Fakultet za menad ment

Novi Sad Vase Staji a 6

Seminarski rad iz strategijskog menad menta Studija slu aja fabrike ahmatik doo Stara Pazova

Predmetni nastavnik: prof. dr. Du an Risti Asistent: mr Tijana Savi

Student: Ivezi Tihomir Kecojevi Marko eki Ljubi a

Novi Sad, Mart 2010.

Sadr aj

1. 2. 3. 4. 5.

Istorijat preduze a Delatnost Proizvodni i uslu ni asortiman Organizaciona struktura Vizija, misija, strategija i ciljevi 5.1. Vizija 5.2. Misija 5.3. Strategija 5.4. Ciljevi 6. Downsizing 7. Kvalifikaciona struktura i benchmarking 7.1. Starosna struzktura 7.2. Benchmarking 8. Portfolio koncept BCG matrica 9. Analiza okru enja SWOT analiza 10. ivotni ciklus preduze a 11. Metod scenarija 12. Zaklju ak 13. Literatura

3 4 5 6 7 7 7 8 8 9 11 11 11 13 15 16 18 19 20

a proizvodni procesi se obavljaju u tri smene. Tada je radna snaga bila jeftina. Danas ahmatik doo zapo ljava vi e od 80 ljudi. brojem ma ina i alata. imao je nekoliko alata na kojima je proizvodio uglavnom manje proizvode. godine. Pun naziv preduze a ahmatik doo je preduze e za proizvodnju. a sa preko 300 vlastitih alata proizvodi lepezu od oko 230 proizvoda. Godi nji kapaciteti prerade PP -granulata. dosta su se tra ili proizvodi od plastike koji su bili jeftini i prodaja je i la odli no.O. Vlasnik i osniva preduze a je gospodin ika Stoki .trgovinu i usluge ahmatik D. 3 . dru tvo sa ograni enom odgovorno u sa sedi tem u Staroj Pazovi u ulici Sama Halupke br. rastao je broj zaposlenih posebno u drugoj polovini devedesetih godina. Vremenom je preduze e raslo. Poseduje oko 50 ma ina prvenstveno za brizganje kao i ekstrudiranje i duvanje. PE i ostalih materijala iznose oko 2000 tona. kao i po broju zaposlenih. Vlasnik firme je bio i jedini zaposleni. Dotada nji prostor je bio premali i osniva i vlasnik firme odlu uje da pro iri proizvodnju gradnjom dve velike hale i kupovinom novih ma ina.. Firma se nalazila u podrumu ku e u kojoj je vlasnik i iveo. 47A. U periodu od osnivanja pa do dana njih dana bele i se kon stantan rast i razvoj. kupovana je ma ina po ma ina. Istorijat preduze a Preduze e ahmatik doo iz Stare Pazove je privatno preduze e osnovano 1977. ahmatik doo predstavlja jednu od najve ih firmi ove vrste na prostorima ovog dela Evrope. Po proizvodnim kapacitetima. Na samom po etku rada preduze e je bilo malo.1.O. Proizvodne hale sa magacinskim prostorom obuhvataju oko 5 150m2.

Delatnost preduze a Osnovna delatnost firme ahmatik doo je proizvodnja i prodaja sopstvenih proizvoda od plastike namenjene irokoj potro nji. a sa preko 300 vlastitih alata proizvodi lepezu od oko 230 proizvoda. Rumuniju. Ukrajinu. Nema ku itd. Rusiju. PE i ostalih materijala iznose oko 2000 tona. Svojom poslovno u.2. li nu i op tu higijenu i sl. Prevashodno su to proizvodi neophodni u svakom doma instvu: za kuhinju. ba te. Bosnu i Hercegovinu. a proizvodni procesi se obavljaju u tri smene. Godi nji kapaciteti prerade PP granulata. svoje proizvode izvozi u Hrvatsku. terase. kupatilo. Proizvodne hale sa magacinskim prostorom obuhvataju oko 5 150m2. Sloveniju. Danas ahmatik doo zapo ljava vi e od 8 0 ljudi. ahmatik doo ima veliki ugled kod svojih poslovnih partnera. Osim na doma e tr i te. 4 . kvalitetom proizvoda i cenom. Makedoniju. Bugarsku. Poseduje oko 50 ma ina prvenstveno za brizganje kao i ekstrudiranje i duvanje.

kuvalo za kafu. merdevine za cve e) . nosa za fla e. djubrovnik. sto okrugli.kupatilo (ve korpe. kante sa poklopcem. etvrtaste. prostirke za kupatilo) . sundjerasti) . korpe za vo e. tacne etvrtaste i okrugle. vikleri vodeni.cvetni program (saksije sa podmeta em.name taj od plastike (rafovi.ba tanska garnitura (sto etvrtasti.posudje (vangle okrugle.proizvodi za kuhinju (bokali. ofingeri. korita. cegeri. de ije stolice. muholovke.li na higijena ( e alj. podmeta za sapune) . su ilnik itd) . hoklice) . hranilice. etka za kosu. mikserice. pepeljara. zvono za torte. pojilice. epovi) . modle. kantice. a e. ardinjere. etvrtaste police. stolice velike. pritiskiva i) . korpa za papir. kutije za CD -e.ostalo ( ahovske garniture.3.ambala a za hranu (kofa sa poklopcem. kutije za hleb) . lavori. tipaljke) 5 .sanitarni program (korpa za sme e. stolice na rasklapanje.program za zimnicu (burad sa poklopcem. ugaone police) . Proizvodni i uslu ni asortiman Preduze e ahmatik doo proizvodi slede e vrste proizvoda: .

tehnologija je relativno jednoobrazna i stabilna 4. okru enje je relativno stabilno i izvesno 2. Osnovna karakteristika ovog modela jeste da se u okviru poslovnih funkcija okupljaju specijalisti za odredjene poslove to pove ava stru ni potencijal i kompetentnost funkcije.4. On je orijentisan prema procesu rada i zasniva se na funkcionalnom grupisanju jedinica. Organizaciona struktura preduze a ahmatik doo Direktor Slu ba finansija Slu ba ljudskih resursa Proizvodno tehni ka slu ba Slu ba nabavke i planiranja Slu ba korporativnih poslova Slu ba marketinga Slu ba prodaje Finansijska operativa Zapo ljavanje i razvoj Proizvodnja Nabavka Korporativni poslovi Istra ivanje i razvoj Prodaja Ra unovodstvo Odr avanje Planiranje Pravni poslovi pedicija Slika 1. kordiniran i kontrolisan proces Funkcionalni model polazi od sistema funkcionalne podele rada i organizacije funkcije rukovodjenja. ciljevi su dobro definisani i trajni 3. 6 . intenzivnost i produktivnost rada su ustaljene i objektivno ulovljene veli ine 5. Organizaciona struktura preduze a ahmatik doo Ovo je funkcionalna organizaciona struktura. koji se odlikuju slede im karakteristikama: 1. Funkcionalni model strukture odgovara uslovima. odlu ivanje je programiran.

vrednosti i uverenja koja ona deli. Misija Kroz misiju menad ment odredjuje delokrug rada i aktivnosti. njen razlog za postojanje. Ova vizija bli e odslikava ime se preduze e bavi i veoma je ostvariva. strategija i ciljevi preduze a 5. 5. U prvom slu aju vizija je rezultat promi ljanja. Vizija se mo e oblikovati individualno i timski. Misija je sveobuhvatni cilj neke organizacije. Ova misija jasno pokazuje ime se preduze e bavi i veoma je dobro postavljena. to se to bolje i jasnije vidi. Vizija. misija.1. razlog zbog koga organizacija postoji. intuicije i talenta lidera. znanja. a u drugom tim stru njaka se anga uje na bri ljivoj proceni ansi i prepreka. Misija se ponekad naziva i zvani an cilj. boljim i lep im. ljudskih resursa. proizvodno tehni ke slu be.2. Vizija je sposobnost da se vidi vi e i dalje od drugih. Misija je putokaz preduze a koji pokazuje u kojim elementima e se ostvariti prednost u odnosu na konkurenciju.Funkcionalna stuktura preduze a ahmatk doo se sastoji od slede ih slu bi finansija. to je bolje za firmu.Vizija je lo a i trebalo bi da je promene u slede u viziju a to je da ahmatik proizvodi pro izvode od plastike koji ine ivot lak im. slu be nabavke i planiranja. Ovo je preglomazna organizaciona struktura preduze a i potrebno je uraditi downsizing. Ma koliko bila dobra vizija ne e sama po sebi dovesti do oporavka preduze a ukoliko se ne u vrsti i ne postane okosnica pona anja svih lanova organizacije. Nova vizija je osnov za redefinisanje misije i strategije preduze a. Zvani na misija preduze a a hmatik doo glasi da je ahmatik doo proizvodja proizvoda od plastike namenjenih irokoj potro nji. 7 . Otuda. slu be korporativnih poslova. slu be marketinga i prodaje. a kreiranje vizije predstavlja delikatan i sofisticiran zadatak. Misija opisuje viziju organizacije. 5. Vizija Kreiranje vizije kao slike eljene budu nosti je najva nija transformaciona aktivnost. Vizija preduze a ahmatik doo je da izraste iz lokalnog u regionalnog lidera u proizvodnji plastike. Vizija mora da bude ostvariva. vodjstvo preduze a ima veliku odgovornost.

Za preduze e ahmatik doo najva niji su slede i ciljevi: Dobit je nezaobilazan cilj svakog poslovnog sistema. Pod razvojem preduze a podrazumeva se proces prelaska preduze a iz postoje eg u novo stanje. Formulisanje ciljeva zahteva precizno razmi ljanje. pa shodno tome i za na e preduze e. Ciljevi moraju biti postavljeni po odredjenim hijararhijskim principima.3. Dobit je izvor sredstava za finansiranje rasta preduze a. Ostali ciljevi su ubrzanje rasta i razvoja. Ve a usmerenost na kupce: elimo da rastemo sa na im kupcima.- 5. 8 . On postaje svrha. pa shodno tome i preduze a ahmatik doo. predvidjanje i radnu dimenziju kakva se obi no ne nalazi u procesu planiranja. ali i u ostvarenju ciljeva preduze e mora da po tuje princip postupnosti. opredeljivanju ve ih sredstava za ja anje na ih glavnih brendova. pobolj anje imid a i reputacije preduze a. Ovo pravilo va i za svaki prirodni i poslovni sistem. Ostvarivanje to ve eg rasta predstavlja najbolu mogu u dugoro nu strategiju preduze a za stabilno postizanje to e ih profita. Ciljevi Ciljevi su stanja koje preduze e eli da ostvari u odredjenom vremenskom periodu.4. osvajanje novog tr i ta i uvodjenje novog proizvoda u prodaju. Ostvarenje punog poslovnog potencijala: Zahvaljuju i modernizovanju na ih proizvoda. U postavljanju. Pri tom se o ekuje da novo stanje bude efikasnije. 5. Strategija Strategija preduze a ahmatik doo je slede a: ostvarenje punog poslovnog potencijala ve a usmerenost na kupce definisanje i uvodjenje kvaliteta u sve poslovne funkcije preduze a odgovaraju a saradnja sa dr avnim i privrednim institucijama. odnosno osnovni smisao za formiranje preduze a. A to je mogu e samo ako ponudimo prava re enja za njihove probleme i dosledno zadovoljavamo njihove potrebe. Za njima dolaze rast i razvoj. mo i emo da rastemo br e i profitabilnije u godinama koje slede. Najvi i su ciljevi koji se odnose na opstanak preduze a. kao i da preduze e prodje mno ge promene u svim podru jima poslovanja.

Pobolj anje imid a i reputacije preduze a se ostvaruje boljim kvalitetom proizvoda (preduze e je nabavilo nove ma ine tako da e ovaj cilj mo i da ostvari. 6. Nova organizaciona struktura preduze a primenjen downsizing 9 ahmatik doo na kojoj je . pre svega uvodjenjem novih proizvodnih kapaciteta. ve im ulaganjem u marketing do sada je to bilo minimalno.Rast obuhvata kvantitativno pove anje obima proizvodnje. bez izmene postoje e strukture. Downsizing Direktor Proizvodna slu ba Finansijsko pravna Komercijalna slu ba Marketing slu ba Proizvodnja Finansijska operativa Ra unovodstvo Nabavka Istra ivanje i razvoj Skladi te materijala Skladi te gotovih proizvoda Prodaja Pravni poslovi Transport Slika 2.

