecom otpornošcu. s ciljem da se dobiju mešanci prvog pokolenja (Ft). Ako je taj predak mužjak. a ako je ženka. možemo smatrati da je ukrštanje neuspelo. Proizvodno ukrštanje zasniva se na spajanju jedinki koje pripadaju razlicitim rasama.sioce letalnih i. teško da ce doci do heterozisa. Poželjno je da stvorimo što je moguce više ovakvih linija da bi kunice mogli odabirati i sparivati medu sobom (ukrštanje medu linijama). 150 . U nekim slucajevima primenjuje se ukrštanje kunica u cilju ostvarivanja efekta posrednog nasledivanja osobina. Odgajanje kunica po liniji karakteriše doslednije prenošenje osobina na potomstvo nego sparivanje po slucajnom izboru. podvrsta ili linija i shodno tome imamo i sledece nazive medurasno. Ta pojava se naziva heterozis (bujnost mešanaca). bez obzira na sparivanje u srodstvu. medupodvrsno i medulinijsko ukrštanje. Kada jedinka koja je osnovala liniju. zamenjujemo je sinom (ili cerkom .

Ovo je ipak dugotrajan rad za koji je neophodna odgovarajuca velika grupa kunica. koje dovodi do stvaranja nove rase. Zato ovo ukrštanje treba prepustiti specijalizovanim naucnim ustanovama. . Ovome je cilj postepeno poboljšanje odredene osobine ili grupe osobina kod svih kunica koje odgajamo. cija je boja drukcija od jedinki koje su ukrštene. Mešanci koje dobijemo ovakvim ukrštanjem ne smemo koristiti za dalji rasplod jer ce kod njihovog potomstva doci do razdvajanja osobina j stvorice se nekorisno diferenciranje životinja u odnosu na njihov tip grade i upotrebne vrednosti. Ovakvi mešanci imaju vecu masu tela i brži tempo rasta nego roditelj srednje velike rase. Ovom metodom dobijaju se mešanci prvog pokolenja koji posredno nasleduju upotrebne osobine roditeljskih rasa. Ovde cemo zato govoriti samo o ukrštanju kunica s obzirom na upotrebnu vrednost njihovog krzna. dešava pri ukrštanju kunica srednje velikih sa kunicima velikih rasa. Ukrštanje radi dobijanja kvalitetnog krzna najcešce je usmereno na dobijanje poželjnih efekata boje krzna. koje su specijalizovane za uzgoj kunica. ili podvrste. Ovakvo ukrštanje je dalo dobre rezultate kod kunicabele novozelandske rase ili bele danske sa belim belgijskim orijašem (I. koriste se složenije forme ukrštanja da bi se održao odredeni upotrebni tip životinja bez rasne pripadnosti. Iz mnogih prakticnih primera proizilazi da ukrštanja ove vrste daju potomstvo koje ima znatno vecu otpornost i životnost nego njihovo roditelji. 151 . Ponekad se ovaj rad pretvara u stvaralacko ukrštanje. Kosko). Pri ukrštanju medu rasama ne možemo naravno unapred predvideti pojavu heterozisa. U uslovima masovnog uzgoja teško je poboljšati ostale upotrebne vrednosti.Ovo se. Na velikim farmama. ili rase. a ranije fizicki i polno sazrevaju i imaju bolju mišicavost od roditelja velike rase. što je neophodno za ponavljanje velikog broja kombinacija. Ukrštanje radi oplemenjivanja zasniva se na povecanju iz pokolenja u pokolenje udela osobina plemenite rase u grupi kunica. To su ipak previše specijalne forme da bi mogle da se koriste u uslovima masovnog uzgoja. Za rasplod se tada odabiraju samo jedinke koje su po fenotipu najbliže jedinki koja vrši oplemenjivanje. a rede je cilj poboljšanje kvaliteta krzna.

belog hotota i za druge. reks ili angorski kunic koji poseduje bilo koju boju normalnodlakih kunica. kod mešanaca se stvaraju cetiri vrste gameta. Brojni odnos fenotipa u pokolenju F2 iznosice tada 9:3:3: 1. pri produkciji kunica rdaste boje koja je karakteristicna za pegavog orijaša. ~. Prilikom ukrštanja dva para suprotnih gena (na primer. Ovakvi slucajevi se dešavaju. na primer. Na ovaj nacin može se dobiti. 152 -- . a teorijski mogucih kombinacija može biti 16 (4X4). holandskog kunica. Ovo je princip na kome se zasniva stvaralacko ukrštanje radi stvaranja novih rasa ili podvrsta. Nacin nasledivanja boje dlacnog pokrivaca slaže se sa Mendelovim pravilima. jednog para koji uslovljava boju krzna i drugog koji uslovljava dužinu dlake). Kao rezultat ukrštanja homozigotnih jedinki u odnosu na dve suprotne osobine dobija se u prvoj generaciji (F!) ujednaceno potomstvo u pogledu fenotipa i genotipa. recimo." I U praksi za proizvodne ciljeve i još cešce za amaterski uzgoj obicno se ukrštaju rasa i podvrsta i tada kad se željena boja krzna pojavljuje samo kod heterozigotnih jedinki.

Mladunci koji se rode u jesen (narocito u kasnu jesen) sazrevaju u ovom pogledu brže nego oni koji su rodeni u periodu proleca ili leta. ishrana i sezona parenja. stižu mnogo ranije nego fizicku. Polna zrelost predstavlja sposobnost organizma da stvara sazrele polne celije. Najkasnije u ovom dobu kunice treba koristiti za rasplod. Polnu zrelost životinje po. Preterano dugo zadržavanje životinja pre pocetka parenja (kod srednje velikih rasa do starosti od osam meseci. a može nastati i neplodnost.ga. o polnoj zrelosti ženki svedoci i njihova sposobnost da radaju normalno potomstvo. U uslovima normalnog uzgoja smatra se da kunici malih i srednje velikih rasa postižu zrelost za parenje izmedu pet i sedam meseci starosti. kod ženki jajašca. Kunici svih rasa postižu polnu zrelost u trecem ili cetvrtom mesecu života. a kod velikih rasa preko devet meseci) nije poželjno. a kunici velikih rasa postižu je sa osam meseci. Osim ovo. što kasnije otežava parenje. U uslovima racionalnog uzgoja. Taj rani stadijum polne zrelosti ne može se ipak poistovetiti sa potpunom sposobnošcu za parenje. Zbog ovoga one se cesto utove. narocito ako je pristup svet1osti u prostorije neogranicen. a životinje obilno hra153 . a kod mužjaka spermatozoide. Postizanje ove osobine kod kunica zavisi od cinilaca kao što su rasa. uslovi smeštaja.RAZMNOŽAVANJE KUNICA RASPLODNA ZRELOST KUNI CA Ženke i mužjaci mogu se koristiti za rasplod tek pošto postanu polno zreli i dovoljno fizicki razvijeni.

Najcešci razlozi eliminacije kunica iz osnovne grupe su: kod ženki sve duži i duži periodi jalovosti.njene hranivima bogatim belancevinama.. i hranimo ih obogacenim mešanim hranivima. Ovakva vrsta ovulacije naziva se spontana. Ovaj proces zovemo ovulacija. Ova želja je izazvana hormonima.. Kad srednje velike brzostasne kunice uzgajamo zbog mesa (kao što su beli kalifornijski. varira u zavisnosti od uslova uzgoja istepena eksploatacije kunica.. mogu živeti izmedu osam i deset godina. termin prvog parenja može se pomeriti jedan mesec unapred u odnosu na podatke koji su gore navedeni. ovaj period se smanjuje na godinu i po do dve za ženku i tri do cetiri godine za mužjaka. Kod ženki kunica polni nagon nije ciklican. . Kod ženki vecih životinja polni nagon se javlja ciklicno. beli novozelandski). Ovakvo uzbudenje se stvara u kontaktu sa mužjakom (ili cak pri boravku sa drugim ženkama u istom kavezu). Ako se kunici uzgajaju u kavezima.. Vreme u kojem možemo da koristimo rasplodne sposobnosti kunica. ISPOLJA VANJE SEKSUALNOG NAGONA I TEHNIKA PARENJA POLNI NAGON Polni nagon je fiziološko stanje u kom ženka oseca spremnost i želju za parenjem. U uslovima dobre ishrane i umerene ucestalosti parenja i nakota ženka može biti polno sposobna cetiri do pet godina. beli danski. Do ovulacije kod ženke dolazi desetak casova posle parenja. Ako je parenje intenzivno.. Za njegovu pojavu potrebno je polno uzbudenje. radanje malog broja mladih i smanjenje mlecnosti. Najviše do njega ipak dolazi za vreme parenja. dok ne nastupi oplodavanje. a tek cetiri casa kasnije jajne celije ženke bivaju oplodene 154 ... preporucuje se prvo parenje izmedu cetiri i cetiri i po meseca starosti. a mužjak šest do osam godina. koje utice na uspostavljanje odredenih hormonainih procesa. a nije ni povezan sa ovulacijom. u jednakim vremenskim intervalima.. a kod mužjaka odsustvo želje za parenjem.. Pojavljivanje polnog nagona odvija se istovremeno sa dozrevanjem jajne celije u jajniku i prelaskom jaja u jajovod.

žuta tela takode ne dozvoljavaju stvaranje jajnih celija.spermatozoidima (po Džonsonu).na trbuh. Za razliku od spermatozoida. U tom periodu prestaje polni nagon i njegovo spoljno manifestovanje. Utvrdeno je (tang i Ostin) da spermatozoidi moraju biti izloženi delovanju izlucevina materice ili narocito jajovoda najmanje šest casova da bi stekli sposobnost oplodavanja. gde nastupa njihova implantacija i dalji razvoj do stadijuma zametka i ploda. kad ženka stalno dozvoljava mužjaku da je oploduje. da se proteže i legne . Ova pojava poznata je uzgajivacima pod nazivom lažna ili prividna trudnoca. Ova pojava zove se kapacitacija. što može da nastupi vec pocetkom cetvrte nedelje trudnoce. Ona se najcešce javlja pocetkom trece nedelje od dana parenja. osim ovoga postaje nemirna i gubi apetit. Ženke koje pokazuju simptome lažne trudnoce potrebno je odmah ponovo pariti. Ako oplodavanje nastupi previše kasno. Ako posle parenja nije došlo do oplodenja ženke. ali pri tom ostaje neplodna. Oplodena jaja (zigoti) premeštaju se iz jajovoda u krakove materice. U jajniku se stvaraju žuta tela (trudnicka) ciji hormon (progesteron) sprecava razvoj novih jajnih celija. ciji je efekt obicno pozitivan. nimfomanija. Ova vrsta ovulacije naziva se izazvana ovulacija. On kod ženke traje izmedu dvanaest i trideset šest casova. ženka lako dopušta sparivanje. Ovakvo stanje traje dve do tri nedelje. može doci do radanja malog broja i veoma oslabljenih mladunaca. Spermatozoidi koji posle parenja ostanu u telu ženke žive još dvadeset pet do trideset casova. kad vec pocne proces starenja jaja. U ovakvom stanju. jajne celije gube sposobnost da budu oplodene vec posle osam cas ova od ovulacije. Proces nestajanja žutih tela kod neoplodenih ženki ponekad je pracen ponašanjem kakvo je karakteristicno za poslednji period trudnoce (na primer. Promene koje nastaju pod uticajem polnog nagona manifestuju se crvenilom i nabreknutošcu spoljašnjih delova polnih organa i neobicnim ponašanjem ženke. Opaža se kod nje. kada se miluje rukom. što se ne sme brka~ ti sa zaista skotnim ženkama koje takode grade gnezdo. kad se nade u kavezu mužjaka. tzv. Ovakvo stanje može 155 "'--- . Srecu se i primeri permanentnog polnog nagona. pravIjenje gnezda). U tom periodu pokušaji oplodavanja ženke su nekorisni.

Pol na aktivnost mužjaka nije u tako velikom stepenu uslovljena delovanjem hormona i stanjem rasplodnog sistema. Posle preterano duge pauze u korišcenju mužjaka za rasplod. U periodu povecane polne aktivnosti hranjenje mužjaka mora biti veoma obilna i bogato belancevinama. može da dode do trajne besplodnosti. mužjaci brzo gube sposobnost efikasnog oplodavanja. koju treba odstraniti iz grupe. ako je uzbudena bliskim prisustvom mužjaka). Hofmana i K. Dobro uzgajan i odhranjen mužjak bez štete po sopstveno zdravlje može da se pari dva puta dnevno (ujutro i posle podne).što su previše mali kavezi) i pri dobroj ishrani. jer je veliki broj njegovih spermatozoida prestao da deluje.-se objasniti samo oboljenjem rasplodnog sistema ženke. kao i pri maloj eksploataciji. Uzgajivac mora da prati i kontroliše i parenje. Odlucujucu ulogu u njegovoj polnoj aktivnosti u velikoj meri izaziva uzbudenje koje prethodi cinu parenja. posebno u uslovima koji sputavaju pokrete (kao . Ako ženka podiže rep i zadnji deo.Dornema). Povoljne rezultate može dati tek drugo i sledeca parenja. U protivnom. Mlade ineiskusne mužjake treba sparivati sa starijim ženkama koje su odgajile vec više nakota. vitaminima i mineralima. kad ženka više puta pokazuje simptome polnog nagona (na primer. Loehle (za F. U protivnom slucaju. Neophodno je da mužjaci imaju vecu telesnu masu od ženki. U svom kavezu mužjak se oseca sigurniji i može lakše ovladati ženkom. prvo njegovo sparivanje može biti i neuspešno. Prema istraživanjima F. K. potrebno je svaka tri-cetiri dana praviti jednodnevnu pauzu. TEHNIKA PARENJA I Prilikom parenja ženka se prenosi u kavez mužjaka. to je znak da je spremna za 156 - . Ako je rec o vecem broju ženki. Za razliku od ovoga. kao što je to slucaj kod ž~nki. a ne obrnuto. Ženke koje se prvi put pare potrebno je sparivati sa starijim mužjacima koji imaju dosta iskustva u parenju. mužjak može izgubiti želju da vrši skokove. a duže nije korišcena za parenje. jer se u jajniku stvaraju ciste koje sprecavaju stvaranje jajnih celija. dobri rezultati oplodavanja dobijaju se posebno od onih mužjaka koji su cešce korišceni za rasplod.

treba podrobno ispitati stanje njegovih polnih organa. Ponekad ženka beži od mužjaka. Istraživanja koja su vršcna pokazala su da višekratno oplodavanje u toku 24 casa nema veci uticaj na plodnost životinja i na velicinu nakota. zajedno sa širenjem industrijske tehnologije gajenja kunica. treba je odneti kod drugog mužjaka. pojilica) koji bi mogli zasmetati životinjama u njihovim kretanjima po kavezu i medusobnom opštenju. Uspešnost parenja ocenjuje se po tome što mužjak posle parenja pada na bok uz karakteristican pisak. godine poboljšana je me-toda uzimanja semena mužjaka. Laboratorijski eksperimenti 157 . U tom slucaju: parenje nastupa odmah i postoji velika sigurnost da ce doci do oplodenja. cuvanja i kasnijeg veštackog oplodavanja ženke. 1978. takvu ženku treba odstraniti iz grupe. Parenje mogu takode otežati nagnjecei1ja stopala ili druge telesne povrede. Ispod kožice na glavicu penisa mogu se stvoriti tvrde grudvice od dlake koje smetaju pri erekciji. Ako se ženka koja je donesena u kavez mužjaka prvih nekoliko minuta ponaša agresivno i ne dozvoljava mužjaku da skoci na nju. Ako ni to ne pomogne. Ipak i dalje ima problema sa veštackim izazivanjem ovulacije kod ženke. Poslednjih godina. Ovakav podroban pregled potrebno je izvršiti i nad svim ženkama pre nego što dode do parenja. U tom slucaju drugo parenje (najcešce sa istim mužjakom) treba da se obavi dva do tri sata posle prvog. Ponavljanje parenja potrebno je samo onda kad postoji sumnja da prvi skok nije dao nikakve rezultate. ali posle nekoliko minuta dozvoljava odnos. u mnogim zemljama vrše se probe veštackog osemenjivanja ženki. Treba zapamtiti da je pre parenja neophodno iz kaveza odstraniti sve predmete koji se mogu pomicati (hranilica. Ako mužjak i pored dobre uzgajivacke kondicije koju poseduje pristupa parenju previše tromo i nedovoljno energicno. što bi za velike farme moglo imati velik prakticni znacaj. Posle parenja žeriku treba vratiti u njen kavez.parenje. treba je uzeti (ako ostanu zajedno mogu se medusobno gristi) i posle nekoliko sati ponovo pokušati parcnje. predugacki nokti itd. Jedan uspešan odnos je dovoljan da ženka bude oplodena. Ako se ni posle nekoliko pokušaja ne dobije nikakav rezultat. Mužjake cija su stopala povredena usled nagnjecenja ne treba koristiti za rasplod. od samo jednom obavljenog oplodavanja.

Može se ocekivati da ce ovaj problem biti rešen u nekoliko narednih godina. Ženke cija trudnoca duže traje po pravilu daju malobrojne nakote (1-3 komada). Oni obicno nisu sposobni za život ili pokazuju tako slabu životno st da posle kratkog vremena obolevaju od raznih bolesti i uginuo U periodu trudnoce ne treba bez potrebe uznemiravati ženku. 158 "--- . smetati joj suvišnom bukom i slicno. Ovakvo ispitivanje se mora obaviti sa velikom opreznošcu.5-2 santimetra. K. dok je on jednom rukom drži za krzno na ledima. ÍÕÑÌÒÑÍÌ Skotnost ženke traje obicno 31-32 dana.pri kojima se ženkama daju hormonski preparati daju dobre rezultate. Posebno je važno za ovaj period da joj se sistematski daje voda za pice. Ima ovalan oblik i dužinu od 1. mogu se primetiti tek u trecoj. Za razliku od ovog. U tom slucaju u materici se razvijaju plodovi razlicite starosti koji se kasnije radaju u razlicitim terminima. Tom prilikom može kod njih doci do dodatne ovulacije i oplodavanja. Dorn). drugom opipava zadnji deo trbuha. mladunci rodeni posle trudnoce od 30 dana ili još manje vrlo su slabi. Veoma cesto se dešava da skotne ženke pristaju na parenje. a nabreklost bradavica tek u cetvrtoj nedelji. cesto je hvatajuci ili prenoseci iz kaveza u kavez. U drugoj polovini trudnoce potrebno je ženki davati povecane porcije hrane (vidi odeljak »Prehrana kunica«). Treba joj davati vodu cak i kada dobija velike kolicine socnih hraniva. sa prekomerno razvijenim mladuncima. Ženka se stavi na ravan sto. Ovu pojavu zovemo preoplodivanje (F. Spoljašnji znaci trudnoce takvi kao vidna otežalost pokreta i zaobljen izgled stomaka. a kasnije i pojavu mrtvorodenih mladunaca. glavom prema kunicaru. jer prejak pritisak može izazvati oštecenje ploda. Ovakvi porodaji su teški i cesto dolazi do povreda mladunaca. Radi vece sigurnosti oplodenja veliki broj uzgajivaca dopušta mužjaku još jedan skok cetrnaestog dana trudnoce. U tom periodu plod se može relativno lako otkriti. ali ne toliko dobre da bi se vec mogli primenjivati u praksi. Provera trudnoce se može izvršiti vec 12-14 dana od dana parenja opipavanjem ploda.

naborane i one koje daju slabe znake života) treba odmah izbaciti iz gnezda. Ak<1 su mladunci koje smo uzeli sa poda kaveza promrzli. uglavnom bez teškoca i obicno u gnezdu. Kocenje traje izmedu petnaest i dvadeset minuta. mora se u potpunosti odstraniti. osušiti i razastrti po gnezdu.goji 12 mladunaca. oko bradavica. treba ih nacupati sa neke stare zecije kože. u njen kavez se stavlja kavez za kocenje dobro ocišcen i zastrt slamom. maka. Ako se ženka okoti u gnezdu. Zdravi mladunci imaju okruglast oblik i glatku ružicastu kožu koja se sjaji. Ako ovako izgleda ceo nakot. U velikim farmama slabi i za život nesposobni mladunci odstranjuju se odmah po rodenju. to je dovoljan razlog da je više ne koristimo za rasplod. to je znak da su kod nje dobro razvijeni materinski instinkti. stavi mladunce u jedan ugao i pokrije ih svojim dlakama. selekcije koja se primenjuje i uslova odgajanja. a ženku podvrci ponovnom parenju u toku tri naredna dana. defektne ili veoma slabe jedinke (male. Odrasla i dobro odgajena ženka može s lakocom da od. Nekoliko cas ova posle kocenja potrebno je pregledati gnezdo da bi se utvrdio broj nakota i zdravstveno stanje mladunaca. KOcENJE I NAcIN POSTUPANJA SA MLADUNCIMA Ženka se najcešce porada nocu. Ipak. jer se mladi 159 . U jednom nakotu može biti od 1 do 20 mladunaca. mršave. obicno broj kunica varira od 6 do 10. nekoliko dana pred kocenje ženka formira gnezdo i oblaže ga dlakama koje cupa sa sto. Ovo kasnije olakšava mladuncima da dodu do njih. Mrtve. Ako u njemu nema zecijih dlaka. Ovakav postupak dovodi do poboljšanja zdravlja citave grupe kunica. To se najcešce dešava ženkama koje se ko te prvi put i u vreme velikih vrucina ili u pregrejanim prostorijama. U tom slucaju mladunce treba što pre sakupiti i staviti u gnezdo. U tom malom kavezu. u zavisnosti od rase.Pošto protekne îîóîì dana od oplodenja ženke. Ponekad se dešava da ženka ostavi mladuncad na podu kaveza. treba ih uzeti na dlan i zagrejati. Ako se kod starije ženke (koja je više puta radala) dogodi da se nekoliko puta okoti izvan gnezda.

koje ne izlazi kad se bradavice pritisnu. lagariim pokretima. Veoma je bitno da ženke za vreme kocenja. imaju stalan pristup vodi. masirati da bi mleko nadošlo. a i posle toga. Velika nabreklost. U nekim farmama uništavaju se najslabiji prekobrojni mladunci. Ako ženka beži. U toku prvih nekoliko dana po kocenju potrebno je cesto kontrolisati gnezda sa mladuncima da bi se proveri1a njihova ishrana i mlecnost njihovih majki. mora se držati u položaju trbuhom prema gnezdu sve dok se mladunci nasisaju. gubitkom vece kolicine krvi i lucenjem mleka. Ovo se radi kad ženka nije prisutna. Zbog ovoga ženke pocnu da ih grizu.prenose se drugog ili treceg dana u gnezda ženki koje imaju manji nakot približne starosti. Da do ovoga ne bi došlo. dokaz je da su mlecne žlezde u procesu zapaljenja. Nedovoljno hranjeni kunici imaju naboranu kožu. 160 """-- . a njihove bolesti se mogu preneti i na ostale clanove grupe. crvenilo bradavica i nedostatak mleka. Zatim približiti mladunce bradavicama. Treba ih odmah. to kod ženki može izazvati nagon za proždiranjem mladunaca. Ženkama koje su se prvi put okotile (one su najcešce sparivane vrlo mlade) ostavlja se da hrane osam mladunaca. to izaziva nespokojstvo tih drugih ženki jer one po mirisu osete da to nisu njihovi mladunci. Ako u ovoj situaciji ne mogu doci do vode. a njihovu majku odstraniti iz osnovne grupe. dok starije ženke mogu othraniti dvanaest mladunaca. Zbog toga je ovo prva selekcija mladih kunica u pogledu zdravstvenog stanja. a posebno njene mlecne žlezde.koji su zaostali u razvoju lakše razboljevaju. mlade treba odneti kod drugih ženki (1-3 mladunca svakoj ženki). a u drugim . Posle ove intervencije ne smemo pustiti ženku u kavez za kocenje još najmanje sat vremena. Ako ovaj postupak ne daje nikakve rezultate. Potrebno je zapamtiti da kad se mladunci prebacuju u druga gnezda. One osecaju veliku žed koja je izazvana porodajnim naporima. Slicno se dešava sa mladuncima cije majke uginu uskoro posle kocenja. mlade koje nameravamo da stavimo u tude gnezdo treba istrljati dlakama koje smo uzeli iz tog gnezda i tek ih tada možemo staviti u sredinu nakota i prekriti dlakama. U tom slucaju neophodno je podrobno pregledati ženku. ulegnute trbušcice i sklonost da se razidu po celom gnezdu.

Posle svake kontrole mladunaca moramo ih vratiti nazad u najdublji deo gnezda i pokriti dlakama. Najcešci poremecaji vezani sa kocenjem su radanje mrtvih mladunaca, radanje mladunaca nerazvijenih i nesposobnih za život i kanibalizam majke. Radanje mrtvih mladunaca i prerani porodi kada su mladunci nedovoljno razvijeni, najcešci su 28. ili 29. dana trudnoce. Razlog za ove pojave mogu biti bolesti organa za razmnožavanje, poremecaji u razmeni materija, veliki nedostatak belancevina, vitamina ili minerala, trovanja pokvarenom hranom, mehanicke povrede, a takode i psihicki stresovi (prestrašenost usled nagle buke ili promene kaveza). Ženke koje su sklone da radaju mrtve mladunce nisu pogodne za razmnožavanje. Kanibalizam koji se zasniva na proždiranju poroda pri kocenju ili uskoro posle toga je relativno retka pojava. Smatra se da je najcešce izazvan poremecajima u prometu materija u organizmu majke, nedostacima nekih hranljivih elemenata (posebno aminokiselina i mikroelemenata), nemogucnošcu da se utoli žed, prekomerno teškim i bolnim kocenjem ili naslednim predispozicijama. Ukoliko se ovo pojavi dva puta kod jedne iste ženke moramo je eliminisati iz daljeg rasplodavanja. Na racionalno organizovanim farmama ceo tok razmnožavanja zabeležen je na karticama za pojedine životinje ili u notesu farme. U kartici za ženku upisuje se datum parenja i termin u kome ocekujemo kocenje, vreme kad se okotila, broj rodene mladuncadi, broj uginulih, eliminisanih i razdeljenih drugim ženkama, odnosno onih koji su veštacki odgojeni. Ovde se zapisuju i zapažanja koja se odnose na pojavu materinskog instinkta kod ženke. Ove informacije su veoma korisne pri kasnijoj selekciji u osnovnoj grupi. Bice korisno ako napravimo »kalendar skotnosti«, koji treba staviti na vidno mesto. Koristeci se njim možemo lako odrediti približan datum kocenja žecice. Izrada ovakvog kalendara je vrlo laka. U prvu kolonu upisuju se dani odredenog meseca, a u sledecu kolonu dani narednog meseca u kojima ocekujemo kocenje. Ako prihvatimo da trudnoca traje 31 dan, prilikom parenja u januaru, martu, maju, ju1u, avgustu, oktobru i decembru, dani kada ocekujemo kocenje padaju u odgovarajuce dane sledecih meseci. Ako je parenje bilo u februaru, datum kocenja pomera se za tri dana u
11 Uzgoj kunica

161

"""'---

odnosu na datum parenja. U odnosu na datume parenja u aprilu, junu, septembru i novembru, termini ocekivanih kocenja pomeraju se za jedan dan. UCESTALOST KOCENJA Ucestalost kocenja ili tzv. intenzivno st razmnožavanja je uslovljena velikim brojem cinilaca. Izmedu ostalog zavisi od: uslova smeštaja, ishrane, klimatskih uticaja, cilja zbog koga uzgajamo kunice, broja radne snage, strucnosti uzgajivaca i slicno. Ipak, kao i u svakoj privrednoj delatnosti i ovde je najvažniji ekonomski faktor, jer se teži da se optimalno smanje troškovi proizvodnje kunica u uslovima koji postoje na odredenoj farmi. Na povecanje troškova utice, na primer, svaki mladunac koji je dodeljen drugoj majci. Izuzetak cine farme koje uzgajaju kunice zbog vune. Troškovi su niži ako jedna ženka odgoji veci broj mladunaca nego ako više ženki odgoji isti ili manji broj. Ako, na primer, osnovni troškovi za održavanje osnovne grupe, koji obuhvataju cene utrošenih hraniva (vidi tabelu 13) i neophodan rad iznose oko 650 zlota * godišnje za jednu ženku, onda se za nakote razne velicine, koji su dobijeni prosecno u toku jedne godine kod razlicitih uzgajivaca, dobijaju sledeci rezultati: 15 odgojenih kunica - cena koštanja po komadu 43 zlota; 20 kunica - 32 zI/kom.; 25 kunica - 26 zI/kom.; 30 kunica - 21 zI/kom.; 35 kunica - 18 zI/kom.; 40 kunica - 16 zI/kom. Ove cifre predstavljaju recit dokaz koliko brojnost odgojenih mladunaca dobijenih od jedne ženke utice na isplativost uzgoja kunica. Oni predstavljaju i princip korišcenja maksimalno moguceg intenziviteta razmnožavanja ovih životinja. Kunici se mogu razmnožavati preko cele godine, mada se polni nagon može lakše izazvati u prolecno-Ietnjem periodu nego u jesenjem i zimskom. Smatra se da se ovo dogada zbog krace dnevne svetlosti u jesenjem i zimskom periodu, jer svetlost reguliše hormonaine procese koji regulišu polne cikluse životinja, što je ostatak nekadašnje osobine divljih kunica da se prilagode uslovima okoline.

. 1 zlot = 0,80 din.
162

U uslovima uzgoja kuni ca u kavezima na otvorenom prostoru, ovaj cinilac zajedno sa problemima oko obezbedivanja mladunaca od smrzavanja jasno govori u prilog tome da je poželjno razmnožavanje samo u prolecno-Ietnjem periodu. U ovakvim uslovima može se od svake ženke dobiti cetiri nakota godišnje, od polovine marta do prvih dana novembra (vidi tabelu 18). U slucaju da se u rano prolece ili kasnu jesen pojave veci mrazevi, mladunce treba zaštititi u prvih desetak dana života tako što cemo utopliti kaveze ili gnezda i na taj nacin zaštititi mlade od hladnog vetra. Kriticna temperatura za još mokru mladuncad iznosi oko lO°C. Kad uzmemo u obzir sve što je gore navedeno onda godišnji prosek po jednoj ženki iznosi 25 do 30 odgojenih kunica. Razmnožavanje kuni ca u toplim prostorijama ili kavezima s mnogo slame može trajati cele godine. Poželjno je da se temperatura u toku zime održava izmedu 14-18°C, a u periodima kada je dan kraci, otprilike od prvih dana septembra do kraja marta, bilo bi dobro da se veštackim osvetljenjem dan produži na 14-16 casova. U takvim uslovima može se ostvariti šest ciklusa razmnožavanja godišnje i dobiti prosecno 40 odgojenih mladunaca od jedne ženke osnovne grupe. Ovako velika intenzivnost razmnožavanja moguca je samo pri optimalnim životnim uslovima životinja. Pre svega su tu neophodni sledeci uslovi: odgovarajuca mikroklima u kunicarniku, ishrana obogacenim granuliranim mešavinama, veoma dobar sanitarno-veterinarski režim, redovno pridržavanje termina parenja i odvajanja mladih kunica od majki (vidi odeljak »Korišcenje mesa«). U farmama za razmnožavanje i reprodukciju ili na proizvodnim farmama pri stvaranju podmlatka osnovne grupe sprovodi se manje intenzivan sistem razmnožavanja, tj. jedan nakot godišnje manje od gore navedenih podataka. Ako se kunici uzgajaju u nezagrevanim prostorijama, dobija se prosecno oko dvadeset kunica godišnje od jedne ženke, dok se u zagrevanim prostorijama može dobiti oko trideset kunica. U ovom drugom slucaju kunici ostaju kraj majki osam nedelja, a ženka se pari dve nedelje pre nego što se mladi odvoje od nje.

11*

163

....,
UZGOJ MLADIH

UZGOJ MLADIH DOK SU UZ MAJKU Kunici se radaju bez dlake i slepi. Dlacni pokrivac pocinje da raste posle tri dana, a progledaju posle deset do dvanaest dana. Težina novorodenceta zavisno od rase i broja nakota je od cetrdeset do sedamdeset grama (kod srednje velikih rasa obicno od pedeset pet do šezdeset pet grama). Za negu mladih nisu potrebne neke posebne mere sve dok ne napuste gnezdo (osim kontrole ishrane). Samo u periodu kada im se otvaraju oci treba dobro pogledati svako mladunce i obratiti posebnu pažnju da mu kapci nisu zalepljeni sluzi ili gnojem (ovo je posebno važno kod reksa). Ako dode do ove pojave oprezno obrisati sastave kapaka mekom krpom zamocenom u vodu sobne temperature ili u blag rastvor borne kiseline. Punu pažnju uzgajivac mora u ovom periodu da posveti ženki koja hrani mladunce. Ona mora imati najoptimalnije uslove za podizanje potomstva. Treba im obezbediti mir, izbegavati cesta hvatanja ženke, ne dozvoliti da im se druge životinje ili osobe previše približe. Ishrana mora biti obilna (vidi odeljak »Ishrana kunica«). Znacajno mesto u ishrani moraju imati hraniva koja izazivaju stvaranje m1eka, kao što su životinjske belancevine, veca kolicina krecno fosfornih dodataka i vitamina. Davanje vece kolicine pšenicnih otpadaka ima smisla tek kad mladunci pocnu samostalno da se hrane. Ženke koje hrane mladunce moraju imati stalan pristup do sveže i pitke vode. Tamo gde je to moguce preporucuje 164

..I..

se davanje tudeg mleka ženkama koje hrane vece nakote (preko osam mladunaca). Najbolje je davati to mleko kao potpuno kiselo, jer ako je u polukiselom stanju ono izaziva dizenteriju. Sva hraniva koja se daju ovim ženkamamoraju biti u najboljem higijensko-sanitarnom stanju. Zecije mleko je veoma bogato hranljivim sastojcima. Mladi kunic koji; se hrani iskljucivo majcinim mlekom za 1 gr prirasta potroši jedva 2 gr majcinog mleka. Poredenje izmedu hranljive vrednosti zecjeg i kravljeg mleka može se videti u tabeli 15. Lucenje mleka se postepeno povecava i dostiže maksimum îîóîì dana od kocenja. Ako se na period laktacije nastavlja nova trudnoca, što se dešava kod metode intenzivnog razmnožavanja, vrhunac mlecnosti dolazi nekoliko dana ranije. Ako ženke nisu oplodene u toku odgoja miaduncadi, period laktacije traje šezdeset dana, a i duže, mada kolicina dobijenog mleka postaje sve manja vec trideset dana od dana kocenja. Dobra zecica izluci za 24 casa oko 31 gr mleka na 1 kg svoje težine (po Sandfordu). Kod ženke cija je telesna masa 4 kg dnevna produkcija mleka iznosi oko 125 g. U periodu najviše mlecnosti kolicina mleka može iznositi cak 250 g za 24 casa.
Tabela 15. Procenat hranljivih elemenata u mleku zecice i mleku krave (prema Šeliju i drugima).
Prehrambeni elementi i mineraIni Zecica 31 69 13 12 2 2,5 0,9 1 1: 2,3 7,32 MJ Krava 12 88 3,5 3,5 5 0,7 0,17 0,2 1: 3,7 2,84 MJ 165

, r

Suva materija Voda Belancevine Masti Šecer Pepeo Kalcijum Fosfor Hraljivi odnos Energetska vrednost 1000 g

'-

Ipak. Od momenta kada kunici pocnu da jedu hraniva koja su namenjena njihovoj majci treba im davati postepeno sve vece kolicine šargarepe ili zelenih hraniva (leti). a rezultati ovih ispitivanja koriste se pri selekciji osnovne grupe. možemo takve mladunce veštacki dohranjivati. 11-14% belancevina. a završava se kad. a malo starijima preko cucle. dobri rezultati ovakvog veštackog uzgoja dobijeni su kada se mleko zecice zamenilo hranljivom mešavinom koja je sadržala: 29-32% suve materije. razblaženo sa vodom u odnosu 1:1 i obogaceno vitaminima A. U narednih osam dana i ova težina 166 1 . bolje je da ih odmah likvidiramo nego da se kasnije degenerišu."!""""" r I U naprednim farmama mlecnost ženki ispituje se na osnovu porasta telesne mase njenog potomstva. ovakav odgoj mladuncadi nije uvek uspešan. kao i kaloricna hraniva sa mineralnim dodacima.5% mineralnih elemenata i vitamina. Promena zuba pocinje 18. Ako se pri kontroli nakota utvrdi da medu dobro razvijenim jedinkama postoje i slabo razvijene. Za veštacku ishranu koristimo kondenzovano kravlje mleko. Na obe ove osobine mora se obratiti posebna pažnja prilikom selekcije životinja za razmnožavanje. dok ih u toku dana brižljivo pokriva dlakama. Ženka mladunce hrani uglavnom nocu. Posle šest dana težina kunica se udvostrucava u odnosu na težinu pri rodenju. Zatim pocinje da im se daje i druga vrsta hrane. 1976).5-2. Mladunci stari tri nedelje vec napuštaju gnezdo i tada je potrebno skloniti sanduk ili kavez u kome je ono bilo. E i vitaminima B kompleksa. Šeli. Veoma mladim kunicima ova mešavina se daje pipetom. Prema ispitivanjima koja su vršena u Nemackoj (P. sena od leptirastih biljaka ili dobro livadsko seno. 1. Mlecnost ženki je nasledna osobina. Mladi se hrane iskljucivo majcinim mlekom do 16-18 dana života. D3. a nemamo vremena da ih licno stavljamo kraj ženke da bi sisali. 11-14% masti.5% laktoze i 2. Ovaj metod je bitan narocito za mladunce koji su ostali bez majke. kao i briga za zbrinjavanje potomstva. a pre nego što navrše 30 dana jedu potpuno samostalno sve vrste hraniva koje se daju i odraslim kunicima. Ako postoji mogucnost. dana života.3-2. Pokušaji mladunaca da ranije izadu iz gnezda prouzrokovani su malom mlecnošcu majke i njenom iscrpenošcu ako podiže veci broj mladunaca. kunic napuni otprilike jedan mesec.

moramo ga cesto menjati. UZGOJ MLADUNACA POSLE ODVAJANJA OD MAJKE U zavisnosti od uslova uzgoja i intenziteta razmnožavanja mladunci mogu biti odvojeni od majke u dobu 4. pri cemu je potrebno da na jednog mladunca dode oko 0. a kod velikih rasa 650-700 g.8 X 1. a slabije mladunce ostavljamo još nedelju dana sa majkom. sa okcima 2.tako što cemo mastiljavom olovkom napisati brojeve na unutrašnjoj strani uha ili trajno tetoviranjem. Težina kunica osamnaestog dana života treba da iznosi: za srednje velike rase 200-250 g. Ako smo na pod kaveza stavili sloj sena.8 ne mora se prekrivati. Odvojene mladunce smeštamo grupno u kavez. odvajamo od majki samo one normalno razvijene. 5. a u toku sledecih cetrnaest dana još jednom. pomocu kljuca datog u odeljku »Korišcenje kunica za odgajanje«. što znaci da je srednji dnevni prirast težine kod srednje velikih rasa oko 25 g po komadu. što znaci da na 1 m2 kaveza može stati 6-7 mladunaca.0 cm dobro je ako mrežu izvesno vreme prekrijemo senom. 7 ili 8 nedelja života. Za tetoviranje kunica koriste se specijalna klešta sa metalnim ulošcima (komplet slova i cifara napravljen od - 167 . uzgajivaceva briga oko njih svodi se uglavnom na to da im obezbedi dovoljne kolicine kaloricnih hraniva i vode za pice. Kada kunic navrši trideset dana života za srednje velike rase prosecna težina varira izmedu 500-600 g. 6. Sve dok mali kunici ostaju uz majku. Pre nego što ih odvojimo mladunce moramo oznaciti: provizorno . Osnovni princip koji se mora poštovati jeste da mladunci koje odvajamo od majke budu dobro razvijeni i potpuno spremni da koriste onu hranu kojom cemo ih hraniti posle odvajanja. Pri uzgoju kunica u kavezima sa mrežastim dnom.0 X 2.se udvostrucuje. Mrežasta podloga promera 1. Mladuncima iz veoma velikih nakota neophodno je dodatno davanje mleka. U nakotima u kojima srecemo mladunce neravnomernog uzrasta. debljim krpama ili letvicama kako bi se sprecile eventualne povrede nogu mladunaca.15 m2. a kod velikih rasa oko 30 g. Zadovoljavanje ovog uslova pozitivno utice na ceo kasniji razvoj i povecava otpornost jedinki prema bolestima. a kod velikih rasa 300-350 g.

Kavezi u koje cemo preneti kunice moraju prethodno da se ociste i dezinfikuju (vidi odeljak »Dezinfekcija«) . Neodgovarajuca hrana može lako da izazove poremecaje u procesima varenja. koja se nece dugo zadržavati u probavnom sistemu. Dobro je davati mladim kunicima da piju mleko. Za sve vreme uzgoja mladi kunici moraju dobijati mineraIne dodatke.- . Istovremeno dolazi kod njih do promena na dlacnom pokrivacu. a za to im je potrebno mnogo hranljivih sastojaka. Pre nego što pocnemo sa tetviranjem stavljamo u klešta odgovarajuce brojke i slova. Odvojeni mladi kunici mogu se držati zajedno u jednom kavezu do tri i po meseca starosti. Kunici koji imaju tamnu boju kože oznacavaju se specijalnim prstenom koji im se stavlja u uho. Istovremeno ta hraniva moraju sadržati dovoljno hranljivih elemenata. 84). Polnu zrelost kunici dostižu vec sa oko tri i po meseca. Znaci moraju biti utisnuti u sredini uha. Ovo se lako opaža po njihovom nespokojnom ponašanju i koškanju medu mužjacima. moramo u ranu utrljati mešavinu cadi i alkohola ili sirceta. tako da se brojevi i slova otisnu sa unutrašnje strane. a posebno na kvalitet hrane. dalje od krajeva (sl.celicnih igala). Da bi se znaci održali pošto ih otisnemo. Zato odgovarajuca ishrana u ovom periodu ima veliki znacaj za kasniju upotrebnu vrednost životinja. jer baš u ovo vreme najcešce podležu bolestima i uginuo Uzgajivac mora da zna da u periodu prelaska na iskljucivo biljna hraniva. Mladi kunici vrlo intenzivno rastu u pocetnom periodu. prvobitni se menja u novi. mladi kunici postaju osetljivi na sve spoljne cinioce koji im ne prijaju. što može dovesti do ozbiljnijih oboljenja. Ovaj period je odlucujuci za dalji razvoj mladih kunica. ako je to moguce. makar prve dve nedelje po odvajanju od majki. osuše i stave na unapred odredena i ocišcena mesta. Zbog ovoga i hranilica mora biti odgovarajuce velicine. Kunici moraju dobijati lako svarljiva hraniva. Ne treba im davati malokaloricno seno i lišce. i jako stegnemo. Zatim pažljivo istrljamo unutrašnju stranu uha komadom vate natopljenim u alkohol i spoljašnju stranu uha stavimo na ravan deo klešta. a u zimskom periodu i vitamine (Polfasol AD3E). Treba obratiti pažnju i na to da svi kunici u kavezima mogu lako da dodu do hrane. Tada je potrebno izabrati najbolje jedinke za produžavanje grupe koju uzgajamo ili za 168 .

Postupak . razvoj mladih kunica je bolji i ravnomerniji. Na vrhu tog zategnutog . Na isti nacin postupa se i sa drugim testisom. Ipak.Zatim treba prebaciti jedan testis do kraja mošne kese. poplave. Najbolje je u tu svrhu koristiti dobro naoštren nož (ili još bolje brijac). Za jednu. što znaci šest do sedam kunica na 1 ni2. treba se strogo 169 -- . Na svaki testis stavi se pet1ja od jakog svilenog konca ili konjske dlake. Ako kunici koje smo izabrali nisu bili do tada trajno ozna" ceni. a poslejedanaest ili dvanaest dana sami otpadnu. Kastriranje kunicamoguce je na dva nacina.20-0.15m2. Semevod se prekida tako što ga uvrnemo. ~ I prodaju. a Inužjake pojedinacno (da se ne bi sukobljavali).zatim ženke grupnopo. Prvi nacin je veoma jednostavan. Kroz ovako napravljenotvor vadi se testiš sa semevodom. Da ne bi došlo do inficiranja rane za vreme samog zahvata. Smeštamo . Da bi se mužjaci mogli držati u grupi. a i kasnije. To " II je mnogo komplikovaniji zahvat nego predašnji -. dok kastrirani kunici angorske rase imaju bolji kvalitet vune. HirurškQ kastriranje bazira se na vadenju testisa.n kavez. Svaka jedinka mora dobiti najmanje 0. Da bi bio dezinfikovan. potrebno.25 m2 površine u kavezu (što znaci cetiri do pet ženki na 1 m2).dela koža se presece.. mesec dana pre parenja. moramo ih kad im je tri i po meseca kastrirati. Vec tri-cetiri dana posle kastriranja mužjaci dobijaju: apetit i pokretni su kao i pre." . ženku moni se odvojiti najmanje 0.pocinje tako što alkoholom dezinfikujemo kožu na mošnicama kunica. držeci istovremeno njegov deo koji je ostao u rani. Kunici dobro podnose ovaj zahvat.a sve ostale cemo zaklati' kada to bude. tako da se koža oko njega zategne. Ženke treba odvajati svaku u poseban kavez najmanje.. Na ovaj nacin mogu se kastrirati samo kunici do tri i po meseca starosti. Zahvaljujuci njemu mnogo brže rastu i imaju ukusnije meso. Posle tri dana zavezani testisi oteknu i. Kunice za klanje uzgajamo deleci ih prema polu u grupe od tri do pet komada.i zahteva odredenu veštinu i alatke. što je grupa manja. tri-do cetiri u 'jeda. onda to moramo sada uciniti. moramo ga prokuvati u metalnom sudu i dobro oprati ruke sapunom i toplom vodom. cvrsto se zategne i veže 'il cvor. Posle ovog rana se stigne da bi što manje krvi izašlo iz nje i pospe sulfanilamidom koji deluje antisepticno.

U ovu dokumentaciju upisuju se i sve mere koje su sprovedene nad životinjama. a kod velikih rasa 0. 170 l I . Glavni faktor je ovde dovoljno obilna ishrana i dobro zdravlje životinja. U tom cilju vrše se kontrole prirasta njihove težine u odredenim periodima. Ako primetimo vece razlike medu njima u uzrastu. U toku sazrevanja i rasta mladih kunica pažnja koju im posvecujemo i ishrana postaju polako sve slicniji onome što cinimo za odrasle životinje. što predstavlja prosecnu težinu jedinke. Orijentacione težine raznih rasa mladih kunica mogu se videti u tabeli 16. Prvi put se kunici mere osamnaestog ili dvadeset prvog dana života. Smatra se da je dobar rezultat uzgoja mladih kunica ako je srednji mesecni prirast u toku cetiri prva meseca života kod srednje velikih rasa 0. težinu potrebnu za klanje u periodu do cetiri meseca starosti. Poredenje tempa prirasta telesne mase u pojedinim periodima uzgoja mladih kunica vidi se u tabeli 17.9-1 kg. Kavezi u koj~ smeštamo kunice posle kastriranja moraju biti cisti. U slucajevima kad primenjujemo intenzivnu ishranu. . suvi i dezinfikovani. zatim kad ih odvajamo od majki i kad ih oznacavamo. U naprednim farmama razvoj kunica mora biti stalno nadgledan. kastracija nije neophodna..7-0. onda prilikom odvajanja u kaveze treba da vodimo racuna da kunici u grupi koju stavljamo u jedan kavez budu podjednakog uzrasta. Potrebno je zapamtiti da je neophodno postepeno povecavati porcije hraniva u skladu s tim kako se povecava telesna težina mladih kunica..8 kg. Pre nego što oznacimo mlade iz jednog nakota možemo ih zajedno izmeriti pa dobijenu težinu podeliti sa brojem mladih.po jednog predstavnika iz pojedinih grupa koje su odgajene u razmaku od po mesec dana. Malo starije mladunce merimo odvojeno . pod uslovom da ih uzgajamo intenzivnom metodom hraneci ih industrijskim mešavinama. kad mladi kunici dostižu. datumi parenja. Tempo prirasta telesne mase kod mladih kunica srednje velikih rasa je najveci u periodu od rodenja do treceg meseca života. Rezultate svakog merenja treba upisivati u uzgajivacku dokumentaciju koja mora da postoji na svim farmama.pridržavati pravila higijene. a kasnije je sporiji. kocenja i drugi podaci.

4 4 2.7 2.6 3.0 5.8 5.4 2.7 3.9 6 4.60 0.3 3.8 2.3 4.Tabela 16.3 2.65 2 1.0 2.70 0.6 4.7 1.7 4.0 4.3 5.5 2.2 5.2 3.55 0.5 4.1 5.1 6.3 3.5 3 2.0 3.3 3.3 4. ProseC1.4 3.4 1.2 2.5 1.4 4.4 2.4 1.3 3.2 3.0 3.1a težina mladog kunica pojedinih rasa koji u uslovima prosecne ishrane.1 5 3.8 2.50 0.3 1.0 2.8 5.8 3.3 1.2 2.7 2.2 5. se koriste za meso i krzno.0 3.0 4.50 0.0 3.50 0.8 4.7 3.5 4.7 2.4 3.6 1.0 4.0 4.6 3.3 Veliki cincila Beli becki Beli poljski srednji Beli termondski Veliki beli bus kat Belgijski orijaš - Pegavi orijaš Ovnoliki francuski "-J - .4 1.4 4.7 2.55 0.4 4.5 7 4.4 3.2 2.8 3.1 4.0 8 4.55 0.2 4.3 4.5 1.8 2.8 4.3 1.6 3.60 0.6 5.50 0.9 2.3 1.8 4.4 3.0 3.6 4.7 4.8 2.2 2.0 2.75 0. Rasa kunica Beli novozelandski Crveni novozelandski Beli kalifornijski Beli danski Plavi becki Srebrni šampanjski Skracenica za naziv rase BN CN BK BD PB Sš Vc BB BP BT BB BO PO OF Težina kunica u kg pred kraj pojedinih meseci života 1 0.4 1.4 4.2 4.55 0.4 1.3 3.0 4.6 3.0 2.55 0.

od brojnosti nakota. pri velikim individualnim razlikama izmedu kunica u nakot!l može izravnati njihov uzrast tako što se zaostalim mladuncimapružaju optimalni životni uslovi posle odvajanja od majki.8-4068. To zavisi od gru'pisanja kunica po velicini odmah posle rodenja.2 16.landskih kunica (prema Kasadiju..' i ~. Od cinilaca koje smo naveli na}veci znacaj imaju dva poslednja. I t.0-3268. Prosecna teles:na težina g 45.8 3268. Utvrdeno je da se cak 1. vrste r kolicine hraniva koja im dajemo kao i od brojnosti m~adih kunica u jednom kavezu posle odvajanja od majki.5 Starost kunica Od rodenja Od Od - do 3 nedelje do 8 nedelja 3 nedelje 8 nedelja Od 14 nedelja - do 14 nedelja do 5 meseci Prilikom uzgajanja kunica za meso veoma je važno omogucavanje ravnomernog rašcenja mladih..0 Dnevni prirast g 15. Tempo rasta belih novoie.0 1816.r Tabela 17.363.1 41.2-1816. ! i ! 1n I I 1 .. mlecnosti ženke.5 33.4-.2 363. Gildovu i Seilju i drugima).

Kod srednje velikih rasa mladi kunici se odgajaju do težne od oko 3 kg u periodu do cetvrtog meseca života. a samo se višak životinja prodaje kao kunici za klanje. kada jeefektivnost upotrebljenih hraniva još veoma velika. . Za ovakvo korišcenje mesa i krzna pogodne su samo rase kunica kod kojih se zrelost za klanje (onda kada sti dovoljno porasli) i dobra razvijenost mišica poklapaju sa »krznarskbJh« zrelošcu kože. Takvi kunici imaju dobro razvijenu muskulaturu i prilikom klanja dobije se dosta mesa koje je meko i ukusno. Pri ovakvoj vrsti uzgoja prodaja mesa i koža najcešce je odvojena. Ovaj cilj se može postici ako se primenjuje odgovarajuce intenzivna metoda razmnožavanja.MOGUCNOSTI KORIŠCENJA KUNICA KORIŠCENJE MESA I KRZNA Gajenje kunica može biti isplativo ako je orijentisano na proizvodnju i mesa i krzna. Ovako uzgajanje kunica je celishodno ako uzgajivac ima stalno tržište za prodaju mesa ili ovo meso koristi u vecim kolicinama za sopstvene potrebe. Osim ovog i kože koje dobijamo od njih u ovom periodu imaju prvu starosnu zrelost krzna i mogu se svrstati medu kože od kojih se prave krzna i tako ostvaruje dobra prodajna cena.. Ovde dolaze u obzir samo knnici srednje velike rase i njihova ukrštanja sa kuriicima velikih rasa. Gajenje ce biti rentabilnije ako se dobije više mesa obracunavajuci prema jednoj ženki osnovnog stada i ako uz to dobijemo najveci moguci broj odgovarajuce velikih koža za proizvodnju krzna.... 173 ~ I . a mladi kunici se kolju u poslednjem periodu njihovog intenzivnog rasta.

U ovom periodu treba ubiti što je moguce više mladih kunica i svakako sve one odrasle jedinke koje su iskljucene iz osnovne grupe. da se ne linja. Pri odvojenom korišcenju mesa i kože izvesno znacenje za rentabilnost uzgoja može imati boja krzna kunica. elasticno i sjajno. U ovome može pomoci i dobro sastavljen proizvodni kalendar farme. Period po završetku jesenjeg linjanja. Najvrednije je krzno u periodu zimske zrelosti. Zimsko krzno kunica razlikuje se od letnjeg pre svega po znatno vecoj gustini dlake posebno paperjastih dlaka. sjaju i elasticnosti dlake.Da bi došlo do ispoljavanja obe gore navedene osobine kod cistih velikih rasa potrebno je uzgajati kunice do starosti od 7-7. a skoro je bezvredno za vreme linjanja. Pošto je beli dlacni pokrivac na vecoj ceni onda je bolje uzgajati kunice sa belim krznom. a takode i vecom dužinom (za otprilike jednu trecinu). što je neisplativo s obzirom na kolicinu hraniva koja se dotle utroši. kunicar mora da raspozna momenat zrelosti krzna koja odlucuje o tome kada ce životinja biti zaklana. U tom periodu kunicima ispadaju zimske a narastaju letnje dlake. Rec je o tome da krzno bude potpuno izraslo. da bude gusto. OCENJIVANJE ZRELOSTI KRZNA Pod zrelošcu krzna smatramo optimalno stanje u kome se nalazi dlacni pokrivac životinje. Prolecno linjanje traje od marta do juDa. Bolji kvalitet zimskog krzna vidi se i po boji. pa cak ni za filc. sa dlakama koje ispadaju iz kože i veoma su retke ne može se upotrebiti za izradu krzna. Zbog velike trgovinske vrednosti koža u ovom pravcu korišcenja kunica. Jesenje linjanje traje od avgusta do oktobra. manje je vredno u periodu letnje zrelosti. Iz ovoga proizilazi da masovno ubijanje kunica treba obaviti zimi. Zbog ovih osobina samo kože kunica sa zimskim krzDOm mogu prilikom prodaje biti ocenjene kao visoko kvalitetne. Odrasli kunici slicno kao i mnoge druge životinje linjaju se dva puta u toku godine.5 meseci. a period od završetka prolecnog linjanja do pocetka jesenjeg je period letnje zrelosti krzna. onaj pre pocetka prolecnog zovemo period zimske zrelosti krzna. 174 1 . Oštecena koža kunica u vreme najizraženijeg linjanja.

Zimsku zrelost krzna kunici postižu u periodu od druge polovine novembra do prvih dana marta. dok se promene manje primecuju kod kunica koji prebivaju u zatvorenim prostorima ili se gnezde u rupama koje imaju izlaz u tople obore ili staje. Kada znamo tok promena koje kod njih nastupaju. stanje potpune zrelosti krzna kod kunica traje veoma kratko. Da bi se pogodio pravi momenat zrelosti dlacnog pokrivaca potrebno je. ali u ovom vremenskom okviru skoro svaki kunic postiže zrelost krzna u razlicito vreme. jer se oni obicno kolju kad dosegnu potrebnu težinu žive vage bez obzira na godišnje doba. 175 l . odmah pocinje drugi. Pojedina linjanja kod kunica koji još rastu zovemo linjanja po uzrastu.-. Osim toga. neophodno ih je odstraniti. bokovima. Ako naidemo na tamne mrlje. Kod kunica belih rasa ne pojavljuju se tamne mrlje na koži. Promene u dlacnom pokrivacu kunica izazvane linjanjem manje ili više zavise od uslova uzgoja. tj. bez tamnih mrlja.. Potpuni prestanak linjanja kod njih se poznaje po tome što se dlake veoma teško cupaju jer su cvrsto povezane sa kožom. a kod nekih jedinki samo tri do cetiri dana. Ako se takve jedinke nadu u osnovnoj grupi. Kod šarenih kunica dlanom se razgrnu dlake na hrbatu. tako što cim se završi jedan period linjanja. a na drugi kod belih kunica. zadnjem delu i bedrima da bi se utvrdila boja kože. Poseban osvrt zahteva tok linjanja kod mladih kunica. to znaci da je linjanje završeno i kunic se može odmah zaklati. najviše deset do dvanaest dana. Ovo se proverava na istim delovima tela kao i kod kunica sa krznom u boji. Susrecu se takode i kunici koji poseduju osobinu stalnog linjanja. Najvece promene se opažaju kod životinja koje držimo u kavezima na otvorenom prostoru. znaci da na tim mestima još nije potpuno završen rast dlaka. Ako je koža ružicastobela. Stepen zrelosti krzna se ocenjuje na jedan nacin kod kunica koji imaju krzno u boji. linjanje još nije prestalo. U tom slucaju treba pricekati dok se mrlje ne izgube i koža postane ružicastobela. možemo izabrati vreme za klanje kad se njihovo krzna nalazi u stanju letnje zrelosti i kad je daleko vrednije nego za vreme linjanja. cesto i podrobno pregledati kunice. kad se datum ubijanja vec približi.

I ovde se uzima u obzir dužina dlake. hrbat i na kraju zadnji deo. Naredno linjanje zapocinje oko 130-tog dana života kunica i traje manje-više dva i po meseca. Pojedine faze prvog i drugog linjanja mladih kunica vide se . bokovi i bedra. termin prvog klanja. Da bi se od mladih kunica pored mesa dobila i koža koja nešto vredi. stomak. a nekada i sa tri i po meseca (kod kunica koji su rodeni izmedu septembra idecembra). koža bez tamnih mr1ja (kod šarenih kunica). jer je uzgajanje kunica do cetiri ili cetiri i po meseca daleko lakše i jevtinije nego do sedam-sedam i po meseci. Prvo linjanje ili promena prvog pokrivaca u drugi pocinje otprilike posle prvog meseca života i traje manje-više tri meseca. Za razliku od ovoga. moramo ih zaklati u vreme kad se završi prvo linjanje. Prvo se linjaju udovi. izmedu cetiri i cetiri i po meseca starosti ili u vreme posle drugog linjanja izmedu sedam i sedam i po meseci. Za uzgajivace korisniji je. mada se i od njih mogu izradivati predmeti od krzna. zatim vrat. rep. pmiebno ako taj termin pada u zimskom periodu. cvrstina njene usadenosti u kožu. a samim tim i slabija. samo je njihov dlacni pokrivac nešto redi i kraci nego kod životinja koje su ubijene zimi. pri odredenim uslovima (na primer. osim ovog koža je manje stisnuta. donji deo vrata. tj. jesenjem ili letnjem periodu bice uvek manje. pri vecem broju kaveza) može se pokazati korisnije ako se saceka sa klanjem životinja do završetka drugog linjanja. onda ce se njihove kože bitno razlikovati od koža odraslih jedinki (koje su takode zaklane zimi) samo po velicini i bice dobra sirovina za dalju obradu. koža bez delova na kojim su dlake proredene (kod belih kunica).na slici 8l. Kraj linjanja nastupa cetvrtog meseca života. Ipak. vrednosti koža mladih kunica koje su dobijene u prolecnom. 176 L . Ako termin klanja kunica koji su stari cetiri do cetiri i po meseca pada u zimske mesece (decembar-februar). Nacin ispitivanja stanja zrelosti dlacnog pokrivaca kod mladih kunica isti je kao i kod odraslih kunica. naravno. Ove kože imaju sve tipicne osobine krzna u periodu letnje zrelosti. glava. grudi. Ako je uzgoj usmeren na proizvodnju mesa i dobrih koža od velike pomoci je odgovarajuci program kojeg se brižljivo treba pridržavati."/ Dlacni pokrivac koji kod kunica izrasta uskoro posle rodenja iovemo prvi pokrivac.

5 meseci 6 meseci d d2 - 1.5 meseca 4. Osencena mesta oznacavaju pravac linjanja .~ 2.5 meseci 2.5 meseci Slika 81.5 meseca m 7 meseci 7.b 3. t') 5 r.5-5 meseci '5 meseci 5.5 meseca ~~ 4.: ~ N "" c::: Stadijumi prvog linjanja to~om rasta Stadijumi drugog linjanja tokom rasta dl .5 meseca ~ ] ] 2 meseca 4 meseca' ~ ~ 5.5 mesec dIi)~ ~e. Faze linjanja u razlicitim uzrastima mladih kunica. 1 mesec 3 meseca m~ 4.

moramo sastaviti proizvodni program koji bi obuhvatao termine parenja ženki. da bismo dobili željene rezultate.. IV 10-15.'" Oo~ "'""ON I:Q~ ~ QS 43 15.~o~S :g.X 20. ada se ženke pri tome previše ne eksploatišu. XI S'. Primer proizvodnog programa za ovakvu vrstu uzgoja vidi se u tabeli 18.. IX 15. XII 25.~ ~ <=I. 178 l . skracena sezona rasploda. I 15-20.X Napomena: - produžena sezona rasploda.:§~o~ 120 120 120 120 120 120 120 120 43 40 40 40 40 45 45 15. dobijanje dobro razvijenih mladih kunica pre odbijanja od majki. XI 5. Tabela 18.. III 1-5. VII 1-5. ~ S... VI 1-5.°~ :> o . IX 15-20. Proizvodni program uzgoja kunica u nezagrevanim prostorijama sa cetiri kocenja u toku godine.B o)o ~~ § :6' '" :> ~ '" §o§' ~~ Qp. Pravilno sastavljen proizvodni program morao bi da obuhvati pre svega: - - dobijanje što je moguce veceg broja mladunaca s obzirom na mogucnosti farme.PROIZVODNI PROGRAM Ako kunice uzgajamo planski. VII 15-20.: ~'" o~o) S . VI 21-26. datume kocenja.] ~] " ou 'S~ ~11"'s <=I il58E-s'~ ~S . IV 25-30.g . U pravilno vodenoj farmi kunica..c:°~ ""f) °2"S §'~:a "':>'" S """-'" Q oSo I II III IV 1 2 1 2 1 2 1 2 10-15. odvajanja mladih kunica od majki i datume odredene za njihovo klanje. U 10-15. VIlI 26-31. XII 15-20. <J aJ '" v. planiranje kocenja i uzgoja mladunaca u periodima kada se mogu nabaviti jevtinija hraniva. '" §'0' ~'g Q~ '" o) . IX 5-10. XI 2-6. VII . III 30.. III 13-18.V 20-'-25. VII 1-5.. potrebno je da se dobiju cetiri nakota godišnje.@~o. VII 25-30. ako se za uzgoj koriste prostorije bez zagrevanja.IV 25-30.X 1-5.V 25-30. IX varijanta varijanta 1 2 13-18. II 1-5. VII 1.

Treba im davati takve porcije hrane kao za vreme perioda razmnožavanja. Ove. Skracena varijanta ima tu prednost što se li njoj sezona za razmnožavanje završava mesec dana ranije što poslednjem nakotu u sezoni omogucava bolje uslove. Ipak. Ovo je najbolje uciniti u zimskom periodu. Kunici koji se odstranjuju iz osnovne grupe treba da se zakolju tek pošto dostignu normalnu kondiciju. ženke se mogu pariti mesec ili dva meseca ranije pre nego što dostignu odredenu starost koja je potrebna za odredenu rasu. letnjih i zimskih nakota. što zavisi od toga da li dobijamo od njih jedan ili dva nakota. Potrebno je takode sacekati da se poprave eventualni nedostaci na koži i krznu (išcupane dlake) i da životinja do stigne zimsku zrelost krzna. U proizvodnom planu kunicarnika potrebno je da se predvidi i obnova svake osnovne grupe. Mladunci koji se dobijaju od njih takode se kolju. a posebno za njihovu ishranu. One se koriste za rasplod za vreme proleca i leta kao tzv. da bi ih potpuno iskoristio. U tu svrhu ostavlja se za uzgoj izvestan broj mladih ženki iz jesenjih ili zimskih nakota. Cak i kod 12* 179 . a posebno hraniva koja sadrže belancevine i manje kolicine semena ili klica lana. ona podrazumeva vecu brigu za kunice. treba u tom periodu da uzgaja veci broj ženki iz osnovne grupe. Pre nego što naide zimska sezona može ponovo da smanji taj broj. Pri tom se svakako biraju najrazvijenije jedinke koje nemaju telesnih mana. . jer životinje koje tada odstranimo iz grupe imaju bolji kvalitet krzna. Ako uzgajivac u letnjem periodu raspolaže sa vecom kolicinom jevtinijih hraniva (zelena hraniva). Duži period boravka uz majku prvog i poslednjeg nakota u godini je neophodan zbog životnih uslova koji su u to vreme obicno pogoršani. što istovremeno znaci i povecanje proizvodnje mesa i koža što povecava i dohodak farme. Takve ženke se posle odvajanja od mladtinaca tove dok ne postignu zimsku zrelost krzna. U ovom periodu potrebno je obilnije hraniti životinje. jednokratne ili dvokratne majke. Ovim sistemom se može bitnije povecati broj uzgojenih mladih kunica. a zatim kolju. Umesto životinja koje smo zaklali stavljamo mlade životinje iz prolecnih.Ovaj raspored predvida dve varijante organizacije ciklusa za razmnožavanje: produženu (manje intenzivnu) i skracenu (intenzivniju).

8-2. KORIŠCENJE MESA Uzgoj kunica radi mesa razlikuje se od uzgoja kunica radi mesa i krzna. a korisno deluju i na gustinu krzna.5 kg žive vage \ I~ Laki kunici za klanje nazivaju se i zeciji brojieri. Ovo omogucava pravilan tok linjanja i sa" zrevanja njihovih dlacnih pokrivaca. jer imaju previše masti. Malo se takode otkupljuju kunici cija težina prevazilazi 5 kg žive vage.2 kg 'žive vage 2. Poseban znacaj ovde ima obezbedivanje vecih kolicina kunica za klanje u odredenim periodima (radi prodaje).5-3. Uzgajanje radi klanja omogucava da se vreme uzgoja mladih kunica skrati. Klasifikacija kunica za prodaju bitno je uprošcena ako se zasniva samo na merenju težine kunica. Ovakvo korišcenje kunica obuhvata uglavnom produkciju kunica za klanje. Ovakav skraceni period pogoduje povecanju intenzivnosti razmnožavanja iz cega proizilazi vece iskorišcavanje mogucnosti kunica iz osnovne grupe i smanjenje troškova proizvodnje.sistema uzgoja koji se bazira na prenošenju kunica u zatvorene prostorije u toku zimskog perioda. kao što su klanje životinja. Razlikujemo sledece tipove: - - laki kunici za klanje srednji kunici za klanje teški kunici za klanje '. Kod uzgoja manjeg obima treba racunati da ne bi smeloda bude 180 \ I I \ I I I 1 . kunice žive prodajemo otkupnim stanicama. jer se više pažnje polaže kvalitetu mesa nego kvalitetu krzna.~ 1. sve jedinke koje smo odlucili da zakoljemo moramo ostaviti u kavezima na otvorenom prostoru. Izbor odgovarajucih rasa i tehnika uzgoja moraju takode biti prilagodeni ciljevima vece proizvodnje mesa. Uzgajanje kunica za klanje je veoma korisno za uzgajivaca. Da bi proizvodnja kunica za klanje postala siguran izvor zarade. sušenje i skladištenje. tj.0 kg žive vage preko 3. Pri ovoj vrsti uzgoja kunicar je osloboden razlicitih obaveza. mora se organizovati u vecim razmerama. skidanje koža. Njihova uzgajivacka rasprostranjenost je mala.

U uslovima farmi ovakvog tipa moguce je držanje dve vrste kunica bez mešanja rasa ili sa povremenim ukrštanjem medu rasama da bi se dobilo prvo pokolenje mešanaca koji ce biti zaklani. Kunlci ovih rasa mogu da se drže u kavezima na otvorenom prostoru ili u zatvorenim nezagrejanim prostorijama. Poželjno je da to budu kunici rase koji ranije sazrevaju i koji su veoma otporni na loše uslove okoline. Farme ovakvog tipa ne mogu se smatrati sporednom privrednom aktivnošcu. Na farmama poluindustrijskog tipa minimalan broj ženki osnovne grupe bi morao biti 150 (optimalno je 250 ženki). što zahteva veliku marljivost i dobru strucnu pripremljenost uzgajivaca. TEHNIKA UZGOJA Osnova premisa tehnike uzgoja kunica za klanje je dobijanje što veceg broja kuni ca stasalih za klanje iz osnovne 181 . IZBOR RASA I I. crvena novozelandska. od kojih poticu mužjaci koji ce se koristiti za ukrštanje sa ženkama srednje velikih rasa. Za ovu svrhu najbolji su srednje veliki normalnodlaki kunici i njihovi mešanci koji su dobijeni ukrštanjem sa velikim rasama. plava becka ili šampanjska. beli belgijski orijaš ili pegavi orijaš. U vecim farmama gde se primenjuje sistem uzgoja sa toplotnom zaštitom od slame ili u zagrevanim prostorijama preporucuje se držanje kunica bele novozelandske. I Za uzgoj kunica za klanje potrebno je izabrati rase ciji se mladi kunici odlikuju brzim rastom i dobrom razvijenošcu mišica kao i najmanjom potrošnjom hraniva po grlu. Rase koje najbolje ispunjavaju gore navedene uslove su: bela danska.I I~ I manje od 10-15 ženki osnovne grupe. U tom cilju može se držati manja grupa kunica neke od vecih rasa. Nacin organizovanja i vodenja ovakvih farmi mora da bude po svim principima racionalnog uzgoja kunica. bele kalifornijske i bele danske rase. O principima ovakvog ukrštanja bilo je reci u odeljku »Ukrštanje kunica«. radi dobijanja mešanaca prvog pokolenja. Prilikom uzgoja manjeg broja kunica moramo se držati samo jedne rase i održavati cistocu te rase. na primer.

182 \ ! . dakle. a maksimalno ograniciti udeo hraniva koja sadrže mnogo biljnih vlakana. Ukoliko uvedemo dodatne termine parenja. Potrebno ih je pre svega hraniti lako svarljivim hranivima bogatim belancevinama i mineralnim elementima. Prilikom veoma dobre ishrane dati rokovi parenja i odvajanja od majki mogu biti skraceni i na taj nacin od istog broja ženki osnovne grupe možemo dobiti pet nakota godišnje. a posebno u kavezima na otvorenom prostoru. Kod uzgoja sa toplotnom zaštitom od slame ili li prostorijama koje se zagrevaju i pri dobroj ishrani mogu se sprovesti intenzivniji metodi razmnožavanja. moramo racunati s tim da je neophodno da na neki nacin zaštitimo mladunce u kavezu ili gnezdu od hladnoce. Tada se broj rodenih mladunaca ne izracunava po broju ženki osnovne grupe nego na osnovu broja kaveza koje zauzima osnovna grupa. a mladi se odvajaju sa 28 dana života (tri dana pre datuma kad ocekujemo sledece kocenje. Ako se kunici gaje u nezagrejanim prostorijama. s tim da kunici imaju pogodnu telesnu težinu i dobro razvijenu muskulaturu. a da pri tom utrošak hraniva ne bude veliki. U slucajevima radanja mrtvih mladunaca ili previše malih nakota (do cetiri mladunca) ženke se ponovo pare u toku prva tri dana posle kocenja. Ove ženke odabiramo iz jesenjih nakota i uzgajamo. U ovom sistemu uzgoja neophodno je maksimalno iskorišcavanje kaveza zbog ženki koje ce jednom ili dvaput imati mlade. a mladi kunici ostaju sa majkama do 35 dana života. možemo racunati na cetiri nakota od jedne ženke godišnje. pa se onda zamenjuje drugom. biti maksimalno intenzivan uzgoj prilagoden mogucnostima date farme. Slican efekt možemo ostvariti ako uvedemo dodatno parenje ženki u jesen (s tim da je procenat gravidnosti tada manji) ili ranije parenje u toku zime ako zima nije suviše jaka. Mora to. Ovde može da se koristi proizvodni program prikazan li tabeli 18. Usledovoga proizilaze bitne razlike izmedu uzgoja u zagrejanim i nezagrejanim prostorijama. Na racun vece intenzivnosti razmnožavanja znatno se skracuje vreme korišcenja ženki i postaje neophodno da se cešce menjaju.grupe koju posedujemo. Obicno jedna ženka li ovakvim uslovima daje deset nakota. Za tako rano odvojene mladunce neophodna je posebna briga. Ženke se pare od 14 do 20 dana od datuma poslednjeg kocenja.

Uzgoj kunica zbog krzna je skuplji i zato po pravilu ima povremeni karakter.velike rase (pegavi orijaš) sa svim mogucim podvrstama sa mrljama (najcešce crne. plave i žute). Ako se ovakvi rezultati ne mogu postici. zecije. moraju se potražiti uzroci ovih pojava u sistemu koji primenjujemo ili moramo promeniti sistem i sprovesti neki manje intenzivan. potrebe za ovim kožama proizlaze iz potreba mode za ovakvim 183 - . Ako broj uzgojenih kunica prosecno na jedan kavez ženki iz osnovne grupe dostiže 4~ komada godišnje. kao i kunici osnovne grupe. na prilagodavanju potrebama kupaca i odabiranju sistema uzgoja koji najviše odgovara da bi se dobile kože dobrog kvaliteta. Povecanje troškova uzgoja ovakvih životinja moraju svakako biti rekompenzirani odgovarajucim cenama proizvedenih koža. Najcešce se koriste sledece rase i podvrste: . U jesen. onda je nacin uzgoja koji smo odabralI dobar. a ponekad samo rase odredene boje. neophodno je veštacko osvetljenje koje bi produžilo dnevnu svetlost na 16 cas ova dnevno. kad dnevna svetlost traje manje od 15 casova. U ovakvim porcijama hrane mora biti uskladena energetska vrednost sa procentom belancevina. Uzgoj kunica zbog krzna može biti vecih razmera ako postoje tržišne potrebe za pojedinim vrstama zecijeg krzna. što omogucava dobijanje krzna kad je u punoj zrelosti. Kod veoma intenzivnog razmnožavanja ishrana kunica mora biti vrlo obilna. moraju dobijati stalno toliko hraniva koliko mogu da pojedu. KORIŠCENJE KRZNA Korišcenje krzna od kunica najviše je zastupljeno u amaterskom uzgoju. Uzgajanje kunica zbog krzna zasniva se na izboru odgovarajucih rasa i podvrsta. Da bi se to ostvarilo.Veliki znacaj za dobijanje dobrih rezultata u jesenjem i zimskom periodu razmnožavanja ima odgovarajuci režim rasvete u kunicarniku. Kao provera da li je neka uzgajivacka tehnika odgovarajuca ili nije služe rezultati proizvodnje. potrebno je da se pažljivo pridržavamo odgovarajucih termina za klanje životinja. Pri ovakvoj vrsti uzgoja koriste se kunici normalno dlake i kratkodlake rase. I mladi kunici.

.klanje kunica potrebno je odgoditi što je moguce dublje u zimski period. . šampanjski.tipdm ktznene ddece (jakne. koja omogucuje izradu krznene konfekcije za decu i oniladinu u prirodnim bojama kunica tih rasa kao i zbog gustine i elasticnosti dlacnog pokrivaca koji im daje efektan izgled. U krznarskoj industriji ove kože se koriste za izradu konfekcije bez dodatnih postupaka za oplemenjavanje (bojenje i epilovanje). ~ - II .ishrana kunica mora biti sa velikim ucešcem belancevina. Korišcenje kunica zbog krzna je tipicno za kratkodlake rase (reks). danski beli). a posebno fokinog (tzv. . Kunicar ipak mora da obrati vecu pažnju na sledece okolnosti: . cistoci boje i na pravilnom oblikovanju površinskih dlaka krzna (na primer. a posebno na njegovoj gustini. bela (na primer. izbor životinja za uzgoj mora se u vecem stepenu zasnivati na kvalitetu krzna.uzgoj ovakvih kunica može se provoditi samo u nezagrevanim prostorijama da bi se obezbedila pravilna sezonska i starosna linjanja dlacnog pokrivaca. selskine). Nacin uzgoja kunica zbog krzna slican je tehnici koja se koristi za uzgoj kunica zbog mesa i krzna. plavi becki kunic. male rase sa crnim mrljama na krznu . . kaptiti) . Krzno ovih kunica podseca na pliš. Bele kože se odlikuju vrlo dobrom gustinom i elasticnošcu dlaka. Ovo je bitno u periodu izrastanja dlacnog pokrivaca neposredno pre klanja. kod reksova ove dlake moraju biti 1-2 mm odvojene od ostalih mlaka). i od njih se mogu napraviti sve imitacije plemenitih krzna. ove se kože traže zbog boje. tok linjanja i stvaranje vece mase dlaka. elasticnosti. ali te potrebe imaju veoma promenljiv karakter. što obezbeduje pravilan rast dlacnog pokrivaca.srednje velike rase: cincila.koriste se zbog boje krzna i velike gustine i elasticnosti. a takode i velika razlika u nijansama boja razlicitih podvrsta ovih kunica može da izazove interesovanje kupaca krzna. 11 \11 ti! t - H: v 184 . Proizvodi od ovih koža su veoma lepi. Potrebno je poslati kože u vecim kolicinama da bi se mogao napraviti veci komplet odgovarajucih nijansi. Svaku životinju treba posebno pregledati u periodu sazrevanja dlacnog pokrivaca i zaklati u trenutku kad je krzno potpuno izraslo i sazrelo u krznarskom pogledu.

Kada ovo ucinimo. U uzgoju reksova teškocu predstavlja to što su oni n:ež~ niji i zahtevaju više uzgajivackog rada od normalnodlakih rasa. Razmnožavanje je kod njih teže. cešca je jalovost ženki i nakoti su manji. Otpornost ovih kunica na atmosferske prilike. Pri obicnim uslovima od njih se dobija prosecno íóíôë nakota godišnje. U prostorije u kojima gajimo reksove mora da dopire dnevna svet1ost. neophDdna je veoma brižljiva nega i obilna ishrana. Velika pažnja mora se posvetiti uzgoju mladih reksova do 2.. Zbog ovoga se kod njih ne može primenjivati tako intenzivna metoda razmnožavanja kao kod normalnodlakih rasa. Reksovima su potrebni dobri uslovi uzgoja. a kasnije i slepilo. Mladi kunici moraju ostati kod majki najmanje 7 nedelja. KORIŠCENJE KUNICA ZA VUNU OSNOVNI USLOV ZA UZGOJ ANGORSKIH KUNIcA Za uzgoj angorskih kunica. jer su u tom periodu oni posebno osetljivi na štetne uticaje okoline.laci stocne krede i vitamina D. jer postoji ubedenje da je gen koji uslovljava reksnost povezan kod tih životinja sa rahiticnošcu (Pingel). više nema opasnosti da se ova bolest ponovi.5 meseca života. a sledece parenje može da nastupi tek posle nedelju do dve dana od odvajanja mladih.neophodno je eliminisati iz uzgoja životinje koje se neprekidno linjaju. Njihovi kavezi moraju biti potpuno glatki sa unutrašnje strane (najbolje od izglacanih dašcica ili ploca 185 . posebno na mraz ista je kao i kod normalnodlakih kunica. što zavisi od 'njihove kondicije. a u ishrani su im potrebni veci doc. U ovom slucaju potrebno je odmah i nekoliko puta oprati mladima oci. a takode treba da postoji i mogucnost da ih neposredno izložimo suncevim zracima. Dešava se da se u tom periodu pojavljuju kod njih zapaljenja sluzokože ocnih kapaka koje izaziva slepljivanje kapaka. U ovom slucaju može se primeniti i sistem osmonedeljnog držanja mladih kod majke i njenog parenja nedelju dana pre odvajanja mladih. s obzirom na njihovo korišcenje (dobijanje vune).

žicanom cetkom sa tupim iglama koje su ucvršcene u gumenu podlogu . a posebno u periodu razmnožavanja i posle striženja. sledeci datumi parenja padaju polovinom aprila i pocetkom avgusta. Životinje koje daju male kolicine vune. Potrebe angarskih kunica za hranom vece su od potreba kunica velikih normalnodlakih rasa. Cešljanje predstavlja istovremeno i masažu kože. Negovanje vune angorskih kunica zahteva da se ne dopusti da se vuna zgužva.od presovane iverice).to je frizerska cetka. DOBIJANJE VUNE l ~ I Kvalitetni angorski kunici daju godišnje 160-200 g vune na kilogram žive vage. Angorski kunici mnogo teže podnose vrucine nego normalnodlaki kunici. jer je na taj nacin veca relativna površina kože. moraju se apsolutno odstraniti. što otprilike iznosi 500-700 g vlakna po kunicu (tabela 19). a narocito potrebe za belancevinama. mada dosta kunicara praktikuje i samo jedno kocenje godišnje. Hrana mora da bude obilna preko cele godine. uplete i da se ne zaprljaju dlake koje se zbog toga moraju cesto cešljati. U praksi se koriste najcešce dva kocenja godišnje. Krzno kunica se cešlja retkom. a samim tim i kolicina vune na jedan kilogram žive vage. osim ako nam je stalo do brzog razmnožavanja bez obzira kakav ce kvalitet i kolicina vune biti u tom periodu. onda se i rentabilnost uzgoja dovodi u pi186 n . Ako imamo dva kocenja godišnje. Ukoliko su kolicine vune koju dobijamo manje. idealno cisti i moraju u potpunosti da štite životinje od vlage. Mladi angorski kunici moraju ostati uz majku najmanje osam nedelja. Težina jedinke kod angorskih kunica treba da bude po mogucnosti mala. koje ispoljavaju tendenciju upredanja vune ili koje imaju prekomerno gust spoljašnji dlacni pokrivac. kao i one koje na trupu imaju pojedina mesta gde je krzno slabije gustine. promaje i visoke temperature. Veliki znacaj ima izbor životinja za uzgoj. Zbog ovog je potrebno iz grupe eliminisati kunice koji su skloni gojenju. Razmnožavanje angorskih kunica ne može biti tako intenzivno kao kod normalnodlakih rasa. pa je korisno i za bolji rast dlaka.

-1- tanje. Promena dlacnog pokrivaca je kod njih stalna. od uslova uzgoja i od ucestalosti i nacina prikupljanja vune. Kod angorskih kunica sezonsko linjanje je drukcije nego kod drugih rasa.G°cIJ. Tabela 19. nova raste brže nego tamo gde nije ostrižena.j '" -". Rast novih dlaka nije podjednako brz na svim delovima tela. .70 2.. Merenje odmah po striži. Obicno ženke daju vece kolicine vune od mužjaka.O/) Ûó±ææ× cl 'o '" '01 Ò o C' o/) . U zimskim mesecima dlake rastu brže nego leti i dobija se više vune. Manji prinosi zbog kocenja.89 3. Vuna se može skupljati išcešljavanjem. što znaci da dlake preko cele godine rastu. Od ženki se takode dobija veci procenat vune prve klase (oko 75%) nego od mužjaka (oko 65%).53 3. 191 162 141 175 160 1 2 3 4 8. na delovima gde je dlaka ostrižena. Kolicine vune koje se mogu dobiti od angorskih (farma R. Klajna u Torunju). a na njihovom mestu izrastaju nove. Kolicina vune koju cemo dobiti od angorskih kunica zavisi od kvaliteta ishrane (u stvari od kolicine belancevina u hrani).89 3. sazrevaju i opadaju.šnji prmOSl vune g Dobijanje vune u pojedinim striženjima g 0'0 cl cl >tJ 'o '" "'. 187 .65 554 573 524 506 574 79** 166 92 118 138 153 156 150 181 159 183 148 151 156 95** 110 155 ’»²µ¿ ženka Uštrojenik Uštrojenik 108** 184 49** 131 . "">N kunica " Kunic 1J§ . . dok se uštrojeni mužjaci nalaze u sredini po prinosima vune.. Prva dva nacina se skoro uopšte više ne koriste jer je potrebno mnogo truda zato što kunice treba vrlo cesto cešljati da bi se dobila vuna i da bi se sprecilo njeno upredanje (potrebno ih je cešljati svakih 5-8 dana).. cupanjem i striženjem.:. . 138 143 126 143 ’»²µ¿ 2.

dok se drugom rukom striže. a kad ga obrne. Ako su kavezi suvi i cisti za negu dlacnog pokrivaca kunica u toku prva dva meseca posle striženja nisu potrebne nikakve posebne mere. Ipak.od oko 6 cm. za koje je potrebno manje napora. tj. Mladi angorski kunici se prvi put sfrižu kad napune deset nedelja. Naredna striženja vrše se u istim terminima kao! za odrasle životinje. prvo za uši i hrbat. a sledece . malo krive makaze sa tupim vrhovima ili specijalna mašina (slika 82 i 83). Istovremeno se kunic pridržava i pritiska jednom rukom na dole. kad kunici napune šest meseci. Za striženje se koriste male.tri meseca kasnije. Nedeljni porast vune kod kunica iznosi oko 0.5 cm. ~ f'- Slika 82. tj. iskusni uzgajivac ovaj posao obavlja sedeci i držeci kunica na kolenima. Na mesec dana pre striženja neophodno je da svake nedelje ocešljamo kunica frizerskom cetkom. Pre nego što pocnemo sa striženjem moramo kunica pažljivo ocešljati i odstraniti iz 188 ! I l . cetiri puta godišnje na kraju svakog kvartala. Pribor za negu i striženje angorskih kunica Kunice može da striže jedna osoba koristeci za to specijalni stocic pokriven jutom i opremljen vezovima od gume koji služe za fiksiranje životinje. onda ga drži za noge.Metod koji se sada najcešce koristi i koji se može preporuciti je striženje. što posle tri meseca predstavlja dužinu . što omogucava povecanje broja kunicau grupi koju uzgajamo i samim tim se smanjuju troškovi uzgoja.

Korišcenje angorskih kuni ca traje obicno oko tri godine. U toku leta kunice strižemo skoro do kože. Ako nešto od toga ne možemo ocistiti frizerskom cetkom prljave dlake moramo išcupati. Njihove kože ne predstavljaju neku narocitu vrednost. ostavljamo dlake dužine 5-6 mm da životinje ne bi nazeble. a narocito belancevina koje su neophodne za brz rast dlaka. Elektricna mašina za striženje angorskih kunica dlaka sve strane predmete i prljavštinu. pazeci da išcupamo što je moguce manje dlaka. Ženkama koje smo postrigli pred sam period razmnožavanja ostavljamo deo vune na stomaku da bi imala odakle da cupa dlake za gnezdo. a kod ženki do oštecenja bradavica. ali je meso ukusno i nije ni malo slabijeg kvaliteta od mesa normalnodlakih kunica. Potrebno je zapamtiti da je angorskim kunicima posle striženja neophodno mnogo hranljivih elemenata. Mora se oprezno strici da ne bi došlo do povreda kože. u praksi to nije potvrdeno.J I t Slika 83. Zato tada moramo primenjivati metod veoma intenzivne ishrane hranivima sa visokim procentom belancevina. zime i ranog proleca. Iako postoje predubedenja da je njihovo meso slabijeg kvaliteta i da zato postiže nižu centi ako ove kunice prodajemo za klanje. a u toku jeseni. Specijalna istraživanja koja je sproveo Institut zootehnike u Krakovu 189 . jer im dlaka cvrsto ne urasta u kožu. Važno je znati i to da ostriženi kunici imaju znatno veci apetit nego pre striženja.

r potvrdila su da" li pogledu pogodnosti za klanje. Samo su takve farme ovlašcene za proizvodnju rasplodnih kunica. Kavinjska i St. da su životinje oznacene (tetoviranjem ili prstenom). 1978). da stalno ispunjava higijensko-sanitarne uslove. boje mesa i kolicine masti i drugih hranljivih elemenata i u pogledu ukusa. u osnovnoj grupi kunica mora da ima najmanje 20 ženki na rasplodnim i 10 na reprodukcionim farmama. da farma poseduje odgovarajuce kaveze i opremu. Njedjvjadek. rasplodni materijal. KORIŠCENJE KUNICA ZA RASPLOD USLOVI KOJE TREBA DA ISPUNI FARMA DA BI POSTALA REPRODUKCIONA ILI RASPLODNA Korišcenje kuni ca za odgajanje zasniva se na produkciji životinja koje su namenjene daljem razmnožavanju. ~ I . da najmanje 95% životinja odredene vrste na rasplodnoj farmi ima dokumentaciju o poreklu makG!T dva pokolenja unazad (90% na reprodukcionoj farmi). da je upotrebna vrednost životinja ocenjivana. Korišcenje kunica u ove svrhe moguce je na svakoj farmi koja ima odgovarajuce uslove i zbog toga može da postane reprodukciona ili rasplodna.h. I I ! I l . Da bi jedna farma postala reprodukciona ili rasplodna mora da ispunjava sledece uslove: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 190 da ima tekucu odgajivacku dokumentaciju. Klanje angarskih kunica koje smo eliminisali iz osnovne grupe treba obaviti u trenutku kada je dužina dlake oko 20 mm. što predstavlja tzv. da nije bilo zaraznih bolesti medu kunicima u poslednjih šest meseci. Kože sa dlakom ove dužine mogu još iskoristiti za pravijenje nekih proizvoda od krzna ili za izradu fiIca. meso angorskih kuni ca ne odstupa od parametara koji se koriste za meso normalnodlakih kunica (J.

Radi ocenjivanja komisiji se mora dati po jedan nakot od najmanje 65% ženki iz osnovne grupe u farmi. Ocenjuje se sedam osobina. kvalifikujemo kao mane: male. stalnom zootehnickom kontrolom. mora je pregledati specijalna komisija. Osobine koje se ocenjuju i broj poena koji se dobija za odredene mane može se videti u tabeli 20. ostaju pod OCENJIV ANJE OPšTEG IZGLEDA KUNIcA Opšti izgled kunica predstavlja osnovni elemenat pri ocenjivanju upotrebne vrednosti kunica i kriterij um za njihovu selekciju. a jednom u tri godine to radi državna komisija da bi potvrdila (ili osporila) status farme. 191 I I . Uzorak za ocenjivanje telesne mase kunica dat je u tabeli 21. na osnovu uzorka. Kvalitativni zahtevi za ostale osobine odreduju se na osnovu opisa pojedinih rasa.Pre nego što farma stekne status i bude proglašena za reprodukcionu ili rasplodnu farmu na tri godine. Mladi kunici koje prodajemo za odgajanje bez ocene komisije za njihov opšti izgled moramo klasifikovati na osnovu ocena koje je dobio slabiji roditelj tog kunica. davanjem razlicitog broja poena. velike i diskvalifikacione. Farme koje dobiju jedan ili drugi status . U zavisnosti od dobijenog broja poena za pojedine osobine. Sva odstupanja od uzorka koji se koristi za datu rasu u zavisnosti od karaktera tih odstupanja i njihovog uticaja na smanjenje upotrebne vrednosti životinja. Ocenjivanje opšteg izgleda svih mladih kunica vrši svake godine sam uzgajivac. kunic se može svrstati u sledece kvalitativne klase: I II III IV (odlicna) (vrlo dobra) (dobra) (dovoljna) ----95--100 85--94 75--84 65--74 poena poena poena poena Dobijanje nula poena makar za jednu osobinu diskvalifikuje kunica i on se ne može upotrebljavati za odgajanje.

. broj poena velike mane 5 diskvalifikacione mane 6 Maksimalni Broj primera Ocenjivane 2 osobine uzorak 3 male mane 4 1 2 3 4 5 6 7 Rase mesa Velicina Graa Osobine Gustina za proizvodnju i krzna (masa) muskulature krzna 20 20 15 15 10 10 10 100 15 15 15 15 15 15 10 15 15 10 10 7 7 7 71 10 10 10 10 10 10 7 67 10 10 5 5 4 4 4 42 5 5 5 5 5 5 4 34 O O O O O O O ---O O O O O O O O O Boja krzna Rasne oznake Opšti izgled Ukupno Amaterske rase 1 2 3 4 5 6 7 Velicina Graa (masa) Gustina krzna Elasticnost i svilastost dlaka Boja krzna Rasne oznake Opšti izgled Ukupno Dugodlake rase (vunaste) Velicina (masa) Graa Gustina mlaka Mekoca i svilastost dlaka Boja i sjaj dlaka Rasne oznake Opšti izgled Ukupno 100 1 2 3 4 5 6 7 la 15 20 20 15 10 10 100 7 10 15 15 10 7 7 71 4 5 10 10 5 4 4 42 O O O O O O O O 192 c ii-.... Ocenjivanje kunica u poenima.. . Tabela 20...

Ocenjivanje velicine (mase) tela kunica.2 2.7 3.3 5.3 1.8 3.5 3.8 5.1 2.5 3.8 2.7 2.1 3.2 0.7 3.4 3.:.0 3.5 3.8 3.2 2. n.0 1.2 2.8 3.6 4.4 2.8 3.5 4.4 3.3 2.6 3.4 2.a.2 5.0 4.2 1.8 2.5 3.5 2.0 3.4 5.1 3.8 .3 2.6 0.7 3.2 3.6 2.3 2.2 2.4 3.3 4.8 5.9 1.7 3.6 1.5 3.1 1.0 3.2 3.0 2. p.8 2.3 3.0 3.0 3.7 3.0 4.2 3.1 3.5 AB 1.7 2. plavi.6 3.2 2.0 3.8 2.2 2.2 2.0 5.6 2.0 4.8 2.5 3.2 3.0 3.g.1 3.3 3.5 3.7 2.5 3.2 3.8 3.4 3.5 3.5 4.0 3.3 3.9 3.4 3.8 5.3 4.8 2.5 3.2 4.7 2.4 6.7 3.3 3.0 4.0 3.7 4. žuti i beli Smei i crni reks Himalajski reks (lasicasti) i kunasti Dugodlake rase: Angorski beli OB PO FO NB SS CN PB VC BD BK BP BB ZA CM MC AL HA HO PA 3.4 3.5 1.0 4.3 3.8 3.2 3.4 3.6 1.0 2.5 4.5 3.8 2. so \o - VJ Normalnodlake rase: a) velike Belgijski orijaš Pegavi orijaš Francuski ovnoliki b) srednje velike Novozelandski beli Srebrni šampanjski Crvni novozelandski Plavi becki Veliki cincila Beli danski Beli kalifornijski Beli poljski srednji Beli becki Zajecak c) male Crni mrkožuckasti Mala cincila Aljaska Havana Holandski Patuljak Kratkodlake rase: Reks cincila.0 2.6 1.3 2.3 4.8 2.0 4.2 2.6 1.0 2.3 2.4 4.3 4. Masa tela kunica koji je uzorak za datu rasu u raznim periodima ÎßÍÛ 1 Skracenice naziva 2 3 meseca 3 4 meseca 4 5 meseci 5 6 meseci 6 7 meseci 7 8 meseci 8 .4 4.8 4.2 5.7 1.2 2.0 3.--- -- -- Tabela :.8 2. c:: ¼äæ 21.

.. T. takvo tetovi194 . oznacava se sa N. Prilikom tetoviranja se služimo specijalnim kleštima na kojima postoje slovne i brojcane oznake koje se mogu promeniti. D. F. U. Životinje se oznacavaju po sledecem kljucu koji je oba vezan: 1) na levom uhu: a) teritorijalni simbol stanice za odgajanje životinja. Životinje se oznacavaju na. Ostali deo osnovne grupe u ovom slucaju smatramo za produkcionu grupu. farmi sa koje poticu i u momentu kad ih odvajamo od majki. cije je potomstvo u celini odredeno za proizvodnju mesa i kože. Svake godine brojevikunica rodenih na pocetku kalendarske godine moraju da pocnu od broja jedan. b) redni farmerski broj životinje koji odreduje sam uzgajivac. na primer 1979. Kunici se oznacavaju tetoviranjem ušiju ili prstenovanjem. 2) na desnom uhu: a) mesec (oznacen arapskim brojevima od jedan do dvanaest) i godina rodenja životinje oznacena na osnovu konvencije jednim od sledecih slova: A. se kunici odgajaju samo za potrebe te farme. elitnu grupu i u okviru nje uzgajati mlade kunice za prodaju i za obnovu vlastite grupe. C. ODREmVANJE IDENTITETA KUNlcA Na farmama na kojima se obavlja odgajivacki rad bitno je da se može lako odrediti identitet životinja. Z. W. . Ako je broj tako velik da se mora tetovirati u dva reda. P. L. K. B. Nije masovna ni upotreba prstenova koji trajno ostaju na telu životinje. Prstenovanje kunica pogodno je u eksperimentalnim farmama ili u onim gde. b) registarski broj farme dobijen za stalno od okružne stanice za odgajanje životinja.U velikim farmama koje imaju nekoliko stotina ženki moguce je izdvojiti tzv. N. Opšti izgled neoznacenih kunica se ne može ocenjivati. S. H. .

Mužjaci se oznacavaju neparnim. a ženke parnim. kunica za klanje. Uzgajivac koji nabavlja kunica za uzgoj u rasplodnoj ili reprodukcionoj farmi mora zajedno s njim da dobije i potvrdu o njegovom poreklu. 3) registar odvojenih mladih kunica (primer 3). brojevima. Ona obuhvata sledece delove: 1) odgajivacka karta' životinje odvojeno za mužjake i ženke (primeri 1 i 2).LubJ.in (objasna stanica uzgoja životinja) Slika 84. odgajivacka karta ili karta kaveza. mlsae rodenja (martj godina rodenja (1982) Redni broj !Ivotinje Reglstarskl broj farme .ranje ocitava se pocinjuci od gornjeg reda. a kod angorskih kunicaprodate vune (primer 5). 13* 195 - . ako sadrži podatke o poreklu životinje i njegove (ili njegovih roditelja) ocene opšteg izgleda izražene u poenima. 2) karta kaveza ili farmerski notes. 5) evidencija prodatih koža. Pravilno tetoviranje kunica DOKUMENTACIJA I KARTOTEKA KUNICARSKE FARME Na farmama koje se kandiduju za status rasplodne ili reprodukcione farme mora se voditi odgajivacka kartoteka životinja. 4) registar životinja prodatih za uzgoj. Primer kako izgleda tetovirani kunic vidi se na slici 84. Ovakvu potvrdu može da predstavlja karta rodoslova (primer 4).

co I-<............ " ................ """""""""""""""""""""""""""""""" Podvrsta desno uho .................... "......a I preZIme vlasnika datum Masa g Primedbe ]eaCl! Q)CI!.......-:0 .......... """""""""""""""""""""""""""""""""""" """""""""""""""""""""""""""""""""""" """""""""""""""""""""""""""""""""""" - desno uha desno uho "........ ....'0 :>-......... (in1e """"""""""""""""""""""""""""""""""""""'" i (adresa f~"' e) Zenke sparene s ovim mužjakom prezime) registarski br........................................... o' ......... br.......... kunica u tom nakotu rezultat ocenjivanja .\o 0\ prim el" 1 KARTA MUŽJAKA Rasa kunica ... fann Merenje mužjaka e ......... --a ~ --r ........ .... Tetoviranje: levo uho Datum rodenja Licencna ocena: datum Majka .............................I<:::I ........ Datum parenja rasa Q) - '§' 1-<' (podvrsta ................l! c CI!"" ::I ime '8'......::1 -S.....tetoviranje: levo uha Otac tetoviranje: levo uha Uzgajivac (vlasnik) .................................................................................................... br................................... kaveza ...................

...........g"CI ""'"CI ('. \o "-......fS S a'(? ::s ('....'-4 Primer 2 KARTA ŽENKE Rasa kunica """"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""'" """""""""""""""""""""""" Podvrsta ....................... ('.................J ............§'..................$OIJ 2 ......................................................... o a o'§ I-<'§ o ('............. .......... o o . faI'lIIle ........... registarski br.................... Tetowranje: levo tiho Datum rodenja Licencna ocena: datum Majka .......$"CI'g O I ........$ ('......$ Potomstvo Broj mladih kunica 0 §'i:: ................... br.......................... o "cl 2..... (ime i prezime) .......tetoviranje: levo tiho Otac ..$ ('.$ s.......:> <1> o "CI """0 <do §' 8 5 o 5<1> "CI ...............tetoviranje: levo tiho " desno tiho br......................... " " desno desno tiho tiho """""""""""""""""""""""""""""""""""" """"""""""""""""""""""""""""""""""'" Uzgajivac (vlasnik) (adresa farme) I ............$ p...........$('......................... kunica u tom nakotu .................................................$......... ('............ .......... Primedbe °òåæÿ s ] '60 o o ............ kaveza "..... rezultat ocenjivanja .............................9:5 ('............$..<1> ' ('...............

hrcci. izmedu ostalog za ispitivanje nasledivanja odredenih mana. moguce ih je koristiti za brojna genetska istraživanja. macke i druge) kunici zauzimaju specijalno privilegovano mesto. kao što su konji. splet krvnih sudova na uhu. veoma olakšava ubrizgavanje u krv razlicitih supstanci koje se ispituju. U svim naucnim institutima širom sveta. Kunici se takode koriste prilikom proizvodnje nekih važnijih vakcina za ljude i životinje. Zahvaljujuci njihovom relativno brzom razmnožavanju. nema farmi koje su se specijalizovale za proizvodnju ovih kunica. medicinskih. serum protiv besnila. Kunici se takode veoma koriste i u naucnim eksperimentima biološkog karaktera. psi.GAJENJE KUNI CA ZA LABORATORIJSKE I EKSPERIMENTALNE SVRHE ZNAcAJ KUNIcA U EKSPERIMENTALNOM I LABORATORIJSKOM RADU Brzi razvoj bioloških. Ova ispitivanja služe da bi se odredilo delovanje preparata na organizam. bi se dozirale optimalne kolicine. IZBOR KUNIcA ZA UZGOJ t ~ ~ U Jugoslaviji i pored velike potražnje za laboratorij skim kunicima. narocito kod velikih rasa. krave. Oni su veoma pogodni da se na njima prate rezultati delovanja razlicitih farmakoloških preparata na unutrašnje organe. veterinarskih i drugih nauka zahteva sve veci broj životinja za razne testove i eksperimente. pacovi. Neki naucni instituti imaju vlastite farme kunica na kojima se uzgajaju kunici potrebni dazadovolje ~98 1 .1 eophodne eksperimentalne životinje. kao što su srce. kunici su takode imali važnu ulogu. Medu mnogim vrstama životinja koje se koriste za ove ciljeve (miševi. morska prasad. Dobro razvijen. ovce. eventualna neželjena dejstva i da. polni organi i slicno. na primer. mora se prethodno ispitati na laboratorij skim životinjama. koji se bave radom u kome s1.. pa cak i prevoženje tih celija na vece udaljenosti.. da bi dobio dozvolu za proizvodnju. kao. najn cešce se koriste kunici. probavni trakt. Svaki novi lek ili hranljivi preparat. U eksperimentima presadivanja oplodenih jajnih celija razlicitih životinja.

Ipak. Za sve ostale svrhe. Strogi 199 . Zato je potrebno da se prilikom specijalizacije za ovu vrstu proizvodnje uzgajivac dogovori sa konkretnim kupcem kakvu ce vrstu kunica uzgajati.ju ove rase. Za istraživanja pri kojima su potrebna cesta davanja injekcija u vene. 1. Zahteva se samo da to budu ciste rase da . Najbolje uslove za proizvodnju laboratorijskih kunica imaju industrijske i poluindustrijske farme. na primer. Sa ekonomske tacke gledišta bolje je da za ovakvu vrstu uzgoja odaberemo srednje velike i male rase. biti u jednom periodu zainteresovani samo za mužjake ili ženke. 2. mogu uporedivati u raznim zemljama.njihove potrebe. Zbog ovoga bi trebalo kunice ove rase koristiti i za sve vrste testova. najviše odgovara beli popjelnjanski kunic. ali uglavnom iz uzgoja kunica za proizvodnju mesa. izbor rase kunica zavisi samo od potrebe kupaca. jer se u skoro svim zapadnim zemljama ona koristi u ove svrhe. jer za njih treba manje hraniva i za uzgoj su potrebni manji kavezi. U biološkim istraživanjima osnovna rasa bi trebalo da bude bela novozelandska. Potrebno je takode racunati na to da se potrebe ovakvih kupaca mogu promeniti: mogu oni. Od belgijskog orijaša on nasleduje veliku masu tela koja se približava telesnoj masi srednje velikih kunica. ne bi dolazilo do veceg razlikovanja medu potomcima i da njihov opšti izgled bude približan. Stoga se rezultati istraživanja koji se dobijaju pri korišcep. vecina onih kojima su potrebni kunici prinudeni su da ih nabavljaju od idividualnih uzgajivaca. Postoje teškoce u odredivanju koje su rase bolje za proizvodnju kunica koji se koriste za laboratorijske svrhe. zasnivaju se na nekoliko okvirnih postavki. 3. Ponekad su potrebni kunici koji poseduju samo jednu odredenu osobinu bez obzira kojoj rasi pripadaju. O stabilnosti ovakvog uzgoja odlucuje preduzece koje upravlja trgovinom ovakvim životinjama i cija delatnost treba da poveže interese uzgajivaca sa interesima kupaca. koje mogu da isporucuju veci broj životinja ujednacenihosobina. Ova rasa je proizvod ukrštanja belog belgijskog orijaša i belog poljskog srednjeg kunica. Pokušaji da se odrede najpogodnije rase za laboratorijske i eksperimentalne ciljeve. Takode ima vrlo razvijene ušne školjke.

Tradicionalna ishrana nije preporucljiva zbog mogucnosti da se kunici lakše zaraze. a osim toga hrana ovih životinja treba da bude što slicnija hrani koju ce dobijati u laboratorijama. TEHNIKA UZGOJA Individualni uzgajivac koji želi da se bavi proizvodnjom kunica ovog tipa. 200 . pored prostorija za kunice. Da bi farma mogla dobiti status farme koja proizvodi kunica za laboratorijske svrhe. potrebno je da postoje posebno izolovane prostorije. mora da registruje farmu kod nadležnog organa koji ima i posrednicku ulogu u prodaji životinja i organizuje strucne tecajeve za ovakvu vrstu uzgoja i uzgajivace snabdeva hranivima. tj. Najbolje je ako kunicarnik predstavlja zaseban objekat. . kokošaka i slicno). Može se za ovakav tip uzgoja koristiti metoda sa prostirkom od slame. ali je prakticniji uzgoj u kavezima sa mrežastom podlogom sa dodatkom glatkih podmetaca na pojedinim mestima. a narocito mikroklima. specijalno prilagoden za tu svrhu. na kojima uzgajivaci moraju obavezno ucestvovati. uzgajivac mora biti strucno pripremljen za ovaj rad. potrebno je da se uzgoj ovakvog tipa obavlja u zatvorenim prostorijama. imati dobar protok vazduha i biti obezbedene od glodara. U kunicarniku moraju biti stvoreni najoptimalniji uslovi. magacini (za hraniva i kunicarski pribor) i prostorije gde se pribor može prati i dezinfikovati. Sve prostorije moraju se' lako cistiti i dezinfikovati. Zbog specijalnih zahteva koji se postavljaju uzgajivacu laboratorijskih životinja. Da isporuke životinja ne bi bile samo u odredenim sezonama i da bi uslovi uzgoja qili slicni uslovima u kojima ce životinja biti kasnije korišcena. mora da ispuni odredene uslove koji garantuju dobar kvalitet i pogodnost životinja. U ovom objektu. . koje se u toku zime zagrevaju od 14 do 18°C. U tu svrhu povremeno se organizuju kursevi. macaka.sanitarno-veterinarski režim koji se sprovodi na ovim farmama predstavlja najbolju garanciju kupcu da su životinje odlicnog zdravstvenog stanja. Ishrana se zasniva na specijalnim mešavinama u obliku granulata. kao i od domacih životinja (pasa.

za druge eksperimente koriste se heterozigotne individue. Da bi se ovo izbeglo. Korišcenjem ovog metoda kroz niz pokoo lenja dobija se odredena rodacka populacija koja se zove »niz«. Jedna od bitnih obaveza pri ovakvom uzgoju je i pažljivo vodenje dokumentacije farme koja obuhvata karte kaveza. potrebno je blago ophodenje sa životinjama u periodu uzgoja. Stanje zdravlja životinja koje se uzimaju za eksperimente ima odlucujuci uticaj na rezultate. a samim tim znaci i izdržavanje znatno veceg broja mužjaka nego što je to slucaj u produkciji kunica za klanje. a sopstvena grupa deli se na porodice iz kojih se putem menjanja dobijaju parovi za rasplod na taj nacin da do bliskog krvnog srodstva dode što kasnije. Norma je 2~3 kunica u jednom kavezu.»linije«. Za odredene eksperimente potrebne su homozigotne životinje u odnosu na jednu ili nekoliko osobina. Od bitnog znacaja za proizvodnju laboratorijskih kunica je održavanje dobrog zdravstvenog stanja. Bitno je umešno ophodenje sa životinjama da bi bile blage. Homozigotnost odredenih poželjnih osobina postiže se ukrštanjem životinja koje su u bližem krvnom srodstvu. Pri ovakvom uzgoju data rasa ili podvrsta ne smeju se ukrštati sa nekom drugom. U proizvodnji za laboratorijske svrhe primenjuje se sistem nerodackih ukrštanja. da se ne plaše i. . i iz koga se mogu izvoditi razliciti »podnizovi« i --- . da lako dopuštaju da ih uzmemo u ruke. Ovo ima važan znacaj u njihovom kasnijem korišcenju kada stresovi izazvani strahom kod životinja mogu da anuliraju rezultate istraživanja. Teži se samo da se održi ravnomernost ucestalosti gena u datoj grupi. . Uzgoj kunica bazira se na heterozigotnim individuama. a takode i na broj 'životinja 201 . U proizvodnji laboratorijskih kunica velika pažnja se obraca na njihovu genotipsku vrednost. karte mužjaka i ženke. najbolje pojilicama tipa cucle. Zbog toga se izbegava uvodenje stranih životinja.4i ~ " U sastav obroka ne smeju ulaziti hormonaIni dodaci i antibiotici. moraju ostati ciste. registar mladih kunica i druga dokumenta neophodna za zootehnicku kontrolu. Neophodno ih je cesto ali pravilno uzimati u ruke i izbegavati da se u jednom kavezu nade previše kunica. Ovo zahteva da se formira veci broj porodica. tj. Kunice treba pojiti iskljucivo iz automatskih pojilica. istraživanja.

kon- ~ vencionalne životinje. U Poljskoj je ovaj nacin produkcije laboratorijskihživotinja tek u pocetnom stadijumu. . Smatra se da odrasli kunic srednje velikih rasa stvara godišnje 80-100 kg izmeta. Uzgajivac je takode obavezan da stalno vodi beleške o stanju zdravlja kod životinja.[ Fekalije kunica predstavljaju dobro prirodno dubrivo. Kolicina fekalija zavisi od nacina ishrane.. nego od onih koji se hrane obogacenim mešavinama. . one ne mogu da se koriste u laboratorijske svrhe. SPF). održavanja i rase kunica. U zemljama gde su biološke nauke visoko razvijene ovaj problem se rešava na taj nacin što se za istraživanja koriste skoro iskljucivo životinje oslobodene bakterija (tzv. kod velikih rasa ove brojke se krecu izmedu 100-120 kg..a kod malih rasa izmedu 50-60 202 . Znatno veca kolicina fekalij~ može se dobiti ako kunice uzgajamo u kavezima koji su zastrti slamom (posebno ako je sloj slame debeo) nego ako ih uzgajamo bez slame. koje se može koristiti za dubrenje površina na kojima se gaje biljke. U nekim slucajevima dobijene životinje uopšte ne odgovaraju za poje. Traži se takode da na farmi koja isporucuje laboratorijske životinje za biološko-medicinska. ~ . dine eksperimente.koje ce se koristiti i dužinu trajanja eksperimenta.periodicne kontrole zdravlja životinja i održavanje visokog sanitarnog nivoa u okviru farme. Od kunica koji se hrane manje kaloricnim socnim hranivima dobija se više fekalija. KORIŠCENJE FEKALIJA KUNICA .:. . toksikološka i slicna ispitivanja najmanje pet. U prvom redu ovde spada: izolacija od izvora zaraze. gnotobioticne) i oslobodene od specificnih uzrocnika bolesti i bakterija (tzv. Konvencionalne laboratorijske životinje moraju se odlikovati dobrim sanitarno-veterinarskim stanjem. . Ovo stanje je usko povezano sa uslovima koji vladaju u sredini gde su životinje uzgajane. Instituti su kao i dosad primorani da i dalje koriste životinje sa normalnombakterijskom florom probavnog trakta ili tzv. Ukoliko se na isporucenim životinjama utvrde bilo kakve bolesti. godina nije bilo slucajeva zaraznih bolesti kod životinja.

a za dubrenje kultura u toku njihovog rasta (višegodišnjih zelenih biljaka. Kolicina makroelemenata domacih životinja (prema u fekalijama razlicitih razlicitim autorima). Zbog znatno vecih vrednosti fekalija kunica od fekalija drugih domacih životinja. Ovakav proces razlaganja traje dve do tri godine. Tabela 22. fosfora i kalijuma. Prizrna bi trebalo da ima visinu oko metar i širinu osnove oko dva metra. »topla« dubriva.54 0.51 0.. neophodno je da ta masa bude stalno izložena uticaju vlage i .7 OJO P20S 0. krtolasto-korenaste biljke i slicno. .98 203 vrsta N 0. ovo dubrivo se može koristiti tek posle razlaganja.~ :#. Ðubrivo se naslaže u hladu u obliku prizme i pokrije granama da ga ptice ne bi raznosile.10 0. odlikuje se relativno velikom kolicinom organskih materija. Elementi Zivotinje Krupnija Tovljene Kokoške Kunici stota svinje (nosilje) suva masa 17. tj.C) koja uništava ili slabi životnost nekih bakterija. Mala kolicina vode u dubrivu koje se dobija od kunica ubrzava njegovo razlaganje. mešavine trava. jedinjenja azota.20 1. kao što su konjsko i ovcije dubrivo.0 50. Svež izmet kunica prolazi u toku prve tri-cetiri nedelje kroz vrucu fermentaciju (temperatura je oko 40. Na vecim farmama dobijaju se prilicne kolicinefekalija. u poredenju sa dubrivima ostalih domacih životinja.63 1. kiseonika.85 0.30 1. na primer kokcidija. Da bi razlaganje organske mase izmeta proticalo kako treba.suve mase i mineralnih elemenata. trava i leptirastih biljaka).28 0. Kolicine ovih elemenata u fekalijama razlicitih domacih životinja mogu se videti u tabeli 22. što se postiže na taj nacin da se kupa cesto poliva vodom i tri-cetiri puta u toku godine premešta na drugo mesto.2 20.5 24.33 .90 ~O 0. Ðubrivo koje dobijamo od kunica. kolicina dubriva kunica od 20 t po hektaru sasvim je dovoljna cak i za biljke kojima je potrebno dosta azota.47 0. kao što je kukuruz. kg. što ovo dubrivo svrstava u tzv. Sveže dubrivo kunica može se koristiti posle oranja (najbolje prolecnog).

u Holandiji) koriste se sveže fekalije kunica. U zapadnim zemljama (na primer. bez mokrace i ne starije od 48 casova za ishranu tovljenika. Stanje njihovog zdravlja i napredak u tovu su sasvim normalni. Ako se radi profi1akse kunicima daju kokcidiostaticni lekovi. Hranivo ovakvog sastava dobijaju tovljenici pošto dostignu živu vagu od 25 kg. 204 .. Fekalije kunica se mogu koristiti i kao podloga za uzgajanje jestivih gljiva. onda je opasnost od bolesti koje izazivaju ove bakterije zanemarljivo mala. tako što se mešaju sa dodatkom od jedne trecine vlažne prekrupe žita. I l Ugrožavanje zdravlja kunica ponovnim prenošenjem kokcidija zajedno sa hranivima skupljenim sa polja koja su dubrena svežim izmetom kunica predstavlja za teoreticare i prakticare problem o kome se može diskutovati.

. Oni moraju imati kanate koje štite životinje od pada i jakog sunca. na pod treba staviti ter-papir ili debelu {oliju) . Donje dno mora biti nepropustlj ivo . od žicane mreže (tada je pod od pleha) ili od tvrdih plasticnih masa koje se u poslednje vreme sve više upotrebljavaju. Prilikom smeštanja u kamionet kaveze treba tako poredati da medu njima cirkuliše vazduh i da budu stabilni. . Posle svakog prevoženja kunica. Ne bi trebalo koristiti kamionete sa potpuno zatvorenim prostorom. posebno kunica za uzgoj. Gornje dno mora biti pokretno da bi se po potrebi moglo izvuci i kavez lakše ocistiti. kamionet se mora dobro oprati i dezinfikovati 3% rastvorom kamene sode. jer se u njima kunici mogu prilicno zagrejati. daljini puta i vrsti i broju prevoženih životinja.5-3.TRANSPORT KUNICA J.5 kg) prilagodena je obicno tako da se u kavez može smestiti deset kunica. a gornje. da bi životinje imale dobru ventilaciju. mora biti od žice cija su okca 2 X 2 cm. Velicina kaveza za prevozkunica za klanje (racuna se da oni imaju prosecno 2. postavljeno 3-4 cm iznad donjeg. Najcešce se za prevoz kunica koriste kamioneti. Kavezi za transport kunica mogu se naprviti od drvenih letvica (a. Poželjno je da dno kaveza bude dvostruko. što kasnije može izazvati prehladu životinja ili trovanje gasovima od kojih je najopasniji ugljen-monoksid. Bocni zidovi kaveza moraju takode biti od žice. ~ + I Za transport živih kunica koriste se specijalni kavezi prilagodeni vrsti prevoza. Dna kaveza moraju biti nepropustljiva da se mokraca iz gornjih kaveza ne bi slivala u donje. Dimenzije 205 .

za pet kunica - za dva kunica. Kavezi za transport kunica: A B " .§' ~" § ~ J J 1 I I Slika 85. 206 I I l .

Takav kavez prikazan je na slici 85. Za transport dva do cetiri kunica može se napraviti kavez od dasaka i mreže. što prouzrokuje stres zbog nagle promene životnih uslova. za vreme transporta im ne treba davati nikakvu hranu.15 m2. Ako su životinje bile prethodno hranjene socnim hranivima. Pravilan nacin hvatanja i prenošenja kunrica 1 I Najbolje je ako se kunici prevoze u manjim kavezima sa pregradama za jednu ili dve životinje. kamionet sa kunicima van hladovine. Kavezi moraju biti laki da bi se mogli lakše prenositi. Medutim. Slika 86.10 i 0. Površina kaveza za jednog kunica treba da iznosi izmedu 0. Posle svake upotrebe treba ih marljivo ocistiti sa troprocentnim r:astvorom kamene sode ili oprljiti sa unutrašnje strane plamenom iz aparata za zavarivanje. Davanje suvih hraniva kunicama za vreme transporta nije preporucljivo. Kad ne sme se dugo zadržavati 80 x 80 x 30 cm. 207 .takvog kaveza su sledece: sporta koji ne traje duže davati hranu i vodu. jer to izaziva vecu žed životinja. posebno ako transport traje duže od 24 casa. Pri transportu kunica za uzgoj na dno kaveza stavlja se sloj slame. Za vreme tranod dva dana kunicima ne treba je vrucina. ako su kunici pre transporta bili hranjeni suvim hranivima. potrebno je da se u kaveze stavi nekoliko komada stocne repe ili šargarepe.

. To treba da bude ista hrana koja im je data pre pocetka puta.Kada k. 208 t. a tek pola sata kasnije i hranu. I . pasterelozi i kolibaciloii. jer stres koji je izazvan putovanjem slabi njihov organizam i cini ga manje otpornhn prema bolestima posebno prema kokcidiozi. Sa kunicima treba postupati vrlo blago.unice dovezemo na odredište. moramo ih odmah uneti u kunicarnik j dati vode.

kao i u drugim granama stocarske proizvodnje. 4. jer se u svakoj delatnosti zaštiti zdravlja ljudi ipak mora posvetiti najveca pažnja. medutim. sprecili njeno širenje i na vreme preduzeli lecenje. U praksi se. Posebno se izdvajaju i opisuju zoonoze. 2. 8. 6. koje se prema razlogu nastanka najcešce dele na: 1. moguce je jedino ako se gaje zdrave životinje.ZAŠTITA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA Dobro i ekonomski uspešno poslovanje u kunicarstvu. srecemo sa mnogo manjim brojem bolesti. 14 Uzgoj kunica 209 . moramo dobro poznavati izgled i normalne životne funkcije kunica i razlikovati zdrave jedinke od bolesnih. oboljenja koja se prenose na ljude. Pozitivan efekat uzgoja veoma cesto zavisi od sposobnosti uzgajivaca da bolest i uginuca svede na najmanju meru. infektivne bolesti (koje izazivaju bakterije i virusi) parazitske bolesti (koje izazivaju paraziti) gljivicna oboljenja (koja izazivaju gljivice) bolesti koje su posledica nedovoljno kvalitetne ishrane bolesti vezane za skotnost i kocenje nezarazne bolesti unutrašnjih organa nasledne bolesti trovanja. 5. Da bismo lako otkrili bolest. 3. 7. U našem klimatskom podrucju kod kunica se može javiti oko 100 razlicitih oboljenja.

a cesto i mokra. Bolesni kunici su. Koža im je meka. Ponekad se. Kod zdravog kunica. Telesnu temperaturu kunica merimo u rektumu (zadnjem erevu). Obicno se kaže da su delovale zdravo. Nekada je do dijagnoze bolesti moguce doci jedino pregledom leša i daljom primenom posebnih laboratorijskih postupaka. Merenje vrednosti telesne temperature. strižu ušima i ocima prate pokretne objekte. i ona se kod zdravih životinja krece od 38. imaju mutne oci i tužan izgled. dobro jele i ponašale se normalno. sjajne i svetlocrvene boje. Puls merimQ tako što dlan prislonimo uz levu stranu grudnog koša životinje i otkueaje srca brojimo tokom jednog minuta. a ujutro su pronadene mrtve. što zavisi od velicine.3° do 39°C. Životinje rado uzimaju ponudenu hranu. Kod bolesnih životinja koža obicno izgubi elasticnost i na njoj se mogu zapaziti otoci i gnojna žarišta. ali treba znati da se ovi elementi menjaju i kao posledica trudnoce. glatke. bledoružicasta i elasticna. gnoj ili krv. a telesna temperatura i brzina srcanog rada (puls) su kod mnogih bolesti povecani. sjajnu u gustu dlaku. rase i starosti. promena spoljašnje temperature itd. ne strižu ušima. i tI t \ J . gnoja ili delova sluzokože ereva. U ušima se kod nekih bolesti nalaze kraste ili naslage odumrlog tkiva. Krecu se lako. Ponekad pate od zatvora. Mada 210 1 . stresova razlicite prirode. a pri normalnoj ishrani i varenju izmet im je u obliku kugliea koje nisu slepljene. dogada da životinje boluju i na kraju Ugh1U bez spolja vidljivih simptoma. Sluzokožu cesto pokrivaju sluz. Dlaka je obicno nakostrešena. Disanje je ravnomerno.ZDRAV I BOLESTAN KUNIC Zdravi kunici su živahni i zanimaju se za dogadaje u svojoj okolini. krvi. Sve sluznice su vlažne. za razliku od zdravih. bez sjaja. vrednost pulsa je 120 do 150 otkueaja u minuti. brzine srcanog rada i disanja veoma koristi kod otkrivanja raznih oboljenja. To samo znaci da se postojanje bolesti ne može uvek ustanoviti posmatranjem i uocavanjem simptoma prisutnih kod žive životinje. Disanje je obicno plitko. Apetit je slab ili kunic uopšte ne uzima hranu. Imaju glatku. najcešce ravnodušni prema svojoj okolini. ili imaju slabo oblikovanu i slepljenu stolicu. Sede ili leže. medutim. Kod nekih bolesti se javlja dijareja koja može biti i sa primesama sluzi.

Ovaj organ leži ispod jetre i redovno je ispunjen kašastom mešavinom hrane i vode. leš postaviti na leda i oštrim nožem ili makazama napraviti rez duž središne linije trupa.tacno utvrdivanje prirode bolesti treba u nacelu prepustiti veterinaru. Ova žlezda je kod zdravog kunica ljubicaste boje. a u njima vodenasti sadržaj. Ako se zapazi uvecanje tankog creva ili cekuma. Pregled digestivnog trakta obicno pocinje pregledom želuca. Zdrava pluca su. a normalno sadrži loptice izmeta. Kod oboljenja debelog creva u. veoma glatka i sjajna. to govori o nekom od poremecaja u procesu varenja. Tanko crevo ulazi u prilicno veliku tvorevinu oznacenu kao cekum ili slepo crevo. a takode izgled i položaj unutrašnjih organa zdrave i bolesne životinje. Nakon pregleda organa grudne duplje treba pregledati organe smeštene u trbuhu.dijafragmom. Ako je boja ovog organa ljubicasta. 14* 2U . Otvaranjem trbušnog zida i uklanjanjem dela grudriog koša dolazi se do organa utrobe. najverovatnije je rec o bolesti. Na želudac se nastavlja veoma dugacko tanko crevo. Na cekum se nastavlja kolon ili debelo crevo. obicno sa malo sluzavog sadržaja. svetloružicaste boje. a sadržaj podseca donekle na vaze1in. Ovaj organ je manji od slepog creva. postupiti nasledeci nacin: ~otpuno ili delimicno ukloniti kožu. Sadržaj ovog dela creva je polucvrst. U grudnoj duplji se obavezno pregledaju srce i pluca. i to jetru. Do takvog iskustva se najlakše dolazi upornim pregledom leševa zdravih i zaklanih kunica i poredenjem sa leševima uginu1ih životinja od poznate ili nepoznate bolesti. uspešan uzgajivac bi trebalo sa sigurnošcu da razlikuje spoljašnji izgled.. ili ako postoje ljubicaste i ružicaste mrlje. PREGLED UNUTRAŠNJIH ORGANA LEŠA KUNICA Posmrtnom pregledu unutrašnjih organa kunica treba . njegovom sadržaju obicno nema formiranih loptica izmeta. Grudna i trbušna duplja odvojeni su mišicnom pregradom . zatim žute ili bele fleke. želudac i creva. Najveci organ oslonjen o dijafragmu jeste jetra. Promene plucnog tkiva u smislu crvene boje i krvarenja nastupaju obicno usled naprezanja i otimanja u momentu uginuca. Promene boje ili prisustvo be1ih mrlja vec ukazuju na oboljenje.

Veoma su mali. a postavljeni su sa obe strane kicme. Boja materice je slicna boji trbušnog zida. a mokraca jemutna. Slika 93. verovatno je posredi neka bolest. Tvo~ revine slicne pliku koje se mogu zapaziti na površini jajnika sadrže jaje u razvoju.Nakon pregleda želuca i creva treba obratiti pažnju na bubrege. Boje su smede do ljubicaste. Zapaljenje creva praceno nakupljanjem licine gasova vece ko- Od organa leša koje uzgajivac može i treba sam da pregleda. a kod mužjaka na penis i testise. Jajnici su smešteni :ha kraju rogova materice. Velicine su oraha. 212 ~ . Zid mokracne bešike zdravih životinja je normalno tanak. zatim pojava belih fleka na površini ili hrapava površina obicno govore o bolesti. I. pa se u urinu cesto mogu zapaziti male granule kristala ovog elementa. obicno ne veci od zrna pasulja. Kunic s mokracom izlucuje velike kolicine kalcij uma. Mokracna bešika je smeštena u zadnjem delu trbušne šupljine.. i kada je ispunjena mokracom lici na mali balon. Ako je ovaj organ povecan i pri tom sadrži i belicast sadržaj. sa glatkom površinom. Promene u velicini i obliku bubrega. u blizini bubrega. ostaju još mokracna bešika i reproduktivni organi. Dalje se kod ženki pažnja obraca na jajnike imatericu. Ovi parni organi su smešteni ispod digestivnog trakta i normalno su obloženi masnim tkivom.

1 -i I Stalnim posmatranjem živih životinja. kao što je u prethodnim poglavljima ove knjige podrobno opisano. Pored toga što može izazvati uginuce. Bolesna životinja lošije napreduje i slabije koristi hranu. bolest ometa rast i razvoj. posebno kada je zaraza opasna po druge životinje ili ljude. To je period koji protekne od ulaza štetnog mikroorganizma u organizam životinje do pojave prvih simptoma bolesti. tj. Ako odgajivac posumnja da se kod jedne ili više jedinki u zapatu pojavila bolest. Zbog toga se smatra da novonabavljene životinje treba 30 dana držati izolovane od drugih kunica. kao i opisanim pregledom uginulih ili zaklanih kunica. Osipl toga. ne treba odlaziti u druge kunicarnike i nabavljati nova grla sve dok veterinar ne postavi tacnu dijagnozu. stanja zdravlja. tj. Na ovom mestu posebno treba ukazati. Ako 213 . a ne zna o cemu se tacno radi. SPRECAVANJE POJAVE BOLESTI - PREVENTIVA ~ ~ I + ) Pravilna nega i ishrana od prevashodne su važnosti u sprecavanju pojave bolesti. Životinje treba izolovati od zdravih životinja. a po uputstvima veterinara. postupke koji imaju za cilj da sprece pojavu bolesti i lecenje. Stoga ih treba smestiti u poseban i prikladno opremljen prostor. Ovaj pojam . što sve poskupljuje ili onemogucava uzgoj. nekada duže. ako je do bolesti ipak došlo. na mere sprecavanja zaraznih i parazitarnih oboljenja. Ako je postojanje zaraze ipak ustanovljeno. vlasnik kunica je dužan da postupi po zakonu koji se odnosi na suzbijanje jednog broja stocnih zaraza. mora postupiti kao da je u pitanju zarazno oboljenje. ali se smatra da ce se za 30 dana od infekcije kod najveceg broja oboljenja javiti i vidljivi znaci. ukljucuje preventivu. Tokom karantina pažljivo posmatramo njihov izgled i ponašanje radi procene.zdravstvena zaštita. Svaka zarazna bolest ima odredeno vreme inkubacije. Zbog toga se u cilju obezbedenja zdravlja životinja stalno moraju sprovoditi mere zdravstvene zaštite. u karantinu. u slucaju bolesti prikupice informacije koje veterinaru umnogome olakšavaju postavljanje brze i tacne dijagnoze. odgajivac ce imati neophodan uvid u stanje zdravlja svoga zapata. To vreme je nekada krace.

ali je najcešce prenose insekti. godine. Od velike važnosti za sprecavanje i suzbijanje bolesti jesu i higijenske mere koje ukljucuju. .. Sirenju bolesti ponekad doprinose i druge životinje: glodari. preporucljivo je pri kupovini kunica tražiti od prodavca zdravstveno uverenje. Uzrocnik bolesti se prenosi kontakom bolesnih i zdravih životinja. 214 1 1 t . i to u okolini Novog Sada. Da bi se sprecilo unošenje bolesti uzapat novonabavljenim grlima. U Jugoslaviji je miksomatoza ustanovljena prvi put 1973. pored ostalog.. sisajuci krv bolesnih jedinki. psi. Razne vrste komaraca.se tokom 30 dana ne pojave znaci oboljenja. vec samo prenose uzrocnik bolesti. Uzrocnik miksomatoze pripada grupi takozvanih pax virusa. tako da je pomoc lekara ili veterinara kod virusnih infekcija samo delimicna i ne uvek dovoljno uspešna. Treba znati da vecina danas poznatih lekova ne deluje na viruse u živom organizmu. izazivaju mnogobrojna opasna oboljenja ljudi. dezinfekciju i dezinsekciju. kliconoše. da bi se danas raširila po celoj zemlji. buva i krpelja. mehanicki prenose virus sa životinje na životinju. koji je u Evropi prvi put uocen 1952. Ova bolest. koja se tada pojavila na jednoj privatnoj farmi kunica u blizini Pariza. MIKSOMATOZA J' ~ . smatra se da kunice možemo preneti iz izolacije u objekte za uzgoj. INFEKTIVNE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA Virusi su veoma male cestice koje se mogu videti samo pomocu specijalnih mikroskopa i cije se prisustvo dokazuje posebnim laboratorij skim postupcima. tj. Oni medutim. koje same ne obolevaju. macke. Grada virusa je toliko jednostavna da još uvek nije izvesno da li su to uopšte živa bica.. danas je rasprostranjena na 5 kontinenata.. ptice. godine. o cemu je ranije vec bilo više govora. Jedna od najpogubnijih bolesti koju izaziva virus i koja dovodi do uginucavelikog broja životinja (90% do 99% jedinki na farmi) naziva se miksomatoza. životinja i biljaka. Krpelji mogu biti rezervoar virusa i do 6 meseci. itd.

što je simptom koji se lako zapaža.Vreme od unošenja virusa u organizam' do :pojave prvih znakova bolesti (inkubacija) traje kod miksomatoze3. Miksomatoza kunica '" I + na svet1ost. ako se ušne školjke prosvet1e baterijskom lampom ili posmatraju prema izvoru svet1osti. Ove cvorove cine takozvane »miksomske« celije po kojima je bolest i dobila ime. slabo jedu i mršave. slicne promene zahvataju usne i nos. do 7 dana. U daljem toku bolesti dolazi do slepljivanja ocnih kapaka obilnim iscetkom. pa glava pomalo 'lici na glavu lava. i tada se naziva »lavlja glava«. koje je posledica preoset1jivosti i Slika 94. a na ušima se sa spoljašnje i unutrašnje strane javljaju otoci velicine zrna graška do oraha.se obicno može ustanoviti pregledom ušnih školjki. Otoci su najbrojniji u korenu ušiju. neretko se razvija i zapaljenje pluca. Sluznice ociju su usled zapaljenja zažarene. Pod težinom' cvorova ušne školjke ne stoje upravno vec padaju na stranu. Oboleli kunici su neveseli. a javlja se i otok ocnih kapaka. Nekoliko dana od pojave prvih znakova bolesti. U ovoj pocetnoj fazi bolest .215 . Kod mužjaka . na njima se zapažaju manje ili vece crvene površine. Naime. Osim toga~ bolesni 'kunici cesto šmrkcu. Prvi karakteristicni znaci se javljaju na ocima u vidu ucestalog žmirkanja. uglavnom leže. zapaža se sluzav ili gnojan izliv iz nosa.

i to ponekad bez karakteristicnih otoka po koži. a neku od obolelih ili uginulih životinja šalje u laboratoriju na pregled. a leševi zakopavaju ili spaljuju. a veci broj životinja preživi. dana posle infekcije dolazi do uginuca. po zakonu je dužan da izvesti mesnog veterinara. ponekad se miksomatoza javlja i u hronicnoj formi. mesa. a kod ženki otok stidnice. zbog cega za pranje treba koristiti samo vrelu vodu. Ako odgajivac posumnja na opisano oboljenje. pribor. U zaraženo dvorište se zabranjuje pristup stranim osobama. Tada bolest traje mnogo duže. 216 ~ . koji vrši pregled kunica. moraju se odvojiti od obolelih u posebne. sirovina. hranilice i pojilice se dezinfikuju sa 2% masne sode. Svi bolesni kunici. kao i unošenje u dvorište novih kunica. Isto tako postoji podatak da je uzrocnik bolesti na ostacima uginulog kunica zadržao sposobnost infekcije 300 dana. Ovim merama se zabranjuje bilo kakav transport kunica. Takode se zabranjuje i promet svih ostalih vrsta domacih životinja i njihovih proizvoda. ali veoma otporan prema hladnoci. otpadaka ili proizvoda iz zaraženog dvorišta.može nastati otok mošnica sa cvor6vima velicine zrna graška. Nakon svega se preporucuje temeljno cišcenje i ponovna dezinfekcija rastvorom masne sode ili 1-3% fonnalinom.MIKSOMATOZE.zadebljanja kože se mogu naci i na ledima. Prostorije. Sem na pomenutim mestima. da bi i kod njih smrt nastupila obicno posle 10 do 14 dana. prethodno dezinfikovane kaveze. Veterinar o ovome obavešJava veterinarskog inspektora. U svakom slucaju miksomatoza se ne leci. Mladi kunici uginu i ranije. Zbog neuzimanja hrane i naglog slabljenja vec 8. a uginuli kunici se moraju ukloniti (najbolje spaljivanjem).kavezi. i to obavezno u dvorištu gde se pojavila zaraza. Kunici koji ne izgledaju bolesni. Posle izvršenog pregleda veterinarski inspektor sastavlja zapisnik i donosi REŠENJE O VETERINARSKO-SANITARNIM MERAMA ZA SPRECAVANJE ŠIRENJA. uništavaju se. šapama i drugim delovima tela. Osim opisanog akutnog toka. ali i oni sumnjivi na bolest. SUZBIJANJE I ISKORENJIVANJE ZARAZNE BOLESTI KUNI CA . a stariji kunici boluju nešto duže. pre nego što su se razvili svi simptomi bolesti. Treba znati da je virus miksomatoze oset1jiv prema toploti. Ðubre se obicno stavlja u džakove. a na ulaz se radi dezinfekcije postavlja posuda sa 2% masne sode. polije naftom i zapali.

slabo jede îïé . Karakteristicno za ovu bolest je pojacano stvaranje pljuvacke (životinja balavi). guše. Uopšte mere zaštite. .Nabavka novih grla je dozvoljena .'.5 ml ove vakcine bez obzira na velicinu. Ovi mehurici prskaju. tek" 14 dana od poslednjegslucaja oboljenja. Na sluznici usana. pre svega spada nabavka kunica samo iz zdravih zapata. Vakcina je namenjena imunizaciji zdravih kunica. ali se ubrzo stvaraju novi mehurici. tj. sprovedene završne dezinfekcije i odobrenja veterinarskog inspektora. hranilica i pojilica. :' Kod ljudi koji su dolazili u kontakt sa kunicima obolelim od miksomatoze ponekad se javikonjuktivitis (zapaljenje sluznice oka). Zaraza najcešce obuhvata sve životinje na jednoj farmi ili u dvorištu. Vakcina se daje injekcijom u mišic. Životinje se vakcinišu najranije u uzrastu od 6 nedelja. Ovo takode ukljucuje zabranu ulaska u kunicarnik stranim licima i postavljanje dezinfekcione barijere na ulazu u dvorište u kome se gaje kunici (plitak sud sa 2% rastvorom žive sode kroz koji prolaze svi koji ulaze i izlaze iz kunicarnika). Kao specificna zaštita od miksomatoze koristi se' vakcina Veterinarskog zavoda u Zemunu pod nazivom »MIXOVET«. usta i jezika formiraju se zatim mehurici velicine zrna konoplje ili zrna sociva ispunjeni bistrom tecnošcu. grudi i šapa stalno vlažno. koja traje 3 do 17 dana. pa je podrucjeI.parazitskih bolesti. Svakom kunicu se daje po 0. javlja se najpre visoka temperatura i slab apetit. Kunic jeneveseo. ZARAZNO ZAPALJENJE SLUZNICE USTA Ovo oboljenje izaziva dermotropni virus (napada kožu i sluzokožu) infektivan samo za kunice. a imunitet (otpornost na infekciju) razvija: se za 10 dana i štiti životinju jednu godinu. Na prozore kunicarnika obavezno treba staviti mrežu koja sprecava ulaženje insekata. ali i specificna zaštita. vakcinacija radi zaštite od miksomatoze kunica.1juške. držanja nabavljenih kunica najmanje 10 dana u karantinu. U cilju sprecavanja pojave miksomatoze primenjuju se sve mere opšte zaštite od zaraznih' i . augine i do 50% od obolelih životinja. redovna dezinfekcija kunicarnika. ali bez ikakvih težih posledica. i povremeno uništavanje komaraca i drugih štetnih insekata. pri cemu nije preporucljivo vakcinisati skotne ženke. Posle inkubacije.

Povrede' kože izazvane prskanjem mehurica mogu se naknadno inficirati bakterijama. da bi informacija o virusnim bolestima bila potpuna. koji uglavnom napada svinje. . BORNA BOLEST Izgleda da ova bolest kunica ima veze sa istim oboljenjem kod konja i ovaca. oko usana. najcešce iz roda Trihofiton. po koži i sluzokoži se pojavljuju mehurici ispunjeni mutnom tecnošcu ili gnojem. na ledima i u predelu genitalija.na pojedinim delovima tela. Životinja ceše ili zubima raskida mesta koja može da dohvati. Posle inkubacije koja traje do 14 dana. tj. a bolesne životinje treba izolovati i kaveze i opremu dezinfikovati. Za bolesne kunice je karakteristican izuzetno jak svrab .. Cesto je prisutan i krvav gnojni sekret iz nosa. Izaziva je virus koji napada nervni 218 . Ovde ih pominjemo ukratko. Dijagnoza se kod opisanih karakteristicnih simptoma lako postavlja. je ispirati usta blagim sredstvima za dezinfekciju. Specificnog lecenjau ovom slucaju nema. Ovi mehurici se mogu zapaziti po celom telu. kao što je 0. mada prenosioci uzrocnika mogu biti i pacovi i miševi. U slucaju pojave boginja nema nikakvog lecenja. što komplikuje pocetnu bolest. Kunici se zaraze preko usta kada je hrana zagadena izlucevinama svinja. ocnim kapcima. Pored navedenih virusnih oboljenja postoje i druga koja nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. BOGINJE Boginje su takode opasna virusna bolest kunica koja se na srecu ne javlja cesto. Preporucljivo . AUJESKIJEV BOLEST A LAzNO BESNILO 1 (PARALYSIS BULBARIS INFECTIOSA) Uzrocnik oboljenja je virus iz grupe herpes virusa. treba imati u vidu da se svrab može javili i pri infekciji gljivama. a i zato što je njihova pojava ipak moguca. a to su najcešce noge. bolesti trihoficije. a narocito na ušima. Promene izazvane virusom boginja ponekad lice na miksomatozu. Medutim.i brzo mršavi..1% hipermangan (10 g preparata u 10 litara vode).

sistem i prakticno dovodi do zapaljenjaIT1()zga i kicmene moždine.zma najcešce su nepovoljni uslovi ambijenta u kome živ9tinja živi: hladnoca. Ni ova bolest se ne leci. ali za to još uvek nema dovoljno konkretnih dokaza. ili zapaljenje disajnih organa. daleko složeniji mikroorganizmi od virusa. Ovu zaraznu bolest uzrokuje mikroorganizam nazvan Pasteurella multocida. jeste cinjenica da su uzrocnici bolesti najcešce prisutni i u zdravom organizmu. U takvim stresnim situacijama pasterele i neki drugi. ×ÒÚÛÕÌ×ÊÒÛ BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA Mnoga oboljenja kunica prouzrokuju bakterije. a obolele životinje se uništavaju. Zbog toga pastereloza najcešce i 219 . Bolest ce se razviti tek kada se usled nepovoljnih okolnosti smanje odbrambene sposobnosti organizma. kao što je zapaljenje creva. Ono što se obavezno mora imati u vidu kada se razmišlja o pasterelozi svih životinja. a posebno kunica. i prelazeci sa životinje na životinju u kunicarniku stalno povecavaju mogucnost da izazovu oboljenje. Po svemu sudeci virusi samostalno ili zajedno sa bakterijama ucestvuju u nastanku još nekih oboljenja. nakon cega pocinje razmnožavanje i ispoljavanje štetnog delovanja prisutnih bakterija. koji može da se nade u organizmu velikog broja domacih i divljih životinja. ÐßÍÌÛÎÛÔÑÆß Pastereloza jeste cesta bolest kunica koja u našim uslo~ vima izaziva velike gubitke na malim i velikim farmama kunica. vlaga. U današnje vreme postoje antibiotici i drugi lekovi koji deluju na vecinu bakterija. Uzrocnici pastereloze u »pritajenom« obliku najcešce se kod zravih kunica nalaze u sluznici nosa i ždrela. loša ishrana. Faktori koji dovode do slabljenja otpornosti organi. uznemiravanje. opasniji. tako da su efekti lecenja ovih bolesti znatno bolji nego kod virusnih infekcija. mikroorganizmi postaju virulentniji. što je ozbiljan problem u kunicarstvu. neprirodni položaji tela. a nekada je glava zabacena unazad i sl. pa i trudnoca. Zato vidljivi simptomi borne bolesti i jesu poremecajkretanja i ravnoteže.

sluzav ili sluzavo-gnojan iscedak iz nosa. UHO . svim kunicarima vrlo dobro pozn. dobro je u obe nozdrve stavljati antibiotske kapi širokog spektra delovanja (na primer. Prema našem iskustvu. Medutim. U istom smislu se mogu koristiti i antibiotici širokog spektra delovanja. uz 0.. Postoji mišljenje da je 20% do 70% svih kunica zahvaceno ovom bolešcu koja se najcešce pojavljuje u prolece i u jesen. za pojedinacno lecenje životinja.j. U no su životinje obolele od zarazne kijavice. streptokoke. stafilokoke. Kiiavica se u pocetnoj fazi i u pojedinacnim slucajevima može leciti antibioticima. ff MATE~ICA ÖøòÑþ’ß ÐÑÌÕ±¢ÒÑ TKIVO ·ÑÔËÝß Slika 95. otonazol kapi proizvodi »Krka«. obicno se nadu i druge bakterije kao hemofilus. mikoplazme. zapaža se bistar. pored pasterela. Novo Mesto).at zdravstveni problem kunica. bordatele. mora se znati da se preparati penicilina kunicima nikako ne smeju davati s hranom ili vodom za pice. Americki veterinari preporucuju za vece farme sulfakvinoksalin.4 UNuT.pocinje kao zarazna kijavica. Pored toga što kijaju. tetraciklini i drugi. a deo nosnog iscetka se ponekad može videti i na prednjim šapama. t1C»ZA1l P'\. TEE-TI 61 6U'%NleA OKA . kao što su hloramfenikol. Na taj nacin uneseni u organizam deluju veoma štetno i mogu izazvati uginuce. Kunic teško diše. Iskustvo je pokazalo da najcešce pomaže penicilin dat injekcijom u dozi od 400000 i.5 g streptomicina po životinji (doza se odnosi na kunica telesne mase 3 do 5 kg). pored antibiotika datih injekcijom. i to 225 g na tonu hrane ili furazolidon u kolicini od 50 g na tonu hrane. cuje se krkljanje. Šematski prikaz širenja uzrocnika organizmu kunica pastereloze po 220 Ii' .U~A SRCE. a po nekima i virusi.

Uzimanje brisa je dobro ponoviti dve nedelje kasnije i tek tada. mada su cešce karakteristika bolesti stafilokokoze. sluznice oka itd. otežanim disanjem. Na taj nacin se pastereloza. Ovaj postupak se u vecim zapatima svakako ne isplati. srca. mozga. Vece kolicine antibiotika koje se moraju dati da bi se postigao povoljan efekat uništavaju pri tom i korisne bakterije u crevima>kunica bez kojih je nemoguce varenje hrane. kože i potkožnog tkiva. Ako je bolest zahvatila testise. nikako se ne smeju mešati sa drugim životinjama. najbolje je bolesna grla ukloniti iz kunicarnika i tako spreciti dalje 221 . srednjeg i unutrašnjeg uva i mozga. bivaju prenesene putem krvi ili telesnih kanala do pluca. Cvorovi po koži i potkožnom tkivu takode mogu biti izazvani pasterelama. najvecu ulogu igra preventiva. zatim sluznice oka. tj.t6ga se javljaju prolivi i uginuca. Takvo stanje se pored davanja antibiotika leci i hirurškim otvaranjem i ispiranjem otoka. Zapaljenje pluca je obicno praceno slabim apetitom. posledica može biti neplodnost ili radanje potomaka inficiranih pasterelom. a i druge prisutne bakterije. kože i potkožnog tkiva. sa sigurnošcu pokazati da li je životinja nosilac pasterele ili nije.Iz nosne šupljine i ždrela pasterele. ali je efekat uglavnom loš. testisa ili materice. lecenje se može pokušati vec pomenutim antibioticima. slabo jede i mršavi. matericu ili porodajne kanale. ali može živeti prilicno dugo i biti izvor infekcije za druge jedinke. mada su se dan pre toga ponašali »normalno«. materice. pojavljuje i kao zapaljenje pluca. Zbog. depresijom životinja. zbog svega navedenog. a može biti i nacin rasejavanja mikroorganizama po kunicarniku. možemo smatrati da štetan mikroorganizam nije prisutan. Kunici koji ne deluju apsolutno zdravo. ali se može desiti da kunici bivaju nadeni mrtvi. U tom smislu treba strogo voditi racuna kod unošenja novonabavljenih životinja ti zapat. što znaci bakteriološki pregled. Ako je došlo do širenja l?olesti na srednje ili unutrašnje uvo. U oVoj fazi bolesti. zapaljenje srednjeg i unutrašnjeg uva. U suzbijanju pastereloze. Poboljšanje do koga ponekad dolazi obicno je privremenog karaktera. testisa. sprecavanje bolesti. Ako se bolest pojavi na manjem broju jedinki. Takve kunice treba odmah odstraniti iz zapata. ukoliko su rezultati pregleda negativni. Ipak ce jedino bris iz nosa i ždrela. osim kao kijavica. životinja drži glavu nakrivljeno. te je lecenje i u ovom slucaju bez smisla.

a posebno pojilice na kojima cesto ostaju uzrocnici bolesti. a se ne mogu uociti neki karakteristicni simptomi. Krivljenje glave kao posledica njeg i unutarnjeg uha pastereloze sred- U svakom slucaju problem pastereloze kao ambijentne bolesti treba rešavati pre svega vodeci racuna o životnim uslovima kunica. postepeno . Kao izvor štetnih bakterija (nazvane su 222 pri tom Životinja na kraju Jersinija . ÐÍÛËÜÑÌËÞÛÎÕËÔÑÆß . treba prihvatiti stav po kome meso sumnjivih ili bolesnih životinja nije za jelo. Kaveze treba dezinfikovati. Metalne delove (cucle) je najbolje prokuvati.RODENCIOZA Ovo je bolest hronicnog toka (dugo traje). J Slika 96.. za koje su bitni odgovarajuca temperatura. da li se bolest može preneti i na ljude? Mada se oboljenje ljudi uzrokovano mikroorganizmom izazivacem pastereloze kunica javlja veoma retko. dobra ishrana i što manje uznemiravanja. vlaga.širenje infekcije.slabi. sve manje uzima hranu. tj. mršavi i ugine. Jedno od važnih pitanja koja se postavljaju u razmatranju svake bolesti životinja jeste da li je rec o zoonozi.

Meso obolelih kunica nije upotrebljivo u ishrani ljudi. Kunic teško uzima hranu. zatim dodirom i lizanjem ili :qjušenjem. Pri obdukciji se na slezini. Preporucuje se izdvajanje bolesnih životinja. Ako se postavi tacna dijagnoza na vreme.pseudotuberkulosis} smatraju se miševi koji svojim izmetom zagade hranu kunica. Do infekcije najcešce dolazi za vreme parenja. a svakako i promena hrane. može se pokušati sa antibiotikom iz grupe oksitetraciklina. Mogu se koristiti antibiotici i sulfonamidi u dozi odredenoj prema kg telesne mase životinje. Ne prenosi se na ljude i nema nikakve veze sa sifilisom ljudi. Ponekad se otoci pojavljuju i u okolini anusa ili polnih organa. uništavanje štetnih glodara. cišcenje i dezinfekcija.. jer se. Kod inficiranih životinja se uocava pojacano stvaranje pljuvacke. NEKROBACILOZA Da bi došlo do pojave ovog oboljenja. Mere sprecavanja pojave bolesti i ovde ukljucuju karantin pri nabavci životinja. Uzrocnik bolesti je bakterija Spherophorus necrophorus koja se može naci u hrani i koja kroz oštecenu kožu ili sluzokožu prodire u organizam. dezinfekcija sa 5% vrele masne sode uz temeljno cišcenje prostorija. ova bolest može preneti i na ljude. brzo slabi i na kraju ugine. Lecenje pseudotuberkuloze nema mnogo efekta. izdvajanje obolelih kunica. Inkubacija je duga i traje od nekoliko nedelja do nekoliko mesec:. osim što su bakterije koje izazivaju obe bolesti po izgledu slicne. Upotreba mesa zaklanih bolesnih životinja se ne preporucuje. jer napada polne organe. usne šupljine i delova glave. Efikasnog lecenja nema. Prvi 223 . jetri. a sluznice se ispiraju blagim dezinficijensima (0. prema nekim informacijama. Tacna dijagnoza se može postaviti jedino obdukcijom (pregledom leša) i dokazivanjem uzrocnika u laboratoriji.i. sluznica usta ili koža moraju biti mehanicki ošteceni. SPIROHETOZA Ova bolest se naziva i sifilis kunica. otok usana. plucima i zidu creva mogu naci mnogobrojni žuckastobelicasti cvorovi sa sirastom masom u sredini.1% hipermangan).

nekvalitetna ishrana itd. usana i na drugim delovima tela. posebno sasvim mladih životinja. Uginuce' obicno nastaje u drugoj nedelji' bolesti. Kada uzrocnik sa mesta povrede prodre u krvotok. Obolele životinje treba izolovati.2naci bolesti. Ukoliko se to ne dogodi. tj. (internacionalnih jedinica) tokom tri uzastopna dana. . STREPTOKOKNA SEPSA Nepovoljni uslovi držanja i ishrane kunica.Bakterija. a ponekad i proliv. mogu uciniti da dode do razmnožavanja bakterija streptokoka koje se ponekad nalaze u ustima. nemaju apetit. Raznosaci stafilokoka mogu biti i razni insekti. Sigurna dijagnoza se može postaviti jedino laboratorijskim dokazivanjem streptokoka. Bolesne jedinke se pokunje. naziva se Stafilokokus atlreus. U daljem toku bolesti dolazi do naseljavanja i drugih mikroorganizama sa teškim komplikacijama. Pojavi stafilokokoze takode pogoduju nepovoljni faktori kao što su loša higijena. vimena.prostorije dobro dezinfikovati. a u organizam dospeva pretežno preko povreda kože koje su posledica ujeda. ali je uspešno samo u pocetku bolesti. a kaveze i . prepucijuma i penisa i pojava sluzavog. grebanjii sl. .gnojavog sekreta. može izazvati sepsu i brzo tiginuce. imaju groznicu.j. 224 ~ . odnosno . U cilju sprecavanja pojave i širenja bolesti preporucuje se pažljiv 'pregled svake životinje pred pripust. STAFILOKOKNA INFEKCIJA Ovo je bolest koja može u velikoj meri poremetiti proizvodnju.. kao i prisustvo parazita. U pocetku bolesti dobri rezultati lecenja postižu se penicilinom u dozi od 100000 i. Lecenje se sprovodi antibioticima. koje se najcešce nalaze po svim 'unutrašnjim organima bolesne životinje. crevima i drugimdelovima aparata za varenje zdravih životinja. tj. uzgoj" i izazvati uginuca. Cirevi se mogu zapaziti oko cmara. tizrocnikoboljenja. koji prelaze u cireve.Kasnije na polnim organima nastaju cvorici velicine zrna sociva ili pirinca. ocnih kapaka. jesti crvenilo i otok vulve.

. salmonelozu.na koži životinja se obicno pojave manji apscesi (cvorovi ispunjeni gnoj em) . pa ne predstavlja jedinstvenu bolest. Takve su. a kaveze i objekte dobro dezinfikovati. U cilju lecenja bolesti kože i potkožnog tkiva mogu se otvarati apscesi i ispirati uz davanje antibiotika i pojacane mere higijene. davanje antibiotika radi sprecavanja ili lecenja bolesti ne daje rezultate. Ovakvo stanje je nazvano »žuti proliv kunica. tularemiju i tuberkulozu. najcešce u predelu vrata i leda. a sluznica creva je otecena i zapaljena. Ipak. aktinomikoza i druge. na ovom mestu treba nešto reci i o zapaljenju creva kunica koje je verovatno posledica delovanja više mikroorganizama i nepovoljnih faktora. 15 Uzgoj kunica 225 . U nekim slucajevima dolazi i do takozvane generalizovane stafilokokoze pracene zapaljenjem pluca. U slepom crevu se najcešce nalaze gasovi i sadržaj žuckaste boje. ovo bolesno stanje. u strucnoj literaturi se naziva enteritis kompleks. Pored nabrojanih bakterijskih bolesti kunica. bolesti takode izazvane bakterijama. ciji je simptom izrazit proliv. Zbog složenih razloga nastanka. listerioza (po nekima mogu oboleti i ljudi). Meso kunica obolelih od stafilokokoze nije za ishranu ljudi. a i starije životinje. Medutim. a uzrocnik bolesti se pri tom raznosi po kunicarniku. u poglavlju o zoonozama. što takode ima najcešce i smrtni ishod. mada mogu oboleti mlade. Najviše uginuca je zapaženo kod mladunaca u starosti od 5 do 8 nedelja. obicno bivaju zahvaceni kunici izmedu 7 i 14 dana starosti. gnojnim cvorovima po jetri i drugim unutrašnjim organima. Ispitivanjem je utvrdeno da štetno dejstvo na sluzokožu creva ispoljava cela grupa bakterija i neki paraziti. Kod životinja na sisi inficiranih stafilokokama cest je simptom gnojno zapaljenje sluznice oka i nosa. Zbog posebnog znacaja po zdravlje ljudi. Mada je iz vecine uginulih kunica izolovana bakterija Esherichia colli. postoje i druge koje se u našim uslovima javljaju samo izuzetno i nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. Ova forma bolesti se naziva kožna stafilokokoza. bolje je životinje sa vidljivim simptomima bolesti žrtvovati. Tada je prvi simptom žuta vodena stolica pracena zatvorom. na primer. na sisi«. Pregledom leša u želucu se nalazi zgrušano mleko. Rezultati lecenja stafilokokoze su redovno loši. od kojih veci broj vec živi u aparatu za varenje zdravih životinja. opisali smo izdvojeno. Ako se enteritis kompleks javi kod kunica na sisi.

stepen želudac:he kiselosti se pri tom tako menja da ima za rezultat vecu mogucnost razmnožavanja i delovanja štetnih bakterija. Jedna od cešcih gljivicnih bolesti kunica jeste i trihoficija. U periodu prelaza sa mlecne na drugu hranu. organima. itd. BOLESTI KOJE IZAZIVAJUP ARAZITI Paraziti su organizmi koji žive na racun domacina. Kako se u nekim okolnostima ona može preneti i na ljude. Proliv koji se kod kunica javlja u periodu odbijanja od sise najizrazitija je posledica prelaza sa mlecne hrane na koncentrovanu i zelenu hranu. Hrane se njegovim tkivima ili telesnim sokovima. u vodu za pice treba doclava. vice. tj.ti 2 % sirceta. Sadržaj želuca. a tacna dijagnoza se može postaviti mikroskopskim pregledom izmeta. a od lekova kokcidiostatike i tetracikline. prema nekim praktic~rima. GLJIVICNA OBOLJENJA Uzrocnici ovih bolesti pripadaju velikoj grupi. 226 . a koja se naziva Sacharomyces guttulatus. preporucljiv{) je promeniti hranu. Ova kvašceva gljiva se u oslabljenom organizmu razmnožava i ispoljava štetno dejstvo. gorka so. Dobro je davati kvalitetno livadsko seno. Lecenje ovog o1Joljenja (ili se radi o više bolesti) promenljivog' je uspeha. Radi lecenja treba dati neko od sredstava koje delujena pražnjenje crevnog sadržaja. kao što je. na primer. u ovom slucaju kunica. SAHAROMIKOZA Masovna pojava naduna pa i uginuca kunica može biti izazvana baš jednom od gljivica koja obicno živi u crevima kunica..i tkivima domacina). u kojoj se nalaze i svima poznate šumske gljive. zatim kvašceve glji. Štetno delovanje na organizam životinja i coveka imaju gljivice mikroskopske velicine od kojih neke žive kao redovni stanovnici creva. opisana je u poglavlju o zoonozama. Kod prvih simptoma (proliv) . Parazite nacelno delimo na spoljašnje (žive na spoljašnjoj p()vršini tela) i unutrašnje (žive u telesnim šupljii1ama.

Kunici ne u~imaju hranu.creva (Eimeria.žucne . koji parazitiraju u jetri ili u sluzokoži creva> kunica. Odrasli kunic. najviše mladih životinja. Isto tako je važno na vreme odvajati mladunce od majki. 'organizma i na kraju uginuo Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom stolice kunica ili pregledom' leša. sulfakvinoksalin. Lecenje kokcidioze uspeva samo u pocetnoj fazi bolesti i stoga se daju kokcidiostatici (sulfadimidin. itd. a dezinfekciju kaveza i opreme u slucaju postojanja bolesti sprovesti sa 10% rastvorom amonijaka.UNUTRAŠNJI PARAZITI KOKCIDIOZA U grupi bolesti kunica kofe su izazvane parazitima kokcidioza zauzima prvo mesto. Zaražene životinje imaju slab apetit. Da bi se onemogucila pojava bolesti. METILJAVOST U žucnim kanalima kunica kao paraziti žive veliki i daleko rede mali metilj. pone). Javlja se voden. osetno mršave. tako da jejetrapovecana i posuta sivobelicastim mrljama. sulfametoksin). Kunici gube apetit. a cesta je i nadutost.Dštecuje. Moguca je i oduzetost zadnjih nogu. Promene izgleda i ponašanja bolesnih životinja nisu dovoljno karakteristicne da bi se postavila tacna dijagnoza. aponekad i žute. sa stolicom gube tecnost i sali iz.kanalice.). Bolest se može pojaviti na jednoj farmi kunica samo ako zelena hrana potice sa mocvarnih pašnjaka na kojima bi mogla biti zagadena sa razvojnim stadijumima ovih parazita.{ad i krvav.znatne gubitke. Kada se u izmetu nadu jaja parazita. Eimeria magna. Ovo oboljenje prouzrokuje. sluzokože su blede. proliv. krvarenja. mršave. nadun debelog creva. na sll1zbkoži se mogu naci zapaljive promene. nekroze. može se preduzeti lecenje sa preparatima na bazi hlorugljenika. irpsilac parazita. Ovi pljosnati crvi lice na list lorbera. kokcidiostatici se daju u preventivnim dozama. sa suženim zadnjim delom. Uzrocnici kokcidioze su jednocelijski organizmi i}evidljivi <golim okom. izvor je infekcije za mlade ili druge odrasle jeginke. Kod kpkcidioze jetre uzrocnik Eimeria stiedae. 15* 227 . intestinalis. Ako je u pitanju parazit kojinaseljava . Eimeria media i dr.

opasne bolesti. odnosnokrznu krpelji. jesu. To su insekti smede. KRPELJI kuni~a. vaši i buve. Hrane se sisajuci krv životinja i na taj nacin mogu da prenesu mnoge. životinje ce tretirati preparatima piperazina ili tiabendazola i mebendazola. pa im ovde i ne poklanjamo pažnju. Ako vlasnik posumnja ili zapazi u izmetu parazite u vidu tankih. Slika 97. kratkih ili dužih belih glista. 228 L . za ljude i životinje. neopitroid i sL). vec ga prethodno treba sušiti bar 6 meseci. Uspešno se uništavaju sredstvima protiv insekata . SPOLJAŠNJI PARAZITI Paraziti koji žive u koži. šugarci.Radi sprecavanja pojave bolesti životinjama ne treba davati sveže seno sa plavnih terena.insekticidima (alugan. Kraste u ušima kunica bolesnog od šuge U crevima kunica može se naci jedan broj glistai pant1jicara koje ne predstavljaju veci problem u uzgoju. odnosno crne boje.

ali kako u ovom slucaju nije rec o težem i cestom oboljenju. Do infekcije dolazi direktnim kontaktom bolesnih životinja. a može preci i na coveka. . " Šugarci su paraziti. izaziva jak svrab. . Isto tako treba temeljno ocistiti prostorije i ne koristiti ih bar 5 do 6 nedelja. u odnosu na druge parazitarne bolesti. kože i šugu ušiju. u posebnom poglavlju. Promene kod obolelih kunica se uocavaju na koži glave (celo. koji izazivaju šugu . šuga kože u industrijskom uzgoju kunica. ali i preko posrednika: psa.. Prenošenju bolesti doprinosi nehigijensko držanje životinja. takode insekti. Ovi paraziti se isto tako suzbijaju primenom insekticida. Ovaj parazit živi u ušnom kanalt:/. a ponekad i do zapaljenja mogza. prljavština. ne predstavlja veliki problem. VAŠI i BUVE mogu imati ulogu u prenoŠenju raznih bolesti. gusto i dugacko krzno. . .šUGARCI . Na ovom mestu smo želeli da nešto kažemo o neunošenju ili nedovoljnom unošenju vitamina u organizam. osnova Dva. oko ociju) sa pojavom svraba. Simptomi bolesti kod ljudi su svrab i kraste. nismo ga izdvojili u posebno poglavlje. ektanon i sL). opadanjem dlake i stvaranjem krasta. Kod mladih kunica može doci do zapaljenja srednjeg Dva. Ovaj vid šuge se sprecava i leci na isti nacin kao i prethodni. životinja ceše uši i drži glavu iskošeno. i funkcije organizma. Lecenje celog zapata se vrši insekticidima (alugan. nedovoljno suncani objekti i sL Covek se može inficirati uzrocnicima šuge kunica. Nema potrebe napominjati da su svi navedeni sastojci neophodni za pravilan razvitak. da bi na kraju nastupila i smrt. Pored vec pomenutih šugaraca i krpelja. miša i dr. Životinje postepeno mršave. bolesne životinje. slaba i nekvalitetna ishrana. pa i u smislu odbrane od mnogih bolesti. dok se na druge domace životinje ova bolest ne prenosi. BOLESTI KOJE SU POSLEDICA NEDOVOLJNO KVALITETNE ISHRANE O kvalitetnoj ishrani kunica je bilo reci ranije. Zbog svraba. Šuga ušiju je u uzgoju kunica mnogo cešca i opasnija bolest nego šuga kože. îîç × ¶ . macke.

pa se onda javljaju bolesti koje su posledica smanjenog unošenja vitamina. tj.. hipovitaminoze... cesti su i poremecaji reprodukcije. U cilju lecenja daju se preparati vitamina D (u hrani i u injekcijama). a zastupljene su u hrani u veoma malim kolicinama. Ako hrana nema dovoljno D vitamina. Takode nije loše kontrolisati da li peletirana hrana za kunice sadrži dovoljno vitamina A. izaziva bolesti avitaminoze ili hipovitaminoze. Medutim. mora strogo voditi racuna o hranljivoj vrednosti pojedinih sastojaka. ako uzgajivac priprema obrok sam. Fabricki pravIjena koncentrovana hrana za pojedine kategorije kunica obicno sadrži sve neophodne hranljive materije. u hranu treba dodavati šargarepu i kvalitetno livadsko seno. Retko se dešava da pojedinih vitamina uopšte nema u hrani. Ovakvo ispitivanje se sprovodi u specijalnim za to opremljenim laboratorijama. Da bi se sprecili navedeni poremecaji. zapaljenje pluca i sL). Takode je i vecina sluznica manje otpoma na infekciju. mora se pridržavati recepata ishrane za kunice. Usled deficita A vitamina u obroku. D-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina D u organizmu) Nedostatak vitamina D se pre svega javlja kod mladih životinja u zimskom periodu. kalcij um i fosfor. pa stoga i u organizmu. A-HIPOVITAMINOZA(manjak vitamina A u organizmu) Rezultat manjka vitamina A u organizmu su promene na sluznici ociju u vidu gnojenja ocnih spojnica. Njihovo neunošenje il nedovoljno unošenje u organizam. kalcij uma i fosfora. . 230 . ili ako su ove materije zastupljene u nepovoljnom odnosu.\ VITAMINI su materije neophodne za pravilno funkcionisanje organizma. mali okot. krivljenja nogu i sl. nedovoljno razvijeni fetusi i sl.. javice se bolest rahitis. koja se ispoljava u nedovoljnom okoštavanju skeleta. kao i dobro seno i minerali. tj. pa lako dolazi do oboljenja (kijavica. Mnogo je cešce da su oni zastupljeni u manjoj kolicini nego što je to potrebno organizmu..

pregojenost. Životinje su tltucene. matericu ocistimo blagim rastvorom dezinficijensa (cetavion). Njihov nedostatak u obroku zbog toga ne stvara probleme. prcuske vagine i sl. parenje u srodstvu. OTEžANO KOcENJE Do ovoga može doci ako ženku male rase pripuštamo pod mužjaka velikih rasa. POSTPOROÐAJNA PARALIZA J Ovo oboljenje je posledica nedostatka kalcij uma u organizmu ženke koji je utrošen za izgradnju kostiju mladunaca i koH je u vecoj meri izlucen preko mleka. Uzroci su mnogobrojni: deficitarna ishrana. BOLESTI KOJE SU VEZANE ZA SKOTNOST I KOCENJE NEPLODNOST U savremenom uzgoju kunica neplodnost može predstavljati problem.E-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina E' u organizmu) Nedostatak vitamina E izaziva poremecaj plodnosti. ženku okrenemo glavom na dole i matericu vratimo prstom. carskim rezom i sl. Kod mužjaka nedostatak ovog vitamina dovodi do steriliteta. veterinar može pomoci i hormonskim injekcijama. U ovom slucaju se pomaže izvlacenjem mladunaca iz zadnjeg dela porodajnog kanala. Osim navedenog. 231 . Ukoliko nakon porodaja primetimo da je došlo do ispadanja materice. bolest polnih organa i sl. tako da su sapi i zadnje noge ovakvih životinja nedovoljno razvijene i mršave. a cesto nastaju i grcevi. mišicno tkivo mladunaca se nepravilno razvija. pa i uginuce ploda i zapaljenje materice. ne uzimaju hranu. tako da su plodovi veliki za porodajni kanal. Kod slabih tmdova. mora se tacno utvrditi njen uzrok i onda preduzeti lecenje. Ako se i pored dobre preventive ipak pojavi neplodnost. U crevima kunica normalno se stvaraju vitamini C i B.

što može biti razlog uginuca mladunaca koji sisaju. prisustva parazita i sl. ženka troši velike kolicine mineralnih materija i vode. Promena mesta boravka bremenite jedinke neposredno pred kocenje. udarca i drugih mehanickih nadražaja.. Ako se ova pojava ponavlja kroz nekoliko kocenja. 2DERANJE MLADUNACA Ovo je relativno cesta pojava kod uznemirenih ženki. ali i nakon infekcije preko mlecnog kanala ili krvotoka. pa su ova oboljenja za 232 . t! ! Pomoc se sastoji u davanju preparata kalcij uma. Radi sprecavanja navedene pojave. žed ženke i nedostatak vitamina i minerala u ishrani tokom trudnoce mogu izazvati takvo ponašanje. koji kod kunica najcešce nastaje kao posledica uticaja iz spoljašnje sredine (stres. udarci. Osim toga. tokom nekoliko dana. životinju treba iskljuciti iz reprodukcije.r . obicno injekcijom pod kožu. Prvorotkinje koje su proždrle mladunce mogu kasnije uz dobru ishranu postati dobre majke. U ovakvim slucajevima lako dolazi do zastoja u izlucivanju mleka ili je mleko zagadeno mikroorganizmima iz mlecne žlezde. životinjama treba tokom trudnoce obezbediti kvalitetnu hranu i što manje ih uznemiravati. Osim navedenih oboljenja ili pojava koje imaju veze sa trudnocom i porodajem. NEZARAZNE BOLESTI UNUTRAŠNJIH (organske bolesti) ORGANA Kunici se iskorišcavaju u starosti u kojoj se organske bolesti ne mogu dovoljno razviti. buka i uznemiravanje tokom porodaja. grubi zahvati). ovde pominjemo još abortus. Treba znati da za razvoj plodova i plodovih omotaca tokom graviditeta. do pobacaja može doci i u slucaju neodgovarajuce ishrane. Bolest se leci antibioticima i lokalno mastima koje deluju smirujuce na proces zapaljenja. ZAPAUENJE MLEcNE 2LEZDE Do zapaljenja mlecne žlezde može doci usled pritiska.

Takve su." (nezarazno zapaljenje sluznice že1uca i creva) '. Bolest se leCi i sprecavadtk}anjanjemL~:Vih pomenutih faktora. r~tka stolica.ice ishran~.CREVNI KATAR. Hronicna (dugotrajna) nadutost može biti posledica prisustva crevnih parazita (kokcidija.kunicarstvo od malog znacaja. 233 . Zivotinja je naduvena. na primer: NADUN To je oboljenje pri kome u želucu i crevima.cvrstimhranivom). Uzrok ovoj pojavi je ishrana zelenom hranom koja prilikom brzog vrenja u utrobi stvara velike kolicine gasova.tenzivrtoni uzgoju Kunica ako se upotrebljava koncentrat6dgovarajuceg kvaliteta. može i~azvati pomenutu bolest ciji su sirnptomi mt1?itak~petita i. pre- ~EL. oblih glista). a najcešce u slepom crevu nastaju vece kolicine gasova od uobicajenih.Mofe se reci da je bol~st relativnpretka u)n. postoje bolesti koje nastaju brzo i mogu izazvati uginuce. Takode se dogada da nadutost nastane kao posledica otežanog kretanja hrane kroz creva usled davanja prehladne hrane. Nadun se sprecava izbegavanjem hladne ili pokvarene hrane. ish:r:ane 1J:a. mada je teško zamisliti da na nastanak...ishranU-':koncentratom . Tre- nastaju pri prelazu sa mlecne.(ili drugim . poremecaji u funkCiji želuca i cteva najcešce . Oslobadanje životinje prevelike kolicine gasova ponekad uspeva masažom trbuha.obqljenja ne utiC1i trazne bakterije ili paraziti li creyima.UDAcNO. Takode je' poznato da prevelika upotreba antibiotika.' Ova bolest nastaje~fe $veg'a usled neodgovataJi. Obicno to nije dovoljno i treba dati neko od sredstava koje sprecava vrenje i pomaže pasažu crevnog sadržaja (magnezijumsulfat). ba znati da. Uprkos tome. gas ovi vrše pritisak na dijafragmu (mišic veoma bitan za disanje) i pluca te se životinja može ugušiti.. davanja vlažne.

Lecenje pokušavamo davanjem sredstava za povlacenje vode u creva i razmekšavanje crevnog sadržaja (magnezijumsulfat .ZATVOR To je stanje pri kome postoji zastoj u kretanju sadržaja creva. . premazuju jodom i tretiraju antibibtskim sprejom ili mastima.laksans). Prilikom 'tecenja najpre se. Zivotinje ne jedu. Na donjem delu zadnjih nogu (strana kojom se životinja oslanja o tlo) mogu se pojaviti rane. 234 rI . Uzrok ovome je obicno neravna i vlažna podloga. a preventiva je davanje dovoljno vode uz svaku vrstu hrane. a u trbuhu se mogu '" napipati tvrde loptice izmeta. gruba žicana mreža po kojoj se životinje krecu. Rane na nogama . a zatim se oštecena mesta ciste sa blagim dezinficijensilna (cetavloi1). RANE NA NOGAMA Ovo je bolest specificna za kunice. mora otkloniti uzrok mehanickog draženja. Slika 98. . I I . Lako dolazi do infekcije i gnojenja.. lenjo se krecu. . Najcešci uzrok zatvora je suva hrana sa premalo vode. a ponekad i nakupine dlaka koje mogu zapušiti lumen creva.

{ prakticno ne bi sfuela da postoji u sa:yremenom kunicarstvu. pola kruga (položaj foke). ali takve kunice nikako ne treba puštati u pripust.iz priploda. što onemogucava normalno uzimanje hrane. Žiyotinja li izr:azitim slucajevima.bkrenuteza.. tako . tako da se donji i gornji zubi ne poklapaju. Ovde je rec o utodimom išcašenju zgloba: ku~a koje postoji u istoj formi kod dyce i pasq.noge . Sltgna deformacija se ponekad može zapaziti i na prednjim ekstremitetima. Ovde pominjemo samo o~e koje su n. Posledica toga je da donji zubi neograniceno rastu.da je hodanje onemoguceno. 235 ....ÒßÍÔÛÜÒÛùÞÑÔÛÍÌ×¢ qva grupa oholjenj..ajcešce: 'BOLEST ISCAŠENHf NOGU .na naslednu bolest je dovoljna da se životinja eliminiše. Bolest išcašenih IZDUžENA nogu DONJA VILICA U ovom slucaju donja vilica je duža od gornje.)ma zadnje . Ipak se kod nas i na nekim velikim farmama sa' uvoznimmaterljalom (dedovska i roditeljska grla) mogu zapazitipbjediJie na~ledne deformacije. Prerasli zubi se mogu skracivati. Sumnja. Slika 99...

Najcešce se dešava . Slika 100. Da bi se postavila. BOLESTI KOJE SE MOGU PRENETI NA LJUDE (Zoonoze) S'A KUNICA Ovde smo posebno izdvojili nekolilko bakterijskih. dobro je da odgajivac uvek vodi tacnll eviderld.). ali ipak moguca. prilikomkorišcenja insekticida u kunicarniku ili na samim životinjama treba veoma precizno poštovati uputst\i'd proizvodaca. Isto tako mora Se paziti da i hrana 'he bude zagadena :raznim pesticidima. tacna dijagnoza ttovanja. ili da preko zelene hrane unesu u'organizam otr6Ve namenjene zaštiti bilja.1kojoj kolicini. a koja mogu biti neprijatna jer se teže lece ili ozbiljnije ugrožavaju zdravlje ljudi. gljivicnih i parazitarnih oboljenja koja se mogu preneti i na coveka.ju korišcenja.da životinje budu izložene delovanju vece kolicine sredstava zapništavanjejnsekata. da zna kad je šta koristio 1'1. 236 . Previše izrasli donji zubi 1ROVANJA U int~hzi\'1iom uzgoju u kome životinje nemaju slobodu kretagja troyanja su' retka. preparata protiv štetocina. tj.. U cilju sprecavanja ovakvih inCidenata.

ptome javljaju se klonulost. nekvalitetne ishrane. nemir i pospanost. glodari pa i covek. ali pre svega male glodare (šumski i poljski miš. Kunici oboleli od salmoneloze. Gravidne ženke cesto pobacuju. mada kliconoše mogu biti golubovi. Od životinja se covek najlakše zarazi kontaktom (bolest prljavih ruku) ili imoseci nedovoljno kuvano ili peceno meso. kokoši. guske. žed. barama i na drugim mestima. ovce. miševi. nisu za ishranu ljudi. veverica. Kod bolesnih kunica može se zapaziti groznica ili utucenost. gde mogu da ostanu u životu i mesecima. Treba znati da su salmonele u prirodi prilicno rasprostranjene. da bi jedan organizam oboleo. konji. Salmonele ulaze u organizam životinja i ljudi preko organa za varenje. pacov. a zatim groznicom i povišenom temperaturom (40°C) bolovima u trbuhu i prolivom. nepovoljne klime ambijenta u kome životinje žive itd. One se mogu naci u površinskim slojevima zemlje. smanjeno izlucivanje mokrace. 237 . Za lecenje se koriste antibiotici.SALMONELOZA Uzrocnici ove bolesti su bakterije koje se nazivaju salmonele. vec se moraju neškodljivo ukloniti (spaliti ili duboko zakopati). Ove bakterije imaju sposobnost da iz organa za varenje prodru u krvotok i prouzrokuju trovanje krvi. odakle se mogu preneti u sve organe. nije potrebno da se zaraza unese spolja. Takode se mogu naci i u crevnom sadržaju raznih vrsta životinja. a neophodno je temeljno cišcenje svih prostorija u kojima životinje borave. svinje. Bolest u ljudi nastaje obicno 7 do 24 casa nakon uzimanja zaražene hrane. Kod teških slucajeva nastaju grcevi. Ona može da nastane i u uslovima slalbe higijene. Zaraza se na farmu unosi novodopremljenim životinjama. Uz ove sim. ili pod sumnjom da su oboleli od salmoneloze. proliv ili zatvor. patke. TULAREMIJ A Tularemija je bolest koja napada kunica i zeca. Prema tome. a moguc je i smrtni ishod. nedostatak apetita i mršavljenje. One pre svega izazivaju zapaljenje sluznice želuca i creva. Pocinje obicno glavoboljom. Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom leša ili izmeta bolesne životinje. otpadnim vodama.

Svrab je tako jak da se životinja ponekad glode do kosti. Covek se inficira najcešce uzimajuci nedovoljno peceno ili kuvano meso bolesne životinje. U prenošenju oboljenja važnu ulogu imaju insekti koji sisaju krv (buva.). Prvi znak bolesti je svrab na prednjim i zadnjim nogama koji se pojacava. Može se pojaviti i kod fazana. apaticna je i ima povišenu temperaturu. TUBERKULOZA . Krzno je na tim mestima ocupano. a koža crvena. mlekom tuberkuloznih krava i unošenjem novih kunica u zapat. tako da ovde nisu bitni lošli uslovi nege i uzgajanja. Ljudi se mogu inficirati kontaktom sa bolesnim kunicima i kod J}jih se trihoficija javlja na goloj koži i na ko238 . Na bolesnom kunicu simptomi bolesti nisu tipicni. divljih i domacih svinja. krpelj). pluca i moždane ovoj nice. jarebica. Svima je poznato da od tuberkuloze boluju i ljuldi. Životinja se teško krece. TRIHOFICIJA Na ovu bolest su najosetljiviji dobro uhranjeni i negovani kuni~i. Smatra se da se tularemija pojavljuje narocito u godinama kada ima mnogo miševa i pacova koji su u pojedinim krajevima stalno inficirani. lisica. Lakši oblici bolesti prolaze za nekoliko nedelja. koji se daju s hranom ili se u vidu tecnosti i masti stavljaju na promajna mesta. Uzrocnik se u organizmu širi limfnim sistemom i izaziva zapaljenje limfnih žlezda. a teži oblici se mogu i smrtno završiti. Iz 'Iimfnih žarišta prelazi u krv i dospeva u jetru. vaš. U lecenju ove bolesti koriste se antimikotici. a nešto kasnije se mogu videti proroene na krznu na nogama i u predelu repa. slezinu. Uzrocnik bolesti je bakterija PasteurelIa tularensis. komarac. Treba znati da prostirka od slame koja je zagadena ovim gljivicama može imati presudnu uloglu u širenju infekcije.hrcak i dr. a i kod coveka. prepelica. i da je to bolest koja se dugo i teško leci.L Kunici mogu oboleti i od tuberkuloze. Najcešce se inficiraju kontaktom sa bolesnim govecetom.

Kako se covek najcešce. prolivom iIi zapaljenjem bronhija. i to u vidu celavih površina.smatim delovima glave. 239 . goveda i coveka. Rede se ispoljavasa nešto povišenomj temperaturom. jasno je da se bolesni iIi sumnjivi kunici ne smejukoriStiti za jelo. lisica. cesto obole majke u drugom stanj}. Isto tako je utvrden i kod veceg broja divljih životinja. inficira uzim~I:Jjem }ledovolJilo pecenog iIi kuvanog mesa i organa bolesnih životinja. Kod odraslih muškaraca javlja se i trihoficija brade. Retko' može doci i do zapaljenja pluca. gripoznim stanjem. zatim pasa. prevremenog porodaja iIi radanja deteta sa znacima urodene toksoplazmoze. dolazi do zapaljenja i gnojenja. dok se kod ljudi primenjuju nekiqntibiotici. koža se ljušti. mršavljenje i proliv. cesto sa paralizom zadnjih nogu. Kunic se najcešce inficira preko usta uzimanjem hrane i vode zagadene uzrocnikom toksoplazmoze. Kod ljudi. ovaca. Nema podataka ouspešnoin lecenjuživotinja. ptica pa i kod gmizavaca. toksoplazmoza se obicno javlja u skriver1om obliku. narocito kunica. javlja se opšta slabost. Medutim. Ponekad se mogu zapaziti i znaci oštecenja nervnog sistema u zapaljenja mozga. Dlaka opada. Živi u telesnim celijama mnogih sisara.!. oticanjem limfnih cvorova i slezine. bez vidljivih simptoma. Koža obolelog predela je crvena. pokrivena mehuricima i krastama. mozga pa i' smrtnog ishoda. macaka. narocito kod odrasIihosoba. Tada može doci do pobacaja. TOKSOPLAZMOZA Uzrocnik toksoplazmoze je parazit mikroskopske velicine nazvan Toxoplasma gondii. Tacna dijagnoza može se postaviti' samo u laborqtoriji. Obolela životinja ne uzima hranu. tj. zeceva i drugih glodara. svinja. Promene na glavi srecu se uglavnom kod dece.

KLANJE KUNICA I SKIDANJE KOŽE KLANJE KUNICA Optimalni terminI klanja kunica zavisno od njihove namene dati su u odeljku gde se govori o mogucnostima korišcenja kunica. I ~ 1 . Dvadeset i cetiri sata pre klanja kunicu se Ii Ii 11 Slika 87. Klanje kunica J' 240.

Kad se kunic zakolje treba potpuno da iskrvari. može se sa leve ili desne strane preseci vratna žila blizu donje vilice. . Važno je da kunic potpuno iskrvari radi boljeg kvaliteta i lakšeg tranžiranja mesa. U desnu nIku se uzme palica ili metalna šipka i njome snažno udari po vratu kunica iza ušiju (sl. a zatim se oštrim nožem koža raseca duž zadnjih nogu od šapa do cmara. vodeci racuna da ne dode do veceg oštecenja kože. U tu svrhu obesi se glavom naniže tako da krv može da izade kroz nozdrve i usta. ali pre nego što se potpuno ukoci. 87). Kunic se kolje tako što se uzme levom rukom za zadnje noge i podigne uvis.1 f.~l'! Slika 88. SKIDANJE KOZE Koža sa kunica skida se pošto se telo ohIadi. da bi u trenutku klanja njegov probavni sistem bio potpuno prazan. Skidanje kože kunica 16 Uzgoj kunica 241 L . I . Smrt nastupa momentalno kao posledica lomljenja kicmenog stuba.ne daje ni hrana ni voda.. Zatim se pravi okrugli rez oko cmara i spoljašnjih delova polnih organa i šapa na zadnjim nogama. Koža se skida tako što se kunic obesi za zadnje noge na poprecno postavljenu dašcicu. j. Ako je krvarenje slabo.

Raspinjac za zecije kože najcešce se izraduje od letvica koje se sastavljaju. skidaj uci mrlje'tamponom od vate. Koža sa glave skida se na taj nacin što se preseca na mestima gde se vezuje sa kostima. formiranje i sušenje). Ocišcene kože odmah se stavljaju na raspinjace da bi se formirale i osušile. Uši zajedno sa kožom glave treba odseci od ostalog dela kože (mogu da se iskoriste kao hrana za mesoždere). Pošto kožu odvojimo od zadnjih nogu i zadnjeg dela trupa.l . Formiranje kože kunica vrši se tako što se koža zategne na raspinjacu tako da dlaka dode sa unutrašnje strane (slika 90. Zatim se koža jako povuce sa vrata i prednjih nogu i presece iznad zgloba prednjih šapa. Ovo treba da se uradi tako qa Se srednji deo hrbata nade što je moguce tacnije na sredini raspinjaca. tj. Pri skidanju kože sa kunica ne smemo zaboraviti da je koža relativno slaba i da se može lako pocepati. cija je dužina êðóèð cm (slika 91). Razmak izmedu krakova raspinjaca može se smanjivati 242 r I \ I I I ~ . treba ga ocistiti vodom sobne temperature. Cišcenje tek oderane kože kunica sastoji se u odstranjivanju ostataka mesa i masti. bez secenja kože duž trupa (slika 88). Dranje pocinje od zadnjih nogu tako da se skine i rep zajedno sa kožom. a zatim ih rašcešljati. Raspinjac se može napraviti i od debele. cvrsto je obuhvatimo i povucemo nadole svlaceci je sa celog trupa cak do prednjih nogu. Posle ovoga dlake treba osušiti trljajuci ih suvom piljevinom. sistemu džaka. elasticne i nerdajuce žice. pripremnu obradu kože (cišcenje. Za ovaj posao se koristi kašika ili tupi nož (slika 89). Ako se za vreme skidanja kože zaprljao dlacni pokrivac (posebno krvlju). Posle formiranja i potpunog ispravljanja svih nabora koža se ucvršcuje za raspinjac tako što se na ivicinjene zadnje strane ukuca nekoliko eksercica ili se priveže kanapom.Koža kunica se dere po tzv. PRIPREMA I OBRADA KOŽE Pošto se koža skine sa mrtvog kunica mora da prode kroz tzv. Sve posekotine i poderotine predstavljaju oštecenja koja u vecem stepenu smanjuju komercijalnu vrednost kože.

Moramo takode paziti da se ne zaprljaju ili da na njih ne napada prašina. Pre nego što je skinemo sa raspinjaca moramo brižljivo da je pregledarno i vidimo da li su svi delovi kože dovoljno suvi. neophodno je da ih prethodno brižljivo istrljamo solju.Slika 89. a to znatno smanjuje njenu vrednost. Za vreme sušenja moramo da pazimo da kože ne oštete miševi. Ako ih sušimo u zagrevanim prostorijama. Osušene kože ne treba dugo da stoje na farmi jer su osetljive na oštecenja koja im mogu naneti miševi. Kože treba sušiti na suvom mestu sa dobrom cirkulacijom vazduha i na temperaturi izmedu 18-26°C. Cišcenje unutrašnje strane kože kunica ili povecavati u zavisnosti od velicine kože (ali ipak ne više od 25 do 30 cm). pacovi. Ukoliko kože sušimo u letnjem periodu. 16* 243 . Ne sme se sušiti suviše blizu peci ili na suncu jer to može dovesti do stvrdnjavanja kože. pacovi. U normalnim uslovima koža kunica se osuši za tri do pet dana. psi. kokoške i tome slicno. onda upotreba soli nije obavezna.

JDem J~ .kornjaši (Dermestes) itd. JJO. zatim se otvara trbušna duplja duž be1e linije sve do grudnog koša. Prvo se zaseca spoj izmedu zadnjih nogu. meso se tranšira. Od pravilnog koža u velikom stepenu tim i cena. Posle odvajanja cmara i mokracno-polnih organa. srce. Potrebno odnesu do otkupnog punkta ili da skidanja i brižljive pripreme obrade zavisi njihova klasifikacija. odstranjuju se creva i želudac tako što se presece jednak u blizini dijafragme. pazeci da se ne raseku creva. jednjak i dušnik. pa se sece dijafragma i vade pluca. ~ (. Pravilno nameštene kože na raspinjacama (tamne mrlje na unutrašnjoj strani kože svedoce da linjanje još nije bilo završeno Slika 91.J Slika 90. Zatim oprezno odsecemo žucnu kesu od jetre koju 244 L . a samim je da se kože što pre' se štave. Raspinjac za oblikovanje i gušenje kože kunica KORIŠCENJE MESA KUNICA cim se odere koža.

pluca i bi.83 454.00 1531.15 1495. Da se tela kunica ne bi medusobno doticala potrebno je ostaviti izmedu njih 5-6 centimetara razmaka. Tako pripremljen zaklani kunic obesi se na hladno mesto da stoji 3-4 sata da se potpuno ohladi.02 Zaklani kunic bez glave i iznutrica Glava Jetra Srce.66 76. Tek pošto se potpuno ohladi meso kunica je spremno za prodaju.99 2.41 14.05 1. Zaklanog kunica ne treba prati vodom nego samo prebrisati cistom i suvom krpom ili nožem ocistiti eventualnu prljavštinu.16 352. Zaklane kuni ce cije meso želimo da odmah upotrebimo pažljivo operemo u mlakoj vodi i onda su spremni za upotrebu.00 36.72 18. Pravilno pripremljen zaklani kunic ne sme biti zapr1jan krvlju ili još manje sadržinom probavnog sistema.1brezi Koža Zadnje noge Krv Probavni sistem Jestivi delovi Zaklani kunic sa Zaklani kunic sa Zaklani kunic sa (prosecna dužina 38-58 cm) glavom i jetrom iznutdcom bez glave glavom bez iznutrice zaklanog kunica 245 .66 67.96 1389. Klanicna analiza i pokazatelji zaklanog kunica bele novozelandske i prosecne težine 2490 g.33 141.99 100 51. Ako zaklane kunice treba prevoziti na vece udaljenosti.68 3.23 61. izdašnosti rase Pokazatelji ~ Težina izdašnosti O/o Podela posle klanja '" cr 2490 1278.00 49. onda ih pre toga moramo staviti u najlonske kese i zamrznuti.49 1419.33 5. osim ako na njoj ne primetimo neke promene izazvane bolešcu. Treba ih transportovati u zatvorenim sanducima.49 60.07 55.ostavljamo u zaklanom kunicu. Tabela 23. Na kraju odvajamo glavu kunica (kod prvog vratnog pršljena) i udove.80 57.13 1.

670 0.88 20.41 1.80 1.20 0. ukusna je i pržena džigerica (jetra) ."!"""' I' Tabela 24.72 70. 246 1 . *) Jedna vrsta ražnjica. Za pecenje se najviše koriste ledni deo i udovi.-::s ¢Ñ þþ¢ 4 ~~ æy¢ùüó 3 5 6 Masni kunici Mršavi kunici 59. u mesu òòò äæ VRSTA MESA '1j ~'$2 '" ù« äæ ùþ ϶ Ïæ×ùüó òåæ òòò :9. Prim.e bJ) 1j~8"'" ~. mleveni kodeti se mogu pripremiti od prednjeg lopaticnog dela.590 0.10 1.85 69.42 37.50 18.70 1.612 0. za jela sa povrcem koristi se prednji deo..20 20.39 0.: òòò '" ~ . kao i pašteta i suhomesnati proizvodi od mesa kunica..10 18..50 20.33 1.382 1.20 75.. Kolicina prehrambenih elemenata razlicitih vrsta životinja.10 1.50 2.60 76.50 72.22 47.20 1.S "'0 ~.00 20.72 14.49 19.701 0.85 7.50 72.00 25.30 7.34 1.91 1. Ledni i zadnji delovi dobri su i za šašlik.460 Masno kokošije meso Posno kokošije meso Masno svinjsko meso Posno svinjsko meso Masno telece meso Posno telece meso Masno govede meso Posno govede meso Od mesa kunica mogu se napraviti mnoga ukusna jela..080 0. rizoto.: .31 77.50 20. *) Osim ovoga.50 6. ~t.80 56.90 18.99 9. Prednji deo je dobar i za »rimsko pecenje«.701 0.301 0.415 1. ragu i gulaš..37 0. Recepte za pripremanje jela od mesa kunica možemo naci u kuvarima.80 1.00 18. prev.

Klanicna izdašnost (odnos žive vage kunica pre klanja prema težini zaklanog kuni ca zajedno sa iznutricama) zavisi od rase. Ljudski organizam apsorbuje 90% belancevina iz mesa kunica. Kunici koji nasledno prenose s pokolenja na pokolenje žutu boju masti moraju se brzo eliminisati iz uzgoja. Poredenje hranljive vrednosti mesa kunica sa ostalim vrstama mesa može se videti u tabeli 24. Mast treba da bude bezbojna. Kad vec govorimo o hranljivoj vrednosti ovog mesa. ne možemo a da ne spomenemo neke njegove karakteristike kao što su mala kolicina holesterola i visok stepen apsorpcije hranljivih elemenata. a samo 62% iz govedeg mesa. starije osobe i osobe sa bolesnom jetrom ili želucem. a zato su najbolji kunici koji imaju razvijene i teže te delove od ostalih del ova tela. 247 . Ona iznosi 55-65%. starosti i nacina ishrane kunica. bela mesa) i može se preporuciti kao dijetalna hrana za decu. Zaklani kunici koji imaju mnogo masti manje su pogodni za pripremanje. randman je veci. Ako kunic ima bolje razvijenu muskulaturu. Meso kunica se lako vari (spada u tzv. U tabeli 23. Ovo meso spada svakako medu punovredna hraniva i za zdrave ljude. Najvredniji delovi kunica su ledni deo i noge. može se videti klanicna analiza kunica bele novozelandske rase.

. otekline na polnim organima.. Osim klasifikacije po težini zaklanih kunica. prskanje i kijanje. duguljaste kraste na koži i veca ogolela mesta na telu. angorski kunici i kunici sa manama. starost i pol. puno i sjajno krzno i normalno su pokretni. OTKUP KUNICA I PROIZVODA DQBIJENIH OD NJIH OTKUP KUNICA ZA KLANJE Kunici za klanje kupuju se bez obzira na rasu... kao i oni sa oštecenim dlacnim pokrivacem.. Kriterijumi po kojima se kunici svrstavaju u pojedine klase su sledeci: klasa I: preko 3. Prilikom otkupa odbacuju se previše mršavi kunici i oni kod kojih se primecuju sledece anomalije ili simptomi: krivi vrat. Najveca cena za jedan kilogram žive vage dobija se za kunice koji su svrstani u I klasu..8 kg. Iz otkupa su eliminisani samo kunici kod kojih postoje simptomi bolesti i ženke koje su skotne ili su u periodu laktacije. a najmanje za kunice iz trece klase. Otkupljeni kunici se prema živoj vagi dele na tri klase. smrdljiv izmet. Zdravi kunici imaju sjajne oci. Kunice koji imaju dobro razvijenu muskulaturu poznajemo po tome što im se pri pipanju rebra i kicmeni pršlje248 'II . Kunici moraju da poticu sa gazdinstva i farmi kojima nije zabranjena prodaja kunica usled zaraznih bolesti.5 kg žive vage klasa II: 2.8-3. obraca se pažnja i na njihovo zdravstveno stanje i razvijenost muskulature. nadimanje.5 kg žive vage klasa III: manje od 2.

Kože se svrstavaju u klasu na osnovu sledecih osobina: kvalitet dlacnog pokrivaca i unutrašnje strane kože i nedostaci. zajedno sa ušima.Prilikom otkupa angorskih kunica traži se da dužina vune bude najmanje dva santimetra. Tehnicki zahtevi uticu na razvrstavanje u pojedine kvalitetne klase na taj nacin što se svako odstupanje od . Pokrivka . Norma takode odreduje kvalitet i kože za fiIc. pravilno oblikovana. I kategorija. na delu ispod vrata. dužine do 2 cm na obe strane. OTKUP KOŽA KUNICA Prilikom otkupa koža postoje izvesne norme po kojima su predvideni uslovi koji treba da se ispune da bi koža kunica bila svrstana u pojedine kvalitetne klase. dobro razvijene noge i dobro razvijenu muskulaturu hrbatnog i grudnog dela.. utvrdenih kriterijuma smatra nedostatkom. Dopušteno je da na unutrašnjoj strani kože budu mrlje.dok se za kože za filc ne zahteva odredena površina. Pravilno othranjenkunic za klanje mora da ima širok zadnji deo. Ovde su navedeni: tehnicki zahtevi. masti i zgrušane krvi. Delovi koji ne treba da budu sa kožom po propisima norme su koža sa prednjih nogu do zgloba iznad šapa i sa zadnjih nogu do' skocnog zgloba. Poseban uslov koji mora biti ispunjen jeste da je koža skinuta sa kunica po sistemu džaka i da je"od nje odsecena koža glave.novi relativno slabo osecaju. . . Dopušteno je da pokrivka sa trbušne i bocne strane bude oblikovana s manje pravilnosti. Donji sloj krzna na hrbatu mora biti gust. 249 . na trbušnoj strani srednje gust. kvalitet dlacnog pokrivaca i unutrašnje strane kože kao i nedostaci kože.gornji sloj dlacnog pokrivaca. U pogledu ko- žarske i krznarske vrednosti razlikuju se dve kategorijekvaliteta dlacnog pokrivaca i unutrašnje strane kože. Površina kože sa krznom ne sme biti manja od 600 cm2 . Zreo dlacni pokrivac.' Koža mora da bude osušena i prevrnuta (tako da unutrašnja strane kože bude spolja). Dlacni pokrivac i unutrašnja strana kože. Slabo razvijena muskulatura smatra se kao nedostatak. maksimalno do polovine dužine kože i u okolini repa najvece površine do 4 cm2. Na koži ne sme da bude ostataka mišica. tetiva. na hrbatu i na bocnim delovima.

U zavisnosti od karaktera nedostataka i stepena u kom uticu na smanjenje kožarske i krznarske vrednosti koža norma propisuje sledece grupe nedostataka: poderotine i posekotine bez obzira na mesto na kom se nalaze do 1 cm dužine. rupe. sve zajedno ne više od dva santimetra. Donji sloj krzna na hrbatu i trbuhu srednje je gustine. krvi površine do 4 cm2. sva oštecenja unutrašnje strane kože ili dlaka maksimalne ukupne površine do 1 cm2. Pokrivka je slabo razvijena. rde. 250 t . mrlje na dlacnom pokrivacu (od mokrace. Nedostaci kože. koža konzervisana dlakom okrenutom ka spoljnoj strani. rde i krvi ukupne površine od 5 do 15 cm2.II kategorija. koža glave i ušiju nije odvojena od ostalog dela kože. izmeta. Zahtevi koji se odnose na kvalitet pokrivke ne odnose se na sirove kože reks kunica. mesta sa ocupanom dlakom površine od 2 do 6 cm2. Unutrašnja strana kože ima modre mrlje. skidanje kože u rasprostrtom stanju sa uzdužnim rasecanjem koje pada tacno na sredinu stomaka (simetricno rasecanje). pomerenost ose simetricnosti hrbata do 5 cm. skidanje kože u rasprostrtom stanju sa nesimetricnim rasecanjem uzduž trbušne linije. koža sa koje je u potpunosti skinuta koža udova i svi isecci na koži trbušnog dela u obliku trougla dužine do 6 cm. mrlje na dlacnom pokrivacu (od mokrace. masti i zgrušane krvi na unutrašnjoj strani kože u maloj kolicini. mesta bez dlaka na krznu. - - Mali nedostaci: - poderotine i posekotine zajednicke dužine od 3 do f I ! - I ! I l' I 1 ! 6 cm. ostaci mišica. izlizana mesta. mali nabori na koži ili manji nedostatak simetrije kože. Dlacni pokrivac je nepotpuno zreo ili prezreo. izraziti poprecni ili uzdužni nabori na koži. izmeta.

mrlje na dlacnom pokrivacu (od mokrace. mrlje na" dlacnom pokrivacu (od mokrace. D) koje oznacavaju dopušteni intenzitet nedostataka u svakoj od kategorija. 2 srednja ili 1 veliki nedostatak.Nedostaci srednje velicine: poderotine i posekotine maksimalne ukupne dužine do 20 cm. mesta sa ocupanom dlakom maksimalne ukupne površine do 20 cm2. C. mesta sa ocupanom dlakom površine do 30 cm2. Kategorija B oznacava postojanje do 4 mala. plitko ufilcavanje dlaka koje iznosi do 20% površine kože. Kategorija A oznacava postojanje samo dva mala nedostatka. 251 . izmeta. ostaci mesa masti i krvi na unutrašnjoj strani kože u velikim kolicinama. Nabrojani nedostaci ne mogu se pojavljivati u istom intenzitetu u pojedinim kvalitativnim klasama koža. pojava' malih kolicina plesni. Zbog ovoga norma propisuje 4 kategorije (oznacene slovima A. rupe. B. krvi i masti) maksimalne ukupne površine do 60 cm2. koža konzervisana bez raspinjace (bezoblicna). izlizana mesta. mesta bez dlaka na krznu. - - Veliki nedostaci: - - poderotine i posekotine ukupne dužine do 25 cm. rde. plitko ufilcavnje dlaka koje iznosi do 10% površine kože. rde. rupe. izmeta. redak donji sloj krzna na trbušnom delu. krvi i masti) maksimalne ukupne površine do 30 cm2. duboko ufilcavanje dlaka koje iznosi do 10% površine kože. izlizana mesta. stvrdnjavanje kože koje obuhvata do 15% njene površine. mesta bez dlaka na krznu.

. 2A. U I klasu se ubrajaju kože koje se ne mogu koristiti u krznarske svrhe. 2B. Sirovinu za filc predstavljaju kože koje se karakterišu vrlo malim porastom dlaka koje su slabo usadene u kožu. one koje imaju plitko ufilcavanje do 25% površine kože ili one sa dubokim ufilcavanjem do 15% površine kože. Kože za filc se dele po kvalitetu na dve kategorije. dlaka u periodu linjanja (slika 81). ali su pravilno konzervisane. u sledeca unutrašnje unutrašnje unutrašnje unutrašnje Klasifikacija koža za filc.ima drugu kategoriju dlacnog pokrivaca i strane kože i mane iz kategorije A (2A). . III) zavisi od toga u koju ce kategoriju nedostataka prethodno biti svrstane kože i od kategorije dlacnog pokrivaca i unutrašnje strane kože. Osim ovoga sirovinu za filc predstavljaju i krznarske kože sa nedopustivim nedostacima. tj. . Podela se vrši po sledecem kljucu: Klase kategorija dlacnog pokrivaca kože i kategorije nedostataka I 1.ima prvu kategoriju dlacnog pokrivaca i strane kože i mane iz kategorije C (lC). lA. 2D i unutrašnje strane Primer: koža može biti svrstana u II klasu cetiri slucaja: . cetiri srednja ili dva velika nedostatka.ima drugu kategoriju dlacnog pokrivaca i strane kože i mane iz kategorije B (2B). vecim nedostacima od dopuštenih. lB II 2. . 1D. . zatim one cija je površina manja od 600 cm2 i kože angorskih kunica s dlakom dugom najmanje 2 cm. 252 ~ . tj.bez mana (2).ima drugu kategoriju dlacnog pokrivaca i strane kože . II.Kategorija C oznacava do 8 malih. Konacno svrstavanje koža u neku od kvalitativnih kategorija (I. Kategorija D oznacava postojanje vecih nedostataka nego u Kategoriji C i nedostatke dlacnog pokrivaca i unutrašnje strane kože u manjem obimu nego u II kategoriji. lC III 2C.

uvijene stvrdnute utolikom stepenu da je nemoguce oceniti ih. Pravilnost skidanja i konzervacije kože. racunajuci njihovu ukupnu dužinu ili površinu. Ako dve ili više oštecenih površina deli razmak manji od jednog centimetra. . racuna se samo najozbiljnije oštecenje. Kunic u najizraženijem ovakva kože može da se upotrebi stadijumu linjanja samo za izradu fika - t U II klasu ubrajaju se loše konzervisane kože. . to znaci da nije sušena na raspinjaci. 253 . Medu kože za filc ne ubrajaju se uvrnute. Nacin ispitivanja pojedinih osobina i nedostataka koie. Ako je koža nepravilno oblikovana (bezoblicna).5 cm. "- . kao i kvalitet dlacnog pokrivaca i unutrašnje strane kože utvrduje se pri ravnovemrnom osvet1jenju. trima ili kvadratnim santimetrima. Velicina pojedinih nedostataka odreduje se li santime. ove površine se smatraju kao jedna.. Oštecena površina meri se površinom pravougaonika koji bi se mogao ucrtati u tu površinu predstavlja proizvod najvece dužine i najvece širine oštecenja sa preciznošcu od 0. kože sa dubokim ufilcavanjem koje zauzima više od 15% njihove površine i kože koje su štetocine veoma oštetile.'1' I Slika 92.ili više oštecenja. . one koje ne odgovaraju zahtevima prve kvalitetne klase i kože koje su štetocine znatnije oštetile. Ako oštecena površina ima dva .

Površina kože izracunava se tako što se množi njena dužina sa srednjom širinom. koja se može otkloniti cešljanjem srednje tvrdom cetkom. dužina. Ocenjivanje ove osobine vrši se pomocu odredenih tabela koje daju dozvoljeni procenat u kom mogu da se pojave vlakna nepogodna za predenje. Da bi kvalitet vune bio visok. spoljašnje dlake koje cine pokrivku). ali pri tom ne sme da se razvlaci. koja se meri na polovini dužine. stepen oštecenja.Pod plitkim ufilcavanjem smatra se površinska zamršenost dlaka. to smanjuje njenu vrednost. Treba je zatim sortirati prema kvalitativnim klasama i temeljno ocistiti. OTKUP VUNE ANGORSKIH KUNI CA Kao i za kvalitet krzna. Vunu treba cuvati od moljaca jer oni smanjuju njenu prodajnu vrednost. Dužina vlakana koja su pogodna za predenje meri se tako što se vlakno potpuno ispravi. moramo je rašcešljati da bi se vlakna ispravila. zgnjecila ili zaprašila. Otkupljuje se iskljucivo vuna bele boje. I tu normu je u Poljskoj odredio poljski Komitet za normiranje i mere. Vuna mora da ima normalan svilast sjaj i ukoliko ga nema. Osobine koje odlucuju u koju ce od cetiri kvalitativne klase biti svrstana vuna su sledece: - - procenat vlakana koja se ne mogu koristiti za predenje (tj. 254 I I I l . a dobijena površina hrbatnog dela množi se sa dva. Vrednost smanjuju i prljavština i oštecenja (tabela 25). i to ne sme biti nabijena vec rastresita kako se za vreme transporta ne bi zamrsila. postoji norma i za kvalitet vune angorskih kunica. Vuna se dostavlja u zatvorenim kutijama. Vuna koja sadrži manju kolicinu dlaka koje cine pokrivku svrstava se u više kvalitativne klase nego vuna koja sadrži više ovih dlaka. zaprljanost. Pod dubokim ufilcavanjem smatramo zamršenost dlaka koje stvaraju zbijenu masu. U prvu klasu spada vuna u kojoj ima najviše 10% ovakvih vlakana i cija je dužina preko 50 mm. pre nego što je prodamo.

Klasifikacija kvaliteta vune angorskih kunica. Kolicina mase nepredivih dlaka u % Dužina predivih dlaka umm Stepen prljavštine i necistoca u % cele mase bez prljavštine i necistoca s tolerancijom do 1 s prljavštinom i necistocama do 4 s prljavštinom i necistocama do 8 s prljavštinom i necistocama do 18 Stepen oštecenja % Klasa 1 2 3 4 u cele mase preko 50 do 15 izmeu 15 i 20 se izmeu izmeu 30 i 50 15 i 30 se do 0.5 do 3 do 12 do 18 ne odreuje ne odreuje N lJ\ lJ\ .r- Tabela 25.

a posle obrade koža je otporna prema procesima raspadanja. elasticna (rastegljiva). koje ce se koristiti za proizvode kao što su kape. ujednacene debljine. Kod kuce se mogu obraditi kože prirodne zecije boje. bolje je da ih odnesemo strucnjaku za štavljenje. Ako se ovaj posao nebrižljivo obavi. ili ih sam vlasnik može uštaviti. Obradom koža postaje meka. na vlagu i povišenu temperaturu. Rezultat 256 L L .OBRADA KOŽA KUNICA ZA DOMACE POTREBE Kože dobijene uzgojem kunica uglavnom se mogu prodati. krznene kragne. raspadanja kože). pa se ne može uvek postici visok kvalitet obrade kože i krzna. ne samo da se nece dobiti odgovarajuci rezultat obrade nego može doci i do uništavanja sirovine (ispadanja dlaka. Kad imamo vecu kolicinu koža. uzgajivac ponekad zaželi da za svoje potrebe zadrži izvesnu kolicinu koža. Zbog toga. Podaci u ovom poglavlju imaju pre svega za cilj da upoznaju uzgajivace sa osnovnim metodama obrade koža kunica u okviru uslova i mogucnosti jednog domacinstva. mada sam proces štavljenja izgleda lak. opšivke kaputa. Tako i njihova vrednost postaje manja. laka. Rec je o tome da za obradu koža u domacinstvu najcešce ne raspolažemo odredenim alatom i hemijskim sredstvima. Sve ove osobine koža dobija samo ako je dobro obradena. U takvom slucaju te kože se mogu odneti u neku kožarsku radnju ili zadrugu na štavljenje. opšivke rukava na kaputima i kucna obuca. Uz to obrada povecava prijanjanje dlake uz kožu i popravlja sjaj krzna. on podrazumeva umece i veliku marljivost. Pri lošoj obradi kože postaju tvrde (krute). teške i gube prirodne osobine. Ipak.

Izvestan znacaj ima i starost životinja od kojih kože poticu. U kucnim uslovima možemo štaviti sveže i sušene kože. Sveže kože najcešce dobijamo kada neposredno pre štavljenja zakoljemo desetak kunica. Kože starijih životinja (koje su eliminisane iz osnovne grupe) su vece.. neophodno je da se napravi nekoliko proba na nekvalitetnijim kožama. Ovde se uzimaju u obzir razlike koje proizlaze od starosti zaklanih životinja. za razliku od ovog kunici klani u dužim vremenskim razmacima... deblje i sa dužim i grubljim dlacnim pokrivacem nego što su kože mladih kunica. Ako se za odevne predmete koriste kože i jedne i druge vrste. Iskustvo koje na taj nacin steknu bice uzgajivacima od velike pomoci. Kože za koje smo sigurni da nisu dovoljno dobre za štavljenje treba odbaciti i prodati kao sirovinu za filc. Drukcija je obrada koža konzervisanih metodom sušenja nego svežih koža (tzv. Da bi se svi ovi postupci u potpunosti savladali. Za štavljenje su pogodne samo »krznaste» kože. recimo. s maksimalno izraslim dlacnim pokrivacem. to može da dovede do smanjenja upotrebnih i estetskih vrednosti tih predmeta. posebno one od vrsta i podvrsta koje se odlikuju velikom promenljivošcu boja i nijansi dolazi u obzir za jedan kontingent obrade. Prilikom biranja koža za obradu samo deo njih.obrade zavisi od preciznosti izvršavanja pojedinacnih postupaka vezanih za pripremu koža. . pola (kože mužjaka su po pravilu deblje od kože ženki). kože treba - 17 Uzgoj kunica 257 I I . Ovo je znacajno zbog toga što ce se one kasnije koristiti za odredene delove odevnih predmeta. kao i od nacina pripremne konzervacije koža. tj. štavljenje i krajnje obrade. potpuno zrele. što je moguce vece i bez vecih oštecenja dlacnog pokrivaca i unutrašnje strane kože (vidi poglavlje »Ocenjivanje zrelosti krzna« i »Pripremna obrada koža«). PRIPREMA KOŽA ZA OBRADU IZBOR KOžA Kože kunica predstavljaju veoma raznovrsnu sirovinu u krznarstvu. jer je potrebno da u jednoj partiji kože budu iste boje. mokro ili suvo soljene kože. Ako su. Istovetnost krzna ima veliki znacaj za normalno obavljanje pojedinih operacija štavljenja. zelene) ili.

limfe. debele i naduvene kože. prljavština i dela rastvorivih belancevina. bacve.koje se razlikuju po metodi pripremne konzervacije . Njena temperatura treba da bude u granicama od 15-20°C. Zahvaljujuci tome lako se odvajaju potkožni slojevi i lakše se pristupa procesu štavljenja. Ako je temperatura vode visoka (oko 30°C) proces natapanja je kratak. moramo ih oblikovati i to tako što kožu presecemo duž srednje linije stomaka i odstranimo sve nepotrebne delove (ako to vec nismo uradili u pripremnoj obradi kože). kao što su: koža glave zajedno s ušima. . Radi ubrzavanja procesa natapanja koža i ogranicavanja razvoja bakterija vodi dodajemo razlicita hemijska sredstva: kuhinjsku so. sonu kiselinu. . Pri kucnoj obradi koža mora se vodi dodati kuhinjska so (20--40 grama) 258 - . Samo ovako pripremljene kože možemo da koristimo u daljim postupcima natapanja i štavljenja.konzervisati do momenta kada se skupi dovoljna kolicina. Na jedan kilogram sušenih koža (5-8 komada) potrebno je 8 litara vode. oštecenja krzna ili pojave bilo kakvih drugih nedostataka koji bi kožu ucinili nepogodnom za štavljenje. pojedine vrste koža . Osim ovoga. kace. Voda koja se pri tom koristi mora biti meka. Pri previše niskoj temperaturi vode (oko 10°C) natapanje traje znatno duže.moraju da budu odvojeno obradene. do nekih oštecenja kao što su ispadanje dlaka (kao posledica truljenja) . emulgatore i slicno. NATAPANJE KOžA ji Ovaj postupak ima za cilj da kože upijanjem vode dobiju onoliko vlage koliko obicno imaju sveže kože. slucajno došlo. Zatim gledamo da nije za vreme uskladištenja kože. a posle toga dobijamo tvrde. ali može doci do ispadanja dlaka. jer u takvim uslovima dolazi do brzog razmnožavanja bakterija koje izazivaju truljenje. Pri tom izravnamo sve neravne ivice na koži (opsecamo je). natapanjem se kože oslobadaju od krvi. Za natapanje koža koristimo drveno ili limeno posude (burad. cista i bez primesa organskog porekla. neposredno pošto ih oderemo s kunica. Pre nego što pocnemo sa štavljenjem kože. tj. Tvrdu vodu treba razmekšati dodavanjem kalcinisane so de ili boraksa (1 g na 1 I vode). rep i koža nogu. U svakom slucaju. kade i slicno). U praksi kunicari cešce štave sušene kože.

a presušenih debelih koža 24-48 sati. treba ih podrobno pregledati i. a i korisno. ponovo ocistiti unutrašnju stranu kože i dalje natapati u svežoj. Ovo posebno važi za tanke kože mladih kunica. koža se stavlja (krznom na dole) na široku. Osim ovoga. 17* 259 . Sveže kože se ostavljaju u vodi 2. odvojiti ih. ako nademo »suva mesta«. z'amenjenoj vodi sa hemijskim dodacima. radi bržeg natapanja.kože su tako meke da se »prelivaju« u rukama. Odstranjivanje ostataka pocinje od zadnjeg dela kože ka prednjem (jer je to smer u kome se prostire koren dlaka).5-3 sata i obicno bez do- dataka koji ubrzavaju natapanje. (Obicno su to debele i presušenekože).i soli sumporne kiseline (sulfati) 1-2 g na litar vode. dozvoljeno je. tankih koža ne bi trebalo da traje duže od 16 casova. ili tako što gnjecimo kože postavljene izmedu dva caršava ili ciste krpe. . bele boje i sa plavicastim odsjajem. ~ 1- Kada se kože dovoljno natope vodom. me. . jer je tu najtanja.presek kože na najdebljem mestu pokazuje ujednacenu plavicastu boju. Natapanje suvih. . ODSTRANJIVANJE OSTATAKA f Da bi se odstranila potkožna tkiva. -pokožica na unutrašnjoj strani kože (oni slojevi koji su ostali) glatka je.šanje koža i vode. ravnu dasku bez useka (najbolje sto) i tupim nožem ili aluminijumskom kašikom grebemo ostatke potkožnih tkiva. kao i (isto kao kod debelih ili suviše suvih ~oža) promena vode najmanje dva puta u toku natapanja. Iz raskvašenih koža odstranjujemo višak vode (pomocu centrifuge mašine za pranje veša. Pravilno natopljene kože imaju sledece osobine: . Pri tom vodu iz koža valja iscediti rukama. Pri ovome moramo biti opremi da ne ogolimo ili podsecemo koren dlaka ili još gore . a zatim cistimo unutrašnje strane kože (odstranjivanje ostataka) i peremo. a posebno za trbušni deo kože. a vlakna na koži su nabubrela i puna vode. Posle uklanjanja ostataka unutrašnja strana kože mora da bude glatka i cista.da ne rasecemo kožu.

i 1 g kalcinisane sode ili 2 g kristalne sode. mogu da daju zadovoljavajuce rezultate. nekoliko puta prevucemo preko ivice stola ili klupe. Ovde cemo se ipak ograniciti na opis tri metode koje su najpogodnije za primenu u uslovima kucne obrade i koje.5 g na litar kalcinisane sode i 20 g na litar kuhinjske soli. Ovo radimo naizmenicno bocne. To su metode: pikrovanja. Metodom pikrovanja i kiseljenja dobijamo kože manje otporne na vodu i visoke temperature. Kože u ovom rastvoru treba da stoje 15-20 min. Na zamašcenom dlacnom pokrivacu zadržava se prljavština zbog cega se dlake lepe i gube mekocu. a pravo štavljenje (tj. Isprane kože se ponovo ocede (ili centrifugiraju u mašini) tako da se oslobode viška vode. pa zato cesto ove dve metode tretiramo kao »predštavljenje«. doštavljavanje) sprovodi se kasnije metodom hrom-suHat. kada se primene zajedho ili odvojeno (zavisi od namene koža). Posle odstranjivanja masti kože treba iscediti i najbolje je da se isperu u vodi (iste temperature) dodajuci 0. Ovaj kombinovani nacin obrade najcešce primenjujemo u slucaju kada kože posle štavljenja treba još da se farbaju (temperatura kupke 45-50°C). 260 - . i da se sve vreme mešaju. kiseljenja i metoda hrom-suHat. ŠTAVLJENJE KOŽA Postoji mnogo metoda štavljenja krzna. Na litar vode dodaje se 2 g peraceg (ili obicnog) sapuna.Zatim se koža razvlaci tako što je držimo za ivice i okrenuvši krzno gore. pa uzdužno. Temperatura ovog rastvora treba da bude oko 25°C. a zatim ih razvlacimo (rastežemo) i time smo završili sve pripremne postupke za štavljenje. Prilikom ovoga moramo biti izuzetno pažljivi. Suviše velika masnoca unutrašnje strane kože otežava štavljenje i smanjuje njegovu efektivno st. posebno pri poprecnom razvlacenju da se koža ne bi pocepala. Da bi se odstranila' mast sa koža. one se potapaju u vodu sa sapunom i sodom. PRANJE (OTKLANJANJE MASTI S KOŽA) Ova mera je neophodna samo onda kada utvrdimo da su kože veoma masne (i krzno i unutrašnja strana).

sumporne kiseline (jacine oko 96%) i 60 g kuhinjske soli na jedan litar vode. l I Tecnost za štavljenje (zvana pikar) pravi se tako što na jedan kg koža dode 4 litra vode sa dodatkom 10-12 g bubrenje i omogucava pravo opuštanje kože. dobro ispikrovana.PIKROV ANJE Ono se još naziva i »lipska obrada«. Zasniva se na kupki koža u rastvoru sumporne kiseline i kuhinjske soli ili na trljanju koža ovim sredstvima. So koja se nalazi u tecnosti za štavljenje je samo regulator koji utice na delovanje kiseline na vlakna.C. t Pikrovanje koža metodom trljanja se zasniva na nanošenju tecnosti za štavljenje na unutrašnju stranu koža pomocu sundera ili cetke.5 do 2 puta jaci od rastvora za pikrovanje u kupki. Kože brižljivo istrljane pikrom (obilnije na debljim delovima kože). Pikrovanje koža u kupki se zasniva na tome da one odleže 12-16 sati u rastvoru cija je temperatura 26-28. Ovaj postupak se ponavlja 2-3 puta. jer ogranicava . Nedostatak ove metode štavljenja je što dosta dugo traje i što postoji veliki rizik oštecenja koža od procesa tru261 . prostrli i ostave da odleže 24 sata. koja deluje blaže nego sumporna kiselina. je proces štavljenja završen kada unupostane bela (eventualna ogrebotina koju takode mora biti bela) i kad izgubi glat- šTAVLJENJE KISELJENJEM Ova metoda je slicna gore opisanoj obradi. unutrašnjom stranom jedna do druge (ili pojedinacno krznom na gore) i tako se ostave 8-12 sati. a zatim se trljanje ponav- I t ! I l lja. samo štQ je u ovom slucaju glavni cinilac pri štavljenju organska kiselina (uglavnom mlecna). tako da koža po celoj površini bude Smatra se da trašnja strana kože napravimo noktom ko cu i elasticnost. Za pikrovanje po ovoj metodi rastvor za štavljenje treba da je 1. a stupa i u hemijski proces s belancevinama koje se nalaze u koži. U toku štavljenja kože treba dva do tri puta okrenuti da bi štavljenje bilo što potpunije. odlažu se po dve. Po završetku kože se izvade. Sredstvo za štavljenje je ovde sumporna kiselina koja izaziva bubrenje kože i istovremeno širenje i ispravljanje savijenih dlaka prionulih uz I 1 I l kožu.

.dana. U prvom slucaju kože istrljane kiselom smešom treba prostrti u prostoriji u kojoj je temperatura oko 35°C i. Takode je moguce. Da bi proces fermentacije bio pravilan. Ako temperatura u lupi koža prelazi 35°C. vlažnost vazduha oko 60%. na primer. Ova smesa se ostavi da fermentira (da se ukiseli) kao testo pri mešanju hleba. posebno u hladnijim prostorijama. Koža se štavi na tri nacina: trljenjem na »suvo«. Da bi se fermentacija ubrzala smesi se dodaju bakterije mlecnog vrenja. budavo i ne sme u sebi imati štetne sastojke. Smeša za štavljenje sastoji se od vode i pšenicne.4 kg prelijemo jednim litrom vode cija je temperatura 35-40°C i ostavimo na toplom mestu (oko 35°C) da stoji 16 sati. Prilikom trljanja pravimo kašu za štavljenje...ražaIle ili jecmene prekrupe. pri cemu se kože trljaju svaka dva dana. Štavljenje traje 7-10 dana (i krace ako su kože tanke) .l1 za štavljenje (najbolje je to uciniti drvenom lopaticom) treba držati do kraja procesa štavljenja »na vazduhu« ili u sudu saslanom vodom. a takode se dodaje i kiselo hlebno testo. kada se. trljanjem i soljenjem ili putem kupke.. Kože dobro istrljane kašoJ. ono ne sme biti ustajalo. U ovu fermentisanu kašu dodajemo 30-50 g kuhinjske soli i dobro promešamo.ljenja ako se nepravilno postupa. stavljati kože jednu na drugu (naizmenicno red sa krznom okrenutim gore. U drugom slucaju (usoljavanje) kože istrljane kašom za štavljenje stavljamo jednu na drugu (istrljana strana prema gore) u kacu ili bure i prelivamo sa 3-5% rastvorom kuhinjske soli (30-50 g na litar vode) cija je temperatura 35°Ci ostavljamo 7-10 . . pa red koža okrenutih unutrašnjom stranom). Ovo treba uraditi posle svakog trljanja. Primena ove metode ponekad je neophodna. Nužno je da se pri tom održava i odredena temperatura. to znaci da se kože pregrevaju i da ih treba razdvojiti i formirati nove manje gomile. a može i od mešavine brašna iotpadaka žitarica. treba povesti racuna o cistoci posuda u kojem se sprema smeša. Ako pri ovome upotrebimo brašno. 262 . Kože okrecemo svaka dva dana i trljamo smesomza štavljenje. Mešavinu brašna sa otpacima žita ili prekrupom težine 0. a zatim koristimo za trljanje (svežepokva§enih) koža. ne mogu nabaviti druga hemijska sredstva za štavljenje..

5 g kalcinisane sode u 0.15 I vruce vode. plavobelicaste boje na ivicama.potrebno je da pripremimo 12 I rastvora hrom-sulfata. sipa rastvor sode u rastvor sulfata. promešamo ga i u njega stavimo pokvašene kože. treba da povecamo kolicinu kuhinjske soli do 60 g na litar rastvora. ako je koža dovoljno elasticna.2-0. Za štavljenje 1 kg koža . U taj rastvor sipamo i 40 g kuhinjske soli na 1 1. moramo Ih odmah podvrci daljoj obradi. uz neprestano mešanje.12-0. može da izazove oštecenja. Ovako pripremljen rastvor za štavljenje može odmah da se koristi. U tom cilju 120 g ove supstance rastvaramo u 0. Kad zgužvamo kožu i jako je stegnemo.mereno kad su kože suve . Ako utvrdimo da je oslabio koren dlaka kod d1acnog pokrivaca (a proveravamo na onom delu kože gde se nalazila prepona kost). Kože štavljene ovom metodom mogu da se farbaju. 263 . posle tog stiska na njenoj unutrašnjoj strani treba da ostane trag u obliku belih crta. polako se (tankim mlazom). cesto ih mešajuci. Ova metoda se obicno primenjuje za doštavljavanje koža vec obradenih drugim metodama: pikrom ili kiselinom.25 I vruce vode (60-70°C) i istovremeno u drugom sudu rastvaramo 13. Cim ~mo završili sa štavljenjem i izvadili kože iz kupke. a dobro podnose i dugo uskladištavanje. jer dugotrajnije delovanje kiseline koja ostane na koži. Zatim se rastvor ostavi 2 dana i razblažuje sa 12 I vode uz dodavanje 360 g kuhinjske soli. Temperatura kupke za sve vreme štavljenja treba da iznosi od 32 do 35°C Kože ostavljamo u rastvoru za štavljenje' 7-10 dana. šTAVLJENJE HROM-SULFATOM Ovim štavljenjem dobijamo kožu otporniju prema vbzi. povišenoj temperaturi i moljcima. Pri metodi kupke kašu za štavljenje razredujemo cetvorostruko vecom kolicinom vode (temperature 35°C) tako da kupka sadrži oko 8% mešavine brašna i otpadaka žita. Mešavina se peni jer s~ izdvaja ugljen-dioksid.Smatra se da je proces štavljenjagotov. Kada se oba rastvora ohiade. Rastvor (hemikaliju) za štavljenje pravimo od hrom-sulfata odredene koncentracije koja se povecava što proces štavljenja više odmice.

meka je i elasticna. a zatim u rastvoru amonijacne sode (1-3 gfl) i ponovo ih na kraju ispiramo u vodi cija je temperatura oko 3S. u zavisnosti od pripremljenosti koža i njihove debljine. izdržljivije i da bi manje upijale vlagu. Posle isteka naredila dva sata ceo postupak se ponavlja. tj. Za zamašcivanje koža koristimo emulziju masti. Koža štavljena na ovaj nacin odlikuje se ravnomernom zelenkastom bojom (na preseku ivica). da se ne raslojava najmanje 2 sata od trenutka kada smo je napravili. sve zajedno se dobro promeša i ponovo se stave kože. jer bi moglo doci do stvrdnjavanja koža. kože vadimo iz kupke. Ako se masti koje koristimo loše vezuju sa vodom. tj. a to mogu biti kokošije žumance ili sirovo riblje ulje (umesto ribljeg može se koristiti i ulje drugih morskih životinja) prethodno pomešano sa amonijacnom vodom (riblje ulje koje se koristi kao lek nije pogodno za ovu emulziju). ricinusovo ulje. Ovaj proces neutralisanja kiseline ne sme se mnogo odlagati po isteku onih 24 casa. Po isteku ovog vremena kože se izvade iz kupke i u nju se sipa prethodno pripremljen rastvor od 2 g kalcinisane sode (s malo vode). štiti ih od ulepljivanja i prekomernog sušenja. elasticne.Kože štavljene pikrom ili kiselinom i dobro iscedene (ili iscentrifugirane) potopimo i 2 casa držimo u rastvoru i me" šamo svakih pola sata. Kad mast pokrije kožna vlakna. iscedimo ih rukama. Emulzija treba da sadrži oko 3S% masti (žumance sadrži oko 200f0 masti). Dobro spravljena emulzija mora da bude trajna. Ostatak kiseline u kožama neutrališe se tako što ih ispiramo 20 minuta u vodi cija je temperatura 2S-3S. ulje od repice i riblje ulje. me. OBRADA KOŽA POSLE ŠTAVLJENJA ZAMAšcIV ANJE KOžA Kože s krznom po završenom štavljenju i razvlacenju zamašcujemo da bi postale meke. raširimo i ostavimo 24 casa da odstoje. U obradi u kucnim uslovima najveci znacaj mogu da imaju kokošije žumance. šavinu masti i vode. U tako zasicenom rastvoru kože ostaju do kraja štavljenja koji u ovom slucaju traje 6-8 sati.C. 264 i . ali ovoga puta se dodaje rastvor koji sadrži 1 g kalcinisane sode. dodaju se emulgatori.y II \11 I" I~ 111 u 11' . Po završetku štavljenja.C.

a zatim dobro izmutiti i zagrejati na temperaturi od 30 do 3SoC (ne višoj. Unutrašnju stranu kože premazujemo od sredine prema bokovima.ili pojedinacno tako što se koža duž ledne linije presavije prema unutra. Ta kolicina emulzije (oko 400 g dovoljna je za 8-10 koža (površine 8-10 dm2). jer bi to otežalo dalje postupke obrade. Prvi put posle zamašcivanja i sušenja. SlIVUprostoriju sa dobrom cirkulacijom vazduha. da se žumanca ne bi zgrušala) polako dodajuci (i neprestano mešajuci) 100 g ricinusovog ulja ili rafinisanog ulja od repice. vodeci racuna da emulzija bude ravnomerno rasporedena po citavoj unutrašnjoj površini . U tu svrhu moramo da koristimo piljevinu od bukve. Posle nekoliko sati kože treba raširiti i prostrti u toplu. da bi se mast ustalila u koži i da bi višak masti ispario. Koža se masti. Koža se cisti piljevinom u dve etape. u loncicu od pola litra. Treba izbegavati preterano jako zamašcivanje. prljav i bez sjaja. Ako ga nema. zamašcivanje krzna. Pre nego što pocnemo da kori~ stimo piljevinu moramo je prosejati . šlifovanje. a istovremeno tako olabavljujemo (razvlacimo) kožu. Zamašcene kože se odlažupo dve .kože i to nešto obilatije na debljim delovima i cvršcim delovima kože koji se nalazi na vratu i ledima. možemo to uraditi i rucno. Pilovanje koža je najbolje u bubnju koji može da se okrece. Zamašcene kože ne bi smele da imaju previše isušenu (tvrdu) unutrašnju stranu. a unu. i drugi put posle šlifovanja unutrašnje 265 . uzecemo pet žumanaca i doliti 200 g vode. cešljanje i trešenje koža. jer ti opiljci imaju oblik kristal-šecera. Potrebno je dakle da kožu podvrgnemo završnoj obradi.unutrašnja strana na unutrašnju stranu . hov dlacni pokrivac je deformisan.~1 \I I! ~ f =- Ako želimo da emulziju napravimo. utr1javanjem emulzije oštrom cetkom po unutrašnjoj strani kože. jer mast može da iscuri na krzno i tako zamasti i ulepi dlake. - iiI ZAVRšNI POSTUPCI U OBRADI Ii- t k Posle zamašcivanja i sušenja kože ne izgledaju lepo.prvo kroz gusto sito (da bi se otklonila prašina) i drugi put kroz sito cija su okca 3 x 3 mm (da bismo odstranili suviše velike komade). Nji. Primenjuje se pilovanje (cišcenje). tnišnja strana je tvrda i hrapava.

Obradene :kože mora. kojim se koža jace ili' slabije šmirgla. luje. što zavisi od njene debljine.. Da bi se krzno bolje ocistilo. Za prvo. Posle šlifovanja unutrašnje strane koža se ponovo pi- ". U tu svrhu se koristi šmirgl-papir. .. Uzmemo dva komada školske krede i. otklonicemo ih snažnim. Da bi dlake dobile lep sjaj. Ako je dlacni pokrivac veoma zamašcen ili ako na krznu postoje masne mrlje. pripr. t 266 .emnocišcenje koristi se malo ovlažena piljevina (dodaje se oko 2510/10 vode od mase piljevine). ostupak' ima za cilj da' se za prah krede veže p višak preostalih kiselina i masti i olakša njihovo otklanjanje. Posle ovoga cetkom otklonimo ostatke šmirglanja i zapocinjemo sa cišcenjem kredom. Kože se brižljivo trljaju više puta posebno ..strane.a zatim ih ocešljati. Ovo je završni postupak u štavljenju koža. od sebe trljamo duž kož~ tako da je pokrijemo. skinu slojevi otvrdle pokožice. praktikuje se da se' piljevini doda malo sirceta i glicerina. pi1jevini dodajemo ispraTI i.se dlake povrate u prirodni položaj i odstrane ostaci piljevine. trljanjem zagrejanom piljevinom kojoj je eventualno dodat blagi rastvor benzina. a takode uklOne dlake koje ne prijanjaju uz kožu. stranom preko ivice stola ili klupe).slresti prakeromili debljim šta- pom.sa unutrašnje strane. . Na mestima gde je koža tanka treba paziti da je ne prosenimo. Trešenje i cešljanje 'dlacnog pokrivaca naizmenicno se ponavlja 2-3 puta. Ovako.' Piljevina otklanja prljavštine i višak masnoca i daje koži vecu elasticnost (rastegljivost). . Posle ovog pripremnog cišcenja koža se razvlaci po širini i dužini (unutrašnjom. koliko je to moguce ravnomerno. Kod koža sa belim krznom cesto' koristimo i otpatke žitarica pomešane s piljevinom. Za cešljanje d}acnog pokrivaca koristi se specijalni metalni cešalj kojim . U ovom slucaju koristi se suva piljevina i njome se trljaju unutrašnja i spoljašnja strana kože. prahom krede koji se kasnije utrljava u kožu snažnim i višestrukim trljanjem cetkom. oci~cene 'kož~ treba i. a posebno krzno. Ovaj'. Šlifoyanje unutrašnje strane kože je naredni zahvat u obradi kože i ima za cilj da se poravha i izgladi unutrašnja strana kože. osušen recni pesak. da imaju glatku i elasticnu unutrašnju stranu i paperjatidlacni pokrivac.

- -..... ..:..Krupne rase ....!... 68 - - Mlineralni elementi Vitamini . -:-'..-' '"'... .-' 73 73 76 76 77 77 78 79 82 85 85 86 92 94 95 95 101 .. ~ Nerasni kunici .. .31 ..-:kunica .::.- - "- -"'"... .'-' 35 56 ...'-.."--........- - -.......- --.-.-.. -' - norma1nodlaldh uzgoj malih kunica Rasekratlmdlakih kunica (reksovi) Tehnika uzgoja kunica ....10 .28 -'.za ishranu - - - - - -.. ."""'" ...~..-.... - - Mineraini i vitaminski dodaci Normiranj>e ishrane . 33 -.-' ...'.-f .Rase kunica za proizvodnju dlake . ..Srednje velike rase ..11 19 -..- - ~ Uzgoj kunica u baštIi .~ -'...kunica -.- - .~ ..-..i rase kunica - - - - Sistematska podela i poreklo kunica Podela Ii karakteristike rasa kunica Rase .- ........Hraniva koja se korliste Kaloricna hraniva Masti Voda - Belancevine--- Ugljeni hidrati .. ...-"'" - . ............- Sistemiishrane - - - - -..-" ... - - -....Potrebe za hranljivim materijama Manje kaloricna socna hranivaManje kaloricna suva hraniva- .....SADRŽAJ Uvod Poreklo .......-o.23 ~ 25 -"'"26 26 ...Rasle za amaterski uzgoj .-.-Anatomija Ii fiziologija probavnog sistema Karakteristiwe hranljivih" materija ~ - Uzgoj u kavezima na otvorenom prostoru .. .-Ishrana kunica ........ ....... .- - - -..-.. - - ..-:..-..'..Uzgoj u zatvorenim nezagrejanim prostorijama Uzgoj u zatvorenim zagrejanim prostovijama - Uzgoj u objektima gazc:lrnstva Poluslobodni ~..'..'- - S 7 7 9 ...31 -.61 .'- -.Rase kunica za proizvodnju mesa i koža ~ ......

Kaloricna Korenaste Seno i sušeni Odgajivacki rad Osnovna znanja o Selekcija Upotrebna .. Sparivanje u cistoj krvi Ukrštanje .....-kunica Korišcenje kunica za rasplod - - dona ili rasplodna - Uslovi koje treba da ispuni farmada - - bi postala reproduk- .~ Uzgoj mladih Skotnost Kocenje i nacin postupanja Ucestalost kocenja Poh1i nagon Tehnika parenja seksualnog .........Ocenjivanje zrelosti krma ........... .....kunica i tehnika parenja ......KorišCCDjemesa ...- kun~ce .........sa..Proizvodni program .....koja - - - na - ...hraniva hrane ...............nasledivanju osobina ...- ............. »višesadržajnim« hranivima Obezbedenje Godišnje Planiranje hrane za korišcenje potrebne ...- .....- od majke - - - - Korišcenje kunica za vunu Dobijanje ...........- - - - - - --.-------------hraniva biljke za k\l11licc koji se uzgajaju na 101 110 112 120 120 122 123 123 125 125 127 130 130 134 136 137 137 138 139 139 142 143 147 148 148 150 153 153 154 154 156 158 159 162 164 164 167 173 173 174 178 180 181 181 183 185 185 186 190 190 f i' za kunice se proizvode Hraniva za kunice koji se uzgajaju u gradovima i naseljima Skupljanje i uskladištavanje hraniva ......Osnovni uslov za uzgoj angorskih vune .....":":""':":" .Vreme hranjenja Pojenje kunica Ishrana obogacenim..- Uzgoj mladih dok su uz majku Uzgoj mladunaca posle odvajanja Mogucnosti korišcenja kunica Korišcenje mesa i krzna .......Korišcenje krzna ..............poljoprivrednom parcelama van - - - Hraniva imanju Hraniva grada ......- - - - .. Tradicionalna ishrana TeImika dshrane kunica Pripremanje hrane Davanje hrane ....:...mladuncima.....- - - - - - - Rasplodna zrelost kunica Ispoljavanje Razmnožavanje .-Izbor rasa Tehnika uzgoja .......:..............nagona ....-............- ........Ishrana suVlimhranivima..delovi biljaka ................vrednost kunica Odgajiivacka vrednost kundca Izbor parova za rasplod ..... ..-....

.....ishrane ...kunic ..........- .Trovanja.......- -...........- 198 200 202 205 209 210 211 213 214 214 217 218 218 218 219 219 222 223 223 224 224 226 226 226 227 227 227 228 228 229 229 230 230 230 231 231 231 231 232 232 232 233 233 234 234 235 235 235 236 194 195 198 198 191 .- .............Borna bolest ...Želudacno crevni katar ..- ...- .......Rane na nogama ..............Otežano kocenje ....Gajenje kunica za laboratorijske i eksperimentalne svrhe ...........- Sprecavanje pojave bolesti preventiva Infektivne bolesti izazvane virusima ~ikson1atoza Zarazno zapaljenje sluznice usta Boginje ...........izazvane -bakterijama ......- .....organa leša kunica ...Aujeskijeva bolest ......Hipovitaminoza Bolesti koje su vezane za skotnost i kocenje ........- infekcija Gljivicna oboljenja Saharomikoza ......- - ..Znacaj kunica u eksperimentalnom i laboratorijskom radu Korišcenje fekalija kunica Zaštita zdravlja Zdrav i bolestan Transport kunica Izbor kunica za uzgoj Tehnika uzgoja Ocenjivanje (Odredivanje opšteg izgleda kunica identiteta kunica - ...i bolesti kunica ............- -..- .- Nezarazne Postporodajna paraliza Zapaljenje mlecne žlezde Žderanje mladunaca Nadun bolesti Neplodnost ...................- Streptokokna Stafilokokna Nekrobaciloza Spirohetoza sepsa ...- - rodencioza .....- Bolesti koje izazivaju paraziti Unutrašnji Kokcidioza paraziti ~etiljavost Spoljašnji paraziti Krpelji šugarci Bolesti koje su posledica nedovoljno kvalitetne A Hipovitaminoza D Hipovitaminoza E ..Pseudotuberkuloza - - ........................Dokumentacija i kartoteka kunicarske farme ..................- - Nasledne bolesti Bolest išcašenih nogu Izdužena donja vHica Zatvor ............-.......................organa ........- Pregled unutrašnjih ..............- ...............lažno besnilo ....- ......- .........unutrašnjih............Infektivne Pastereloza bolesti ....

...- .......Štavljenje hrom-sulfatom ....Tularemija .--Tuberkuloza..... ... .... ...Otkup kunica i proizvoda dobijenih od njih Otkup Otkup kunica za klanje koža kunica Klanje kunica i skidanje kože .........- - Završnipostupciu obradi - - - - - - ....- - - - Otkup vune angorskih Priprema Izbor koža kunica Obrada kože kunica za domace potrebe koža za obradu Natapanje koža Odstranjivanje ostataka Pranje (otklanjanje masti Štavljenje koža .s koža) .Štavljenje kiseljenjem ~ ...- . Toksoplazmoza - ......-....Bolesti koje se mogu preneti sa kunica na ljude Salmoneloza ..... Korišcenje mesa kunica ..- Klanje kunica ......'......- - - - 236 237 237 238 238 239 240 240 241 242 244 248 248 249 254 256 257 257 258 259 260 260 261 261 263 264 264 265 ~ I' .Pikrovanje. .Obrada koža posle štavljenja ...I.- - - - - - - - ......... -'..-"....Zamašcivanje koža .....- Trihoficija.-.........Priprema i obrada kože ...- -- - - - - - .....- - - - . .........Skidanje kože .---' ......

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful