VASILIJ KANDINSKI Visoko obrazovan slikar, ljubitelj muzike.

Izlo ba francuskih impresionista i Vagnerova opera Loengrin su ga naveli da razmi lja o srdonosti muzike i slikarstva. Studirao je slikarstvo u Minhenu kod Anita A beani Franca tuka. Otvara svoju slikarsku koli 1902. Na njegov razvoj u predstavnika apstraktne umetnosti su uticali impresionizam, secesija, fovizam i ekspresionizam. Njegovo slikarstvo se deli u 5 perioda: 1. 2. 3. 4. 5. Rani 1900-1910 Period Plavog jaha a 1911-1915 Ruski period 1916-1921 Period Bauhausa 1922-1933 i Pariski period 1934-1944

Rani period U ovom periodu je radio sve po malo, pejza e (impresionizam), romanti arska i fovisti ka dela. Putuje po Evropi i 1908. dolazi u Minhen koji je centar eksperimentalne umetnosti, gde polako sazreva u apstraktnom slikarstvu. U estvovao je u izlo bama grupe Most i Secession. Veoma je zainteresovan za rusku tradiciju i istoriju. Slika elemente iz narodnog ivota, koriste i se istom bojom na tamnoj podlozi. Naglasak se stavlja na boju, osloba aju i se predmeta odgovaraju im kombinacijama boje, to je novina u evropskom slikarstvu, a inspirisano je fovizmom (Matis). Pokre e pobunu protiv minhenske secesije nakon izlaganja na Pariskom jesenjem salonu to dovodi do stvaranja Novog udru enja umetnika. 1910. nastaje njegovo prvo delo apstraktne umetnosti ² akvarel bez predmeta (koji????). Iste godine je objavio i knjigu ÅO duhovnom u umetnosti´ koje predstavlja osnove njegovog slikarstva. U ovom delu je izlo io principe unutra nje nu nosti svakog dela: 1. Svaki umetnik u delo unosi ne to svoje osobeno ² element li nosti 2. Svaki umetnik u delo unosi ne to od svoje epohe ² element stila 3. Svaki umetnik preko svog dela ostvaruje umetnost kao takvu jer je on sluga umetnosti ² element istog i ve itog umetni kog. On odbacuje predmet, kako bi Åzvuk slik´ izbio u prvi plan kroz boju koja je osnova njegovog slikarstva. On svoje kompozicije deli na melodijske (jednostavne) i simfonijske (slo ene) koje mogu biti impresije (utisak iz spoljne prirode), improvizacije (neposredni utisak iznutra, iz du e) i kompozicije (formiran utisak iznutra koji se obra ivao na neki na in i napredovao) Dela: Pejza sa kulom, Plavo brdo ² 1908

Jesen. iako je suprematizam i konstruktivizam uticao delimi no na njega. plava ² duhovna dubina. Boja je za njega sredstvo koje vr i direktan uticaj na du u kao to to radi zvuk u muzici. Svaka boja po njemu mo e da ima 4 zvuka: toplo. ve se njegovo postojanje izra ava na druga iji na in ² odnosno kroz boje koje su osnovno izra ajno sredstvo njegove umetnosti i inspirisana su tuma enjem boja u srednjovekovnoj ruskoj umetnosti ( uta ² zemlja. U ovom periodu se finalizuje formiranje apstraktne umetnosti. rukovodi svim poslovima iz likovnih umetnosti i ima svoju majstorsku radionicu. Njegovo delo nije pretprelo zna ajne promene tokom ovog perioda. a ne na predmetu. Dela iz ovog perioda odlikuje disciplina i geometrijski duh. dolazi do rascepa u NKV i kandinski zajedno sa Markom i Gabrijelom Minter istupa i osniva grupu Plavi jaha . Maljevi evih i Tatljinovih ideja i koji je odbijen. Zbog ukidanja predmeta kao motiva umetni kog dela. Kandinski razvoja sistem teorije boja. sa o ekivanjem da e dovesti do revolucije i u umetnosti. Dela: Kozaci. gde prihvata ideje Oktobarske revolucije. plava ² nebo). Sli no kao u muzici. tako boje dobijaju razli ita psiholo ka tuma enja: zelena ² duhovno ga enje. Zima Ruski period Nakon po etka Prvog svetskog rata. Naglsak je na utisku koji priroda ostavlja. pod uticajem fovizma i ekspresionizma. Kandinski tvrdi da boja i oblik mogu da izazovu emocije kao zvuk. Pored Kandinskog. hladno.Period Plavog jaha a 1911. Sam ka e da su za slikarsku kompoziciju neophodna 2 elementa: boja i forma (oblik). svetlo i tamno i 3 kretanja: od posmatra a. Dela: Bela linija . Predaje na Akademiji likovnoh umetnosti u Moskvi. ka njemu i kretanje u sebi. crno ² utanje bez nade i mogu nosti itd. Kandinski se vra a u Rusiju. u ovom periodu se javlja jo nekoliko pravaca u apstraktnoj umetnosti: Sintetizam Delonea ² nastao iz impresionizma Geometrijska apstrakcija Mondirijana i Kupke ² nastao iz kubizma Suprematizam Maljevi a ² nastao iz kubofuturizma Eliminacija predmeta iz umetni kog dela za Kandinskog ne zna i da taj predmet ne postoji u realnosti. Odr ava izlo bu u Moskvi i predstavlja program Instituta za umetni ku kulturu koji predstavlja sintezu njegovih. Prva izlo ba je odr ana 1911-12 u Minhenu i u estvovalo je mnogo umetnika. 1920.

kvadrat i krug. a ako je pasivan crven. a 1926. Odlazi u Desau. Poslednjih godina. Nekoliko krugova Pariski period U ovom periodu. Akcenat se sa boje prebacuje na formu. tj. Boja zavisi i od pozicioniranja i kretanja na kompoziciji. trougao energiju. Ljuljanje. mo e biti ut. gde poku ava da pove e objektivno i subjektivno. crveno za kvadrat i plavo za krug. U ovom periosu dolazi do zna ajnijih promena kada svodi oblike na osnovne geometrijske forme: trougao. I oblici su imali odre eno zna enje. Konkretna umetnost se odnosi na njegovo mi ljenje da pored prirodnog sveta postoji i poseban umetni ki svet koji je isto stvaran i podle e zakonima prirode (pretpostavljam geometrijskim i matemati kim). Pridru uje se grupi apstraktnih umetnika Abstraction Creation i dru i sa arpom. Dela: uta pratnja. U ovom periodu svoju umetnost naziva konkretnom umetno u. Na njega uti e orijentalna umetnost (putovanje na Bliski istok) i nadrealizam (Miro). a nagore radost.Period Bauhausa Na poziv Gropijusa odlazi u vajmar gde postaje profesor na Bauhausu. tako linija nadole ozna ava tugu. op te i li no u svojim delima. ve se samo sporadi no pojavljuje kao ista da bi doprinela dinami nosti dela. Kandinski je te io spajanju svih umetnosti. to obja njava u knjizi ÅTa ka i linija u povr ini´ 1926. Upotrebljava stati nu povr inu mirnih boja koju kombinuje sa dinami kom. Miroom i Pevsnerom. linije. dolazi do velike sinteze u njegovom slikarstvu. Boja nije vi e ista i jaka. a smatrao je da se to najbolje mo e odraditi u pozori tu. Dvosmislenost . pa tako ako je elemnt na slici aktivan. Tako e. tj. dok je horizontalna linija mir. Pozicioniranje oblika izaziva razli ite utiske kod posmatra a. Gornjom formom koja oslikava kretanje slobodnih oblika na stati koj povr ini. Zadr ava istu simboliku boja. Dela: Dopunjen kontrast. polukrug smirenost. pa se uto vezuje za trougao. ali je forma sada u sredi tu pa nje. Krug predstavlja savr enstvo celine. igra se razli itim geometrijskim oblicima na ivo obojenoj podlozi. dolazi do vezivanja boje i oblika. a metod slikanja konstruisanjem.