putem strukturnih promena i to primenom slede ih taktika: ukidanje funkcija. Ovde je primenjena jedna od strategija downsizinga. Kod downsiz inga odvajanje radnika od firme je trajno. Nova struktura podrazumeva spajanje slu be prodaje i slu be nabavke i planiranja i nazvana je komercijalna slu ba. Du an Risti i saradnici). Drugi pristup je reorjentacija i podrazumeva proaktivno delovanje menad menta. Ovde se smanjenje radne snage potpuno razlikuje od tradicionalnog otpu tanja. Prethodna organizaciona stuktura odgovara nekom ve em preduze u. Kod otpu tanja.Downsizing je program promena organizacije. Postoje a organizaciona struktura je preglomazna i uradili smo downsizing. ali takodje pozivaju da se vrate na radna mesta kada posao o ivi. a ne preduze u koje zapo ljava osamdesetak radnika. Nova organizaciona struktura se sastoji od etiri slu be umesto dosada njih sedam. Prvi je konvergencija i obi no podrazumeva kori enje downsizinga u fazi kada je organizacija ve u krizi. Finansijska slu ba i slu ba korporativnih poslova su postale jedna slu ba. koji ima za cilj smanjivanje veli ine preduze a. Postoje dva pristupa smanjenju radne snage koji su na raspolaganju menad erima. Za razliku od prethodnog pristupa smanjenje radne snage je planska aktivnost (Strategijski menad ment. strategija organizacionog redizajna. 10 . od radnika se zahteva da privremeno napuste organizaciju u periodima slabe tra nje. spajanje jedinica i sli no. smanjenje radne snage se vr i posredno.

poseduju vi u stru nu spremu. kao i zaposleni u sektoru finansije i marketing.7.2 Benchmarking Ben marking predstavlja tehniku komparativne analize poslovanja sa poslovanjem najbolje organizacije. to je od izuzetne va nosti za preduze e (usled va nosti poslova koje oni obavljaju). Kvalifikaciona struktura i benchmarking Broj zaposlenih u preduze u ahmatik doo je 80 ljudi i ovde postoji slede a kvalifikaciona struktura zaposlenih: Kvalifikacija: Broj zaposlenih Magistar 4 Visoka stru na sprema 8 Vi a stru na sprema 10 Srednja stru na sprema 54 Nekvalifikovani radnici 2 Fakultetsko obrazovanje imaju generalni direktor. On zna i meriti svoje rezultate prema drugima i drugih. pri emu oni obavljaju svoje poslove na vi e nego zadovoljavaju em nivou.1 Starosna sturktura Uzrast U e e godina 20-30 27 30-40 33 40-50 20 7. komercijalni direktor i pravnik. Ben marking nije nego poredjenje rezultata poslovanja kompanije s rezultatima konkurenata. Ovaj kadar poseduje vi egodi nje iskustvo u obavljanju istih/srodnih poslova i u dosada njem radu preduze a se ovim sektorima nije potkrala ve a gre ka. 7. Nekvalifikovane radnike ine radnik obezbe e nja i sprema ica. Radnici u proizvodnji poseduju srednju stru nu spremu i potpuno su kvalifikovani za poslove koje obavljaju. 11 sopstvenog ni ta drugo poslovanja u iti se od . naj e e direktnih konkurenata. Zamenik generalnog menad era.

Konvencionalni paletni regali predstavljaju univerzalni sistem skladi tenja sa direktnim pristupom svakoj paleti. jednostavna nose a konstrukcija i pogonski mehanizam. 12 . Ono u emu je konkurentsko preduze e po na em mi ljenju bolje od na eg preduze a je organizovanost firme tj. y poredjenje proizvoda i usluga kompanije s proizvodima i uslugama konkurenata koji imaju vode e rezultate. Prednosti vise ih konvejera u odnosu na druge vrste transportnih sredstava su: omogu avaju transport materijala u objektima i izmedju objekata u sve tri prostorne dimenzije.Ovaj proces obuhvata: y poredjenje kompanija i njenih delova s najboljima ne ograni avaju i se na istu delatnost ni istu zemlju gde se delatnost obavlja. y poredjenje tehni kih re enja kompanije u cilju odabira najbolje opreme za specifi ne primene. Vi estruko pove avaju prostor predvidjen za skladi tenje i lako se prilagodjavaju paletama svih veli ina i te ina. y poredjenje proizvodnih i drugih aktivnosti kompanije s ekvivalentnim aktivnostima drugih kompanija kako bi se definisali najbolji. y ispunjavanje i nadma ivanje potro a kih o ekivanja. ali ahmatik doo je ne to ve e preduze e i ostvaruje ve u prodaju. Takodje i skladi tenje gotovih proizvoda je veoma dobro uradjeno. organizovanost skladi ta i ulaska u firmu kupaca. veli ine i temperature. Preduze e Jovanovi plast primenjuje konvencionalne paletne regale. Ova preduze a su veliki konkurenti. mogu nost transportovanja materijala razli ite mase. Izvr i emo ben marking preduze a ahmatik doo Stara Pazova i preduze a Jovanovi plast Nova Pazova. ne zauzimaju podne povr ine objekta. prenos materijala od skladi ta materijala do proizvodnje re en je ugradnjom vise ih konvejera. y primenu najbolje definisanog pravca razvoja i aktivno prilagodjavanje novim trendovima. Skladi te preduze a Jovanovi plast organizovano je po ugledu na vode e inostrane kompanije koje se bave proizvodnjom.

mikseric e. kutije za hleb) i iz kategorije ambala a za hranu (kofa sa poklopcem. zvono za torte. etvrtaste. Posebna pa nja se mora posvetiti pronala enju novih korisnika i novih primena. jer su izra eni zahtevi za zna ajnim ulaganjima u marketing i izgradnju novih kapatiteta zbog potrebe o uvanja visokog tr i nog u e a na tr i tu. Mogli bi vi e robe da skladi te. On je tako organizovan da kupac ulazi na jedan ulaz naru uje robu koja mu treba. ardinjere. y perspektivni proizvodi (proizvodi pod znakom pitanja ). nosa za fla e. kantice. y zreli proizvodi ( krave muzare ) i y stagniraju i proizvod ( psi ). cegeri. Portfolio koncept BCG matrica Da bi uve ao izvore rasta (proizvod i tr i te). proizvodi iz kategorije posudje (vangle okrugle. Kada bi primenili navedena re anja kao kod najve eg konkurenta preduze e bi produktivnije i bolje poslovalo. Poslovi koje karakteri e visoka stopa rasta tr i ta i visoko tr i no u e e se nazivaju tr i nim liderima ( zvezde proiz vodi).Ulazak kupaca u preduze e Jovanovi plast je kru nog toka. 13 . Postoje obi na skladi ta sa boksevima u kojima se uva roba na paletama i postoji samo jedan ulaz u preduze e na kojem je uvek gu va. ne bi bilo gu ve i svi bi bili zadovoljniji. korpe za vo e. 8. U preduze u ahmatik doo u ovu kategoriju proizvoda spadaju proizvodi iz cvetnog programa (saksije sa podmeta em. Sve ovo je u ahmatik-u doo lo ije uradjeno. Doprinos ovih proizvoda prilivu gotovine je mali. Na ovaj na in se ne pravi gu va u preduze u. Poslovi ili proizvodi se kategorizuju po tome da li imaju nisko ili visoko relativno tr i no u e e na tr i tu koje ima visoku ili nisku stopu rasta. proizvodja mora da investira i u razvoj tr i ta. tacne etvrtaste i okrugle. epovi). Pristup BCG se bazira na matrici u kojoj se poslovi ili proizvodi klasifikuju sa stanovi ta relativnog tr i nog u e a i rasta tr i t a. ide do skladi ta i preuzme robu i izlazi na drugi izlaz. Mogu e je identifikovati etiri tipa posla (proizvoda): y tr i ni lideri (zvezde proizvodi). merdevine za cve e).

Neto doprinos prilivu gotovine ovih prizvoda je jednak nuli ili je ak negativan. 14 . posledica su efekta iskustva . prostirke za kupatilo). djubrovnik. etvrtaste police. pojilice. Visoke zarade koje se ostvaruju. ugaone police). kuvalo za kafu. korpa za papir. korita. U preduze u ahmatik doo u ovu kategoriju proizvoda spadaju proizvodi iz programa za zimnicu (burad sa poklopcem. tipaljke). de ije stolice. sto okrugli. etka za kosu. Zbog toga su mali stvaraoci i korisnici finansijskih sredstava. Ovi proizvodi imaju inferiornu poriciju na tr i tu i po pravilu zahtevaju znatna ulaganja ukoliko se eli ja anje njihove tr i ne pozicije. a e. Stagniraju i proizvodi poslovanja ( psi ) imaju slabu konkurentsku poziciju na tr i tu koja pokazuje spor rast. Zreli proizvodi ( krave muzare ) poseduju dominantnu poziciju na tr i tu. ali ta tr i ta pokazuju relativno spor rast. U preduze u ahmatik doo u ovu kategoriju proizvoda spadaju proizvodi iz sanitarnog programa (korpa za sme e. odnosno pove anje tr i nog u e a. kante sa poklopcem. name taj od plastike (rafovi. hranilice. muholovke. stolice velike. modle. pepeljara. podmeta za sapune) i proizvodi iz proizvodnog programa za kuhinju (bokali. Kao rezultat toga potrebna su mala investiciona ulaganja. kutije za CD-e. ofingeri. stolice na rasklapanje. vikleri vodeni. iz programa ba tanske garniture (sto etvrtasti. Krave muzare ne otpla uju samo sebe. su ilnik itd).Perspektivne proizvode ili poslove (proizvodi pod znakom pitanja ) karakteri e visok rast tr i ta i nisko tr i no u e e. hoklice) i iz programa kupatilo (ve korpe. U preduze u ahmatik doo u ovu kategoriju proizvoda spadaju proizvodi iz programa li na higijena ( e alj. Stoga je potrebno ve i deo prinosa ostvarenih na ovim proizvodima usmeriti na razvoj perspektivnih proizvoda i tr i nih lidera. nego i osiguravaju sredstva za investicije u nove poslove od kojih zavisi opstanak i razvoj preduze a. pritiskiva i). lavori. sundjerasti) i proizvodi iz proizvodnog programa ostalo ( ahovske garniture.

niske carine na uvoz gotovih proizvoda) Nelegalni (ispod standarda) proizvodi ulaze bez kontrole Zavisnost od oslabljenog srpskog tr i ta Nestabilna I te ko predvidiva cena inputa Jaka konkurencija. a strani kupci tra e sertifikat kvaliteta Nedovoljan socijalni program za smanjenje radne snage. SWOT analiza preduze a ³ ahmatik´ doo SNAGA y y y y y Reputacija dobrog kvaliteta Kvalifikovana/ve ta I jeftina radna snaga Dobar polo aj na doma em tr i tu Samodovoljni I razumno odr avani objekti Proizvodi su u skladu sa me unarodnim standardima.9. a neki se testiraju godi nje radi provere saglasnosti. Trgovinski uslovi su lo i Nedostatak obrtnih sredstava Nedostatak investicionog kapitala Nedostatak povezanosti tehni ke I komercijalne funkcije Nepotpuni ISO 9001 sertifikati za fabriku Neke proizvodne linije su stare Fabrika ima previ e zaposlenih u odnosu na nivo proizvodnje. osetljiva tr i na cena. PRETNJE y y y y y y 15 . pove anje efikasnosti kroz rast obima proizvodnje Rastu i izvoz u zemlje isto ne Evrope Povoljni trgovinski re imi sa Rusijom Relativno male investicije u postoje e prizvodne linije mogle bi unaprediti kvalitet kvantitet proizvodnje. SLABOSTI y y y y y y y ANSE y y y y y Dobra pozicija za obnovu aktivnosti u srpskoj industriji Smanjenje broja zaposlenih I gubitka. Neusagla ene carinske stope tete srpskim proizvo a ima I favorizuju stranu konkurenciju (visoke carine na uvoz sirovine.

uvede sisteme kontrole i odgovornosti. Po Adi esu faza adolescencije je pravi po etak kretanja ka uspehu. stabilnost. doba povoja.10. stare i umiru. da bi izbegle probleme ka rakteristi ne za rast i starenje. Proizvodnja ne mora da se obavlja sa puno muke. kompetentne ljude. ve sa vi e mudrosti. drugi pojedinci dobro prolaze a preduze e kona no propadne dolazi do poreme aja poverenja. U ovoj fazi se vr i kvalitetno bolji izbor ciljeva. top forma. Faza u kojoj se trenutno nalazi preduze e ahmatik doo je faza adolescencije. Najtipi nije pona anje organizacije u ovoj fazi je konflikt i nedoslednost. aristokratija. U ovoj fazi javlja se potreba za anga ovanjem profesionalaca. adolescencija. pogor anja medjuljudskih odnosa. Oni opisuju i analiziraju uobi ajen put kojim organizacije prolaze dok rastu i optimalan put kojim bi trebalo da idu. Ne VI E JE BOLJE . i ta se povodom toga mo e uraditi. U adolescenciji preduze e se radja po drugi put. I teorija i principi daju obja njenje za to organizacije rastu. ve BOLJE JE VI E). uspostavi jasnu organizacionu strukturu. birokratija i smrt. rana birokratija. U ovoj fazi su opasnosti za dalji razvoj preduze a slede e: .u slu aju da dolazi do poreme aja u kreiranju dalje poslovne politike mo e se desiti da preduzimljivi napu taju preduze e. go -go. ovaj put odvojeno od svog osniva a. 16 . Te faze su: udvaranje. Po Adi esu postoji deset faza ivotnog ciklusa jednog preduze a koje ono mora da prodje. zaposli n ove. U ovoj fazi preduze e mora da zacrta jasan put u budu nost. ivotni ciklus preduze a (Adi es) Pomo u teorija ivotnog ciklusa preduze a i principa kako upravljati promenama u preduze u je mogu e napraviti razliku izme u prirodnih i patolo kih problema koji se javljaju u preduze u i primeniti odgovaraju e mere koje ga vode ka Top formi. n apu tanja najboljih kadrova itd. profesionalizuje funkcije i na in rada. Oni su sa irim horizontom i uklju uju elemente strate kog prognoziranja (Adi es ka e ovde se ide ka zameni ciljeva.

Ono mora prebaciti svoje ciljeve sa vi e je bolje na bolje je vi e. Osniva mora da delegira ovla enja. ona mora da uspori grozni avi tempo prodaje kako bi se omogu ilo da se sprovede sistematizacija. naglasak se mora prebaciti na sisteme. tako da je prosto nemogu e dr ati korak sa svim informacijama koje neprestano pristi u. starosedioci protiv do ljaka y nedoslednost u organizacionim ciljevima y nedoslednost u sistemima pla anja i nagradjivanja Delegiranje ovla enja osniva sa stilom usamljenog jaha a mora da promeni stil. Me utim. Preduze e esto ima tako mnogo proizvoda na tako mnogo tr i ta. Rezultat svega je konflikt koji. Organizacija Adolescent. dovodi do patologije zbog koje organizacija prerano stari jer je preduzimljivi pojedinci napu taju.Manifestacije ove faze mogu biti: y mentalitet tipa "mi protiv njih". koja je u du i jo uvek Go-Go eli da se reorganizuje i da zadr i isti stepen rasta. politiku i administraciju. ako proizvede kriti an ni vo gubitka me usobnog po tovanja. U ovoj fazi je neophodno anga ovanje profesionalnih menad era. Promena u vo stvu je neophodnost. Sada se tra i specijalizacija po to je posao prevazi ao li ne sposobnosti osniva a i osoba iz njegovog najbli eg okru enja. Menad eri su zatim primorani da anga uju ljude koji e ih podr ati. 17 . sa tako mnogo specijalnih popusta koji se stalno menjaju . Stvaraju se klanovi i stvara se kultura "mi protiv njih". a to je oblast koja zahteva potpuno druga iju vrstu sposobnosti. Osniva je po pravilu prva osoba koja e prekr iti upravnikove nove procedure i poslovnu politiku. Ono to jo vi e komplikuje preno enje odgovornosti je nu nost da preduze e promeni svoje ciljeve.

pesimisti ki i realni. ako bude vi e pratio ta rade konkurenti. koje se baziraju na analizi pro lih d t ka. Predvi anje postaje kvalitetnije k d ima za rezultat nekoliko alternativnih budu nosti. On poma e d se sagleda momenat promene u uslovima poslovanja u sredini i na koji na in ta promena uticati n rezult ate poslovanja. a manje insistira na numeri koj preciznosti. Ako ahmatik doo bude promenio svoju organizacionu strukturu odnosno smanjio je. Prvo on obi no obezbedjuje vi e kvalitativnu i kontekstualnu deskripc iju evolucije sada njosti u budu nost. svaka budu nost reflektuje odre eni set varijabila. 18 . scenario analiza obi no poku ava da identifikuje set mogu ih budi nosti od kojih se svaka mo e desiti. Scenario omogu ava d se smanji broj mogu ih budu nosti za preduze e n prihvatljiv broj. Koriste i set mogu ih alternativnih budu nosti preduze e mo e d stvori l n koji se zove scenario. Postoje tri mogu a scenarija koja jedno preduze e mo e da primeni a to su optimisti ki. Scenario ni dn slika budu nosti ili vrlo precizno predvi anje rezultata odre enih poslovnih akcija. bez brzanja. ali ni jedna nije osigurana. Zapa eno d konvencionalne tehnike predvi anja. Drugo. Optimisti ki scenario bazira se na verovanju da postoji najbolje re enje. bi e manji profit a kada je tako vremenom mo e do i i do zatvaranja preduze a. te da je zadatak menad menta da za date resurse i druge okolnosti pronadje strategiju koja e biti najbli a optimalnoj soluciji.11. Realni scenario je kombinacija prethodna dva pristupa on insistira da se kroz fleksibilan i adap tivan proces u enja na gre kama obezbedi racionalno formulisanje strategije odnosno da se ide korak po korak. vi e ulagao u proizvode koji se nazivaju zvezde proizvodi i u perspektivne proizvode kao i iza ao iz perioda adolescencije mogao bi da postane jo ve e preduze e sa brzim rastom i razvojem a sve e to doprineti i ve em profitu to je cilj svakog preduez e i sve to u veoma kratkom vremenskom roku. nisu korisne u situacijama strukturnih diskontinuiteta dnosno u situacijama bez istorije. zaostaja e u rastu i razvoju. Metod scenarija Metod scenarija se razlikuje od drugih predvidjanja po dva osnova. Pesimisti ki scenario je sve obrnuto od optimisti kog odnosno ako ni ta ne uradi od onoga to je navedeno u optimisti kom scenariju konkurenti e ga presti i. U literaturi se obi no isti e d on k metod zna i odstupanje d prete nog oslanjanja n analiti ke metode predvi anja i stavljanje akcenta na pristupe zasnovane na pretpostavkama. promenio viziju i misiju a strategiju i ciljeve uskladio sa novom misijom i vizijom.

pa i celog procesa strategijskog menad menta je poslovna strategija. s tim da odre eni broj autora podrazumijeva da strategijski menad ment nije samo proces koji ima za cilj poslovnu strategiju. oni iz temelja menjaju ne samo vlasni tvo. Na pragu novog milenijuma poslovni svet se suo ava sa veoma va nom zakonito u »promenama» koje su sve br e. odnosno klijent kojem se nudi odgovaraju a vrednost i konkurenti koji imaju istu nameru: zadovoljiti potrebe kategorije klienata na koje je upu ena i sama organizacija. a to su: sama organizacija (kompanija) koja profilira sopstvenu poslovnu strategiju. Menad ment neprestano traga za novim iniocima uspe nosti pri tom se suo ava sa strategijskim izazovima. Strategijski menad ment je sna no obele io 20 vek. 19 . u smislu prepoznavanja klju nih aktera poslovno-strategijskog konteksta. Da bi preduze e ahmatik doo moglo upravljati razvojem i obllikovi svoju budu nost u uslovima neizvesnosti. Rezultat procesa oblikovanja poslovne strategije. ono mora primenjivati strategijski menad ment. neizvesnije i sna nije.12. Strategijski menad ment je proces upravljanja svim resursima. izazvao burne promene u organizovanom delovanju ljudi i dru tvenoj svesti. internim i eksternim iniocima poslovanja u cilju razvoja konkurentske prednosti i dugoro nih performansi preduze a. kupac.ali u svakom slu aju mora na njih reagovati.. Da bi se poslovna strategija na odgovaraju i na in razum ela potrebno je jasno identificirati klju ne dimenzije poslovne strategije. interaktivni proces koji ima za cilj odr avati organizaciju kao celinu u stalnoj ravnote i sa sopstvenim okru enjem. ve i kontinuirani. Preduze e do ivljava promene kao pretnje i prilike. Zaklju ak Zajedni ka odrednica svih pristupa strategijskom menad mentu jeste da je strategijski menad ment proces oblikovanja poslovne strategije. Veoma va no mesto u menad mentu zauzima strategiski menad ment. ve i celokupnu dru tvenu scenu.

Novi Sad 2. (2000).... Literatura 1. i saradnici. Novi Sad 5. www.com 6.. Radosavljevi . Organizaciono pona anje.com/lekcija.. Risti D. (2003).link-elearning.13. Beograd 4. CERK..sahmatik.. Cekom Books.knowledge-bank1. Todosijevi R..fps_4. Tomi R. (2006). (2008). Petkovi M. www.. Beograd 3. Ekonomski fakultet.ivotni-ciklus-organizacije-po-Adi esu 20 . Trgovinski menad ment. Milovanovi N. Strategijski menad ment. Menad ment. Vi a poslovna kola.htm 7.org/./lekcija10. www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful