Branko Copic (1914-1984) je jedan od najpopularnijih i najplodnijih pisaca srpske knjizevnosti XX veka.

Njegovo delo je obimno i zanrovski raznoliko - pisao je pripovetke, romane, pesme, komedije, satire, filmske scenarije, price i pesme za decu. U toku svog dugog stvaralackog rada, koji je trajao vise od pola veka, stvorio je knjizevno delo koje vremenski i tematski obuhvata veliko razdoblje novije istorije srpskog naroda - od perioda izmedju dva svetska rata do osme decenije ovog veka. U prvom periodu stvaralastva Copic je pripovedao o ljudima svog zavicaja, o njegovom tegobnom zivotu pritisnutom siromastvom i svakojakim nepravdama. U drugom periodu u njegovom knjizevnom izrazu doslo je do sadrzajnog poistovecenja knjizevno-estetskih i idejno-revolucionarnih ciljeva, kada je Copic bio ovencan slavom najpopularnijeg partizanskog pisca, da bi u trecem periodu doslo do izrazaja razocarenje u stvarnost socijalistickog drustva, sto je potisnulo ideolosku tendenciju i inteziviralo emocionalne sadrzaje i lirski karakter njegove slike sveta. Pisanjem bajki o detinjstvu i ratu Copic je branio i samoga sebe od stvarnosti u kojoj mu je bivalo sve tesnije i tamnije, da bi njegova melanholija vremenom postajala sve izrazenija i da bi 24. marta 1984. izvrsio samoubistvo.

Branko opi ro en je 1. januara 1915. godine u selu Ha anima pod planinom Grme om. U isto vreme, njegov otac, kao vojnik austrougarske armije, borio se negde na frontu u Karpatima, a njegov stric Nid o, srpski dobrovoljac, borio se u srpskoj vojsci protiv Austro-Ugarske. Kad mu je bilo etiri godine, umro mu je otac. opi je, zajedno sa mla im bratom i sestrom, ostao da ivi pored majke, dede Radeta i strica Nid e. Prva pro itana knjiga bila mu je ÄMigel Servantes³ koju je, negde u tre em razredu, kupio od u iteljice. U toj knjizi bio je opisan ivot slavnog panskog pisca Servantesa, skupa sa nekoliko odlomaka iz njegovog romana ÄDon Kihot³. Slede e pro itane knjige bile su ÄDo ivljaji jednog vuka³, pa ÄDo ivljaji jedne kornja e³.[1] Prvo tampano delo objavio je sa etrnaest godina u omladinskom asopisu ÄVenac³ 1928. godine. opi je poha ao u iteljsku kolu u Banjaluci i Sarajevu, a zavr io u Karlovcu, a Filozofski fakultet u Beogradu. Ve kao student afirmisao se kao darovit pisac i skrenuo na sebe pa nju knji evne kritike; 1939. godine je dobio nagradu ÄMilan Raki ³. Uo i Drugog svetskog rata nalazio se u a kom bataljonu u Mariboru. U danima Aprilskog rata on je, sa grupom svojih drugova, poku ao da pru i otpor neprijatelju kod Mrkonji Grada. Posle toga je oti ao u svoj rodni kraj, a sa po etkom ustanka, stupio je u redove ustanika i me u njima ostao tokom cele narodnooslobodila ke borbe. Sve vreme rata bio je ratni dopisnik zajedno s nerazdvojnim prijateljem i kumom, knji evnikom Skenderom Kulenovi em. Posle rata neko vreme je bio urednik de ijih listova u Beogradu, a potom po eo profesionalno da se bavi knji evno u. Smatra se jednim od najve ih de ijih pisaca ro enih na jugoslovenskim prostorima. Okon ao je ivot samoubistvom, sko iv i 1984. godine sa Brankovog mosta. Dela su mu prevo ena na ruski, engleski, francuski, nema ki, ukrajinski, poljski, e ki, bugarski, rumunski, slovena ki i ma arski jezik. Bio je lan SANU i ANUBiH.

novim uslovima ivota u Vojvodini. i drugih visokih odlikovanja. Romani ÄProlom³ i ÄGluvi barut³ slikaju u e e seljaka Bosanske Krajine u ustanku. Kreirao je mno tvo upe atljivih i ivopisnih likova i doga aja nadahnutom pripoveda kom tehnikom koriste i sve . Knji evni istori ar Ratko Pekovi napisao je knjigu ÄSudanije Branku opi u³ u kojoj je detaljno opisana cela hajka na pisca. me u ostalim. Sa uspehom se ogledao i u pisanju romana iako su prirodi njegovog knji evnog talenta vi e odgovarale kra e forme ² pripovetke i novele. i on je o svima njima pri ao sa bri nim. Knji evni opus [uredi] Spomenik Branku opi u ispred Banjalu kog muzeja. sada kolonista. Jedna od takvih pri a bila je i ÄJereti ka pri a³ objavljena u ÄJe u³ koja je pokrenula lavinu osuda sa vrha partije i vlasti. a ÄNe tuguj bronzana stra o³ prilago avanje tih istih seljaka. sanjari i prosjaci. mu eni tvo i samopregor svojih junaka. . so an i slikovit jezik pri emu je inspiraciju nalazio u svom podgrme kom zavi aju. Nagradu AVNOJ-a i Njego evu nagradu (obe 1972). Nosilac je Partizanske spomenice 1941. za titni kim razumevanjem. Njegova prozna dela pro eta su lirikom i ivopisnim realisti kim slikanjem seoskog ivota. Za knji evni rad dobio je. Po etkom 1950ih godina opi je po eo da pi e i satiri ne pri e u kojima je o tro kritikovao ru ne pojave u tada njici. skitnice i nadni ari. ali je esto putovao po Jugoslaviji i drugim evropskim dr avama.Celi radni i ivotni vek nakon Drugog svetskog rata Branko opi je proveo u Beogradu. poznavanjem ivota i mentaliteta ljudi sa sela. opi a su doratnim pripovetkama najvi e zanimali siroma ni seljaci. U lirski intoniranim ratnim pripovetkama opi je nadahnuto opisivao herojske podvige. deca. vedrinom i ivo u duha.

opi je od onih pisaca koji su svoj posmatra ki talenat naro ito iskazivali kroz otkrivanje sitnih ljudskih mana i nedostataka. Branko opi je cenjen i kao de ji pisac. Surova kola (1948). Zbirke pesama [uredi] y y y Ognjeno ra anje domovine (1944). Ljubav i smrt (1953). Rosa na bajonetima (1946).Glavnina opi evog proznog opusa humoristi ki je intonirana. Izabrane humoristi ke pri e (1952). me u kojima su i dva romana. Romani [uredi] y y y y y Prolom (1952). Ljudi s repom (1949). Iako je opi bio pisac epske irine i zamaha sa uro enim pripoveda kim i humoristi kim darom. prvenstveno zahvaljuju i ivoj ma ti i daru za spretno uobli avanje svojih posmatranja ali i nesumnjivom humoristi kom talentu. Gluvi barut (1957). u njegovim delima vidljiva je i jedna lirska ica koja se nije pokazivala samo u opisima bosanskih pejza a ve i u portretisanju ljudskih likova koji su mu bili bliski i dragi. pre svega u zbirci ÄOgnjeno ra anje domovine³. Ne tuguj bronzana stra o (1958) Osma ofanziva (1964). Dragi likovi (1953). Sem toga. Napisao je preko trideset knjiga za decu. Zbirke pripovedaka [uredi] y y y y y y y y y y y y y y Pod Grme om (1938). Pjesme (1945). Ba ta sljezove boje (1970). Planinci (1940). Borci i bjegunci (1939). . Sveti magarac (1946). Odabrane ratne pripovetke (1950). a humor nalazi u prirodi i mentalitetu njegovih junaka koji i u najte im ivotnim trenucima znaju da sa uvaju vedrinu i da se nasmeju ak i vlastitoj nevolji. Delije na Biha u (1975). Do ivljaji Nikoletine Bursa a (1955). Ta opi eva poetska ica naro ito je vidljiva u njegovoj ratnoj lirici. Gorki med (1959). Ratnikovo prolje e (1947).

roman Slavno vojevanje (1961). noge na vrancu (1971). pri e u stihu Djeda Tri in mlin (1960). pripovetke Pri e partizanke (1944). Orlovi rano lete³ se sastoji od dva dijela. arobna uma (1957). (1958). pripovetke Armija odbrana tvoja (1947). roman Partizanske tu ne bajke (1958). zbirka pesama Pri e zanesenog dje aka (1960). Kada je u iteljica napustila kolu i oti la u varo . Sabrana dela [uredi] y y y y y objavljena u 12 knjiga 1960. pripovetke Lalaj Bao. Na po etku romana. Njihova u iteljica Lana je jako omiljena me u djecom. na njeno mjesto dolazi u itelj kojeg su dje aci prozvali ÄPaprika³. oni ive sre nim i bezbri nim dje ijim ivotom. pripovetke. pripovetke Bajka o sestri Koviljki (1946).Komedije [uredi] y y Do ivljaji Vuka Bubala Odumiranje me eda Dela za decu [uredi] y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y y U svijetu medvjeda i leptirova (1940). pesme Sun ana republika (1948). roman Mala moja iz Bosanske Krupe (1971). roman Bitka u Zlatnoj dolini (1963). objavljena u 14 knjiga 1978. pesme Glava u klancu. pesme Je eva ku ica (1949). u enika etvrtog razreda osnovne kole u bosanskom selu Lipovu. pripovetke Vratolomne pri e (1947). pripovetke Do ivljaji ma ka To e (1954). pripovetke Ve ernje pri e. pripovetke Lijan vodi karavane (1975). Prvi dio [uredi] y Glavne likove romana predstavlja grupa dje aka. pesme Bojna lira pionira (1945). pesme Dru ina junaka (1945). U itelj maltretira i tu e djecu tako da djeca po inju da bje e . pesma Pri e ispod zmajevih krila (1950). pripovetke Pijetao i ma ka (1952). pesme Rudar i mjesec (1948). proza Do ivljaji kuma Torbe (1946). pripovetke Pjesme pionirke (1945). pesme Orlovi rano lete (1957). pripovetke Magare e godine (1960).

Kada se u itelj ÄPaprika³ po ali knezu da djeca ne dolaze u kolu. Dje aci koji su se do ju e igrali postaju aktivni u esnici i svjedoci tog rata. . Jednog dana Lazar Ma ak i Jovan e otkrivaju prolaz u neku podzemnu pe inu. Njegova u iteljica je bila stroga i de avalo se da tu e nemirne i lo e ake. po etkom Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji. u estvuju u odbrani sela zajedno sa borcima i postaju partizanski kuriri. oko Potrk. gdje su na inila logor. Zahvalju i tom oru ju.y iz kole. a me u seljanima koji su hvatali odbegle ake bio je i opi ev stric Nikola opi . Tu bje e iz kole i dru e se po cijeli dan. kojima je ve bilo nestalo municije. Uskoro po inje rat. Drugi dio [uredi] y y Drugi dio po inje 6. U ÄProkinom gaju³ dru ina pravi svoj Älogor³ kojem daju ime ÄTepsija³. Vo a dje aka je Jovan e a osim njega tu su i Lazar Ma ak. aprila 1941. Nikolica sa prikolicom i djevoj ica Lunja. Oru je su predali partizanima. Poma u partizanima i otkrivaju im tajnu pe inu. partizani su pobijedili i protjerali okupatore iz sela. tj. Stric. zajedno sa poljarem Lijanom i roditeljima oni organizuju potjeru i pronalaze skrovi te djece. Na kraju odlaze u rat sa nadom da e se ponovo vratiti u Prokin gaj i u svoj logor Tepsiju. Za logor se saznalo. y y Inspiracija [uredi] Prvi dio knjige je bio inspirisan stvarnim doga ajima koji su se dogodili tokom opi evog odrastanja i kolovanja. Zahvaljuju i Nikoletini Bursa u oni ipak osloba aju djecu i odlu e da odu u varo da prona u u iteljicu Lanu. U selo dolaze usta e a dje aci koriste jednu priliku i oduzimaju im oru je. koja su kasnije umesto u kolu i la u umu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful