Tehnike obrade metala

Livenje od mnogobrojnih naina najrasprostranjeniji i najstariji je nain livenja pomou voska. Model predmeta se napravi od votane mase kao pozitiv i obloi vatrostalnom smesom ( preiena ilovaa, pesak, cigleni prah, kaolin, sipovina...). U zagrejanu formu, koja ima otvor za ulivanje metala i odunice, uliva se otopljeni metal koji je ispuni umesto iscurelog voska. Poto je livenje pogodno sa serijsku proizvodnju ve vrlo rano pojavljuju se dvodelni kalupi, izraeni od specijalnog kamena u koji se ugravira u negativu eljeni oblik sa kanalom za ulivanje metala. Odliveni predmet ima neravnu i mat povrinu koja se obavezno cizelirala i polirala. Iskucavanje se vri kada se na matricu od nekog tvreg materijala sa izgraviranim negativom ukrasa ili figuralne scene, postavi tanji list plemenitog metala preko koga se stavi deblji list olova i udara drvenim ekiem. Pod udarcima olovo utiskuje metal u matricu. Dobijene reljefne predstave nije potrebno cizelirati, osim kasnijih lemljenih sastava i rubova. Filigran podrazumeva izradu predmeta od filigranske ice. Filigranska ica se dobijala od veoma istog metala koji je morao da bude mekan da bi se lake tanjio. ica se dobijala iz elinih kalupa razliitih oblika i dimenzija, zavisno od toga kakva se ica elela dobiti. Po povrini predmeta, koji se ukraavao ianom ornamentacijom, slagao se ukras i potom lemio za podlogu. Granulacija sastojala se u tome da se sitne kuglice plemenitog metala trajno privrste za podlogu. Kuglice, zrnca ili granule dobijale su se na vie naina. Najstariji postupak bio je da se mas metala isitni na iste estice, pomea sa prahom drvenog ugljena, sve stavi u vatrostalni sud i ari do topljenja metala, koji u rastopjenom stanju ima to svojstvo da se skupi u kapljicu. Masa se zatim razmrvi i iz nje se isperu sitne granule. Drugi, jednostavniji postupak sastojao se u tome da se tean metal sipao preko metlice u hladnu vodu. Najjednostavniji postupak je da se isee ica odreene dimenzije na sitne komade koji se potom are. Usled povrinskog napona rastopljenog metala on se skupljao u kapljicu, odnosno granulu. Za samo privrivanje granula za podlogu postoje dva osnovna naina. Prvi, koji je u stvari prava granulacija izvoen je najfinijim zrncima i sastojao se u tome da se povrina koja se ukraava pomea sa odreenom hemikalijom kojoj se doda lepak, pa se to sloi u ornament ili ree, u figuralnu predstavu od granula. Potom se ceo predmet zagrevao do odreene temperature kaljenja metala, kako bi se otopio samo povrinski sloj podloge kako bi se granule trajno zalemile. Filigranska granulacija je drugi nain privrivanja i razlikuje se od prvog po tome to se kuglice fiksiraju za podlogu tako da se nalepe na eljeno mesto, pospu prahom zlata ili srebra i zagrevaju u pei. Kao i kod filigrana metalni prah se pre otapa i fiksira ih za podlogu. Prava granulacija ima blistav sjaj kuglica dok je filigranska granulacija bele i mat povrine. Graviranje slui a ukraavanje ravnih odnosno zaobljenih povrina predmeta koji nisu plastino definisani i za doterivanje kontura reljefa i ornamenata. Sastoji se u tome da se neko zlato ili srebro pomou noeva od posebno otvrdnutog elika sa otrim, koso zaseenim vrhovima zarezuje po povrini, pliim, dubljim, irim ili uim linijama. Rovaenje - urezivanje geometrijskih ornamenata vrstim predmetom u drvo, keramiku i metal. Cizeliranje je dopunska tehnika livenju. Posle livenja povrina metala je neravna i mutnog sjaja, pa se pomou otrih alatki struu neravnine i glaaju povrine plastinih ukrasa do blistavog sjaja. Tauiranje ukraavanje povrina elinih, bronzanih ili bakarnih predmeta ukivanjem zlatne, srebrne ili pozlaene bakarne ice u izgravirana udubljenja. Prvo se izgravira crte u koji se utisne kovanjem metalna ica i sve se zagreva tako da se plemeniti metal otopi i ispuni sva udubljenja, posle ega se predmet polira da bi se izjednaila povrina. Drugi postupak je da se na izgrviranu osnovu poloi tanak list plemenitog metala koji se ukivanjem useca kao na matricu a neukovani ostaci odstrane se poliranjem. Tauiranje se izvodilo tako to se povrina gusto izbrazda otrom elinom iglom a potom se u dobijene brazde ukiva zlatna ili srebrna ica. Emajl izvodi se na vie naina. Najfiniji i najcenjeniji postupak je kloazon ili elijski emajl. elije su dobijane od srebrne ili zlatne ice tako to su one savijane u obliku eljenog ornamenta a potom fiksirane na podlogu postupkom lemljenja. Potom se u ovakvo dobijene fasunge ulagala smesa odnosno emajl dobijen meavinom silikata i metalnih soli. Ova masa je prelazila u vrstu i staklastu tako to se izlagala vioj temperaturi. Zagrevanjem ove mase u fasunzima ona se fiksirala kako za podlogu tako i za zidove fasunga. U zavisnosti od metalnih soli koje se dodaju emajlnoj pasti dobijaju se razliite boje. Pasta je u fasunzima nanoena u vie slojeva, i vie puta izlagana povienoj temperaturi, sve dok masa ne postane kompaktna i spremna za dodatna poliranja i bruenja. Klaozoniranje privrivanje metalnih traka na metalnu podlogu i ispunjivanje elija meuprostora emajlom. Auriranje se izvodilo tako to se ornament ili figuralna predstava isecaju iz metalne ploe ili lima. Tehnika je usavrena pravljenjem matrica sa otrim bridovima koji su pod silom pritiska formirali eljeni ornament. Nieliranje ukrasna tehnika esto kombinovana sa graviranjem. Postupak se izvodi tako to se prvo povrina na kojom se eli izvesti ova tehnika izgravira ili ecuje linijama koje imaju neravno dno. Potom se u udubljenja dobijena graviranjem nanosi smesa srebra, olova, bakra, sumpora, kalaja ( recepture su raznolike ), u obliku paste, nakon ega se predmet ari do odraene temperature. Nijelo smesa mora uvek biti sa niom takom topljenja od materijala na koji se nanosi. Predmet se potom tretira poliranjem i bruenjem, tako da ugravirani ornament ostane ispunjen crnom, crno-sivom ili crnoplavom smesom nijela u zavisnosti od sastava nijela. Ukoliko postupak nije uspeo nijelo e ispadati iz udubljenja i nee moi dalje da se obrauje odnosno da se polira i brusi pa i da se kuje a da se pri tome ne oteti. Poliranje zavrna operacija pri obradi povrine da bi se dobije eljeni sjaj metala. Kombinuje se sa cizeliranjem, kada se izvodi runo. Na mekanu tkaninu ili rotirajui valjak stavljao bi se prvo grublji a potom finiji kameni prah umean u pastu, ime se glaao predmet. Ako bi se hteo postii najsjajniji efekat predmet se dodatno polirao mekom tkaninom. Nekada je fini prah za poliranje mogao zameniti i mekinje, otro brano, plevu ili prosejanu piljevinu. Poliranjem se na predmetima postie efekat vee plastinosti.