Проф. Др Ј о в а н М.

Ф у н д у л и с
ЛИТУРГИЧКЕ

НЕДОУМИЦЕ

Епархија Ж и ч к а
Краљево

2007.

Јован Μ. Фундулис
ЛИТУРГИЧКЕ НЕДОУМИЦЕ

По благослову
Његовог Преосвештенства
Епископа ж и ч к о г Г. Хризостома
Издаје
Е п а р х и ј с к и управни одбор
Епархије жичке, Краљево
Библиотека
Свети Сава
Књига 6

Проф. Др Јован М. Фундулис

ЛИТУРГИЧКЕ
НЕДОУМИЦЕ
Превод:
Мр Гајо Г. Гајић, свештеник
Маја Рашевић, филолог
Лектор:
Маја Рашевић
Другο

издαње

Рецензент
Др Ненад Милошевић, професор
У спомен
четрдесетогодишњег
преданог служења
пред престолом Божијим
Протојереја Гавре
и вечног покоја
блаженопочившег
слуге Божијег Ђура

Уредник
Епископ ж и ч к и Хрисостом
Штампа
ИНТЕРКЛИМА-ГРАФИКА
Врњачка Бања
Тираж
500

Краљево
2007.

С Α Д Ρ Ж Α Ј

ПРЕДГОВОР АУТОРА СРПСКОМ И З Д А Њ У

11

СВЕТА Л И Т У Р Г И Ј А - П Р И Ч Е Ш Ћ Е
1. П р о с к о м и д и ј а копљем и л и н о ж е м

15

2. Благослов сједињења на п р е д л о ж е њ у

17

3. Благосиљање престола

22

4.Пресвета Богородице, спаси нас»
5. Подела молитава и возгласа
п р и л и к о м саслуживања

29
35

6-8. Однос молитава и њ и х о в и х возгласа;
З а ш т о «Оче наш» говори народ а возглас «Јер је Твоје
Царство», свештеник?
Возгласи Л и т у р г и ј а Светог Златоуста
и Светог Василија Великог
39
9-10. «Господу се помолимо» пре возгласа Трисвете
молитве «И у векове векова» део возгласа Трисвете
молитве к о ј и говори ђакон
47

«Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки,
а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично,
а онда ћу познати као што бих познат» (1Кор. 12,12).

11. Кађење за време Апостола, пре Јеванђеља,
А л и л у ј а р и ј и к а ђ е њ е за време њега

51

12. Када ч и т а њ е из Светог Ј е в а н ђ е љ а
ч и т а свештеник, к а д а ђакон

56

13. Понављање истих одломака

60

14. Проповед после Ј е в а н ђ е љ а ,
а не за време причастног

67

15.Смисао израза «Немој... отклонити благодат» ........ 70
16-17. Где треба п р е к и н у т и појање херувике
зарад великог входа
73

З н а ч е њ е прозбе: «За принешене и освећене Часне Дарове.» п р и л к о м 21. Да ли је «несавршена» Света Литургија ако нико од верника не приступи Светом П р и ч е ш ћ у 179 50. читање молитава за Свето Причешће за време причастна 172 49. О п р о ш т а ј н а молитва онима к о ј и намеравају да се причесте 34. итд..» 99 25. или «БлаГословен БОГ.. Узношење дискоса и л и само Агнеца 105 27. Кад бива у з д и з а њ е (тј. Пост пре пре Пређеосвећене Литургије 133 33. «Вечере Твоје тајне. Пост Светог Причешћа. В а с к р ш њ и к а р а к т е р Светог Причешћа 124 30. Н а ч и н произношења молитве Господње 97 24. Давање П р и ч е ш ћ а неисповеђенима 145 40. Венчање на Пређеосвећењој 200 ЦРКВЕНЕ С Л У Ж Б Е 55. Узношење честице за Богородицу (тј. Шта је причастан? 149 18. Да ли се прозбе «Анђела мира». Василија Великог 127 31. Опасивање ораром за време Светог П р и ч е ш ћ а . Кад се чита молитва после Светог Причешћа? 159 44. благосиљање нафоре) 89 42.»? 190 53. Да ли се врше древне Л и т у р г и ј е и када? Јерусалимска Литургија Светог Јакова брата Господњег Климентова Литургија (Апостолских Установа) Александријска Литургија Светог Марка Литургија Апостола Петра Александријска Литургија Светог Василија Александријска Литургија Светог Григорија 181 ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА Л И Т У Р Г И Ј А 51.. отпуст захвалних молитава након Причешћа... благосиљање нафоре) 84 причешћа верника 149 20.39.. Господе.. Освећење честица и причешће њ и м а 120 29. Пост пре Светог Причешћа 131 32. у Л и т у р г и ј и Св. «Претворивши их». Благосиљање на «Спаси Боже народ твој» 156 43. 93 23. Господу се помолимо» 90 22. Давање П р и ч е ш ћ а онима к о ј и су смртно сагрешили 136 140 140 144 145 145 45. Давање П р и ч е ш ћ а у било ком часу 37. говоре два пута? 79 19. Давање П р и ч е ш ћ а свима неконтролисано 38. Отпуст молитава за Причешће. Р а з л и к е грчког и словенског литургијског поретка 211 . П р и ч е ш ћ и в а њ е честицама 105 28. П р и ч е ш ћ е свештеника: навучене и л и отворене завесе 36. Када свештеник благосиља крстом? 163 41.. Ш т а значи «Светлост Христоба»? 194 54. Да ли се честице светитеља п р е т в а р а ј у у Тело Христово? Причешће честицама 114 28а.. «Благословен БОГ наш» пре «СваГда» 164 46-48. Када се навлачи завеса Ч а с н и х Двери? 35. Честице: историјат и значење 105 26. Возглас молитве «Чуј.... Почетак Пређеосвећене Литургије са «Благословено Царство»... Ο боји одежди 187 52.

. Службе дана и ноћи уопштено 218 57. на Јелеосвећењу 273 71. Изостављање молитава и др. П р о к и м е н и пре вечерњих ч т е н и ј а ο Б о ж и ћ у и Богојављењу 287 58. Кађење за време «Часнију. Манастирско богослужење као узор парохијског 221 73-75. Посебан сто за вршење венчања 270 69....» или на «Хвалите» 247 64. И с п р а в к а конд а к а п р е т п р а з н и ш т в а Ваведења. «Благословено Царство». Азматско или парохијско вечерња 228 76. Да ли је «Алилуја» радосна или покајна песма? 238 63. З н а ч е њ е израза «данас» (днес.. В р ш е њ е јелеосвећења од стране једног свештеника 277 72. К р ш т е њ е у р а н и ј е освеђеној води 66. 295 «Богородице Дјево.... Давање хлеба новобрачнима 272 70.. 0 отпуститељним тропарима уопштено 236 62. И с п р а в к а к о н д а к а претпразника Рождества Христовог 252 К Р Ш Т Е Њ Е И ОСТАЛИ ЧИНОВИ 65. Великосуботња молитва «Нико.»? 230 60. Вршење великог водоосвећења два пута? 293 59.. «Подигните врата» 298 ДОДАТАК: списак места на којима се изабрана питања налазе у оригиналу 303 БЕЛЕШКА Ο ПИСЦУ 305 . ниједостојан». ако јелеосвећење врши један свештеник 277 78. Венци (круне) на Светом Престолу.Л И Т У Р Г И Ј С К А ГОДИНА 56. Ш т а је «прокимен»? 232 6 1 . Опход п р и л и к о м к р ш т е њ а : три пута и л и једном? 259 67.. З а ш т о се на петохлебници пева 77. Причешћивање новопросвећених 263 259 68. σήμερον) у л и т у р г и ј с к и м текстовима (литургијско време).

чија су вера и трпљење у наше време искушавани те се показаше чистијим и скупоценијим од «злата пропадљивога. 17). Закључујући ову кратку уводну реч понављам отприлике исто што сам написао и у уводној речи грчког издања: Ако моји оци и браћа посегну за овим . јер ћу тако бар и у најмањој могућој мери моћи да будем од користи својој браћи исте вере. 1.ПРЕДГОВОР АУТОРА СРПСКОМ ИЗДАЊУ Са искреном радошћу и ганутошћу поздрављам превод и издање «Одговора на литургичке недоумице» на свештеном језику братског српског народа. на хвалу и част и славу када се јави Исус Христос» (1 . 1. али и најмањим могућим узвраћањем дуга за велику част коју ми је скоро учинио Богословски Факултет у Београду наименовавши ме својим почасним доктором. православној браћи. Захваљујем се издавачу Епископу Ж и ч к о м Господину Хризостому. и учешћем у заједничкој евхаристији исто-телесној и исто-крвној. који имају слична питања као и к л и р и ц и и лаици који су у рубрикама «Парох-а». Радујем се због тога. «учесником и сарадником». и сматрам то великом чашћу и благословом дарадовца Бога. но огњем испитиванога. часописа Грчке Цркве. са смерношћу поставили и уз благослов и трпљење Б о ж и ј е повремено добили одговоре по мојој снази и могућности. те њ и м а и читаоцима од срца желим сваку благодат и благослов.Пт...7). и сваки дар добри и сваки поклон савршени од Оца Светлости (Јак.. преводиоцима и свима који су учествовали у употпуњењу и издавању овог издања. Ово такође сматрам дужним одавањем почасти у православној вери истомисленој.

Ο Васкрсу 2005. α човек је сваки лажа» (Рим. Фундулис ПРОСКОМИДИЈА СВЕТА ЛИТУРГИЈА ПРИЧЕШЋЕ . Све написано је написано са великим трудом и уз истраживање извора. Ако пак наиђу на нешто што није исправно. корисно и вредно. 4). ниједно људско дела није савршено. са великом љубављу ка лепом литургијском поретку и са страхом Б о ж и ј и м . и сагласно исправном предању и поретку Цркве. нека буду благи и снисходљиви. Јован М. помилуј» за писца и преводиоце. Нека је том Богу истине слава у векове. нека то и задрже. «Него. 3.одговорима и потраже и нађу нешто што је. «нека због тога прославе Бога и к а ж у једно «Господе. нека је БОГ истинит. Међутим. због знања и уредног вршења светог богослужења.

19. као и Филотејеве «Уредбе ο Светој Литургији». постепено је. и само њега. његово крстообразно расецање. Када су касније уведене честице за Богородицу. него је и генетски утицао на стварање и развој литургијских радњи. Са њим није пробадана само десна страна Агнеца. Св.34). Од дванаестог века и надаље рукописне уредбе типика. Од Светих отаца. неопходна исецања су опет вршена копљем. већ Теодор Студит говори ο «свештеном копљу» (Κατά εικονομάχων. него га просто стављајући у већ постоје резове и говорећи различите свештенеречи? Одговор на претходно питање* нам је дао прилику да спорадично проговоримо ο символичком тумачењу свештених праобраза са Свете Литургије и да увидимо да символизам није само тумачио постојеће форме. значи да њиме сечемо Агнец. честице итд. . Да ли је исправно да проскомидију вршимо ножем. Док је данас неопходна припрема Дарова првобитно вршена нашим обичним ножем. Од тумача Свете Литургије. средство којим је хлеб сечен.1. не секући одвећ с њиме. у спомен пробадања ребра Господњег копљем. тако да се током вршења проскомидије није употребљавало друго оруђе. чинове. 1). Герман Цариградски и Теодор Андидон говоре да је * Ради се ο неком од питања које писац разматра по реду који стоји у његовој књизи а кога се ми не придржавамо. изричито говоре ο овој употреби копља. као и претходно крстообразно осењивање просфоре. живе и упокојене. да би символисало оно копље којим је на Крсту прободено ребро Господње (Јн. задобило назив и облик копља. α да потом само формално користимо копље. него је њиме вршено исецање и вађење Агнеца из просфоре. Управо ово примећујемо и кад је у питању припрема хлеба предложења.

тако су се из прободеног ребра излили крв и вода.....» изговара горе наведену реченицу. прободено Пречисто ребро. при светом страдању на Крсту. Θεοδώρου Ανδίδων. Агнецу . гл. док ће у школама учити да су наши оци истрајавали у томе да проскомидију врше овим чудним оруђем (тј.. 2. гл. искључујући употребу било ког другог оруђа за сечење при вршењу проскомидије. а у виду копља је направљено како би на оно копље подсећало. Тако је копље постало «сенка копља». употреба копља ће постати чисто формална. него и не указује на њену правилност. Слично пише и Симеон Солунски (Διάλογος. него и практично назначење у Светом богослужењу.. у пракси приповедајући. 84-85). јер су били велики теоретичари и символисти. која су правили искусни мајстори. Ако ствари наставе да иду у правцу којим су кренуле. али и у потпуности непрактични и неприземни људи. изражавајући раном на хлебу ону рану на ребру. 8. урезујући крст на њему. Да ли свештеник приликом молитве Предложења. у наЈновиЈе време. 8-9).. 6. копљем). 94). 2-3). 9). када говори «Благослови ово Предложење.. а оно што се тада врши практично представља проповед страдања и смрти Његове. Није преувеличавање рећи да Црква данас нема у својим рукама надзор над израдом свештених сасуда..» руком благосиља часне Дарове или не? Било би лако да пред тако једногласним и непрекинутим Предањем затворимо дискусију.п.п. које се копљем назива» и њиме прави рез «да не бисмо заборављали оно. 2. Софроније Јерусалимски говори ο хлебу који «ђакон или свештеник расецају. нити га чак д р ж а т и стабилно у руци. ово копље «уместо онога копља којим је копљарник на Крсту пробоо Христа.. колико можемо да знамо. Индустрија Данас је. без икакве практичне вредности. Зна се да је с таквим копљем често пута немогуће сећи хљеб. који и познају Предање и не доводе га у сумњу. Наравно. тако му је прободено ребро... потом исеца хлеб. као што то уредбе типика налажу. била су стварна «гвожђета». много пута. Никола Кавасила још детаљније објашњава оно што се збива на предложењу и значај употребе копља: «Страдање Христово и смрт исписује на њему (тј. као на таблици и све што по потреби чини (свештеник) нужно је подређено том значењу. боже наш. како би била погодна за исецање Агнеца и честица.. Исти говори и ο вађењу честица копљем (Διάλογος. гвожђем оним. Εκκλησιαστική ιστορία και μυστική θεωρία... тако је умро... 6.. а онда пробада хлеб с десне стране.. него уверавајући нас да су тако примили и да то тако . за која су се свештеници старали да их оштре.» (Ερμηνεία της Θείας Λειτουργίας. као што је описана у питању.. чита и речи јеванђелске приче: један од војника. Тако. «Боже. Тако је Господ дошао на страдање. у пракси сусрећу са проблемом који их приморава да изналазе начине ο којима пише аутор питања. пре уопштено преовладало да свештеник не благосиља часне Дарове када у молитви Предложења. а у будућем нараштају млади свештеници ће се дефинитивно вратити употреби ножа.. иако још није његово време (тј.. због тога свештеник и назива копљем гвожђе којим пробада. Јв претворила свето копље у један скоро чисто украсни «детаљ» свештених сасуда. Стари свештеници су следили различита предања... 5. често и са дрвеном дршком и завидном површином сечива. И забовши. истинске жртве)» (Γερμανού. одакле одмах изиђе крв и вода» (Λόγος περιέχων τήν Εκκλησιαστικήν άπασαν ιστορίαν. не из незнања или по навици.црквених ствари. Προθεωρία κεφαλαιώδης. гвожђе копља. да нам није познато да се наши свештеници... који су познавали не само његово символичко..). Стара копља.

канону Светог Никифора патријарха Цариградског (806-815). Светог Василија и Пређеосвећене Литургије). у сваком случају ти такозвани Канони Светог Никифора представљају неко Цариградско предање које покушавају да канонски установе и. бар по питању ο којем је реч. изгледа да се ради ο некој старој различитости. овде се не мисли на ту молитву.. него на «Молитву Предложења». који си послао Небески Хлеб. а који су повезани са мноштвом проблема. Он се у забелешци која се односи на тај канон бави проблемом ђаконика и . Ти сам јеси пуноћа времена.треба да буде. који нису потврђени од стране неког Васељенског Сабора.. Ради се ο једном низу од 36 или 37 канона. Неки су благосиљали. Боже наш. Међутим. Тачније.». онда се то благосиљање односи на благосиљање сједињења («Благословено сједињење Светиња Твојих») након уливања вина и воде у њега. канон Светог Никифора по оригиналном тексту јесте следећи: «Да у молитви Предложења над светим Путиром није потребно чинити знак крста. У његовом тексту има нејасноћа које се могу објаснити на два начина.» или «Испуни се и изврши. него су и сам њихов наслов («Του εν αγίοις Νικηφόρου.. Али. «Боже. неки не. 12.. Међутим.» У свом преводу на новогрчки у «Πηδάλιον»-γ је овај канон отприлике исти. они имају утицаја и на касније тумаче. постоје и новија штампана издања оригиналног текста и превода. која је по најдревнијој пракси понекад насловљена са «Молитва (Предложења) коју свештеник чита на проскомидији пошто на дискос стави Хлеб». преведене «на прост језик». Време и начин благосиљања нису одређени ни код «Мир свима» или у другим благословима које свештеник без сумње даје руком. И у случају ο којем говоримо се јасно ради ο молитви благосиљања Дарова Предложења. како се појавило питање да ли у том тренутку треба благосиљати Дарове и како је дато ово зачуђујуће решење да се изговарају речи благослова. онда би «у молитви проскомидије (тј. Дакле. Ако се благосиља (чини знак крста) свети Путир. или «Господе Боже наш. εκ των εκκλησιαστικών αυτού Συντάξεων και των συν αυτώ αγίων πατέρων.») и текст проблематични. Тако је ту реченицу разумео и Свети Никодим. али то уопште не значи ништа. требало би да се забрана благосиљања односи на молитву Предложења.. Бар по ономе што извори показују.».. И поред нејасноћа које смо већ навели. која је заједничка у обе византијске Литургије. Уредбе типика у текстовима Литургије или у «Поретку» патријарха Филотеја не говоре ο благосиљању. који у забелешци ο канону ο којем се расправља упућује на свој коментар на 21.... дакле последња молитва Литургије («Христе Боже наш. непобитно је да су и ове и њ и м а сличне реченице биле праћене крстообразним покретом руке свештеника. Али. а посебно на реченицу која је у питању забележена. Прво сведочанство у вези са овим налазимо у 12... По аналогији са другим паралелним случајевима треба сматрати да је само по себи разумљиво да је речи благосиљања првобитно пратило и крстообразно благосиљање од стране свештеника. често ни код самог призива Светога Духа. Свети Никодим их у «Πηδάλιον»у објављује онакве какве их је нашао «у рукописним књигама поштованих Светогорских манастира». приношења)» требало да се врши освећење у уопштенијем смислу. ти си нас увео. «Молитва Предложења» или «Молитва проскомидије» јесте молитва која се обично назива «Молитва при употребљавању Светиња која се изговара у проскомидији». као истозначно са службом Приношења уопште. канон Лаодикијског Сабора. најважније. а да се не даје благослов руком? Покушаћемо да уз податке које смо сакупили нађемо неко решење за ово доста сложено питање.» Светих Литургија Светог Златоуста. Α сада. Не само да је неизвесно време њиховог састављања и име састављача.. што је више невероватно но вероватно. Али.

све док освећењем. објашњавајући оно што се приликом светог Предложења врши говори и ο нашој теми. на који нас. спречава благосиљање. 17. један благослов не искључује други блатослов. Евхаристијски Дарови су већ од чина Предложења принесени Богу од стране Цркве и они су благословени.. На том мвсту карактеристично говори: «И даје отпуст». Уосталом. Било к а к о било. «божански». сви који говоре ο питању благосиљања Дарова за време Предложења или ο не-благосиљању се просто позивају на Никифорово сведочанство. И објашњава: «Благословом их посвећује Богу». која је по први пут издата у Венецији 1833. Прво говори ο благосиљању Путира: «И крстообразно благосиља то сједињење вина и воде говорећи: "Благословено сједињење Светиња"». Данилов спис м о ж е да нас усмери ка неком одговору на питање из ког разлога се канон који носи име Светог Никифора. п о к р и в а њ у Дарова. као што смо видели. други (и на Хлеб) и на Путир. руком благосиља часне Дарове који су на Предложењу. не објашњавају разлог из којег се Дарови не благосиљају. Потом говори ο честицама. као ни он. Други благослов је сходно овоме вишак («да благосиља више»). Данило је то негде нашао или је пак у питању његова претпоставка. Било би ван сваког смисла да посвуда покушавамо да уочимо могућности мешања смисла ствари и погрешног разумевања. на неки начин за оба вида Дарова заједничким благосиљањем Чаше посвећују Дарови. а да при том. Ч а к и неку врсту пред-призива. Једну слабу потпору тог канона налазимо у изразу «над светим Путиром». канону Николе Исповедника» (очигледно мисли на Никифора). Све ово се благосил>а речима молитве и знаком крста начињеног руком свештеника. У недостатку других познатих података. У свим литургијским обрасцима. године и пети пут у Атини 1898. живих и неживих ствари. и знамења крста-благоси- . путем благодати и дејства Светога Духа. кађењу и молитви Предложења. када говори молитву Предложења. као нека врста узимања благослова пре призива Светога Духа за време најзначајнијег момента молитве Приношења. нити први благослов може да се сматра као благослов који се односи на оба вида Дарова. «часни». Благосиљање може да се сматра неким уклапањем двају благослова које се подразумева. али и неисправно. стр. јелеја. «свети». зашто не бисмо сматрали да се погрешно може разумети и благосиљање Путира након сједињења вина и воде на Предложењу? У нашем литургијском предању имамо разне врсте благосиљања: благосиљање Хлеба. У Никодимовом тексту није јасно да ли нас на Натанаила упућује због питања благосиљања или због места ђаконика-Предложења. Једна скорија. «обрасци» Тела и Крви Христове. То је можда и вероватније. који забрањује да се код молитве у проскомидији над Путиром чини знак крста. и речи призива. као што је вероватније. И објашњава: «По 12.Предложења и наводи «12. то јесте да свештеник. То тако једноставно постављају Јован Китрус и «Κυπριακά νόμιμα». што је веома јасно. Једно друго тумачење би могло бити нека врста безвредног страха од погрешног разумевања благосиљања за време молитве Предложења као освећујућег благослова. а особито у Светој Литургији. 11)». Први благослов се односи на Путир (само). канон Светог Никифора. Нисмо могли да имамо увида у Натанаилово тумачење. Погледај и Јована Натанаила Иконому у његовом тумачењу Свете Литургије (гл. и сам упућује. Међутим. прилично вредна књига вероучитеља Д а н и л а Георгопулоса из З и г о в и с т и ј а у А р к а д и ј и са насловом «Ιερά ανθολόγια ». воде. Сматрано је да се првим. који тај призив прати. имамо посведочена благосиљања Дарова пре коначног призива Светога Духа и благосиљања због претварања евхаристијских приноса у Тело и Крв Христову.

Н а ј л а к ш и пример је м а л и Вход. к о ј а је обично стих из Псалама.. владико».. «Благословен који долази.«Пошто разапет би...љ а њ а н а ч и њ е н и м од стране с в е ш т е н и к а не буду претворени у Тело и Крв Христову.. као и сви благослови к о ј и се у православној литургијској пракси и предању дају уз к р а ј њ е смирење од стране свештеника («Нека се Бог смилује на нас... Свештен и ч к и израз..».. «Благослов Господњи...». Пример на к о ј и се ово п и т а њ е односи Јесте Један к а р а к т е р и с т и ч а н пример лит у р г и ј с к е енигме те врсте.».». стих из псалма пак говори ο ономе што се врши или ο његовом смислу.. Због тога им се и пре освећ е њ а у к а з у ј е част.» .. Ради се ο Одговору на 5. владико» .. а које је резултирало исчезнућем њихове почетне практичне намене. питање постављено Јоасафу Ефеском (1437). Нисмо видели ни супротан став. Христе. и л и касније у л а з а к к л и р а у олтар . То повезивање је често доста успешно. Прво. Христе. а Велика Ц р к в а Христова то сваки дан чини. Мало је невероватно да долази до увођења нечега новог.. а са друге са неком кратк о м свештеном реченицом. каде се. «Благослови. Ако то у данашњој пракси није очигледно. «обрасцима» Тела и Крви Христове.. увек на посредан и ненаметљив начин. к о ј и обавља дужности онога који предводи службу. за време Предложења. И само постојање овог к а н о н а показује да је свештен и к за време молитве Предложења благосиљао руком или да су од тада бар упоредо постојале обе праксе те састављ а ч канона једној од њ и х даје предност. Оставили смо га за крај. «Прекриј. П и т а ј у га: «Да ли свеш т е н и к треба да благосиља П р е д л о ж е њ е док говори молитву "Боже.. «Жртвуј. Каснија литургијска пракса не одбацује те практично «мртве». владико» . Позив ђакона обично подсећа и на радњу коју ће свештеник обавити. свака л и т у р г и ј с к а радња је са једне стране повезана са н е к и м позивом ђакона.«Врлина твоја. Било која радња има неку п р а к т и ч н у полазну т а ч к у к о ј а оправдава њено постојање. «Покриј. Шта подразумевамо када на Светој Литургији након Трисвете песме Говоримо: «Заповеди. Р е ч и благослова се и овако и онако изговарају. Б о ж е н а ш к о ј и си послао Небески Хлеб"?» И он одговара: «Китрус и то забрањује. Горњи престо». елементе. док је изгубио почетну п р а к т и ч н у намену . «Венчава се. ч а к и на стих к о ј и ће рећи. Друго.». нпр. «Крштава се. то је због неког оштећења до којег је у току вишевековне историје литургијских образаца дошло.. «Разапни. 3. у почетку к л и р а и народа у храм. Као пример можемо навести све што се говори при облачењу с в е ш т е н и ч к и х одежди. те стога и ти чини исто». Пре но што отпочнемо са п р е т р а ж и в а њ е м историје овог литургијског обрасца треба да говоримо ο одређеним о п ш т и м претпоставкама које су неопходне за разумевање појединачних делова. на проскомидији «Узми. јер и он постоји. владико» . владико. к о ј и се. у светом богослужењу нема бесциљних речи и покрета. Т а к о то да ли се они благосиљају за време «благослови ово Предложење» прераста у један готово безначајан дет а љ и у сваком случају одаје утисак неке недоследности. итд. да их тако окарактеришемо.«Закрили нас окриљем.улазак.».».»..«Жртвује се Ј а г њ е Божије. »? Н е к и делови светог богослужења су истинске енигме ч и ј е разрешење није могуће н и к а к о другачије до проучавањем њихове историје и развоја. као што смо рекли.. нека дође на вас. владико.одржао у познатом виду л и т и ј с к е поворке која више не служи никаквој практичној намени. понекад и в и ш е спољашње и површно.. владико» .. к а о на неки начин поштоване остатке древне праксе. . покри небеса. «Благословен си на престолу славе..»..«Јер се узима са земље. » и слично). него их одржава заоденуте неком сврсисходношћу. п о к л а њ а м о им се к а о светим и.

». него ту налазимо молитву ο којој ћемо н а н и ж е говорити. Атинског кодекса види. по начину који је преовладао.. постоје и сведочанства ο другим. Засигурно се ради ο благосиљању престола-места. Ти који седиш на Херувимима... Ђакон наставља: «Благослови. 9 итд. Горњи престо»..» или «Благословено.». стихом исте песме. Горњи престо». «Поредак Свете Литургије» 662. сличним верзијама: «Благословен си Ти који седиш на престолу славе Царства Твога свагда. као и једноставнији начини: «Благословен си Ти који седиш на престолу славе у векове» или «Благословен си Ти који седиш на престолу славе»... Први благослов се у старијем облику («Благословен. песма . а свештеник одлазећи говори: "Благословен Који долази. владико» које се уклапа са свештениковим одговором: «Благословен Бог.У случају ο којем се овде ради по данашњем поретку имамо један доста неодређен позив ђакона.. као што се из наведеног «Поретка» 662.". Барбериновом кодексу из 8.. на овом месту немамо два благослова.». ради се ο нечему сличном благосиљању улаза у храм или Жртвеника за време малог Входа. века (662. препрослављени и преславни.... Ти који седиш») бива очигледно. Α свештеник одговара славословећи Бога Оца или Христа који седи на престолу славе. За сада нас занима само њен наслов: «Молитва Горњег престола Жртвеника». гл. стиху молитве Тројице Младића (7. владико»). повезује са 31. Сви се темеље на 32. Благослов престола се такође јавља у верзијама. свагда. Којег и благосиља (упореди Мат. Атинског кодекса. 3) који ее. прати стварно благосиљање престола: «И ђакон показује ораром на њега (Горњи престо) говорећи: "Благослови. ....». владико. Увод у други благослов је ђаконово «Благослови. владико» «свештеник одлази на Горњи престо».») сусреће већ у рукописима из 10.. који од свештеника тражи дозволу за одређену литургијску радњу («Заповеди. које у данашњој пракси није сачувано. Можда су његов остатак «три поклона» које служитељи чине за време троструког произношења Трисвете песме. Њ е м у претходи целивање Жртвеника...»... као што и из ђаконовог позива («Горњи престо») и из свештеничког стиха («престолу славе.»). Од ових претпоставки које нам пружа данашња пракса идемо ка предању рукописа да бисмо видели које оно додатне податке може да нам пружи. које се по неким рукописима изговара уместо «Благословен Који долази. Свештеник прелази ка Предложењу говорећи стих «Благословен Који долази. «Благословен си Ти који седиш на престолу славе Царства Твога свагда.» Дакле..». века и у «Поретку Свете Литургије» из 12.... «Поредак» патријарха Филотеја (6277-770 кодекс манастира Пантелејмона из 14. Сведочанства су доста нејасна што се тиче првог позива ђакона и свештениковог одговора («Заповеди.-13.. или «након тога обојица заједно (свештеник и ђакон) одлазе на свети престо» или «и одлазе на престо.» (117. «Благословен Који долази.».» или «Благословено Царство. 11.. владико. овај престо» или «Свети престо» или «поштовани и Свети престо»). 336. У најстаријем сачуваном византијском Молитвослову. 26).. века.Данило. владико» сусрећемо и у другом облику: «Благослови.. које се у предању рукописа такође сусреће у различитим верзијама («Благослови... Речи «Који долази» су свакако додирна тачка тог стиха са оним што се врши: свештеник долази и долазећи се на неки начин сећа Христа «Који долази». Α реченицу «Благословен си на престолу славе. Осим обрасца који је преовладао: «Благословен си на престолу славе Царства твога.». владико. Сада стижемо до рукописних уредаба типика и «Поретка Свете Литургије». Атински кодекс). који појашњавају смисао и намену ових двају благослова.. века) и многи новији кодекси бележе да након ђаконовог «Заповеди. Ђаконово «Заповеди.).

ο којој смо навише говорили: «Владико Господе Боже сила. До преласка служитеља долази у циљу њиховог прелажења на Горњи престо .Ј о ш више се разликује поредак типика 754. а архијереји и јереји су са обе стране њега». Атинског кодекса из 17. који се налазио у дубини олтарске апсиде. окренувши се и идући ка светом Предложењу. И одлазе до светог Предложења..57). па чак и у неким каснијим рукописима. будући да је недуго након тога. говори молитва «престола Жртвеника» из Барбериновог кодекса 336. предводи свештеник. са којим. Путем целог овог сложеног процеса смо стигли и до решења. Ч а к је и служење Свете Литургије без ђакона био разлог да се избегава да свештеник седа. и 860. Сада. Против Јудеја 3.. који је праћен крсним покретом руке. Словенски Молитвослови. то јесте Предложења». 115) у потпуности изокренута: «"Заповеди. када се ради ο служењу свештеника. ο којем смо раније говорили. «Мир свима». «Апостолске уредбе» (2. Подизање иконостаса је умањило значај свештеног сапрестола. у сапрестолу. Свештеници. или по каснијој пракси за време Апостола. «Благословен Који долази. Други рукописи и штампана издања свештенику остављају слободу да изабере између Горњег престола и Предложења («и одлазе до Горњег престола или до Предложења»). Одатле почиње један низ погрешних тумачења. и који се повезује са благосиљањем средишњег епископског («Горњег» или «Светог») престола. Свештеник. као и приношење тамјана након уласка.» Заиста се у многим древ- ним рукописима овде сусреће «Мир свима». заједно са «Премудрост. Из Горњег престола је даван први благослов-поздрав народу.6).сапресто. било заједно са арихијерејем. а ђакон га следи. Ова радња је у «Служебнику» (Атина 1948. Атински кодекс). било да служе сами.. као што је Свети Златоуст («Отац ушавши не узлази на тај престо пре но што се помоли за мир свих». у својим посебним сапрестолима. за време алилуарија. требао да кади и да прочита Јеванђеље. Α управо ο том благослову. пазимо» које претходи прокимену Апостола. Целивање свете Трпезе. су управо поздрављање Ж р т в е н и к а од стране служитеља који му се тада по први пут приближава. као и тиме да су литургијски обрасци који су тај улазак пратили изгубили свој почетни значај. Четврти чак тумаче да је Горњи престо Предложење! («Потом долази до Горњег престола. спаси народ свој и умири га силом Светога Духа Твога знаком часног крста јединородног Сина Твог. која видимо у данашњој пракси. на који само епископ помесне цркве узлази и седа. у штампаним литургијским књигама. литургијско образложење патријарха Германа («Да архијереј узиђе на Горњи престо и закрсти народ.») и др. додају да «свештеник не може да стоји или седи на Горњем престолу. стр. Владико". Трећи у потпуности избацују престо («одлазе до светог Предложења»). 751. Тако неки рукописи и штампана издања задржавају стару уредбу «одлазе (или одлази) на Горњи престо». него је дужан да стоји и седи са стране.. иза свете Трпезе. дакле пред уласком служитеља у Ж р т в е н и к и њиховог узлажења на Горњи престо. служитељ седео за време читања из Светог Писма и проповеди. Налазимо се пред једним остатком најстарије праксе.. Тамо би. седе са стране. ο којем нам говоре древни извори. ка југу». шта се догодило те је заборављена литургијска намена и измењен карактер тих прелажења и благослова? Засигурно је да су томе допринели многи разлози: Проширивање почетка Литургије додавањем антифона резултирало је слабљењем старог уласка у олтар. Умањење размера храма и светог олтара није остављало простора за престо и спречавало је свештенике да седе на свом првобитном месту иза свете Трпезе.» говори патријарх «када крене да узлази на престо. века. Ради се ο патријаршијској Литургији. .

"». особито за време служења Акатиста у току Велике Четрдестнице. као што следи. како и данас обично употребљавамо ту реч. спаси нас» јектенији. ђакон показујући десном руком на свету Трпезу говори: „Благослови. него и уместо стиха (из Библије) пре тропара Богородичиних канона. Последњу. моли се за нас». Али. Владико. појци додају и поју: «Пресвета Богородице. У току велике јекШеније и малих пратећих јектенија.. који својим молитвама или поучавањем доприносе спасењу чо- . Први се односи на исправност додавања «Пресвета Богородице. 5. моли се за нас» ? Ово питање има два огранка. а некада и у преносима радио-станица. епископски трон који се налази у дубини апсиде.сматрају догматски нетачним и стога и нечим што треба избацити. као и у осталим случајевима. То Он сам изричито говори устима пророка Исаије: „Нема праведног и спаситеља до мене" (45. Апостолима или верницима. који..» Да ли је то исправно? Можда је то и догматски неумесно. Горњи престо". него у посебном смислу вечног спасења човекове душе. тако захтева литургијски поредак и благолепије. или још прецизније ο Исусу Христу. Тако је раније било. тако је у словенским црквама и данас. стр. поје не само у јектенијама. када свештеник или ђакон говоре: «Пресвету.22). у самом Светом Писму се глагол „спасити" и реч „спасење" упоредо и у истом смислу. треба говорити «Пресвета Богородице." Потом. света Трпеза. Олтари наших храмова су довољно пространи да у простору апсида или имају. Међутим. нити чак до Предложења. него и када се ради ο људима. Многи богословствујући појци и свештеници то «Пресвета Богородице. дакле не у смислу спасења од неке опасности и л и нужде. 4. пречисту.. дакле свету Трпезу! Мишљења сам да ово враћање уназад у литургијско предање Цркве не користи само томе да расветли одређене мрачне делове нашег богослужења и задовољи нашу радозналост ο томе шта то значи или шта је то све некада значило. задржао се свети ход ка њему. пошто обојица дођу испред свете Трпезе. пошто благослове «Горњи престо».. Овде престо више није Предложење. или могу да сместе «Горњи престо» или «сапрестоле» за служитеље.говори: „Благословен Који долази. а други на догматску тачност тог произношења. једини спаситељ човеков.. године.које се. 1. Аргумент за то је познат: човеку спасење долази само од Бога и ни од кога другога. или да бар уклони одређена неразумевања или аномалије у поретку Литургије. У овом случају није тешко да се поновно успостави правилан поредак. Оно може да допринесе томе да ти литургијски обрасци поново задобију свој првобитни и тачан садржај и да испуне своју првобитну и истинску намену. као што у овом случају назначује и предање Цркве.. надајмо се. Неки га исправљају у «Пресвета Богородице. постаје престо. као у осталим старијим погрешним тумачењима. етапу ове перипетије налазимо у штампаном издању Служебника из 1977. Почећемо од другог дела. него се свештеник «окреће» ка њему. не користе само када се ради ο Богу.. Свештеник благосиља говорећи: „Благословен си. У том виду се оно може чути у одређеним храмовима. Христос је Спаситељ. По речима Апостола Петра: «Јер нема другог Имена под небом данога људима којим бисмо се могли спасти» (ДАп. спаси нас» .». те стога и у овом случају. представља предуслов за одговор на први део питања. као што је познато. 12). Служитељи по «Заповеди. спаси нас. Свештеник благосиља «Горњи престо».. Али. као и у неколицини других случајева . коју свештеник први и једини пут у историји Литургије благосиља.» треба да се крећу у том правцу и да тамо остану и седе за време читања из Светог Писма и проповеди. 112: Служитељи више не прелазе ни до сапрестола.

11. 22).. 1963. не само да вернима чита свештена учења Светитеља. Опет се подразумева да спасење даје само Бог и да се верни спасавају само путем избавитељног дела Исуса Христа. и сами делају као «христоносни» и «богоносни» и спасавају у Христу. што је.. која се једина удостојила да буде М а ј к а Б о ж и ј а и да на тај јединствени начин непосредније учествује у спасавању света. 5. Θεσσαλονίκη 1957 и Мегаса Фарантуа. јер певајући то и појући уснама и срцем својим. својим молитвама допринесе да на крају стекнемо у Христу спасење и Бесмртним се ослободимо смрти. св. примером својим који се п р у ж а као пример за подражавање. Али. На основу ове уредбе је у Часослову у издању Αποστολική Διακονία (Атина. 4. Апостол Павле спасава оне који верују у његову проповед (Рим. сагласно и са Светим Писмом и са догматским учењем Цркве. него и непрестано призива у помоћ њихове молитве и прозбе. Љ у д и су оруђе Божије и сарадници Његови у делу спасен>а. Епифаније Теодоропулос у једном свом чланку под насловом «Треба ли избацити «Пресвета Богородице. која се увек живо и неуморно моли за све нас. а Христос је глава и «спаситељ тела» (Еф. вративши се уназад. и њихову веру и дела наводи као пример за подражавање. 44 (1973). и призивајући помоћ њену појемо «Пресвета Богородице.13(1958). која је записана у светим књигама.23). «Типик Велике Цркве Христове» (Г. Виолакис) у свом «Предговору». Тако верујућа жена или верујући м у ж спасавају своје неверујуће брачне другове (1. 16). биће потребно да се због поткрепљивања истих. Управо у том смислу се обраћамо њој. 1967) и испред тропара акатиста. ово се не односи ни на шта друго до на њене топле молитве. Исто в а ж и и за богородичине каноне ο Богородичиним празницима (8. Кор. градећи и усавршавајући један другог. 136-156. делима и својим животом у Христу изграђују Светитеље и чине их часним удовима тајинског тела Христовог. Верни пак као чланови Тела и причасници његових благодатних енергија. Тимотеј ће својим примером и учењем спасити и себе самог и «оне који га слушају» (1. По познатом отачком учењу. До потпуно истих закључака долази и о. спаси нас»?» који је објављен у часопису «Ενορία» («Парохија») бр. Наведени делови Светог Писма се не противе првим наводима. «онај који обрати грешника са пута заблуде његове ће спасити душу од смрти» (Јак. спаси нас». дакле ван тајинског Тела Христовог. користећи своју безграничну. онда тим више важи и за Пресвету Богородицу. и пре свега својим молитвама и „делатним" молбама Богу. Ако ово в а ж и за Светитеље. стр. спаси нас» уместо стиха библијских песама код богородичиних тропара у канонима. опет речју својом. «Θεολογία». стр. Тим. обратимо литургијским текстовима наше Цркве. него сви у Христу живе.. Сходно томе. и претходно упокојени и у Христу скончали верни нас и даље спасавају. 5. као и самим молебним канони- . ван те Цркве.» Као сличне упореди и посебне књиге професора Јована Калогироса. 7. од пречисте Дјеве не тражимо да нас спасе својом силом и влашћу и природним правом. мајчинску смелост пред Богом Логосом. септембар) и за Октоих. којем је од свог тела и посудила.века. којима она може допринети добром напретку опет нашег у Христу спасења.20) и верни ће спасити остале људе «отимајући из огња» (Јуда 22-23). Они својим речима. као што неки погрешно подразумевају. Стога и Црква.14 и 1.121-122: «„Пресвета Богородице. «Η θέσις και η σημασία της Θεοτόκου εις την πίστιν και εις τηνζωήν». «Μαρία η αειπάρθενος Θεοτόκος κατά την Ορθόδοξον πίστιν». Кор. не постоји могућност за спасење. него да. да ови наши закључци не би били сматрани произвољним./21. као што смо видели. Пошто се пак та заједница тајинског Тела не разрушава смрћу. Почнимо од новијих Типика. 9. дакле Цркве. спаси нас" уопште није нешто што треба избацити. ставка 24. предвиђа појање «Пресвета Богородице.16).

. из 14..неизрециво. «По дугу. дворској поезији уобичајена преувеличавања величала свештене личности. похитај. Црква. владичице света. ако бисмо тај став чак и на тренутак сматрали исправним. православно богословствује и својим богослужењем изражава догме те свој народ учи правој вери.». богородичина стихира). Али. песма канона. У 2062. 95. јер си ти спасење рода хришћанскога». Атинском кодексу. спасавај оне који те величају».... «Одговори на молбе. «Обузети.... тропар 2. верних спасење. 3). спаси душе наше» (стиховне стихире 15..«.. и спасаваш слуге твоје» (недељна јутарња служба. Ја бар не знам да у старијем литургијском предању имамо сведочанство ο кориштењу овог стиха у горе наведеним случајевима.. Α сви знамо колико су монаси увек били осетљиви на догматска питања... и спаси душе наше» (стиховне стихире на суботњој вечерњој служби).ма.. и душама спасење подај» (15. да се спасемо молитвама твојим». 2... вапијем ти.... антифона јутарње службе ο Великом Петку: «. тропар).. и «Пресвета Богородице. то сусрећемо као стих који се пева испред 9. песма.. катизма. века сусрећемо у облику у којем их налазимо и у данашњим штампаним издањима. спаси род наш» (стихире вечерње службе 21. ». августа). Изабраћемо неке од њих: у тропарима алфабетског акростиха малог Водоосвећења. Али.)... теби благовести Архангел Гаврил. «Под покров твој Владичице.. Богородице.... «Отвори нам. д) глас 8. «Оживи ме.. спаси ме» (стиховне стихире недељне вечерње службе). могло да се мери .). пречиста Дјево. б) глас 2.. Јована Дамаскина. спаси нас» би као химна... спасавај оне који те величају».. зачела Творца свих. «Небесних сила радовање.».. «Радуј се. новембра). 3).навешћемо неке од тих израза: а) глас 1.. март. «Кад си изишла. Канон Св.. часно. 3. спаси нас.. «Надишла си редове. и 4.. јер си ти спасење рода хришћанскога». обично се против химнографије наше Цркве наводи аргумент да химне садрже догматски неисправне изразе јер се ради ο поетским делима која се не пишу да би изразила догмате. «Обнови се свет. И на крају веома познати тропар «Отвори нам двери милосрђа. јер си ти спасење грешних и помоћ.. и спаси ме» (стихира вечерње службе понедељка) в) глас 4. молитвама твојим спаси душе наше». девојко. Али.. «Најсветија од светих. 9. л.... 2. И неколицина тропара ο Богородичиним празницима: «По рођењу Твоме.... «Марија. Дјево спасавај оне који те величају». и спасење душа наших» (стиховне стихире недељне вечерње службе) г) глас 7. века.. «Дјево Богородице. која си примила од Анђела: „Радуј се!".» (стихире мале суботње вечерње службе. песме канона Воздвижења Часног Крста («Тајни си Богородице.. «На пучини олује. Међу најдревније тропаре се убрајају и тропари Октоиха.» (24. 7. Сличан је.. У многим тропарима налазимо исту реченицу..»)...» (стиховне стихире ο јутрењу понедељка). спаси нас». али можда и много старији.. спаси молитвама твојим све.. појући Богу и величајући Светитеље своје. «Пресвета Богородице. «Дјево. ти ме спаси милосрђем својим» (уторак.. катизма. које већ у рукописима из 12. нека нико не мисли да је до увођења овог стиха дошло у вековима религијског незнања. који садрже сличне изразе . август... И манастири Свете Горе се држе истог поретка. спаси молитвама твојим».... као и упоредни изрази химни које смо изабрали. то није битно. тропар 3... Међутим. додато «Пресвета Богородице. него да би уз «поетску слободу» и у високој.... вапијемо благодарно: спаси нас.. наилазимо и на призивање Пресвете Богородице: «Дјево. или пак у разним другим верзијама. богородичин тропар 5. спаси слуге своје. Али то је једно пи: тање ο којем би се могло разговарати:'свети химнографи су истовремено били и богослови и поседовали свест ο тачности догме и строго литургијском карактеру своје поезије.: «У часу судњем. «Прими од нас. спаси нас» (недељна ве- черња служба. са истим или сличним речима.

»)..»).. да ли благосиља само први по поретку или сви наизменично? У новијим издањима Служебника или Светих Литургија постоје детаљна упутства ο саслуживању свештеника..».. будући да би у другим химнама израз «спаси нас» за Пресвету Богородицу био прихватљив. . на почетку читања диптиха. итд. засењујући тако њен целокупан смисао и преносећи њено тежиште са Христа и предавања нашег живота Њ е м у на молитве Пресвете Богородице.» на јутрењу. она је заједничко спасење целом свету. Јован Дамаскин. и из ње прве се ми светињама спасавамо. спаси нас» у јектеније које говори ђакон. једите. као возгласи.». молитве Трисветога («Јер си Свет. јер нас она више од свих осталих може спасити» (Симеон Солунски. Конкретно. Бар га предање и правилан литургијски поредак не потврђују. Господе. То показује да се ради ο једној скоријој навици коју наше литургијско предање не потврђује. Посебно за возгласе. он говори возглас молитве првог антифона («Јер Теби доликује. «Пијте од ње сви. где многи појци додају и одговарајуће призивање Богородице и других Светитеља.. приношења («Милосрђем. 5). 99 и 359). заједничко спасење свих крајева земље уједно» (Св. Зашто се то говори? То је лако објаснити.. био прихватљив и у «Пресвета Богородице.. То обраћање ни у овом случају.»). или у његовом одсуству свештеник. Похвала ο препоштованом Успењу Богоматере 3. народ свој.. «Особито..». Тако.»). Да ли у случају саслуживања молитве чита први по поретку свештеник или се и оне. «Јер се њом осветљује све. из сличних израза у другим. јер су упутства за њих јасна. Верни су чим чују њено име чинили знак крста и у себи изговарали у другим литургијским случајевима уобичајени при- зив Пресвете Богородице. мислим да не постоји проблем. а међу служитељима људске горчине и мали неспоразуми. славословне завршетке молитава говоре саслужитељи један за другим и у зависности од њиховог броја.: «Примите..».. Правило је да први задржава најважније возгласе.. спаси нас». «Ερμηνεία». према тим упутствима наших литургичких књига. Јован Дамаскин. Овај додатак не сусрећемо ни у једном рукопису или штампаном издању... када се и име Пресвете Богородице наводи заједно са украсним придевима који га прате. које је напослетку и преовладало.. Али. и то са правом. почело да се додаје њено величаније.. У нашем народу је поштовање према Пресветој Богородице било и јесте веома велико.... 2) Први део питања се односи на убацивање «Пресвета Богородице. «Διάλογος» гл. као и да га је у светом богослужењу исправно говорити тамо где је предвиђено. «Њом (Богородицом) смо првом и једином спасени» (Симеон Солунски. јер смо се њоме и сјединили са Богом. «Радуј се. ни у завршецима јектенија није исправно. 50). Ево неких од тих израза: «Спасења нашега радионица. Мислим да је из свега горе наведеног постало апсолутно јасно и да више нема места ни за какву сумњу или противљење томе да је «Пресвета Богородице.. друге молитве верних («Јер је твоја моћ. Тако је и у Светој Литургији после освећења светих Дарова. Дакле. Беседа на Благовести).»).. Оно осим тога једним непотребним додатком прекида реченицу ђаконовог обраћања народу. сугубе јектеније («Јер си милостив. којих би било добро да се прецизно придржавамо како би се избегао неред.истом мером. спаси нас» исправно у свом догматском изразу. 5...» (Св.... Исто имамо и са «Спаси. 94. бар као претеривање или као обраћање до којег такође долази по «песничкој слободи». деле међу служитељима? Слично томе.. не-поетским Отачк и м делима можемо да видимо да се ради ο чисто православном изражавању.. све возгласе молитве Свете Анафоре («Благодат.. онда би из истог разлога.. њоме се надамо спасењу.

што се тиче благосиљања. тако. њих по правилу врши први свештеник који је по преимућству служитељ. пре читања и после читања. осим благосиљања која смо обухватили приликом набрајања возгласа првога. Боже.». постоји тенденција да и њега говори први свештеник. Први свештеник. горњи престо («Благословен си Ти који на престолу славе. први свештеник задржава централна благосиљања.»).. тим више в а ж и за свештеничко саслуживање.» и после причешћа «Спаси. колико ми је познато.подразумева се .») изузев: «Победничку песму..» и «Свагда.».. читача апостолског чтенија пре и после читања не благосиља исти епископ.. Боже сачувај! Него зато што тако одређује исправан поредак и доследност исправној пракси (=грч. пре молитве Свете Анафоре и «Спаси. исто бива и приликом саслуживања свештеника... након Причешћа) и «Благословено Царство.».. будући да он изображава Христа (представља Икону Христа). обавезно благосиља вход («Благословен вход светих Твојих. него узевши благослов. сада и увек. као и ђакона . «И дај нам да једним устима. народ Твој. и л и да их упоредо сви читају у себи. јер је он значајан и за поредак који аутентично бележи. Међутим. Међутим. због погрешног тумачења смисла и граматичког. Затим говори: «Светиње светима. Наше литургијско Предање нам даје могућност да потражимо и нађемо неки ослонац за подршку исправности ове можда оспораване иницијативе. а да неко не би помислио да то бива из сентименталистич к и х или «псеудодемократских» разлога.. Свети Симеон Солунски.») и народ пре Јеванђеља и на возглас «И дабуду милости. као и синтактичког положаја возгласа «Твоје од Твојих. гл..«Најпре помени. На крају.благовеститеља Јеванђеља. него или други архијереј .ако се ради ο саслуживању архијереја . се практикује једна подела благосиљања међу саслужитељима и ово је..» које по старом и исправном поретку говори други свештеник.. 98).. Прилажемо део текста. као и на отпусту («Благослов Господњи. Због тога први даје мир (тј. народ Твој. јер они у том случају заузимају положај Апостола. јер и то је једна врста благосиљања. приликом саслуживања архијереја....узме прво «благослов» од архијереја за то. за читање молитава у случају свештеничког саслуживања. које смо горе изнели («Благодат Господа нашег. Архијереј приликом архијерејске Литургије благосиља народ са «Мир свима» пре јеванђелског чтенија. Мислим да је то неисправно.. акривија).».. обавештење. а они (епископи или свештеници) који саслужују.. Сад. саобразно томе. Било би добро да се друга благосиљања.. благослов) ономе који чита Јеванђеље.или први од свештеника ако служи само један епископ. између ових. или да се .... «Христос истинити.». благосиљају Апостол (тј... мислим.. Архијереј «и ономе који је претходно читао Апостол даје мир и благослов... не због тога што тиме жели да покаже надмоћ над својим саслужитељима или с намером да их потцени. даје нам следеће.. Постоје три могућности: или да само први чита молитве служитеља наглас. раздају мир (тј.» са почетка Свете Литургије..» и «Твоје од Твојих. Добро је да. Уколико ово важи за архијерејску литургију.. А л и не он сам.». добро. Међутим.». у нашем случају посебно интересантно..»).. из учтивости и братољубља. расподеле између осталих саслужитеља. који је најпрецизнији када је реч ο литургијском поретку и Предању... Боже. као и због богословског оправдања које пружа. Α ни то не чине сами од себе.. и сами благосиљају)» (Διάλογος. читача Апостола) изображавајући Апостоле. пошто .. значи расподе- ле благосиљања међу свештеницима који саслужују. Насупрот томе. него преко другог Архијереја (ако се ради ο архијерејском салуживању) или преко првог презвитера међу свештеницима (ако служи само један епископ). не постоје старе уредбе које би одређивале праксу.

док код других молитава свештеник Говори и молитву и возГлас? 8. Господе.молитве поделе..... увек говоре тројица свештеника који саслужују. Због тога и свештеника који приступа благосиља по завршетку молитве» (Διάλογος. молитве Анафоре од возгласа «Благодат Господа нашег... молитву приношења Светог Хлеба («Чуј. узевши прво архијерејски благослов.. молећи се овом последњом молитвом за народ. насред цркве. и то на сред цркве. као одговор на молбу ученика «Господе.». Међутим. чинећи пак дело архијереја: јер су и почетне молитве и завршна његово дело. било да их уступа свештеницима. тајно. гл..» . да приликом свештеничког саслужења молитве чита само први свештеник. молитву Херувимске песме («Нико није достојан. по његовом благослову. α свештеник: «Јерје Твоје Царство. 6. У случају. ни први по реду свештеник.. У данашњој пракси сусрећемо изгледа све три горе наведене верзије. На другом месту је детаљнији и даје образложење. гл. осврћући се на тек рукоположеног свештеника. «Христос истинити...».». да заамвону молитву не чита ни архијереј. У каквој су вези и односу молитве и возгласи? ВозГласи неки пут остављају утисак да нису непосредно повезани са садржајем молитава које закључују. 7.». чијем поретку и свештеничко саслуживање подражава. Она је утицала на Свете оце који су састављали молитве. 184). пише: «А најмлађи пак по рукоположењу свештеник узноси ову молитву Богу. чита народу наглас.. Наравно. Трисвете песме.. Зашто у нашим Литургијама: СветоГ Златоуста и Василија ВеликоГ.1). изузев заамвоне молитве коју чита други свештеник по реду. Ради се ο опису поретка архијерејске Литургије: «А други по реду од свештеника наглас оглашава заамвону молитву народу испред олтара (на другом месту к а ж е да свештеник говори заамвону молитву «иза амвона. поделе молитава међу саслужитељима. На основу горе изнешеног. 355)..молитву отпуста («Благослов Господњи.»).»). отприлике као и возгласи. Тако.. На архијерејској Литургији само архијереј чита молитве..» до возгласа «И да буду милости. поново пример са архијерејске Литургије. опет.Διάλογος. која је последња и зове се заамвона.. У прилог подели молитава међу свештеницима који саслужују владици могла би се приложити као доказ. док је свештеник. не само у погледу садр- . на основу показатеља којима располажемо. како би сви чули и заједно се са њим молили пред Богом и за сав народ». што на основу горе изнетог треба сматрати неправилним. између свештеника који саслужују.. зашто се не би сходно томе делиле и остале молитве? Одговор нам поново даје Свети Симеон Солунски који сведочи да све молитве говори архијереј. као што је познато. у трону или на средини цркве. било да сам говори њихове возгласе. први свештеник обавезно треба да говори молитву входа. Према томе. чак и ову заамвону.«Светиње светима») и благослов .. али и из поретка «свештеничке» Литургије.. Међутим и архијереј ову молитву у себи тајно приноси Богу. и након молитве поново узима благослов» (Διάλογος.. 11... гл.. Зашто читач приликом оглашавања молитве Господње изговара «Оче наш. 99). он чита и молитве антифона иако се налази ван олтара... и повлачећи аналогију.. . исправно је да (у случају кад служе без епископа) молитве говори наглас само први међу свештеницима. «у себи». колико можемо закључити на основу архијерејске Литургије.. имамо исте возГласе иако су молитве различите? Познато је да нам је Господњу молитву Господ дао као узор молитве. чија три возгласа. можемо закључити да је правилно и сагласно Предању. као и богословско оправдање ове праксе. научи нас молити се» (Лк..

. Значи овај свемоћни Бог има силу («Царство.. имају одговарајуће славословне завршетке: «Јер си Бог милости.». То Господње: «Овако. или и шесту и седму. осим византијског. Оне. прозбу са славословом. кога не можемо понети.. Боже наш.. почињу са једним вапајем Богу.«Јер си Ти Цар мира.. Господе сила.» итд. која је у непосредној вези са мољењима. код седме («. онако како га у краћем облику предаје Јеванђелиста Л у к а (11.... тумачи.) и слава.»)... или он д р ж и све..».. јер је Твоје Царство. које сусрећемо још у књигама Старог Завета.. као и молитва Господња.». Његово повезивање са садржајем молитве. више је него очигледно. Свети Симеон Солунски нам даје једно изузетно прецизно тумачење у коме управо истиче јединство славослова са последњом прозбом: «И ко ће ражалостити и утицати на оне над којима царујеш Ти. један појашњавајући «израз» који спаја седму. доводе возглас у зависност од седме прозбе: «(..») представља молбу Светом Богу за примање Трисвете химне и њен возглас то возглављује: «Јер си Свет.....) но избави нас од злога». 6. «Јер си Ти извор освећења». не остави. потом изражавају молитвена мољења (тј. који се увеличао и попримио познати тројични облик «(..2-4). ђавола.. .» .»). или ће се сасвим осмелити.». опет. ») да нас спаси замки и намештаљки лукавога. 320). Свети оци. Именом Твојим Светим (наговештавање тројичног славослова). не завршава се славословом.. заштитник живота нашег. који видиш немоћ нашу. следи јудејским узорима састављања молитава.»..».. 9-13). који чак и Анђелима владаш (=Царство)? Или ко ће се успротивити сили Твојој? Нико.. и слава у векове.. као што су то молитве Јелеосвећења и освећења воде. и у векове векова. молите се ви» {Мт. На пример.».») и њен возглас је из истих разлога сличан возгласу молитве Господње: «Јер је Твоја моћ. Молитва пре Јеванђеља тражи просветљење слушалаца за слушање свештеног чтенија и завршава се речима: «Јер си Ти просветљење.. гл. сила. на неки начин је узето дословно. Хришћанске молитве се. праћену славословним завршетком. Ти. подразумева се када она има јединствену тему. или последњим од њих. као код шесте молитве јутрења («.. завршетак је славословни: «Јер је Твоје Царство и сила. Ако се неко усуди да противречи слави Твојој.. Амин». «Јер је Твоје да нас милујеш и спасаваш. У свим литургијским типовима... дакле.. У њеном проширеном облику. убацује такозвани «уметак». завршавају славословом. 9).. Код других молитава повезаност возгласа са молитвом треба т р а ж и т и у њеној последњој реченици. Прилажемо «уметак» с Литургије Светог Јакова: «И не уведи нас у искушење (шеста прозба).«Нека је благословена и прослављена моћ Царства .. Господе. сада и увек. у већини случајева тројичним... Ц р к в а ју је употребљавала и употребљава у овом њеном проширеном облику..сатри под ноге њихове невидљиве и ратоборне непријатеље».силни помоћник. поново по узору на литургијску прераду славослова којим се завршава «Оче наш. Молитва Господња.. прозбе) и завршавају се једном славословном похвалом.. заштити. Оца и Сина и Светог Духа. Боже и Владико свих. Текст молитве Господње.. али и у погледу облика.. који нам је сачувао Јеванђелиста Матеј (6. молитва другог антифона Свете Литургије тражи заштиту народа Божијег (Спаси. при оглашавању молитве Господње током Свете Литургије се између к р а ј а («злога») и славословног завршетка («Јер је Твоје Царство. Амин».... Молитве за упокојене: «Јер си Ти Васкрсење..... Молитва Трисветог («Боже Свети. Ј е р су ње пуни Небо и земља (=и слава)» (Διάλογος. по узору на Молитву Господњу. које у својој смерности призивамо.. но избави нас од лукавога (седма прозба) и од дела његових и сваког утицаја и завођења његовог. Ј е р си Ти све створио и све одржаваш (=и сила). слава. Молитве за исцељење болесних.ж и н е и начина изражавања наших прозби Богу.

») и код осме молитве јутрења («. као код десете молитве јутрења (првобитна молитва педесетог псалма азматског типика).. значи возгласа. даје једно предивно тумачење «О свештениковим возгласима». У том случају важило би опште правило које није испољавало особености. друге осредња дела. За друге молитве треба да познајемо њихов првобитни литургијски оквир како бисмо схватили молитву и возглас... која прерађује педесети псалам и завршава на одговарајући начин: «Милошћу и добротом. узимајући удела у њеним мољењима. молитве Херувимске песме.хвалећи. Прилажемо га у целини. по узору на Свету Литургију.. у Богом предатој молитви (подразумева «Оче наш». и једанаеста молитва јутрења (првобитна молитва хвалитних) која се односи на ову тему и завршава славословом: «Јер Тебе славе све силе небеске.... као нпр.». у којем народ (значи началствујући или читач) изговара молитву. постоје случајеви када началствујући или читач изговарају молитву заједно с њеним славословним завршетком.. Свештеник говори возгласе . а свештеник говори наглас славословни завршетак. Неке су узвишеног надахнућа. Да стави. то да неко учини било шта.«Јер је благословено. као што к а ж е свештени Августин (беседа 6). када су молитве. али да изрази узрок . Свети Марко Ефески у свом делу «Објашњење Црквеног служења». те се понављају старији стереотипни славословни завршеци. Дакле. Постоје случајеви возгласа који се такође говоре тајно. по старом поретку) и народ. дакле код «Оче наш».». Н и ј е ми познато да постоји неки други случај. И овде је. њихови возгласи се нису увек могли укомпоновати са темом молитве. као што су то на пример возгласи молитава светилног и јутрења.. Што год је молитва била старија и проверенија.». како би их народ чуо. оно може упоредити са завршетком који се у појању практикује на крају тропара као знак да ђакон или свештеник започну јектенију. а не недостају ни потпуно лаички написани текстови.Твога. након прозби и јектенија разних служби и чинова.. који сусрећемо. Међутим. нарочито у каснијим временима. У каснијој пракси такође постоје случајеви возгласа без молитава.. изузев оног који се помиње у другом питању.. или у себи.»). текстови много пута неизрециве лепоте и богословске дубине. Примедба из првог питања се односи на овај случај. Исто тако. у ком случају молитву опет говори и свештеник. за шта је једино вероватно објашњење то што су молитву Господњу произносили синхронизовано служитељи («начелу са свештеником». тим више су се њено првобитно оглашавање и изражавање прозби налазили у смисаоном јединству и хармонији са возгласом.» и «Јер си милостив. а возглас би био заједнички и молитвама и уметку. свој «потпис» на молитву. бивају из тог разлога.» . Све молитве су производ побожности. било да молитве говори наглас. Другим вероватним тумачењем може се сматрати свештениково убацивање «уметка». био један подстрек за народ да одговори на њега са завршним «Амин». Ради се ο нечему својеврсном. појући и благосиљајући. јер се тиче наше теме и расветљава је својим врло суптилним богословским удубљивањима у праксу и Предање Цркве: «Свештеникови возгласи. као и у другим стварима. разликују се у погледу филолошког и богословског квалитета.славословне завршетке молитава . у свим литургијским порецима осим византијског. достојне су поштовања и освештане. молитве пре Јеванђеља итд. а да се он при том не изговара гласно.. као што смо видели. Треба истаћи да је свештениково мелодично оглашавање завршетка молитве.) као и у другим молитвама које тајно чита.. Тако би након заједничког оглашавања молитве Господње следило убацивање уметка.... «Јер Теби приличи..мелодично («изражајно»). постале дуже и задобиле разноврснији садржај. Међутим. дело свакоме могуће и оних који то хоће.

свештеник обично с другима или сам ради других.. Међутим. које представљају првобитни текст Литургија и деле се на три тријаде (молитве оглашених. молитва пре «Оче наш» .». и уопште заједничког развоја двеју Литургија у погледу литургијских пракси. «Најпре помени. и никада не остајемо у истом. учествује у нашим химнама. наравно чак и ђаконских делова.». лако је објаснити зашто је исти. које потичу из Литургије Светог Григорија Богослова..». молитва «након Причешћа свих». путем онога што оглашава. због наше врлине и приљежности. у њиховом данашњем изгледу. иако се разл и к у ј у у погледу текста.. и «Чуј Господе.. говори Дионисије. одмах по оглашавању молитава. Он приказује као већ обликоване две Литургије.. можемо уживати у траженоме. дакле од молитве оглашених до краја.. молитвом «у ђаконику». као и од заамвоне молитве па надаље. бива само због тога да би постојала извесна разлика . од «Благословено Царство. најстарији сачувани Молитвослов (=Требник) византијског литургијског типа. Јер каже: «Тражите и даће вам се». и «молитва у ђаконику при употребљавању светиња».. будемо услишени. који је: «У миру изиђимо». сада захваљујући Б о ж и ј и м својствима.молитва главоприклоњења. ове две Литургије. а можда није ни могуће дати одговор... јесте дело човека изузетног и образованог. велики богослов. «Свештениково дело је да светлим гласом оглашава све друго што се Богу пева». имају исте возгласе.». имаћемо повода. Тада. Светог Василија Великог и Свештеног Златоуста. те ми. Ј е р ако.онога што се збива. Какво се објашњење може дати за ову истоветност возгласа. предложења. Тако дакле. док они поју. који су убадивани у молитву Анафоре («Победничку песму. са једним изузетком само. као и за молитве «Нико није достојан. које се уводи у Литургији Василија Великог. «И дај нам да. која нема возгласа јер је исту говорио сам свештеник.». сугубе. у обадве Литургије исти. речи установљења Тајне .». због тога што не постоје литургички рукописи старији од осмог века.. и поред своје недостојности. и када чинимо добро. изговарамо: Амин».«Твоје од Твојих. Чак су и међувозгласи. на к р а ј тог века се хронолошки поставља Барверински кодекс 336..»... И свештеников глас на неки начин изображава божански одговор онима који Га моле и испуњава душе оних који се моле. прва молитва верних. обраћајући се снажним гласом Богу. уобличивши се у потпуности. Р а з л и к у ј у се само у погледу молитава у њиховим првобитним и најстаријим деловима. друга молитва верних .». Треће питање поставља један веома танан литургички проблем на к о ј и уопште није лако одговорити.». редоследа молитава и заједничких литургијских уредби .» и «И да буду милости.до «Даде. оглашава молбе. «Дакле.. саслушавши их у тишини.. разлозима из којих ћемо бити услишени. а истовремено.. која су вечна и незастарива. да се устручавамо.. зарад смиреноумља и сигурне наде.. те је свима нама заједничко да од Бога тражимо оно што нам је неопходно и што нам треба. александријског литургијеког типа.». исто в а ж и и за чин проскомидије. молитва Анафоре.. а оправдавати прозбе није наше. тако да не би било праведно да сумњамо... Слично овоме. показују да имају заједничке ђаконске деонице и заједничке возгласе од почетка до краја.молитва приношења. За њихов новији део.. него зато што Ти то можеш (Боже): «Јер је Твоје Царство и сила и слава.. Њ и х о в развој од четвртог до осмог века познајемо само посредно и делимично из спорадичних сведочанстава Светих отаца и црквених писаца... и учећи и нас. будући да смо промењиви.»). «Јер си благ и човекољубив. Других девет молитава.» па све до возгласа «Јер си милостив.. «Особито. коме је и упућена молитва. а последњи део оглашава сам. будући да је накнадно додаван у различитим фазама.

долази након мноштва прозби. потичу из Златоустове Литургије и више одговарају њој него Литургији Светог Василија Великог. 9. бар што се тиче возгласа. значи: Светог Марка. кличући. онда можемо да уђемо у траг неким решењима. у Златоустовој Литургији се директно повезује са претходним речима.. док у Литургији Василија Великог већ у речи «кличу». и у коптској литургијској форми са њене три Литургије Цркава Египта. неки од ова два текста је морао претходити. којих је међутим довољно да поткрепе.. узвикујући и говорећи»). Толико. Василија Великог и Григорија Богослова. иако се она разликује од византијских Литургија и у погледу броја молитава. возглас који нас уводи у победничку песму («Победничку песму појући. Господе. Боже наш. на основу истраживања. или потичу из заједничког предпостојећег Предања или припадају једној од две постојеће Литургије. постоји цела н и ж е наведена фраза возгласа («појући.. Возгласи. колико са одговарајућом молитвом Златоустове Литургије. Што се тиче првог решења... упоређујући их са возгласима и у начелу прихватимо као чињеницу. као што мислим. Наравно.типика? Али. као последица тога. Текстови обе Литургије се смењују у постојаном облику возгласа.» говоре «Господу се помолимо» када не следи јектенија (прозба)? 10. Није могуће прихватити да се двојица писаца у потпуности подударају у састављању возгласа својих молитава. најсветијег епископа нашег. да су молитве наших двеју Литургија најстарији и најпроверенији текстови и да. укратко. као и што се тиче возгласа који су у њој јасно развијенији. што је и предањски исправно место за помињања архијереја у мирној јектенији.. ово су само показатељи. која се односи на свештен и к е и народ и која помиње уопштенија мољења која могу бити постигнута само силним заступништвом Божијим. у Литургији Светог Јакова проширени? Постоји цео филолошки проблем. док код свих осталих возГласа свештеник сам изговара цео возглас ? Горе наведена питања опет указују на две особености наше литургијске праксе које на нас не остављају утисак. возгласи треба да буду сагласни тексту молитава.». Зашто ђакон када саслужује са свештеником Говори крај возгласа Трисвете молитве («И у векове векова»). Међутим. за извор бисмо могли узети Литургију Светог Јакова. утисак је да се возгласи многих молитава боље слажу са текстом Златоустове Литургије него са Литургијом Светог Василија Великог. као и у било ком другом случају. На пример. Прво. и ο овом трећем питању. те их је и писац друге употребио. обрнуто. у истој молитви: «Најпре помени. став да заједнички елементи наших двеју Литургија.. У молитви пак Свете Анафоре. по древном александријском поретку. Ако обратимо п а ж њ у на текст молитава. која је вероватно старија од Литургије Светог Василија Великог.«кличући»). То што је Златоуст млађи не значи ништа јер је Златоустова Литургија у основи древна антиохијска Литургија. задржимо се само на возгласима. Било како било. што и јесте. али изазивају разумљива . за обликовање новог текста.»). Зашто ђакон (или свешеник) на Светој Литургији пре возгласа: «Јер си Свет. да ли су они били скраћенији у византијским Литургијама или су. Василија Великог или Златоуста. јер смо се на њих навикли. чак и сама та реч («кличу» . опет треба прихватити нечију интервенцију. Питамо се. сходно томе. које се тичу само удостојења служ и т е љ а за вршење Тајне. као што бива до данас. Такође. у Литургији Василија Великог.» не стоји толико у хармонији са прозбама Литургије Василија Великог.. возглас друге молитве верних «Да свагда чувани влашћу Твојом. ђаконских деоница и уредби типика. док се у Златоустовој Литургији налази одмах након прозбе за цареве.

Ј о ш нису била уведена три антифона. века користило као тропар литије. века постепено долази и до других измена: Предложење се премешта пре почетка Свете Литургије и постаје независно. Ова употреба Трисвете песме се и до данас одржала у заупокојеној служби и у са литијом повезаним азматским Трисветим песмама на крају славословља на Велику Суботу и ο празницима Часнога Крста. а да се при том не укључује ђакон к а к о би преузео завршетак («и у векове векова»). овде се. и са вечерњом службом повезане архаично достојанствене Литургије Светог Василија Великог ο Божићу и Богојављењу. нас веома разумљиво уводи у молитве свештеника или у ђаконске јектеније. Наравно. без јектеније. Архијереј за време Трисвете песме седа на престо. дакле пре Трисвете песме. Ђаконов позив. могло би се сматрати да је ово убацивање реченице «Господу се помолимо» произишло из неке врсте свештене навике. као што видимо да се у каснијем времену догодило при облачењу свштених одежди и на проскомидији. Од 6. или као припев. века се антифону Входа (трећем) додају још два антифона за време којих се врши Предложење. уместо увод у молитву или јектенију. до 13. Уосталом. и Света Литургија је почињала одмах од њега. почиње да се изговара са извесним закашњењем. И молитве и јектеније Богу упућују прозбе молитава црквене заједнице или у уста народа Б о ж и ј е г стављају теме молитве. У свим случајевима славословни завршетак молитава.. Оно што претходи Трисветој песми припада вечерњој служби. и ови каснији случајеви нису ни у каквој вези са случајем ο којем говоримо. псалма. али само од стране свештеника.-7. дакле опет као тропар литије. за време облачења сваког дела одежде.. велика јектенија остаје на свом старом месту. Међутим. Налазимо да се нешто слично. Овде је то увод за возглас. који славослови Светога Бога. Од 7. али јој претходе велика (мирна) јектенија. Оба ова особена елемента су трагови које су узастопне етапе развоја овога дела Свете Литургије оставиле за собом. до 10.. возгласа и молитве Трисвете песме. У 6. веку се испред Трисвете песме као песма Входа уводи трећи антифон са тропаром. Великом Четвртку и Великој Суботи почињу од Трисвето. Тада је појање те песме пратило одабирање стихова из Псалама. молитва Трисвете песме и њен возглас.». века га налазимо на почетку Свете Литургије као песму Входа. Као остатак јектеније је преостала њена почетна реченица («Господу се помолимо»). Из историјских сведочанстава знамо да се Трисвето већ од 5. Али. Та фаза је задржана у древној Литургији Светог Ј а к о в а и у чину велике схиме. а да при том нема ни молби. а да при том нема неку непосредну. «Покриј нас. опет неповезано. Трисвето је у архијерејској Литургији још увек задржало тај карактер песме Входа. заједно са његовим једнообразним завршетком («сада и увек и у векове векова») свештеник говори целокупан. узајамну везу са оним што се говори. вероватно из 79. сада и у векове векова»). за време појања Трисвете песме. ни молитава да бисмо се молили. како би је народ чуо. «возглас». која је уводила или у молитву Трисвете песме (ако је она и даље говорена пре Трисве- . Али. Од 11. али потпуније («Свагда. Велика јектенија се премешта пре првог антифона и молитва Трисвете песме која је тајно изговарана за време велике јектеније или наглас. изговара приликом одлагања остатака Часних Дарова на Предложење (или раније у ђаконик).»).питања код оних који пажљивије проучавају текст наше Литургије.. било да није. «Господу се помолимо». било да је Вход вршен након литије. као што то бива код возгласа Трисвете молитве. између велике јектеније и возгласа. не ради ο томе. Трисвета песма остаје на свом месту. Тамо је ова већ устаљена реченица ђакона увод у стихове псалама «Обрадоваће се душа моја. као што ћемо видети.

ако се наводи. него и њен возглас изговаран тајно.. ђакон би. до којег је на сличан начин дошло. изд. 40-45.развој који смо навише само угрубо скицирали -упоредо су постојале две велике јектеније: почетна јектенија пре Трисвете песме и новија јектенија пре првог антифона. Приручници кажу да свештеник у току читања Апостола кади. закрштавајући народ ораром. Увођење истог или сличног возгласа у Водоосвећење.. Αποστολική Διακονία 1968.. говори само почетак јектеније («Господу се помолимо») и к р а ј возгласа («и у векове векова»). Тај ђаконов покрет је био особито неопходан у оним случајевима када је јектенија у потпуности изостављана (чак и њен почетак «Господу се помолимо») и када је не само молитва Трисвете песме. а из одговарајућих историјских разлога су два пута предвиђане и прозбене јектеније и молбе. детаљно разлаже развојну путању уласка Трисвете песме у Свету Литургију и фазе које су уследиле те наводи са тим повезана сведочанства из извора и рукописа. као у горе наведеној уредби.» (Служебник. окренувши се ка народу и показујући свој орар. ђакон узевши кадионицу кади свету Трпезу унаоколо.. 80). Дакле. Када је изостављана друга велика јекетнија (велика јектенија Трисвете песме). То кађење се у старијим штампаним Молитвословима или Служебницима и л и не наводи или. које се у нашој цркви данас сви придржавају.па чак и ако је узрок тога у међувремену заборављен .ο изостављању јектеније и даје му знак за почетак Трисвете песме («време Трисвете песме»). Изостављање кађења икона и народа није случајно..»).те песме). По њима ђакон «кади свету Трпезу унаоколо и сво свештенство и свештеника» (Велики Молитвослов. или. кадити или не? По новијим издањима наших црквених књига «док чтец произноси. по погрешном тумачењу. за време појања Трисвете песме.). Атина 1935. Неки свештеници не каде. вероватно компромисан. стр. Боже наш. једном након великог Входа и други пут пре «Оче наш». стр. На тај начин он обавештава народ . да је уведен у Цариграду за време крсташа и да је на крају до 17. иконе Христове и са часних двери народ. Тако стигосмо и до одговора на прво питање. вероватно потиче од очигледног утицаја Свете Литургије. 11. у тој прелазној фази се велика јектенија произносила два пута. што је на к р а ј у и преовладало. ако би се молитва премештала. Н а ш а литургиј- . Свето Крштење и празничну јутарњу службу («Господу се помолимо» . као онај ко управља службом. На крају је преовладао данашњи. У овој уредби типика се искристалисала новија литургијска пракса.. онда је то са једном малом. Илирик).«Јер си Свет. За време једне од узастопних фаза кроз које је литургијски поредак прошао све док није стигао до свог данашњег облика . Из тога изводи разумљиву претпоставку да је данашњи облик вероватно произишао из утицаја римске Литургије у местима у којима је она имала уплива (јужна Италија. Знак би давао или показујући својим ораром ка народу. века и преовладао. или само уз возглас. одељак из апостолских читања. или пак спајајући показивање ораром са возгласом «И у векове векова». али значајном разликом: кађење је ограничено само на олтар и не иде до олтарских икона и народа. као и у данашњем облику Свете Литургије. хору давао знак да одмах након тропара почне Трисвето. нити је до њега дошло као до нечег што је само по себи разумљиво. облик: ђакон. Шта је правилно чинити. Блаженопочивши професор Панајотис Трембелас у својој импозантној к њ и з и «Αι τρείς λειτουργίαι κατά τους εν Αθήναις κώδικας». Венеција 1760 и др.

767. кодекс Пантелејм. Моја упорност у навођењу свих ових сведочанстава која се односе на историју и смисао кађења пре Јеванђеља некоме можда може изгледати схоластична и за ово питање у суштини небитна. Кађење пре Јеванђеља. Атински кодекс. а изгледа да је у почетку кађено само Јеванђеље које је било положено на свету Трпезу. Али. Текст Апостола има доста језичких и богословских тешкоћа и његово произношење не бива увек онакво к а к в о би . 802. молимо Ти се да се он из наших сиромашних руку узнесе на Твој свети и наднебесни Жртвеник.. сатамјаном. «Пред светом славом Твојом приносимо тамјан. 6277-770). ниспошљи нам благодат Светога Духа Твога. Господе Боже наш. По свим новијим рукописима и по Филотејевом Поретку. омета слушање Апостола. дакле проширивање кађења и ван светог олтара. након освећења Дарова и након Светог Причешћа. Поредак 622. на миомирис мира духовнога и отпуштење грехова н а ш и х и грехова народа Твога»(Јаковљева Литургија).» (Маркова Литургија.. Одабирамо најкарактеристичније изразе: «Теби који си преиспуњен сваким миомиром и радошћу. Ватикан). јерусалимска Л и т у р г и ј а Светог Јакова. који прим и в ш и у свој свети.. моја намера је управо следеће: да ненасилно извучемо закључак да нас ни предање ни смисао тог чина . односимо површно. сусрећемо и у другим литургијским обрасцима. ради се ο једној свехришћанској литургијској радњи. Θεοδώρου Αντίδων. Атинског кодекса. И други разлог је достојан пажње. Међутим. него са литургијским радњама које претходе читању из Јеванђеља. «Кадионица. а други да оно доводи до метежа у народу. и то због тога што приношење тамјана није повезано са читањем Апостола. као што отприлике бива са кађењем часних Дарова након великог Входа. Другим речима.не охрабрују да се према том питању. благосиљање «онога ко чита Јеванђеље» ђакона и кађење ο којем је реч. зарад дате јеванђелске благодати Духа у свој васељени» (Симеон Солунски. Молитве кадила и тумачи Свете Литургије наглашавају овај смисао приношења тамјана пре Јеванђеља. крстообразно и сво свештенство и свештеника» (765.онако како су у сведочанствима наших литургијских текстова. 381. свештеници који изостављају кађење се позивају на два веома озбиљна разлога: први је да оно. По старијим кодексима је ово кађење још скромније и ограничава се само на кађење свете Трпезе (1554. од онога што Си нам дао приносимо тамјан овај. али је први логички и литургијски неприхватљив. «А пре Јеванђеља тамјан.ска пракса ј е у њему познал а ј ед ан скориј и развој. Другим речима. молитва пре Јеванђеља.. 18. за освећење и помиловање верних и зарад символизовања миомирисности Светога Духа која извире из речи Јеванђеља. уз посебне молитве за благосиљање кадила. можда питању ситнице. наднебесни и умни Жртвеник. александријска Литургија Светог Марка и јерменска Литургија. Филотејев поредак.. изражава благодат Светога Духа» (Софроније Јерусалимски. са коликог год мало буке да бива. ђакон кади само свету Трпезу «укруг. пошто верни тек што су сели опет устају да се по обичају поклоне док их каде. у васељенској пракси и код светих тумача божанствене Литургије непатворено изражени . 17). Московски кодекс. па опет седају. која се врши у част светог Јеванђеља. Ερμηνεία 68). «Λόγος περιέχων. λεπτομερή αφήγησιν πάντων των εν τη θεία λειτουργία τελουμένων». као и само појање «Алилуја». покренута. «Προθεωρία κεφαλειώδης περί των εν τη θεία λειτουργία γινομένων συμβόλων και μυστηρίων».. јасно је да је изостављање приношења тамјана пре Јеванђеља супротно слову и духу литургијског предања те због тога и достојно осуде. Сличне молитве у складу са многим рукописима сусрећемо и у византијским Литургијама). као што су Западне Литургије и древне Литургије Истока.

. За време певања «Алилуја» су вршене све припремне радње за читање Јеванђеља: приношење тамјана. јер рукописи праве разлику између «Алилуја» и алилуарија. кодекс Св. светим тумачима и по уредбама древних Литургија се није кадило за време Апостола. Уредбе типика старијих штампаних издања су и поред овога верне старијој исправној пракси те предвиђају кађење не за време Апостола. У почетку је певан цео псалам или неки његов део. него и за свештеника. «Устани. Вероватно да је псалам називан алилуаријем. Увек су свештеник и народ седели за време Апостола. 1973. сведоче што је резултирало тиме да се појање алилуарија постепено ограничи на познато троструко «Алилуја» («Ђакон док се још чита Апостол кади. старим штампаним Молитвословима. 1832. 8.. 431. 1862. и др. Венеција 1881. а не да му одвлачимо п а ж њ у бесциљним покретима било служитеља. оставља утисак да се ради ο нечему што се може занемарити. Ватикански 573. Али. подсећа на примитивну медицину. Прва три «Алилуја» су певана без стиха. Појање те врсте је сачувано за време Литургије пасхалне вечерње службе (Велика Субота). читање молитве пре Јеванђеља. посебно одабраног псалма. изд. И још нешто друго: свештеник није неки сабрању стран елемент. као и прокимен који је био у вези са темом дана. а пре стихова алилуарија. а кађење за време «Алилуја» (свечано) у празничним Литургијама на Светој Гори. Н а ш труд. толико да би биле покривене литургијске радње које су за време његовог појања тре- бале бити обављене. него први међу сабраним. а не да. Атина 1865 и др. где се уместо «Алилуја» понавља један васкршњи стих из истог псалма (псалам 81. Венеција 1760. него најмање девет пута (три пута по три). узевши кадионицу и тамјан. пружа можда једину прилику да се на пар минута одмори. Читања се не произносе само за народ. У Филотејевом поретку и у рукописима томе претходе и возгласи ђакона слични возгласима пре прокимена («Ђакон: "Премудрост" или "Премудрост. те би се након сваког стиха као припев певало троструко «Алилуја». него за време алилуарија: «А ђакон. Барберинов кодекс 393. начин решавања те неправилности. него за време алилуарија.). Тако се сви чинови који . Пантелејмона 6277-770. Синај 1020. И он треба да чује читање и да штавише вернима пружи пример пажљивог слушања. Сава 362. Филотејевом поретку. Треба наћи начин да се оно што је лоше исправи. По свим древним рукописима.. 1811.».. Појац: "Алилуја. Саве 362). благосиљање Јеванђелисте-ђакона и његов одлазак до амвона. века. У мелхитским Црквама Истока се сачувало певање «Алилуја» са стиховима. нарочито од 14. било народа.).» (Велики Молитвослов. Литургијско предање наше Цркве нам опет пружа одлично решење.» Кодекс ман. 2005. у гласу те недеље или у гласу кој и је сваки пут приликом Апостола изражаван. И нешто што је још више људско: време читања Апостола свештенику. ст. «Алилуја» се није певало само три пута. док се пева " А л и л у ј а " прилази свештенику и узевши од њега благослов кади свету Трпезу.требало да буде. Боже. али не нечим другим лошим." Ђакон: "Пазимо" и пева се алилуариј. треба да је усмерен ка томе да сабраном народу помажемо у разумевању. Св. У нашим литургијским књигама су након читања из Апостола обично сачувана сваки пут по два стиха истог. дакле изостављање кађења. На исти начин би чтец одабирао псалам алилуарија. као што смо и другде писали. Свете Литургије.. До губитка овог дела Свете Литургије је почело долазити са првобитним прозивољним преношењем кађења или са отпочињањем кађења за време читања Апостола ο којем рукописи. изд. будући да се за време читања бави кадионицом. Алилуариј је прокимен Јеванђеља. Псалам Давидов. поготово кад не служи заједно са ђаконом.»). пазимо"..

Свакако да је истина да ће поновно увођење појања алилуарија изазвати извесно продужење временског трајања Свете Литургије. слушали оно што је читано и за време Апостола није долазило до кађења и прелажења ђакона до амвона. или старешина. Али. као на јутрењу. чак и када у служби учествују и ђакони. 12. које се односило на то да ли испред читања из светог Јеванђеља на Пређеосвећеној Литургији у три прва дана Велике Недеље долази «И да се удостојкмо. за време службе светог страдања Господњег и великих часова на Велики Петак. а не ο продужењу служби.епископ или свештеник. на тај начин је обезбеђивано и читање Апостола у потпуном реду. Некада Јеванђеље читају архиђакон и ђакон. осим чи- тања на Светој Литургији. године (43. јутрење.». сам Патријарх. читању из светог Јеванђеља не претходи ни читање Апостола. као на Светој Литургији. пракса која уопштено важи јесте отприлике данашња пракса. » је био сувишан. велики часови итд. примећујемо исту као и на Пређеосвећеним Литургијама. које је у случајевима сличним горе наведеним било . нити до читања молитве пре Јеванђел>а и благосиљања ђакона. При свим читањима одељака из Јеванђеља.и јесте . Али.доносиоца јеванђеља (благе вести). ако кађење није дуго. а некада и у присуству многих ђакона.припремају читање из светог Јеванђеља налазе на свом литургијски исправном месту. која су у тим данима предвиђена на вечерњим. ничим неометани. уз разне измене и изузетке. право стојмо».као што је на Светој Литургији . Дакле. пракса да Јеванђеље на Светој Литургији чита ђакон.. к а к о би скренуо п а ж њ у народа на то читање. или други по реду свештеник. Али. Што се тиче горе наведеног Типика.Пређеосвећене Литургије на Велики Уторак сам Патријарх. на Велики Понедељак и Велику Среду архиђакон или ђакон. јутарњим службама. Дакле. или само «Премудрост. патријарх . α на свим другим службама Светих Тајни итд. на литији на Цвети. У сваком случају. у Типику храма Васкрсења Господњег из 1122. будући да су свештеник и народ. Дакле. Венча- .необично и на неки начин «непредвидиво». смо покушали да протумачимо подвојеност која у предању постоји у вези са тим ко је првобитно читао читања из светог Јеванђеља. на Светој Литургији.. а у осталим случајевима: вечерње. По донекле новијој пракси. које уосталом лако можемо надоместити једноставнијим произношењем возгласа и скромнијим појањем. при освећењу мира и прању ногу на Велики Четвртак. литије. га читају свештеник или архијереј? У одговору на питање бр. не треба да узимамо у обзир.увод са «И да се удостојимо. где је вршење Светих Тајни или Светих Служби. сачувани су нам само неки његови делови: дакле. 508. онда је мешање ђакона било веома разумљиво и неопходно. траје само један или два минута. ако је то био свештеник. нити двоструки прокимен. свештеник заокупљен за време читања Апостола. Заиста смо у једном веома озбиљном и поверења достојном сведочанству предања Гроба Господњег. заједно са претходне две радње. а у многоме необјашњиву разноврсност што се тиче лица које чита Јеванђеље . што одвлачи п а ж њ у народа. Певање алилуарија је и у пракси опробано: оно.. од вечерње Цветне недеље до Суботе Светле седмице. ако је то био ђакон . као што су Крштење. дакле пре Јеванђеља. умивање. Часног Крста Јерусалимског). и то штавише у добу у којем сви журе и сви говоре ο скраћивању. видели да Јеванђеље у ова три случаја читају у току вечерње . а не за време читања Апостола. поновно увођење алилуарија би донело толику корист да то мало продужење. Зашто Јеванђеље у току Свете Литургије чита ђакон. чиме је данас.. као при осталим читањима из светог Јеванђеља.

читање из Јеванђеља чита први међу служитељима . по горе наведеном. који се не понављају често. или бар. која се врши не само због тога што је празник. и у отприлике две стотине година старијем Типику Велике Цркве. Тада нису постојала техничка средства да се то постигне. исправнија пракса. произношење божанствених и блажених хтења и печата Божијих. откривање Воље Божије. чита началствујући или први свештеник. а амвон се налазио на средини храма.епископ или првосештеник и у наставку остали свештенци по реду. и ако патријарх што говори. Ђакон стојећи на амвону и слушајући га све до краја читања гласније говори оно што патријарх чита» (Типик Свете Софије). када је у питању више читања. најзначајнији део сабирања цркве. као на Јелеосвећењу. Тако би било прикладније да Јеванђеље чита сам служитељ и први међу сабраним свештеницима. Ђакон чита на ромејском (дакле.или. те је то на крају преовладало као правилан поредак. ради се ο једној ванредној пракси. по Светом Герману Цариградском («Ιστορία εκκλησιαστική και μυστική θεωρία») будући да се по Светом Симеону Солунском («Ερμηνεία». опела итд. као данас. 1.1-17) постоји следећа расветлујућа уредба типика: «Јеванђеље по Јовану. Вани га пак оглашава ђакон са амвона. латинском) и након завршетка латинског Јеванђеља долази патријарх. Изгледа да је тако преовладало да Јеванђеље. него ђакон. Ова пракса би могла бити решење . Јеванђеље би у овим случајевима. можда се одговор на горе наведено питање налази негде другде. Свете Софије Цариградске (40. 10) «у присуству Сина Божијег» и «Богојављење». Дакле.ње. 69) «види да Он (Христос) говори кроз Јеванђеље». што је у новије време била уобичајена појава. Читање из Јеванђеља у свим случајевима представља један догађај од највеће важности. да није донекле каснија и да повод за њу није био недостатак ђакона. Патмоски кодекс) за читања из Јеванђеља на Пасхалној Светој Литургији (Јн. по Светом Максиму Исповеднику (Мистагогија. Часног Крста и 266. како да протумачимо мешање ђакона и читање одељака из светог Јеванђеља од стране њега у току Свете Литургије са амвона. Доказ за то је и одговарајуће двоструко читање Јеванђеља од стране првог или епископа. одвојено од Свете Литургије. говори ђакон. у скоро њему савременом Типику Месинијског манастира Светог Спаса из 1131. и понављање речи Јеванђеља од . почетак. само и једино из звучних разлога (бар у почетку). будући да није било ђакона.» (Типик Месинијског манастира Светог Спаса). литије. по почетном предању. из горе наведених разлога. Али. произносио свештеник. као и на Светој Литургији. год. него и из практичних разлога: како би било могуће да се читање чује у једном великом сабрању.епископ или први међу свештеницима . Наравно. пракса за коју се очекује да је природнија. кодекс ман. Водоосвећења. «Треба да се зна да патријарх (Јерусалимски) Јеванђеље треба да чита из свог трона. говорећи исте речи које говори и онај изнутра. Али. на велик и м сабрањима. Веома је вероватно да је у случајевима читања одељака из Светог Јевнађеља ван Свете Литургије сачувана најстарија и. са којом су оне у почетку биле повезане. или приликом службе светог Страдања. Ђакон је био млад.кључ за наше питање. први . Конкретно: У Типику храма Светог Васкрсења који смо на почетку поменули. (115. а архиђакон са амвона. Месинијски кодекс). И «то (пасхално Јеванђеље) у олтару. које је уз сваку званичност. и архиђакон све до к р а ј а Јеванђеља говори то исто» (Типик храма Васкрсења). из сапрестола. сачувани и најстарији литургијски обичаји који могу да дају правац за разрешење многих богослужбених питања. "У почетку беше Логос". што је у потпуности и неопозиво посведочена пракса? По устаљеном правилу су у одређеним најсветијим случајевима. као што је сабрање Пасхалне Недеље.

дакле нити једну шестину целог свештеног текста.целокупног Новог Завета. подела тог материјала на онолико одељака колико је и дана у години у којима се служи Света Литургија претпоставља или монашке. И док патријарх чита. Атински кодекс. То Типик Велике Цркве сведочи за литију 25. који је из тог разлога имао исте недостатке . 6. читањем Јеванђеља по Јовану и Дела Алостолских. 84н).. гл. или парохијске заједнице. Али.стране ђакона за време литија. То је учињено помоћу система узастопног читања Светог Писма који полази од Васкршње недеље. Ово пишемо као увод. септембар) «Одавде ("Алилуја") велики хартофилакас узима време будући да ће заједно са патријархом произносити Јеванђеље. Велики хартофилакас преузима оно што првосвештеник говори. Посланица Апостола Павла и Саборних Посланица. у којима је учествовало много народа. него само његовог малог дела. архијереј почиње читати Јеванђеље. 8. Подвлачимо оно што смо навише рекли: да је њихов циљ било читање целог Новог Завета. ђакон стојећи поред њега овако вичући произноси оно што се говори:"У време оно уђе Исус у лађу. у спомен насртаја варвара-Авара за време цара Ираклија. Међутим. септембра у Цариграду за време спомена «страха који је био из човекољубља и оних који су пре васкрсења прославили васкрсење» («И патријарх узима Јеванђеље и произноси. Пазимо". које свакодневно долазе у храм зарад учестововања у Тајни Свете Евхаристије и у са њом повезаном слушању свештених чтенија.. трогодишњи систем. јуна 617. 52 одељка која се читају недељом и мали број других. У првом делу читања из светог Јеванђеља и Дела Апостолских.. оци који су направили редослед читања из Светог Писма су покушали да одломке разделе тако да се у току годишњег круга на светим богослужењима прочита цели Нови Завет (осим Откривења). "Читање из Јеванђеља по Луци".". подједнако важни одломци уопште не читају? Систем одломака који се на Светој Литургији читају као Апостол и Јеванђеље има у својој основи један литургијски етос.и тумачење . такође ораганизован на годишњој основи.е бива тако. говорећи и он у сваком тренутку исто» (2047. док се други. У манастирима пак и дал. и током целе године се наставља читањем осталих Јеванђелиста (Матеја. дакле из литургијских књига «Јеванђелистар» и «Апостол».која је имала сличан систем одељака. Пошто ђакон К&Ж6 "Премудрост. тако нису у прилици да чују читање .). тј. дакле. може се видети како су састављачи система одломака осмислили и остварили ту замисао. 37.навели да након другог Ватиканског Концила само на основу недеља и празника направи нови. у парохијским храмовима се хришћани из разних разлога сабирају у цркву само недељом и ο великим празницима. Дакле. док одељци за сваки дан п р е д с т а в љ а ј у неодвојив елмент целог програма Цркве у вези са читањем Светог Писма. Л у к а и Марка). Неопходно је да се за време црквених сабрања чује целокупна реч Божија коју Нови Завет садржи те да он буде предмет који ће одговорни учитељи Ц р к в е тумачити и којем ће учити народ Б о ж и ј и . и док предност има циљ Цркве да се прочита целокупан Нови . Исто предвиђа и Типик Свете Софије Солунске за литију Почетка црквене године (1. Зашто се више пута Годишње у току Свете Литургије обичним данима понављају исти одломци Апостола и светог Јеванђеља. јун. Али. л. Ти нови услови су Римокатоличку Цркву .» Упореди и литију на 5. 13. како би се показала тешкоћа коју сво ово питање изазива.. Пре свега..

Уосталом. или делић светих мошти претварају службу неког Светог у празничну службу. Један критериј за њихово одабирање је била нека од особина Светих. налазе да је. колико ја знам. Апостола. пређу на божанствену Литургију. ова тема је теоретски. Јерарха. или икона. септембра (Понедељак. Т и п и к о м је постављена једна граница. Трисвето и остатак јутрења. по потреби и уз вечерње стихире. Мученика. дакле Апостола из узастопног читања Посланица. Ослонили смо се на «Календар-Типик» Цркве у Грчкој за ту годину. у парохијским храмовима.одабрана и одговарајућа читања. 1. него се читају сви паралелени одељци. се чита у своје све три или четири верзије. Од тих сто дана одузимамо 14 недеља. и на јутрењима или Светим Литургијама ο Господњим празницима. практичније и лакше да отпевају «Хвалите». направили смо једно мало статистичко истраживање у важећем Типику. Да бисмо показали размере које је та пракса заузела. не треба да престанемо да се бавимо њима. Нека приповест. изоставивши прозбене јектеније. У Минејима се обично додаје уредба типика: «Ако се пак Светитељ празнује» или «Ако се намерава певати велико славословље». са истим бројем читања из Апостола и Јеванђеља. у пракси се тај циљ остварује само у манастирима јер тамо постоје за то неопходни предуслови.по могућности . Неки имендан. Богородичине и празнике Светих овог годишњег круга су .Завет. Пре су за време јутрења за много мањи број Светих певани отпуститељни тропари и за много мањи број Светих је за време отпуста спомињан њихов спомен. историјски и суштински веома занимљива. Понављање истих одељака из светог Јеванђеља или Алостола на Литургијама обичним данима потиче од система читања светог Јеванђеља по избору који следи ток календарске године од 1. У тих 86 дана. та граница се лако помера. С друге стране. те нам остаје 86 обичних дана. а и у пракси се осведочујемо да неки Свети веома л а к о од Светих «који се не празнује» постаје Свети «који се празнује». стиховне стихире. То је поготово приметно у Великој Седмици. Наравно. само је 15 Апостола дана. док је 75 читања празника или празнованих Светих. Али. или неко учење. седмица по Луци) до 27. можда и због уштеде на времену. Преподобног. као што то питање правилно поставља. итд. када се упоредо читају одељци из више Јеванђеља. а сходно томе и понављања истих одељака. Тако се за исте групе Светих обично понављају исти одељци. који смо на почетку одговора видели. Понављање истих одељака не потиче од система узастопног читања Светог Писама. када по редоследу читања светог Јеванђеља на њу дође ред. По том систему се не понављају исти одељци. Као узорак узимамо временски период од 19. у којима је предвиђено 85 Литургија (23. дакле на оне за које је на јутрењу предвиђено појање великог славословља. Али. И у литургијским књигама видимо. Пророка. те да одатле. у сваком случају. којом се читање посебних читања за Свете ограничава само на Свете «који се празнују». тако се умножавају случајеви у којима се читају читања Светих. и велико славословље. години. септембра до 31. За Господње. Међутим. децембра се не служи због великих Часова Божића). будући да ће народ чути само недељне одељке и одељке великих празника. узевши као пример за истраживање један период од сто дана у 1983. колико год да читања за сваки дан у парохијама имају ограничену практичнопастирску вредност. или уочи Б о ж и ћ а и Богојављења. које је сачувано од стране три сажета Јеванђеља. августа. који се односе на свештене догађаје који се прослављају. одељци из Јеванђеља су . или и од стране Јована. И опет се показало да нам разговор ο одељцима за сваки дан веома мало може користити у пракси. Али. децембра.

Арет. 24. 1. 4. заједно са одељцима недеља прочитано само 18. Дакле. 10. због тога што се задесило да они у Минејима имају једну хвалитну стихиру или славословље на јутрењу. 17. октобар. и 17. октобар. новембар. новембар. 7-16: 23. у томе како те уредбе треба протумачити када се ради ο Светима "који се празнују". 22-27: 23. Међу одељцима из Јеванђеља пак који се читају у овом периоду један се чита пет пута (Јн. децембар . Јевр. то довољно да их окарактеришемо као Свете који се празнују и да уместо читања тог дана преовладају њихова читања? Ако постоји неки храм који носи њихово име.. октобар. 20. 10. 15. октобар. 5. новембар). које смо узели за пример. 8. новембар и 22. Солуњанима. 6. 32-38: 5. 10-17) у истом периоду чита девет пута. и 12. а са друге понављање истих читања. Али. седам по два пута (Гал. 23-4. 28. и 17. 28. Ефесцима. 4. 15. Да ли је. Маркијан. Филипљанима. 2. 2.. 27.. 15. два по пет пута (1. четири по три пута (2. Ј е в р . 7. октобар. чак и узастопним данима (20. они који су се побринули за његово састављање су са тачношћу применили уредбе Типика. Акепсима. 2: 26. 5. 1. децембар . 8-10). Штавише. 16. новембар. 12.5: 5.. 2: 29. Јевр. а уместо њих су у великој већини понављани исти. Зло је. И у другим периодима 1983. 21. једно стање вољног сиромаштва посред неописивог библијског богатства. октобар. н о в е м б а р .2-12:25.Ј н . Еф. 234. 11. Колошанима.Лк. један четири пута (2. 12. септембар. 8-19: 8. новембар. Кор. 26. Тимотеју) и велики део Јеванђеља по Луци (гл. октобар и 24. 7. Николаја. 27-28: 24. 26-8. Гурије и многи други. децембар. 13-3. Коринћанима. 7. 3. новембар) и пет по два пута (Мт. октобар. 1. 16. а од одељака из Јеванђеља скоро половина. или ако се негде њихов спомен особито . септембар. нов е м б а р . Светог Димитрија. 3-19) и Јеванђеља по Марку (гл. Не желимо да к а ж е м о да су криви Календар-Типик. 11. новембар. уместо 99 одељака. октобар. 5: 7. децембар). 18. септембар. 21. дакле. 3. и 30. септембар. септембар. 2: 13. октобар. 2: 4. и 14. 1. године и свих година је приметна слична учесталост изостављања одељака уза- стопног читања и понављања истих или других одељака по читању по избору. септембар и 9. 12. децембар. Зато што се за велике Господње и Богородичине празнике и спомене званичних Светих (Јована Богослова. 5: 4. Ананије.отприлике пола-пола: 41 пут из сталног читања и 44 пута одељци празника или празнованих Светих. 8-18: 22. 3. 22-6. Сада. три по три пута (Лк. и 26. 10. Гал. новембар. 5. 6. 38-42-11. и 2. 26 -8. 5.Л к . Кор.Лк. и 8. 11. 2. Гал. Кор. октобар. Јевр. 33-12. децембар. 12. новембар . 6. децембар).. за које не знам да ли се игде празнују или да ли у нашим храмовима бар постоје њихове иконе. Андреја.Л к . септембар. који спадају у овај период) ни не поставља никакво питање. Проб. 2: 7.. 10. итд. 10. Јеротеј. и 9. 6-11: 21. новембар. Нека се забележи да је за време стотину дана. и 22.) Забележимо и да су бар 27 између ових читања из Апостола понављања недељних читања годишњег циклуса. исто се не би могло рећи за Свете као што су Григорије Јерменски. децембар. новембар и 17. 17. Напротив. Јевр. октобар. 27-30: 20. 13.. децембар).). децембар). 14. по систему узастопног читања требало да буде прочитано скоро целих осам Посалнца Павлових (13-27 седмица: 2. 12-19: 20. Сол. октобар. 13. октобар. 1-10: 20. У другоме је проблем... 2. октобар. двоструко: са једне стране изостављање читања светог Јеванђеља у наставцима. новембар. два од ових читања из Апостола се понављају и недељом у истом периоду (Гал.6-15:28. 8. децембар. новембар. 10. 5-8: 1. 4.. октобар и 12. 4. 21. Тим. 13. Архангела. септембар. 16-21: 1. децембар. 17-16. Тим. Карп. 10. октобар. 15. 9-16: 6.. 9-16: 4. 17-23: 28. новембар). једнообразни одељци. међу тим читањима Апостола празнованих Светих се један Апостол (Еф. дедембра. 2. новембар Мт. 2. Галатима. 14. Од овога је од одељака Апостола. 9.

Да се читају двострука читања. Међутим. која посебно карактерише наше време. На тај начин читању свештеног текста следи његово тумачење. началствујући кроз беседу поучава и позива на подражавање ових добара» (Прва Апологија. Господ је прво прочитао зачало од Исаије «Дух је Господњи на мени. То се види из свог са тим повезаног предања. Ово се дешава углавном из два разлога. и након тога и прозби које за њих следе. 67). У противном предност имају читања тог дана по систему узастопног читања Апостола и Јеванђеља. 4. поводом тог зачала. Тако се завршава први. Кад се проповед . Али. Тако би се увек читали Апостол и Јеванђеље седмице. «поче им говорити» (Лк. Када треба ироиоведаши Свешшену Реч. потешкоће које су са њима повезане. као што мислим. Требало би да се и одељци Светих такође наводе и да се и они читају. слушају читања и проповед. Оглашени.». Ова свеза читања и проповеди очувана у Цркви је одувек одржавана. Питање читања за време Свете Литургије је веома сложено. Из тог разлога је то питање уврштено у низ питања за Свети и Велики Сабор који треба да буде сазван. Мислим да је то дух уредаба т и п и к а које се односе на читање Светог Писма. потреба за решавањем тих проблема. говори да после читања зачала из Старог и Новог Завета «по завршеном читању. уосталом на пример праксе јудејске синагоге. ако би то били Свети који се прослављају. Наша Црква је већ одавно назначила потребу за проучавање тог питања и проналажењем исправних решења за поновну расподелу система одељака. будући да је тај систем у парохијама на несрећу. док је у време причасног већина закаснелих присутна. не би постојао проблем. Ο овом поретку синагоге сведочи и јеванђелиста Лука при опису прве беседе Господње у Назарету. скоро и до наших дана. из стављања узастопних читања испред читања Светих у нашим литургијским књигама и из правила која одређују изабирање читања из Јеванђел>а недељом. И Јустин мученик и философ ( +165). али и велики практични значај читања из Светог Писма у животу Цркве. Управо то се одувек збивало у хришћанској Цркви. као што је у древној пракси било и као што је на Светој Гори и данас. Из овога што смо написали се показао само један део проблема који су у вези са њима. који су пратили Свету Литургију.). мишљења сам да би једино данас могуће решење те ствари могло да буде да се одељци дана увек наводе у Типику те да они при читању имају предност. одлазе како би се вршење Тајне наставило само у присуству верника (тј. крштених . поучни део литургијског Сабрања.. ту би њихова читаша могла да се прочитају. Други разлог треба потражити у тенденцији за скраћивањем. и након тога. који се сабирају из зачала која су прочитана и чије речи још увек одјекују у ушима слушалаца. гл. коментар и извлачење поука.16-27). а и нестало бих понављања истих одељака или би она бар била ређа. па након тога Светог. по угледу. што се у суштини данас дешава.п. Тако се не би реметило стално читање из Светог Писма. иосле Јеванђеља или у време пр2ичастног? Правилно место проповеди на Светој Литургији је одмах након читања светог Јеванђеља. ако се и у местима где се Свети прославља.. описујући сабрање Хришћана недељом.поштује. у најновија времена је у нашој Ц р к в и постало уобичајено премештање проповеди са њеног првобитног места на време причастног.п. укинут (вероватно од Константиновог Типика). Предност се даје узастопном читању и то веома исправно. 14. Први је то што приликом читања Јеванђеља још нису дошли сви верници у храм.

У словенским (руским) Црквама је уобичајено да служитељи говоре пре отпуста. а томе би много допринела и добра беседа која би. његово усредсређење. Кажем сумњивих. Такође. нити су оне толике да би њено преношење чиниле неопходним. показује извесне мањкавости. не би било преувеличавање рећи да се стиче утисак к а к о се она тиче само народа. Овај тренутак целокупног свештенослужења је пре свега најпогоднији тренутак за припрему верника. Напротив. Ово данас. засигурно. ако ништа друго. Међутим. или када се постарамо да богослужење почне пет или десет минута раније. зато што добијање на времену. са својим пастиром на челу. скру- шено мољење пред најсветијом Тајном. Разлози који доприносе давању предности исправној пракси су углавном литургијски. у којој ће бити позван да учествује. проповедао служашчи клирик. Осим логички и историјски посведоченог места проповеди после читања. Причастен је химна која са једне стране има за циљ да попуни време које је неопходно за причешћивање свештеника. седи и слуша реч Б о ж и ј у коју објављује ако не сам началствујући. Ова два разлога су довољно озбиљни да се проповед чешће чује на причастном него после Јеванђеља. нити би. али би било пожељније да народ навикавамо да у цркву долази у одговарајуће време. Али наш . треба нагласити да ово решење није прикладно и да би било пожељније претрпети мањкавости исправне праксе. И још нешто: кад проповед бива на причастну. ако проповед буде после Јеванђеља цела заједница. нити предности преношења носе превагу над мањкавостима њеног непреношења на време причастног. Њ е н о право место је у поучном делу литургијског сабрања. одмах после читања Апостола и Јеванђеља. чак и да жели. Томе је допринела и чињеница да је већином. онда бар лице које га замењује у најсвештенијем делу објављивања речи Б о ж и ј е и тумачењу благовести истине Његове. у пракси. то није исправно. тражити друго време за проповед. а не и свештеника. једно уметање у свештенослужење које. ο чему смо говорили на почетку одговора. подстицала вернике да раније долазе у храм како не би били лишени исте. може вршити током причастног. редовни долазак верника треба да бива бар пре почетка читања. могао да прати говорено. Међутим. У сваком случају ће унети расцеп у вршење Тајне. Из тих разлога бисмо у виду закључка могли рећи да се проповед само као изузетак. ма колико успешна била. који у том тренутку заокупљен својим причешћем. било би узалудно. Наравно. бар у нашим крајевима. и које му следе. као пре. него ли убирати плодове сумњивих предности премештања проповеди. што би га спречавало да беседи на причастном.в р ш и у часу певања причастног засигурно се добија неколико минута и дужина целе службе се не продужава толико колико би трајала ако би проповед била после Јеванђеља. чији ће причасник ускоро постати. а са друге пак да вернике припреми за Свето Причешће. радњама и молитвама које му претходе. у ванредним околностима и по снисхођењу. увек ће постојати и они који касне. Друго. није толико значајно и може се превазићи када је појање краће. и избегава мањкавости проповеди за време причастног. Али. не слуша оно што се говори. време причастног није погодан тренутак за њено преношење само по себи. Не треба заборављати да се Света Литургија служи да би се верници причестили. неће олакшати вернику да мисли искључиво и једино на бесмртну трпезу Господњу. Ово решење обједињује и предности преношења. Такве мисли засигурно може да изазове и једна добра мистагошка проповед. када се беседа д р ж и у њеним природним границама. неће пружити оно што у том тренутку захтева. Али беседа се не тиче увек приступања Светом Причешћу и.

. грешне и недостојне слуге твоје.. Или не поседујемо толико стрпљења колико је потребно да бисмо мирно пратили чак и најбољу проповед која би се одвијала у часу кад смо навикли да се припремамо за одлазак. По првом их освећује. Свештеник се у реченици ο којој се расправља моли за себе. дакле томе да недостојност служитеља не утиче на вршење Свете Тајне? Горе наведена реченица молитве светог Приношења Светог Василија Великог у сваком случају садржи једну озбиљну тешкоћу у тумачењу.психолошки склоп је некако другачији. дакле од њиховог освећивања у Тело и Крв Христову.» Који је њен смисао? Зар није супротан ономе што верујемо. по мноштву милосрђа свог.. Свештеник се моли да управо ово дејство божанске благо- . унапред створене догматске предрасуде.. ова молба се у тексту молитве налази након освећења часних Дарова... није достојан. «освећени» и «показани» («Да их благослови. силом Светога Духа поставио «на ову службу». Уосталом. У овом другом случају је потребно и учешће наше ревности. јер ништа добро не учинисмо на земљи. а поготово у молитви Предложења Литургије Светог Василија Великог. УСветој Литургији Василија Великог постоји реченица: «Помени Господе.. Ниједан људски грех не може да спречи то освећење управо због тога што оно није дело људске врлине. не због тога што тумачењу текста желимо да наметнемо своје. Овај први утисак је погрешан. Они су након молитве призива Светог Духа већ «благословени». него због тога што би њихово значење требало бити друго. По другом она освећује оне који путем причешћивања учествују у Даровима. Свештеник се није удостојио да с л у ж и јер нема греха или јер је достојан («Нико. код нас. и освети и покаже») Телом и Крвљу Христовом. Литургија је дело Цркве и врши се у Светом Духу даром свештенства.»). и немој збоГ мојих Грехова отклонити благодат Светога Духа Твога од ових Дарова који су пред нама. Греси су лично питање свештеника. који га је Тајном свештенства. због тога и приносе жртву за своја «сагрешења и незнања народна» и причешћују се «на отпуштење грехова». Друго. непосредно пре освећења Дарова нала- зимо искрено признање и исповедање грехова и недостојности служитеља: «. То је у тексту Свете Литургије у потпуности јасно. Пре свега. удостојени служити светом Ж р т в е н и к у твоме. опрости ми свако сагрешење хотимично и нехотично. требало да није сагрешио. као што ће се одмах показати. и ми. И сами свештеници су грешни као и остали људи.. како би могао служити Свету Литургију. Пошто из горе наведених разлога одбацимо ово тумачање. 15. нигде се у самом тексту не к а ж е да је свештеник можда безгрешан или да би. Свети Никола Кавасила у «Тумачењу Свете Литургије» даје једно веома прикладно и богословско објашњење. Из ових разлога не би било могуће да освећење часних Дарова икада зависи од моралних квалитета свештеника. него по заповести Христовој. и моју недостојност. у Грчкој. не због праведности наше. ». И то због тога што на први поглед значи да греси свештеника («због мојих грехова») могу да удаље («отклонити») благодат Светога Духа од Дарова. него због тога што је «обучен у благодат свештенства». И у другим молитвама. Он разликује два начина по којима освећујућа благодат Светога Духа делује у часним Даровима. Напротив. то није испробано. које се тиче његовог личног односа са Богом. јер лењост и људска злоћа спречавају дејство благодати Светога Духа. јасно је одређено да свештеник дела не сам од себе. значење те реченице треба тражити у другом правцу. да би се и сам удостојио освећења које нам благодат Б о ж и ј а пружа путем причешћивања часним Даровима.

не буде отклоњена од Дарова. и моју недостојност.. Ј е р је то. као у Јаковљевој Литургији. моли и за себе. пре свега другог.». данас најчешће.» и након Входа настављају са «примити».дати не буде спречено због грехова његових. да буде освећен Даровима. У њима након «Као они који ће Цара свих примити. 35 1-6). ο којој је или након које је вршен Вход. оставити народ свој. која међутим има шири смисао: «И немој због мене. Односи се дакле на делање Светога Духа у народу Божијем путем часних Дарова. тако није ни могуће да га зла људска отклоне. 16... било заједно са њом и други дарови који се дају онима који чисте савести обедују ту Свету Вечеру. будући да њу људско зло може отклонити» («Тумачење Свете Литургије». зар није правилно да се оно исправља у «примивши». Та нота је појцу давала могућност да покрије евентуално закашњење изласка служитеља на Вход или да појање прекине . од ових Дарова који су пред нама". каже. "Помени.» обично имамо једну дугачку ноту. него и на верне. Друго је вероватно новије и. дело ових Дарова. Због тога га наша лењост отклања. Где је исправније прекинути појање Херувике ради Входа. као што је тумачи Кавасила. а оне уосталом нису ни довољно проучене... гл. да причешћивање Светим Тајнама за њега не буде бескорисно или «на суд или осуду». Господе. а неки застају код «бригу оставимо» да би након Входа почели са «Као они који ће Цара свих примити. У Божанственој Литургији Светог Јакова. Другим речима...». свештника. Стари појци примењују прво и изгледа да је то мање . не доноси нам никакву корист и наноси нам бескрајну штету. брата Божијег.више настарији обичај. Ниједно од људских зала не може отклонити благодат да на први начин делује у Даровима. будући да или Бог неће примити молитве свештеника за њега или ће се народ субјективно саблажњавати јавним грешним животом свештеника.. Наниже у оригиналу дајемо овај дивни текст Николе Кавасиле: «Свештеник се. За други је потребан и наш труд. Нека благодат тих Дарова. Када се «примити» Говори након великог Входа. каже. код «Као они који ће Цара свих» или након «примити» ? 17.. а ако нас затекне неспремне. Треће се ређе може чути. колико знамо. Ј е р нас благодат путем Дарова освећује. Човекољупче». Свештеник се моли да та благодат. Ј е р се к а ж е да је благодат у часним Даровима на два начина: један је начин по којем се они освећују. него. будући да њихово освећење није дело људске врлине. постоји једна слична овој реченица. Греси свештника у овом случају могу да буду разлог да се спречи благодат или да Бог остави народ свој.. ако нађе да смо на вал>ан начин спремни за освећење.. Бар данас неки да би се извршио велики Вход Херувику прекидају на «Као они који ће Цара свих. било да је она само отпуштење грехова. Којим освећењем? Да задобије отпуштење грехова. будући да смо већ примили часне Дарове? Предање није једногласно што се тиче првог питања.. Свети Дух даје отпуштење грехова онима који се причешћују овим Даровима. други по којем нас благодат њима освећује. греше саблажњавани гресима свештеника и свештеник бива узрок да благодат Светога Духа буде отклоњена и од њих. Хришћани. Можда се и у божанственој Л и т у р г и ј и Василија Великог одговарајућа реченица може протумачити као реченица која се не односи само на свештеника самог за себе. дакле. не буде ускраћена због грехова мојих. Из старих музичких књига не закључујемо ништа посебно. помоливши се за оно што је свима потребно. неки прекидају на «Цара свих примити» и настављају са «Анђелским.

. Беседа ο Светој Пасхи и Светој Евхаристији) Два горе наведена значајна сведочанства нису у потпуности иста. Вход у том облику сусрећемо у древној и неразвијеној Литургији Апостолских Установа. које литургијско сабрање намерава да принесе на свети Жртвеник. Треба имати у виду да је Предложење по старој пракси вршено за време Херувике. Кедринос је скоро пет векова далеко од тог доба и. Међутим. буде споро или са дугачком нотом на «Као они који ће Цара свих примити. поготово приликом саслуживања више епископа.. века је у Цариграду дошло до значајних измена у овом делу Свете Литургије.. наставља од «Као они који ће примити Цара..» великог Входа су настале под јаким утицајем 23. па чак и ако се Вход врши касније.тамо где га је требало прекинути.» Α у наставку се позива на ауторитет Светог Атанасија.. како би било покривено време припреме и преношења часних Дарова на Жртвеник.» итд. Ко је тај. патријарха Цариградског (552-565 и 577-582)... како год било. и молитва Херувимске песме «Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан. који пише да: «Док се још увек приносе прозбе и молбе (приношени Дарови).».... И византијска Херувика «Ми који Херувиме. писце молитава и сав поредак великог Входа. говорећи неку песму из Псалама предајући присутном народу да заиста као принос приноси Цара славе или тако називајући приношене Дарове који још нису освећени призивом архијереја и освећењем које у њ и м а тиме засија. те је сходно томе и трајање појања првог дела требало имати одговарајућу дужину.. певана упо- . када је састављена. псалма. Средином 6. него «Цара свих» потпада под утицај анахронизма. То закључујемо на основу сведочанства Светог Евтихија.. у псалму називани «Царем славе»: «Осујећују Хлеб Предложења и у потпуности припремљен Путир. хлеб је још увек обичан хлеб» (8. и јерусалимска Херувика «Нека умукне. По сведочанству Кедриноса (Σύνοψις Ιστοριών) је у доба цара Јустина 2. очигледно 23. и «Све вас. «установљено да се пева и Херувимска песма». Развој Херувике је свакако био толико сложен да нам не даје могућност да дођемо до сигурних закључака. псалам. који се снажно успротивио тој новини. Р е к л и смо да је то 23.. али вероватно без резултата.». без појања ичега и заједно са приношењем Дарова од стране верних.. за време дијалошког произношења Херувике три пута од стране служитеља.. Неки епископи се и данас држе тог древног поретка те је неопходно да појање Херувике. која штавише не садржи речи «Цар славе».» Пређеосвећене Литургије. који се у јермеском литургијском обрасцу заиста и до данас одржао као псалам Входа.».. Евтихију су ствари које су се збивале веома блиске и његово сведочанство је у потпности веродостојно. То значи да је између «бригу оставимо» и «Као они који ће Цара свих примити.. Највероватније да је Херувимска песма. Ђакон. тачније 574. и «Сада силе. Првобитно је Вход Дарова вршен веома једноставно. ». већ раније је била уведена «псаламска песма».. псалам. Евтихијево противљење се углавном односило на то што су Дарови. (565-578).» како би се покрило време неопходно за окончање Предложења. године. мешајући псаламски антифон са у извесној мери новијом Херувимском песмом. псалам је утицао на црквену поезију. који још нису били освећени. И други хор такође на овом месту преузима појање. Он говори ο «псаламској песми» која садржи речи «Цар славе».. Али. а и у византијском литургијском обрасцу га сусрећемо као стихове који служитељи међусобно говоре за време уласка Дарова у Олтар («Подигните врата.» постојао неки стари прекид приликом којег је можда долазило до Входа.. Постоје неколицина показатеља које иду у прилог трећој пракси да се стаје на «бригу оставимо» и који ту праксу чине достојном пажње.).

«Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан. без стихова. које је до одређеног времена било сачувано у време Пасхе или га чак и данас имамо у њеном троструком произношењу од стране служитеља. псалмом (за време произношења стихова тог псалма) као што и данас бива у јерменском литургијском обрасцу. или за време њиховог појања.. Што се тиче богословског негирања Светог Евтихија. Појање не престаје негде где би тај прекид дошао некако природније. не само од стране оних који не припадају Православној Цркви. као што је било и са Трисветом песмом. пре отпочињања Свете Литургије.» и преношење часних Дарова на Жртвеник је задобило карактер праве литије. Приношење се развило у доста дугачак. Било како било. У тој мери је сложена његова развојна путања. Друга два прекида су покушала да задрже неку разумљивију поделу.. «обрасци» Тела и Крви Господње. године). Унета је и молитва Литургије Светог Григорија Богослова. као на Пређеосвећеној Литургији. него и сами донекле невешт и нагао прекид. а не сам ђакони као што је првобитно било. и проширење тог дела Свете Литургије ствари чини још сложенијим.или стихова из псалма заједно са Херувимском песмом. Типик Свете Софије из 9. Касније је преовладао обичај да се пева само Херувика.» иде у прилог не само донекле старија данашња пракса и дугачке ноте које у музичким рукописима и старим штампаним издањима сусрећемо на том месту. Проширење чина Предложења у један полунезависан чин. нека врста обраћања народу. Типик Месинијског манастира Светог Спаса из 1311. сличних противљењима Светог Евтихија. било је и противљења том придавању части. због тога се и свети Никола Кавасила у «Тумачењу Свете Литургије» осврће на то исправљајући и осуђујући прете- . кад се већ цела химна. Друга два прекида изгледају као да су касније настала. као нека врста игре са музиком. или чак и када је касније преовладао обичај да се она поје само једном .. него на средини реченице. а очигледно након псалма или Херувике. трећи пут споро») и на Пасху («А Херувика се на данашњи дан пева три пута као и на Велику Суботу». Прекиду на «Као они који ће Цара свих» и настављање појања након Входа од «примити. полунезависан чин и премештено је на почетак. али треба да је до тога дошло намерно. него и изнутра.редо са 23. као да треба да се догоди нешто изванредно и непредвиђено. а за време великог Входа им народ указује част која им доликује. него «часни Дарови» који су већ принесени Богу и који су већ «свети». века) или три пута на Велику Суботу («И три пута певамо Херувику. века задржало појање Херувимске песме три пута на Пасху («Треба знати да се у овај дан три пута пева "Ми који Херувиме"». Можда је и народна благочестивост понекад мешала ствари. код неке запете.. Али. у разговорима са Латинима. Сигурно је да је Вход првобитно вршен ћутке.вршен Вход Дарова. Јасно је да не можемо да одредимо у ком је делу појања псалма . И то у неком смислу и јесте неисправно. изгледа да оно није у потпуности заборављено. написана као једна јединствена композиција. нпр. да бар наступе код неке запете. преношење молитве Предложења пре Входа или чак и пре Литургије. нагласило је свештеност Дарова. Због тога их и покривамо и кадимо.. дакле као да их је изазвао покушај неке исправке. изгледа да она није певана само једном. састоји само од једне дугачке реченице. два пута брзо.. Као остатак те праксе се бар до 12. као што смо га навише окарактерисали. У Входу су почели узимати учешћа и свештеници. након неког размишљања у погледу граматике и смисаоности из којег је произишао покушај да се исправи нешто што је изгледало језички неисправно. или троструког певања Херувике. Почело се произносити и «Све вас. Наравно. који више нису обичан Хлеб и обично вино.».

коју неки предлажу када се то пева након Входа.». то није смисао Херувимске песме и 23. која почиње од доношења Дарова Цркве на Жртвеник да би они били свештеноосвећени у Тело и Крв Христово и да би се верни причестили њима. Мислили су да су Дарови «Цар свих» из Херувимске песме или «Цар славе» из 23. осим тога што по свему горе наведеном представља богословску греш к у и што у рукописима немамо сведочанстава ο њој. даје кратко и сажето тумачење Херувимске песме: «Херувимска песма све подстиче да одатле па до к р а ј а свештенослужења буду пажљивији умом. преварили су се због Входа Литургије Пређеосвећених Дарова. Теодор. «Анђела мира. Херувика се не говори ο Входу Дарова. «богословског» решења тог питања. По тој верзији је требало да се «примити Цара свих» отпева пре Входа као подстицај вернима да за време великог Входа у Даровима приме Цара свих. док се примање Цара односи на Свето Причешће. Међутим. Литургије Светог Василија Великог и Светог Јована Златоуста. 336.победничке песме заједно са Херувимима и Серафимима приликом молитве светог Приношења. «Цара славе».. итд. Зашто у Светој Литургији два пута имамо молбе: «Сав дан. са к р а ј а 8. поглављу свог коментара тумачења Свете Литургије. Они које Кавасила наводи су западали у погрешно тумачење које је Евтихије назанчио. и сви рукописи двеју византијских Литургија. 18.. Из сличних погрешних тумачења је произишла и исправка «ће примити» у «примили». пошто су изгубили из вида разл и к у између овог и оног свештенослужења. Конструкција реченице («Као они који ће примити Цара свих») захтева употребу партиципа циља и будуће време. Сва штампана издања. Та исправка. у оној су пак савршени и освећени и Тело су и Крв Христова. оставивши иза себе сваку животну бригу.» (гл.5). епископ Андидски. као они који путем Причешћа треба да приме великог Цара. него она представља једну песму Входа у свом чину Свете Евхаристије. Остављање животних брига од стране верних који се угледају на анђеле се односи на целокупно вршење Тајне. изазива и синтактичку грешку у граматички и синтактички веома исправној Херувимској песми. почевши од најстаријег кодекса. Прво што бисмо требали да утврдимо јесте питање да ли рукописно предање наших Литургија сведочи ο том двоструком произношен>у молби. онда који од два наведена пута? Ово питање је доста сложено. Управо то је хтео да избегне и Свети Евтихије. 25. Барбериновог Молитвослова под бр. Вероватно је и да су неки Херувимској песми давали неко тумачење слично тумачењу израза из 23. «Као они који су примили Цара свих» је синтактички неисправно.» Већ смо рекли да вероватно треба сматрати да прекид песме због Входа код «примити Цара свих» произилази из научног. појање Трисвете песме се односи на појање те Трисвете песме .. који је насловљен са «Προθεωρία κεφαλαιώδης περί των εν τη θεία λειτουργία γινομένων συμβόλων και μυστηρίων». ако се неки од оних који падају на колена када свештеник чини Вход са ношеним Даровима према тим Даровима опходе и поклањају им се као Телу и Крви Христовој. молбе наводе два пута и на њи- . века. сви Служебници и Молитвослови. псалма којим је она надахнута.ривања и постављајући часност Дарова и изражавање поштовања верних према њима на исправну богословску основу: «Међутим.. од стране Светог Евтихија.». псалма. У овој ти Дарови за време тог Входа још нису жртвовани и савршени. нам у 18. Одговор је без сваке сумње потврдан. псалма. Да ли њих треба говорити два пута? Ако их треба говорити само једном.

. што управо израж а в а да је служба при крају. По Литургији Апостолских Установа су оне опет говорене након Јеванђеља и на крају молитава за поучаване у вери. Ј о ш је карактеристично и то што нас у њих најчешће уводи посебан позив ђакона. оних који се поучавају у вери. Кор. 8) изговаране након Јеванђеља и пре отпуста оних који се поучавају у вери. Па чак се. Светог Јакова и јерменској Литургији само једном имамо молбе. азматским. као што је и такође сигурно да је већ од 8. Потом су отпуштани они који су били под утицајем нечистих духова. 2. Дакле. јер се ни у једној служби исте ствари не говоре два пута. У Светој Литургији имамо молбе и њихове скраћене облике на крају Литургије ("Измоливши сав дан. У монашкој јутарњој служби их налазимо на крају службе.ховом данашњем месту. у такозвану «Литургију верних»? Веома је вероватно да се то догодило у времену када су молитве за поучаване у вери почеле да губе на значају пошто више није било поучавних у вери. Ђакон подстиче верне да од Бога траже миран и безгрешан дан. будући да они нису присуствовали сабрању . Више је него сигурно да смо и у њима само једном имали молбе.. молбе сусрећемо на крају богослужења. налазиле на том месту. То намеће и логичка конструкција наших Литургија. Оне су се без сумње и у византијским Литургијама. дакле. а непосредно пре отпуста првог реда поучаваних у вери.пошто није даван отпуст поучаваним у вери. посл. Тако у јутрењу и Светој Литургији на почетку имамо велику јектенију. У сродним литургијама: Апостолских Установа. Другим речима. буду пренесене у само по себи евхаристијско сабрање. који нас подстиче на употпушење молитве («Допунимо молитву своју Господу»)... к р а ј а такозване «Литургије поучаваних у вери» (=катихумена). због којег су се верни окупили. предајмо"). представљају неку врсту преласка са предела служења Богу. века преовладао обичај да се молбе изговарају два пута. Било је само по себи разумљиво да у оном раздобљу литургијског процвата и стваралаштва . У монашкој вечерњој служби на оном делу службе који је у време када су молбе стављене на то место означавао к р а ј службе. У древним. али након одласка поучаваних у вери. Аналогно томе би требало да су се и у две византијске Литургије молбе изговарале само једном. сами себе. на њихов начин живота у свету и животну борбу у коју ће се непосредно након тога упустити. Морамо признати да је ово необично. у есхатолошким оквирима очекивања мирног к р а ј а живота и појављивања пред Судом Христовим. након одлагања часних Дарова на свету Трпезу и након молитве Приношења. Из древних Литургија и сведочанства Светог Јована Златоуста можемо закључити где је било почетно место молби. и онда када уређење службе намеће понављање једне јектеније због увођења нове литургијске целине.. добија на значају ако га сагледамо у целокупном литургиј ском оквиру и заједно са употребом молби и у другим службама осим Свете Литургије. у њиховом почетном облику. молбе су веома смисаоно стављене на крај сабрања и пре отпуштања прве групе присутних. док је она у свим осталим случајевима скраћена.молбе које су пратиле њихово отпуштање више нису служиле својој . анђела чувара и вођу душа. парохијским службама. Садржај молби је сагласан њиховом месту у Литургији које смо горе назначили. као и у Апостолским Установама. добро и корисно душама њиховим и живот у покајању. ТТТта је допринело томе да оне са к р а ј а сабрања. а на местима где би поредак захтевао понављање малу јектенију. На истом месту их сусрећемо у Литургији Светог Ј а к о в а и у јерменској Литургији. Тај детал. само први пут изговара целокупна јектенија. просвећивани и покајници. Молбе су по сведочанству тог Светог Оца (Беседа на 2. а пре отпуштања верних.

која је у суштини благослов за достојно причешћивање. Нико неће моћи да нађе други аргумент против тога до аргумента да су те молбе већ дванаест векова говорене два пута.управо показују исправан пут литургијске молитве. да се молбе говоре само једном..дакле на једном мешовитом месту. управо онако како је у Литургији Светог Јакова.».. И пракса. На овај аргумент су свакако утицале евхристијске благочестивости Запада....је учинило да молбе буду стављене и на то место. након њиховог удаљавања са места иза сугубе јекетније која долази након Јеванђеља. која је закључивала Приношење и диптихе и уводила у читање припремних молитава за Свето Причешће («Поменувши све Свете. Оне садрже са тим повезани позив ђакона.... Уз каснији обич а ј тајног читања молитава се ова јектенија показала недовољном да покрије тајно читану и прилично дугачку молитву пре «Оче наш. Тада ће и оне бити више добродошле. Да човекољубиви Бог наш. Можда се ради и компромису између два предања. Да нас избави. које одговара и јектенији након одлагања часних Дарова на свету Трпезу.»). претпоставка и одредница Свете Литургије јесте њено приношење Оцу у Христу и Духу Светоме. Изгледа да су у почетку биле премештене након одлагања Дарова на свету Трпезу.. молбе ставила једно пре. У том трагању је било варирања.. Древне Литургије .. те су стога требале да нађу друго. У овом слу- . Међутим.као и византијске Литургије пре додавања молби на овом делу . која су.литургијској намени. древне Литургије и логичко суочавање са овим питањем иду у прилог супротном. За ову свету обитељ. која на овом месту има прозбене јектеније и молбе. те је каснија пракса хтела да их на и из других случајева познати начин помири усвајајући оба решења. где је постојала једна дугачка јектенија која је сачувана у Литургији Светог Јакова. молбе су. . Насупрот томе. За предложене. стабилно корача у супротном працу. У нешто каснијем времену су молбе стављене након освећивања часних Дарова. Тако су се молбе нашле на два места у Светој Литургији. Заштити. а друго након молитве Приношења... те да је стога то време погодније да Му упутимо своје молбе. чак и ако ми то не бисмо желели. а недуго након тога пре антифона. на место једне нове празнине која се створила у делу на којем је ђакон раније читао диптихе.. независно једно ο другом.. Измоливши јединство вере.».. смештене на то празно место. када је правилније говорити молбе: пре или после освећења часних Дарова? Избори наших литургичара су различити. које такође има евхаристијски смисао («Хлеб наш насушни дај нам данас».. Христос је увек невидљиво присутан на сабрањима верних и увек прима њихове молбе. Молитве пре и после освећења Дарова су упућене Богу Оцу кроз Исуса Христа у Светоме Духу. До освећења часних Дарова не долази како би Христос био са нама те да бисмо Га ми тада славили и молили Му се.»).. Након Приношења хитају ка Светом Причешћу.) и главопреклону молитву. Уосталом. Они који рађе одабирају произношење молби након освећења Дарова обично наводе благочестиви аргумент да је тада Господ присутан путем Тајни.. које данас и сами западњаци сматрају претераним и богословски непоткрепљеним.. Све ово. припремну молитву за Свето Причешће која нас уводи у «Оче наш. која прелази ка уопштавању.. најдревније предање. За принесене и освећене. Дакле. прикладно место. Она је у византијским Литургијама била скраћена («Допунимо. и можда утицаји Пређеосвећене Литургије. него да би верни учествовали у Светом Причешћу и путем Тајни постали једно тело са Христом.. али и месту након молитве Приношења ... јер се у међувремену развио први део Литургије те је велика јектенија прво била премештена пре Трисвете песме. Тамо је већ постојала једна мала јектенија. У новије време је почела да се појављује тежња.

и од свештених дарова р а з д а ј е оно што је од речи (тј. Раније је молитва предложења: «Боже. антидор)... Одавде па надаље почиње друга тема. Наравно. ни у штампаним издањима Свете Литургије. из којег је исечен Агнец: «Освештан је тиме што је посвећен и принесен Богу». 101).чају.. уместо дарова. дакле страшних Тајни (тј. помолимо се» . Нашом литургијском праксом за хлеб антидора није предвиђен други благослов. Боже.. имамо три ђаконска дела: «За принесене и освећене часне Дарове.. су убачени уобичајени делови ђаконске јектеније и молбе које имају за циљ да покрију дугачку тајну молитву. по угледу на свештени број три. и да је примио свештене речи.) и уводног подстицаја ("Опет и опет у миру Господу се помолимо»). освештан и Тело Христово постао. антидор се благосиља самим чином предложења. независан од овог. Молбе у свим случајевима. Кодекси говоре ο његовој подели и молитви која је прати: «Благослов Господњи нека дође на вас (или на тебе)».. 100). из кога је средишњи део извађен.».. на предложењу принесени. говорена над свим донесеним хлебовима.».. најправилније место за молбе јесте у наставку прозбених јектенија након великог Входа. потом. Рез треба направити на правом месту: «Да човекољубиви Бог наш.». веома разумљиво почињу са «Допунивши. и цео онај чин дају му благослов. 4).. уместо Светог Причешћа). подиже и благосиља антидор.... која тражи да Бог благослови «ово предложење». ово приношење хлеба приликом предложења (=проскомидије) «у спомен Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа» и његово благосиљање светим копљем.. он се.. Хлеб просфоре. из кога је средишњи део извађен и принесен за служење. наш којио си послао небесни Хлеб. а освећен је и овај хлеб (=нафора. у часу појања Богородичне химне «Достојно јест. дакле тема вршења Тајне и учешћа верних у њој путем Светог Причешћа. ни у рукописима. након завршетка диптиха («Поменувши све свете». али се ова молитва не односи на антидор... антидор)? Колико ми је познато не постоји ниједно сведочанство ο томе да је антидор посебно благосиљан. данас је познато да свештеник након освећења Часних Дарова. за који се подразумева да је већ освећен. него на верника који га добија. гл..... раздаје као хлеб који је и копљем запечаћен и примио божанске речи. Међутим.. и «Јединство вере. као што смо на почетку видели. и као што чине многи наши савремени свештеници. и да га прими у наднебесни Његов Жртвеник. По Светом Н и к о л и Кавасили и Симеону Солунском. 19.» будући да сав њихов садржај допуњује све молбе Цркве за свакодневне потребе верних.. ово тежи ка томе да буде озваничено од момента послед- . спаси».». Свети Симеон објашњава потпуније: «Антидор је освећени хлеб који је принет на предложењу. молитава) на свештеном предложењу примио» (Διάλογος.«Измоливши јвдинство вере. «свештене речи» молитве. Дакле. «Заштити. Велика и једина тема Свете Евхаристије. учествујући тако у освећењу и свештеном благослову. који су се због тога називали «благослови». као што то данас подразумевамо. Јели исиравно да свешшеник након освећења Часних Дарова благосиља нафору (тј. онима који не учествују у њима» (Тумачење.. будући да је копљем запечаћен. и на другом месту: «Антидор је освећени хлеб.».. према Кавасили («Тумачење Свете Литургије» 53. Она у сваком случају изазивају једно разбијање и заустављање тока литургијских молитава. ни код свештених писаца који су тумачили Свету Литургију или шире изложили њен поредак.. Остали: «Да нас избави...». «Да човекољубиви Бог наш». Насупрот овоме.

».. исповедање и исчекивање спасења нашег» (Διάλογος. приписује Апостолима.» итд. «Блаженом те зову сви нараштаји.. по обичају.. да свештеник благосиља антидор.њег издања (грчког) служебника (1962).. при њеном помену након освећења Светих Дарова на Светој Литургији. «Радујсја. повезана с благосиљањем антидора и помена Мајке Б о ж и ј е у том тренутку Литургије. приликом ове страшне Жртве. као што смо више пута опитно познали и од многих поверења достојних људи сазнали. него како би се честицом која је на предложењу унета «у Њ е н у част и спомен». која је уведена бар један век пре Симеоновог доба. а посредно од стране многих. јесте . према Богородици је тај тренутак сматрало погодним да се уметне и «узношење Богородице». и из њега је исечен Агнец. иако то по обичају врши више свештенослужитеља који ж а р к о желе да призивају и прослављају свеопевану (Богородицу) и то већма у часу кад се врши тајанствена Ж р т в а Сина њеног и Бога нашег.. из кога је било извађено «средиште». Симеон не говори да ли је приношен нови хлеб или је свештеник употребљавао већ постојећи хлеб предложења. не као што су «неуки» веровали зато што је претварана у тело Пресвете Богородице. значи хлебу који је исечен и подељен као антидор. уздиже се хлеб у част Богородице. 357). Сва четири ова примера налазе се у бројним рукописима који се односе на ово место Свете Литургије. где се на његовој 137. «Пресвета Богородице. Постоји једно сведочанство да је уздизана честица дискоса (Атински кодекс 776).. из кога је извађен Агнец. певајући «Достојно јест. као што је и она трогодишња уведена у храм... Уосталом. «Ублажает тја свјаки род. По старом црквеном обичају. који уредба Часослова са њим у вези.. Уздизање је непосредно посведочено од стране Светог Симеона и једног познатог кодекса (Атински 776 из седамнаестог века).. а изузетно у извесним местима по домовима верника. гл. Какво је ово «уздизање».. као помоћницу и најсигурнију Заштитницу.».» или друге химне Мајци Божијој. су се сачувала до данас у литургијској пракси. као што је од Ње рођен Христос.. Богородицу. Поштовање свештеника и народа.. како бисмо од Ње задобили што већу помоћ.. Посебно поштовање према Богородици учинило је да народ. помози нам».. а други је био хлеб предложења. уздижући га пред Часним Даровима». Прва три. Један је био честица Богородице на дискосу. Он је принесен Светињама. започиње химне и величања.».. с којим изгледа да се и сам слаже: «И на самој Светој Литургији много пута се на молбе неких уздиже (хлеб). хлебу предложења. Ово изричито учи «Црквена историја и мистичко сазерцавање».. извршило «узношење Богородице».». Хлеб се уздиже када. значи Агнец. чију помоћ тражимо. која се приписује Герману Цариградском: «. што се до данас редовно обавља у манастирима. у чему заправо јесте тајна наше вере. Узношење хлеба за Богородицу праћено је данас речима: «Велико је име Свете Тројице». у којима су учествовали и служитељи који су.. Ово изричито посведочава Свети Симеон Солунски као обичај прилично распрострањен у његово време.». такође певали: «Достојно јест. «Богородице Дјево. у свакој нужди и прилици.. и када ј е призивамо. није само оно што говоримо приликом узношења хлеба. Јер. страни напомиње: «Уобичајено је. придавано је символисање тела Богородице.». према многим рукописима. и «Достојно је. на Свештеној Мистагогији помињемо Богородицу говорећи: «Особито за Пресвету.»..подела пак благослова и просфоре. у којим се види да подразумевају «узношење». међутим богословски није ни од кога.. иако не говоре ο њему. те узношењем овог хлеба помоћи постижемо мноштво добара. «О Тебје радујетсја. опет. У част Богородице свештеник би у часу Свете Литургије обично имао два спремна делића од хлеба. по обичају. него призивамо и обраћамо се Једином у Тројици Богу свих и Богородици Свесветој..

Господе. које се говори и при узношењу антидора.». Α духовни благослов и друга подела добара бива од поделе хлеба тела Богородичног.» није ништа друго до узношење Богородице. као и «Предсозерцање» Теодора Андидона: «Шта је пак друго преостало до образац девичанскога тела. и химну Мајке Божије «Достојно је. него приликом предложења (тј. упокојених.»? Уздизање антидора (=нафоре) од стране свештеника данас обично бива после возгласа «Најпре помени. Ο овом уздизању или благосиљању антидора писали смо детаљно у одговору на питање под бројем 109 (том 1. шта је природније од тога да се. Господе. узноси овај хлеб предложења .. као што смо видели из рукописа. бити одговорено да се прекида континуитет молитве.. које се у манастирима.. где се у напомени на 137-ој страни наглашава како «је уобичајено» да свештеник «благосиља уздижући» антидор.» што је.. При «уздизању честице Богородице» величаније се пева одмах после речи «Велико је име. као и «Блаженом ће те звати сви нараштаји. Наравно...».образац девичанског тела. Погрешно тумачење се састоји у томе што је ово узношење сматрано благосиљањем које неки свештеници. других Светих. пре помињања архијереја.». али и са смислом узајамног односа уздизања антидора са помињањем Богородице. чак и ако је последњи део молитве «Помени.». Уздизање антидора. на нешто измењен начин. Свештеник не изговара никакве речи благослова. уколико до уздизања дође након «Особито за Пресвету.. после возгласа: «Особито за Пресвету... Након овог возгласа почиње други низ помињања. Пророка. по лошој наници која преовладава. као и у другим приликама..» долази до његовог узношења као «хлеба Богородице». нити приликом «Достојно јест. његовим благосиљањем копљем и «речима молитве на предложењу». Претече и Крститеља». али логичније место за уздизање јесте на почетку величања. живих и других... Исправније место за уздизање антидора је одмах после «Особито за Пресвету. врши за време трпезе... 20. и данашње благосиљање антидора у часу појања «Достојно јест.. није ништа друго до уздизање хлеба Богородице..». пре но на његовом крају. као што смо видели у поменутом одговору. сасвим исправно. наравно донекле измењено услед погрешног тумачења. Господе.који је већ сматран символом Богородице? Дакле. «Светога Јована. него говори оно што би говорио и приликом чина узношења Богородице: «Велико је Име Свете Тројице». Ову праксу на неки начин озваничава и издање служебника Светог Синода (у Грчкој) 1962. говорио свештеник.». како се верује»... помози нам».. Дакле. Приликом «Достојно јест. коју појац већ поје.» или пре «Најпре помени.. Апостола. и то због тога што се на тај начин уздизање непосредније повезује са његовом историјском полазницом. Крстообразно уздизање бива на исти начин као што би било и приликом уздизања Богородице. у оном часу кад је по предању узношена Богородица.» изговорен... проскомидије) кроз приношење Богу.». величање Богомајке се наставља. да би било потпуније.. 17).антидор . допуњавају и крстообразним благосиљањем руком на уобичајени начин. подела благослова и просфоре»? Исту символику у каснијим временима даје и Теофило Кампанијски («Ризница Православља». «Пресвета Богородице. 214-218).. Поно- .. Закључак: хлеб антидора се не благосиља нити приликом његове поделе.. у том часу.. епископа нашег. Када треба благосиљати антидор (-нафору). Али молитва се прекида и ако уздизање бива пре «Најпре помени.. погрешно благосиљају руком. Можда ће касупрот овоме. град у коме обитавамо. по символици и обичају те га неки од свештеника... гл. и Пресвета Богородице. по обичају који је одвећ посве преовладао.

. прим.. било би то да текст није исправно предат и да је приликом преписивања кроз векове био оштећен. Господу Богу се помолимо»). Паралелно са овом прозбом византијских Литургија.» или за време изговарања речи «Особито за Пресвету. будући да су Часни Дарови освећени. колико ми је познато.».. 21.... небеске. питамо се. да ли се можемо м о л и т и за њих»? (Ερμηνευτική επιστασία επι της Θείας Λειτουργίας..». којим су генерадије и генерације наших отаца и браће прослављали Бога и вршили Тајну Свете Евхаристије.во остају речи «Најпре помени.. те стога у штампаним Молитвословима и Служебницима и не постоје показатељи који се односе на то.» а не пре помена архијереја и речи «Најпре помени. када дакле? За време возгласа или после њега?). 359). Јер. На Светој Литургији постоји прозба: «ЗП иринесене и освећене Часне Дарове. 1).јер се ово у том смеру креће . Господу се помолимо». славне. и то због тога што је уздизање нафоре уведено у потоњим временима. 228. Шта је сада прави смисао прозбе «За принесене и освећене часне Дарове Господу се помолимо»? Отац Гервасије . Господу Богу нашем. и у Литургији Светог Јакова брата Господњег («За принесене и освећене часне. У предању немамо довољно сведочанстава. који носи печат најмање хиљаду и пет стотина година непрестане литургијске употребе.макар и у једној његовој речи. као што је исправно изражена и у горе наведеној примедби из књиге оца Гервасија.. таква могућност не постоји.»? Треба признати да у тумачењу ове прозбе постоји једна тешкоћа коју су многи истакли. у сличном контексту постоји и у Анафори Божанствене Литургије Светог Златоуста: «Још Ти приносимо ову словесну службу за преминуле у вери Праоце. које представљају нераскидиве делове целе молитве Свете Анафоре.» бележи «овде». ТТТтп се тиче овога «за». божанске Дарове. произилази из догматских разлога: Часни Дарови су освећени. и једина која одговарају на наше питање. И не само то.. Πάτραι 1958.. Једино што би могло оправдати један такав поступак. гл. која стоји с десне стране Агнеца на дискосу. Молитва ни тада није била завршена.. Нешто слично овоме пише и Свети Симеон Солунски: «Подиже се пак онда када је и по светој мистагогији обичај њеног да се помиње: због чега говоримо «Особито за Богородицу говоримо» (Διάλογος... Тешкоћа. Како ћемо се молити за Христа? М и ш љ е њ е ο исправци.. Оно тако стоји апсолутно у свим рукописима. Господе. страшне. Отац Гервасије Параскевопулос карактеристично примећује: «Нисмо у могућности да одгонетнемо питање које је настало на основу горе поменуте прозбе. а онда је свештеник говорио: «Блаженом те назива сваки род. али су.. на истом месту постоје прозбе и у две најстарије Литургије одговарајуће антиохијске породице: у Литургији Апостолских Установа («За принесени дар. Светога Јована. не можемо тако олако прогласити јеретичким . По једном кодексу из седамнаестог века (Атински 776) уздизање Богородичине честице.. стр.. Је ли могуће молити се за освећене Часне Дарове. пре свега. нити наредна и завршна реченица у потпуности одговара на њега.. треба унапред искључити.» (уредба је нејасна: после «Особито за Пресвету. значи за Тело и Крв Христову? Можда треба рећи: «Пред принесеним. Α карактеристично је да су та сведочанства једногласна у погледу времена подизања нафоре (тј.. насветијег епископа нашег. особито за Пресвету. Наравно. Оце. Ово «за». без иједног јединог изузетка. пречисте. помолимо се»).. Подизање постављају одмах после (или за време) возгласа «Особито за Пресвету. Један текст. пред к р а ј византијског периода. бива одмах после «Особито за Пресвету. сведочанства су само два. неизрециве..» и «И дај нам. антидора)....»..».. они су сами Христос.

због неверја њихових житеља. не би отклонила очишћујућу и освећујућу благодат Светог Духа. ниспошље нам за то божанску благодат. Да човекољубиви Бог наш. као завршна реченица зависи од претходне. И поједностављено : нека нам. Господу се помолимо.га повезује са 1Кор. Боље би приличило да се ово «за» изрази речју «кроз». да њихова благодат и на нас делује. Господу се помолимо» (Λειτουργικόν.одређено је да се ђакон за време Господње молитве («Оче наш») крстообразно опасива својим ораром (Света Литургија М.буде на отпуштење грехова и живот вечни» (горе нав. Ти рукописи . да не би тако нешто помислио). Свете Литургије Г. и потпуно поразњавање ове тешкоће налазимо у «Тумачењу Свете Литургије Николе Кавасиле: «Па шта каже? За принесене и освећене часне Дарове. По одређеним штампаним издањима Литургија која су у многоме утицале на нашу литургијску праксу.иако недостојнима . Издање Служебника штампаног у Риму 1950. као Ж р т в а на Светој Трпези... 28 . Причешће пречистим Тајнама Твојим . У њима постоји несагласност и у погледу времена у које се он опасива и времена у које се распасива. Господе. божанску благодат и дар Светога Духа. у односу са местом из Литургије Светог Василија Великог «и немој због мојих грехова отклонити благодат Светог Духа Твога од ових Дарова к о ј и су пред нама (са значењем овог израза позабавићемо се у другом одговору). к а ж е свештеник.. посебно одређује молбе које.. за часне Дарове.. поводом Жртве. ниспошље нам уместо њих. Можда то и јесте узрок данашње не-једнообразности. јер је једно од њих чак све до рата и након њега било једино штампано издање које је у нашим храмовима коришћено . Словенски Молитвослов. Када ђакон у току Свете Литургије треба да је опасан ораром и када треба да јераспасаног орара и зашто? У тој радњи нема једнообразности. Служебник Αποστολική Διακονία. не да часни Дарови приме освећење (због тога сам их и назвао освећенима. Саливероса. Господу се помолимо. 127). већ да то освећење они нама предају. 11. год. Један број рукописа ову уредбу ставља непосредно након уласка у свети олтар после «Светиње светима» и пре речи «Разломи.. милостив буди мени грешноме» након молитве «Чуј Господе. него за њих била «огањ очишћења. Изврстан коментар на ову прозбу. и у односу са трећом прозбом «Да човекољубиви Бог наш. Протопсалтиду). допуњава је. те разликујући «освећујућу» благодат и благодат «која се преноси».»). као и у погледу разлога из којег долази до опасавања. даје једно сасвим задовољавајуће тумачење: «Да недостојност. Међутим. тражимо од Бога: «Божанску благодат и дар Светога Духа»..». 35.. стр. независно дакле од недостојности или достојности служитеља и народа. тако и оних који се причешћују. према свим рукописима се «ђакон крстообразно опасива ораром» или «везује два краја орара» унутар светог олтара. 8). предвиђа опасивање ораром на отприлике истом месту (када свештеник говори «Боже. јер то значе речи: Да човекољубиви Бог наш. 22.». Очигледно је исправније да се овај израз доведе у везу само са следећом прозбом која.. 228-9).. Владико. није могло да учини чудеса» (гл. Једино у чему су извори сагласни јесте то да је ђакон за време Светог Причешћа опасан ораром. примивши их. Αθήναι 1963.»).. Помолимо се. како служитеља.. стр. који спаљује» сваку нечистоту и сваку врсту греха. као што преводи професор Панајотис Трембелас: «Кроз принесене и освећене часне Дарове. примивши их.31 («Али човјек нека испитује себе. да не ослабимо у тој благодати као онда кад је то свесилно Тело Господње било међу људима и кад у неким градовима..

Псеудо-Софроније. проширује значење овог појма и невезано за символику анђелских крила га сматра «знаком скупљања. век) и рукописи који су у очигледној зависности од њега опасивање наводе након сипања топлоте у свету Ч а ш у и пре причешћивања свештеника.-13. Псеудо. символика која му се примисује је веома стара те није искључено да се догодило супротно и да је она узрок настанка радње. века.. Карактеристичан је и са овим повезани приказ Псеудо-Германа Цариградског: «А ђакони. којег смо навише поменули. века и неколицина рукописа из 14. На крају. нека се не причести». Филотејев «Поредак Свете Литургије» (14. кратки «Поредак» 662. 36). што јесте скупљање крила при намери да се причести» («Ερμηνεία». који је знамење њиховог чина. 9).. То је сагласно ономе што н а л а ж у старији рукописи и Поретци. Ни поретци Свете Литургије. тј. доследан древној символици анђелских крила. као образ анђелских сила. Да ли је. такође нреди запазити да и Псеудо-Софроније и Симеон опасивање повезују са приступањем ђакона Светом Причешћу («Приликом Причешћа. дакле да би се !]акон лакше кретао. сада и увек.» распасива свој орар. Али. «када памерава да се причести». У нашем литургиј ском предању уопштено преовладава најдревнија символика да у светом богослужењу ђакони изображавају духовне силе које служе. Проучавајући ово мноштво предања можемо да извучемо одређене закључке ο историјском развоју тог чина повезане са смислом који му наши извори придају. По њему орар није само «по образу анђелских сила». Сходно овоме је сматрано да и орар. символика изазвала настанак опасивања? Символика обично долази касније. опасивање сматра символом јединства («мешања») двају Завета. нити скоро сва штампана издања уопште не говоре ο томе. анђеле који опслужују Жртвеник Б о ж и ј и или обилазећи народ Б о ж и ј и служе ономе што је на спасење његово. опасавање упоређује са херувимским скупљањем крила при погледу на Бога: «Због тога се и он подражавајући Херувимима који скупљају крила своја. није искључено да су ђакони и у томе хтели да подражавају . независно од свог историјског порекла изображава анђелска крила.. те је стога на њему везом рађено серафимско троструко «Свет». Α сада. Он. како би дала богословски смиеао некој већ постојећој литургијској пракси која је из практичних разлога настала.Софроније. благочестивости и смирења» (гл. како је дошло до крстообразног опасивања ораром? Оци тумачи Свете Литургије то приписују символичким разлозима.нису старији од 16. Симеон). У случају ο којем је реч био Сш практичан разлог било то да орар не би отежавао кре•гање ђакона у време Светог Причешћа. опасива. века га стављају након причешћивања свештеника и пре но што ђакон приступи Светом Причешћу. Псеудо-Софроније орару даје другу символику.. У изворима опет постоји несагласност у погледу времена када ђакон распасива орар... највећи број рукописа и најстарији рукописи и стара штапана издања не говоре ништа што би било у вези са опасивањем ђакона. својим лаким крилима орара хитају да служе попут духовних сила које су послане на послушање» (Ιστορία εκκλησιαστική και μυστική θεωρία). Да ли то ћутање треба да се протумачи као да се подразумева да ђакон до к р а ј а Литургије остаје опасан ораром? Само «Служебник» епископије Филипа и Неапоља и «Требник» у издању Αποστολική Διακονία одређују да ђакон након одлагања дискоса на свето Предложење и пре «Свагда.. него истовремено са два своја к р а ј а упућује на два Завета: «Предњим крајем Нови. у свом делу «Διάλογος». томе да се ђакон пре гхричешћивања опасива орарем. ако се не опаше. а задњим Стари» (Λόγος περιέχων. «ПриликомПричешћа». ни рукописи. Међутим.. дакле. Али. Дакле. Атинског кодекса из 12. Симеон Солунски.. 173).

.када прилазе Богу. Али. α народ говори возглас «Јер је Твоје царство.». када уђе у олтар.» му не пружају потребно време. 97 . Ђакон је. из Катихеза Светог Кирила Јерусалимског (+386) и Светог Амвросија Медиолинског (Миланског) (+397) сазнајемо да је Молитва Господња. Међутим. И сама штампана издања распасавање стављају након «Свагда. ш т о су неопходне претпоставке за учешће у Светом П р и ч е ш ћ у . и превиђајући чињеницу да се сабрана заједница усудила да се обраћа небесном Богу Оцу и да призива Господа који је невидљиво са нама да дође и освети нас учешћем у Тајнама. Осврт на литургијску праксу је пак показао и да је за време опасивања орарем и његовог распасивања преовладала нека врста «неуротичности» која је имала за последицу да се постепено све више жури у погледу времена у којем долази до опасивања и распасивања. до распасивања орара не треба да долази пре причешћивања верних. бар у тим областима. опасивање орарем везују за Свето Причешће било да је оно произишло из практичних било из символичких разлога.») распасива орар.Хлеб наш насушни.анђелима који скупљају к р и л а своја . мада донекле нејасно.као што ћемо у неком другом одговору видети . Нешто касније ово потврђује блажени Августин Ипонски (+430). Али. та журба није оправдана. будући да је циљ те радње приступање Светом Причешћу или уопштено служење за време Светог Причешћа.. да и Поретци. Међутим. понекад и држећи дикирије..».. Да ли је овај поредак раније важио и за Православну Цркву или серади ο западној новотарији? Молитва Господња првобитно није изговарана током Свете Литургије. већ била уведена у Свету Литургију. због употребљавања Дарова... сведочанство које молитву Господњу повезује са Тајном Свете Евхаристије и П р и ч е ш ћ а (О Молитви Господњој 2). П о з н и ј е м увођењу молитве Господње у литургијске текстове Л и т у р г и ј а р а з л и ч и т о г п о р е к л а дугујемо и * Речи у заградама представљају ауторова појашњења.* као и узајамно опраштање и измирење. има сво потребно време да обави укрштање орара. Ђакон. То очигледно подразумевају и Поретци и рукописи. највероватније до к р а ј а Литургије остајао опасан.. који иако говоре ο опаса- вању. Ниједан рукопис не налаже да се ова радња врши у то време. У римокатоличкој Цркви «Оче наш» произносе клирици који служе. који ову праксу сматра важећом «готово у целој Цркви» (Посланица 149). ј о ш од Светог Кипријана Картагинског (+258) имамо прво. које се тумачило у евхаристијском смислу (постоји и писана верзија: «.. Уосталом. Ђакон за време причешћивања народа не причешћује .ораре . као и символичка тумачења.. Тако смо од Причешћа стигли до «Оче наш. Господе.. «Оче наш» и «Чуј. као што смо и на почетку написали. будући да ђакон недуго након тога употребљава Дарове. није ни много долично да се ђакон за време произношења тих најсвештенијих молитава пред свим народом труди да се опасива орарем. 23. дај н а м данас»). .». С друге стране.. Због тога је и не обухвата Литургија «Апостолских установа» која изражава литургијску праксу А н т и о х и ј с к е Цркве у Сирији с к р а ј а четвртог века.али помаже свештенику. мишљења сам да опет не треба да ж у р и да само због мале јектеније («Примивши. Разлози који су допринели увођењу «Оче наша» у Свету Литургију били су углавном мољење за ниспослање верницима насушног Хлеба. ни не п о м и њ у распасавање орара. и литургијски рукописи. Несумњиво је. као што се понекад догађа.

место на које би се молитве убациле и начин њиховог произношења су били детаљи. наравно у име народа. Тако. ове разлике нису плод новотаријских т е ж њ и или изналажења новина једне или друге Цркве.)не уведи нас у искушење». теоретски. в а ж и и данас. јерменског и марунитског. у свим типовима Литургије. Кад се то једном заувек десило. свој избор као што је свакако и имала право да уради. У манастирима и парохијама «Оче наш. а у Ш п а н и ј и пре Причешћа. као и за одступања која примећујемо у погледу њеног места у поретку Свете Литургије. Свака Црква је радила по свом нахођењу или следила пример других Цркава. из тог разлога је.. говори старешина или неко из хора. Уосталом. него се дугују познијем увођењу ових свештених текстова (у овом случају молитве Господње. Сада посебно молитва «Оче наш. клир и народ заједно. и очигледно подражавајући пракси Истока.. на Истокује «Оче наш. 24. је и код нас засигурно пожељнији.различит начин њеног произношења од места до места. након завршетка молитве Господње.. Молитва Господња јесте и остаје жаришна тачка свештеносавршавања Свете Евхаристије и у њеном произношењу учествује цела Евхаристијска заједница.. јер су у пракси преовладале друге тенденције. Штавише. .» нема возгласа је без сумње тачна. Повратак древној пракси. док је на Истоку и у Милану читан пре молитве приношења. Због тога и јесте више присаједињен њему. Кажемо: «теоретски».».» се. Зашто. док све молитве имају своје возгласе.)но избави нас од злога. Господе Исусе Христе» нема возгласа? Примедба да молитва «Чуј. пракса којој следују и у извесним областима Запада. него ли са молитвом Светог приношења. «Јер је Твоје Царство. само молитва Свете Литургије: «Чуј. Господе. као молитва припреме за њега.. несумњиво исправнијој. од стране к л и р а и народа.. увео или поново вратио заједничко. Ово друго је на карактеристичан начин приметније у вези са Символом вере.» је у Риму. Сувишно је рећи да томе не доприноси оно што се.. правећи. Рекли смо да је «Оче наш» на Истоку одувек изговаран од стране клира и народа заједно.. и то је очигледно разлог због кога је ову молитву. док је свештеник оглашавао славословни завршетак: «Јер је Твоје Царство.. Другим речима.» говорио народ. на жалост. изговарање «Оче наш»-а на Светој Литургији. у Риму и Јерменији је читан након Јеванђеља. значи читање молитве главопреклоњења од стране свештеника и заокупљеност ђакона укрштањем орара. Други ватикански к о н ц и л (1961-65) је. И док је народ у Шпанији на сваку прозбу молитве Господње одговарао са «Амин». Милану и Ш п а н и ј и сматрана више завршетком канона (молитава приношења) Свете Литургије... у свом пок у ш а ј у да реорганизује Свето богослужење наглашавајући учешће народа. Ово. изговарао само служашчи свештеник.. као и Анафору.. опет. који је такође касније убачен у првобитни текст Литургија различитих места. изговарање молитве Господње бивало након ломљења Светог Хлеба. као и свештеног Символа вере) у већ у основи устал>ене типове Литургија. при читању «Оче наш»-а дешава. осим византијског. или пре к л и р и народ заједно. пева од стране свих. а народ завршавао речима: «(. независно од њих. које је било ослабљено. За оно време је увођење Молитве Господње или Символа вере у Свету Литургију било «новина»..»...». или утицаја Истока. Тако је молитва Господња више повезивана са Светим Причешћем. дотле је у Риму свештеник застајкивао изговарајући: «(.. Можда су то остаци старије праксе према којој је народ изговарао цео «Оче наш. као што је познато. Помало је тешко утврдити да ли је она пак. Амин». међу безбројним мноштвом молитава које су с .

било да је молитва читана «како би је народ чуо». насупрот горе наведеном правилу. обично повезано са смислом молитве или независно од њега. Увек се молитве завршавају једним славословним завршетком у којем се наводи славословље Светој Тројици. као што су молитве светилна и јутрења.. У каснијим временима у службама сусрећемо независне возгласе који су као јак литургијски елемент задржали своје почетно место у поретку службе. него у себи говори "Амин". Друго из следећих разлога изгледа вероватније: Насупрот древним молитвама Литургија. Оно што је што се тиче молитве «Чуј.».» Друге молитве.времена на време написане. и по њиховом утицају и на Пређеосвећену Литургију. које представљају њихово почетно језгро и све су упућене Богу Оцу... Њу и у јерменској Литургији. као што уосталом карактеристично бележи уредба типика ο молитви пре освећења воде Светог Крштења: «Треба знати да (свештеник) не возглашава. као што је то код сугубе и прозбене јектеније вечерње и јутрења. друга за време шестопсалмија.» налазимо између главопреклоне молитве и возгласа «Светиње светима». молитва Светог Крштења «Многосажаљиви и милостиви Боже... Барбериновом кодексу. што је наговештено и у наслову те молитве у Барбериновом Молитвослову. У сваком случају. колико је у нашој моћи да знамо... а отпао возглас.» вредно приметити јесте то што се.. У 336. задржала молитва. или су отпале од службе. као што Је код ЈектениЈв за цара пре шестопсалмиЈа. Међутим. који су у овим случајевима такође читани тајно. Испитивање места ове молитве у Светој Литургији и проучавање њеног текста би нам помогло у нашем трагању.». након малих јектенија Веридбе и Венчања. јединородни Сине. као горе наведене вечерња молитва и молитва шестопсалмија.. док су њихове молитве или премештене. молитва . најстаријем византијском Молитвослову. онда засигурно припада једном од ретких изузетака. или да је њен возглас из неких разлога изостављен када је она узета са неког другог места и унета у овај део Свете Литургије. или ни од почетка уопште нису постојале. века) се свети Хлеб узноси пре те молитве и д р ж и у висини током целог њеног трајања. антифона: «Ти си нам даровао ове заједничке и сагласне молитве. То што ова молитва постоји у обе византијске Литургије значи или да је она у почетку припадала само једној од њих и да се њена употреба касније проширила и на другу Литургију. сусрећемо без возгласа. По једном древном кодексу (Пиромалис из 10. Ти завршеци су се возглашавали или певали (отуда и појам «возглас»). али након «Светиње светима». «Оцу и Сину и Светоме Духу» или у нешто древнијем облику «Оцу кроз Сина у Светоме Духу». за које је касније преовладало да се на одређеним деловима служби говоре тајно.» и др. или да је она из неке друге Литургије касније унесена у обе византијске Литургије.. једина молитва која нема возгласа. Господе. је насловљена као «Молитва узношења Хлеба». као и до данас. У данашњем облику византијских Литургија Василија Великог и Светог Златоуста. задржале су и своје завршетке. није достојан.». Господе. чак и молитве као што су молитве исповедања свештеника и призивања милости Божије због недостојности свештеника. као што је молитва Свете Литургије «Нико. ако она није једина молитва која нема возгласа. које се говоре прва за време предначинатељног псалма. опет под утицајем византијске Литургије. Богојављенског Водоосвећења «Господе Исусе Христе.. било «тајно». дакле возгласа... То нас приморава да прихватимо или да та молитва од почетка није имала возглас. Водоосвећења итд. молитву «Чуј. молитве које су одувек изговаране «тајно» нису лишене славословног завршетка. четири молитве су упућене Христу и те молитве су у обе Литургије исте: молитва 3..

молитве «Нико од везаних. владаш.. Ти си ношен на престолу Херувимском.пре Јеванђеља: «Запали у срцима нашим. штавише. Господе.». Христе Боже наш. упућена Христу и уврштена у исти антиаријевски п о к у ш а ј к о ј и смо навише видели. Сви подаци показују да је то било првобитно место молитве . Њ и х о в виновник и њихова жртва је био ђакон Велике Цариградске Цркве..п а р а л е л н о «обучен у благодат свештенства». (други начин у возгласу). Ти сам јеси пуноћа. веку изазвале погрешна тумачења и догматске распре.» има много лексичких и појмовних сличности са молитвом «Нико од везаних телесним похотама није достојан.»..».»... такође уско повезан са смислом молитве и са смелим и ј а к и м супротностима као и у возгласу. Оне су свакако касније уведене у Свете Литургије.. који је био изгласан за патријарха Антиохијског и који је због тога изгубио патријаршијски трон.»... који са Оцем седиш горе» .... «Јер си Ти који приноси и к о ј и се приноси. Владика свих. молитва Херувимске песме: «Нико од везаних телесним похотама није достојан. Као што смо видели..» и «Испуни се и изврши. Написане су након аријевих и духоборачких распри и уклапају се у покушаје Цркве да покаже правилно учење ο личности Господа Исуса Христа...» (недостаје «Христе Боже наш» јер оно постоји у обраћању на почетку молитве). наглашава посредовање свештеника.... која је међутим малоазијског порекла и која се приписује Светом Григорију Богослову. Сотирихос Пандевгенос.. Овде такође налазимо и возглас молитве ο којем говоримо: «Јер си ти онај који ломи и који се ломи и неизломиви и Теби славу узносимо заједно са Оцем и Светим Духом. ритмичан израз.наговештено је у изразу «Ти си ношен на престолу Херувимском».» за коју из истих разлога можемо рећи да се налази у својој првобитној богословској атмосфери.«пречисто Тело твоје и пречасну крв»...«погледај». Свакако да је он. човекољубиви Владико. непролазну светлост.. Молитва «Чуј.«у Светима почиваш». Цар Израиља.». леп језик и много заједничких места: «чуј» . који освећује и који се освећује». Господе. «удостој» «достојан.. које су такође упућене Христу. У тој Литургији постоји и молитва «Чуј.. смеле супротности.«Царе славе. Молитву «Нико до везаних телесним похотама није достојан. налазимо и у једној александријској Литургији. које су. као што је познато.». који прима и који се раздаје (други начин: који освећује и који се освећује)... као што смо и очекивали. Након ових сличности и паралелних израза .. осим у византијским Литургијама.. Она се тамо налази у свом природном литургијском оквиру.. јер је цела та Литургија. по јединственом изузетку.. Господе.. и Теби славу узносимо.. и у потпуности је паралелан са возгласом молитве «Нико од везаних. има поприлично јак..» и молитва: «Чуј.који би довољно поткрепљивали претпоставку да су обе молитве дело истог писца .. «Ти... «да нас освешташ» .. «главопреклона молитва» пре Светог Причешћа. узвишено надахнуће. «са престола славе Царства свог» . Господе.и код молитве «Чуј. У тој Литургији је ова наша молитва насловљена као што и јесте..». у древним изворима ни не помињу нити их налазимо у прилично великом броју древних рукописа.» ο којој је реч. «пречисто Тело своје и пречасну Крв» .«једини си свет.. Посебан случај представљају молитве «при употребљавању Светиња» и л и «Молитве у скевофилакиону» («Христе Боже наш.» би се могао очекивати возглас сличан завршетку молитве «Нико од везаних. сада и увек.. Тамо у њеном тексту постоји реченица: «И дођи да освешташ нас који смо Ти преклонили» која је такође паралелна са реченицом «преклонивши главу своју» молитве «Нико од везаних.. ». пошто се три прве. у 12. «својом моћномруком» ... упућена је Христу.. уско повезан са текстом молитве и садржи јаке. «из светог обиталишта свог» .... удостој».»).

него од Агнеца? Какав је у том случају смисао извађене честице за служашчег свештеника? Три горе наведена питања се односе на тему честица које се приликом чина Проскомидије ваде и постављају на дискос поред Агнеца. По уредбама типика свештеник на: «Пазимо.. Сведржитељу. Ти си саздао. Као што је познато свештеник је све до тринаестог века приликом чина проскомидије вадио и постављао на дискос само Агнец.. који је очигледно и изазвао изостављање њеног возгласа. очигледно оноликог броја просфора колико је предвиђено да би било довољно за поделу нафоре на крају Свете Литургије. Можда и да би нас на погоднији начин уводила у древни возглас «Светиње светима». Ове две Молитве су пак вероватно употребљене као молитве богопоштовања. приликом возгласа: «Пазимо.» Литургије Светог Василија и «Господе Боже. Господе. пробадања и изливања вина и воде у путир.. или ако би постојала потреба за узношење и других просфора. уздиже Агнец. како би удвостручиле и нагласиле: прва молитву Приношења («Господе Боже наш.сродне теме. онакав каквог га сусрећемо у византијским Литургијама и древној Л и т у р г и ј и «Апостолских установа». У сваком случају је возглас «Светиње светима». а друга главопреклону молитву («Владико Господе. Богородице. и након увођења молитве «Чуј. једини Свети.. као и у случају молитве ο којој говоримо. Је ли то исправно? 27. буде изостављен. он је допринео томе да првобитни возглас молитве «Чуј. Зашто се свештеник не причешћује од честице коју на проскомидији вади посебно за себе.. Али.«Чуј. Господе».» Светог Златоуста). поново без вађења честица за њих. Међутим. .. У кодексима тог времена почиње да се појављује и уздизање других просфора на проскомидији осим оне из које се вади Агнец.» Литургије Светог Златоуста). Оче милосрђа. Претече.» у Л и т у р г и ј и Светог Ј а к о в а брата Господњег окарактерисана као «Молитва богоглагољивог Василија». као и других светих ако су постојале и друге просфоре. 25. дакле узношења и честица.» молитву Василија Великог и «Благодаримо Ти. већ устаљени систем поретка Свете Литургије није дозволио и увођење нових ж и в и х елемената као што су то возгласи.. јер у време увођења молитве «Нико од везаних ». Светиње светима».причешћа свештеника или и верника од њих. Неки свештеници уздижу цео дискос. Арханђела. Господе» био и остао потпуно невезан и независан у односу на ту молитву и ни на који н а ч и н се не м о ж е о к а р а к т е р и с а т и као њен возглас. заједно са Агнецом. а у част Часног Крста.. Многи рукописи сведоче да је чак и током четрнаестог века одмах након вађења Агнеца..» и траженог возгласа. те је стога молитва «Нико од везаних. Византијске Литургије су ове две молитве очигледно преузеле из Литургије Светог Григорија.. У истом периоду се појављује и помињање имена живих и упокојених и узношење просфора за њих. постављао звездицу на дискос и покривао дарове. нису вађене честице у част ових личности. Како су уведене и који је значај честица ко]в се на проскомидији постављају на свети дискос? Претварају ли се оне у Тело Христово? 26. његовог крстобразног засецања. невидљиви Царе. Прво се тиче историјата и смисла честица те њиховог освећења. и друго . вероватно прво Литургија Василија Великог. СвеШиње светима»... који смо видели. треће .

поред прве просфоре. над којом након изговарања имена Светог дана говори: «и Свих Светих Твојих. Господе. и вади честицу... нити наравно у тело Светих у чију су част извађене. У исто време отприлике. као сатрудници Христови. али и кроз Његово свештеносавр- . Господе. и кроз њих за спасење наше? Ј е р и они. и моју недостојност. чијим молитвама». говори ο «увођењу» других хлебова «у славу Свесвете Мајке Божије. жртву ову заступништвом Преблагословене Владичице наше Богородице Приснодјеве Марије». И код четврте просфоре помиње Светог који се празнује. У «Уредби Свете Литургије» Патријарха Филотеја (14 в. и не претварају се пак у Тело Христово. Само. архиепископа нашег (име).. Часних бестелесних Сила небесних. Претече и Крститеља Јована. лево девет честица светитеља. светих) су Њ е м у приношене и свештеним савршавањем Тајни. после сједињења и пре покривања дарова «(свештеник) узима другу просфору и говори: «Прими. само кроз хлеб дарови. Свештеник потом говори понаособ имена живих вадећи по честицу из друге просфоре и говорећи овако: «За спомен и отпуштење грехова блажених. Господе. Ј е р иако нематеријално и умно душама учествују. и Свих Светих Твој их.. и у њихово име (тј. в. Прил а ж е м један карактеристичан одломак из «Дијалога» Светог Симеона: «Схваташ ли да су честице принесене уместо Светих и у спомен њихов. И помени.. Часнога. као што и кроз молитве бива исто. Над трећом просфором говори: Силом часног и животворног крста. И вадећи светим копљем честицу ставља је са леве стране светог хлеба. Потом узимајући другу просфору говори: «За сво епископство православних.. слугу твога (име игумана) и сву браћу. чиј им молитвама. и све упокојене. то јесте лево. и жртве. а надаље испод ставља остале честице. из које се вади Агнец. живе и упокојене». благочестиве и христољубиве цареве наше (имена).»..».) налазимо најстарије јасно сведочанство ο повезивању горе поменутог помињања и вађења честица. «Чинови». Симеон је први који нам даје и смисао ове праксе.. Славнога Пророка... у њихову част и освећење. број и место честица су задобили д а н а ш њ и изглед те се десно од Агнеца ставља честица Богородице. Честице се стављају уместо светитеља. (кодекс Атинске Националне библиотеке 662) представљају управо тај поредак. и кроз приношење за Свете и нама. Разлике у односу на данашњу праксу су очигледне: «Свештеник узевши у руке другу просфору говори: У част и спомен Преблагословене Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије. Ј е р се они непосредно од Бога освећују. и доле честице живих и упокојених. Светих и Свехвалних Апостола» и наводи разна имена. говори овако: «Помени. и Свети Н и к о л а Кавасила. Симеон Солунски (+1429) и литургијски рукописи из истог времена сведоче. Дакле.. и у заједници са Христом.. И тако вадећи честицу. учешћем у спасоносној Ж р т в и и мирећи нас са Њ и м и сједињујући.». нашу данашњу праксу.. тим више што их се више опомињемо. честице се не претварају било у Тело Господње.. него су по угледу на Господа.. било у тела Светих. 10). уз мање измене.. гл. сједињењем и заједничарењем освећиване....» Потом помиње оне које жели. и част. и попут свештеника ставља честице са доње стране Светог хлеба». У временима познијим од Филотејеве Уредбе.. заступништвом тог и тог Светог.. а прихват и в ш и пак оно што је од нас тиме и нас освећују. и приноси.. учествују у овој страшној Тајни славе и вишњега узласка. честице) за свакога од њих» (Ερμηνεία. и онима којима су намењене освећење предају. Потом узима трећу просфору и говори: «Часних бестелесних Сила Небеских. Α ђакон пак узевши просфору.«Уредбе Свете Литургије» 12-13. за отпуштење грехова душа ж и в и х и упокојених» те ο вађењу и приношењу «дела (тј.. ставља је на њено место.

а Богородица кроз честицу с десна. Претвара се само Агнец. Светог) за које се приносе. Управо тако богословствује и Свети Симеон у његовом Тумачењу: «Јер честица. Управо овај додир честица са часним Телом и. Исти је и циљ приношења честица за живе и упокојене. на опроштај сагрешења. човек. приликом приношења. и продужавани. за живе пак који само покајањем могу стећи живот вечни. свети пак и Анђели с лева. за упокојене на отпуштење грехова и заједницу благодати. или «као што си се принео ради нас смирених који опроштај и заступништво молимо. штавише. да принесене честице доносе велику добит. а за опроштај ж и в и х и упокојених. зато и свештеник. Оне се освећују целим свештеним чинодејством и на све чланове Цркве. Претварају ли се у Тело Христово? Видели смо да Свети Симеон Солунски јасно учи да се не претварају у «Господње Тело».шавање Свете Литургије. јер се налазе на месту личности (тј. видљив и причастан» (Διάλογος. Њ е г а који је по природи својој Бог њих ради оваплоћени. који у свештеносавршавању Свете Евхаристије постаје Тело Христово. Сумирамо оно што смо написали: честице Предложења ваде се и приносе у част Светих. сједињење с Божанском Крвљу. који укратко сумира веру Православне . стиче и телесну добит. 103). Настаје дакле духовно општење. 102). на ослобођење од невоља. 94). будући да лежи у близини Светог Хлеба. Α ово је Тајна велика: Бог у људима и Бог међу боговима. 16-17). 94). Међутим. и велику милост Божију очекујемо» (Διάλογος. нека реч која је преко Отаца дошла до нас. жртву ову». Светитеље и верне грешнике. честице су за Свете принешене. душом невидљиво прима заједницу Духа. обоженим од истинског Бога. Ј е р је он кроз хлеб посредник. ради које је извађена. Дакле.. зато и души. и л и ο грешницима који су се покајали. учествују у највишој слави» (гл. које је Он предао да се врши за свет. сједињује са Христом и освећује цело тело Цркве. одбацује заједницу. пошто се сви од једнога хлеба причешћујемо». благодат упућује. гл. дакле. Толико ο историјату и значају честица. Са овим учењем Симеона. коју и формално изображавају. И то је будуће Царство и устројство будућег Живота: С нама Бог. кроз Њ е г а истинску Светлост. Свети Симеон у овом свом Тумачењу бележи: «Постоји. и сама непосредно у освећењу учествује тога ради. једно смо тело многи.. Једну. и непријатељски је настројен. и ако се ради ο благочестивим душама. Живот вечни Њ и м е задобијени и обасјавани. у славу и част њихову. преносе освећење. Господе. 102). по Апостолу Павлу (1Кор. ако неко греши и пребива у греху. и стављена у путир с Крвљу се сједињује. Господе. као што смо рекли. гл. 94). а одоздо сав благочестиви сабор оних који су у Њ е г а поверовали. грехе овде поменутих слугу Твојих». и пораст вредности и још веће примање Божанског просветљења» (гл. тада жртва која се за њега приноси постаје осуда његова» (гл. Карактеристична је реченица која по предању прати преношење честица у путир: «Спери. за које се приноси тајанствена жртва.. као они који су заједно с Њ и м претрпели тешкоће и заједно са Њ и м прослављени. Часном Крвљу Твојом. јер «један је хљеб. која се приноси за некога. И ове честице се приносе уместо личности: «за верне. Много пута пак као што смо чули. овако говори: «Прими. Сам Свети Симеон нам на задивљујући начин поново изражава сав духовни смисао који скрива у себи ово чудесно изображавање дискоса Свете Литургије: «Погледајмо пак к а к о и кроз ово Божанско изображење и дело свештене проскомидије видимо самога Исуса и сву Цркву Његову. на наду вечнога живота» (Ερμηνεία. који и јесте једини хлеб који се од почетка приносио приликом Предложења: «Један хлеб» кога «ломимо».. и жртва је за њих Богу принесена. 10...

Цркве ο датом учењу, сагласни су и млађи као што су:
Теофило Камбпанијски у «Ризници Православља» (гл. 17),
Свети Никодим Светогорац у «Пидалион-у» у коментару
на 28. канон Шестог Васељенског Сабора, и други писци
канонско-литургичких зборника.
Некако је нејасно оно што је у односу на ову тему
речено у византијском коментару на Свету Литургију:
«Црквена историја и мистичко созерцање», који обично носи име Германа Првог, Патријарха Цариградског (715-730).
Ово дело не говори изричито ο честицама, али изгледа
да подразумева да на дискосу осим Агнеца постоје и други делови просфоре. Овај помен би био хронолошки најстарије сведочанство ο приношењу честица кад не би било толико непостојано предање ο овом тексту, кад не би
постојале толике сумње ο његовом ауторству и кад би ко
могао расудити шта у овом тексту припада Светом Герману, а шта не. Међутим, како год да се узму ствари,
Герман ове честице назива «деловима и удовима Тела»
Христовог и прихвата да Агнец, вероватно у додиру са
њима, преноси освећење и на њих. Али, које врсте освећење? Попут оног освећења на које мисли Свети Симеон или освећења које их претвара у Тело Христово? Ниже ћемо видети цео Германов одељак. Кавасила такође
није толико јасан, или бар не изгледа да прави јасну раз л и к у између Агнеца и честица: «Наиме, свако приношење Дарова бива у спомен Господа, и оно у целости
објављује Његову смрт» (Тумачење Свете Литургије ГЛ. 10).
Горе наведена нејасна сведочанства не би имала значаја,
јер је учење Православне Цркве по овом питању једногласно и јасно, бар од Светог Симеона па надаље, кад не
би бројне грчко-унијатске цркве заузимале различит став
по овом питању. Богослови, сабори и папа Бенедикт XIV
одредили су да се целокупан садржај дискоса, и Агнец
и честице, приликом освећења пресуштаствљује (=мења
суштину, претвара се) у Тело Христово.

Можда изгледа некако схоластички бављење питањем да ли се освећују честице или не. Међутим, решење
овог питања има непосредне литургијске последице. Одговор на два доле наведена питања зависи од става који
ћемо заузети по првом и основном питању ο коме је реч.
Треба ли да се уздиже само Агнец или цео дискос? Несумњиво само Агнец, будући да се само он претвара у Тело Христово. Сви рукописи Свете Литургије и све уредбе које је описују говоре изричито: «Узноси Хлеб», «обухвата Часно Тело и подиже га», «крстообразно узноси
Хлеб», «чинећи Светим Хлебом знак крста над светим
дискосом», «узевши свети Хлеб крајевима прстију двеју
руку, узноси га чинећи знамење крста изнад светог дискоса», «узима свети Хлеб међу три прста двеју руку и
уздиже га један педаљ» итд. По сведочењу Јакова Едеског (седми век) свештеник је подизао Свети Хлеб и показивао га народу «за сведочанство». Управо то је смисао
уздизања као што то изражава и возглас који следи: «Светиње светима»; позив достојним и удал>авање недостојних од показаног Тела Господњег. «Свети су предложени
дарови, примивши призив Светог Духа; свети и ми, удостојивши се Светог Духа. Светиње пак приличе светима
(Кирило Јерусалимски, Мистагошка катихеза 5, 19). Ово
значење изражава и Свети Никола Кавасила: «А сада
предстоји да и сам свештеник приступи Часној Трпези,
а и да друге позове да приступе. Но, пошто није свима
редом допуштено да се причесте Светим Тајнама, ни свештеник не позива све присутне; већ узевши у руке животворни Хлеб, подиже га високо и показује, те позива
достојне да приђу и да се причесте. Говорећи: «Светиње
светима», као да каже: Ово што видите, то је Хлеб живота. Похитајте, дакле, да се причестите Њиме; али не сви,
него само они који су свети. Јер, светиње су доступне
само светима» (Тумачење... гл. 37, 1).

Византијски тумачи Свете Литургије узношењу Светог Хлеба придају значење подизања Тела Господњег на
Крст, Његове смрти, чак и Васкрсења и Вазнесења: «Подиже се у рукама свештеника, као Тело на Крст» (Јован
Дамаскин, Ο Телу и Крви Христовој, 5). «А подизање часнога Тела изображава уздизање на Крст, и смрт на њему,
и само Васкрсење» (Теодор Андидон, Προθεωρία καιφαλαιώδης περί των εν τη Θεία Λειτουργία γινομένων συμβόλων καί
μυστηρίων, гл. 37). «Узноси се живоносни хлеб изображавајући само Спаситељево распеће за нас и сами долазак
Христов и Његово предавање себе нама, јер Он и јесте за
нас Распети, и Њ е г а нам показуј, тајанствено за нас умрлога. Због тога свештеник и узвикује: «Пазимо», к а к о
бисмо познали Тајну, и наставља: «Светиње светима», објављујући да су и учесници ове Тајне дужни да буду свети, као што је Свет (Христос) распети» (Свети Симеон
Солунски, Διάλογος..., гл. 99).
Из свега горе наведенога јасан је закључак. Узноси
се само Агнец, не само зато што је првобитно само он
постојао на дискосу, него и зато што се само он претвара
у Тело Христово и, сходно томе, само он се показује како
би се огласио позив за причешће, и само Његово узношење изображава Господње уздизање на Крст. Управо из
супротних разлога не уздиже се цео дискос, значи и честице. Свети Герман, у свом тумачењу расправља због
чега се заправо и оне не уздижу: «Узношење пак Часног
Тела изображава подизање на Крст, смрт на њему и само
Васкрсење. Узношење пак само Свештеног Хлеба бива
због тога што је Он Цар Господ и Он је Глава, по Апостолу,
док су други часни Дарови удови Христови и Тело Христово, то јест Часнога Тела Христа Бога. Ј е р он је једини
у коме се изображава и показује божанствено и живоносно страдање Онога који се жртвовао за живот света, будући да само Свештени Хлеб бива заклан и као јагње
(Агнец) жртвован, док се други свештени Дарови не секу

копљем крстообразно, него се као делови и удови тела
деле и комадају. Учествујући, тако, Онај свети Хлеб у
освећењу, преноси га и осталим светим Даровима, преносећи слично и ч а ш и од освећења и благодати».
И, на крају, зашто се свештеник не причешћује својом
честицом, него Агнецом?
Врло једноставно, због тога што се његова честица не
претвара у Тело Христово те се не само он, него и верници
обавезно причешћују од Агнеца, а не од својих честица
и л и честица Светих. Управо то говори и Свети Симеон:
«Међутим, свештеник је дужан да зна и треба да пази
приликом причешћа најстрашнијим Тајнама, да не узима од других честица, него од Господњег Тела и Њ и м е
причешћује оне који приступају. Јер, иако је сједињењем
са Пресветом Крвљу све постало једно, и причешћујемо
се Крвљу Господњом и када се причестимо неком од честица, али будући да је неопходно да се сваки верник
причешћује и са Телом и са Крвљу Христовом заједно,
свештеник причешћујући онога који приступа, треба да
са Крвљу кашичицом узима и Тело Христово. Истинито
је, наравно, да су све честице, када су ушле у путир, дошле у заједницу с Телом и Крвљу Христовим и тим сједињеним честицама се причешћује онај који учествује у
Телу и Крви. Међутим боље је, као што сматрам, да (свештеник) пази да кашичицом узима и од Божанскога Тела» (Διάλογος гл. 94). И Теофило Кампанијски скреће пажњу свештеницима на ово: «Свештеник, међутим, треба
да пази да не преда верницима од ових честица, већ од
Тела Христовог, јер много греши и пада готово у идолопоклонство» (Ризница Православља, гл. 17). И Митрополит Филаделфијски Гаврило Севир у посебној студији:
Περν τφν μερίδων (=0 честицама), изражава управо исто
учење: «Треба знати да се, ниједна од горе поменутих
честица не претвара у Тело и Крв Христову, без обзира
на то што се сједињује с Телом Господњим. Ј е р се само

хлеб и вино, који су принесени у спомен страдања Господњег и Васкрсења Његовог, пресуштаствљују и претварају, док честице суделујући у освећењу примају освећење. Нека свештеник због тога пази како не би уместо
тела Господњег дао честицу онима који се причешћују.
Ј е р као што и душе Светих окружују Божанску светлост,
и саме не постају Бог по природи, него учествују у благодати, тако бива и са честицама без обзира на то што се
сједињују са Телом и Крвљу Господњом» (Εγχειρίδιον, 1776,
стр. 24). Исто говори и преподобни Никодим у коментару
на поменути канон Шестог Васељенског Сабора, као и
друге канонско-литургичке збирке. Због избегавања давања честица уместо Часног Тела у случајевима групног
приступања Светом Причешћу, честице се, као што је
познато, не стављају у свети путир након причешћивања
свештеника, већ након причешћивања народа.
Горе поменута теорија унијата да се и честице пресуштаствљују у Тело Христово је очигледно имала за ц и љ
да се избегне ова тешкоћа. Уосталом, укидање кашичице
од стране истих и предавање причешћа руком свештеника, који би узимао комад Светог хлеба, погружавао га
у путир и полагао у уста онога који се причешћује, захтевало је припрему посебних комада на Предложењу, по
узору на мале латинске остије, те је због тога било потребно да се освећује цео садржај дискоса.

28. Да ли се целокупан садржај дискоса: Агнец и честице, освећењем претвара у Тело Христово, или не?
На тему честица су се раније односила три питања
под бројем 3-5 (том 1, стр 17-22), у којима смо тада дали,
колико је могуће, опширан и, верујемо, подробан одговор. Прво се односило на историјат и смисао честица и
на то да ли се и оне приликом освећења претварају у

Тело Христово, а друга два на сродне теме: да ли се на
речи «Светиње светима» уздиже цео дискос, и да ли се
свештеник причешћује од своје честице или од Агнеца.
Имам утисак да је одговор био јасан: освећује се само
Агнец, само се он уздиже и свештеник се, као и народ,
причешћује само од Агнеца, а не од честица, јер се оне
освећују учешћем када се полажу у Свети путир, али се
не претварају у Тело Христово.
Тада смо направили један осврт на историјат честица, значи на црквено Предање и праксу, и позвали се на
сведочанства црквених писаца из времена Светог Симеона, архиепископа Солунског па надаље, тражећи од њих
решење за наша питања. Свети Симеон је први који се
бави темом освећења честица, које су, уосталом, не тако
давно, у тринаестом веку биле уведене у византијску литургијску праксу. Осим тога, видели смо шта у вези с тим
пишу Теофил Кампанијски, Гаврило Севир Филаделфијски и преподобни Никодим Светогорац. Сведочанства су
једногласна и у потпуности сагласна са оним што пише
Свети Симеон. Због релативног употпуњења одговара смо
навели једно не тако јасно сведочанство Светог Германа
Цариградског и на један подједнако магловит навод ο
честицама Светог Николе Кавасиле, као и одлуке унијатских сабора и папе Бенедикта XIV (1740-1758), који се
стављају на страну супротног становишта, значи да се
честице претварају у Тело Христово. Међутим, можда
су нејасност првих двају сведочанстава и позивање на праксу бројних грко-унијата заплели ствари и изазвали ново, горе постављено питање и слкчне недоумице код нек и х других. Ово је, као што се види из три стара питања,
уосталом, учинило неопходним враћање на тему честица,
теоретски и практично посебно занимљиву, будући да
она може имати непосредне практичне, обредно-литургичке последице (уздизање целог дискоса, освећење садрж а ј а целог дискоса, причешћивање свештеника и народа

као ни у штампаним издањима не постоји додатак. Нећемо се враћати на њих. Или. Али. верник се заједно с њима причешћује и Телом и Крвљу Христовом. Између осталих писаца (Симеон. Тако су се причешћивали и мирјани. у потрази за додатним сведочанствима. његови субјективни ставови.. оно што је написао. Додатак се налази тачно на оном месту где се завршава излагање одломка из Дијалога који смо тада објавили. заједно са осталим до тада необјављеним Симеоновим делима. било да верују како се честице претварају у Тело Христово. служитељи су се Часним Телом и Крвљу причешћивали одвојено. Вероватно је да су штавише охрабривали оне који су. Додатак је објављен 1981 од стране Дејвида Балфура.) и од божанског Тела кашичицом узима». Честице се сједињују с Часном Крвљу и Телом сједињењем које је «до танчина». Свети Симеон се у свом додатку. умерено: «А истина ј е д а се онај који заједничари у Телу и Крви причешћује свим честицама које су се. Иако је претходило сједињење Тела и Крви. Папске одлуке нас се не тичу и не интересују православне. Међутим сматрам да је боље пазити да се к а ш и ч и ц о м узима и од Божанскога Тела ». као што се види из тога што ни у једном другом рукопису. Пошто су се честице на овај начин «посве» сјединиле и пуне су Тела и Крви Господње. како захтева Свештено Предање заједно с Часном Крвљу. Свети Симеон тамо. предаје онима који . Тамо је сумирао оно што је написао ο честицама и завршио. ћемо се позвати само на Светог Симеона за поткрепљење и употпуњење слике која се односи на предање ο честицама. наставља он. касније су Свети Оци. на маргинама листова 34-35 рукописа. пошто су стављене у путир. «иако они и немају догматску оштрицу». Изузетна вредност овог рукописа је у томе што га је Свети Симеон својеручно исправио. и њима без разлике причешћивали вернике. Дијалог је објављен заједно са овим текстом. нити на друга сведочанства на која смо се у оном одговору позивали. У сваком случају.. молимо да новије чињенице и што се тиче историјата и смисла честица и спорне теме. У Загори Пилејској је сачуван кодекс из петнаестог века који је припадао патријарху Цариградском Калинику Трећем и који садржи објављена и доскора необјављена дела Симеона Солунског. а чији смо део и ми приложили у претходном одговору. него да свештеник узима кашичицом и само ово Тело и да га. па према томе и да ли се причешћујемо њима као Телом Христовим или не. «због неких догађања». став Симеона није добро схваћен. избегавајући сваку умереност или уздржаност. Апостоли су се причешћивали и Телом и Крвљу Господњом. Симеонови аргументи су укратко следећи: Причешће се даје онако како га је Христос предао и како смо га примили од Светих Отаца. Међутим. додаје веома дугачку допуну ономе што сам пише ту ο честицама. буду доведене у везу са оним што је тада писано. у 94-тој глави «Дијалога». схваћено да су. анализира их и поткрепљује аргументима из Предања и литургијске праксе Цркве. као што је имао обичај. Теофило. са његовим познатим к р у ж н и м начином размишљања. и да «увек следује обичајима Цркве к а к о их она проповеда».честицама). поново враћа на претходно изражене погледе и. допуњава своје ставове. Непрестано пак наглашава да изражава «најдревније» и «првобитно» Предање Цркве. Гаврило и Никодим). после реченице «(. присајединиле Телу и Крви Христовој и с њима сјединиле се. недовољно утемељени на Црквеном Предању. иначе јасан. Очигледно је да су изазвани коментари. не треба да бива тако. било из небриге. увели кашичицу. или на основу израза: «а истинито је». значи одговара на питање да ли се освећују или не. Ради се ο кодексу библиотеке општине Загора под бројем 23. Нећемо понављати оно што је тамо написано. и «као што сматрам».

али не и честице. а не «Хлебове ове.се причешћују. у путир ставља његов «горњи део»... аргументација Светог Симеона Солунског.. и из кога је извађен Агнец. свештеник говори «И учини Хлеб овај. Разде- . из кога се вади Агнец. ова фраза се увек говори у «једнини». у сваком случају.Кад раздели Хлеб. . приносе се и други хлебови по броју Пређеосвећених (које током наредне седмице планирамо служити). изражава «мишљење Цркве». показује својим примером. не честице. било да га наводе. Α ово због тога што се честице. Свети Симеон нам и овде. предаје као Залог у руку новорукоположеног савршени Хлеб. Оставља Предање и праксу Цркве да пруже одговор. као што у другом случају сам каже.. .». Симеон наводи да се као нафора делио и хлеб из кога је извађена честица за Богородицу. на Велики Четвртак као Залог (за дарохранилницу) оставља савршени Хлеб .. Из њега се вади Агнец и настаје сједињење Чаше. нема исту доказну вредност све што је приложено као аргументација. Ово је исправан поредак. . а не честицу. пошто на дискосу постоје и честице. исправан начин таквог благочесног и смерног приступа овим тананим темама. .П р и л и к о м приношења свештеник уздиже само Агнец. . а не честице. . Α мислим да су и Предање. Изгледа да не постоје у изворима друга сведочанства ο овој теми или их бар нисмо могли уочити. Остале просфоре.. Потом се из других хлебова ваде и приносе честице. онако како је она изражена у додатку који је властитом руком придодао првобитном тексту његовог «Дијалога». значи за време освећења. . тада говори: «Хлебове ове. било да не наводе.».». у неким местима приносили и ђакони.Архијереј приликом рукоположења свештеника. ваде се Агнеци.На крају. исправан поредак. а не од честица. значи смисао који Црква даје свакој богослужбеној радњи. и Свети Симеон који га износи и ненаметљиво тумачи јасни. не зову се нафора (αντίδωρο). Α ево зашто: . Али. а не честице. из којих су извађене честице Светих.. када на дискосу постоји више Агнеца за вршење Пређеосвећене. .Само се хлеб.Он се причешћује и ђаконима пружа делове Агнеца а не честица. ни поред одговарајућег труда. који је уздигнут. њено богословско одређење у погледу тема ο којима је расправљано.Приликом «савршавања». не претварају у Тело Христово.Кад треба да се служи Пређеосвећена Литургија. Наравно. све заједно.». које се приносе у част светих и искупљење ж и в и х и упокојених. Симеон има у виду другу традицију која је са овим повезана. Ради се ο старијем обичају који је Свети Симеон забранио. По владајућој пракси. хлеб Предложења. Само се хлебови приносе «у спомен Господа».Агнец. «због њене части». који са тачношћу сумира дотичио Предање: «Узми део 1С и стави га у Свети путир. међутим. Међутим. . Постојећа сведочанства су. Никодим Светогорац). јасна и једногласна. него само Агнец.За вршење Пређеосвећене чува савршени Хлеб. углавном се ослањају на Симеона. говорећи: «Узми овај Залог.11 итвослова (=Требника). сече и дели као нафора (аут{бшро=уздарје). у основи. Честице су. увек приноси свештеник. Гаврило Филаделфијски. . На оснопу њих је састављен аналитички поредак словенског Мо.У случају да имамо више Агнеца (предвиђених за вршење Пређеосвећених) уздиже све Агнеце.. .Слично томе.На Предложењу се «у спомен Господа» приноси само један хлеб. Ово је стари. бива сједињење и потом се приносе честице. Потоњи писци које смо навели (Теофило Кампанијски. Ово је.

Нови Јерусалиме. не претварају у Тело Христово ни приликом епиклезе. Наша тема се разматра у «првом питању» које се тиче «поретка Свете Литургије по обичају који држимо на целом Истоку» и којем је додато и «неко мало тумачење. и то је исто као да је на . ђакон узимајући дискос и казујући васкрсне химне: «Васкрсење Христово видевши. да се причешће даје под оба вида. како би поредак функционисао методично». 180-182. П р и л а ж е м о цео извод из датог текста. Пајсије званично одговара на двадесет и седам «Питања». поводом нових питања.ним Телом Христовим . као и живих и упокојених верника.ли део ХС на свештенике и ђаконе. као што је то Духом Светим постао претворени Хлеб. Гаврила Севира и Преподобног Никодима Светогорца. Ради се ο Синодском писму Васељенског Патријарха П а ј с и ј а I (1651-1652 и 1654-1655) Н и к о н у Московском. како мешамо људе заједно са обоженим Телом Христовим. дакле Телом и Крвљу Господњом. 28а. 132). У ранијим одговорима на дата питања (под бр.а никад честицама. Τρεμπέλα. 81-92) позвали смо се на сведочанства: Светог Симеона Солунског. преноси их са дискоса у путир. блистај. т. јер није могуће да наги и мали човек икада постане Бог по природи. јесте да Часном Крвљу Господњом спере грехе поменутих (на светом предложењу). и човек опет остаје човек. Теофила Кампанијског. Допунски подаци по питању освећења честица на дискосу и причешћивања њима или не.» и «Блистај се. будући да је Господ изричито предао. Тема освећења честица. вратили смо се на ову тему и изложили својеручни додатак Светог Симеона на маргинама листова 34-35 Загорског кодекса под бр. зарад кога честице људи ставља у путир. 518. није «завршена». У потврду тачности овог става би можда била довољна чињеница да се служитељи причешћују само Агнецом . Христе. значи њиховог претварања приликом призива Светога Духа у Тело Христово или њиховог освећења кроз учешће у истом кад се убацују у Часну Крв. и Црква одвајкада примила и држала. нити кад се ставл>ају у Свети путир и натапају Часном Крвљу. 5. У скорашњем одговору (т. стр.. остале делове Агнеца) и заједно са свим честицама Светих и људи. ΑίτρεΦςλειτουργία!. него се ограничи само на горње две честице» (Π.». како не би падао у идолопоклонство. И због тога свештеник треба да пази како неком хришћанину не би дао да се причести од честица. Задржи два дела. стр. као што бива и кад се човек причешћује Б о ж а н с к и м Тајнама. 67-73). девет небеских чинова и светих. 23. Мишљење наше Цркве. карактеристичним народним језиком оног времена и без сувишних коментара: «А након Светог Причешћа (подразумева служитеља). али непорочна и Православна наша Црква не бива кривац или преступник за такве оптужбе. само узима Божанску благодат од Христа. 2. где он јасније и детаљније и з л а ж е своје ставове.. служитеље. него и ако се приљуби уз Исуса и помешају се двоје у једно. Сва четворица јасно уче да се честице Светих. 'Αθήναι 1935. Већ је још један званичнији текст придодат претходном. под бр.КА. за причешће верника и подели их на онолико малих делова колико је и причасника. живих и упокојених. Они свештенику непрестано скрећу п а ж њ у да њима не причешћују вернике.. не претвара се човек у Бога..». и како би наводно и људи постајали тело Христово.. Што се тиче честица у част Свете Дјеве.Час. будући да је писан једноставно и јасно. које се налазе на дискосу. која му је поставио Никон Московски посланицом. њих не употребљавај за причешће. иако прима благодат. сабира преостала тела (тј.. «О велика и најсветија Пасхо. N1 . За то нас Латини много прекоравају.

него су само дарови. (стр. и приноси. Свештеници кашичицом треба да узимају заједно Тело и Крв Господњу и да је предају онима који треба да се причешћују. него само Крвљу Христовом од грехова очишћени и омивени. само од њега вади у воспоминание. нити он. у име људи. Јер истина је да су се све честице приопштиле и примиле освећење. Један други текст који наниже прилажемо јесте око осамдесет година старији од Синодског писма Цариградског Патријарха П а ј с и ј а Првог Никону Московском. и жртве хлебне по угледу на Господа. Ово тумачење је на народном језику написао свештеник Јован Натанаил. свештениче. и да свештеник пре него што извади честице. 306). Због тога и м н о ги у нашој епархији. Α ово. и на томе почива сва моћ свештенства». до само Господњим Телом» (стр. и постале свете. и посветиле се. 1536-1595). укратко осврће на тему којом се овде бавимо додајући карактеристично на маргинама израз: «Пази добро»: «Не претварају се пак честице ни у Тело Господње. Ово Синодско писмо је објављено у к њ и з и Архимандрита Калиника Деликаниса (Патријаршијска Акта. нити да причешћује кога другог. кад стављају честице у путир након васкрсних молитава говоре ове речи: «Спери. и горе наведени извод на странама 53-54. Господе. будући да су сабране у једну чашу. да свештеник не треба да се причешћује честицама. И ако то. Ево шта каже: «Истинито је пак да свештеник треба да зна и пази при причешћу најстрашнијим Тајнама да не причешћује честицама. Α ако је потребно да донесе . као и на нас». али будући да је неопходно да се сваки верник подједнако причешћује и Телом и Крвљу Христовом. не говоре сви. 3. према најстаријем Предању. а честице у спомен и сећање овог и оног Светитеља. где знају за ово мишљење. она дејствује говорили ми то или не. потом. Упамти. и да се мешају са Светим Телом и Крвљу Христовом. под насловом: «О честицама које се на предложењу приносе за свете и све благочвстиве». Часном Крвљу Твојом. Јер. која има карактеристичан наслов: «О Светом Причешћу. и опроштај сагрешења живога или упокојенога. и да не причешћује оне који долазе недостојно да се причесте. одмах након што извади Агнец. и мешањем и Тела и Крви Господње. т. Он се у поглављу 95. као што је Он рекао. Он се опширније се враћа на тему освећења честица и причешћа њима у одмах следећој 96-ој глави. грехе овде поменутих. 31б-32а) и поново додаје на маргинама: «О. јер свештеник доневши хлеб на предложење. молитвама Светих Твојих». Цариград 1905. мешањем и приопштавањем. доноси честице. а освећују се при свештеном савршавању тајни сједињењем. али је боље да се свако понаособ причешћује Телом и Крвљу Христовом. «економ и епитроп» Васељенског Патријарха Господина Јеремије (II. да се не претварају честице које су (принесене) у спомен Светих и верника.пример Јован. али будући да Крв Христова има моћ да очишћује сагрешења. пази». и приносе се Њему. то јест у спомен Господњи. како би га опрао њом. ширећи освећење и на оне због којих се Литургија служи. пошто је Христос Апостолима предао свецело Тело Његово. нека свештеник узимајући кашичицом и Тело и Крв Господњу причешћује онога који жели да дође да се достојно причести. ни у тела Светих. који је стајао поред Крста. стр. пожелео да неког грешника узме и доведе под ране Исусове из којих је текла Крв. обавља сједињење чаше и. 36-71). добро је то што су честице постале једно сједињењем. јер тада онај човек не би постао Христос по природи. у добри час. Господару. како смо примили од Светих Отаца тако да чинимо при давању Причешћа Бога и Спаса нашег верницима. него Телом Господњим. Ради се ο једном од најстаријих штампаних издања које је објављено у Венецији 1574 под насловом «Света Литургија са објашњењима разних учитеља».

пошто би га појели. па им је. а у време стављања Агнеца и осталих честица у свети Путир. него Агнецом. дакле када је проскомидија у каснијим временима задобила свој данашњи облик. «Блистај се. Предање Православне Цркве је.». и за живе и упокојене. нити «Поредак Свете Литургије» патријарха Филотеја..».више хлебова за Пређеосвећене. блистај. и просфора из које је хлеб који се приноси у спомен Господа прва се назива нафором (уздарјем.». о. Али. као што га изражавају шест сведочанстава које смо поменули. као што је «Намазао си уљем главу моју. Међутим.. треба да се вратимо историји и символици онога што се у том тренутку врши. Ο њима не сведоче ни рукописи. из којих су честице светих.дакле.». а остале просфоре. у каснијим временима проширен и на све верне.» и «Овелика и најсветија Пасхо. Пошто пак знамо да је Свето Причешће народу давано на исти начин на који се свештеници.» и остала три воскресена која се изговарају након причешћивања свештеника.само по себи је разумљиво да тада пре причешћивања верних није долазило до преношења Агнеца и осталог садржаја дискоса у часни Путир. честице Агнеца је пре причешћивања верних требало пренети у Путир. «О божанствена. Али. представљају један новији. а пре причешћивања верних. говори воскресене: «Васкрсење Христово видевши.. преношење честица и брисање дискоса су захтевали одређено време. преовладао је и обичај да се сав садржај дискоса непосредно након причешћивања свештеника.. Када је пак начин причешћивања болесних. а не налазимо их ни у многим ш т а м п а н и м издањима. се не називају нафором (=антидором)». αντίδωρο). некада је непосредно након причешћивања свештеника. Зашто свештеник. изузетно леп... Уосталом.. Јован Натанаил не додаје готово ништа посебно.. Да ли њих треба говорити и на дан празновања и спомена неког Светог? «Васкрсење Христово видевши.. нити се верници причешћују њима. па чак ни да би било речено: «Са страхом Божијим. Навели смо одломак из тумачења Јована Натанаила да би се показала доследност и истрајност Цркве у учењу и пракси. .». сличних случајева пак знамо да побожност наш и х свештеника њима самим није дозвољавала да чак ни за време тих неиспуњених тренутакаћуте и да уснама непрекидно не шапућу химне славословља Богу. 29. његов текст је у својој једноставности и смерном народном језику. значи Часним Телом Господњим. и када се приступање верних причешћу знатно умањило.. као и њихов смисао. те би право из њега пили пречасну Крв Господњу .. следило и причешћивање верних. Они постоје само у малом броју новијих издања. Пре свега. И из других.. ова књига је толико ретка и тешко доступна да завређује да стекнемо бар неки мали укус познанства с њом. свештеник би вернима у десну руку давао часно Тело. када свети Хлеб ставља у Путир. приношен Путир. без прекида причастна.. јасно и једногласно: честице светитеља и верника се приликом освећења Тела Христовог не претварају. прво приноси све и говори: у спомен Господа хлебови сами. Да бисмо разумели разлоге који су изазвали додавање ових тропара на овом месту у Светој Литургији.. и постојана смерница коју следе сви учитељи Цркве који се дотичу ове теме. или тачније ђакони и данас причешћују . а данас их скоро сви свештеници говоре. Тако и на том делу Свете Литургије почињу да се уводе стихови из Псалама. Светој Литургији додати елемент. дакле причешћивање кашичицом. преноси у Путир. Када су уведене и честице за силе.

. пострадалог и васкрслог Господа. јер сви ти тропари заједно чине 9.. али изгледа да су они вероватно касније. евхаристијска питања се односе и стихови из Псалама и кратке молитве које сусрећемо у новијим рукописима које смо навели... У службама има много примера сличних овоме. блистај. и у недељу и на дан мученика се врши иста Тајна. Кор.. Јована Златоуста.. Било је очекивано да свештеник након Причешћа осећа како његово срце испуњава она неизрецива радост присуства Христовог.» и осталих тропара. увек је Пасха. укључи читава скупина тропара или читав Псалам у којем се налази одређени стих. као што су то јасно два претходна израза («И учини овај Хлеб часним Телом Христа Твога» . «колико год пута да се чисте савести причешћује Пасху чини. и моли за спал>ивање грехова. или једног стиха.. одлично уклапају у ту пасхалну атмосферу Свете Литургије. и да се човек испуни сладошћу Христовом. ови воскресени се. сутра или било када буде учествовао у Причешћу» и «Тајна која се врши ο Пасхи нема ништа више од Тајне коју сада вршимо. очигледно је да би било исправније да се они повежу са пасхалним карактером и васкрсном символиком Светог Причешћа. Зашто у Литургији Светог Василија Великог не постоји «Претворивши их Духом Твојим Светим» ? Можда је то неопходно и треба Га додавати? Из текста Литургија Светог Златоуста и Василија Великог и из показатеља древних кодекса се види да за време освећивања часних Дарова нису давана три благослова.. него два. или по особитој намери и побожности свештеника. који су у почетку говорени по предању. па су у новијим рукописима постепено почели и да бивају записивани. који зависи . И у петак. Иако та претпоставка није невероватна. Истим оквирима припадају и два претходна тропара (« Блистај се. посл.. као што је било са «Васкрсење Христово видевши. Од тропара је најчешће забележен тропар «Привукао си ме чежњом за тобом.. али и да се у њему истовремено рађа чежња за потпуним и бескрајним сједињењем са Христом у дану Царства Његовог. По речима Апостола Павла: «И Пасха наша Христос. жртвова се за нас» (1.» у току Херувике. ушли у употребу. 7). песму канона Пасхе. 30. него наставак ових двају израза. иста благодат Духа. када учествује у жртви.»). Верник својим учешћем у пасхалној жртви Јагњета (Агнеца) Божијег. њихова употреба проширена и на друге дане. На иста.».. «Претворивши их Духом Твојим Светим» није израз благосиљања.. Христе.. додати елемент не предстаљају неодвојиви део наше Литургије. и у суботу.. Ј е р није временским границама ограничио Тајну» (Беседа 5 на 1. Тај тропар говори ο привлачности божанске чежње и измене коју божанска љубав носи са собом. Што се тиче васкрсног карактера тропара «Васкрсење Христово видевши..») постоји прозба да се верни удостоји да се у невечерњем дану Царства Христовог «још присније» причешћује Христом.» и «О божанствене. па ч а к и ако као новији. па је касније.. опет из стечене навике. Из већ стечене навике се зарад једног тропара. Пасху чини и ако данас... у који год дан у седмици да се она служи.. «Претворивши их» је глаголски прилог прошли. као данас. У последњем од воскресена («О велика и најсветија Пасхо. Тимотеју).. о. који је «велика и најсветија Пасха». Дакле. 5. оне су једно те исто. по карактеристичним речима св. могло би се рећи да су они у почетку говорени само недељом и у Пасхалном периоду.кратке захвалне молитве или одговарајући познати тропари. под утицајем посљедњег тропара.«Α то што је у Ч а ш и овој часном Крвљу Христа Твога»). који нам даје и кључ за разумевање избора бар једног од воскресена.

сво је свештенослужење "испуњено и извршено"..» («Тумачење Свете Литургије».» остаје као трећи благослов. на дејство Светога Духа. или се «изливена.. буду примењене и на ове предложене Дарове... који је сматран прикладнијим. Спаситеља. али не и без тражења других решења.»...» додаје другом изразу благосиљања те «претворивши их. Међутим. века. Али. И он је по облику два претходна благослова требао да буде повезан са неким изразом. као што смо видели. Дакле.. управо онако како ο томе говори и Никола Кавасила: «И рекавши те речи (дакле. али се подразумевају три благослова. нити на обе врсте евхаристијских Дарова. један за хлеб и други за вино. јер се к р а ј израза није односио на оба часна Дара.. рано се у обе византијске Литургије.. На крају је и у њој по аналогији дошло до онога до чега је дошло и у Златоустовој Литургији. спојен са претходним и првим изразом (стоји два пута на крају два израза). а вино у саму Пречисту и Свету Крв Његову. гл. У Литургији Светог Златоуста је одвојен крај. уводи и трећи благослов. а по угледу на свештени образац Свете Тројице. или се «претворивши их. Светог Григорија Богослова и др. него на Крв Христову.. који датирају од 16. буду претворени: хлеб у само Часно и Свето Тело Његово. и преклиње да оне Божанске речи Сина Његовог." и "Пијте из ње сви.од «учини»: претварање Дарова у Тело и Крв Христову ће бити извршено силаском Светога Духа. и видимо како на Трпези почива велика жртва и свештено Ј а г њ е које је заклано за свет. амин. акценат код призива пада на прва два израза. и жртва окончана. Амин.». У Барбериновом кодексу се она спаја са претходном реченицом («Исуса Христа. јасно имамо само два израза благосиљања. као што и јесте.. Светог Марка.....» до «за живот света (и спасе- . изливеном за живот света. Два благослова такође имају и древне Литургије Светог Јакова. и моли се. Нису изостала ни радикалнија решења: изузет је цео део од «Хлеб овај Часним Телом. У Александријској Литургији Василија Великог. једите. и Дарови су освећени. који је најстарији византијски Молитвослов. Амин. у Барбериновом кодексу под бр.» остаје као трећи. а да се при том свети Дарови не благосиљају трећи пут. Израз «претворивши. 336 из 8.. који се односи на претварање оба часна дара дејством Светога Духа («претворивши их Духом Твојим Светим. а «претворивши их. века па надаље. Израз «изливеном за живот света и (спасење)» представља наставак друге реченице благослова («А Ч а ш у ову часном Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа») и не односи се ни на дејство Светога Духа. Тај додатак сусрећемо у поприлично великом броју рукописа. у Литургији Василија Великог је то било теже учинити. нити чак.. 27).") потом приклања главу.. будући да на почетку призива имамо уредбу типика: «И запечаћује свете Дарове говорећи три пута». амин»).») Али. речи "Примите. амин.» је.. примивши Његовог Пресветог и Свесилног Духа. која је краћа и сматра се мајчинским обрасцем византијске Литургије Василија Великог. Додато је «Претворивши их Духом Твојим Светим» како би оно пратило трећи благослов. те да они.... до додавања долази на разне начине: или се «изливена. него само на часну Крв која је проливена на Крсту Господњем. И пошто се тако помоли и то изговори. амин» или касније «Амин. И то због тога што свако ко уз размишљање проучава овај део Свете Литургије има извесни утисак прекида у редоследу: Каква веза постоји између благосиљања и израза «изливене за живот света»? Исправка је извршена на основу паралелног текста Златоустове Литургије.» се додаје као четврти благослов. амин. То је у тексту Литургије Василија Великог још јасније.. или «изливена.» као саставни део израза трећег благослова додаје ономе «изливена. » избацује и замењује са «претворивши их..

и да их благослови. Томе дугујемо болести. саставио патријарх Константин 1.. али тим речима ту ни по синтакси није место» (Πηδάλιον. Касније је Света Литургија из благочешћа одвојена од вечере и бивала је ујутро. То додавање је било познато и преподобном Никодиму Светогорцу те га он оштрим речима осуђује: «Свештеници. Али у чему се састојало ово «разликовање» и «испитивање»1 Апостол нам то не говори.. 27-32) наглашава последице недостојног приступања Трпези Господњој. тражи од онога који приступа. јер је то додатак неког дрског и неуког човека. наравно. суд себи једе и пије. Синајски. дође Дух твој Свети на нас и на предложене Дарове ове. који је. оно што Црква и данас. Али.. Призив има савршен облик: «Теби се молимо и Тебе призивамо.. вером и љубављу приступите». противећи се Латинима. мирење и узајамно праштање. понављали су управо дело Господа. узео те речи из Златоустове Литургије и додао их Василијевој Литургији. у три речи. Изгледа да ју је.. Белешке на 19. издање 1875. стр. у Цариграду 1858. 11. Апостол Павле (1Кор. дубока вера и страхопоштовање према Тајни. Саливеру (уред. не разликујући тела Господњега». изливеном.) Јер да смо сами себе испитивали. Значи. на заједничким трпезама. као што изгледа. посебна припрема. пред- стављало необичну синтактичку неправилност и плеоназам за један толико филолошки уредан текст као што је Литургија Светог Василија Великог. Н. пошто би претходно сви учествовали у заједничкоиј трпези. Пападопулос) и противи му се као нечему што се не слаже са синтаксом текста (стр. 2. канон Лаодикијског Сабора).. Тврђено је и да је у провобитном тексту Литургије Светог Василија Великог постојао израз око кога се расправљало. Дакле. у Сионској горњици. ту претпоставку не поткрепљује ни синтакса. На сличан начин ο додавању «претворивши их Духом Твојим Светим» у Литургију Василија Великог говори и издање Великог Молитвослова М.. када служе Василијеву Литургију.. 31.. који је установио Тајну «по вечери»... Атински кодекс)..» би. Πρωτοψαλτίδου).. Света Литургија је вршена увече.» «Претворивши их.. и да је постојало. Тада је постепено почео да се појављује и обичај уздржавања . Пост није сматран претпоставком за Свето Причешће. и освети и покаже: Хлеб овај самим часним Телом. 773. Та прибелешка је дословце преузета из издања Литургија под насловом «Αι θείαι λειτουργείαι» (Γ. не налазимо у старим рукописним Литургијама. 64). Колико дана хришћани треба да посте пре СветоГ Причешћа? Могу ли се причестити без поста? Да би верник што достојније учествовао у причешћу Телом и Крвљу Господњом неопходна је.. нити ο њој сведоче стари и меродавни рукописи. Али је из праксе Цркве онога доба свакако видљиво да је то био један живот у страху Божијем. и тако од хлеба нека једе и од чаше нека пије(.. Отуда те речи. за време претварања и освећења тајни не треба да говоре "претварајући их Духом Твојим Светим". «Јер који недостојно једе и пије. смрт и друге тешкоће које Бог ставља на људе који се недостојно причешћују. 776. не бисмо били осуђени». а Ч а ш у ову самом Крвљу Господа. као и остале прибелешке у том издању.» до «Духом Твојим Светим» (766. и испитивање савести о свему овом. 133. Василија Великог. Он и саветује да онај који намерава да се причести најпре испита себе и потом да приступа: «Али човек нека испитује себе.. И без додатка је смисао израза потпун. говорећи: «Са страхом Божијим. нити упоредна Александријска Литургија Св.ње)» и додат одговарајући део из Златоустове Литургије: «И учини Хлеб овај. као што смо истражили. «агапама» (=гозбама љубави).

током Велике Четрдесетнице. канон Светог Никифора Цариградског. да се приносе. како би се могли причестити ако би пост пре причешћа био обавезан. и Свештеној Мистагогији. може прекшити једино у случају смртне опасности («Болеснику. од стране оних који су се уздржавали хране»). или да пре Светог Причешћа.. не постећи током целог дана. припрема за Свето Причешће. посебно средом. 32. последњих година почиње да преовладава и представља једну охрабрујућу појаву повратка исправној пракси Цркве након вековне примене једне праксе «по снисхођењу» (κατ' οικονομίαν). на Пређеосвећеној Литургији која се обично врши средом и петком Четрдесетнице? Вршење Пређеосвећене Литургије увече. очишћењу и спремање верника. изузев једино Велике Суботе. нека то чине са страхом и трепетом. Древној Ц р к в и је био непознат вишедневни пост. јесте потпуно уздржавање од хране од полуноћнице. сабирањем и очишћењем душе и тела. Апостола. Служење Свете Литургије претпоставља да ће се верници причестити. Светих Апостола. пост који пре Светог Причешћа не треба кршити. од полуноћнице до часа причешћа. понављамо. одредити. Колико треба неко временски да пости да би се причестио увече. канон Петошестог Сабора одређује да се хришћани свакодневно «хране» Светим Тајнама (тј. светиње Жртвеника. треба дати Свето Причешће и после јела»). она због тога верницима који се причешћују у велик и м размацима препоручује и л и да Светом Причешћу приступају након устаљених црквених постова (Велиике Четрдесетнице. наравно. будући да је пост суботом. када се врши Вечера Господња». У сваком случају.)а у погледу Светиња (тј. и припрему постом. будући да Ц р к в а сматра пост једним одличним средством за припрему. Божића). Св. као у дане Велике Четрдесетнице (Пређеосвећена). или уочи Б о ж и ћ а и Богојављења. с постом и молитвом» (Беседа на дан Рођења). коме прети смрт. канон Петошестог Васељенског Сабора и 9. нека се не савршавају ни од кога осим од стране људи који су се уздржавали од хране. и до данас остао. као и његово трајање. забрањен строгим забранама од стране свештених канона (66. 47. Мећутим. са изузетком једног дана у години. То су пост и уздржање које верници држе очекујући Ж е н и к а душе своје. пост је продужаван од поноћи до поподнева. значи до часа Причешћа. 45.од сваке хране. Ово је био. канон истога Сабора «(. значи сухоједеније а не. Овај «евхаристијски пост» н а л а ж у многи канони као што су 41. чисте савести. и на Велику Суботу. (дакле ο Великом Четвртку). Светих Дарова). Ο овом питању расуђује просветљени духовник који ће. Петошестог)? Исто в а ж и и за Светлу седмицу. Само је ο Великом Четвртку држана најдревнија пракса те су се верници причешћивали поподне. Њ е г а засигурно подразумева и Свети Јован Златоусти говорећи: «Они који намеравају да приступе страшној и Божанској Трпези. потпуно уздржање од хране. У међувремену. будући да 66. Најкарактеристичнији доказ за то јесте недељна Литургија. 29. који се. ако то сматра неопходним. по 9. искуство је показало не само да је дух и смисао вршења Пређеосвећене Литургије у оквирима пе- . познајући дубине срца и услове живота своје духовне деце. по могућности. званични и обавезујући пост. причешћују). и који су повезани с молитвом. држе пост од три и више или мање дана. као што доликује. иако свих тих дана имамо «потпуно» разрешење поста. Међутим. канону Светог Никифора Цариградског. као припрема за Свето Причешће. Кад је Света Литургија вршена поподне.. канон Картагинског Сабора («Тако. Успенија.

световни технички израз. обичаји Цркве су се у међувремену променили на горе.. данима у које се због жалости и њиховог скрушеног карактера. пракса Цркве је остала постојана у древном Предању не из конзерватизма и склеротичне тактике. а ти јутарњи часови одговарају само пензионерима. током којих се врши «потпуна» Света Литургија. као и много већа улагања од изградње једне зграде од почетка. вршење Пређеосвећене Литургије у вечерњим сатима. Ц и љ њеног вршења није ништа друго до омогућавање хришћанима да приступају Светом Причешћу не само суботом и недељом Велике Четрдесетнице. Због тога се јасно издвајају два дела: служба вечерњег до друге молитве верних (вечерње у његовом древном азматскомпарохијском облику је обухватало и молитву за катихумене. Α оне су две: прво . него зато што је усмерена истом идеалу и позива нас да се вратимо њему. Наравно. него и између њих током седмице. а да се. Познато је да Пређеосвећена Литургија није «Литургија» у правом и изузетном смислу те речи. приношење Дарова. као и две молитве верних). исправни поредак. Освећујемо се пак молитвама и очима истовремено гледајући умно Господа кога свештеници држе и полажу Га за наше искупљење. када на било који начин и у било које време буду превазиђене околности које су изазвале употребу «снисхођења» (=икономије). Да би дошло до праве обнове потребна је правилна студија. увече једемо.» (=Сада Силе небеске. Шта ово значи за Пређеосвећену Литургију средом? То да је неопходно да до поновног сагледавања древне и исправне праксе треба да дође уз тачност древних. И око овог деветог часа служ и м о ту службу.риода Велике Четрдесетнице. како не бисмо ми који тугујемо празновали у дане жалости. (Пређеосвећена Литургија је.проналазак . Због тога су је оци изумели.Светих отаца за премошћавање безизлаза. у њено свагдашње и у основи одувек пригодно време. њеним померањем на јутарње часове. Вршењем Пређеосвећене средом увече настоји се на неки начин «обновити старина». поново успоставити древни. Помоћу њега се можемо споразумети. верујемо од почетка настала ради самога поста. током вечерњег сабрања. не само да поново враћа ствари на право место него у суштини и о л а к ш а в а запосленим и незапосленим верницима да учествују у њој. по верном опонашању одговарајућег дела Свете Литургије. Насупрот томе. и освећење. јер је то израз који је тренутно у оптицају.. доведен у опасност да исчезне. Значи.. чувајући завет поста да само једном. Нико не м о ж е т в р д и т и да су настале п р о м е н а на боље и ка исправнијем. током седмице... Свети Симеон Солунски при описивању горе наведеног циља установљења Пређеосвећене Литургије употребљава један врло упечатљив појам. «проскомидија» (=приношење) у древном значењу тог израза. исто колико и израз «изум» Светог Симеона. не може служити пасхална Тајна Свете Евхаристије. труд и време.) и надаље.. Црква тако наставља да врши Пређеосвећену Литургију сваке среде и петка Велике Четрдесетнице и да позива на Причешће не само суботом и недељом. и поредак Светог Причешћа од «Ниње Сили. Међутим. Карактерише га као «изум» . опет. исправних претпоставки (ове службе). Мислим да је израз «обнављање по узору на старину». који је врло наративан. и предају онима који су достојни да се причесте Њиме» (Одговор на питање под бројем 55 Гаврила Пендапољског). него да је и сама њена пастирска сврсисходност непостојећа.. не би десило да останемо потпуно без учешћа у благодати Христових Тајни и искупљења кроз свештене молитве. није савршавање Свете Тајне Евхаристије. Дани у које се она врши су за све радни. него и између њих.. То је предавање Светог Причешћа у литургијским оквирима.

)». њен циљ и претпоставке. Исто и «Молитва за оне који се исповедају»: «Боже. рекао бих да би било пожељније да се таквом предложи да се причести на суботњој или недељној Литургији.. били они духовници или не. било да нису.. И «друга молитва» за оне који се исповедају: «Боже. Исусе Христе. Прво што нас чуди јесте да се нигде не говори ο исповести и отпуштању исповеђених грехова. & треба да желе. многи духовници на исповести читају ову молитву као молитву опраштања и у неким рукописима се ова молитва карактерише као «Молитва којом се духовни отац моли за своје духовно дете које му је исповедило сопствене грехе».».. Ако Ж6Ј16. На крају. који си Петру и прељубници. Међутим.». на исти начин говори: «.. многи од н а ш и х млађих.». Господе Исусе Христе..)» ? Да ли је то дозвољено будући да они нису духовници верницима који ће се причестити? Стари свештеници су. као што је познато. Постоји ли обичај да свештеници.. Ово многи од верника који приступају Светом Причешћу и даље захтевају и већина наших свештеника наставља да је чита.». коју наши свештеници у датом случају треба да држе.»: «. било са изговором да нису духовници. него позив за приступање Светом Причешћу.. Нека Пређеосвећена Литургија. У противном. ову молитву сматрају молитвом за отпуштање грехова. читају опроштајну молитву: «Господе. који си се због нас у тело обукао... хришћани могу да се причешћују суботом или недељом.. било због тога што код народа не ж е л е да гаје л а ж н и осећај да му се тако опраштају греси те. Испитивање текстова и старе праксе Цркве ће нам показати шта је исправна пракса. било да су се исповедили. «Молитва опроштајна онима који се исповедају». покушај поновног успостављања служења Пређеосвећене Литургије у њено право време. до часа Светог Причешћа. Дакле.. или од полуноћнице.. онима који намеравају да се причесте..». Погледајмо најпре текст молитве. све што ће сада пред мојом недостојношћу исповедити и које ћу разрешити».. образованих свештеника одбијају да прочитају ову молитву онима који намеравају да се причесте. Боже наш. Боже наш.». који си ради нас постао човек(. Наравно. Сине Бога живога. која се приписује Светом Јовану Златоусту: «Владико. Напротив. Али. пастиру и јагње.све што си изрекао мојој недостојности. који си опростио преко Натана. С друге стране.. ако ћемо из једног «снисхођења» касније пасти у неко друго «снисхођење»? 33. остану неповређени. Исусе Христе.. који си преко Натана опростио пророку Давиду.). нема никаквог смисла.да Пређеосвећена Литургија није «свети» призор за гледање... слуге овога». упућују на духовнике ради исповести. А к о то неко из здравствених разлога не може.. Сине Бога живога. нека се духовници према њему опходе човекољубиво.. дужни су да је уврсте у оквире подвига светих постова.. пре Светог Причешћа онима који намеравају да се причесте обавезно читали молитву: «Господе. изричито говори ο отпуштању . и прими све ово што пред мојом недостојношћу. Причешћу које се уклапа у оквире и захтеве поста Велике Четрдесетнице.. Евхаристијски пост који претходи Светом Причешћу је.. Слично томе и «Молитва исповести»: «Боже праведни. оне који траже «да им се очита молитва».. говори: «. Уосталом. у другој молитви: «Господе. пастиру и јагње(. чему покушај повратка њеном исправном часу служења... говори се чисто ο исповести грехова («прими исповест. Заиста.. потпуно уздржавање од хране и пића од вечере. да приступе Светом Причешћу на Пређеосвећеној увече. која након исповести треба да буде прочитана ономе који се исповеда од стране његовог духовног оца..

То да укидамо нешто јер постаје повод извесних несугласица или погрешних схватања јесте најлакше.» јесте општа опрош т а ј н а молитва и исправно се чита. и л и духовног оца или свештеника.») Све ове молитве се налазе у рукописима и у разним Молитвословима који су у употреби... било због непросветљене вере. Погледајмо сада када је говорена ова молитва. ако није присутан архијереј или духовни отац. поново. Дакле. која претпоставља присуство више особа које се кају.). свим верницима који треба да се причесте. приписује Светом Василију Великом. у једном се. ни у једном ни У другом случају нема карактер молитве која утемељује тајну покајања.. знамо да се исповест и опроштај грехова од најстаријих времена у Ц р к в и врше лично.. по старом обичају. већина рукописа не говори ο архијереју или духовном оцу. 980. као прва молитва која се говори пре или након што грешник исповеди своје грехе.. треба ли их из тог разлога укинути или просветлити наш народ .. Сасвим је логично да верник који долази да се причести осећа потребу да од свога свештеника затражи да се помоли за опроштај и отпуштење његових сагрешења како би што достојније приступио Светом Причешћу.. западоше. за све слуге Твоје.који . У штампаним Молитвословима је окарактерисана као «Молитва за оне који се кају».. ослободи их»... И не само то. који Ти се молимо. скрушеног срца. го воре да је читана од стране архијереја. 978.. Часнога Крста 615. него просто: «Молитва коју чита свештеник» или «Молитва говорена од стране јереја над главом онога коме предстоји учешће у Светом Причешћу» или «Молитва говорена од стране свештеника» итд.. погазише... је писана у множини («.опрости све што је моје духовно дете. Наравно. било ова ο којој је реч. томе нису криви ни свештеници ни молитва.. посташе. као људи у тело обучени. а од стране свештеника који ће их причестити било да је он духовник или не.. али и најгоре решење. и обичан свештеник.... Међутим. или су повезане с хиљадама предубеђења.. погрешно схватане. Александријске Патријаршије 371. Каракале 163 и други). Али и у многим рукописима постоје друге молитве које се читају уместо ове молитве опет «за оне којима предстоји причешће».. у свим рукописима и у штампаним Молитвословима ова молитва. и у свету настањени. пред Тобом.... Ко је читао ту молитву? Рукописи нам. исповедило мојој недостојности. У многима је окарактерисана као «Молитва опрош т а ј а за оне који намеравају да се причесте Б о ж а н с к и м Тајнама» или «Молитва причешћа» (Рукописи: Јерусалимске Патријаршије 73. било због сујеверја.. него је молитва писана на такав начин да изгледа као заједничка молба многих свештеника који се истовремено моле: «Услиши нас.. Сад.од ових слугу твојих. Из овога закључујемо да је постојао прастари обичај да се чита опроштајна молитва верницима којима предстоји да се причесте.исповеђених греха («. може прочитати молитву ο којој је реч... без разлике. У нашем Светом богослужењу су многе ствари. И закључак је јасан: молитва «Господе Исусе Христе. Ватопедски 134. сагрешења њихових... од ђавола заведени. од стране једног свештеника и уз присуство само једног верника који се исповеда. Друго. било услед необразованости. било нека друга... ове слуге Твоје. као и да се свештеник моли за опроштај грехова верника који намеравају да приступе Светом Причешћу. Ово разликовање значи да. будући да се чита пре исповести и да јој следе друге стриктно опроштајне молитве.». Сходно томе. Налази се пак у чину исповести. ако се поједини верници задовољавају овом молитвом и ако се у њима рађа свест да немају потребу за исповешћу. подпадоше се. Сине Бога живога.... 986.. Рукописи много пута посведочавају постојање ове молитве. штавише.. опраштајући им. пастиру и јагње.. Синајски 977..

.. «јер не приличи свима да гледају Тајне. раније су били распрострањени и одиграли су важну улогу у образовању и развоју светог богослужења. «умног» од «чулног». међутим. била символ «Скиније небеског Бога. Прво је било обиталиште Б о ж и ј е и «покој» ковчега Његовог. Када се и зашто на Часним Дверима навлачи завеса? 35. непристојан призор причешћивање свештеника. опет по Светом Симеону Солунском. подсећајући на нешто што се много пута заборавља. дакле да се Часне Двери затварају за време причешћивања свештеника. «не без крви (жртвене . и може послужити верницима као пример..») и читања Символа вере. 40.. било из разлога пристојности. У древна времена завеса је навлачена одмах по полагању Часних Дарова на Ж р т в е н и к приликом великог входа.. где «Свети Анђели желе. која је делила забран (=άβατον) Светиње над Светињама од Светиње (2Мој. по молитви након шестог јеванђеља службе јелеосвећења.п. него само свештеницима». а не да би просто гледали оно што се тамо врши. Διάλογος. било да се свештеник боље усредсреди. несавршенима. Тумачење које је данас у оптицају. Затварање часних двери дугујемо мистичким и символичким разлозима. целивом постаје видљива и показује се љубав и заједница људи и Анђела..)» (Јевр. које бива у том часу. јер тада постоји и јединство те сви постају . освећење Часних Дарова. Завеса је подсећала и на ону другу завесу Шатора од Састанка и јудејског храма. по Светом Симеону Солунском.. нити ће тајне бити свима знане. или да се удостоји «ући на место где обитава слава Божија и да се нађе иза завесе и да гледа са трепетом Светиње над Светињама». 83). окренут леђима и будући да оне остају отворене у другим в а ж н и ј и м деловима Свете Литургије као што је.. који су истина данас ослабили. или наднебесног од небесног. познање ће одговарати мери достигнутог савршенства. или као што сам допуњава «даће овај поредак постојати и у будућем веку и да узвишене тајне неће бити доступне онима који стоје ниже. 7). нити је.п. где су хорови анђела и покој светих» (Ερμηνεία 6. од земаљског света. «и тада (значи у будућем веку). Часне Двери су отварене након целива («Лзубимо једни друге. може изазвати најсветија расположења. 9. 3-5). Нити отворене двери одвлаче пажњу свештеника будући да им је.како би исправно веровао и знао разлог и дубљи смисао онога што се у нашој Ц р к в и врши? 34. Због тога се. гл. који символизује централни део храма. сасвим исправно. према молитви Литургије Светог Јакова. 133 и 139). 98). значи била је средство за раздвајање трона Божијег и неба. и само је Првосвештеник имао право да једном годишње уђе у њу. Тако је и у хришћанском храму завеса делила небо од земље и заклањала тајне «како не би народу било могуће да г л е д а с в е ш т е н и к е к о ј и с л у ж е » . Да ли свештвник треба да се причешћује иза навучене или отворене завесе? Навлачење завесе на Часним Дверима у време причастног није ни у каквој вези с причешћивањем свештеника. на пример. штавише. сматрало н а ј в е ћ о м ч а ш ћ у к о ј у човек м о ж е д о ж и в е т и у овом ж и в о т у то да се неко удостоји да уђе «иза завесе» у Светињу над Светињама. поптпуно је погрешно. јер ће и тада Исус многима бити скривен и само мало видљив» (Διάλογος. Тако је завеса. И пошто сви прочитају исповедање и Символ вере. јер. значи то да се Света Литургија служи да би се хришћани причешћивали. опет. п о Исповедању Критопулоса. као што примећује поново Свети Симеон (Ερμηνεία. да наведемо поново речи Светог Симеона. које символизује олтар.је последњи одговоран за све то . да се вину и виде само лице светог приношења». Напротив..

у Литургији Пређеосвећених Дарова. Отварање Часних Двери на позив «Са страхом Божијим. чинили су исто. као и данас.. Дакле. али саобразно томе како Га свако прима.». савршени Служитељ. Слично томе. Н а ш и стари свештеници. На Литургији Пређеосвећених Дарова бива исто и у манастирима и у парохијским црквама.. 98). у словенским Црквама.. чак и Јерменске Цркве. завеса се навлачи након великог входа. које је у парохијама до данас очувано. који су учили да служе од других старијих и били су под јаким утицајем монашке литургијске праксе. као што смо у више наврата писали. је сматрано изображавањем померања камена с гроба Господњег приликом Васкрсења. опет. бар у парохијама. има свој почетак у древној литургијској пракси Цркве. и у Јерменској Цркви. Насупрот томе. а која је вероватно постојала паралелно са оном ο којој сведоче Симеон и Критопулос. видљиво је и у овом случају да су манастири задржали једну врло стару традицију. Навлачењем завесе на Часним Дверима за време причастног и од великог входа до Символа вере. а појављивање Светог путира као појава самога васкрслог Христа. са поштовањем чувају прастари литургијски обичаји. и као што то сведоче и поједини стари кодекси. и као што је посведочено кодексима и од стране Светог Симеона Солунског и Критопулоса.. коју су. Познато је да се она одликује својим конзерватизмом. Свештенички благослови се дају при потпуно навученој завеси. опонашање монашке праксе. или пошто се на тренутак повуче у часу благосиљања. с том разликом што су свлачили завесу при читању Символа вере и опет је навлачили након «заблагодаримо Господу». међу свима светима Његовим будући мир свих и јединство. у древна времена свештеник је служио гледајући према народу.». Наравно. као што смо навели. што је још више олакшавало учешће народа. Онај који све обједињује и са свима се сједињује. Свештеник и савршитељ Тајне. Затварање завесе након великог входа до читања Символа вере. тамо где још .. кроз преграду гледати унутра на служитеље и вршене тајне» (Исповедање Критопулоса). пре него што почну молитву приношења. а Исус. из свега овога закључујемо да навлачење завесе на Часним Дверима у време певања причастног. ова манастирска пракса преовладава и у словенским Православним Црквама. као што то сведочи пракса манастира и словенских Цркава.. по исповедању православне вере и целива љубави. стојећи иза часне трпезе.. као што се очувало опет у манастирима. у манастирима где се. часне двери се затварају након входа Пређеосвећених Дарова и отварају се само на «Са страхом Бо- жијим. до краја причастног. Дакле. Оно се пак показало највиталнијим у литургијској пракси јер је повезано са врло упечатљивим литургијским символизмом. има своју потпору у древном литургијском обичају. Ова манастирска пракса не би се могла назвати новотаријом из многих разлога. јер неће сви одмах постати удеоничари Његови» (Διάλογος. Што се тиче пак самога часа вршења Тајне. И док навлачење завесе више наглашава мистички карактер Свете Литургије. Α двери су остајале отворене до к р а ј а Литургије. не би било препоручљиво. навлачи се у тренутку причешћивања служитеља. њено вршење са отвореном завесом поспешује учешће народа и јаче наглашава заједнички карактер светог богослужења.пријатељи и међусобно вољени. коју су држали конзервативнији. видљиво је да су упоредо постојале обе праксе. како изгледа. бар у време Турског ропства следили и парохијски свештеници. «како би цео народ могао. значи од Символа вере до уздизања Светог Хлеба. мала завеса од неба (=κιβώριον) над часном трпезом. које су по питањима Светог богослужења такође врло конзервативне. Дакле. Уосталом. али остаје навучена током целе Свете Литургије.

увек преовладава ова традиција, довољно се наглашава
мистички карактер светог богослужења. Њ е н и м отварањем у периоду између тога се у великој мери задовољава
и на овај начин, непосредније, захтев за учешће народа
у вршеној тајни. Тако се могу помирити обе традиције
које се односе на то и које су, као што смо видели, подједнако старе и подједнако достојне поштовања.

36. Можемо ли причешћивати болеснике у било ком часу
ноћи?

његовог хитног давања у случајевима нужде, у било ком
тренутку дана и ноћи.
37. Треба ли свима, неконтролисано давати Свето Причешће?
38. Можемо ли неком хришћанину, који има смртни
грех, забранитида се причести? Ако можемо, на који начин?
39. Треба ли да причешћивати хришћане којима смо
претходно препоручили да се исповеде, α они приступају неприпремљени?

За причешћивање верника не постоји одређени час.
Да се не би враћали на много древније доба, период апостолских времена, када се Света Евхаристија вршила
увече, те се и хришћани тада причешћивали, не преостаје
нам ништа друго него да одговор потражимо у савременој, или тек нешто старијој литургијској пракси. Недељне и празничне литургије у н а ш и м крајевима, као што
знамо, бивају ујутро и тада се причешћујемо. У Православним Црквама Европе и Америке Литургија бива око
поднева. На свеноћним бденијима и ο Пасхи се служи
непосредно по поноћи. Литургије Пређеосвећених Дарова, Василијеве: уочи Божића и Богојављења, на Велики
Четвртак и Велику Суботу су послеподневне Литургије
и састављене су с чином Вечерњег. Оне се на Светој Гори
и данас још увек обављају после подне. Према томе, Свето
Причешће се и данас, у уобичајеним околностима, даје:
непосредно по поноћи, ујутро, у подне и после подне.

Сва три питања се односе на тешку тему давања Светог Причешћа вернима од стране свештеника. Кажем
тешку, јер је са једне стране спојена са питањем одговорности свештеника као пред Богом одговорним за располагање Светим Тајнама, а са друге са савешћу верника,
као и са посебним околностима у свакој парохији. Случајева је толико много да се не могу ни предвидети, нити се
ο њима може судити истом мером. Сваки човек представља јединствен случај и, по Светом Апостолу Павлу, нико
не зна «дубину срца човековог», до сами дух његов. Осим
тога, не треба заборављати да је наша вера - вера слободе
и благодати, и да сви наши поступци треба да имају у
виду само спасење човека, за којег је Христос умро, и за
чије је избављење дао Тело Своје, «које се за вас ломи на
отпуштење грехова», и Крв Његову, «која се за вас(...)
излива на отпуштење грехова», као што се на свакој Литургији понавља. Управо то и јесте циљ Тајне: отпуштење грехова грешницима, а не награда безгрешности.

Утолико више ако се ради ο болеснику, који је у опасности да умре и из света оде без Залога Живота вечног,
без «семена бесмртности», које ће га у «последњи дан» васкрснути. Пред таквом нуждом се временски термини и
обичајне форме повлаче. Уосталом, Ц р к в а због тога у
дарохранилници чува Свети Хлеб (Тело Христово), ради

С друге стране стоје савети Апостола Павла (1Кор.
11,27-32) и Цркве за припрему пред Причешће, «испитивање», да би нам учешће у Тајни било на корист α «не на
суд или осуду». Свете Тајне, наши мислени бисери, не бацају се пред свиње, јер ће их погазити и оскрнавити.
Одатле почиње одговорност свештеника.

Сад, просветљен, верни свештеник ће између ове две
т а ч к е наћи средину к о ј а ћ е одговарати сваком. Поучавајући хришћане, нити ће их превише подстицати, к а к о не
би Светом П р и ч е ш ћ у приступали неприпремљени, нити
ће их п л а ш и т и толико да се из превеликог осећаја грешности л и ш а в а ј у ч а ш е Ж и в о т а . Мера се н а л а з и у подстиц а ј у Свете Литургије, чије речи толико пута м е х а н и ч к и
изговарамо и л и слушамо не разумевајући њихов смисао:
«Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите».
«Страх Божији» спутава грешног човека од учешћа у вечери Господњој. Савршена «љубав» га привлачи и, по Апостолу Јовану, «изгони страх напоље» (1 Јн.4,18). «Вера» ће представљати свештену свезу ова два пола и показати човеку
начин на који ће се исправно поставити у односу са Богом
и Његовим Тајнама. Сво пастирско дело свештеника треба
да и м а за ц и љ подршку, разрастање и просветљење ове
вере. Тако ће се појављивати мање проблема попут ових
који се постављају у три горе наведена питања, јер ће осведочени Хришћани, благовремено руковођени ка познању
и мистагошки поучавани од стране свог свештеника, знати к а д и к а к о да приступе Светом Причешћу.
И још нешто. Ова питања претпостављају идеалну
везу између свештеника и његовог стада. Свештеник их
зна «по имену» и познаје проблеме верника у његовој парохији, исповеда их, надгледа, руководи у животу по Христу, једном речју «чува их». Данас то, нажалост, н и ј е посвуда могуће, посебно у великим градовима, са многољудним п а р о х и ј а м а и мало пастира. Питање је да ли свештен и к познаје један м а л и проценат од стотина људи к о ј и
ο П а с х и и л и Б о ж и ћ у приступају Б о ж а н с к о м Причешћу.
Х а ј д е да, после ових општих напомена, изблиза погледамо в а ш а питања.
Пре свега, не можемо свима неконтролисано давати
Свето Причешће. Свето Причешће се даје само верницима, значи онима к о ј и су Крштењем постали чланови Цр-

кве, к о ј и јој припадају и к о ј и су у светотајинској заједници с њом. Другим речима, причестити се могу само
Православни Хришћани. Искључују се нехришћани (према томе и некрштена деца), Х р и ш ћ а н и к о ј и п р и п а д а ј у
другој цркви (Римокатолици, Протестанти, Јермени, Κόπτη итд.), расколници и званично изопштени из Цркве.
Свето Причешће је символ и саставни део Х р и ш ћ а н с к е
Цркве, породице у Христу. Оно народ Б о ж и ј и чини «једнотелесним» и «једнокрвним». Оно нас ч и н и браћом у
Христу, било ком простору, нацији, језику и времену да
припадамо, будући да се сви «од једног Хлеба» и «исте
чаше Његове» причешћујемо, будући да и у н а ш и м венама тече Крв Христова и да је наше тело примљено Телом
Његовим. Онима који не претстављају чланове ове Заједниде, свештеник не само да не може дати Свето Причешће, него и сноси велику одговорност ако то учини. Кад приступе нашој Цркви, онда ће учествовати и у Причешћу.
Али наша Црква налаже и «епитимију», лишење Светог Причешћа, као васпитну меру за људе који су подлегли одређеним гресима. Тако је бивало и у древној Ц р к в и ,
где је постојао посебан ред «кајућих се» Хришћана. Појединим од њих не само да није било дозвољено Свето Причешће, него им није било дозвољено ни да прате Свету
Литургију, него да само саслушају читања и проповеди.
У појединим случајевима великих сагрешења, као што
је одрицање од Христа, трајање одлучења од Светог Причешћа сезало је и до самртничке постеље. Ц р к в а је, к а к о
је време пролазило, постајала све снисходљивија. Довољно је да упоредимо каноне Василија Великог са канонима
Јована Посника, и са данашњом праксом, да би увидели
постепено смањивање строгости. До налагања ове епитимије је долазило и долази од стране духовног оца при
исповести. Природно, он ће то учинити са свом љубављу
и психолошким умећем, к а к о би се исповедани уверио
да то бива за његово добро и за његово душевно спасење.

Исто тако, ако је свештеник сазнао да је неко од његових
парохијана учинио неки велики грех, у том случају ће
се свештеник постарати да му, пре него што он приступи
Светом Причешћу, с љубављу и брижношћу приђе и очински му у к а ж е погодну терапију и да му евентуално препоручи удаљење од Светог Причешћа. У часу приступања Тајни је већ сасвим доцкан, и било каква примедба у
том тренутку може постати разлог да се онај који приступа увреди те да наше упозорење донесе супротан резултат и његово удаљење од Цркве или, да чак постане
разлог да свештеник, кршећи неприкосновену тајност
исповести, падне у смртни грех и тако постане крив пред
Богом и људима.
Ако се, опет, не ради ο нечем тајном, него је онај који
приступа постао узрок јавне саблазни, свештеник тада
може са свом љубављу, хришћанском учтивошћу и озбиљношћу, да му ускрати Свето Причешће тражећи да
се виде на крају Свете Литургије, или поступајући на
неки други погоднији и финији начин како би задобио,
а не изгубио «болесног» хришћанина. Нешто слично је
учинио и Свети Амвросије милански са царем Теодосијем, убицом Солуњана. Свакако и у овом случају не треба
губити из вида да је сасвим доцкан чекати моменат Светог Причешћа да би поучили верника. Ако је грешник
«изгубљена овца», велика је одговорност пастира који је
исту пустио да лута по брдима и постане плен мисленога
вука, и није од првог тренутка потрчао за њом. У сваком
случају, нека се свештеник запита шта би Христос урадио кад би био на његовом месту.
На крају, мислим да одговор код трећег дела питања,
дакле: да ли ће свештеник онемогућити да се причесте
људи којима је препоручио да се исповеде а они се нису
исповедили, није толико тежак. Свештеник је дужан да
упућује вернике да Светом Причешћу приступају што
је могуће спремнији. Указаће им на начине припреме,

од којих је један и исповест. Одатле па надаље је питање
савести верника. Добро је да се верник пре Светог Причешћа исповеди и добије опроштај грехова. Тако приступа достојнији и са мањим страхом од осуде. Међутим, свештеник не треба да заборавља да је Света Тајна Исповести једно, а Света Тајна Причешћа друго. Друго не претпоставља обавезно прво. Покајање је самосталана и независна Света Тајна којој хришћанин не приступа сваки
дан, него кад осети потребу за духовном терапијом, исповешћу и отпуштањем грехова који га оптерећују. Свето
Причешће је храна, извор бесмртни, мана, «истинско јело
и пиће». И њој се приступа често, што је могуће редовније, «да не умремо». Зато се Света Литургија и врши готово
свакодневно. Речима: «...приступите» позиваш сав присутни народ на Свето Причешће, и пре Причешћа за њега
се молиш да се достојно причести, и у његово име потом
благодариш човекољубивом Владици.
Да поновим: Код ових озбиљних питања, као што је
давање Тела и К р в и Господње в е р н и ц и м а , к љ у ч се
налази у рукама доброг свештеника, мудрог, пуног љубави и страха Божијег. Не преостаје му ништа друго него
да њиме отвара срца парохијана како би у њих ушао
њихов Ж е н и к , Христос.
40. Је ли допуштено уместо причастног псалма певати
полијелеј или «Куда ћу поћи...»?
41. Кад МНОГО верника приступа Светом Причешћу
треба ли непрестано певати само: «Вечере Твоје Тајне... » ?
Одговор на прво питање не може бити другачији до
негативан. Литургијско Предање Цркве усталило је црквени поредак и изразило га у одређеним литургичким
формама, које су прописане типицима. Поштовање ових
одредби се налаже не као неки слепи формализам и верност мртвом слову, него као једно живо и вољно саобра-

као што говори и израз «Литургија» (=служба. и опасности од застрањења су биле мање. Јер. појац. његовог развоја. свештенства и народа. која се протеже с к р а ј а на к р а ј света.генерације које су прошле светом и које ће представљати у вечности нераскидиве удове истог мистичног Тела. дакако природно и ненасилно. дело народа). не треба заборављати да је она украс и музичко одјејаније свештених х и м н и и да је у служби богослужења те да се уклапа у целу литургијску климу. налазимо се пред једним л а ж н и м стањем. И он. и у својој најмањој јединици која је представља. без познавања потреба и проблематике данашњег богослужбеног живота. али мало их је који имају богословско образовање и исправно литургијско васпитање. Данас се појање причастног ограничава само на причешће свештенства и прекида се на подстрек ђакона верни- . молитва. Она није циљ. Кад су богословско васпитање и катихеза омаловажени. Кад се Црква налазила на духовном и богословском врхунцу. увек по надахнућу и руковођењу Светог Духа. Немају право да раде или говоре шта год пожеле . за причастан и њему сличне псалмопоје је потребна већа будност и старање. и трајало је колико и само причешће. Што год се више појац издваја из народа. појање. У ову васељенску и вечну Литургију се сврстава и свака литургичка делатност. те природно и појци. Ово не значи статичност богослужења. На овом месту имамо прву измену исправног Предања. Посебно. Који образује целу установу Цркве. прекидано је кад би се завршавало причешће свих. Причастан је појање које има за циљ да испуни време које је неопходно за причешће целе цркве. То је историјски несумњиво. у вези са црквеном музиком. управо то је смисао живог Предања: не само да контролише чистоту садашњих облика. Видећемо да се сва ова комешања рефлектују и на развојну путању причастног. Значи. наравно. По свим древним изворима. нити располажу нечим својим. од којих су многи можда и најпобожнији хришћани.него оно што ж е л и и н а л а ж е црквени поредак. Свештеник. него на богослужењу делају по заповести Цркве. добрих гласова и музички образовани. него извесно утврђивање облика који се развијају. Врше дело народно. пролазили катихезу и свесно ж и в е л и литургијским животом Цркве. него средство. или често лоших самовољних импровизација сваког од нас. Штавише. Све ово због причастног? Да.жавање преданом поретку који се односи на ову црквену установу. дело народно. која се врши унутар јерархијски устројене црквене општине која. чин. не треба заборављати да су химне и појање у Ц р к в и уопште. Управо то чува црквено богослужење и штити га од добрих. а ово због тога што се они налазе у рукама појаца. данашње Католичанске Цркве. подлеже истим канонима и сврстава се у исту литургијску деонтологију која се тиче преданих литургијских облика. Шта више. него се протезало и на причешће народа. и негдашње . чтец. могућности које нам пружа Предање и. дело народа. које је погубно по истинско богослужење. народ не врше нешто своје. Суочавање с тим проблемом није могуће без познавања циља и смисла овог причастног псалма. и када је Ц р к в а у целини преживљавала т е ш к а времена скоро свеопштег опадања вредности. ни одступања од исправног литургијског Предања нису била ретка. а не лично или индивидуално. нити да оно вене. него и да их поново оживљава доводећи их изнова у њихову стварну младалачку лепоту. појање причастног се није ограничавало само на причешће свештенства. ђакон. Кад се средство претвори у циљ. а к л и р и народ. утолико више скреће с правог пута и литургијске деонтологије. изражава присуство и дејство саме Васељенске Цркве. приватној молитви . као елемент богослужења. и због причастног.то могу чинити само у својој личној. Свето богослужење је богослужење Цркве.

као: «Приступите Њему и просветлите се. и чаша Теоја. након отпуста Свете Литургије.» Пс.. 1) и познате нам разноврсне причастне за Господње празнике.. певају причастен Великог Четвртка («Вечере Твоје Тајне.» (Пс.»..). немамо право да пренебрегавамо поредак Цркве који за конкретне дане мудро предвиђа одређене причастне. освећења цркве итд. «Припремио си преда мном трпезу.. за празнике Анђела. појавили су се и други. Дакле.. 115.. 144. Тако се ствара утисак да Причешће пре изазива застој и бесциљно успоравање Литургије.» (Пс. и Име Господње призваћу. тако је заборављено право назначење причастног те појци данас.. 2. 4 Арханђела. и или се односе на Свето Причешће. превиђа се сам циљ Свете Тајне и запоставља ж а р и ш н а тачка целог чинодејствовања. Тако имамо недељни славословни причастен: «Хвалите Господа са Небеса. или повезују Литургију и празник. антологијски одабирани из библијских стихова. 56 . 9 .» Пс. и лица ваша неће се постидети. Сине Божији. 64. 33. Тит. 110. Такви причастни су псаламски стихови који се пророчки односе на теме празника. постепено су у тематски садржај причастних у ш л и и уметнути празник и л и посебна прилика због које се вршила Литургија. («Избављење посла Господ народу Своме.) нису приступали Причешћу до у ретким временским интервалима. 18. који данас нису у употреби. или је преовладала лоша навика да се Свето Причешће преноси на крај.. Међутим. да би појање потом скренуло у отуђену тематику. 6. 4) и други. Ј н .цима за приступање Светом Причешћу.. који се односе на евхаристијске теме или празнике (нпр.Богојављења) или слободне химнографске композиције подстицајне за Свето Причешће (нпр.»(Пс.. 8).» (Пс. 33. Апостола. на карактеристике светих или других пригода. насупрот тлачитеља мојих. Из свега што смо написали јасно се види да причастни нису неки стихови који су случајно укључени у овај део Свете Литургије. Толико као одговор на друго питање. прев. «Очи свију у Тебе се уздају. кад верници приступају Светом Причешћу.Божића.: «Тело Христово примите.» . више као изузеци...15). 148. Пс.» (Пс. Такви причастни су: «Окусите и видите да је добар Господ. Његов садржај је био подстицај за приступање Светом Причешћу... Упоредо са горе наведеним псаламским причастнима. Ови причастни су певани на свим Литургијама.Васкрса. «Јер се јави благодат Божија спасоносна свимаљудима». 5 Апостола. у мени пребива и ја у њему». који је изузетно изабран због евхаристијског смисла који му је црквено тумачење придавало..: «Који једе моје тијело и пије моју крв. и Ти им дајеш храну благовремено. као и причастне заупокојених служби. али који није у стању да на одговарајући начин попуни сво време које је потребно за приступање мноштва верника Светом Причешћу.»).. да Света Тајна Литургије не бива због Светог Причешћа... Мученика. «Чашу спасења примићу. будући да је њихова тема била Свето Причешће. Одабрани су или састављени са вел и к и м знањем и пажњом... од извора бесмртнога окусите» . 22. Причастан је начелно псаламски стих... Постоји пак толико разноврсних причастних ..Преполовљења. «Вечере Твоје Тајне. нити нас стварне обавезе саображавања црквеном поретку ослобађа формално оглашавање. Преподобних итд.11 . Господе. који је у сваком случају пригодан.. будући да хор само то зна да пева.. 5 .. независно од празника.ови које . Хришћани (у новије времеприм. Они треба да су и најстарији.. произношење стиха предвиђеног причастног. која ме напаја као најјача. «Који чиниш Анђеле Своје духовима. 5-6).» (Пс. «Блажени су које си изабрао и примио. 5). Дакле.заупокојени и др. Међутим. 103. «По свој земљи изиђе Глас њихов. Л а к о је објаснити због чега се то десило.» Пс.Великог Четвртка). Истрајавање на појању причастног јесте једино исправно и предањско решење.

у радосне дане . Међутим. «Реч добру.. прокимени итд. Многи су одлазили у цркву како би слушали такву врсту спорих мелодија. уметници који живе у нашем времену. само један мали део те целине . постоји известан проблем који захтева посебно истраживање рукописа како би се пронашао начин њиховог древног произношења.. а и световна музика је отприлике пратила исте смернице. наши појци су свесни и техничких тешкоћа извођења једне споре мелодије.». духовном храном коју псалми пружају. Ц р к в а је предвидела потребу смењивања и успела је да га постигне на најбољи и најбогатији начин. «Куда ћу поћи. следујући властитом избору и оном што је одговарало њиховом времену. То не бива без разлога. Дакле. и можда у већој мери од осталих који нису музичари имају осећај за уметничка кретања и музички укус наших савременика. Кад се пева цео псалам. Данас се догађа супротно: савремени људи бивају одбијени таквом врстом музике. У сваком случају. Међутим. не допадају данашњим л>удима. Псалам је или певан цео антифоно. као што је причастен Велике Суботе. оне су се допадале општем музичком укусу. враћајући се Предању. певаће не неки случајни псалам или псалам по њиховом личном нахођењу.. стих по стих. даје се погрешно решење из разлога које смо на почетку одговора навели.». Можда су они и уведени у времену кад је преовладало појање спорих причастних. или се читао. понекад и богородични или други тропари. Једна кратка мелодија више одговара и музичким и гласовним способностима већине.. у тражењу решења.». поготово младим. као што је познато. познавање и коришћење Предања и неограничених могућности које нам оно п р у ж а може поновно дати правилно решење. Али нити су сви учитељи музике. У време кад су причастни задобили облик ових спорих мелодија. Тако. тамо седесмо и плакасмо. ограничили појање причастног на споро појање једног стиха. данас у нашим црквама често чујемо да се уместо причастног поје нешто друго: полијелеј. имаћемо и једну другу предност коју смо са спорим појањем једног стиха изгубили: народ ће поново упознати псалме и храниће се постојаном. Међутим. «непорочни». за одређене не-псаламске причастне. Наравно. тако сада.. са мноштвом источњачког у себи..» и уопште једне причастне уместо других и појање без смисла..». «На рекама вавилонским. «Слуге Господње. Н а ш и појци су музичари. Уосталом.заупокојени непорочни. и најуобичајенији причастни су стихови Псалама. изобразитељна. Музички идеали нашег времена су сасвим другачији.великопосно: «На рекама вавилонским. са причастним као припевом после сваког стиха. поново могу вратити ритмично појање целих псалама. као што су библијски причастни: Пасхе.. Добро извођење такве мелодије захтева одлично музичко знање и посебне гласовне обдарености.» Велике Суботе. и за причастне који се састоје из химнографских композиција. из кога је узет причастен и који се слаже са темом Светог Причешћа или с темом одговарајућег празника. библијском..смо горе навели представљају. а она је и за општу прихваћеност пожељнија. Највећи број причастних. у васкрсни дан недеље слушамо . у већини случајева. Поновно враћање овог древног начина појања ће и задовољити захтеве времена. Међутим. уместо да бивају привучени. псалми итд. Али они представљају изузетке.тако да никада не постоји опасност презасићености. Преполовљења и Богојављења. по узору на који се данас пева: «Васкрсе Бог. из истих разлога. .. уместо подстицаја за Свето Причешће.. него онај који налажу поредак и Типик. Р е к л и смо да су причастни пре свега псаламски стихови. као што су појци.. нити су сви префињени појци. и бити доследно Предању и поретку Цркве. опште је уверење да се споре и отегнуте мелодије. као педесети на јутрењу недеље.

манастира Светог Пантелејмона на Светој Гори... или у било којој другој форми. «Узиђе БОГ са усклицањем. руком испод светог путира.» Διάλογος..»... Употребљавају карактеристичне изразе. «Учини спасење посред земље.. Боже.» Пс.. наводећи заједно и псалме из којих су преузети: «Радујте се. «Иустаде као спавајући Господ.. «Хвалите Господа са небеса. 131.» Пс. 111. «По свој земљи изиђе Глас њихов. 142... заиста. рукописи и тумачи Свете Литургије увек говоре ο благослову који је пратио речи благосиљања «Спаси. «запечаћује (или запечативши) благословом народ». из четрнаестог века) и у многим релативно старим рукописима заиста се налази «Спаси Боже..... «Дух Твој БлаГи... архијереј одлази... «Чашу спасења примићу. који јерарх чини и моли се за сво спасење.. Благослов помињу Теодор Студит у «Тумачењу Свете Литургије Пређеосвећених Дарова».. У старој «Уредби божанског свештенослужења» Атинског Кодекса 662 из 12-13.. 88.» Пс. «Јер је изабрао Господ Сион....» Пс. «запечаћује благословом све». века. Никола Кавасила у «Тумачењу Свете Литургије» («Причестивши се Тајнама. 40. . «даје се бла- Олакшице ради.»: пуШиром.. 115.»..» Пс.» Пс. 103. не одговара древним Литургијама Апостолских установа.. 32. благосиљајући изабрани народ и наслеђе Божије. Благосиљање..42. «Блажени су које си изабрао и примио. 99). «Избављење посла Господ...» Пс. као што су: «благосиља (или благословивши) народ».. али нам не казују да ли су говорене «гласно» или «тихо»..» Пс. «У светлости славе лица Твога. праведни. Свештени тумачи Светих Литурија знају за благослов и речи које га прате. Светог Ј а к о в а и Јеванђелисте Марка.» Пс.» Пс. Α која је молитва? „Спаси Боже. «Окусите и видите да је добар Господ.. 8. 18. (Ερμηνεία.». «Из уста деце и одојчади. Како свештеник треба да благосиља после Светог Причешћа на «Спаси Боже народ твој.. Данас је у нашој литургијској пракси могуће срести све горе наведене примере благосиљања. 1) и Симеон Солунски («И тако.» Пс.. Само се по каснијим рукописима. у Филотејевој «Уредби Свете Литургије» (Кодекс 6277770.. 148.» Пс.» Пс.» Пс. 46. од шеснаестог века наовамо.деветог века. али свештеник то изговара «тихо» или «у себи».».. 50.» Пс.. «Знаменова се на нама светлост. у Господу. «Духа Твога Светога не одузми. 110.. не постоји ни у Барверинском кодексу 336 из осмог . 147... 100) и «Потом се даје народу благослов....» Пс. То је показатељ да оно првобитно није постојало ни у византијским Литургијама Василија Великог. То је одвећ у потпуности преовладало.. 4... Јерусалиме. Светог Златоуста и Пређеосвећених Дарова. десно од светог путира или одложивши претходно путир на Свету Трпезу? Благосиљање народа након Светог П р и ч е ш ћ а на «Спаси Боже народ твој.» Пс. речи благослова «изговарају наглас». «У вечни спомен биће праведник.. 117. гл. Господа.». као ни у древим рукописима.» Пс. народ твој.. «Благословен Који долази.. «Који чини Анђеле Своје духовима.» Пс. 64. као благослов Спаситеља његовог... 77.... наниже дајемо азбучну табелу двадесет најважнијих псаламских причастних који су у употреби.. 33.. јер је Предање које је у вези са овим местом Литургије нејасно. свештеник потом моли од Бога спасење и благослов.» Пс... Како је дошло до ове разноликости и који је од свих ових начина исправан? То је једно прилично тешко питање. «закрштава народ».. «Похвали. 73. Уредбе.

народ је приступао Тајнама веома ретко. побожно причешћујемо» (гл.». човекољубиви Владико. или ако свештеник служи сам. осврћући се на претеривања латинске Цркве. Служебник изд. једноставније. Тако се «Спаси. као и што се тиче рукописних сведочанстава. Света Евхаристија никад не скреће од свога назначења које је једно и јединствено: причешћивање верника Телом и Крвљу Господњом. добротворе душа наших. Благосиљање крстообразним покретом Светог путира треба у потпуности искључити из разлога које смо горе навели. Литургије Светог Златоуста. било је очекивано да вршење Литургије од стране самог свештеника. како је даван благослов: Светим путиром или руком? Прво је искључено и из богословских разлога.гослов» (Симеон) или се «урезује свештено знамење крста» (Студит). карактеристично бележи: «Ове Тајне нам нису дате да их проносимо трговима.» толико приближило овом «Са страхом Божијим». да се чита тајна молитва благодарења: «Благодаримо Ти. да је постало скоро једна јединствена фраза. по речима Господњим. или постављају благосиљање након одлагања путира на Свету трпезу (погл. док ђакон држи Свети путир. Међутим. Показатељи пак у рукописима искључују благосиљање Светим путиром јер њега у том тренутку или држи ђакон.. Митрофан Критопулос у свом «Исповедању вере». Литургијско Предање Православне Цркве не познаје благосиљање Светим Тајнама. које је устал>ено за време турског ропства. Да закључимо: а) Кад саслужује ђакон. а да свештеник благосиља руком. 9). било са стране било испод путира. исправно је да одлаже свети путир на Свету трпезу и да се враћа и руком благосиља народ или. Благосиљање Светим путиром изгледа много новије. Ιεροτελεστικόν. по локалном предању. како би избегао двоструко кретање. Када треба.. и док им се указује част и Богопоклоњење као самом Христу. а преовладало је такође и преношење Причешћа на к р а ј Свете Литургије.. исправно је. или је путир већ одложен на Свету трпезу. Боже.. Тада је свештеник држао свети путир било да су верници приступали Светом Причешћу. Првобитно и једино исправно место молитве благодарења након Светог Причешћа: «Благодаримо Ти. Све горе наведене уредбе подразумевају вршење Свете Литургије уз учешће ђакона. уколико нема приступања Светом Причешћу. док верници још нису приступили Светом Причешћу («благосиља народ док ђакон држи свети путир»). будући да. као што показује Предање. штавише. у стварно присуство Христа у виду освећених Евхаристијских Дарова непоколебива. нпр. Било је практичније да свештеник не одлаже Свети путир на Свету трпезу и да се не враћа поново да благослови народ. у старим уредбама ништа у вези с тим није било предвиђено. произведе неке практичне потешкоће које су имале за последицу изналажење разних практичних решења. Док је вера у претварање Часних Дарова у Тело и Крв Христову. благосиља руком поред или испод Светог путира. Αποστολική Διακονία 1968. по правилу. У том случају би левом руком држао путир а десном благосиљао.. итд.). било да нису. б) Ако има приступања Светом Причешћу. Међутим. као и . Горе наведеним рукописним уредбама су верна и новија издања. него да се њима. да он држи путир. вероватно из поштовања према Тајнма у путиру.. 43. Уосталом. која одређују да се благослов даје руком свештеника.»? Након причешћа свештеника или након причешћа верника? Наилазимо на различите праксе у погледу места њеног читања. Αθήναι 1948. човекољубиви Владико.

имали лошу навику да се «пре последњег благодарења. дај нам данас») и молитве главоприклоњења . У Атинском кодексу 685.а тако и после ње. Евхаристија се тиче целе пуноће Цркве. Господе Боже наш. заблагодаримо Ономе који нас је удостојио да се причестимо Његовим Светим Тајнама.».друге молитве које се данас говоре: «Верујем.. јер су многи приступали Тајнама. и њен изузетан значај као заједничког благодарења за велики дар Светог Причешћа. што си нас удостојио да се причестимо.» итд.) узевши учешћа и предавши Свето Причешће.. Ђаконске прозбе су увод у молитву и п р у ж а ј у нам њену тему која је благодарење за причешће Божанским Тајнама. (свештеник) заједно са свом свештеном пуноћом Цркве прибегава светом благодарењу» (Περί Εκκλησιαστικής Ιεραρχίας.. а Причешће је давано под оба вида засебно.». ђакон узме остатке и унесе их у ђаконик који се налазио на улазу у цркву. за причасника Тајне Вечере твоје(. к л и р а и народа који је учествовао у освећењу Тајни. цареве.» (Βιβλ.). «удостојио си нас. Пошто би појац завршио. У њему је јасно позивање на Свето Причешће. На заједнички карактер молитве. јесте заједнички славословни завршетак за све три молитве које смо поменули....) и као што су они тада захваливши по Вечери.».. који осим што су писани у множини (погл. народне вође.. у александријским Литургијама: Светог Марка. Одговарајуће молитве благодарења постоје на овом месту и у свим другим древним Литургијама Истока. сачекавши молитву.». Василија Великог и Григорија Богослова..одговарајуће молитве Светог Василија Великог: «Благодаримо Ти.. 8.. народ итд. којим се народу Б о ж и ј е м пружа «освећење». на истом овом месту се налази благодарење за Свето Причешће. а епископ би захваљивао: «Благодаримо Ти. многи од њих помињу све службе верника: свештенике. На Литургији Апостолских Установа је одређено да «када се сви и све причесте». ђакон је говорио: «Причестивши се часним Телом и часном Крвљу Христовом.. осуђује оне вернике који су... Богу Спаситељу свих. Господе. тако и ми благодаримо по Причешћу Светим Телом и Крвљу.. У многим .. Свети Јован Златоусти. 3.». овој м о л и т в и претходи уредба т и п и к а : «А по причешћу свих. као што је древна Литургија Апостолских Установа....» («Хлеб наш насушни. Возглас: «Јер си Ти освећење наше.. у западним Литургијама итд.. Сине Божији.».. сама она: «Оче наш. будући да је Свето Причешће трајало дуго.писцаподименом Дионисија Ареопагита: «(. журе и одлазе кућама» (Περί βαπτίσματος Χριστού. у свим Литургијама које су у употреби... ова молитва носи наслов: «Молитва после Причешћа свих». и Литургије Пређеосвећених Дарова: «Благодаримо Теби.) потом. а то су молитва пре Господње молитве.: «Благодаримо».. Првобитне уредбе типика чине ову чињеницу непобитном. у јерменској Литургији. јесте тачно након ђаконских прозби јектеније: «Примившибожанске. Светог Евтихија Цариградског : «(. 4).». као на пример Светог Кирила Јерусалимског: «(.». и исповедам. наравно. заблагодари Богу к о ј и т е ј е удостојио т о л и к и х Т а ј н и » (Мистагошка катихеза5. Као што пре Светог Причешћа имамо одговарајуће припремне молитве.19). а п р е возгласа: «Јер си Ти освећење наше. док ђакон говори молитву.. «све.. у јерусалимској Литургији Светог Јакова брата Господњег. али се може потврдити и из текстова молитава. и тропари: «Прими ме данас. за причешће..» итд. односе се и различита сведочанства Светих отаца...14-15).. и враћамо се сваки своме дому» (Λόγος περί του Πάσχα καί της Θείας Ευχαριστείας.)» итд. Ово је само по себи схватљиво. Варверинском кодексу 336 из осмог века. «душа наших. отишли на Гору Маслинску.. У н а ј с т а р и ј е м византијском Молитвослову (=Требнику). свештеник се поново моли».14).. 3).»... не припадају првобитном тексту Свете Литургије . «Захвал>ујемо Ти...

Узрок премештања је првобитно био обичај њеног тајног читања.. Венеција 1795.. Међутим. нису приступали Светом Причешћу. која преовладава у манастирима и парохијским црквама. дакле овде . Молитва.пре «Са страхом Божијим. 31. најновији Служебник у издању Светог Синода сасвим исправно подвлачи да се и у овом случају благослов даје . Пошто су ђаконске јектеније и возглас говорени мелодично наглас како би их народ чуо. Чиновник) из истих разлога и даље остају конзервативни.».. изд. "Чиновник" (изд. 58 и 73). Кад саслужује ђакон. архијереји су увек саслуживали са ђаконом или свештеницима који би говорили ђаконске јектеније.. уредба Париског кодекса 385 из четрнаестог века: «Ако нема ђакона». они то најочигледније чине под утицајем архијерејске Литургије. која је теоретски била средиште и на коју је падало тежиште благодарења. да буде читана по «завршетку причешћа».) по завршетку причешћа и подизања Свештених Моштију са Престола». значи пре возгласа: «Јер си Ти освећење наше(. али задржава своју стару уредбу типика.. која заиста на Златоустовој Литургији стављају ту молитву након Причешћа свештеника.). молитва благодарења ставља се након «Са страхом Божијим. Литургичка пракса Василијеве Литургије остала је конзервативнија пошто је та Литургија служена само десет пута годишње.. На крају. Атина 1971. Премештање молитве благодарења после причешћивања клирика. молитву је требало да чита свештеник.». Овоме је потпомогло и проређено приступање народа Светом Причешћу. изазвало удаљавање молитве од њеног возгласа. Међутим.». постала је практично слабији и лако преносив елемент. у све три Л и т у р г и ј е ставља молитву благодарења на исправно место. када не би било ђакона. Цариград 1875 и др. У ком делу Свете Литургије или неког другог богослужења свештеник треба да благосиља са часним крстом? По исправној пракси. Ова пракса посведочена је. Барверинским кодексом 336... То је био прелазни стадијум. бележимо да се у неким кодексима молитва заиста премешта пре речи «Са страхом Божијим.свештеник је дужан да прочита у себи молитву: «Благодаримо Ти. а то је постепено постало правило. али су је у Литургији Василија Великог одржли на њеном древном месту: «(. имале су јаке адуте и остали су постојани. у том погледу.. Владико. 1813. него увек руком.» .» на крају молитве Светог приношења на Божанственој Литургији.)». стр. као и у многим другим случајевима. Пошто верници и овако и онако. Одређени број свештеника који уводе новотарије имају обичај да благосиљају часним крстом приликом возгласа: «И да буду милости великога Бога. Дакле. у већини случајева.. будући да је говорена тајно.. То се може закључити бар из старих штампаних издања.. која је најчешће служена.) по завршетку Причешћа и подизања свештених моштију са Престола» (Αι θείαι λειτουργίαι». Ово је. дакле са њеног првобитног и природног места. чак и у старим штампаним издањима. молитва се могла читати за време ђаконске јектеније «Примивши божанске. Αποστολική Διακονία.. за историју теме.. значи пре него што се заврши причастан. у погодно време.стариЈим и новијим рукописима. свештеник никад не благосиља крстом. 44. вреди забележити да се са премештањем ове молитве почело од Златоустове Литургије. десило се у новије време..». као што смо већ видели.. Карактеристична је. молитва се свела на то да се тиче само свештеника који се увек причешћује. који је говорио и ђаконску јектенију. И архијерејски Служебници (слов. одмах по његовом причешћу. Уосталом. а пре причешћивања народа.. Такође. «(..

неко старије литургијско предање које код нас није сачувано. α наглас: «Сада и увек и у векове векова». ни у било ком другом. Свештеник у току Свете ЛиШургије. «Победничку песму појући. а након причешћивања к л и р а и народа . ШШа је. што је још један пример за потешкоће у тумачењу које се јављају при покушају разумевања тог елемента. Патмоски кодекс). немају смисла.. као што неки свештеници чине? Смисао тога «Сада и увек и у векове векова» за време преношења Светиња. Након тога је изговарана молитва благодарења за причешћивање часним Даровима. свагда. век). Између причешћивања и благосиљања није убацивано ништа друго осим благослова: «Спаси.да нас помилује и спасе као благ и човекољубив»...» (ређе само «Сада и увек. У словенским (руској) Православним Ц р к в а м а свештеник приликом отпуста с обе руке д р ж и крст за благосиљање и крстообразно благосиља њиме на речи: «. након светог Причешћа. али ни у византијским Литургијама Василија Великог и Светог Златоуста. Марка. са Жртвеника на свето Предложење јесте један од најтеже објаш њ и в и х елемената Свете Литургије. Боже.. као нпр. 45. Прво се појављује возглас «Свагда. којој су. «Особито за Пре- . ђакони узевши остатке исте полажу у ђаконик») и Пасхална Хроника (7. на које је каснија византијска литургијска пракса имала много утицаја. сада и у векове векова».» -105. и сходно томе и за правилно поступање.. .. него онако како нас наше литургијско предање просветљује. без «Благословен БОГ наш». Историја неког литургијског обрасца је увек одличан водич за откривање његовог смисла. Упечатљиво је пак и то што њега нема ни у каснијим рукописима древних Литургија Светих Јакова. као што се у већини случајева дешава. нити у Литургијама Светог Марка и Јакова.и касније на свето Предложење (као данас).». По најстаријој литургијској пракси је преношење евхаристијских остатака у ђаконик и ризницу . смисао ТОГ «Сада и увек и у векове векова» ? Можда је правилније да се обоје говори наглас. ми ћемо и поред тога покушати да. или држе. Барбериновог кодекса из 8. ни у једној од древних Литургија. Но. такође под утицајем архијереске Литургије. Петра. Ово посведочавају и најдревнија Литургија Апостолских Установа («И када се сви и све причесте.. не због тога што изгледа да стојећи сам нема смисла (ни сви остали возгласи сами за себе. у себи говори: «Благословен БОГ наш». без «Благословен Бог наш». сада и увек.. и разлике које се појављују у литургијском развоју тог елемента су скоро увек плод тешкоћа у тумачењу и покушаја за разумевање и заглађивање тог дела Свете Литургије. пошто га не сусрећемо у Литургији Апостолских Установа. пратећи корак по корак вишеслојну историју овога дела Свете Литургије. без молитве. са што више јасности и једноставности видимо шта је његов прави смисао.вршио ђакон или уопштено неки од к л и р и к а и за време тог преношења ништа није изговарано.руком. ни у јерменској Литургији. века. Теодор Студит («Ερμηνεία της θείας λειτουργίας των Προηγιασμένων») и други древни писци. Овај возглас је заиста необичан. за «оно што треба да буде». С времена на време су изражавана разна мишљења. Међутим. понавл>ам. По сведочанству веома старих рукописа и самог 336..». Не знам да ли Словени овде новотаре. свештеник у нашим крајевима не благосиља часним крстом ни у овом случају.. нити у првобитној Пређеосвећеној Литургији на том месту не налазимо «Благословен Бог наш. Али. народ свој.». као и обично. не онако како бисмо то ми можда желели. након: «Видесмо светлост истинску. који изгледа да такође није много стар.. претходиле одговарајуће упуте ђакона народу.

».»... 12) и примењују га на Вазнесење Господње. или «Узиђе. јер се овде. дакле неки возглас који нема независан смисао. .» налазимо «Благословен Бог наш«. тешкоћа је и даље присутна. из 16. «Εκκλησιαστική Ιστορία και μυστική θεωρία».. друга рукописна сведочанства још више запетљавају ствари: уместо «Благословен Бог наш». него због тога што у нашој литургијској пракси не постоји ништа томе слично. Царе мој. Боже.» и даље изговара «гласно» или «како би се чуло». Али. или «Узиђе Господ на небеса и загрми. а не као возглас онога «Благословен Бог наш».. по јединственом изузетку. узношеног за време Вазнесења... И поготово да се у том тренутку посљедњег појављивања часних Дарова након Светог Причешћа и њиховог враћања на свето Предложење препозна посљедње јављање васкрслог Христа ученицима Његовим и Његово узношење на небо.. будући да су «Благословен Бог наш» или други стихови. или подразумевају.». уз покличе.. Бог. него се наглас говори само њен првобитни завршетак («Свагда. пре «Свагда... Теодор Андидон. 6.» Исто понавља и Теодор Андидон: «Подизање преосталог дела божанствених остатака.» наглас не говори цела.. а којем ни не претходи молитва.. Кодекс Византијског музеја у Атини.. које упућује на Вазнесење Господа и Бога нашега. која носи име Германа Првог... сам за себе.»..» («Προθεωρία κεφαλαιώδης.. изричито говори да «подизање преосталог дела божанствених остатака (часних Дарова) упућује на Вазнесење Господа и Бога нашега.. јер се он појављује управо у времену процвата литургијског символизма. нова реченица: «Благословен....» и да су тешкоће у његовом разумевању учиниле да за њега буде тражена нека тајна молитва која би се изговарала пре њега... «Διάλογος» гл.»). Боже. док се «Свагда. сада. како би возглас представљао њен мелодичан завршетак и печат. Али.. свагда.». У свим тим рукописма је одређено да свештеник «Благословен Бог наш» изговара «тихо».».» појављује као њихов возглас. који к а ж е да се обоје говори «гласно». Последња двојица од тумача које смо навише навели знају за. као што смо навише видели. У старијим рукописима.. Α очигледно је да су стихови из Псалтира које смо навише видели од оних стихова које наше црквено предање тумачи као стихове који пророчки назначују догађај светог Вазнесења. Међутим. Сва ова разноврсност предања јесте једно додатно сведочанство да је у почетку постојало само «Свагда. којег се у оном тренутку сећамо и које символички изображавамо («Јер тада свештеник говори «Узнеси. века па надал>е.».. те се возглас «Свагда. века. или упоредо са њим. што свакако сведочи ο касније повезивању ових двају реченица. као и уопште један сажет израз Његовог спаситељног дела. 99)..свету. Код светих тумача Свете Литургије видимо један јасан покушај да се у Светој Литургији и појединим њеним деловима препозна приказ живота Господњег и његовог земног начина опхођења.» или «Слава Богу који све испуњава. патријарха Цариградског... итд. па да је на крају преовладало да то буде «Благословен Бог наш».. касније додати.. произношење стиха: «Узнеси се на небеса. 56.. «тајно» или «за себе».. Једини изузетак је 13... Боже. или «Величат ћу те. Јер док се он за време Вазнесења узносио... поготово од 16. и изричито сведоче. анђели су говорили Апостолима: "Овај вазнесени. «мирно». 38).. И Симеон Солунски инсистира на истој символици: «Изражава Вазнесење Господње» («Ερμηνεία» 100.)... дакле понајвише стихове из псалама. наведено дело. који је смисао у почетку требало да има возглас «Свагда сада и увек. или «Благословен Бог који просвећује и освећује. без каснијих «језика» тумача? Овај возглас треба да уврстимо у оквир символичких тумачења Свете Литургије. и по свој земљи слава Твоја» (Пс. уводе и друге изразе као што су: «Узнеси се на небеса.». чиме и долази до извесне исправке.».

Господ се вазнео. и страдалом. и путем њих усавршише и осветише и остатак пуноће Цркве. Смисао је јасан. али и сада и увек и до свршетка века својим Светим Тајнама непрестано обнавља своје присуство међу народом својим.. из 16. свагда. ево. а од стране кругова који или нису разумели. сада и увек. У Литургијама Светог Марка и Светог Ј а к о в а постоји исти стих из Псалтира (Пс.» је. По њему цела реченица «Благословен. 41..». сада и увек.. Цели чин се завршава кратком молитвом свештеника: «Благословен Бог који нас милује и храни. једно литургијско изображавање последњих речи Господњих за време Вазнесења Његовог: «И. 100). Владико».» У првој Литургији након. али не у свим рукописима.» представља почетак благодарења након Светог Причешћа: «Овде се употпуњује цела Литургија и Света Евхаристија стиже до свог завршетка.» наших Литургија. заобилази тумачећи «Свагда. и вазневши се славом силе своје испунио сву земљу." Α мноштво пева. Врло је вероватно да је смисао који нам даје Симеон Солунски њен смисао: «Ти си сишао до нас и видели смо те међу нама. који је сличан Литургији. сада и увек и у векове векова. Јасно је указивање на символику Вазнесења и веза целе реченице са «Свагда.. 18. и 18. а налазимо га у «Чину свете Трпезе»..» као повезано са «Узнеси се. гл. Јасно је. 100).. да и «Свагда. као што смо видели. у другој пре причешћивања народа. свагда. којом и ми. И први каже: "Благословен Бог наш. века аналогно). Стога и сам свештеник и верни који стоје око њега благодаре и славослове Бога. дакле. 99.. Он подразумева «Благословен Бог наш» («Благословивши Бога. Господе.. «Кадећи Дарове. «Свагда.. 28. и учествујемо у Теби и непрестано Те имамо са собом» («Ερμηνεία». 1-2). Неувезан славословни поклич на сличан начин сусрећемо у неколицини рукописа. дакле са споменом Вазнесења? Приметно је да се Симеон слаже са првим ставом.». свештенослужећи Тајне Твоје. који «Благословен Бог наш» стављају испред ђаконовог позива: «Благослови.. уведено касније. Симеон.. 6. «Ερμηνεία».20)...» и са Вазнесењем.. благодарећи нас ради оваплоћеном. ја сам са вама у све дане до свршетка века» (Мт. или се нису слагали са символичким смислом тог дела Свете Литургије.. прећуткује символ и к у Вазнесења и «Благословен Бог наш» непосредно веже за «Свагда... народ свој. и сав скуп око њега. и телом васкрслом. као и пре причешћивања верних у Литургији Светог Јакова: «Нека је благословено име Господа Бога нашега у векове.». сада и увек..... На крају. изабирајући оно што изражава Вазнесење Господње и славу Његову у свој твари након Вазнесења. Црквом својом. «Διάλογος». Изгледа да у прилог овом ставу сведоче и два рукописа (Атина 775 и 765.. Другим речима. и на небеса узнесеном и живом Богу који је сву земљу испунио славом својом». 99).» треба да повежемо са у то време владајућом литургијском символиком. али је време укључивања те молитве у овај чин неодредиво.«Потом и поново кади Светиње на Трпези говорећи оно што се односи на Вазнесење. дакле. 10) и са блажим изменама: «Узнеси. као што смо видели. у јерменској Литургији се благослов након Светог Причешћа «Спаси.. Амин.. Да ли пак без икакве повезаности са старим возгласом «Свагда. . повезан са другим стихом из псалама (Пс. и узишао си на небеса. сада и увек. Симеон. 56.» као једним славословним узвиком свештеника на крају Тајне или зарад допуњавања привидне празнине пре возгласа. разговарајући на неки начин са Спаситељем.. али га.» (Тумачење Свете Литургије. дају да се остатак Светиња пренесе на Предложење».....12). И «Благословен Бог наш» је. насупрот томе.» завршава речима Господњим пре Вазнесења Његовог «од сада па до свршетка века».. Ј е р су Дарови освећени и осветише свештеника.» Никола Кавасила. и слава Твоја и Царство остаје у век века. Могли бисмо додати нешто што је повезано са овим. гл. «Διάλογος».

» («Από την ορθόδοξον λατρείαν μας». Гервасије Параскевопулос се ставља на страну Кавасилиног става. и као да за Христом одлази на небо. која је као почетни и непосредни пород имала «Свагда. Амин. сада и увек..али у суштини сажето .. Вреди приметити да древно. 12). а на грчки преведене од стране Теодора Валијаноса (2. у својој к њ и з и «Ερμηνεία των ιερών τελετών της Ανατολικής Ορθοδόξου Εκκλησίας». Један стари. јер је Господ обећао да ће бити са нама у векове» (стр. символичко значење «Свагда.. сада и увек. стр. 254-256). столима и Његовог Вазнесења на небеса. Отприлике исто тумачење даје и о. и увек у будућем животу осетније будемо сједињавани са Њ и м и остајући сједињени са Њ и м у бескрајне векове.написали. издање. стр.. у овдашњем животу увек причешћујемо Христом путем Тајни Његових.. Тако «Επιστολαί περί των ιερών ακολουθειών της Ανατολικής Καθολικής Εκκλησίας» («Посланице ο свештеним службама Источне Саборне Цркве»). пред светом Трпезом изговара: "Благословен Бог наш" тако да то Ц р к в а не чује.». за које сматра да «представља каснији додатак. одговара са: «То означава Вазнесење Исуса Христа на небеса. стр. 83-84)." које се за време тог показивања изговарају?».. к о ј и вероватно потиче од погрешног тумачења "Свагда. «Благословен Бог наш» треба да остане тајно. Серафим Папакостас (Εγκολπίον της θείας λειτουργίας.. дакле «нека је благословен» (стр. које су написане на руском језику (5. 22-23). Αθήναι 1973. стр.."» (Αιτρείς λειτουργίαι. Петроград 1844). мада не помиње Кавасилу (Ερμηνευτική επιστασία επί της θείας λειτουργίας.Међу новијим тумачима Свете Литургије се примећује исто неслагање. 389-390).. издање. 29. мало познати писац... Тада се служитељ присећа Христовог последњег јављања Апо- Из свега овога што смо детал>но . Αθήναι 1969.» и «Благословен Бог наш».". и тако покушавају да споје два различита предања... а као нешто што није ни у каквој вези са «Благословен. Αθήναι 1970.. него кроз Часне Двери до земног слуха стиже само крај славословља: "Свагда.».отуда и служитељ пре тога тајно произноси следеће речи: «Благословен Бог наш». покушава да предањско символичко тумачење повеже у делимичну везу са «Благословен Бог наш».» («Αειτουργικόν». и царствујући заједно са Њ и м у Царству Небеском. присећајући се да ће Он брзо доћи да свакоме да по делима његовим (Откр.» у новијим временима није заборављено. и сада. 151-152) те сходно томе "Свагда... И речи: "Свагда.. 26. Он на питања: «Шта након тога значи непосредно показивање часних Дарова народу. а претходно безгласно појављивање ђакона са светим дискосом народ учи да смо д у ж н и да увек са утврђеном вером и чврстом надом гледамо на Господа. стр. 131-133) или «Да нас Господ удостоји да се свагда причешћујемо Њ и м е ."." тумачи као повезано са Мт. Πάτραι 1958. која је написана у виду питања и одговора.» од «Благословен. Атина 1864). а које су на основу новијих рукописа задржале оба каснија појашњавајућа додатка. Професор Панајотис Трембелас се ставља на страну одвајања возгласа «Свагда. Αθήναι 1935. у овдашњем животу путем Тајни. Н и к о л а Персидис... 2. али и сједињавани са Њ и м у бескрајне векове.. и као молитву «за непрекидно сједињење са Христом путем Тајни Његових»: «Да се сада. Атина 1903. . на следећи начин тумаче овај део Свете Литургије: «Потом се свети Дарови још једном са Часних Двери показују народу и Црква их одмах након тога скрива на Предложење.. након којег се они одвећ скривају?» и «Шта означавају речи "Свагда. Стих из псалма нас води ка древној символици Вазнесења....». «Узнеси се. О. произилазе следећи закључци: «Свагда. 145)..» није непосредно повезано са «Благословен Бог наш» које му данас претходи у нашим штампаним литургијским књигама... значе да је вазнесени Христос невидљиво увек са нама и да Га требамо у песмама славити и клањати му се.

Оно ни историјски ни смисаоно није повезано са њим.» дајемо отпуст? 47. која су по Отачком тумачењу евхаристијски Псалми («Припремио си преда мном трпезу. три тропара.. Да ли у току причастна. молитве. Служебници.. нити следе неком одређеном литургијском облику. Други део молитава.9 . након уобичајене службе повечерја». Нека га свештеник говори «тајно». Тако је одређено да се канон изговара «увече.» дајемо отпуст. 4). три тропара. наравно.«Чашу спасења примићу» 115.. 5 . није тачна. Јован Дамаскин. Златоуст. нити заједнице верних. за које је одређено да се говоре «сутрадан. 23. Молитвеници или друга засебна издања. након уобичајених јутарњих молитава». опет једне мале молитве. Карактеристично је то што се молитве приписију људима цркве из разних времена (Василије Велики.. »? 48... су изабрани или због свог садржаја или су остали због сећања на њихову употребу као причастна. које на различит. начин говоре исте ствари: припремају верне за Причешће или захваљују за њега. са алфабетским акростихом. три Псалма. «мирно» или «за себе». него и у штампаним издањима приметна несређеност и неуједначеност и у погледу броја и у погледу редоследа молитава.. као и увек. и 115. подражава обрасцу служби часова: Трисвето..као један славословни узвик који није ни у каквој вези са овом символиком и древним возгласом «Свагда. који је временом уобличен уз почетну намеру да га верни употребљавају по избору када немеравају да приступе Светом Причешћу. Задржимо се на тренутак на облику тих молитва који је преовладао у нашим штампаним издањима Часослова.». су опет одабрани из других служби или су на одговарајући начин прилагођени како би одговарали теми Причешћа.«Подигните врата. и чаша твоја напајајућа је као најјача» 22. светлости. Његово произношење како би га народ чуо погрешном тумачењу продужује век. Симеон Нови Богослов: 4-11. Три Псалма (22. Оне пре свега не подразумевају присуство свештеника. или само неке од тих молитава? «Служба за Свето Причешће» и са њом повезане «Молитве благодарења после Светог Причешћа» које садрже Часослови.. Пре свега.. α захвалне молитве нисмо отпочели са «Благословен БОГ. друга три тропара. јер немају карактеристичне одлике које сачињавају литургијски чин који се назива «служба». јер предвиђа да се канон убаци у повечерје. Три тропара. као и следећа три.. Ова уредба. на за каноне уобичајено место између Символа вере и «Достојно јест»... и ући ће Цар славе» 23. Несумњиво је да се ради ο лепим и лепо написаним молитвама. јесу молитве настале у каснијем периоду. и неко њихово уклапање не са уобичајеном црквеном службом. Да ли код Светог Причешћа након молитве «Пред вратима храма твога. Симеон Метафраст. 7. Јасно је да се ради ο једном избору евхаристијских текстова. које одређују време изговарања тих молитава. век). а не са немером да буде уобличена нека служба.»). 46.упуте.. «Хлеб вечноживога живота. десет молитава. Оне се тачно не могу назвати службом. будући да смо већ дали отпуст СвеШе Литургије. него са личном молитвом сваког верника..).. Да . три Псалма. наравно осим оних које су наведене као дела «неименованих» или «непознатих» писаца. понекад и на исти. пре Светог Причешћа чиШамо сву службу за Свето Причешће и након њега све захвалне молитве. Зашто на Светој Литургији након молитве «Пресвета Владичице Богородице. и пет молитава захваљивања након Причешћа. итд. Видимо да се оне састоје од канона (другог гласа. Са места наместо су додати поучни стихови и неколицина разасутих уредаба типика . не само да је у рукописима.

док су сам распоред и остали елементи молитава исти као и у данашњим штампаним издањима. која је у њеном наслову приписана Симеону Метафрасту («Друга молитва истога»). ш т а м п а р и ј а Ј. Скатароса из Атине. али се и са светом и непретворном искреношћу исповеда мноштво грехова. Гаврило.бисмо надохват руке имали један пример упоредићемо уобичајене молитве наших Часослова са једним донекле старим штампаним издањем које носи наслов: «Молитве Светог Причешћа. писао и говорио да би је требало избацити из овог скупа молитава за Свето Причешће због неприхвал>ивих навођења неизрецивих. Христе Боже. телесних грехова. Међутим. је изражена народним. него лична молитва.. религиозним језиком из доба турске владавине: «О.. и други именовани и л и неименовани аутори су написали друге молитве пре и л и после Светог Причешћа које се налазе у рукописима или су издате у молитвеницима и збиркама молитава.. које су објављене у Симоновљевом «Молитвенику». у време кад неко жели да се причести». Одише великом побожношћу. Међутим. али и то што се у њ и м а нигде не говори ο учешћу свештеника или ђакона («Благословен Бог. Ангелопулоса.» (као и у Часослову).». која подразумева једног верника који се моли сам за себе и који се и на тај начин припрема за приступање пречистим Тајнама или захваљује за учешће у Вечери Господњој. у које се бар претпоставља да је хришћанин запао и изричито се именује мноштво изрецивих и неизрецивих грехова. 1857».. у себи размишљам којим речима да Те поздравим и шта да учиним да Ти заблагодарим како ваља. ал' не налазим ништа што би било достојно. Такође је карактеристично што у штампаном издању из 1857. Као пример наводим молитву пре Светог Причешћа Светог Симеона архиепископа Солунског и прозбену молитву непознатог писца «Госпођи Богородици. Следећа молитва истог Светог почиње реченицом: «Као на страшном и непристрасном суду Твом стојим. и понајвише начин на који су њихови тропари и молитве изражени.. Незаборавни старац проигуман светогорског Светог манастира Дионисијата. отпуст. као и за молитву након шестог Јеванђеља службе Јелеоосвећења. То потврђује и мали број њихових уредаба типика. Пресвети мој Спаситељу. Као четврта молитва је наведена једна веома дуга молитва. ми је у критичком духу и са трезвеношћу која га је одликовала пре много година особито за ову молитву. написане у једнини. илузорних или стварних.). Већ је постало јасно да молитве пре Светог Причешћа нису истинска служба. То што се оне у изузетним случајевима читају заједнички при групном. ђаконови делови итд. Толико узгред буди речено.. породичном или заједничком учествовању у . поређане онако к а к о их налазимо у н а ш и м старим Часословима. Трећа молитва је молитва Симеона Метафраста «Једини чисти и непорочни Господе.. Тај древни редослед је састављен по одобрењу Велике Христове Цркве. Сви тропари и све молитве су чисто појединачне молитве. додају још две сличне молитве. о. прозба за опроштење и отпуштење грехова зарад достојног учествовања у пречистим Тајнама. као у додатку. него и од стране било ког православног хришћанина.. која је насловљена са «Молитва након Светог Причешћа».. Ч а к више. Овде имамо дванаест молитава припреме за Свето Причешће и седам захвалних молитава.». Већина је у различитом редоследу у односу на Часослов. уредници новијих издања су се већ били постарали да је избаце. не само од стране светог клира. Јасно је да су те молитве одатле настале и да се у том правцу и крећу.» и односи се на исте теме као и остале молитве: исповедање грешности. а овај скраћени начнн је пронађен због л а к ш е употребе. У Атини. године након пете молитве захваљивања након Светог Причешћа постоји реч «крај» и након тога се. Издаје се уз уређење Стефана. К. прва..

» и к р а ј са отпустом. Следи позив на Причешће («Светиње светима» .»). причешћивање клира и народа је обично покривено одговарајућим појањем које подстиче на Свето Причешће (причастан) и следи молитва захваљивања након Светог Причешћа («након што се сви причесте»). а након Причешћа и преношења остатака и сасуда у Ђаконик (касније на Предложење) без ичега другог говори молитву захваљивања и за свако време уобичајени отпуст. која такође има евхаристијски смисао («Оче наш. или за време сабрања.. Наше црквено предање је уобличило један образац молитве сабравши припремне химне и молитве за Свето Причешће и захвалне молитве након Причешћа. ниспошље нам за то божанску благодат. У њих нас. се пре прилажења Светом Причешћу на разне начине припрема..касније и «Са страхом Божијим. већ пред к р а ј византијског доба је у «Поретцима» Свете Литургије и литургијским рукописима тог времена било предвиђено да свештеник. без додавања ичега другог и одуговлачења. достојно заблагодаримо Господу». сједињења са часном Крвљу и доливања топлоте. у Светој Литургији Василија Великог се припрема врши путем молитве «Боже наш.». и у наставку народ. којег се данас д р ж и целокупна православна васељена (Свете Литургије: Василија Великог.. као и након тога. показује да начин који је на крају преовладао и који у нашим Часословима налазимо није једини начин тих молитава..». Боже спасења. У скоро свим литургијским обрасцима је припрема једнообразна: једна молитва која је увод у молитву Господњу. Након Свете Литургије и употребљавања Светиња свештеник и ђакон опет . и Боже сваке утехе. као и све молитве Свете Литургије. Извесна непостојаност тог скупа молитава до преовладавања штампаних издања. и дар Светога Духа» (подразумева се путем Светог Причешћа) и «Примивши божанске. Ово в а ж и и за византијски литургијски образац.. У тексту Свете Литургије. дакле и клира и народа. налазимо прикладну припрему за Свето Причешће и након њега пригодно захваљивање целокупне Цркве. Молитве су. дакле односе се на целокупну хришћанску заједницу. Међутим...» и главопреклоне молитве «Владико Господе.. особито на бдењима. непосредно након узношења. карактеришу и уоквирију стварне службе. једном речју у добром смислу «достојанствене». лаконске.. Ти нас научи. могао бих рећи и да се без расуђивања и на незгодан начин мешају. а поготово не почетак са «Блаословен Бог. На пример. као што је познато. по одувек важећем поретку. ствари постају сложеније. није изменило њихов приватни карактер..». Само то и причешћује се. и у њих нас уводе за ту прилику погодни позиви ђакона. кратке.... Оче милосрђа. Међутим. Хлеб наш насушни дај нам данас») и једна главопреклона молитва. По древном поретку и старим осведоченим рукописима свештеник се. или од стране свештеника који намерају да заједно служе. Један од њих је и молитва.. дакле у Светој Литургији. И довде су ствари јасне и исправне: верни.. дакле молитва благосиљања оних који намеравају да се причесте. састављене у множини. «у себи» говори тропар «Учини ме причасником Тајне Вечере Твоје. озбиљне су. причешћује и причешћује и ђакона. Оне су остале и остају на маргинама литургијског живота и управо због тога немају оне елементе који чине. а захваљивање се састоји из молитве «Благодаримо Ти. дељења светог Хлеба..Светом Причешћу.. уводи ђаконово «За принесене и освећене часне Дарове. Златоуста и Пређеосвећена). д р ж е ћ и частицу светог Хлеба којом је требало да се причести. у свим облицима у којима је изражена и у којима се у целокупној хришћанској васељени врши. к л и р и к или лаик. за причешће.. када се те приватне молитве и тропари повезују са званичним текстом који представља поредак Цркве у њеној јавној молитви и богослужењу. Господе Боже наш.

. песма канона Пасхе. Христе Спасе. које смо видели да се могу наћи већ у рукописима из 12. Тај њихов особит карактер објаш њ а в а и њихов особит облик на који се прва два питања односе. Оне не почињу и не завршавају се као остале уобичајене службе. Τρέμπελα.». Π.. «Сагреших Теби. у највећој мери произилазе из молитава пре Светог Причешћа. и најкорисније и веома успешне за по људским моћима што бољу припрему за приступање пречистим Тајнама и достојно благодарење након примања пречистих Тајни.. «Као онај који је паоу руке разбојника. Христе.. обично 9. Господе. И да бисмо окончали овај дугачки осврт који смо учинили управо због тога да би се сами по себи показали следећи закључци: «Молитве пре Светог Причешћа» и «Молитве благодарења након Светог Причешћа» су збирке припремних песама и молитава за Свето Причешће и благодарење након Светог Причешћа. «Како ћу. Пре Светог Причешћа се постепено додаје мноштво са Причешћем повезаних или неповезаних тропара (нпр. Господе и исповедам. додавање тих молитава.-13. у часовима приватне молитве верних.». Π.».. помилуј» три или дванаест пута и врше нови отпуст («Διάταξις της θείας λειτουργίας» из 12. «Каоблудни син. Додате су: к р а т к а молитва «Верујем. Τρέμπελα.. «Господе. «Царенебесни.. 13-14). а из благочестивих разлога.. Након Светог Причешћа се опет додају нови тропари. Трембела. У новиј и м рукописима из времена турске владавине и у штампаним издањима та тежња убацивања непотребних додавања молитава и тропара пре и после Светог Причешћа задобија размере које су разорне по неометано вршење Свете Литургије. а да се при том још увек није губила мера. озбиљној и исправној пракси.-13.. век) и у њему савременим рукописима примећујемо да се те приватне припремне молитве умножавају. Трисвето итд. које се односе на целокупну заједницу која учествује у пречистим Тајнама.. тропаре. које.... Света Литургија сама по себи. недостојан. «Господе.». У к р а ј њ и м случајевима сусрећемо и произношење целокупних.... «Безакоња мојапревиди. него можда чак и више наша претерана «побожност» која се не покорава нашем поштовања достојном Предању. Атина 1935.». Њихово место је ван Свете Литургије. Следствено томе. века.. «Теби вапијем. наведено дело). Спаситељу. итд. «Αι τρεις λειτουργίαι κατά τους εν Αθήναις κώδικας.».». Света Литургија има своју заједничку припрему и благодарење након Светог Причешћа.. стихови и молитве из благодарења након Светог Причешћа или слични скупови тропара и молитава.) подстицајни стихови или молитве. који си Пресветог Духа свог. века. ући у сјај Светих Твојих?». а и олабављује и ослабљује горостасно заједничко устројство Свете Литургије претварајући је у приватно дело побожности.. или неког њиховог дела за време причастна или након њега. «Свако ко се спасава. или скоро целокупних молитава за Свето Причешће и најчешће и благодарења након Светог Причешћа. безразложно продужава Свету Литургију и није сагласно древној.. Светој Литургији не штети само наша побожност.».. У «Поретку Свете Литургије» патријархаФилотејаКокиноса(14.» и још краћа молитва «Нека ми Причешће Светим Тајнама Твојим не буде на суд или на осуду.» итд. «Како ћу се ја недостојни усудити да се причестим Светињама Твојим?».» (Π.... као што смо видели. «Занео си ме љубавном чежњом. намењене су за приватну употребу.».сами за себе говоре «Сада отпушташ. Да ли је Света ЛитурГија непотпуна када за време служења исте нико не приступи Светом Причешћу? С обзиром на начин на који је ово питање постављено одговор не може бити другачији до негативан.». Погл.. стр. а пре «Сада отпушташ. 49. дакле као вршење Тајне Свете Евха- .

и поред измене древних добрих обичаја која се у међувремену догодила. за верника који не учествује у причешћу субјективно није потпуно. у прошлости су без сумње постојали случајеви. Што се тиче другог дела питања. Наравно да постоји обавеза да Литургији присуствује бар мала. Али и ако се којим случајем нико не причести. Света Литургија.свакодневно . Дакле. појању и молитви. Телу и Крви Господњој. Кесаријској племкињи) још увек важи као идеал ка којем треба да тежимо. молитва и поучавање су значајни. уосталом. То је један део питања и што се њега тиче можемо бити категорични. па макар се она састојала од само једне личности . Литургија и овако и онако остаје потпуна и савршена. слушањем свештених читања и проповеди. тамјаном. са тим да се служење Свете Тајне Свете Евхаристије и наше учешће у њему претвара у једно «безболно» и веома мало корисно «присуство у Цркви». својим учешћем у свештеном сабрању. па чак и ако се ниједан хришћанин не причести. у «Сећањима» или «Беседама» или «Синтагми» које је написао ο сабору у Фиренци . 50. Дакле.служи Свету Литургију као позив. се не може замислити другачије но као потпуна и савршена. у било који дан? Постоји много древних Литургија. Међутим. к а к о би верни вечерали и учествовали у душехранитељној Трпези Господњој. него и другим данима у седмици. за време Велике Четрдесетнице. наравно. Њ е н о најкарактеристичније дело јесте то што. Уосталом. Марка итд. Да ли је могуће вршити древне Литургије Светог Јакова. а ни данас нису ретки.небитно да ли клирика или лаика . Због тога. и служимо Свету Литургију и то је њен циљ. и суштински садржај и савршенство. лењост и лоша навика су. али не и главни елементи литургијског сабрања Цркве.осим самог свештеника који служи. вршења Свете Литургије на којој се не причести чак нити један верник. што се њих тиче Света Литургија није савршена. и даље служи Пређеосвећену Литургију данима у којима није дозвољено служење Литургије и на тај начин нас подсећа да причешћивање не само суботом и недељом. Претпоставља се да ће се неко причестити. учиниле да се сродимо са појавом да Светом Причешћу не приступају чак ни они који немају препрека и педагошких забрана од стране духовника и да се то да неко долази у цркву и не причешћује се сматра правилом. карактеристична заједница. 93. Наравно да се верник који долази у цркву донекле освећује својим уласком и борављењем у храму Божијем. Црква ни поред овога није престала да најредовније . подстицај и подсећање на потребу за нахпим учешћем у Тајни живота. или тачније учешће у Светој Литургији. помињањем у диптисима и пре свега присуством Духа Светога. а да се приступање Светом Причешћу сматра изузетком. који је вероватно потоњи патријарх Цариградски Софроније Први (1463-1464). потпуно и савршено учешће је појмљиво само уз заједничарење у Тајнама. Силвестар Сиропулос. поклањањем иконама и праћењем свештених чинова. У том смислу.ристије. Сабирање. Немогуће је да њена исправност или пуноћа зависе од процента учешћа народа у Тајнама. посланица. будући да њихово учешће у њој није потпуно и деонтолошки исправно. и осветили се и сјединили са Христом у једном телу и једном духу. сећањем на Господа и гледањем и поклањањем Светим Тајнама. Умножавање хришћана по имену и смањење дубине вере. као ни да речју и делом подстиче на наш повратак правилном. као што је то било у времену Светих Отаца (Василије Велики. питања верног или верних који присуствују Литургији. служење Свете Тајне Тајне Вечере. а не приступају Светом Причешћу.

говори да су се Источни. одговарања народа и уредбе типика. значи само молитве које су говорили свештеници. Василија Великог. која представља превод римске која је настала и употребљавала се као прилагођена у грчко-италијанским општинама Ј у ж н е Италије и Сицилије. Посебан случај представљ а ј у Литургија «Апостолских Установа». Литургија Василија Великог. нити дозвољено да оне. ван тих крајева. Многе од источних потичу од превода старих грчких Анафора на локалне језике. на језицима хришћанских народа Истока и на латинском језику за народе Запада. као и матичним обликом византијских Литургија. или је служи он сам. Међутим. Врше се ванредно. а не и ђаконске деонице. Исто то. вршена по овим прастарим литургијским текстовима. Света Тајна Евхаристије је у Православним Ц р к в а м а Истока. Настала су и њена разна штампана издања (Дионисија Латаса. Ове Литургије су касније изашле из употребе. етиопском. Током последњих година дошло је до једног п а ж њ е вредног покушаја оживљавања ових древних Литургија Истока. постоје многе Литургије на различитим језицима: насиријском. јер обнављају и распирују литургијску побож- . која су већ била створила разлику у односу на Православне: Мелхити.Оне су традиционалне и канонске Литургије тих крајева. Маркова Литургија. јерменском. Број две хиљаде је свакако преувеличавање. позвали на ауторитет Литургија Цркава Истока «којих је више од две хиљаде» (10. која је сачувана у истоименој књизи и која се приписује Клименту папи римском. Почело се са Литургијом Цркве Јерусалима. а александријска Црква Литургије: Маркову. која носи име њеног првог Епископа. увек по дозволи локалног епископа. када су ослабиле Патријаршије Истока. која је одувек у ж и в а л а посебан ауторитет и која је сматрана делом апостолским. у својим дискусијама са Л а т и н и м а ο призиву Светога Духа за осећење часних Дарова на Светој Литургији. У сваком случају. Тада се проширио и преовладао византијски литургијски поредак са својим познатим Литургијама: Василија Великог (различита од истоимене александријске). која није сачувана. Светог Григорија и код александријских Литургија. имамо проблема приликом реконструкције текста и поретка. код Литургија: Светог Василија Великог. Литургија Григорија Богослова и Литургија Пређеосвећених Светог Јакова. икада замене тамошњи владајући поредак. као и византијске у Цариграду и по епархијама Цариградске Патријаршије. без аматеризма и самовољног импровизовања. ранија локална становиштва. као што смо рекли. Тако је Црква Антиохије . Њихово служење је вишеструко корисно.3). Сиријци и Копти. или у недељу по Рођењу Христовом. октобра) или у прву недељу након њега. након неопходне припреме служитеља и народа. У сваком случају. само у мањој мери. Јакова брата Господњег. јер су оне сачуване у рукописима који садрже само Служебнике. Хрисостома Пападопулоса) а местимично се почела вршити на дан његовог помена (23. служене редовно. Од њ и х су на оргиналном грчком језику сачуване Јаковљева Литургија. Није схватљиво. Светог Златоуста и Пређеосвећеном.(1439). које су се током векова искристалисале из њиховог литургијског Предања.Јерусалима имала Литургију Светога Јакова и Пређеосвећену Литургију истог аутора. коптском. Григорија Богослова и Пређеосвећену Светог Марка. очувала су њихове првобитне литургијске поретке Цркава Истока и до данас врше те Литургије на својим локалним језицима. касније се догодило са александријским Литургијама: Јеванђелиста Марка и Григорија Богослова. као и са јерусалимском Пређеосвећеном Литургијом Светог Јакова. готово до четрнаестог века. Ове Литургије су у Сирији и Египту до четрнаестог века. те Литургија Светог Петра.

примера ради. повежу са поменом Апостола Марка.ност и интересовање народа. Оно што је преовладало да се практикује за јерусалимску Литургију. значи да се служи ο празнику Светог Јакова. те да се оне. упознајући нас са другим литургијским порецима хришћанске Васељене. а и чине нас учесницима у начину служења других времена и крајева. Светог Григорија Богослова или александријских отаца. ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА . а да то при том не буде обавезујуће. може се проширити и на александријске Литургије.

З а р тамно не означава жалост и скрушеност? Бело .радост и чедност? Зар црвено није боја која подсећа на крв и жртву? Црква је дужна да све ово употребљава да би циљ свештених богослужења био постигнут у што већој мери. Уосталом свака боја крије и неку симболику. мириса. Само на основу ретких сведочанстава црквених писаца или сведочанстава литургијских рукописа можемо донети одређене закључке.51. док одсуство хармоније разбија пажњу и не рађа у души осећај небеског поретка који се у светом богослужењу изображава. као и у току Четрдесетнице. преовладавали различити обичаји. као што је то нешто касније било на Западу. сарађују у прослављању Б о ж и ј е м и очишћењу човековом. Њ е н а хармонија естетски помаже присутнима да се боље усредсреде и да се посвете вршењу Свете Тајне. не само у Светом богослужењу. Међутим. Питање боје одежди није историјски проучавано те не знамо да ли су постојала одговарајућа предања која се односе на то и каква су она била у византијско доба. слуха. Од стране психологије је потврђен утицај који извесне боје врше на душевно расположење човека. додира. Тако би епископ или свештеник при врше- . осталих празника у току године и вршења сахране или парастоса? Пре свега треба нагласити да боја има своје место у Светом богослужењу. исто толико изгледа да је постојала извесна традиција у погледу боја. Смерне и естетски дивне боје изазивају одговарајућа осећања. колико год изгледало да нису постојала строга правила која би одређивала боју одежди. него и у свакодневном животу. Сва чула: вида. чак и чуло укуса. Нити пак знамо да ли је постојало јединствено предање или су. Које боје одежде свештеник треба да носи и које ће боје прекривачима бити застрти Свето Предложење и Часна Трпеза приликом вршења Светих Тајни Православне Цркве. зависно од места.

пурпурно-црвене. трећу дарци. дужни смо да признамо да се стање унеколико поправило. празнике Богородице и Светих који нису мученици. стихар епископа. Светог Духа. има корен у древној пракси наше Цркве. без икаквог комбиновања или без трага хармоније. или беле епитрахиље и фелоне носе. На Светој Гори. боје порфире. свештеници носе беле одежде приликом читања васкрсног јутарњег Јеванђеља недељом. а другу одеж д е ђакона. другачију боју одежде сваког од свештеника. како изгледа. где су са великом благочестивошћу очувана стара предања. који је био црвен или бео са црвеним рекама (тј.за постове и литије. Током Четрдесетнице би. као што је ђаконски стихар који је био бео. Беле опет преовладавају и у Пасхалном периоду. Исто важи и за вршење заупокојених служби и парастоса. четврту одежде архијереја. сходно локалном предању или старости сахрањиваног. И даље смо оптерећени наслеђем турског ропства чији су трагови још увек приметни у многим видовима Светог богослужења. Храм и жртвеник никад не треба украшавати тамним бојама. Тако често бивамо сведоци најневероватнијег шаренила. љубичасте . Неко би у том погледу могао рећи да нас донекле одликује извесна анархија. док се обичним данима у току Четрдесетнице у свим крајевима употребљавају тамне. носили одежде тамних боја. Тако се беле одежде носе на Господње празнике. и тамне (тј. аутора) ο Великој Четрдесетници. носе светле и л и тамне одежде.прим. него жртве своје немаштине. Уосталом. поједини делови одежде су имали одређену боју. зелене . бордо . У нашој Ц р к в и данас не постоје одређена правила која би одређивала боју одежди. На пример. Поред свега овога и данас постоји извесна традиција која одређује боју одежди и која. црвене .на празнике страдања Господњег. покушавају да набаве више једнообразних свештеничких и ђаконских одежди које би биле у хармон и ј и са прекривачима Свете Трпезе. одежде. Не желећи да пренебрегнемо истинитост таквог приговора. Свештеници те пурпурне. Наравно. током Велике Четрдесетнице и Пасхе. Пресвлаке Свете Трпезе и прекривачи Свештеног Предложења. За друге велике празнике и за друге периоде литургијске године не постоји традиција која би одређивала боју одежди. нарочито у сиромаш н и м крајевима. Апостола и Мученика. приликом врш е њ а крштења чува се најверније древна пракса те многи свештеници облаче беле одежде. не само због тога што је то . Засигурно ће бити наведени економски разлози који спречавају наше свештенике да имају више одежди различитих боја и приморавају их. да се облаче како било. У Западној цркви постоје формалне уредбе. Једну боју имају прекривачи Свете Трпезе. опет. а црвене ο Богородичним празницима. такође и приликом заупокојених служби. за сахране и помене. а и млади свештеници избегавају шаренило и израђују своје одежде са више укуса од старијих. нити се приликом вршења Светих Тајни или других богослужења мења боја прекривача на Жртвенику. колико год да је упокојени био у свету знан. које до танчина одређују боју свештеничких одежди сходно симболици сваке боје која се усклађује са особеношћу сваког празника. другу прекривачи Предложења.недељама пред Б о ж и ћ и након Богојављења. Нарочито у великим црквама. многи свештеници. која се увеличава при саслуживањима током којих сваки свештеник носи било коју боју која му се допада. Остављам по страни то што је сама свештеничка одежда често састављена од једног мозаика боја и нијанси. уздужним тракама) итд. Само свештеници сходно прилици. не можемо да не признамо да смо пре чешће сами кривци због немара и непажње.значи пурпурне су или беле. прате боје свештеничких одежди .њу крштења носили беле одежде. У хришћанском храму не треба да долази до таквог разликовања.

чак и на Свету Литургију када се на њој уместо антифона певају блажена. било због тога што су оне образоване касније. и др. То је облик службе који је у парохијама важио пре преовладавања монашког типика у њима. на службу Јелеосвећења. Ожалошћени долазе у Цркву да из ње црпе утеху и наду. Α сада.су на многим местима међусобно различити. због чега су једне почињале на овај. који су у нашој Ц р к в и упоредо били на снази до 13. у облику у којем је данас служимо. по угледу на м о н а ш к у праксу. 302-303). Пређеосвећена Литургија сама за себе. а не тугу и безнађе. која следи пример одговарајућег дела Свете Литургије.. на заупокојену службу за л а и к е (мирјане). Ради се ο парохијском. са «Благословено Царство. полуноћница.монашки и азматски .. из разних разлога.». а монашке са «Благословен Бог наш. Венчања. него са азматском вечерњом. световном или азматском обрасцу. него и због тога што пренаглашена жалост није сагласна смислу који хришћанство придаје смрти. Дакле. који је у основи био антиохијски образац и који је важио у парохијским храмовима. и покојем и радошћу (трећа коленопреклона молитва Педесетнице)».. «због тога што они који су у свету не могу да врше све то». Међутим. као што смо видели у одговору на питање под бројем 312. нису само ове службе почињале на исти начин. Веначање. На к р а ј у је. пошто је претходно примио доста елемената првог обрасца. посвуда преовладао други образац.. манастирски или јерусалимски образац. коју оно сматра «уснућем». и монашки. Дакле. Сада. Службе Светих Тајни. јутрења. вечерње. наравно уз. «изласком» и «преласком од тужнијег ка кориснијем и сладоснијем.. повечерје. доста измена или тачније скраћивања и изостављања служби. као што је и било очекивано. итд. У рукописима налазимо и други облик Пређеосвећене Литургије која је повезана не са монашком. Света Литургија.» не због тога што су службе Светих Тајни. који се. чак и.. вечерња. Зашто на почетку Пређеосвећене (вечерње) Говоримо „Благословено Царство" када се не ради ο уобичајеној Светој Литургији или вршењу неке Тајне? У претходним одговорима смо више пута навели да су постојала два обрасца богослужења дана и ноћи. Јелеосвећење данас почиње са «Благословено Царство. распространио и преовладавао у свим манастирима.. као што умесно примећује Свети Симеон Солунски («Διάλογος». а друге на онај начин? Можда то чак није ни потребно објашња- . која до дела пре велике јектеније представља једно посебно монашко јутрење. На пример. него због тога што су то службе древног парохијског типика. чак у извесној мери и до 15. Свето Крштење.противно јеванђељском духу једнакости. гл. на неке од њих је монашка пракса имала утицаја. почевши од манастира Светог Саве. на мало Водосвећење.». су остале у свом старом. било због тога што су већ од свог настанка примиле додатке из паралелних м о н а ш к и х служби. века. Једно од њих је и то што су азматске службе почињале са «Благословено Царство. свеноћно бдење (у азматском типику су постојале само те службе) почињале на тај начин. азматско-парохијском облику. 52. по којем су све службе почињале на исти начин. дакле Света Литургија.». века. јутрење и часови које данас у нашим парохијама служимо су монашке службе. представља синтезу монаш к е вечерње и древне парохијске службе причешћивања Пређеосвећеним часним Даровима.. Други образац и данас в а ж и у манастирима и н а ш и м парохијским храмовима. Дакле. трећи и шести час. него су и парохијске службе дана и ноћи. Крштење. Ова два типика .

".» уместо са «Благословен Бог наш. Рукописи који је повезују са азматском вечерњом службом започињу са «Благословено Царство..него "Благословен Бог наш..Пређеосвећене Литургије упао и у монашку вечерњу службу .. дају смисао и каракер те разлике. изговарали у себи и све заједно у за свештеника такорећи празним временским интервалима. Такав је био њихов састав. Исто тако су и свештеници који су се ослањали на те Молитвослове с л у ж и л и монашку вечерњу и јутарњу службу. јер је то својствено само Старом Завету.Пређеосвећене Литургије је опет наведено почињање са «Благословено Царство.. управо због тога што је вечерња служба у сваком од типика почињала на један од ова два начина. пошто у монашкој служби није постојало место за све те молитве. док Свети Теодор Студит на основу монашког предања сведочи ο њеном почетку са «Благословен Бог наш. То у азматском поретку није обичај. Света Литургија. а «"Благословен Бог" символом смирености и неометаног вапаја» (Тумачење Свете Литургије Пређеосвећених Дарова). али на основу претпоставки азматског типика. не говори "Благословено Царство..». свештеник .. .. То је лако објаснити.». стоји испред свете Трпезе и крстообразно кадећи возглашава. Потпуно исто се догодило и са повезивањем Свете Литургије Светог Василија Великог са монашком вечерњом службом на Велики Четвртак... стојећи испред свете Трпезе благосиља Тројичног Бога као да стоји на небу испред Престола Божијег.. Молитвослови су остали конзервативнији и вернији азматском облику те службе..".. као што би било природније.. као и све молитве антифона азматске јутарње службе у време шестопсалмија монашке јутарње службе... насупрот возгласу «Благословено Царство. . Велику Суботу и уочи Б о ж и ћ а и Богојављења. Али. 347. њихова конструкција."» (Тумачење Свете Литургије Пређеосвећених Дарова). И те вечерње службе почињу са «Благословено Царство..Пређеосвећену Литургију коју данас служимо.". Свештеник. Тако Свети Симеон Солунски сматра да «Благословен Бог наш.паро- хијском вечерњом службом. и поред тога што не објашњавају узрок из којег та разлика постоји. 345." богословствујући ο јединству Царства и природе и тројичности Бога.». гл. њих би.... али не говорећи "Благословен Бог наш. Свети Теодор Студит «Благословено Царство» сматра «победничким трофејем и нелицемерног ауторитета».вати.). Него он као на Светој Литургији говори "Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа свагда. 353). На исти начин је азматски почетак вечерње службе .. код Отаца налазимо одређене коментаре. јер нам.» које извире из познања Тројичног Бога који нам се у Новом Завету открио: «Видимо да је оно што се односи на промисао Христа наглашеније изображено у исправно названој азматској служби. што је проповедање и познање и исповедање јединога Тројичног Бога» («Διάλογος». онако к а к о се она све до његовог времена вршила у Светој Софији Солунској («Διάλογος».» пошто је непосредно повезује са азматском . Али.... Из истог разлога је и Светом Симеону Солунском познат њен почетак са «Благословено Царство....»: «Дакле. а они који потичу из манастирске праксе са "Благословен Бог наш.. Међутим. Тако су и изговарали молитве азматских антифона одговарајућих служби које су служили.. у многим рукописима који садрже монашки облик вечерње службе . гл.. заједно са њиховим возгласима.. који су веома занимљиви и доста задовољавајући... Уз све што смо већ написали се лако објашњава несагласност коју у рукописима примећујемо у погледу почетка Пређеосвећене Литругије. Из тог разлога су у уводу у монашку вечерњу службу у једно сабране и заједно се изговарају све молитве антифона азматског светилна.» произилази из магловитог откривења Старог Завета..

више векова су постојала оба предања заједно те је Пређеосвећена Литургија почињала или на један или на други начин. толико је тешко одговорити на питање зашто се она изговара и на шта се односи. Али. века не само да наводи двоструку праксу. у складу са рукописом или поретком који би сваки свештеник следио.. као и изрази молитве која је за њих приношена («Покажи.. Θεσσαλονίκη 1955. која им је у овим данима плача била ускраћена. «Светлост . коју ће верни окусити недуго након тога... Μωραϊτου. јесте једна једноставна реченица и у њој нема н и к а к в и х граматичких потешкоћа.» (Δ. или чак и предизображавање тајинске светлости. је у сваком случају била издрживљивија од монашке вечерње службе. недуго након тога поклонити» (Επιστολαί περί των χερών ακολουθειών της Ανατολικής Ορθοδόξου Εκκλησίας. Тако се овај благослов повезује са оглашеним. Резултат те потешкоће су разна тумачења који су разни људи дали.» Јасно је да је «Благословено Царство..". Атинског кодекса из 17. озари им ум. Господе. И целива свето Јеванђеље и овако возглашава: "Благословено Царство. Сматрано је да овај став поткрепљује и назив «они који се просветљују». ТТТтп се тиче првог тумачења.". колико је л а к њен смисао. коју свештеник говори између два читања Пређеосвећене Литургије.» преовладало и прешло у општу употребу са распростирањем и преовладавањем штампаних издања која су изабрала парохијску праксу.. те је због тога у оба ова вида вечерње службе задржан азматски начин почињања службе. за време Входа Пређеосвећених Дарова: «Та видљива светлост вернима неким делом треба да надомести светлост јевађелске речи. него је и изричито помиње: «Потом стаје испред свете Трпезе и три пута се поклања говорећи: "Господе милостив буди мени (грешноме)". Αθήναι 1864. Треба знати да се у манастирима говори "Благословен Бог наш...било као потпуна Света Литургија као у горе наведеним случајевима.. У то се можемо уверити и на основу разлика које се на том месту чак и у новијим рукописима појављују. Било како било. 42). треба приметити да је повезивање ове реченице са онима који се просвећују потпуно спољашње. Зашто се у току Пређеосвећене Литургије изговара реченица «Светлост Христова просветљује све» и зашто свешШеник по тој реченици свећом и тамјаном благосиља народ? Реченица: «Светлост Христова просветљује све». Нека од њих су без сумње потпуно произвољна. и то штавише са редом «оних који се поучавају у вери (катихумена)» или «оних који се спремају за просветљење». него и верни.. у виду Пређеосвећених Дарова. Значење реченице би по овом тумачењу требало да буде: «Светлост Христова (или светлост хришћанског учења) просветљује све (а међу присутним на служби. 53. особито оне који се просветљују). као што и много других говори. Вечерњем сабрању нису присуствовали само они који се поучавају у вери (катихумени) и они који се вером просветљују. било као Пређеосвећена Литургија.. јер си Ти просвећење наше»). 95) Πο другом тумачењу су благосиљање упаљеном свећом и реченица «Светлост Христова. а истовремено их и подсећа на ону божанствену светлост. стр.». дакле «Благословено Царство.» на неки начин извесно надомештање читања из светог Јеванђеља. Η θεία λειτουργία των Προηγιασμένων. дакле оних оглашених који су се од средине Велике Четрдесетнице припремали да за време пасхалног свеноћног бдења приме Свето Крштење. лице своје онима који се припремају за свето Просвећење.... Један «Поредак Пређеосвећене Литургије» 758. стр. којој ће се.

имамо и вечерње службе других литургијских образаца. Али. било скраћено (грч: ФХФП: «Φως Χριστού φαίνει πάσι»). 354) Ова тумачења свакако донекле оправдавају место ове реченице у том делу Пређеосвећене Литургије. «Светлост Христова просвећује све» је. гл. химнама и радосним поздравима. века налазимо урезано на свећњацима. после Постања. било као цело. наведено дело). светлост са миром». дакле и у дане када ред оних који се просвећују није присутан зато што још није ни образован. где је ђакон подижући свећу говорио: «У име Господа нашега Исуса Христа.... уверили бисмо се у исправност овог тумачења. те се можда стога између два читања и убацује просветљење и запечаћивање». Реченицу «Светлост Христова.веку. веку.Христова. као радостан поздрав који је био у вези са дочекивањем вечерње светлости. а тог Сина називају Мудрост и к а ж у да ће она себи саградити дом.. ο стварању бића и паду Адамовом. као што је Шпанија. Други ову реченицу успешније повезују са читањима. а још мање са Пређеосвећеним Даровима. Μωράϊτου. гл. И не знамо казати ко је отац оног светилна захваљивања. а пре Паримије. као и тумачити у светлости Јеванђеља.. је већ било ослабило разликовање реда оних који се поучавају у вери (катихумена).» сусрећемо већ у 4. Очигледно је пак да је друго тумачење произвољно. један древни радосни поздрав који је повезан са паљењем и благосиљањем вечерње светлости и који је на хришћанском Истоку био веома распрострањен. Крста). 29). и у 10. него да чим се она појави треба да захваљују. а да при том није био ни у каквој особитој вези са посним данима.. Δ. Један од њих је и паљење и благосиљање вечерње светлости. на Кипру. у Египту и Малој А з и ј и већ од 4.. коју је народ изговарао приликом дочекивања вечерње светолости: «Наши оци су сматрали да благослов вечерње светлости не требају дочекивати у ћутању. народ пак узноси древну песму.дакле у смислу да су они били надахнути и просветљени светлошћу Христовом («Читања из Старог Завета са друге стране треба непосредно повезати са истинском Светлошћу богопознања која извире из Христа. Свети Василије Велики сведочи ο древној химни «Светлости тиха. Када бисмо пратили развој тог чина у древним сведочанствима. Слично овоме.. У том смислу се «просветљује све» односи на свете писце читања из Старог Завета . као што смо и навише написали. и пре среде средишње недеље поста. «Светлост Христова» се. по Симеону Солунском. Његов остатак је и «Светлост Христова просвећује све».. те то у Палестини. исправног смисла те реченице. које само и једино може да нас одведе до проналажења историјског.» се свакако изговара на свим Пређеосвећеним Литургијама. пресвето Тело његово. Сина и Светога Духа Бога"» («О Светом Духу». и светлост је та која и горе и доле светли» («Διάλογος».. Упечатљиво је то што у свим овим благосиљањима вечерње светлости долази до повезивања чулне светлости са умном светлошћу.. У вечерњој служби хришћанске Цркве је пал>ење и благосиљање вечерње светлости задобило карактер чина и повезивано је са благословима. али не објашњавају порекло и истинско значење тог литургијског обрасца. када у Пређеосвећеној Литургији по први пут сусрећемо реченицу «Светлост Христова.» (кодекси: 266 Патмос.». 40 Часн. особито изговара између два читања. Литургички рукописи и Симеон Солунски су нам сачували неколицину карактеристичних података ο начину на који је у древно време на Пређеосвћеној Литур- . Паримије пак тајанствено поучавају ο Сину Божијем и њим усиновљене поучавају као синове. светлошћу Христовом.. У Пређеосвећеној Литургији су сачувани многи архаични елементи древне вечерње службе. "Певамо Оца. као и до њене тачне литургијске намене. «јер Постање говори ο почетку.

гији вршено паљење и благосиљање вечерње светлости.
Ђакон би за време читања из књиге Постања палио свећу, прилазио архијереју или свештенику који би служио
и говорио: «Благослови, владико, светлост». Свештеник
би ју благосиљао говорећи: «Нека је благословен онај
који просветљује и освећује...» (966. Синајски кодекс) или
«Јер си ти просвећење наше, Христе Боже наш, свагда...»
(Симеон, «Διάλογος», гл. 354). Онда би ђакон излазио иза
амвона (амвон је био на средини храма) и тамо говорио
«Светлост Христова...», «запечаћујући» или «просвећујући» крстообразно свећом или тамјаном народ (Синај 971).
По Симеону би ђакон излазио кроз северне олтарске двери и ишао «до к р а ј а храма». Након краја читања из књиге Постања би се појављивао «улазећи са светлошћу право на царска врата, док би сви стајали» и на средини храма говорио «Премудрост, право стојмо. Светлост Христова», па након тога улазио у олтар. Све би то, када у служби није учествовао ђакон, чинио свештеник, који би на крају, очигледно због скраћивања, из олтара, «пред светом
Трпезом» или пред «часним Дверима» говорио: «Светлост
Христова». Та реченица је управо била знак за пал>ење
светила у храму. «Тада пак» бележи Симеон, «чтец са
амвона чита Паримије, а у храму се пале уобичајена светила. То указује на то да је нама који смо у тами, пред
к р а ј века, у телу засјала светлост истинита, Исус Христос, и светлошћу благодати своЈв испунилз. вз.свл>вну.»
Храм је до тог тренутка службе био у мраку: «У Пређеосвећеној Литургији се ни светила не пале све до Паримија» («Διάλογος», гл. 352). По Симеоновом сведочанству је
чак и вечерњи Вход вршен «без светла», «означавајући
Његов први долазак у ћутању, када смо ми били у мраку»
(«Διάλογος», гл. 353). Α да је дело црквењака почињало са
«Светлост Христова» очигледно је и из неколицине кодекса по којима «Заповеди, Владико» не говори чтец, него
«црквењак», тражећи на неки начин одобрење да изврши

своју службу. Управо то се догађало и у 4. веку у Јерусалиму, на Пресветом Гробу Христовом, где по сведочењу
једне жене поклоника, Етерије, у току вечерње службе
светлост није доношена у храм споља, него је запаљивана
«унутар храма» па су од ње пал>ена многобројна светила
и кандила великог храма («Οδοιπορικών», гл. 24, 4).
И још један детаљ, али веома упечатљив и значајан
детаљ: по најстаријем Типику Свете Софије Цариградске
из 9-10. века, који садрже 266. Патмоски кодекс и 40.
кодекс Часнога Крста (упореди и 1587. Париски кодекс
из 12. века) «Светлост Христова...» је говорено не између
два читања, него након к р а ј а другог читања: «И ђакон,
након к р а ј а обачитања, узима свећњак и улази говорећи
"Светлост Христова просвећује све". И одмах након тога
ђакон говори "Премудрост", свештеник "Мир свима", а
појац "Нека се исправи...".» То и јесте било почетно место
реченице «Светлост Христова». Из овог сведочанства закључујемо:
1) «Светлост Христова» није било ни у каквој вези
са читањима, него са «Нека се исправи». Касније је дошло
до његовог премештања између два читања, а очигледно
к а к о би се оставило времена за паљење светила храма
да би храм у току «Нека се исправи...» био осветљен. Заиста се од «Нека се исправи» па надаље Пређеосвећена Литургија разликује од уобичајене вечерње службе Четрдесетнице (Великог Поста).
2) Објашњиво је зашто се на вечерњим службама Четрдестнице (Великог Поста) када се не служи Пређеосвећена Литургија ни не говори «Светлост Христова...»,
ч а к и ако се у току тих вечерњих служби читају два
читања слична читањима Пређеосвећене Литургије.
3) Може се протумачити и то што оно раније није
изговарано ни на Пређеосвећеним Литургијама у среду
или петак Сиропусне седмице на којима није ни певано
«Нека се исправи...»

4) Може се оправдати и литургијски необично место
«Светлост Христова...», које се данас изговара између
прокимена другог читања и његовог назива. Када је дошло до померања, обликована су и читања заједно са
својим прокименима те је дошло до потешкоћа у избору
места за «Светлост Христова...» и
5) Може се објаснити и зашто су ђакон или свештеник касније благосиљали не само свећом, него и тамјаном, будући да би непосредно након тога, држећи и једно
и друго, кадили за време појања «Нека се исправи».
Како је време протекло, овај део Пређеосвећене Литургије је, као и остали елементи нашег богослужења,
«остарио». Изгубио је своју стварну намену и постао «тајанствен» образац. Један необичан благослов праћен једном литургиј ском реченицом чији је смисао тражен ван
њеног историјског порекла и почетне и тачне литургијске намене.

54. У ранијим одговорима (т. 1, стр. 131-132 и т. 2,
стр. 117-120), је било речи ο вршењу Свете тајне брака заједно са Светом Литургијом Пређеосвећених Дарова. Потребно је извесно разјашњење, јер су читаоци стекли утисак да је Света Тајна Брака вршена и у току Свете Четрдесетнице.
Заиста, у горе поменутим одговорима, било је спорадично говора ο вршењу Свете Тајне Брака заједно са Светом Литургијом Пређеосвећених Дарова. Међутим, познато је да је Пређеосвећена Литургија «скрушена Литургија Велике Четрдесетнице», како је у рукописима названа. Тако је, не без разлога, онима који су обратили пажњу на ту чињеницу, оставило утисак да је и у току Велике
Четрдесетнице вршена Света Тајна Брака, или да се ради
ο некој нетачности. Зарад уклањања сваке забуне неоп-

ходно је да се вратимо на то и исцрпно испитамо ову
тему, која због своје природе изазива посебно историјско,
богословско, али и практично интересовање.
У ранијим, али и скоријим одговорима, видели смо
да су Свете Тајне Цркве и многи свештени обреди, не
само у временима процвата литургијског живота Цркве,
него готово до времена турског ропства, вршени у нераскидивој вези са Светом Литургијом. Говорили смо посебно ο Крштењу, осврћући се повремено на рукоположења, освећење Светог Мира, освећење цркава, монашки постриг, Јелеосвећење, заупокојену службу и чин малог
освећења воде. Ни чин Свете Тајне Б р а к а не представља
изузетак. И он је вршен заједно са Светом Литургијом,
као што се види из старих рукописа, али и из данашњег
поретка у коме су препознатљиви трагови тог јединства:
«Благословено Царство...», јектенија мирна, чтенија (Апостол-Јеванђеље), јектенија сугуба, прозбена, «И удостоји
нас...», «Оче наш...», молитва главопреклоњења, заједничка чаша, причастен. Рукописи предвиђају и појање Трисвете песме на њеном природном месту. Блаженопочивши професор Панајотис Трембелас је написао посебну
студију на ову тему: «Света Евхаристија у споју са другим Светим тајнама и светотајинским обредима», Атина
1958 (на грчком). Скорашње издање Архијерејског Служебника (слов. чиновник) Светога Синода Цркве у Грчкој (Атина 1971), на основу ових предањских података,
обухвата и обнову поретка Литургије са Светом тајном
брака (стр. 113-115), што је за сваку похвалу. Неки су то
видели као новотарију или другде као утопијску синтезу.
И на другим местима нам се у к а з и в а л а п р и л и к а да
говоримо ο замени значења, до које је у многим стварима
дошло због литургијске раслабљености, која прикривено
прети нашем богослужењу. Тако се канонско и исправно
сматра новотаријом, а оно што је допуштено по снисхођењу (κατ' οικονομία) - исправним (κατ' ακρίβεια). У сваком

случају је, међутим, постављен добар почетак са истрајавањем и смелошћу која је у тим случајевима неопходна,
те је исправна пракса имала одјека и стекла подражаватеље, макар и као изузетке из лошег правила које је преовладало.
Толико ο јединству обредне стране Свете Тајне Брака
са потпуном Светом Литургијом.
Међутим, у многим рукописима, који датирају још
од 11. до 17. века, чин Свете Тајне Брака није повезан са
потпуном Литургијом, него са Пређеосвећеном. Наравно
да се не ради ο познатој Пређеосвећеној Литургији Вел и к е Четрдесетнице него, као што је природно, ο нечему
што је у потпуности другачијег карактера, као што треба
да су потпуно другачије биле претпоставке из којих је
та Пређеосвећена Литургија проистекла. Присуство, у
огромној већини, овог облика спајања Свете Тајне Брака
- Пређеосвећене у рукописима од 11. до 17. века, посебно
у периоду од 13. до 16. века, показује колико је он био
распрострањен, те га можемо са сигурношћу окарактерисати као преовладавајући облик. Као показатеље наводим неке од познатих рукописа који повезују обављање
Свете Тајне Брака са Пређеосвећеном Литургијом. Атински: 661, 662, 663, 664, 670, 829, 851, 1910, 2725, С. 64, С. 696,
С. 724 ; Ватопедски: 133 (744), 322 (934); Каирски (Александријске Патријаршије) 207; Манастира Кутлумуша
358; Констамонита: 19 (20), 60 (63); Велике Лавре: 189, Θ
28, Α. 105; Пантелејмона 780; Патмоса: 104,105,715; Синајски: 957, 958, 960, 962, 966, 968, 977, 984, 1036; Светог Гроба
(Цариградски): 8 (182), 134 (593), 615 (757) и др. И Симеон
Солунски нам даје исти опис (Διάλογος..., гл. 281-2).
Као што се са свим службама дешава, рукописи се
ретко у потпуности слажу. Постоје различита издања,
зависно од времена и места и извесне измене сходно традицијама које сваки од рукописа представља. На основу
свих ових сведочанстава Предања н и ж е смо сачинили

један преглед службе Свете тајне брака у комбинацији
са Пређеосвећеном Литургијом уз извесна објашњења:
1. Уводни псалам: «Блажени сви који се боје Господа...» (Пс. 127). Псалам приличи Светој тајни брака јер се
односи на породицу, на жену и децу побожног човека,
кога назива блаженим и жели му да види «синове синова
својих». Међутим, можда није случајно ни то што потиче
из песама степена (ка Господу), које се на Пређеосвећеној
Литургији читају као катизма. Вход бива у поворци, од
припрате ка главном делу храма, младенци стоје пред
Часним дверима («пред Жртвеником»), а свештеник, обучен у потпуну свештеничку одежду, на дверима.
2. На Часну Трпезу полажу се венци, «путир са Пређеосвећеним Даровима» и заједничка чаша вина. Уколико се младенци нису уздржавали од хране или уопште
нису достојни да се причесте Пречасним Даровима, или
ако им није «прво чисто заједничко живљење» (тј. ако
су другобрачни), не постављају се Пређеосвећени Дарови, него само заједничка чаша. По неким рукописима,
ако предстоји Причешће не поставља се заједничка чаша. Међутим, по већини рукописа, обоје сапостоји. У сваком случају, рукописи не расправљају много ο томе како
је текла припрема Пређеосвећених Дарова. То је свештеницима било познато из свакодневне праксе.
По кодексу Велике Лавре Θ 88: «Свети Хлеб је стављан у Свети путир и покриван као обично», приликом
Литургије која је претходила. По Атинском, опет, кодексу 663 изгледа да је држан само неопходни део Светог
Хлеба, а да је уместо путира давана заједничка чаша,
отприлике као на Пређеосвећеној Литургији. Тако се, по
сведочењу већине кодекса, објашњава и паралелно постављање заједничке чаше. Изгледа да је преовладавала
прва пракса (чување у Светом путиру сједињених Дарова
под оба вида), јер се у већини кодекса говори ο Светом
путиру са Светим Причешћем. Такође, није разјашњено

..». манастира Кутлумуша 358). или «дотиче Свети путир» (Симеон Солунски). јер говори ο причешћу свештен и к а и целог народа). Са «Мир свима.» ( Атински кодекси 663 и 665) у којој се говори ο п р и ч е ш ћ у Светим Т а ј н а м а («посвети их и благослови за причешће Светим Телом Твојим. П. Атински 662.. се уводи возгласом «И удостоји нас. свештеник «уздиже Пређеосвећене Светиње» (кодекс Синајски 962) или «држи Свети путир» (код. не припадају византијском литургијском типу чина Свете Тајне Брака..». отприлике као и на Пређеосвећеној Литургији... као на Светој Литургији. Обичај служења Пређеосвећене Литургије средом и петком у току године.». Следи молитва «Боже Свети».1910. те према томе није било потребно да се он уздрж а в а од хране. «Оче наш». као што и данас бива за причешће болесних.» су новије и... «Са страхом Божијим. Следи. изгледа да није преовладавао свуда и да је након десетог века ослабио.. 10. било Пређеосвећену. ово су претпоставке.. Две дуге молитве «Боже Пречисти.... Приликом причешћа младенаца певан је причастан «Чашу спасења. или са возгласом уобичајеним за сва времена: «Приступите». или молитвом благосиљања заједничке чаше «Боже. На речи«Пређеосвећене.». Следи «Пазимо... или другом старијем поретку који је предвиђао читање Апостола и Јеванђеља на Пређеосвећеној Литургији сваки пут у току године када би била вршена средом и петком ван Четрдесетнице (погл. који си све начинио. младенци. Црквена Историја 5..»....» и прозбена јектенија са мољењима (Анђела мира.». 7.. Пређеосвећена нема Апостол . 3.». Наравно. очигледно молитва Свете Литургије за благодарење после Причешћа и возглас «Јер си Ти освећење наше.»..Јеванђеље. на предложење. али не по свим кодексима (можда с правом.. Василијеве. ван Велике Четрдесетнице.. 9. који си спасоносним Твојим. Изгледа вероватније да је задржавао од Светог Причешћа само онолико колико је било неопходно за причешће младенаца. итд. Након тога.. .. Златоустове. Пређеосвећене). Припремне молитве пред Свето Причешће нису говорене. који си Твојим промислом. Боже наш. «Са страхом Б о ж и ј и м и вером. осим ако није празник светога.. «Јер је твоје Царство. додата је лествица од осам парова перикопа посвећених Часном Крсту «за оног ко жели да служи Литургију средом или петком. Господе.. Чин почиње са «Благословено Царство..).».да ли је свештеник по причешћу младенаца употребљавао Светиње.» (према најстаријем поретку Свете Литургије).. Пређеосвећене Светиње светима» и «Један је Свет. 8.» и «Благословен си Господе.... Сократ.».... као и обично. као што смо другде писали. «Владико... На пример.... Наравно. једини благи.. као и данас. Господе Оче милосрђа.. јектенија с молитвом «Господе. Следе читања (Апостол и Јеванђеље) с њиховим прокименом и са алилуаријем.22).)».. 5. приступите.». већ би свештеник одмах причешћивао младенце без посебног позива (према најстаријој пракси). «Боже..Следи: «Примивши пресвете. У Светој Тајни Брака је ова молитва замењена или кратком молитвом «Боже Свети и човекољубиви..».. 4.» или «Окусите и видите. било потпуну».. Главе своје Господу приклонимо» уводе се литургијске молитве главоприклоњења («Благодаримо Ти. које су истовремено благослови и молитве за достојно приступање Пречистим Тајнама.. и овенчавање. народа који одговара. Следи молитва «Чуј..».» и уобичајеном великом јектенијом. по другом кодексу. типику Велике Цркве Цариградске из десетог века (кодекс Часног Крста 40 и Патмоса 266).».. би свештеник спуштао Свети путир на Часну Трпезу или. Овде или се следује том поретку (празник светог). 6. Народ оговара: «Благословен је који долази. Царе невидљиви.

пророчки на неки начин. мир и заједница за оне који се сједињују. Свети Симеон Солунски живо подвлачећи неопходност повезивања Тајни Брака и Литургије. можда дубљи. свештеник причешћује младенце. јер је Он сам једино освећење.. било под видом потпуне Литургије или Пређеосвећене. и друго. допринели тражењу и изналажењу овог практичног решења. у један официјелни матичарски чин. које је чини еластичном и прилагодљивом. 282). гл. Заједничка чаша је давана или одмах након Светог Причешћа. Следио би трократни опход. и поред постојећих тешкоћа. Α Црква исправно чинећи припрема Божанске Дарове на очишћење онима који се сједињују и за благослов њихов... остали део венчања и отпуст... и са Светом тајном брака се догодило исто што и са Крштењем. слуге Његове. како би достојно били овенчани и у добру се повезали светом свезом брака. истрајавање на повезивању Свете Тајне Б р а к а са Литургијом. који си био присутан. Α треба да буду спремни. или можда и други разлози. као што се касније десило. Можда су многи од ових разлога заједно. било је за свест Цркве недопустиво. а била су довољна два преостала тамна века ропства да искорене то јединство. Тада је то можда било оправдано с обзиром на услове живота. што су се..12. чин венчања пролази кроз други. Једну такву опасност предвидео је. У сваком случју. Лако решење раздвајања двеју Тајни. Претворен је у световни догађај. Питање које се по природи ствари намеће јесте зашто приликом венчања није вршена потпуна Света Литургија. дому Божијем. Ј е р сам Христос је био присутан на свадби. У време Велике Четрдесетнице се слично томе забрањује и обављање венчања (52.». посебно у недељне дане и дане празника или прослава. Свети Оци и литургијска пракса Цркве. две ствари завређују да буду посебно наглашене: прво. Његово сједињење и крунисање са Светом Литургијом. вид кризе. као и богословски значај крунисања Тајне сједињења супружника у Христу њиховим учешћем у животворној Тајни Светог Причешћа. 13. Ј е р је Свето Причешће савршенство сваког обреда и печат сваке Свете Тајне. у часу венчања: «Свештеник одмах узима Свети путир са Пређеосвећеним Даровима и узвикује: «Пређеосвећене Светиње светима». за време причастног. Због тога и треба да буду достојни Светог Причешћа они који се браком сједињују и да се сједињују у храму светом.Христос Господ» (Διάλογος. канон Лаодикијског сабора). венчања по кућама и одсуство богословске будности црквених пастира.. Молитва «Боже. где је кроз Свете Дарове присутан «Онај Који се свештенослужи. Боже наш. Раздвајање Свете Тајне Брака и Свете Евхаристије дошло је као савршено и неочекивано «решење» које би . И док сви гласно одговарају «Један је Свет. У наше дане. или након возгласа «Јер си Ти освећење наше. деца Б о ж и ј а као пред лицем Његовим. довољно је да су на папиру уписани као православни хришћани. један Господ». него овај облик Пређеосвећене Литургије? Свакако не због тога што је венчање вршено за време поста. у једну обавезну процедуру кроз коју пролазе и верници и неверници. разумевање Цркве за животне околности верника. можда његово обављање у временским терминима различитим од оног који је уобичајен за Свету Литургију. Који се приноси и Кога међу нама гледамо . у којем није дозвољено служење потпуне Свете Литургије. борили да сачувају и очували готово читавих хиљаду и седам стотина година. наравно ако су су припремили за το. приневши дарове и сам дар будући. У питању су били други разлози: можда дужина венчања и потпуне Литургије. можда потреба да се венчање одвоји од великих црквених сабрања целе парохијске општине.» заузима место заамвоне молитве. Међутим. и за њихово сједињење у миру и једнодушности.

Тако смо дошли у ситуацију да повратак Предању и исправној пракси Цркве сматрамо новотаријом или утопијом. прекинули везе са Светим тајнама Цркве.нас заштитило од накнадних тешкоћа које би имали са људима који су. категорично и једногласно да би нас свако одступање од њега лишавало поноса да смо Црква Предања и деца Отаца наших. ЦРКВЕНЕ СЛУЖБЕ . Предање није толико јасно. Уочавање ове стварности јесте нешто због чега озбиљно треба да се забринемо за садашњост и будућност нашег литургијског живота. у суштини.

Јеванђеље) на Светој Литургији. док су литургијске књиге. Не само у старо време. као и скорашњим одговорима. Питамо се зашто између грчких и словенских Цркава не постоји неопходна сагласност у пракси која се тиче читања (Апостол . које садрже читања јеванђвлских и апостолских зачала. исте и пошто постоје исте уредбе типика које одређују рвдослед читања? То што између грчког и словенског литургијског поретка постоје разлике које углавном потичу од архаичније традиције словенских Цркава. и не само међу различитм језичким групама унутар истог литургијског поретка. десио у међувремену. по многим питањима. Ти облици показују разноврсност благодатних дарова и полифонију. од места до места и у различита времена. као и локалне разлике у погледу разних места литургијске праксе међу парохијама на савременим грчк и м просторима. него и данас.55. него и унутар истог географског простора и истог литургијског језика. али и од различитог развоја који се. постоје допустиве и поштовања достојне разлике у типику. Наравно. дакле у самој нама савременој монашкој држави. подразумева се да су ове измене дозвољене уколи- . Довољно је само да подсетимо на разлике које постоје међу разним типицима светогорских манастира. од којих смо многе коментарисали и појаснили у ранијим. те у Духу Светом изграђују сагласје у славу Божију. нити ћемо се освртати на разлике које се у појединим рукописима јављају у погледу обредне стране Светих Тајни или међу типицима разних манастира. није нешто што треба начелно сматрати неприродним и недозвољеним. Литургијски живот Цркве одувек је познавао и познаје извесну разноврсност облика у оквирима заједничког Предања. Нећемо се освртати на старе парохијске византијске службе дана и ноћи које су биле различите и важиле паралелно са постојећим монашким службама.

представљају данас заједничко предање и поредак свих Православних Цркава Васељене. а да то није изазивало расправе међу Црквама. Сличне системе зачала имале су и Цркве Египта. Ч и т а њ а која се данас читају на н а ш и м црквеним сабрањима представљају заједно са вршењем Свете Тајне Евхаристије два пола око којих се креће живот Православне Цркве. Запада итд. систематско упоређивање одвећ примењеног типика у календарима . Обликовање система читања јеванђелских и апостолских перикопа пратило је одговарајући развој литургијског зачала у целини. Међутим. Дакле. ово можда није уочљиво. заменама места или променама зачала. неопходно јединство? Ако постоји географска удаљеност између заједница. нити се настојало на томе да један систем преовлада или утиче на други.ко се тичу детаља литургијског поретка. показује да горе наведено питање није без стварне основе. него чисто историјским околностима. на основу горе изнетих непобитних ставова. представљају преводе из грчких Зборника. Она у сваком случају представља пример одређене неправилности или грешке у практичној примени заједничког система. Ако данас у Православној Ц р к в и имамо заједнички систем читања зачала Светог Писма. Тако су од места до места обликовани системи читања Светог Писма који су међусобно слични. те ни место и време када су остварене. Дакле. значи преживљавању зенита. будући да сачињавају. ако не чак и неопходно. што није потпуно неоуобичајено. те смо делимично видели сличности и разлике старе јерусалимске праксе са данашњом. рекли бисмо. као што је уобичајено. како се оправдава чињеница да се истих недеља у грчким и словенским Црквама не читају иста зачала. заједнички систем? Словенске књиге.типицима. али се понегде и разликују. Α опет. Већ смо имали повода да се осврнемо на јерусалимско-грузијски Зборник канона из седмог века. Свакако да у већини случајева постоји сагласност. Сирије. у случајевима њиховог заједничког обитавања. дакле духовне хране народа Божијег. грчког и словенског говорног подручја. постоје и многе разлике. напротив. Уредбе типика које одређују редослед зачала приликом читања по Црквама су исте. Покушали . и постепеном напуштању литургијских типова православних центара Истока и преовладавању литургијског поретка Цариграда. Литургијска предања која су се у овом великом црквеном центру сусрела и измешала. те да се на тај начин разбија жељено али и. то се не дугује теоретским разлозима који то намећу. које сваке године издају Ц р к в а у Грчкој и Црква у Русији. Међутим. Стварно. извор проповеди и катихезе. представљају елемент од првостепеног значаја.. Мале Азије. чак и празничног циклуса и химнографије. разлика је врло осетна. као што је познато. онако како је изражен у литургијским књигама. «аналитички програм» поучавања. а не његових најважнијих делова и када не произилазе из грешака или погрешних тумачења старих литургијских поредака. Због тога је и настојање на јединству и по овом питању литургијске и дидактичке праксе Православне Цркве пожељно. сусрели смо се с разликама између старије и новије праксе. читања нису неки другостепени чинилац него. данас у целој Православној Ц р к в и в а ж и заједнички програм за читање Светог Писма и то је нешто веома значајно. Дакле. у Јеванђељу и Апостолу. П р о б л е м а т и к а к о ј а се поставља на основу горе наведеног питања је врло проста и јасна: да ли је систем зачала. што је и очекивано. Било је за очекивати да се од слободног избора зачала пређе на устаљење одређеног поретка и да читање Светог Писма на сабрањима бива на основу унапред предвиђеног плана. за које данас не можемо увек знати разлоге из којих су настале. изменама.

новембра 472.смо да их уочимо и да их по групама протумачимо. 119-125).. 14-19. пепела или прашине на Цариград. зависно од случаја. Преостала зачала од Луке које су "уштеђене" од њиховог неудвајања током недеља. који је тада још увек преношен на недељу. у случају да није довољно Јеванђеља по Луки. 4. 3.. како би се читала у недељу Светих отаца Седмог Васељенског Сабора (11-17 октобра). Недељна зачала никада се не изостављају. која се заснивају на не-читању заједничких зачала. Ο овом систему двоструких читања писали смо у питању под бројем 433 (том 4. Као што смо видели у одговору под бројем 179 (том 2. Зачало пете недеље по Л у к и (богаташа и Лазара). Заједничко читање се не практикује у случајевима када је Пасха рано. како мислим. У издању Јеванђеља Светог Синода Грчке Цркве. те оних пре и после Богојављења.». Словенско предање остало је верно старом систему заједничког читања недељних зачала и перикопа празнованог светог.типицима две горе поменуте Цркве. исто зачало предвиђао за помен Светих отаца (11 октобра). Ограничићемо се на недељна читања и због тога што су теоретски и практично најзанимиљивија. те у том случају зачала од Л у к е нису довољне да покрију празнину од Богојављења до почетка Триода. него се. и његово Јеванђеље. а остала зачала се не сматрају употребљеним. Базирали смо се на календарима . у којима се бележе недељна читања. по новијем типику. ређе. и због тога што и сама. као и последњих или готово последњих Апостола и Јеванђеља по Л у к и са зачалима пре и после Рођења Христовог. Али и штампана Јеванђеља. 68-81). . Матеј се прекида у недељу која претходи недељи пред Воздвижење. из деветог века. након недељног Јеванђеља које је на реду. читају само предпразнична или попразнична зачала. као најрепрезентативније последњих деценија. читају се по древном поретку четири зачала. показују се корисним за попуњавање истих празнина. стављају горње зачало од Матеја. Можда је зачало пете недеље по Л у к и првобитно преношена само у Цариграду. не преноси се из другог разлога. Напоменимо да је Типик Цркве Премудрости Бож и ј е (Свете Софије у Цариграду). та зачала од Матеја нису довољна за период до недеље по Воздвижењу Часног Крста. Пракса словенских Цркава је видно тачнија и сагласна старом поретку уз претпоставку. и супротно. дају јасну слику целокупне проблематике. с напоменом да се "након у Канонима означеног јеванђеља данашње недеље чита и следеће Јеванђеље". у средњој величини. а услед ерупције Везува 6. 14-19: «Ви сте со земљи. користе за попуњавање празнина између Богојављења и Триода. Измена је вероватно настала касније. стр. у грчким недељним распоредима зачала. 5. када је Пасха касно. преношење овог зачала посведочено је већ поменутим Типиком Велике Цркве из деветог века и тиче се помена догађаја пада праха. којима је познато преношење помена Светих отаца на недељу. у оквирима могућности и граница у којима се ови "одговори" крећу. 2. којих је након примене Григоријанског календара још више. пре и после Богојављења. Вероватно се истом разлогу дугује и заједничко читање последњих Апостола и Јеванђеља недеља по Матеју са зачалима пре и после Воздвижења часног Крста. 1. та уредба типика је прилагођена са новим датостима те придодаје и почетак зачала ο сејачу. значи Мт. подразумева се. Тада се. изузев ако се недеља поклопи са Господњим празником. На тај дан чита се зачало Мт. Тако недељама у које претходи апостол светог или. наравно. стр. Насупрот томе. да се читају два зачала. 5. Из истог разлога се не преноси јеванђелско зачало четврте недеље по Л у к и (прича ο сејачу). употребљавајући за испомоћ календаре и других Цркава. кад је преовладало читање само једног Јеванђеља.

које је приметно у новијим недељним распоредима зачала. 5. Ово су. 10.будући да се помен те невоље тиче само Цариграда. у периоду читања из Јеванђеља по Л у к и оне се не подударају. имамо две недеље више по Матеју. утиче прастари поредак нове године (23 септембар). најбитније разлике у погледу читања зачала између Цркава грчког и словенског говорног подручја. апостолска зачала. Тако се понедељак након недеље пре Воздвижења. То је само по себи разумљиво. Један велики део разлика дугује се промени календара. Ово очигледно произилази из чињенице да словенска традиција и у овоме следује релативно старијем предању које је за предпразништво Б о ж и ћ а предвиђало само две недеље (недељу Праотаца и недељу пре Рођења Христовог). Што се тиче почетка Луке. у главним цртама. читају се заједно са јеванђелским зачалима по првобитном поретку. тј. 6.у словенским Црквама само се једанаеста преноси на недељу Праотаца. преношење је имало локални карактер а касније је утицало на праксу епархија које зависе од Цариграда. док се преостала. а десета у недељу пре ње . Према томе. Григоријанском календару. као што је зачало недеље Светих отаца у јулу. недеље Светих отаца. изгледа да није утицало на словенску праксу. недеље Праотаца. који одређује датум недеље по Воздвижењу. узима 27. због погрешне «исправке» од стране Глизониа. септембар по новом. без обзира што се бројање дана по месецима у календарима разликује за тринаест дана.). из горе наведеног разлога није могуће да се подударају. која. али не и на словенске Цркве. Истом узроку се вероватно дугује и непреношење зачала дванаесте недеље по Луки. Тако. из периода по Луки. недеље пре и после Богојављења и томе слично. Насупрот томе. Дакле. Вероватно се то дугује различитим начинима рачунања или различитим локалним традицијама. на почетак Луке. неки пут се примећује неподударност. пре и после РођењаХристовог. изгледа да у случајевима када Пасха пада касно. пошто по Јулијанском календару после Богојављења и пре почетка Триода имамо две недеље мање. док се од недеље Цариника и Фарисеја до Педесетнице. не између грчке и словенске традиције него између самих словенских распореда читања. Из истог разлога није могуће да се истог дана подударе читање зачала пре и после Воздвижења. сматра понедељком прве седмице по Луки. по словенским распоредима читања зачала. Нарушавање првобитног јединства апостолских и јеванђелских зачала. 9. Од две недеље по Луки. због чега се недељни програм зачала словенских Цркава у овим случајевима разликује од истих код Цркава које су усвојиле Григоријански календар. чита по реду. к р а ј јеванђелског читања празника Воздвижења . али се поклапа са распоредом Цркава које држе Ј у л и ј а н с к и календар (Јерусалимска Патријаршија. Преношење дванаесте недеље по Л у к и нема разлога. када Пасха падне веома рано (22 март по старом календару) те се исцрпе недеље и седмице по Матеју. док је релативно новија традиција настојала да створи и трећу претпразничну недељу (недеља пре недеље Праотаца) са премештањем перикопе десете недеље по Л у к и у ту недељу. десете и једенаесте . будући да се по старом календару за четрнаести септембар.које по грчким недељним распоредима перикопа претходе Божићу и читају се: једанаеста у недељу Праотаца. Од понедељка након недеље после Воздвижења зависи цео низ недељних и дневних читања по Луки. читају иста зачала. Могли бисмо истаћи и друге другостепене разлике. десета. као што и насупрот томе. 8. значи до почетка септембра. Света Гора итд. и целог периода Матеја. 7. Углавном у оба случаја се води рачуна ο томе да се исцрпи седамнаест недеља по Матеју.

Сетимо се и пометње која је створена око броја 666. а многи људи број тринаест и даље сматрају магичним. три. 308). Питагорејци су били створили целу теологију ο бројевима. Πο Светом Симеону се «'Тосподе помилуј" говори дванаест пута због дванаест сати дана и дванаест сати ноћи. као што су један. По «Исповести» Доситеја. пуни извесног свештеног садржаја и символике.. бива «по образу. 325). и 305. десетак од триста шездесет и пет дана четредест дана. Апостола. седам. Број три је чак и данас. Данас бројеви. Тако Свети Марко образлаже да «дванаест пута» «Господе помилуј». Тако је тумачено да комбиновање крста и грчког броја ρ (=100) у Христовом монограму значи «крст (или Христос) је наша помоћ». Речи «на добро» («επ' αγαθά») или «помоћ» («βοήθεια») претворене у бројевне вредности грчких слова дају збир од сто: (ε=)5+ (π=) 80+ (α=)1+ (γ=)3+ (α=)1+(θ=)9+ (α=)1=100 ί (β=)2+ (ο=)70+ (η=)8+ (θ=)9+ (ε=)5+ (ι=)10+ (α=)1= 100. Патријарха Јерусалимског. су и у хришћанској теологији и у народној побожности одређени бројеви. које се говори након молитве Господње. дванаест или четрдесет «Господе помилуј» у нашим службама.) «И. περί του μεσονυκτικού). на освећење наше и очишћене грехова почињених у њима» («Διάλογος». јер се Бог умилостивљује постом од толико дана» (Εξήγησις της εκκλησιαστικής ακολουθείας. а особито у Откривењу Јовановом. Опште је познато да понављање «Господе помилуј» три пута бива у част трију личности Свете Тројице. За бројеве три.. 326. јер је то «часни. ο којима смо у неким од претходних питања већ говорили... некада дванаест. гл. некада три. Зашто се «Господе помилуј» на разним службама некада Говори једном. или је он пак предхришћанског порекла. осам. чији одјек налазимо и у хришћанском предању. «Господе помилуј" се пак изговара сто пута на сваки од пет пута уздизања Часнога Крста. него засигурно и смисао који је утицао на њихов настанак. јер је. посебно ћемо навести само тумачења која дају Свети Марко Ефески и Свети Симеон Солунски. у време празника подизања Часнога Крста. четрдесет на освећење свог времена живота нашега. бар не у мери и величини у којој су они утицали на њу пре скоро две хиљаде година. 56. као што неки кажу.. . гл. Они не само да нам откривају смисао који је касније дат зарад образложења изабирања тих бројева. злослутним бројем. као и у Новом. Тај број се узима или да би изразио бесконачност. Они не одређују наше поступке и нашу благочестивост. дванаест и четрдесет. број. гл. осим у неким изузецима. или «То Богу приносимо као жртву десетка наших дана и сати» («Διάλογος». као и при прозбама литије велике вечерње службе. поред измене у начину размишљања под утицајем науке. четрдесет или чак..часног Крста и др. и у свако време молитве се "Господе помил у ј " изговара четрдесет пута за опроштење наших у сваком дану и сату неизрецивих грехова» («Διάλογος». колико и јесте велики пост. бројеве који засигурно нису случајни. «обичаји и поретци су у различитим местима и Црквама били и јесу промењиви. немају значење које су у оно време имали. и сто пута? У свештеном богослужењу су неке ствари разумљиве само када познајемо услове и начин размишљања људи старог доба. као што бива и у данашњем народном изразу «рекао сам то» или «урадио сам то сто пута». којима је та света молитва првима предата». и даље задржао своју свештеност као символ Свете Тројице. у времену када су створени темељи наше литургијске праксе. четири. И у Старом Завету. док се чувало јединство вере и једномислије ο догмама». а «четрдесет пута».

из којег потичу службе дана и ноћи.42) и њему приљежно следе. дакле сугуба јектенија са четрдесет «Господе. јединствену групу верника. Говори се и пише да манастирска богослужења представљају узор за богослужења у парохијама. дотицали ове теме поводом различитих питања повезаних са овим. Службе које смо навише навели. помилуј» у одговарајућим случајевима. немају ни велике. Даље. као и у изобразитељној служби. помилуј"». И м а ј у снажна интересовања за богослужење. помилуј». зрели људи снажне вере. «велико "Господе. по којој логици се он може сматрати узором? Много пута смо се. пре свега. Дакле. службене и професионалне обавезе. дакле све што је народ говорио по поретку јерусалимског литургијског предања. са изузетним захтевима али и изузетним могућностима. а изоставља се свештениково или ђаконово потицање народа. из разлога који смо поменули. избегли смо апсолутизовање и окарактерисавање монашког богослужења као «узора» за праксу парох и ј с к и х храмова. било због тога што свештеник не би увек учествовао у тој служби. у прилог томе иду и «практични» разлози. по обрасцу Литургије). него је вековима обликовано унутар монашких општина. у службама даноноћног циклуса.Сада. кроз сталну надградњу. 120. Међутим. које се тичу састава људи који долазе у парохијске . 57. али и у келијама. То су. донекле мале димензије манастирских храмова. Другим речима. помилуј». које није «одозго» наметнуто. Толико је отприлике и понављања "Господе. од случаја до случаја. Они служе неком на први поглед неприметном литургијском циљу. а вероватно и мала јектенија са три «Господе. оци који сачињавају монашко братство представљају једну посебну. било да би се пружала могућност за приватну употребу ове службе. Због тога је и улога свештеника. Тај израз је прејак и може одвести до безизлаза који се у другом делу питања већ наговештава. будући да су вољно и свесно изабрали овај савршени облик живота у Христу. која садржи све што је народ говорио за време Литургије Светог Јакова. Најупечатљивији пример је изобразитељна служба (дакле. часови. знатно ограничена. изобразитељна и повечерје) су чисто монашког порекла и у монашким обитељима постоји могућност да се оне врше заједнички. Да ли је моГуће да манастирски типик икада заживи у парохијама у свом пуном облику? У противном. међучасови. ни сугубе јектеније. чак и ако је присутан. помилуј». уз учешће или без учешћа свештеника. Мислим да је ван сумње да су велике јекетније надомештене са дванаест «Господе. то што су настањени у манастиру и око храма. са тежњом да се заокуржи на најближи свештени број. да бисмо нагласили свеопште познате ствари. и овде је. Није потребно освртати се на животне услове становника градова и села. од стране једног или многих монаха. Изабрали су «добри део» (Лк. За очекивати је да програм манастирских богослужења буде изузетно богат и у погледу садржаја и у погледу дужине. задржано одговарање народа. то што немају породичне дужности. обично малобројност монашких заједница. на местима где дванаест или четрдесет пута сусрећемо «Господе помилуј» немамо само једну случајну употребу светих бројева само због светости броја. Те службе (полуноћница. на основу посебних претпоставки и околности монашког живљења. познају га и непрестано. унапређују своје познавање богослужбене праксе активно учествујући у њему. Монашко богослужење је плод предања свештених манастира.

возвах. Природно је да су. као да се нема у виду да постоје проблеми. за вернике погодније време. само као изузетак. Обичан народ више није могао учествовати у појању. службе биле ограничене и бројчано. Неке од њих су назначене у новијим типицима. као што су на пример она која се односе на читање катизми Псалтира. историјски разлози су довели до преовладавања манастирских типика и по парохијским црквама. а услед погрешног тумачења многострадалне уредбе «како началствујући благоизволи». ни заједнички ни наизменично као што је то у манастирима. почело се са скраћивањем канона. уосталом. будући да у парохијама важи монашки типик. изостављани су стихови из псалама код свјетилног и хвалитних. опет. буде различит од монашког. разумљиво је да манастирска пракса представља идеалан облик богослужења на који се парохије угледају. чак и ако се врше изузетно и имају велику дужину трајања и формалну савршеност манастирских бденија. нити је имао могућност да обухвати и схвати сву огромну величину овог литургијског и посебно химнографског богатства. са свог првобитног места премештене у друго. По логичкој нужности. стихословљење песама канона. из преке потребе. подједнако је разумљиво да ово подражавање или трагање за тачношћу по узору на манастире. Примере таквих дискутабилних случајева видели смо у различитим ранијим питањима. Међутим.азматском типику. и у манастирима и парохијским храмовима. на изостављање стихова од «Господи. При к р а ј у византијског периода. и поред нагињања конзерватизму и л и либерализму. и из горе наведених разлога никада неће ни престати да постоје. Међутим. на читање часова и томе слично. до неких долази по обичајима или зарад импровизација појединаца. као и то да је у пракси изгледа пронађена нека релативна равнотежа.. може одвести у претеривања и странпутице. и у погледу дужине. који је настао и обликовао се у парохијама. часови и повечерја или су изостављани или су вршени груписано у погодно време. постојале су и друге исто толико важне промене. Међутим. којим се манастирска богослужбена пракса одликовала. Типици. је сачувано у солунској цркви Премудрости Божије (Свете Софије) и неким другим храмовима. верници који се не могу подвргнути осредњим мерилима. но не толико приметне на први поглед. скраћен или измењен. Тако.типици. Друге су. који се издају као годишњаци. Није могуће да се стихослови Псалтир или песме канона. и ови календари . Немогуће је да. У току турског ропства монашки типик је у потпуности преовладао и у парохијама. иако је типик манастира и парохија теоретски исти.. Због свих тих разлога било је сасвим природно да литургички типик. Све ове различитости настављају да егзистирају и данас. излазе из штампе игноришући и проблеме и решења која се више пута примењују. и разликују типик парохија од типика манастира. нису вршена свеноћна бденија. Због тога су. по Сведочењу Светог Симеона Солунског. у монашкој традицији толико омиљена установа свеноћних бденија ο великим празницима. стихословљење песама канона. и пошто се он због посебних потреба и услова Цркве у свету примењује «по снисхођењу» (=икономији). а будући да се у манастирима чува доследност исправној пракси (=акривија). чтенија. основали манастире. Наглашени су извесни фасцинантни и лаички елементи служби а устукнуо је дубоко скрушени и скромни карактер. или да полуноћница и јутре- . полуноћница. а старо парохијско богослужење. само је Света Литугија од редовних богослужења остала да се служи по парохијском . нађе погодно тло у пракси парохија. на пример.» и хвалитних.цркве. на премештање васкрсног Јеванђеља на јутрењу недеље иза шесте песме канона. нису читане катизме Псалтира.

последњих деценија је приметна. По- себно је примењивана у време турског ропства. не разрешавају уље и вино у дане постова. у истинском смислу те речи. због конзервативности периода. Али. док га монаси.ње почињу готово у поноћ. признајући с једне стране као неопходна у његово време већ постојећа скраћења. То је у новија времена ослабило. парохијски храмови. чак и ако честити народ реално не може да учесвује у богослужењу или учествује колико може. одличан познавалац акривије. као онога који се моли не само за. посебно током Велике Четрдесетнице. као што је изостављање стихословљења Псалтира. довели до потраге за оргиналним облицима и у литургијској пракси. Као што је познато. с којим се поклапа и одговарајуће подизање нивоа монашког богослужења. једу једном. држе у потпоности. клирика и лаика. с мање показивања. да је духовни развој нашег народа и презасићеност обиљем разноврсних доступних уметничких и културних добара. Поред тога. У парохијама је ова пракса првобитно примењивана. налазе пре у манастирима него у парохијама. где искушење неке тобожње обнове често пута води ка оштећењу поретка. али и добар пастир. а с друге стране наглашавајући посебан положај свештеника .више не копира монашке узоре. по акривији). суочава се с проблемом преовладавања монашког литургијског поретка у парохијама. или да службе ноћи и дана трају готово осам часова дневно. посебно мећу млађим људима. држе исти по својим могућностима и добровољно. једу после деветог часа или одрећеним данима уопште и не једу. важе иста правила поста и разрешења поста. који мање . док монаси не једу месо. Томе је очигледно допринео и приметни процват монашког живота у последње време.служашчег у парохијама. који се одушевљавају акривијом и скромношћу монашког типика и покушавају да се угледају на њега. Овај начин приступа типику монашке богослужбене праксе могао би се упоредити са применом у пракси једне друге сличне установе. на истицање монашког богослужења као узора за парохијску литургијску праксу . И поред свега тога. такође. Унапређењем средстава за комуникацију манастири данас привлаче мноштво поклоника. установе поста. и још увек се примењује. дотле мирјани. и за монахе и оне у свету. него и уместо народа. потпомогнути целим устројством њиховог живота. скромнијим и свештенодостојнијим. тачнијим и вернијим Предању. тромом или посветовњаченом појању и сличним стварима. нити монашку праксу поставља као идеал богослужења. све ово препуштајући остало милости Б о ж и ј о ј и расуђивању духовника. као саборни храмови манастира. Чињеница је. доследно типику (тј. под притиском својих породичних и животних потреба. Значи. када су свештеници емпиријски учили да врше богослужења у манастирима. Свети Симеон Солунски. гомилању варварског укуса у погледу свештених сасуда. непримерној употреби осветљења или заглушујуће и парајуће снажног озвучења. помпезним обредима. који су функционисали као школе за оспособљавање клирика. хришћани у свету не држе. на неки начин функционишу. или можда као реакција на неку прикривену тенденцију посветовњачења парохија. свештеник надомешта немоћи и слабости народа. рачунајући увек с тим да се приближе монашкој пракси. било због литургијског васпитања које п р у ж а ј у посебне школе за образовање свештеног клира. а народ је позван да добровољно и по својим могућностима учествује у развијеном монашком богослужењу. Из свих ових разлога. једна обратна тенденција поновног вредновања монашког литургијског предања и угледања на њега у парохијским храмовима. Тако. И то што траже. држећи у храму стандарде монашког типика. или делимично држе.

Од осам великих антифона.. Како се доводе у везу и шта представљају возгласи великог вечерња: «Јер теби приличи свака слава. Ради се ο истом случају. такозване азматске (у којима преовладава певање.. Тако имамо један систем од укупно осамнаест молитава и возгласа. као што је познато. који је у ту сврху био подељен на шездесет и осам антифона. вход. бива сасвим прећутно и произвољно скрпљено.») и осми -140..85. те њихово спајање са системом и костуром монашког богослужења. осамдесет петим и сто четрдесетим. Много пута убацивање молитава и возгласа. Осталих шест псаламабили су покретни. те молитве не налазимо и с правом се питамо шта ови «невезани» возгласи означавају и од чега зависе? Исти закључак могли бисмо извести и за многе од возгласа на јутрењу. јектенију. потиче из Јерусалима и манастира Светог Саве Освећеног. Овај продор и уврштавање азматских елемената у монашко вечерње које се. «Јер си милостив и човекољубив. световне и л и парохијске. мелодично.не можемо другачије гледати него са симпатијом и надом. ухо своје..»). Азматско вечерње је имало: осам великих антифона. а многи возгласи своје молитве. него првенствено у погледу правог знања. ни м о н а ш к и типик није остао чист од примеса. молитву оглашених. Све што ћемо написати за возгласе вечерња у одговарајућој мери важи и за возгласе јутрења.. две молитве верних.». «Јер је твоја моћ. који су такође без својих молитава. Молитве двају постојаних антифона су надахнуте њиховим сталним псалмима. од грч. Међутим.. према наведеном правилу.. («Приклони. Томе дугујемо чињеницу да су многе молитве изгубиле своје возгласе. поштовања Предања и нарочито у погледу достојанственог етоса православног богослужења. међутим хор је певао монашко вечерње на коме . било да се молитве које се њима завршавају говоре «тајно». који су првобитно имали посебне службе дана и ноћи. άσμα = песма). него је попримио утицај световног типика. У постављеном питању се траже молитве које. било да се говоре «наглас» како би их народ чуо. дакле то су били псалми који су се смењивали. органски уденутих у службу.. 58. треба да се завршавају возгласима великог вечерња. Не толико у погледу потпуности и тачности типика.»? Возгласи су. што се не поистовећује са увек као идеалом представљаним «византијским велелепијем».. први и осми имали су сталне псалме: први . У Молитвословима су постојале молитве азматског вечерња. тако да су заједно са покретним антифонима постизали кружно читање Псалтира. није било органско. наравно. јер то никад није могуће у потпуности постићи у оквирима парохијске стварности. Сваком антифону претходи ђаконска прозба.». Теби зовем. славословни завршеци молитава који се произносе «гласно». Јер си благ и човекољубив. у тој мери да је убачени елеменат и мање пажљивом проучаваоцу очигледан. Међутим. Служба вечерња. Данашњи поредак вечерња поседује бројне такве елементе који се првенствено тичу улоге свештеника и ђакона при вршењу богослужења... је монашког порекла и. Узор за опонашање не тиче се толико квантитета колико квалитета појања. Господе. («Господе. свештеници су се приликом вршења вечерња суочавали са једном тешкоћом.. Њ е н монашки облик из манастира је проширен и на крају је преовладао и по парохијским храмовима. заједно са осталим службама дана и ноћи. Кад је преовладао монашки типик. која се данас врши по н а ш и м храмовима. три мала антифона. молитва и возглас. није десило у временима литургијског зенита. прозбену јектенију. пореклом из Антиохије. молитву главоприклоњења и молитву отпуста.».

велики и вишњи...». Молитва прозбене јектеније била је «Боже. са возгласом «Јер си милостив и човекољубив Бог... и у подне. који једини имаш бесмртност.. И док 85-и псалам није појан. будући да се и на азматском за време осмог антифона вечерња вршио вход.. Пет молитава великих антифона (трећег. дакле у време погодно за све- штеника. шестог и седмог) су говорене све заједно. и ујутро.».»). П о к у ш а ј да се сачувају све молитве азматског вечерња и да се направи компромис са м о н а ш к и м поретком.» припада молитви сугубе јектеније («Господе.». с возгласом «Јер си благ и човекољубив.». Боже наш. припада молитви прозбене јектеније азматског вечерња («Боже велики и вишњи. «Господе. него за само пет или шест... али су следиле судбину осталих седам те су говорене све заједно. 3) «Јер си милостив и човекољубив. Боже наш.»). Теби зовем. Владико Сведржитељу. молитва отпуста («Сведобри Господе....»).. четвртог..») и њен возглас («Јер теби приличи свака слава.. значи четири. Молитве трију антифона су сачуване само на коленоприклоњењу вечерња Педесетнице («Благословен си.. који окончаваш дан.»). том 1. за време предначинатељног. изазвао је цео низ неправилности које су довеле до устаљивања данашње праксе.. осим ових шест молитава. прими ово усрдно мољење).»). тајно. . Боже наш.». Господе.») је испала. не суди нам гневом Твојим.».. нашли су место после јектеније која прати катизму Псалтира. и «Боже. али је и овде стечена навика из монашког вечерња оставила последице (погледај одговор на питање 93. 2) «Јер је твоја моћ.. Та молитва је била повезана са 85-им псалмом и била је снажно надахнута њиме.. 4) «Јер си благ и човекољубив Бог. Оне су повукле заједно са собом и друге две молитве. Молитва оглашених и две молитве верних су изостављене.. без обзира што би се њихови возгласи понављали на свом месту. Молитва велике јектеније била је позната молитва Свете Литургије: «Господе.» је сачувана само на коленоприклоњењу Педесетнице. колико је имало азматско вечерње.. Молитва првог великог антифона ушла је након велике јектеније. Шта се с њима догодило? Направљен је покушај да се изнађе неко решење. На крају. велики и вечни.није било места за осамнаест молитава..». Молитва другог антифона «Господе.. стр. Ти си приклонио небеса. која је њиме надахнута («Увече. скупа са њиховим возгласима.. велики и вишњи. јер је монашко вечерње имало своју молитву отпуста («Христос истинити Бог наш. Боже наш.. Међутим. Господе који нас избављаш.».. молитву првог и другог антифона..». 187).»...».. припада молитви првог великог антифона азматског вечерња данашња прва молитва свјетилног («Господе милосрдни и милостиви. остала је молитва («Господе милосрдни и милостиви.. Молитва главоприклоњења била је «Господе. постојало и других дванаест молитава.. »)..».. Молитва прозбене јектеније «Боже. Враћајући се и одговарајући директно на питање...». који једини имаш бесмртност. Б о ж е наш. петог..... прими ово усрдно мољење. Молитва осмог антифона..») с њеним возгласом («Јер теби приличи свака слава. се очувала као молитва входа.»).»....» и њен возглас «Јер је твоја моћ. на азматском вечерњу је.»). 140-ог псалма («Господе. припадамолитви другогантифона .. не суди нам гневом Твојим... закључујемо: 1) Возглас «Јер теби приличи свака слава. за време читања предначинатељног псалма..данашња друга молитва свјетилног («Господе. Она је задржала свој првобитни положај. са возгласом «Нека је благословена и препрослављена моћ Царства Твога.. које су додуше имале своје место у монашкој служби. На Литургији Пређеосвећених Дарова је сачувано више места за молитве приликом читања Псалтира («Ка Господу.. Она је остала на своме месту.......

у време турске владавине одвојено од бдења и пренесено и у парохије. појашњавајући овај древни поредак који и до данас важи. Зашшо се ириликом иешохлебнице иоје «Богородице Дјево» ? У каквој је оно вези са благосиљањем Хлебова? Као што смо и другом приликом писали. новија служба.стиховње . Α το је глас Арханђела за време светог зачећа Пресвете Богородице. «Богородице Дјево» је богородичин тропар великих вечерњи на бдењима. као и Васкрсење.» три пута .. јер су се од тада молили за Причешће страшним Тајнама и то понајвише свештенство. Симеон Солунски.» — « Богородице Дјево.». Наравно да оно није ни у каквој вези са ломљењем Хлебова. Који си благословио пет хлебова» и 10. Тада је и од већ постојећег материјала начињена посебна «служба».» .... те се због тога. стиха «Богати осиромашише. дакле. који у основи потичу из службе велике монашке вечерње. али са другим редоследом. три пута ...прозбене јектеније . можда донекле измењене како би одговарале приликама у парохији.».59. глави «Διάλογος»^ тумачи на тај начин: «Певају се тропар празника и "Богородице Дјево" пунијом мелодијом. али је на неки начин задржала свој циљ. јер је она образовано због труда од бдења.» . Са још једним додатним разлогом да буду изабрани: у то време су кађени Хлебови.» до 10. и 342.» Очиледно је благосиљање Хлебова. да би братија примила благослов Христов и малу утеху за свој труд.33.. или тачније са њим има везу какву имају и јектенија и главопреклона молитва и отпуститељни тропар који му претходе. Дакле. Био би још успешнији да су задржане посебне и заиста лепе прозбе литије. Св. итд. .«Владико... практичну намену и своје место на половини свеноћне службе. које су оци-монаси увели у службу «због труда бдења». које је у почетку спајана са вечерњом.». Псалам: «Благосиљаћу Господа у свако време. који је био и јесте освећење верних узимањем благословеног Хлеба.» и за време њега кађење Хлебова као на бдењу . Стварни предањски редослед ових елемената у великом вечерњу је као што је познато: јектенија .. али су у суштини елементи велике вечерње службе к о ј и нису ни у к а к в о ј вези са том молитвом. И Свети Симеон то у 341. Три горе наведена елемента се налазе у непосредној близини молитве благосиљања хлебова. дакле: отпуститељни тропар или први тропар литије.. који се.«удостој». Сада одговор на постављено питање долази сам по себи. Сачињена је од избора старијих елемената.«Нека је благословено..Трисвето.прозбе .. своју почетну. али само и једино због тога што је томе претходила молитва њиховог благосиљања.«Богородице Дјево» . Из њене конструкције је очигледно да је састављена у периоду слабљења црквеног живота.. у облику у којем се данас у парохијама врши. глави свог «Διάλογος» додаје: «Ово се врши ако има бдење. након главопреклоњења нема ни литије. литије и благосиљања Хлебова које спада у монашко бдење. петохлебница је.отпуститељни тропар . а ако не. у 341. пева уместо богородичиног тропара у гласу отпуститељног тропара.молитва петохлебнице «Ти. три пута... али касније и са јутрењем и самом Светом Литургијом. Изгубила је.. Тада се образовала и једна посебна служба. не чине благосиљање Хлебова. или је вршена и сама за себе. нити благосиљања Хлебова. стих 33. подобен . Говори се због тога што је то почетак спасоносног промисла који се догодио у недељу.главопреклоњење .молитва Хлебова . међусобно мање или више независних...«Сада отпушташ» . ..главопреклона молитва литије «Многомилостиви Владико. Псалма «Богати осиромашише. донекле успешан избор. јектеније.јектенија (по угледу на јектенију полуноћнице. многомилостиви.«Благослов Господњи. када није у питању Господњи празник. а не литије) са прозбом «Да нас сачува.

након произношења сваког стиха. прокимени се данас у највећем броју . јесте «Устани Боже. почевши од првог стиха. «вечерњи прокимен». Тако имамо васкршње прокимене недељних јутрења. као што су прокимени вечерње. Народ би. јутарње прокимене Господњих празника или праз н и к а светих. Народ није могао знати све псалме напамет.. као што је суботњи прокимен («Господ се зацари. произношење би почињало од следећег стиха. «Не одврати. прокимени ограничени на појан>е одабраног стиха. или трећег и шестог часа у обичне дане Велике Четрдесетнице. Међутим. Класичан пример прокимена.». У оба случаја је .» вечерње службе Велике Суботе. итд.након избора и додавања прокимена.. Освећења храма. имамо и остатке прокимена са више стихова.. «пред-стојао» («προ-έκειτο») псалму. 60. него цели псалам. прокимене пригодних служби и Тајни. итд? Термин «прокимен» је један стари технички литургијски појам који се у нашем богослужењу задржао до данас. као завршетак опет исти стих који је певан и као увод у псалам. он се изабира слободно из свих псалама Псалтира.»).. Када је прокимен обавезно требало узети из одређеног псалма.») и велики прокимени дубоко молитвених вечерењих служби Четрдесетнице («Дао си наслеђе. Након избора би се изабрани стих издвајао из његовог контекста и певао пре псалма. Водоосвећења.. итд.») и вечерњих служби ο великим празницима («Који је Бог велик. Шта подразумевамо када на светим богослужењима говоримо «прокимен».штавише.». Тада би он «стајао пред» («εκείτο πρό»). али прокимена који се пева пре алилујарија. где се следи бројчани редослед псалама.. Прокимен је стих који је по избору узет из неког Псалма. било је неминовно да. обично три пута: једном као увод у псалам. Међутим. са развојем химнографије и додавањем службама многих тропара.. Ако је први стих изабиран за најприкладнији. постепено су. «Бог наш на небесима. те стога н и ј е могуће да разумевање тог појма данас не изазове потешкоће.следило произношење целог псалма и л и само одређених стихова тог псалма. Крштења.. дакле од другог стиха псалма. који је певан у одређеном гласу. Иако је критериј за његов избор нека одређена тема. Псалма. дође и до одређених измена и што се тиче онога што је тај елемент који се тако називао тачно био и што се тиче разлога из којег се он тако називао. јер је Богородица предводник свих Светих и светост њихова је од њеног девичанског порода». антифоно и као припев певао прокимен. како би се добило на времену.. почетног прокимена.. које је обично вршио чтец. Све ово је нераскидиво повезано са развојем прокимена. канона. те је стога и назван «прокимен» (стих који стоји испред). почетни «прокимен». онда се изабира стих најзначајнији у погледу смисла и најпогоднији у погледу појања. прокимене Венчања. Али.». те је «прокименом» називан не само изабрани стих.. који је пак сваки пут исписан у заглављу .. како су векови пролазили. али је лако могао да научи и пева један стих због честог понављања и лакоће његове мелодије. други пут након првог стиха псалма и трећи пут.. Прокимен се пева пре псалма и тихо поје након мелодичног произношења сваког од осталих стихова тог псалма. и говори на недељним бдењима и ο празницима Светих. који је последњи (осми) стих 81. Касније је смислу појма «прокимен» дато шире значење но што је стих који је стављан испред Псалма. изузевши само Господње празнике. «прокимен Глас 1. Међутим. вечерње прокимене који се повезују са темом сваког дана.

Псалам..»). прокимени у почетку нису певани само пре читања. је касније задобио шири смисао и означавао је и псалам из којег је прокимен преузет. као и у савременој пракси Свете Горе. док су стихови из Псалма који му следе насловљени са «Стих» или «Стихови»). у складу са местом и наменом разних сличних песама у Светој Литургији. на Пс. 1.. Свети Јован Златоуст (Беседе: на 1. .. произиђе проблем у погледу терминологије. 337). Данас се прокимен најчешће не пева. Да би се избегле забуне. након читања трећег и шестог часа. посл. 5-6. Оно што је на почетку било само по себи разумљиво . Дакле. кренувши од независних вечерњих прокимена и очигледно схватајући слабост претходног тумачења. апостолских дела и Јеванђеља. 36. и смањења броја стихова из псалма на један стих са друге.» итд.стиховње. осим «вечерњи прокимен». И данас имамо такве прокимене пре читања из пророчких и апостолских књига. Древни литургијски текстови и древни Оци и писци. Εξήγησις της εκκλησιαστικής ακολουθείας).. а оно што се пева донекле ублажује слух и п р и р е м а га за читање» (Марко Ефески. Свети Касијан и многи други сведоче ο древном начину појања прокимена. зашто се к а ж е «вечерњи прокимен»? Очигледно да би се направила разлика између вечерњих и јутарњих прокимена и прокимена читања. на Пс. Понајвише су то пак стихови из Псалама. Α зове се прокимен.постаје нешто за чијим смислом треба трагати. Али. 117. него и након читања и независно од њих. Било је очекивано да из проширења значења појма на псалам са једне стране. будући да је увод у празник и дане који долазе» (Симеон Солунски. Друго. глас. На крају.. «Прокимен. појам «прокимен». као што су нпр. Чему прокимен претходи? У отачкој литератури имамо два одговора: «Прокимени претходе читању из пророчких. али само делимично. Сада. који је упочетку означавао изабрани стих који се певао пре неког псалма (карактеристично је то што у нашим литургијским текстовима преовладава стара терминологија те се прокименом назива само стих који се пева. 144.. 57. Ж и т и ј е преподобне Меланије. имамо и изразе «прокимен Пророштава» или «прокимен Апостола» који долазе испред одговарајућих читања и које чтец говори пре произношења прокимена.изабрани стих долази испред псалма. јутарњих прокимена и прокимена заупокојених служби. У рукописима у древној пракси.. «Διάλογος». глас 1. можемо рећи да је појам «прокимен» повезан са најчешћом употребом прокимена. Сличан начин појања смо видели и код древних прокимена из претходног одговора. коришћени су различити појмови. 2.случаЈвва више не поју. са питањем наредног дана: «То (прокимен) је пророштво ο празнику. јесте указивање на глас у којем се пева или у ком је певан прокимен. Симеон. Апостолске Установе (т. али је то навођење гласа остало у литургијским књигама те се као остатак старе праксе произноси заједно са насловом прокимена (погледај поготово за време Велике Четрдесетнице: «Прокимен. тропари-катизме итд. гл. као и независне вечерње прокимене.. осим вечерњих. дакле прокимен . То повезивање је исправно. стих из псалма који поучава ο дану. покушава да назначи везу између прокимена и празника или теме дана у седмици. Кор. по смислу слични ономе што се чита и они донекле све- доче ο томе. 1). као што данас бива са тропарима (стихире. 6). Међутим.). Остали прокимени се мелодично произносе заједно са првим стихом псалма из којег су узети и који је у почетку био само један знак за појца да од тог стиха почиње произношење стихова псалма.

или ни не наводећи име Светог. не толико невероватној верзији. заједнички отпуститељни тропар.. и у новијим штампаним издањима има изузетака. Господе. У рукописима и старијим издањима се примећује још већа крутост. која може да садржи од четрдесет до стотину тропара. ... Господе. Он је «тропар». који се користи у свим службама и ван служби. «Боже Отаца наших. на први поглед необичан систем.» за преподобне и слично. Предност у сваком случају треба дати разумевању разлога из којих старе литургијске књиге не садрже посебан отпуститељни тропар за сваког Светог. док за одређене Свете садрже потпуне или скоро потпуне празничне службе.. док за скоро све Апостоле пише посебне службе . Најчешће се у засебним службама. Тако се «Алостоле свети.» за епископа. Светог Игњатија из Митимне . правило остаје исто. у рукописним Типицима.. или «Мученик твој. док обнавља службу.. Α тај разлог не може да буде други до одређени литургијски циљ којем та врста тропара служи. а у свакој прилици. будући да се на тај начин попуњавају видне празнине и мањкавости старе химнографије.без сумње представња напредак и обогаћење предањских служби. И то сигурно не бива без разлога. отпуститељни тропар. будући да за химнографа који је саставио тридесет и више тропара за сваког Светог не би било тешко да напише још један и то.. или «Пустиње житељ. од стране клира и народа.. он се. «Правило вере. а које се састављају зарад покривања литургијских потреба локалног поштовања разних Светих и које налазимо у старим рукописима.. како је то изразио издавач једне старије службе локалног Светог. неуметничког и кратког начина на који се пева.». понављају истоветни отпуститељни тропари других Светих.. «Учесник у начину. У њима имамо мањи број засебних отпуститељних и чешћу употребу заједничких отпуститељних тропара.. стихира и осталих тропара Светих Апостола. по једној. Саставља се једна нова. оче (или мати). из литургијских књига или без њих. Његов назив.не саставља нове отпуститељне тропаре. Ч а к је и у каснијем периоду. «Свети победоносче.црпећи из Новог Завета све што се на њих односи. «Потоцима суза својих. или користећи изразе из њихових посланица или Јеванђеља за Јеванђелисте . следи исти.» за јерархе или преподобне (у множини).. али се избегава састављање неког новог.» за епископе свештеномученике.. засебног отпуститељног тропара. дакле од једноставног и недотераног.».које је у новијим штампаним издањима до те мере приметно да сваки Свети има свој посебан тропар и «не кити се туђим украсима». Наравно да повећање броја отпуститељних тропара . Отпуститељни тропар је заиста један тропар са особитом наменом.». Сигурно да и у независним службама. штавише.. када химнографи састављају допунске службе. Тако на пример ни Свети Симеон Солунски (+1429). Дакле. нити занемарљиво. То не може бити случајно. празнична служба. Можда ова етимологија није тачна (важећа етимологија је да је он тако назван пошто се пева приликом отпуста вечера и . или «У теби.61..» користи за скоро све Апостоле или Јеванђелисте. Али. не дотиче свима заједничког отпуститељног тропара. или «Мученици Твоји. «тропар над свим тропарима» празника или Светог. у храму или ван њега. него оставл>а старе и заједничке. са јасним циљем да избегне заједничке обрасце старих канона. док се за више Светих само уз промену имена. потиче од «о(т)пуштене» мелодије којом се пева..» за мученика или мученике. главни и најчешће употребљивани тропар.. којих у Минејима нема. Шта је исправније: да за сваког Светих појемо различит отпуститељни тропар или да се задовољавамо заједничким тропарима које стари Часослови и Типици садрже? Старија издања Часослова и Минеја имају мање отпуститељних тропара...». а не написан нови. у највећем броју случајева задржан стари.

. обуздавано је кратком конструкцијом једног отпуститељног тропара.. стиховних. него плод мудрости и промишљања. знали и лако употребљавали. чак и хришћанских поетских конструкција.». и као глас вода многих. а од стране многих ван или унутар храма. које су сви... знање и вештину у певању. а . и надал>е)..3.. међутим чињеница је да је и његова мелодија «опуштена» . «тропара над тропарима». антифонских Псалама. То није био знак сиромаштва и химнографске неплодности. и из његове употребе у јудејском богослужењу храма и синагоге. Наочиглед старији отпуститељни тропари су штавише и веома кратки. прокимена.. као што су «Апостоле Свети. Је ли «Алилуја» радосна или покајна песма? Ако је радосна... причастна.» «Алилуја» је..» или «Потоцима својих суза. алилујарија. у петом стиху исте главе Откривења. углавном као припев библијских стихова из Псалама. Сличну употребу «Алилуја» сусрећемо у два подобена 4. као што је «У теби. «Алилуја» је у литургијској пракси Западне Ц р к в е пре свега васкрсно појање. У Откривењу Јовановом га сусрећемо четири пута. Први је васкрсењски... као нека врста радосног поклича. или због тога што је у почетку сматран стихиром на «Сада отпушташ. 62.. Оно је из Псалама. која се поју на литији у спомен Светог Георгија (23. у складу са својим граматичким смислом и својом библијском прошлошћу..»). из разлога које смо претходно навели... априла) и која су дело химнографа Анатолија. Радујмо се и веселимо се и дајмо славу Њему.. реч-израз. оче (или мати). И чух као глас народа многога. или поздрава. И поново рекоше: Алилуја!. упоредо са јеврејском речју «Алилуја».. који на јеврејском значи «Хвалите Бога» или «Хвалите Господа» («аллелу» = хвалите и «ја» или «јах» = скраћени облик за неизрециво име Б о ж и ј е (Јахве)). У парохијском. мали и велики. сједалена. 19. кондака и ексапостилара које је подразумевало употребу књига. имамо и њен превод и разраду на грчком: «Алилуја! И од престола изиђе глас који говори: Хвалите Бога нашега све слуге његове и који га се бојите. и као глас громова силних. или као подстицај на хвалу Богу.6: «И после овога чух као глас силни народа многога на небу где говори: Алилуја! Спасење и слава и част и сила Богу нашему. Штавише.» у н а ш е м предању. 1.».. »? «Алилуја» је славословни узвик. Међутим. гласа. и поклонише се Богу који седи на престолу. њихово често понављање олакшава памћење тих тропара. канона.»).јутрења. нека врста једноставног и кратког призива молитава Светога.» или «Победоносни Свети. Богатство тропара. Засигурно постоје и тежи отпуститељни тропари. зашто се у току Велике Четрдесетнице пева уместо «БОГ Господ. стихира.. увек у смислу славословљења и увек у веома очигледном литургијском оквиру (Откр. као што и њихова једноставна мелодија олакшава заједничко појање.4. говорећи: Амин! Алилуја!. Њиховим умножавањем би се дошло у опасност да паства Цркве не зна и не може да учествује у појању једнсотавних и елементарних отпуститељних тропара.једноставна. 94.ипакој имало «Алилуја». стихира на «Хвалите».. прешло у Нови Завет и литургијску праксу васељенске Цркве. азматском типику је штавише 31 од 62 антифона на које је Псалтир био подељен након сваког стиха као припев . за пригодну употребу по сећању. у хришћанском предању најшире употребљено као славословни узвик. где га 22 пута сусрећемо као припев (Псал. где говоре: Алилуја! Ј е р се зацари Господ Бог Сведржитељ. наравно осим изузетака. а његов сад р ж а ј једноставан и л а к за упамтити. То је био очигледан циљ Цркве када је намерно одржавала мањи број отпуститељних тропара и користила исти отпуститељни тропар за више Светих.. отприлике као «Христос Васкрсе.

. и 104. ако би тумачење само по себи. васкрсава. Наглашавању појма «Алилуја» као појма који обележава присуство и суд Б о ж и ј и је очигледно допринео најстарији обичај његовог појања као прокимена читања из светог Јеванђеља. Беседа на 145. који благовести. алилуја Христу васкрсломе» и «Венац славе. једном речју дела оно што је на спасење . алилуја. 3). наравно. Псалам). Мак. 9-20)."» (Евсевије Кесаријски. које је у то време пратило «Алилуја». 113... 7. а "ја" као "Господа" » (Атанасије Александријски. то је јеврејским речима означено као "Алилуја". или је он посредно наговештен наглашавањем Божијег својства као непристрасног судије и подвлачењем недостојности људи који га поју. претпоставља рат против супротстављених демонских сила и његов срећан завршетак. Њ и х о в а главна тема је позив на славословље тројичног Бога... 26. се тумачи као "Хвала Богу. Карактер «Алилуја» као на неки начин победничког поклича. Спаситељу нашему. повезан је са судом Б о ж и ј и м над грешним светом. Тако. 18). Α све заједно. Тако предање рабина и тумача само од 104. написани како би се посебно употребљавали на овом одређеном делу службе те због тога имају посебну вредност као нека врста образложења на певање «Алилуја». где се налази саме речи које гласе "Хвалите Господа". Из свега што смо горе навели је већ почело да се наслућује да је било лако да изванредно празнични и славословни поклич «Алилуја» склизне ка другим. Заиста је славословље због победе над непријатељима тема многих псалама испред којих долази «Алилуја». чак и у 19. и 134..у другом је похвала Светитељу повезана са васкршњим периодом. 107. Читањем светог Јеванђеља је на сабрању присутан сам Христос. дакле.. стављало акценат на оно што иде уз славословљење Бога и на његове претпоставке. повикнимо радосно Богу. 135. Περί εκκλησιαστικής Ιεραρχίας Δ. «Праведни Судија долази. 13. јер се та реч тако тумачи». каснији подвлаче појам присуства и суда Божијег који се наговештава. «јер се "алилу" тумачи као хвалите. 134. али и на другим местима Старог Завета на којима се оно употребљава (3. Раздаљина између славословља и покајности је велика. «а "Алилуја" је тајни подстицај који слух потиче на појање Бога. Беседа на Псалме 104. «Они који знају јеврејски говор свештену мелодију надахнућа богонадахнутих пророка изражавају као "Хвала Господа" или "Хвалите Господа"» (Διονυσίου. док ранији тумачи у складу са граматичким смислом наглашавају славословни карактер појања «Алилуја». алилуја Христу васкрсломе».. поучава. у који и његов спомен спада: «Заплескајте рукама сви народи. претпоставља се да до тада још није окончана победа Б о ж и ј а над Његовим непријатељима и непријатељима Његовог народа. другостепеним смисловима. како би значење тога било "Хвалите Господа". 105. као У 104. а из разлога духовне надградње. Видели смо да се и на почетку јутрења кроз избор стихова из Исаијине песме за време појања «Алилуја» провлачи појам суда Божијег. У тим тропарима је суд Божији над светом изражен или непосредно (нпр.. дела. Са "Алилу" се мисли на хвалу која се односи на Бога.. који и јесте писац песме из које се изабирају стихови за време појања «Алилуја» (Исаија. Од првих ћемо навести Светог Атанасија Великог. трпи..) «"Алилуја" значи хвалу Господу. 6. 106. Троструко «Алилуја» је повезао са троструким "Свет" пророка Исаије (гл. псалма па надаље допушта употребу «Алилуја» као припева.. глави Откривења. али не и непремостива. алилуја.. Евсевија Кесаријског и Псеудо-Дионисија Ареопагита. «Тако је "Алилуја" похвала невидивом».»). "Алилуја". Товит 13. и са собом васкрсе и мртве који су му повикивали: Алилуја. 117. 12). а "ја" је једно од имена које тумачи божанску природу. Ј е р на местима у Светом Писму. Алилуја. Јасно је да су најстарији Тројични тропари.

. Свети Симеон Солунски тумачећи употребу «Алилуја» као припева непорочним у заупокојеној служби пише: «. пророчки стављено и појано збот тога што ће Бог доћи и у свом првом и другом јављању. силни. Пошто је и анђеоска химна. а «Алилуја» пре Јеванђеља означава да појемо химну у којој нема прозбе.. гл. дакле његов почетни смисао. не у потпуности тачно познавање његовог граматичког смисла. . а по угледу на те дане и на заупокојеним свеноћним бдењ и м а (дугачки облик помена). На сличан начин се оно на заупокојене дане у јутарњој служби. будући да је Ж е н и к са њима. Тачније. "Алилуја" Бог моћни.што («Алилуја») значи долази Господ. него да Њ е г а поштују и у химнама славе.. примивши Христа и очекујући Га са неба» (гл. или у посне дане уместо «Бог Господ». Герман Цариградски је још детаљнији: «Давид кличе "Алилуја" и говори: "Бог ће наш јавно доћи и огањ ће пред Њ и м претходити. једног божанства. из истог разлога сама химна лишена сваке прозбе.. и више нема потребе да они за било шта моле.. уз посебне стихове. Или: "Алилуја" похвала Ономе који је заиста Бог. Али. како бисмо знали да Јеванђеље изображава Христа. Предњачењу овог тумачења је допринело и.. "Ил" Бог. поје уместо «Бог Господ». "ил" Син. због незнања јеврејског језика. Упор. у којем ће појавивши се васкрснути све нас мртве» («Διάλογος».» (О Светој Литургији. јер се додаје "помилуј нас". Свети Симеон Солунски. У сваком случају. јави се. прихватајући тумачење «долази Господ». у свим овим образложењима појања «Алилуја» се ни поред наглашавања присуства Бож и ј е г не престаје истицати празнични и славословни карактер «Алилуја». оно се у служби јутрења користи за време «литија». Симеон. Или: "Алилуја" значи трострука божанствена хвала триипостасног. Сина и Светога Духа.». песме "Алилуја". надахнути Светим Духом. и изр а ж а в а Њ е г о в други Долазак. 66). која изражава присуство Б о ж и ј е и суд Њ е гов. Као што није благоразумно да Женикови синови посте. " у ј а " х в а л и т е Б о г а ж и в о г а » («Λόγος περιέχων την εκκλησιατικήν άπασαν ιστορίαν. Свети Никола Кавасила је категоричан што се тиче овог места. у суштини се у оба ова случаја ради ο заједничкој пракси. 366). певању «Алилуја» у овим посебним случајевима придаје један за те случајеве изузетно погодан смисао. сматра покајном песмом или песмом жалости? Изгледа да су литургијски разлози тумачење «Алилуја» скренули ка том правцу. Тако се по Псеудо-Софронију Јерусалимском «Алилуја» тумачи као: « "ал" као јави се. "ил" Бог. говорили. 23). Јер је и Ж е н и к унутра.. Или: " А л и л у ј а " хвалите. појте» (Ι'στορία εκκλησιαστική και μυστική θεωρία). 63. коју су пророци." Ј е р је "Ал" у јеврејском говору долази. Због тога и Ц р к в а увек поје ту песму. Α у свом «ΔιάλογοςΛ-у нам даје једно веома лепо тумачење «многопеване. будући да све имају.свету. 111 и 347). и гл. а што управо означава долазак Б о ж и ј и и значи Бог долази. а "уја" хвалите и појте живога Бога. која је «химна прожета прозбом. као и на заупокојеним службама. што је читање Јеванђеља» («Ερμηνεία». Њ е г а појте. дакле појању «Алилуја» као припева азматских антифона и ο алилуарију пре Јеванђеља. Или: "Ал" Отац. хвала Богу. те упоређујући «Алилуја» пре Јеванђеља са Трисветом песмом пре Апостола. који је онима који Га нађу све што су тражили већ стечено. Α сада. Оца. «Алилуја» које долази испред Јеванђеља јесте "нешто што указује" на присуство Христово. познајући и одабирањем повезујући сва та старија тумачења. а у вечерњој служби као припев прокимена. к а к о је дошло до тога да се «Алилуја» од радосне песме. хвалите онога који је заиста Бог. "уја" Свети Дух. како пророци ο њој уче. и послати нам занавек благодат своју у Духу Светоме.18). тумачи да појање «Алилуја» пре Јеванђеља значи «хвалу Богу и долажење божанске благодати..

.... у Име Оца свога и своје Име.. него на празничном карактеру «Бог Господ. уместо «Бог Господ.. гл. дарујући нам дивну и најсветлију ведрину радости. акценат није на покајном карактеру «Алилуја».. Његово појање. на богородичине празнике и спомене празнованих Светих.».» («Διάλογος». у другом их не налазимо») и . је за православну заједницу било један стварни духовни догађај. И што је најразумљивије. "У Име Господње". него кличући силно од радости срца. Свети Марко Ефески правилно супротставља појање «Алилуја» појању «Бог Господ.. а друго клицање оних најбожанственијих и блаж е н и х сила.. Узрадовавши се за то и не могавши да у себи задржимо неизрециву величину весеља. праћено паљењем светиљки. И поје се "Бог Господ". Он «Бог Господ. а ако је спомен неког Светог што је светога. један заиста диван текст. него док их често у једном спису налазимо. и као припева прокимена «литија» у обичне дане.. Химни «Бог Господ» је придаван христолошки смисао и њено појање на почетку јутрења је дану давало празнични карактер.. и објављујући сладост коју тајно окусисмо. уз мелодију и гласно.. на неки начин заиста осећајући да нас наједном обасјава неко јављање светлости и као да сваки облак нерасоположења и натмурености веома далеко одгони.»: «И пале се сва светла због "Обасја их слава Господња".». Разумљиво је пак и то што ми ту Трисвету песму појемо великим гласом: то је по угледу на њих...». Веома је вероватно да је оно на почетку певано само ο Господњим празницима.» («Празници нису сагласни у тачности. 309). Другим речима. које за време дана поста као радосне символе остављамо. И тако се ако је празник поје ο празнику. "Господ Бог и јави нам се". Али све то и празницима. које у горе наведеном Типику следи: «А осталим данима. него да нас је услишио онај који из свог светог храма се дотиче оних који су скрушеног срца и спасава оне који су смерни духом. из радости што смо се удостојили да заједно са небеским силама стојимо и певамо ту најсвештенију мелодију... у најдичније и празничне дане великим гласом и мелодично кличемо "Бог Господ и јави нам се". јер је природа освећена Оваплоћеним.» Подједнако дивно и разоткривајуће у погледу смисла «Алилуја» јесте и образложење начина на које се оно поје.. нити наше покајне молитве превиђене.Α сада ο уотреби «Алилуја» као припева Исаијине песме на јутрењу. иако се подразумева да је друго наше клицање. а да се његово појање касније постепено проширило и на остале празничне дане у години. који сва остала образложења чини сувишним: «У радосне дане се непосредно након завршетка овога (шестопсалмија) поје "Бог Господ" за- једно са одговарајућим тропаром дана.» и његове стихове сматра «делатним символима у животу јављеног присуства Владике у потоња времена. и одмах. Ј е р богонадахнути Исаија к а ж е да и сами најсветији Серафими један другом вичу то најсвештеније и најопеваније и најпоштованије богословствовање. а уместо њих појемо "Алилуја"» (Εξήγησις της εκκλησιαστικής ακολουθίας).» Типик преподобног Никона са Црне Горе (Антиохија) је отприлике пола века старији од Месинијског Типика Светог Спаса. уместо уобичајених за сваки дан вечерњих прокимена. И Свети Симеон даје слично тумачење појања «Бог Господ.. "Благословен Који долази" је Он као Бог који долази телом... када се не поје "Бог Господ". Наводимо за то везану уредбу Типика Месинијског Манастира Светог Спаса из 1131 год. Никон уочава несагласност међу типицима у погледу броја дана у које се пева «Бог Господ. те и другима благовестећи да прозбе наше не беху презрене.. одмах након шестопсалмија се великим гласом пева тројична победничка песма заједно са "Алилуја".. по угледу на анђеле који славослове. "Бог Господ и јави нам се" јесте оваплоћени Логос Б о ж и ј и .

осим малог броја изузетака буде ограничено само на обичне дане Велике Четрдесетнице. Типик. «О "Алил у ј а " Апостола». на разне начине разрешује пост .видели смо да је на Западу «Алилуја» одувек сматрано као пре свега пасхална химна . Уопштавање «Бог Господ.. У излагању комисије за исправке Типика Велике Цркве Христове. и хорови су дужни да то и певају» (Μ. у месецима који не спадају у периоде поста или разрешења поста. 37). итд. које је сматрано жалосним. дато је исправно решење. Да ли је то исправно? По правилу се на јутрењу кади за време појања «Часнију од Херувима. који су сами по себи били дани пок а ј а њ а и поста. Тако у 43. нити уплитањем других зал>убљеника тачности и конзервативности.. антилатинске тежње и настројења . У Типику ο којему је реч је број дана у које се пева «Бог Господ» . Ни у једном од древних Типика не налазимо да се "Алилуја" у дане Светле седмице изоставља након Апостола и Причастна. Кађење је на бдењима ο великим празницима предвиђено. и на почетку канона . у које се. које стоји на почетку штампаног и з д а њ а протопсалта Георгија Виолакиса (изд..» или за време 9.» је имало и једну на први поглед мање приметну последицу. поглављу предизлагања.. а да при том ни оно.» и «скромних» дана у којима се певало «Алилуја». док је свугде важио исти распоред празничних дана у којима се певало «Бог Господ. него насупрот томе на крају сваког Апостола те седмице три пута налазимо написано "Алил у ј а " заједно са његовим стиховима. Овај неспоразум око смисла појања «Алилуја» и приписвање покајног смисла појању «Алилуја» је достигло свој врхунац у покушају избацивања алилуарија за вре- ме Светле седмице. десет у јулу. нити тројични тропари који га прате немају покајни или жалостан карактер. То поједноличење је наравно оштетило химну «Бог Господ» и умањило њену почетну важност. Σαλιβέρου. Μιχαήλ Σαλιβέρου.несумњиво се ради ο погрешном разумевању алилуарија. стр. Срећом. α нв за време «Честњејшују». читамо: «На свим Свештеним Литургијама се након читања Апостола три пута пева "Алилуја". као што све већ неко време уобичава и поред тога што уредба Пентикостара говори супротно.. стр. Атина 1921. постепено је «Бог Господ» из разних разлога стално задобијало све већу предност науштрб «Алилуја». петнаест у јануару. Али.дакле празничних дана. Тако. што је такође пример тога како наша погрешна богословска поимања могу да се покажу разорним по предање и вековну литургијску праксу Цркве. осим при деветој песми. а да то истински нису. Неки свештеници имају обичај да у току јутрења каде за време «Хвалите». покајним и погодним само за обичне дане великог поста.. Постало је узрок потпуно погрешног тумачења смисла «Алилуја». додајући још и стихове на "Алилуја" након читања?» Ако дело оних који су изостал>али алилуариј није потицало од неког површне. «скромним» данима или данима «без спомена».. песме канона празника. 63. дванаесет у октобру.у просеку половина дана у месецу: двадесет дана у септембру. све док није дошло до тога да «Бог Господ» и у самим манастирима . 5) као четврто питање се поставља следеће зачуђујуће питање: «Да ли се у Светлој седмици након читања одељка из Дела Апостолских изоставља "Алилуја". «Алилуја» је на јутрењу и у прокименима било и и даље јесте позив на славословљење Бога ο обичним. Та т е ж њ а није ублажена ни Никоновим уплитањем.тежњу ка смањењу дана у којима се пева «Алилуја» како би се аналогно томе уз наизглед добре изговоре повећао и број дана у којима се разрешује пост. будући да су сви дани ван Велике Четрдесетнице у некој мери постали празнични дани..

(«Поредак свештенослужења» Св. Филотеја Кокиноса),
а у време Пасхе и Светле Седмице ο свим песмама канона.
Очигледно се ради ο остацима јудејске праксе, која
је за време сваког јутарњег богослужења предвиђала
приношење тамјана на жртвеник тамјана који се налазио у «светињи» Јерусалимског х р а м а - и скиније сведочанства - испред завесе која га је одвајала од «светиње
над светињама» (Књ. Изл. 30, 5-10). То је уклопљено са
Апок. 8, 3-4, где се говори ο тамјану, молитвама Светих
(«И други анђео дође, и стаде пред Жртвеником држећи
кадионицу златну, и бијаше му дано много тамјана да
принесе са молитвама свих Светих на златни Ж р т в е н и к
пред престолом. И узнесе се дим од тамјана са молитвама
Светих из руке анђелове пред Бога»), Паралелну праксу
приношења тамјана за време јутарње службе имамо и у
другим литургијским обрасцима: римском, амвросијевом,
сиријском и коптском.
Није лако са сигурношћу одговорити на питање која
је асоцијација одвела до повезивања тамјана и канона,
и особито 9. песме Пресветој Богородици. Горе наведени
одломак из Откривења нам можда даје кључ за решавање тог проблема. Канон је део јутрења у којем се пре
свега одаје хвала Светом и л и Светој чији се спомен на
тај дан врши. Ако је то заиста разлог за повезивање кађења и канона, онда се може протумачити и да је до одабирања девете песме дошло због посебног поштовања
Пресвете Богородице. Али, можда су томе допринели и
практични разлози, дакле то што је певање девете песме, у поређењу са осталим песмама, трајало дуже, будућ и д а ј е у почетку певана Песма Пресвете Богородице са
припевом-ирмосом «Часнију од Херувима... » након сваког стиха, па су потом одабирани стихови из Песме Захарије («Благословен Господ Бог Израиљев...») са тропарима девете песме канона. То је обезбеђивало и време
које је потребно за кађење. Међутим, није искључено ни

да је кађење првобитно било повезано са Песмом Захарије, оца Претечиног, која представља други део девете песме, а због очигледне сродности са приповешћу из Јеванђеља по Л у к и (1, 8-23) те се оно одатле и проширило на
целокупну песму. У римском литургијском обрасцу се
на јутарњој служби из горе наведеног разлога кади на
«Благословен Господ...». Многе молитве се уосталом односе на благопријатно прихватање тамјана Захаријевог
(погл. нпр. молитву за тамјан Входа сабрања у Литургији
Светог Ј а к о в а брата Божијег: «Боже, који си примио...
Захаријев тамјан» и молитву Предложења исте Литургије: «Као што си примио... Захаријев тамјан»),
Међутим, многи стари свештеници који, како се може приметити, следе доста распрострањено неписано
предање, каде за време «Хвалите...». Они се не позивају
само на своје локално предање, него и на озбиљне практичне разлоге. Парохијски храмови су обично велики, а
по поретку се кади Жртвеник, иконе и цели храм и сав
народ, параклиси и балкони ако постоје. То захтева доста
времена које певање Песме Пресвете Богородице не
покрива будући да се, као што је познато, изостављају
стихови Песме Захарије и девета песма канона. И када
служи и ђакон, што је изузетно ретко, лако се може окадити храм и он, ако стигне, може да произнесе и јектенију пре «Хвалите...» или њу може да произнесе и свештеник, као што и предвиђа поредак Велике Цркве. Али,
када је свештеник сам, он мора или да кађење ограничи
на средишњи део храма, или да жури - што ствара неред,
или да јектенију произноси где год да се нађе - што није
лепо. За време празника, када се пева само девета песма
канона, постоји још већа тешкоћа, а највећа у Великој
Седмици, када много народа долази у цркву, а девета
песма има најмањи број тропара и то обично кратких
тропара, који се због уштеде на времену певају само једном. У манастирима су напротив храмови обично мањи,

а пева се целокупна девета песма, а тропари се удвостручују и спорије певају.
Кађење храма и народа за време јутрења није нешто
што је другостепеног значаја, те оно стога треба да се
врши са доличном достојанственошћу и уредно. Из детаљних одредби начина на који се кади, које налазимо
у «Поретку свештенослужења» патријарха Филотеја и код
Светог Симеона Солунског («Διάλογος»..., гл. 350), али и из
богословског значења који Оци приписују кађењу, било
да се оно врши на јутрењу, било на другим свештеним
службама, се види колику важност кађењу придаје наше
црквено предање. Сви, почевши од писца дела која се
приписују Дионисију Ареопагиту, наглашавају његову
свештеност, будући да оно почиње од Жртвеника и завршава се на њему («А свештенослужитељ, свршивши свештену молитву пред Жртвеником, од њега почиње да
кади и отуда иде у сваки део свештеног простора, и пошто
заврши, опет се враћа Жртвенику...», Περί εκκλησιαστικής
Ιεραρχίας Γ' 2). Тамјан сматрају обликом молитве, нечим
што преноси благодат и миомирис Светога Духа, даваоцем светости, обрасцем божанске љубави. Н а н и ж е наводимо неке од најкарактеристичнијих са тим повезаних
одломака из дела Отаца тумача светог богослужења: «Кадионица указује на људскост Христову, ж а р на божанство, а миомирисни кад указује на миомирис Светога
Духа који иде испред Њ е г а (Светога Духа). Ј е р се кадионица тумачи као "најмиомириснија радост". Тамјан...
чиста молитва добрих дела, од којих долази миомирис,
као што Апостол К&Ж6 : "Ми смо миомир Христов", "Последње кађење изражава благодат Светога Духа, која нам
је након васкрсења удахнућем дата.» (Герман Цариградскиски, «Μυστική θεωρία»), «Тамјан који се заједно са кадионицом покреће изражава благодат Светога Духа» (Псеудо-Софроније, Λόγος περιέχων την εκκλησιαστική ν πάσαν
ιστορίαν). «Свештеник кади, указујући онима који су у

храму на предавање Светога Духа за време молитве»
(Марко Ефески, Εξήγησις της εκκλησιαστικής ακολουθείας).
«Тамјаном који долази са Жртвеника се изражава предавана и мимирисна благодат Духа... по обрасцу божанске
љубави, која се даје свима и миомириса Светога Духа»
(Симеон Солунски, «Ερμηνεία» 19,25). «(Тамјан) изражава
светост и миомирис Духа, који са нас спира сваки смрад
греха», «Тамјан пак освећује ваздух и наше чуло мириса
и дах наш, будући да он и преноси миомирис, свима дајући мирис неке одређене врсте путем огња. Стога он и
изображава Свети Дух у Којем је једном и једином миомир, и Који свима раздељује дарове, и Којим сви учествују даровима. Стога и архијереј приневши тамјан Богу и
закрштавајући га говори: "Кадило приносимо Ти, Христе Боже, примивши га у наднебески свој Жртвеник,
ниспошљи нам благодат Пресветога Твога Духа."», «Тамјан као облак изображава Светога Духа, али и Његову
божанствену благодат и миомир који нам се даје», «Богу
се приноси тамјан, почевши од Жртвеника и испуњавајући цели храм у славу Б о ж и ј у и на освећење које се
нама даје, јер нам Онај Којег прослављамо дарује благодат», «Божанску славу и благодат која нам се преко анђела, свештеника, даје док се тамјаном означава да је храм
Господњи препун славе», «И (за време входа вечерње
службе) имамо кадионицу са тамјаном као образац вишњих сила и давање божанске благодати са Ж р т в е н и к а и
на узношење молитве наше навише као благомирисног
и чистог тамјана» (Симеон Солунски, «Διάλογος»..., гл. 62,
133, 309, 332, 347).
За време турске владавине се појављује друга, једноставнија и више народна, символика тамјана, на коју је
очигледно имала утицаја употреба тамјана за време Песме Пресвете Богородице, а можда и за време «Особито
за...» на Светој Литургији. И она на свој начин покушава
да истакне значај и светост кађења. Наводимо са тим

повезани одломак из 2. поучног слова Светог Козме Етолског: «Тамјан означава Пречисту Богородицу. У кадионици се налази жар, али она не сагорева - тако је и Пречиста
Богородица примила Христа и није сагорела, него је штавише засветлела. Тамјан означава Пресветог Духа Божијег, поклопац кадионице покров Светога Духа, три ланца
Свету Тројицу, прапорци учење Светих Апостола. И тако
свештеник кади ж е н и к а (говори ο чину Венчања), и поучава га говорећи му: " Ј а се томе клањам, а и ти се, ако
ж е л и ш да будеш и да јеси православни хришћанин, поклони овоме." И тако се и свештеник и ж е н и х сагињу и
к л а њ а ј у се. Кадионица то означава» (I. Μενούνου, «Κοσμά
του Αιτωλού Διδαχές», Αθήνα 1979, стр. 195).
Све ово показује да је тактика коју су стари свештеници следили, и поред тога што можда ни нису прочитали висока богословска тумачења Отаца, била плод њиховог искуства и благочестивости, а не резултат незнања и
незаинтересованости за држање исправног поретка. Мислим да је, ако се ради ο горе наведеним разлозима, боље
да свештеник у јутарњој служби у миру и са доличном
пажњом и благочестивошћу кади за време «Хвалите...»,
него за време девете песме кади у журби и непотпуно.
64. Неки у претпразничном тропару Христовог Рођења, реч «данас» (слов. днес, Грч. σήμερον), исправљају са «Владичица», кад се пева у други дан осим навечерја празника.
Слично томе, и «данас» из кондака Ваведења, када се он
пева предпразнично, исправљају са «јер она». Да ли је ова
исправка тачна или треба да се пева онако како стоји у
Минеју?
Кад смо одговарали на питање које се односило на
исправку реченице «победе даруј царевима нашим над
варварима» из тропара Часног Крста «Спаси, Господе,
људе Твоје...», покушали смо да размотримо то питање

што је могуће објективније, не желећи при том да подстичемо произвољне исправке и интервенције на црквеним
химнама, а ван било какве политичке опредељености.
Тада смо, осим титуле царева која је, без икаквих проблема, од: «Господе, спаси цареве...», постала: «Господе, спаси
благочестиве...», и прозбе: «Још се молимо за благоверне
цареве наше...», велике и осталих јектенија, настала
је: «Још се молимо за благочестиве и православне хришћане...», указали смо на различите тропаре који су у
одређеним периодима прилагођени политичким и историјским околностима. Примери би могли бити умножени, али смо се задржали на најглавнијим. Саме чињенице су показале да је оно што се приказује као доказ,
дакле то да се химнографски текстови не могу мењати слаб доказ. Међутим, не треба ни на који начин охрабривати неконтролисане измене, јер су оне готово увек катастрофалне по текстове, те изазивају нежељено нарушавање литургијске праксе и неред. Посебно неповерљиви
треба да будемо према исправкама које нису проверене
на основу рукописног предања и које не налазе упориште
у њему, него су наводно диктиране богословским разлозима, који су у већини случајева субјективне теорије и
површна прихватања траженога. «Спаси, Господе, народ
твој...», представља један сасвим посебан случај који је,
ако ништа друго, бар вредан разматрања. Значи, док теоретски, због свих разлога које смо навише навели, мож е ш лако да се изјашњаваш за очување првобитног текста, у пракси постаје видљива тешкоћа ствари, тим пре
када се оно поје на јавним манифестацијама и изазива
противљење. У таквим случајевима, захваљујући телевизијским средствима, чујемо да се овај тропар пева исправљен. То намећу посебне околности.
Две предложене исправке у кондацима, који се у
питању наводе, свакако нису дело оних који подржавају
и примењују «чврст» став по питању тропара «победе

за време попразништва. Распеће Господње сваког Великог Петка доживљавамо као «данас». једно релативно непостојано. они који пред л а ж у и примењују исправку у два кондака позивају се на друге разлоге.али и свакога дана. али не увек у строго временском смислу. Тада се нешто што се десило у прошлости празнично понавља и сматра садашношћу. као и сваког дана на богослужењу шестог и деветог часа. само и искључиво у вези са једним конкретним даном.. у разним местима потпуно компромисно.наравно. нити бар подстиче једну такву исправку. Али. Текст оба тропара посвуда сусрећемо са речју «данас» у значењу долазећег или садашњег. сваког петка. тако и синтактичку складност појмова у кондацима. с друге стране. тражење истинског или богословског значења израза «данас». уздижући се на неки начин до безвремене божанске стварности. по молитвама Свете Литургије. предпразнично и попразнично. Ова друга исправка посебно ремети како граматичку. Свештени догађаји су се догодили једном заувек у прошлости.даруј царевима нашим. Васкрсење Господње заиста по преимућству прослављамо у недељу Пасхе. Уосталом. Уз ове претпоставке. и «гледамо образ Васкрсења Његовог». ни рукописно предање не потврђује. И осим тога. тада изузетно . првог тропара одговара само навечерју празника. Иако предложене исправке у оба случаја задржавају постојећу метрику. на неки начин. у потпуности се релативизује или. Реч «данас».. сећамо се као присутног «тридневног Васкрсења». оне и п а к уништавају песнички ритам и естетску структуру тропара. Ради се ο једном дивном богословском значењу које празницима даје смисао. Да и не говоримо ο томе да је временско. израз «данас» се не сусреће само у два горе наведена тропара ο којима је реч. али и сваке недеље и на свакој Литургији видимо да Господ испуњава «сав Очев домострој спасења». Дакле. значи. апсолутизује његово временско значење. у текућој стварности света чисто астрономско значење.». у смислу такозваног литургијског времена. не само при њиховом годишњем помену . него и многим другим тропарима ових и других празника. када је Пресвета Богородица дошла у пећину да роди «предвечног Логоса». Хоћемо ли све њих исправити како би наша схоластичност била задовољена? . световно значење израза «данас». У противном. Тако. Ово «данас» се употребљава највише на светом богослужењу. само и једино за дан празника. Довољно је само да не дође до преувеличавања. они би могли бити окарактерисани као недоследни. У другом пак одговара једино самом дану празника на који се врши помен уласка Богородице у храм. али исто бива и приликом Воздвижења Часног Крста. као и његова примена. или већ окончаног празника. недеље Крстопоклоне. У свим тим случајевима се употребљава израз «данас». Црква их доживљава као присутне. извесно литургијско понављање тог догађаја. своде се на схоластицизам стран духу светог богослужења.

КРШТЕЊЕ И ОСТАЛИ ЧИНОВИ .

рукописним и штампаним. Познат ми је само један изузетак из овог правила који је код нас местимично испоштован. јер често одржавају најстарија предања и расветљују историјски развој и путању уобличавања наших литургијских образаца. почињу нова крштења од „Алилуја" и сипања очитаног уља које је. такође по старом обичају. такође. На сам дан празника Богојављења се у воду крштењске купјељи сипа водица великог водоосвећења те се благосиљање воде изузетно изоставља. У нашој Ц р к в и немамо такав обичај. пошто наспу нову воду купјељи. Тада освећена вода је чувана током целе године. освећено приликом првог крштења. Постоје случајеви у којима је . ο бденију Пасхе. У Западној Ц р к в и је. претходи самом обреду Крштења. утолико више кад се не ради ο истом дану. Мишљења сам да је ово исправно. 66. ово представља једно решење у нужди и нико не би имао право да помишља на његово уопштавање. Да ли је то допустиво? Локални литургијски обичаји завређују посебну пажњу. него ο следећој недељи. Међутим. На Кикладима се. око крстионице не обилази три пута. упознао сам случајеве да се вода освећује у много сасуда приликом првог крштења и. него само једном. Може ли свешшеник ириликом кршшења уиошребити воду коју је осветио за крштење претходне недеље? Сваки чин Светог Крштења претпоставља освећење воде које. и њоме су вршена крштења. гдје су сачувани нетакнути старохришћански обичаји. освећење воде бивало само једном годишње.65. у свим н а ш и м Молитвословима (=Требницима). а у којем се свакако сачувала једна древна традиција по питању тога. где се сваке недеље врши неколико крштења. У православним грчким црквама у иностранству.

к р а ј . Из к а с н и ј е праксе и рукописа се види да је 31. Атина).Евхаристија. Атина. давано је Миропомазање.л о к а л н о предање исправниЈе од предања коЈе Је из разних разлога преовладало. Као што је познато. В е л и к а Лавра). «И заједно са к у м о м и дететом улази појући три пута на средини х р а м а "Сви к о ј и се у Христа.. везивно ткиво двеју Тајни. Атина). П с а л м а «Господ се зацари. било као елемент Трисвете песме.. након уласка у х р а м уместо Трисвете песме... Псалам говори ο цару Христу к о ј и се обукао у лепоту и силу. извора и смисла литургијс к и х образаца. «Сви к о ј и се у Христа крстисте. ради п р и ч е ш ћ и в а њ а нових чланова Ц р к в е у поворци и ш л о у главни храм. Дакле. » из крстионице улазило у храм: «И поје "Сви к о ј и се у Христа. к о ј и (псалам) се у потпуности уклапао са припевом и Крштењем.. «И потом свештеник отпочиње "Сви к о ј и се у Христа" и . у лепоту се обуче.. 88. ч и ј и се први стихови односе на б л а ж е њ е оних к о ј и м а је Бог . Синај).. које су током великог броја векова служене заједно. Оно у с л у ж б и Светог К р ш т е њ а има у потпуности исту улогу. као што се и данас пева. где је служена к р ш т е њ с к а божанствена Литургија.. догађа и супротно. Кађење за време његовог певања се објашњава било као елемент литије..» х и м н а која се на крштењским Литургијама великих Господњих п р а з н и к а поје уместо Трисвете песме. н а к о н К р ш т е њ а . » је било х и м н а која је покривала ту л и т и ј у и певано је више пута... И сада.». Данас је «Сви к о ј и се у Христа крстисте. и на к р а ј у литије. Потребно је проучавање и познавање историје.. Тада имамо сведочанство ο двоструком певању «Сви к о ј и се у Христа крстисте. «И свештеник заједно са новопросвећеним улази за време Входа и у наставку се с л у ж и сва Света Литургија» (973. Због тога заузимање става према тим предањима н и ј е нешто што је л а к о учинити.. «И уводи новопросвећеног испред двери светог олтара» (667. По 266. П с а л а м («Блажени к о ј и м а се отпустише безакоња».» је по древном поретку истовремено заузимало место песме Входа и Трисвете песме к р ш т е њ с к е Литургије. као што су и три стадија х р и ш ћ а н с к о г посвећења у веру богословски и л и т у р г и ј с к и нераскидиво повезана: К р ш т е њ е . Патмоском кодексу. » не значи да је то једино исправно. «Сви који се у Христа крстисте. по ч и ј е м се обрасцу и данас пева (три пута.. као и пре.. » је певано као припев на стихове 92. наравно. Апостол и Ј е в а н ђ е љ е к о ј и следе су ч и т а њ а из Светог П и с м а к р ш т е њ с к е Свете Литургије.. Слава. Да бисмо се вратили на дато питање: то што је свугде преовладало да се праве три к р у г а око крстионице за време пој а њ а «Сви к о ј и се у Христа крстисте. »..Миропомазање . и облачеша новопросвећеног у беле х а љ и н е просвећења.»: за време помазивања новопросвећених светим миром. а после тога би се од крстионице.. ο р е к а м а и гласовима вода многих и ο освећеном дому Господњем у к о ј и су новопросвећени у л а з и л и . на Светој Гори и данас за време Трисвете песме каде." и улази» (670. «Сви к о ј и се у Христа крстисте."» (564.. к о л и к о је и т р а ј а о ход од крстионице до главног храма. Понекад се. В и ш е рукописа сведочи да се за време појања «Сви к о ј и се у Христа крстисте.. где је вршено К р ш т е њ е и употреба мира.. а у име неке л о ш е схваћене литургијске једнообразности.«у Христа се обукосте» и Силно). Представља везу између К р ш т е њ а и Литургије. због тога се у скоро свим р у к о п и с и м а не наводе. и да једноставно обилажење које се у одређеним местима з а д р ж а л о треба да уступи место троструком обилажењу.К р ш т е њ е м опростио грехе њихове) такође к о р и ш ћ е н као псалам из којег су преузимани стихови за «Сви к о ј и се у Христа крстисте. Из тог разлога су недоученост и назови мудрост многих в и ш е пута у н и ш т и л е великог поштовања достојна и н а ј и с р а в н и ј а богослужбена предања и замениле их другим праксама сумњиве тачности..

завређује поштовање и очување. 667.Миропомазање . у покретној крстионици.заједно са новопросвећеним улази у свети олтар» (961. Било је веома лако да почетно једноставно обилажење пређе у троструко."» (665. Изгледа да се при поласку литије ради преласка из крстионице у храм обилазило око крстионице. локално предање. заједно са кумом који држи новопросвећеног.. Шта је правилније? Једино исрпавно решење је прво решење. три пута обилази око ње."» (696. гл. Атина). радујући се духовној Мајци и оном који је од ње Духом Светим рођен. века након Христа) први сведочи да је новопросвећени непосредно након Крштења одвођен «код такозване браће. Свети Јустин (средина 2. Атина). древна литургијско-канонска дела (·· Иполитови . Лавра. Ако није било амвона. након одвајања Крштења од Литургије."».. тачније. 665. претходну етапу данашње праксе. Новопросвећени треба да се причесте пречистим Тајнама непосредно након Крштења.. и «И то чине три пута».. Када касније више није било крстионица и када се крштавање мале деце обављало на средини храма... 88.».. како од почетка захтева пракса Цркве и како нам намеће богословска свеза између три Тајне посвећења у хришћанство: Крштење . престала је да постоји и литија. Сведочанства ο повезивању Крштења са Светом Литургијом потичу скоро од апостолских времена. и све остале посвуда» да бих одмах након тога уследило ι»ρι ιιο· ње Свете Литургије и причешћивање новопроашћеног и свих верних (1. која је подсећала на стару велику литију. обилазећи у круг око амвона и појући то три пута."» (Атина 1910). Свештеник три пута пева "Сви који се у Христа крстисте. било зарад вршења Свете Литургије... била је ограничена на обилажење око крстионице и прелажење од ње до светог олтара. као они који учествују у сабору анђела и радују се заједно са њима. Господе. приносећи јаке заједничке молитве за себе... Атина).. Велика Лавра.". као што сведоче неки каснији рукописи («И три пута обилази око њега». неки друго. док их и кум следи. и за просвећеног..» (851. Атина). у круг обилази око крстионице појући "Сви који се у Христа.. Описи које нам дају рн зличита. к р у ж и л о се на средини храма: «И уводи новопросвећеног пред Двери светог олтара. «Διάλογος. било. Синај). појући заједно са народом "Сви који се у Христа. (свештеник) улазећи поје "Сви који се у Христа. Када новопросвећени треба да се причести: непосредно након Крштења или на некој скоријој Литургији? Неки практикују прво решење. 67). «Након тога. И зајдно са онима који певају поје "Сви који се у Христа крстисте. око амвона који је био на средини храма: «И након ове молитве ("Благословен си. које онај ко је поставио питање помиње.Света Литургија. као и Свети Симеон Солунски («Радујући се крштеног опет узима за руку..Атина). и начинивши збор.") свештеник са кумом и крштаваним чини Вход око амвона док певају "Сви који се у Христа. је сачувало једну старију праксу. «Потом свештеник са кумом и новопросвећеним у круг чини Вход. «Свештеник кадећи чини Вход око крстионице и обилазе око сасуда. Апологија 65).. По другом рукопису се к р у ж и л о након доласка у храм. Атина. Дакле. у местима где је још увек очувано. 667.. Оно.. Писма и причешћивања новопросвећеног. То је била нека врста мале литије. зарад читања Св. као што рукописи сведоче: «И (свештеник) узевши кадионицу. очигледно једном.. Атина)."» (661. И обилази у круг око њега» (88.. због светости броја. тамо где су се сабрали. 67. или.

да би првим.» или библијске песме «Сви који се у Христа крстисте. као и са Богојављенским свеноћним бдењем.» је уобичајени почетак Свете Литургије. са блиставим свећама у рукама. и светкујући.» која се поје уместо Трисвето. Крштење и Миропомазивање. Читања је много управо да би се пружила могућност да се покрије сво време које је вршење Крштења захтевало. уза сву седмицу непрестано морају да проводе време у светим црквама. у храм. која је пре и изнад свега дан крштавања. поред Жртвеника. велике јектеније су мешовите.канони». дакле јектеније Литургије и Крштења. итд. и на заједничко евхаристијско сабрање и учешће новопросвећених у Тајнама.. Задивљујуће су лепи описи разних извора и литургијских типика који се односе на начин уласка у бело обучених новопросвећених.» Ј о ш је карактеристичније повезивање Крштења са Светом Литургијом на Велику Суботу. или епископ. читана су пригодна читања из Светог Писма. велико Водоосвећење је вршено између јутрења и Литургије. њихово освећивање и Свето Причешће. на радосно појање. Теодор Мопсуестијски. са осталим верним учествовали у Светој Литургији и причешћивали се пречистим Тајнама.» Тако су новопросвећени постепено.).. За време Литургије на Велику Суботу би са почетком читања из Светог Писма патријарх. канон Петошестог Васељенског Сабора: «Верни.. Стари рукописи карактеристично бележе да се након Крштења и Входа: «У наставку врши (цела) Света Литургија. И данашњи чин Светог Крштења. следе читања из Светог Писма.. као што и одређује 66. нераскидиво повезују вршење Светог Крштења са Тајном Свете Литургије. приношењу Дарова и целову љубави стизали до савршеног уврштења у тело Цркве. радујући се у Христу псалмима и појањем и песмама духовним. Златоуст. Херувика и остатак Свете Литургије. од светога дана Васкрсења Христа Бога нашега па до Светле недеље. употпунили своје сједињење са Телом Христовим. У току Светле Седмице је сваки дан служена Света Литургија и новопросвећени би. које су по први пут приносили и по први пут примали заједно са од раније верним који би им у знак части уступали прва места у храму. «Апостолско Предање». својим учешћем у Светој Литургији. уместо антифона следи освећење воде. одрицања и прихватања. певало се «Сви који се у Христа крстисте. мали Вход је исто што и улазак клира и новопросвећених у храм за време појања «Блажени они којима су отпуштени. Амвросије) и Свети Оци у својим беседама ο Светом Крштењу или у својим другим освртима на њега. Тесна повезаност трију Тајни хришћанског посвећења у веру је очигледна и у ђаконским деловима и у мо- . Новопросвећени би непосредно након крштавања у крстионици улазили у храм. Исто је бивало и за време Богојављенског свеноћног бдења: освећење воде Светог Крштења. и да слушају читања из божанственог Писма и да се наслађују Светим Тајнама.» да би се даље наставила Света Литургија. од почавања и изгоњења. Када би се к л и р заједно са новопросвећеним враћао у храм.. и степеник по степеник. вршено приношење Дарова. Крштења и Миропомазања.. стално носећи своје беле хаљине.. онако како је у н а ш и м Молитвословима назначен.. «Благословено Царство. пољубце и братске изливе верних који су их у храму дочекивали и прихватали. или свештеник одлазили до крстионице и крштавали катихумене (оне који су се поучавали у вери). сугуба јектенија. Оци учитељи вере и црквени писци (Кирило Јерусалимски. претпоставља истовремено вршење све три Тајне. да би се катихумени крстили и затим учествовали у Светој Литургији и Причешћу. «Египатски поредак». «Завет Господњи». а затим учесталим причешћивањем пречистим Тајнама. исповедања вере. као и првенство приликом приступања Светом Причешћу.

која је оставила озбиљне трагове у складној и нераскидивој спрези Тајни хришћанског посвећења у веру. века причешћивање није пролазило неопажено.» Ова идеална пракса је прошла кроз један период кризе.. «Тумачење причешћивања детета» се наводи одмах након Миропомазања. Наравно да је главни узрок томе била општа ослабљеност црквеног живота након времена великог процвата.» И Симеону Солунском је познато раздвајање Крштења и Литургије.... Преподобни Никодим Светогорац у сваком случају осуђује вршење Крштења ван храма и инсистира не само на причешћивању новопросвећених непосредно након Крштења.. (63. Њега наниже наводимо...». и налети и освајања варвара задала к р а ј њ и ударац." три пута и молба "Отпуштење грехова.. али особито инсистира на употпуњењу посвећења крштеног у веру и његовог усавршења приступањем Светом Причешћу (О животу у Христу 4).. а праћено је појањем крштењске химне «Сви који се у Христа крстисте. бар причешћивање новопросвећених Пређесовећеним Светињама. Сачувано је. целивају свете иконе појући "Сви који се у Христа крстисте". И причешћује одојче.». отприлике као заамвона молитва. Не изгледа да неколико деценија од Симеона (1429) старији Н и к о л а Кавасила (1395) подразумева вршење Свете Литургије након Крштења. И поред тога је предање још дуго времена било доста постојано.) Констамонитском кодексу из 16. Владико". допуњујући (у заградама) неке изразе који су очигледно изостављени: «Улази у Цркву са одојчетом. Дакле. која је имала и непосредне последице на литургијски поредак. 67). донекле анахронистички. гл. из ког Крштење треба да се врши у цркви.. догодило се оно ο чему Симеон Солунски са болом говори: «Сада се најбоље ставља по страни» и то приписује зависти демона и недостатку ревности код хришћана «за добро и божанско» («Περί θείου κηρύγματος» 5). него је било укључено у неку врсту.» понављано појање «Блажени они којима су опроштена безакоња» и остатак псалма («Διάλογος. у оно време када је смртност деце била велика. Али и он сведочи ο Причешћу које је сам архијереј непосредно након крштења давао новопросвећеном. довео је до убрзавања њиховог Крштења како не би умрла «непросвећена».") Народ "Један је свет". Ти си и сада благоизволео да поново родиш водом и Духом слугу Твога новопросвећеног. Пређесвећене Литургије. Свештеник: "И удостој нас. Свештеник "Пазимо. Светиње светима. Штавише.. а поготово у «Молитви за ΜΎρο». ако не Литургија. Одвајању Светог Крштења од Свете Литургије је допринело и крштавање мање деце. На к р а ј у су и ратне опасности. по 60...".. која и представља карику која их повезује: «Благословен си Господе. Томе је уследило потпуно одвајање Крштења и напуштање старих групних празничних крштења у време великих празника.. Причастан "Чашу спасења". Народ "Амин". даруј и њему печат дара Светога и свемоћног и обожаваног Духа Твога и причешће светог Тела и часне Крви Христа Твога. на његовом укључењу у Свету Литургију по старом поретку: «Постоји и трећи узрок.. када су особито тешки услови живота хришћана дозвољавали вршење Светог Крштења по домовима. Страх од смрти детета. .литвама Светог Крштења. У многим рукописима се Свето Крштење једнолично завршава уредбом: «И предају му (новопросвећеном) пречисте Тајне». Следи опет "Сви који се у Христа. (Народ: "Оче наш". могли бисмо рећи. него и. који си нама недостојним даровао блажено очишћење у Светом Крштењу и божанствено освећење у животворном Помазању. док је након «Сви који се у Христа крстисте. која у одређеној мери личи на одговарајући поредак чина Венчања. Свештеник: "Јер је Твоје". Изледа да је до не-давања Светог Причешћа непосредно након Крштења дошло за време турске владавине.

Јер као што је природа непосредно након што се дете телесно роди за њега припремила млеко. Н и к о се не би могао досетити већег блаженства од овога блаженства.а не по домовима: јер свештеник прво треба да изврши проскомидију. припрема Свето Причешће као духовну храну» (ΓΊηδάλιον. 1-2) Сажимајући горе наведено доносимо закључак да новопросвећени након К р ш т е њ а обавезно треба да се причесте пречистим Тајнама. Православна Црква је остала постојана у захтеву да се по сваку цену задржи предањско и богословско јединство Тајни хришћанског посвећења у веру. треба да покушавамо да гледамо на оно чиме бисмо благо могли очувати до краја» (О животу у Христу 4. И Никола Кавасила ставља акценат на Свето Причешће и веома исправно га сматра циљем вршења Крштења и употпуњењем верног: «Након мира идемо на Трпезу. која је сагласна са њом повезаним богословским учењем Цркве. који је утемељио сав круг благослова и дарова. како би се Причешћем Његовим сјединио са Њ и м .». нити дарове Духа колико год да их се м о ж е примити. канон 6. Ј е р је Он у свакој од Тајни. . само би разлози снисхођења могли да оправдају одвајање Крштења од Свете Литургије.. причестимо Телом и Крвљу самога Христа и потпуно се са њим сјединимо. поставши чисти и запечаћени Христом у Духу Светоме. У прелазном периоду. Пошто је од тада путем Тајни и невидљиво са нама. тако му и благодат.» («Διάλογος.. телесну храну. и глина више није глина будући да је примила од царскога. пошто ту станемо. Α пошто одведе на Трпезу и да му да једе од Тела. Због тога то и јесте последња Тајна. и Њ и м самим се и помазујемо и крштавамо. За крштавање одраслих не постоји никакво оправдање које би дозвољавало вршење Крштења ван његових предањских оквира. и ништа нам више неће бити потребно за тражено благостање. него самога Добротвора. него одатле па надаље. награђује свецелог усавршеног и онда може да оде своме дому. Ј е р то и јесте оно што путем пророка к а ж е : "Настанићу се у њ и м а и ходити" и за шта се Он молио Оцу говорећи: "Да буду једно као ми" и "И.. Симеон Солунски на карактеристичан начин подвлачи ту истину: «Јер то и јесте савршење сваке Тајне. по одвајкада владајућој правилној пракси. него је он већ део Тела Царевога. непосредно након што се духовно роди Крштењем. ја сам са вама у све дане". Сабора). дакле Свете Литургије. прибелешка на 31. Верни се крштава и миропомазује како би учествовао у Тајној Трпези породице Господње.. да се ослободивши се заблуде и нечистоте греха. јер је приметно да првоме треба средишње. док се не нађе начин да се вратимо тачној пракси. тог новог Добротвора. а средишњем (Помазању) последње.. Запад је Крштење из разних практичних разлога одвојио од Миропомазања и Светог Причешћа. гл. то је врхунац живота. него Самог васкрслог. Ј е р не носимо са собом смрт и гроб и заједничарење у горем животу. Мишљење преподобног Никодима је карактеристично за чисто православни начин посматран>а јединства Крштења и Евхаристије. нити се било шта друго може додати. Што се тиче крштавања мање деце. па да потом обучен у целокупну свештен и к ч к у одежду благосиља и крштава дете и да након Крштења почиње Свету Литургију те да на крају ње причести крштено одојче. који некада коначно треба да престане. јер више није могуће напредовати. Α након Евхаристије нема више ничега ка чему бисмо могли напредовати.. обавезно важи средња пракса причешћивања новопросвећеног Пређеосвећеним Светињама непосредно након Крштења. 68). ево.

значајан број измена. они који су намеравали да се вере «стајали би пред Часним Дверима» или «пред Дверима Жртвеника» а на Часној Трпези. . Ретко се може срести сагласност. венчања). ако није било предвиђено да се служи потпуна Света Литургије. где је требало да се изврши веридба. уколико није било предвиђено да се врши Света Литургија. чин венчања је одвојен од Свете Литургије. обављање чина је настављено да се врши као и раније. полажу на Часну Трпезу. Међутим. се налазило прстење. Познато је да су се обе службе. него само венци и заједничка чаша. Заруке су вршене посебно од Свете Тајне Брака. Часна Трпеза више није коришћена јер је Света Тајна Брака престала да се везује за Свето Причешће. испред вереника. Венци. као и кад је била вршена независно од веридбе. осим Јеванђеља и прстења. Свештеници би стајали између младенада и стола. а на тај сточић је постављано све што је потребно за оба чина. У том случају. где је уобичајено да се службе разликују сходно историјском развојном путу овог чина. где је сада вршена и веридба. у другом случају. опет у саставу Свете Литургије. на крају је. Тада се по први пут у чину веридбе појављује астал (Синајски кодекс 966). Свештеник би стајао на Часним Дверима. као и Пређеосвећени Дарови. Ово питање се поготово односи на разлике које потичу од удаљавања данашњег облика чина Свете Тајне Брака од његовог првобитног оквира. На овај сто постављано је исто што и на Часну Трпезу. значи Јеванђеље и прстење. између Часних Двери и сточића или између младенаца и стола? У вршењу службе веридбе и Свете Тајне брака јавља се. Ова прелазна пракса је у појединим крајевима још увек очувана. по поретку Молитвослова (=Требника). прстење и венци. У другим крајевима се на средину храма поставља астал или мали сточић на који се постављају Јеванђеље. Место свештеника и младе- наца је при чину Свете Тајне Б р а к а опет било исто. Свештеник би стајао између Двери и Свете Трпезе. биле у органској вези са њом и да је цео обред био крунисан причешћем младенаца. «на њеној десној страни». можда по угледу на веридбу. прстење. а Света Тајна Брака пред Часним Дверима заједно са Светом Литургијом. Након чина веридбе бивао је вход (=улазак) у храм те је служба Свете Тајне Брака вршена пред Часним Дверима. Посебна и чак већа разноврсност се примећује у рукописној традицији. на коју су постављани не више Пређеосвећени Дарови. У појединим крајевима се приликом чина веридбе и Свете Тајне Брака (тј. као што су првобитно стајали између њих и Свете Трпезе или. Штаје исправније? Где. испред Часних Двери. Постепено. из разних разлога. од места до места. постављани су још и венци и заједничка чаша. α свештеник чита молитвв са Светих Двери. него и у рукописима из истог временског раздобља. посебно одржавању старијих литургичких пракси или уношењу у службу локалних обичаја и других традиција. ако нема довољно простора. веридба и служба венчања. налазили би се на Часној Трпези. које сада није време да излажемо. када су обручење и Света Тајна Б р а к а вршени истовремено. Значи. пракса која је из разних разлога преовладала. не само у рукописима различитих периода. и л и «долични четвероножац» (Атински 829) и л и сточић који је постављан у припрати или у ђаконику (Атински 668) или чак у дому. које дугујемо различитим узроцима. треба да стоји свештеник. било Пређеосвећене. било потпуне. дакле у случају вршења само зарука. и чин Свете Тајне Брака одвојен од Олтара и обављан на средини храма. заједничка ч а ш а и Пређеосвећени Дарови. значи Свете Литургије. венци и заједничка чаша.68. заруке су вршене у припрати. произносио је молитве и потом вршио Свету Литургију или их причешћивао Пређеосвећеним Даровима. Међутим. близу «сточића». Међутим.

а постојећи поредак у Молитвослову се показује застарелим. 70.иза њега. а народ би певао: «Један је Свет» и причастен: «Чашу спасења примићу(. Међутим. као и да алтернативне ствари уступе место Светом Причешћу које је.. Не треба да нас чуди што се у неким крајевима још очувало давање хлеба. давана је и тада након Светог Причешћа. На крају је преовладала само заједничка чаша. значи Часнога Тела. Сведржитељу. Треба ли на Светој Тајни Јелеосвећења пре велике јектеније говорити «Благословено Царство.. опет. младенце и Цркву подсећало на неопходност њиховог учествовања у Небесном Хлебу и у истинској Ч а ш и Живота. образујући тако једну независну службу. као што се из кодекса види. на очишћење оних који се сједињују и на благослов.»? Ч и н Свете Тајне Јелеосвећења. током које су се младенци причешћивали. из разноразних разлога.. сасвим је свеједно да ли ће стајати испред или иза стола. онако како је у наш и м данашњим Молитвословима (=Требницима) изложен јесте плод једног дугог развоја. Заједничка чаша. кад је вршена Пређеосвећена.. То се у литургијској пракси показало конзервативнијим. У појединим крајевима постоји обичај да свештеници младенцима. скупа са заједничком чашом. Тада је младенцима осим заједничке чаше.. за сједињење младенаца у миру и једнодушности» (Διάλογος. које је много пута. Свештеник би после: «Мир свима. нека се давање хлеба и задржи тамо где се оно још држи. У погледу тога. гл. дају и комаде просфоре погружене у заједничку чашу... представљало «савршенство сваког обреда и печат сваке Божанске Тајне». по Светом Симеону Солунском. Будући да не испитујемо да ли је добро или лоше то што је чин обручења и Свете Тајне Брака одвојен од Свете Литургије. Света тајна брака је у каснијим временима. који се све начинио моћи Твојом. док се то не деси.)». као што опет сведоче поједини рукописи. значи између стола и Часних Двери.. До данас су видљиви трагови те повезаности: молитва Господња и причастан «Чашу спасења примићу.. Главе своје Господу приклонимо». природни развој ствари води и ка напуштању Часне Трпезе.. 282).. делио хлеб на три дела и стављао у га чашу са вином. Телу и Крви Господњој. спајању Свете Тајне Брака и Литургије. управо као сећање на причешће Часним Телом. светиње светима». у неким рукописима подражавање Светом Причешћу је још израженије. «и Црква исправно чини кад припрема Божанске Дарове.. Пожељно би било вратити се првобитној пракси. 69. излазио и вероватно кашичицом или кашиком причешћивао младенце. Почео је од једне . Када су младенци престали да се причешћују. Да ли је то исправно? Служба Свете тајне брака је раније вршена заједно са Божанском Литургијом Светог Златоуста или са Литургијом Пређеосвећених Дарова. Говорио би: «Пазимо. даван комад и хлеба. иза Свете Трпезе.».». улазио у олтар. по примеру свештеника који су у древној Цркви стајали. заједно с вином заједничке чаше.. која је постојала и пре одвајања Свете тајне брака од Литургије. Свештеник би у олтару изговарао над чашом молитву: «Боже. давано младенцима само у виду освећеног Хлеба. заједничка чаша је остала као успомена на ону стару праксу. како би. која се данас пружа младенцима. Наравно. заједно са молитвом њеног благосиљања. јер је сам Христос био присутан на свадби дајући дарове и сам будући дар. престала да се обавља заједно са Светом Литургијом.

мала јектенија и молитва . као на Тајнама Крштења и Брака. стр. Други део је служба Свете Тајне Јелеосвећења. није вршен састављено са јутрењем.»). се види да имамо један чин Свете Тајне састављен са Светом Литургијом. али као већ познат елеменат Свете Литургије. Након тога би бивао вход са Даровима и вршена је Света Литургија. Атински 1190. Цела служба се завршава опроштајном молитвом и помазивањем болесника. који милошћу и милосрђем својим исцељујеш. 97-191).на месту јектеније и молитве «сугубе јектеније» Свете Литургије. Трембелас у својој студији «Чин Јелеосвећења» (Мисрб ЕихсЛоушу.690 из 14-ог века.». низ тропара. Али «Благословено Царство. 1.» се подразумева и у другим кодексима. значи: «Благословено Царетво.» и уводним трисветим. а још јасније из рукописа. тропари су на месту које имају и на Светој Литургији.«. У неким рукописима. трисвето и отпуститељни тропар. или га је неко други руком додао на маргинама . као Париском (Кишл. Димитријевски. «Молитвослови» (=Требници). у свима је изражено да је на крају бивао отпуст. са посебним читањима и молитвом.». После ње је болесном читана опроштајна молитва. светотајински део чина Јелеосвећења. Велика јектенија је из Свете Литургије. него као један увод у саму Тајну Јелеосвећења по себи. Међутим. јер су Свете Тајне обично уметале на место д а н а ш њ и х антифона. Данас нико не посматра овај део као јутрење. због вршења Свете Тајне. У рукописима се повремено садрже и други елементи јутрења. опет. Часног Крста 615 (757) из 16-ог и Атински 667 из 17-века.. седам малих јектенија и седам молитава. Она у штампаним издањима има јектенију мирну.. Велике Лавре Е 88 из 15ог века. А тај почетак није могао бити другачији од почетка Свете Литургије. које су такође биле сједињене са Светом Литургијом. антифони изостављани. егзапостилар. Недостају антифони. а обухвата: 142.. који се састоји из два јасно истакнута дела: јутрења и вршења обреда Тајне.)213 из 11 -ог века. Други део није вршен «састављено» с првим. псалам («Господе. Њ е г а управо сусрећемо и у значајном броју старих рукописа које је издао А. и оних које је узео у обзир професор П.14 и С. јектенију са «Алилуја» и његовим тропарима. седам парова читања (Апостол . У сваком случају. Дионисијатски 450. Синајски 960 из 13-ог. молитву освећења («Господе. и шест јектенија и молитава.. Очигледна је сличност структуре овога дела чина Јелеосвећења са Светим Тајнама Крштења и Брака. прва два читања су на месту читања..молитве «над јелејем за болесне». канон са сједалнима после треће и кондаком после шесте песме. т. Атина 1950. пошто Света Литургија није имала антифона. У извесним рукописима се појављује Трисвето (или уместо њега «Ви који се у Христа крстисте. наравно. као што има и свој идентитет и интегритет пошто. Атински С.... има свој почетак. одговарају броју преосталих шест свештеника који су узи- мали учешћа у чину. услиши молитву моју. испред мирне јектеније наводе кодоксп Синајски 973 из 12-ог века.. За свакога од њих је узето у обзир да има свој удео.»).Јеванђеље) заједно са њиховим прокименима и алилујаријима.. којих у штампаним издањима нема. Кијев 1901. из 14-15-ог века. Синајски 980. Возглас «Благословено Царство. или су у нешто каснијим временима. хвалитне стихире.. Осталих шест парова читања. као скраћено шестопсалмије. Било је за очекивати да овај други део.. и током тринаестог века је отприлике задобио свој данашњи облик. Јутрење почиње са «Благословен Бог. педесети псалам.. постоје и антифони. Атински С. несумњиво је да је вршена стварна служба јутрења или свеноћног бденија. Констамонита 19 (20). у другима је пак изостављено. из целе структуре овог првог дела службе и на основу изричитих сведочанстава рукописа.. која је говорена на Светој Литургији. И из поретка штампаних издања.

. вечни.»... или боље рећи дословног тумачења подеока Саборне Посланице Светог Апостола Ј а к о в а брата Господњег (5. шта се изоставља? Нема сумње да је чин Јелеосвећења. лекару душа и тела.. 71.. који и јесте прво сведочанство ο Светој Тајни Јелеосвећења: «Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене.и на наслеђе Царства небеског») и њен возглас: «ЈерјеТвоје да нас милујеш и спасаваш. престало је бити истинско јутрење и постало један дуги увод у чин Јелеосвећења сам по себи. да их говоре понаособ. свештеник који ће обавити чин Јелеосвећења да буде само један. малу јектенију. Оно поседује боље литургијско памћење. На Крштењу и Светој Тајни Брака (тј.. то се у појединим крајевима очувало као старо локално предање.. у кућама. зависно од прилике.». (до речи «. постоји једно незамисливо велико мноштво измена. молитву освећења «Господе. него више њих. милосрдни и многомилостиви.. задржали почетак светотајинског дела са «Благословено Царство.. опроштајну молитву: «Царе Свети.». Додају се тропари. помазавшига(. молитва. на Велику Среду.. венчању) задржано је «Благословено Царство. Постепено је преовладао обичај да га врши више свештеника. Ова пракса произилази из погрешног. обично убрзано. Међутим.. Да ли се приликом вршења Свете Тајне Јелеосвећења од стране једног свешШеника читају сви Апостоли. чак и ако не предвиђају служење Свете Литургије. Света Литургија је престала да се врши заједно са овом Тајном. Овде га налазимо једино у бројним рукописима који су.. измене су настављене. претрпи велика оштећења. Потпуно развијени чин је у основи обухватао велику јектенију.». Ово схватање је почело да утиче на састав службе. читање Апостола и Јеванђеља (првих штампаних издања). У продужетку је вршена Света Тајна... Ове молитве се одлукују . вршио један или.. помазавши га уљем у име Господње».. Свети Ј а к о в пише у множини: «презвитере. Јутрење је сведено готово само на његове покретне делове. Може ли само један свешшеник вршиши Јелеосвећење по домовима? 72. некасе моле. молитву: «Беспочетни. заједно са другим службама овог по преимућству литургијски преоптерећеног дана. више свештеника. чак до данас. јектеније и молитве. мала јектенија.. читања. а остало је четрнаест читања и седам молитава које су биле предвиђене за седам различитих лица..)». у изузетно неприкладним условима за један чин.» и отпуст. Тако чин почиње да се развија. као и све друге чинове и Свете Тајне.14-15). Свети светих. у близини болесних и спремних за смрт.Било је за очекивати да чин Свете Тајне Јелеосвећења. по слову закона. У рукописима још и пре уобличавања поретка који садрже штампани Молитвослови у употреби.». помазивање болесника уз молитву која га је пратила: «Оче Свети. које често спасава исправне елементе који су у штампаним издањима испали.». а чију смо слику навише угрубо дали... и нека се моле над њим. који милошћу и милосрђем својим исцељујеш.. Сваки свештеник би требало да има нешто посебно да каже: читање. али и после тога. због своје дужине и честе употребе. Јеванђеља и молитве или се изостављају ? Ако се нешто скраћује.. Није било отпуста јутрења нити прекида. Не би требало. у време кад се првобитно састојао од једне или две молитве.

. помоливши се седам пута. ни додавање нових молитава. стр. Његов допринос се можда састојао у наметању и обредном уређењу учешћа седам свештеника. Узлет чина Свете Тајне Јелеосвећења почиње у тринаестом веку. подигао дете. или свештенике који су се над мртвом душом детета оне Сунамићанке. седам молитава. чин Свете Тајне Јелеосвећења је у основи остао горе наведеног садржаја а. «по сабрању седам презвитера». седам помазивања и седам хлебова. τ. као што к а ж е Апостол Петар. «седми свештеник»). може нас уверити до које мере је стигла дужина чина Јелеосвећења.». отворити небо кључем благодати и. У Синајском рукопису (бр. сада. као што су и они тај лукави град и чврсте зидове сагрешења њихових порушили. било у наслову службе («Чин Свете Тајне Јелеосвећења освећиван од стране седам свештеника». 973) и отприлике један век старијем (из 1153) сусрећемо ову тежњу у развоју. Арсеније није изумио ни седам свештеника. . гл. већ постојећим елементима Свете Тајне Јелеосвећења је придодато још шест молитава са јектенијама које представљају увод у њих. мислим по броју седам дарова Светог Духа колико их пророк Исаија набраја. тако ће и ови (свештеници на Јелеосвећењу). смисао броја седам» (Διάλογος.502. у рукописима је лако уочљива тенденција обогаћења чина. позвати седам свештеника». отворио небо које је био затворио због сагрешења. «појан од седам презвитера». (Јаков) брат Господњи не наводи број свештеника. «сабира се седам свештеника» итд. Свети Симеон Солунски карактеристично возглављује Предање које се односи на то и објашњава га. седам апостолских читања.. као к и ш у с висине.. и л и да означе оних седам старих свештеника закона. То је дакле. 12. помоливши се седам пута. одређено да број свештеника буде седам? Свакако због светости тог броја (који је некад постојао . 8-11). као што смо видели у одговору на претходно питање. п а т р и ј а р х Арсеније Авторијанос (1255-1260). 283). наредио је да Јелеосвећење обавезно врши седам свештеника и одредио посебне молитве за свакога од њих. читања. међутим. седам пута помолили по угледу на пророка да би је васкрсли. који су по Б о ж и ј о ј наредби седам пута кружећи трубили око Јерихона и срушили зидове. стр. задржавајући при том и предострожност: «И заиста. помоливши се седам пута. Седам свештеника помињу и сви рукописи који садрже седмократну службу. или се то подразумева из наслова појединих молитава и читања («први свештеник. мноштво тропара и молитава.. «седам свештеника» итд. Ј о ш увек није било значајних увећања. донети милост Б о ж и ј у и опроштај. 97-191). По сведочанству патријарха цариградског Н и к и ф о р а (1260-1261) његов претходник. као и на Јелисеја који је. или као И л и ј а који је. јектенија и прозби. Један летимичан поглед само на чин Јелеосвећења (погл. предат нам је обичај да се позива седам. Трембелис.. Ч и н Јелеосвећења.упореди са питањем ο броју 3. Цело јутрење. Значи.).Јеванђеље) са њиховим прокименима и алилуаријима. како мислим. До дванаестог века. Μικρό Ευχολόγιον. 1. «дужан је. а нешто касније и шест парова читања (Апостол . 5. спајан је са Светом Литургијом. Атина 1950. или у уредбама типика («по сабрању седам свештеника». седам јектенија.). и послао пљусак. седам Јеванђеља. антифона.краткоћом. Тако је нови чин Свете Тајне Јелеосвећења попримио седмократни облик: седам свештеника.. Збога чега је. 40 и 100 Господи помилуј. Међутим. разрешити сушу к о ј у и з а з и в а ј у сагрешења и. т. П. Ово је било нопходно због учешћа многих свештеника. су учинили да служба Јелеосвећења постане најсложенији и н а ј д у ж и чин византијског Молитвослова (=Требника). једноставношћу и својим класичним изразом.. псалама.

«Ако постоји потреба три епископа. болесницима. врше не само три свештеника. наравно. и решење тројице с в е ш т е н и к а н и ј е се показало примењивим. начин вршења ове Свете Тајне. а поредак треба чувати. помазавши га уљем» (Διάλογος. где је било немогуће да се нађе седам свештеника. те да тиме буду ускраћени опроштаја грехова. изображава силу Свете Тројице. а речено је да ово бива из нужде.. која садрже само део целокупног химнографског и молитвословног стваралаштва Свете Тајне Јелеосвећења. Свети Никодим ово правило примењује и на Јелеосвећење и на крају стиже и до свештеника: «(. неопходно је да се држимо старих предања. У тешким условима. да ли је могуће да један свештеник врши Јелеосвећење»? . посебно за села.одговара опет негативно: «Један свештеник не треба да врши Јелеосвећење. али у континуитету. или и другим епархијама. Изгледа да је спој са Светом Литургијом први клонуо под притиском датости. 283). читано је заиста све. 283). будући да се он нигде и не наводи.. без певања прокимена и алилујарија итд. било је немогуће да се врше службе са тако великим бројем служитеља. у покушају да се очувају сви елементи који су преостали. него и два. Преподобни Никодим Светогорац. Њена неоубичајена дужина. Јер. Ј е р је боље и да само један свештеник врши Тајну... кроз које су православни народи прошли за време турског ропства. Многи опет сабирају и више од седам свештеника како би показали већу веру и ревност. Као што смо у претходном одговору видели. бележи и «да тамо где се деси да нема седам презвитера. «Позовите црквене презвитере. а у нужди најмање три» (Διάλογος. Исто и кодекс Есфигмена 208 из шеснаестог века одређује да Јелеосвећење врши «седам свештеника или у н у ж д и три». без вршења јутрења.Међутим. Ни то није лоше. Најпосле.. на сведочење и проповед Свете Тројице. који им се овом Тајном дарује. као сведочанство поново пророка Илије који је помоливши се три пута и павши трипут пред њега васкрсао сина Сарафићанке. сасвим исправно поставља ову тему. На питање Гаврила Пендапољског : «Дакле. иако се и не наводи. Надовезујући се на то. сагласно старом обичају. канон Картагинског помесног сабора. добро је да буде седам свештеника.) на тај начин је дозвољено да и Свето Јелеосвећење у неким крајевима и местима Бугарске. Већ Синајски кодекс 973 иако захтева седам свештеника («сабира се седам свештеника»). а не једног презвитера. не једнога презвитера. него да она буде ускраћена свима тамошњим хришћанима и. брзо се показала неприхватљивост седмократне службе. Међутим. Канон захтева «да више епископа» врши хиротонију епископа. гл. који се одразио и на штампана издања. позивају само три свештеника. брзо су одвели у безизлаз. Потом и облик вршења чина. чин врше два или три». ако један . Симеон Солунски такође зна за «снисхођење» (=икономију) ове врсте у непридржавању броја седам: «Тамо неки пак где постоји недостатак свештеника. Али. честа употреба или њено вршење по кућама болесника и пре свега захтев за учешће и седам свештеника. и један услед недостатка свештеника који у оним крајевима влада... пре свега. Α потом. Али пракса је показала да је и број свештеника био преувеличан. Међутим. каже.. гл. тако ни Јелеосвећење не врши један презвитер» (Питање 48). «и нека се помоле над њим. Као што пак епископа не хиротонише један епископ. у објашњењу на 13.. Осим тога. јер као што је за епископа написано да не бива хиротонисан од стране једнога епископа. тако је и за Јелеосвећење написано да га не врши само један презвитер.. Он даље смањивање броја свештеника сматра недопустивим: «Нека један свештеник не чини Јелеосвећење. број не треба да нас заокупља толико. Дакле. пошто к а ж е «нека позову презвитере Цркве». хиротонишу епископа».

гл. Διάλογος.. велика јектенија. када би се. Канони и закони се не пренебрегавају док није нужда» (Πηδάλιον. Међутим.. многи свештеници молитве читају у себи или их у потпуности изостављају.. Јутрење би. по познијем седмократном развоју Тајне. нарушавање служби је неизбежно. Јутрење је. као што смо видели.. 282). и на наслеђе Царства Небеског». и то по уредбама древних кодекса. «Дужина богослужења (тј. Онај који одговара на ова питања је дужан да понови разлоге Светог Симеона Солунског: «Свештеници су увек говорили све што је било предано да се говори. «Јер Свето Причешће је кончина сваког чина и печат сваке Свете Тајне» (Симеон Солунски. будући да је све светоотачко Духа Светога (Διάλογος. као и малих јектенија након сваког Јеванђеља. први пар читања.. Αθήναι 1957. захтев за настављањем исправног Предања. посебно по кућама. било потпуном. али не и оне којих нема нити их је тамо могуће пронаћи. лекару душа и тела. То је био дух и слово праксе пре тринаестог века. Λειτουργική . Γενική Διεύθυνση Εκκλησιαστικής Παιδείας. јектенија са првом молитвом (до места «. и седам молитава. наравно.. Стога готово сви свештеници прелазе на скраћивања и изостављања која нису увек умесна. опроштајна молитва и помазивање уз молитву «Оче Свети. скраћење броја молитава које је. док се јектенија понавља после сваког Јеванђеља. Атина 1973.. присутнима неопходно читати наглас (Κ. Због тога налазимо да је препоручљивије изостављање канона. према древном поретку. Παπαγιάννη. нити да се он. ни свештеници нису надлежни за тако озбиљне иницијативе. примера ради.Τελετουργική. Јелеосвећење вршило у храму. Хоће ли један свештеник читати свих седам парова читања (Апостол-Јеванћеље) и свих седам јектенија. без сумње. Ц р к в а поседује надлежне органе. Тако дугачак чин могуће је растеретити угледајући се на древну праксу. узимају учешћа у вршењу Тајне. 351-352). Од осталих шест парова читања са јектенијама и њиховим молитвама могло би се читати само онолико делова колико је и свештеника који учествују у служби. Ово не значи да се проблем игнорише. значи све што је било предвиђено да читају сви свештеници који.» јесте. Међутим. смањење броја тропара након молитве освећења.молитве. Међутим. Није тајна да се у данашњој пракси дешавају многе произвољне прерасподеле. стр. чина Јелеосвећења) чини готово немогућим његово потпуно и исправно вршење. молитва освећења.. главни део службе Јелеосвећења. Тако. међутим. са «Благословено Царство. да их решавају и правилно уређују. «Благословено царство.» и јектенијом мирном. ни писац ових редова. зашто не може сам вршити и Јелеосвећење? Оно пак што к а ж е Свети Јаков: «Позвавши црквене презвитере». подразумева оне који постоје. представља «материју» Свете Тајне. Тако бива и данас.. Али.. гл. Дозволите нам да изнесемо само две мисли. који по дужности морају бити свесни проблема који искрсавају.. која.. поставља се теоретски исправна и практично безопасна основа за целовитост чина Свете Тајне Јелеосвећења. било са Литургијом Пређеосвећених Дарова. на тај начин решава. У противном. познији и по значају другостепени елемент у поређењу са главним делом чина који почиње. као што смо видели. Било би добро да се проучи и могућност поновног повезивања свете Тајне Јелеосвећења са Светом Литургијом. . Пракса се поново вратила првобитном Предању.. и оне које су значајније од Јелеосвећења.». заједно са уљем. 283). наравно. могло да се врши одвојено. стр.свештеник сам врши све друге Свете Тајне. овакво скраћивање лишава Тајну њеног најглавнијег елемента .. у пракси избија на површину проблем који поставља друго питање. 470).

ЛИТУРГИЈСКА ГОДИНА .

или велики прокимени. Типик Светог Саве је детаљнији: «"Светлости тиха". «и одмах читања» (Минеји). пошто служба ових двају последњих празника следи узор вечерња службе Велике Суботе. вечерња без прокимена. 6. или «Алилуја». у суштини имамо само јединствен случај Велике Суботе и. него «одмах (долазе) читања». или «потом се читају читања» или «и уједно читања» (Типик Константину. «И одмах прво читање» (Типик Констандину. јануар). би се могао окарактерисати као јединствен. Изузетак су једино вечерња служба Велике Суботе и вечерња Бож и ћ а и Богојављења. Као што је познато. Из тог разлога горе наведени Типици и одговарајући Минеји (децембар и јануар) не предвиђају певање прокимена ни на вечерњим службама ο Б о ж и ћ у и Богојављењу. него бележе: «"Светлости тиха" и читања по реду» или «"Светлости тиха". 25. или посебни прокимени обичних дана Велике Четрдесетнице који се данас произносе. наравно. Потом читања» (Типик Светог Саве). него одмах "Премудрост" и читач почиње са читањима. Прокимен се не говори. његове копије. . децембар) или «потом читања». Међутим. на основу којег је изграђена и под ч и ј и м се утицајем налази. Зашшо се на вечерњу Велике Субоше након «Светлости тиха» не пева прокимен? 74. Да ли ђакон након Входа вечерња на Велику Суботу и пре читања говори «Вечерњи прокимен» или не? 75.73. за време вечерња се након «Светлости тиха» увек певају или прокимени дана.» Овај случај Велике Суботе. Да ли се у току празничног вечерња Божића и БОГОјављења пре многих читања Говори прокимен дана или се он изоставља? По штампаним Триодима и Типицима Константину и Виолакиса за време вечерње службе Велике Суботе се након «Светлости тиха» не говори прокимен.

јер стихови које канонарх произноси стојећи на средини храма. ако Б о ж и ћ или Богојављење случајно падну у недељу. за Божић: «Прокимен се не говори. Прокимен: "Господ се зацари". 82). Оно. Старији и конзервативнији Типици. Тако се сведочанство Константиновог типика показује корисним.» За Б о ж и ћ и Богојављење «Појање "Светлости тиха". Тако «Тип и к или забелешке ο Типику». за вечерње Богојављења: «Нема вечерњег прокимена». прокимен дана и читања празника». Прокимен: "Господ се зацари". у свом првом издању у горе наведеним случајевима н а л а ж е управо супротно: на вечерњу Божића «"Светлости тиха" и одмах читања». међутим. док у сличном случају ο Богојављењу одређује да се након «Светлости тиха» «потом читају читања» (стр. него ђакон одмах повиче "Премудрост". а на вечерњу Богојављења «"Светлости тиха".. али су задржавали прокимен суботе. али је то неком другом руком прецртано и додато је: «Говори се вечерњи.» Дакле. Типик Манастира Дионисијата: «"На Велику Суботу "не говоримо прокимен (јер се прокимен пева након читања Апостола). којем је састављач тог Типика покушао дати неко. наравно неуспело. насупрот овоме. «Господ се задари».. прво читање» (у Атини 1842. Типик Манстира Ксиропотама за Велику Суботу бележи: «"Светлости тиха" и одмах "Премудрост" и почињемо са читањима. Исто отприлике неуједначено стање налазимо и у новијим рукописним Светогорским Типицима. него одмах након "Светлости тиха" читања по реду». и наравно за суботу увече васкршњи прокимен «Господ се зацари. постојало бар што се тиче два случаја празника. у Цариграду 1874."». као што је типик Дионисијата. јеромонаха Методија (1890 година) за вечерње Божића бележи: «Не долази прокимен дана. 67). У случају поклапања празника Рођења Христовог са Недељом.». за Богојављење «"Светлости тиха" и читања као што су написана у Минеју». Б о ж и ћ а и Богојављења. сведочи потпуно супротну ствар. Да претпоставимо да је у питању грешка? То би било веома вероватно да исто потврђује и предање рукописа. Други Типици су прокимене обичних дана сматрали неприкладним. када појци поју припрев тропара пророштава.Заједничко испитивање ова три упоредна случаја боље може допринети трагању за одговором на наше питање. Али. на вечерњу (субота увече) је предвиђен прокимен «Господ се зацари». Први повод да у извесном смислу доведемо у питање исправност ових уредаба наших штамгганих Типика који су у употреби нам даје сам Типик Константину. Типик Манастира Светог Павла за Велику Суботу к а ж е : «Прокимен се. Објашњење које се Типику Ксиропотама наводи показује да је новију . као што ћемо наниже видети. очигледно због његовог радосног карактера или због посебне части недеље (Типик Ксиропотама и исправка у Типику Манстира Светог Павла. питање прокимена је. не говори. он је што се тиче Божића опширнији и расветљујући: «Рукописни типик наводи прокимен дана. као што већина новијих Типика сведочи.. а читач произноси: "Читање из књиге Постања. замењују прокимен дана. Међутим.. јер нам показује да је постојао неки проблем у типику. Погледај и Типик Константину). а типик Велике Цркве к а ж е да канонарх након "Светлости тиха" одмах чита прво читање. прелазно решење.». исто и за Богојављење. и за Велику Суботу: «Нема прокимена». Константину.. По Типику Виолакиса се пракса већ коначно окренула ка изостављању прокимена на сва три празника и у свим њиховим појединачним случајевима.. суботе».. 52 и 59). него одмах читања». међутим. стр. што и јесте боље. на суботу увече се у другом издању предвиђа «"Светлости тиха. Ј е р се прокимен не говори. стр. потомчитања» (седмо поновљено издање другог издања. су предвиђали прокимен дана..

То је засигурно изазвало пометњу.праксу изостављања прокимена требало оправдати. На крају. Тако су за вечерње прокимени сматрани већ . сва земљо! .») као прокимен Апостола на Вел и к у Суботу. већ су се и најучесталији прокимени сваког празника и њихови псалми произносили између читања. 2... века. Из истог разлога су изабрани и посебни и за теме тих празника погоднији прокимени слични прокименима које налазимо у 150. 65. рукопис Часног Крста једноставно к а ж е «говори се прокимен».. «Похвали. П а р и ш к и кодекс одређују као «Господ се зацари.» (Пс. Исто и Типици Месинијског манастира Светог Спаса из 1311. а за Богојављење «Видеше те воде. 81. века «Сва земља нека се поклони Теби.. Сведочанства која имамо за прокимен Велике Суботе стижу до 7.1). Синајском кодексу. 17).».. Али.. 81. За Богојављење се не говори ништа што је у вези са нашом темом.. или уместо алилујарија. за време појања тропара пророштва.4). Псалам («Господ се зацари. Јерусалимски-грузијски Канонарник у вечерњи Велике Суботе има два прокимена. ч и ј и су одјеци приметни у данашњим Типицима.». читања Б о ж и ћ а и Богојављења. 147.») између 6.») је био прокимен божићњег Апостола. За Божић и Богојављење имамо мање сведочанстава и она нису међусобно сагласна.. Псалам («Зашто се узбунише народи. ово посредно сведочанство је веома значајно.. Господ рече мени.» (Пс. Псалам («Бог стаде на сабору богова.. Вечерњи прокимени сва три празника који су долазили након «Светлости тиха» су сматрани неком врстом удвостручавања псалама чији су стихови већ певани заједно са тропарима пророштва. Синајског кодекса из 10-11 века и Типик манастира Пресвете Богородице «Милијев» Ватиканског кодекса 1877. Мислим да на основу свих ових враћања у прошлост м о ж е м о доћи до н е к и х з а к љ у ч а к а .. пошто су молитвено п о к а ј н и п р о к и м е н и обичних дана м о ж д а с м а т р а н и неприличним за ове велике Господње празнике (погл. из 1292. 65. 150.. очигледно је под утицајем Велике Суботе предност давана прокимену «Господ се задари.. Типик манастира Евергетида предвиђа прокимен дана. Изгледа да су у почетку на вечерњим службама ο Божићу и Богојављењу певани прокимени дана. Он вечерњи прокимен поистовећује са «Устани. кодекс из 12.. и 7.».... Као што ће се показати из претраживања по древнијим изворима. али који изгледа да нису били веома распрострањени.. Патмоски кодекс и 1590.. год. Из истих разлога је у почетку на Велику Суботу певан васкршњи прокимен «Господ се зацари. Канонарник 150. Боже. Устани. Типик Манастира Евергетиде (788. На крају. Господа.» у било која дан у који празник падне. 7). 8). Међутим..» (Пс. » (Пс. Боже.» Међутим. 76.») уместо алилујарија Велике Суботе... 92..» или у Јерсалиму «Похвали. Псалам («Ускликните Господу. Јерсалиме. заједно са њиховим стиховима.».. Синајски Канонарник наводи посебне прокимене: за Бож и ћ «Господ рече мени.» заједно са «Устани...» (Пс. Боже... а након тога пре свега празнични прокимен «Сва земља нека се поклони Теби....»(Пс.. Боже.. «Господ се зацари.. Боже. најконзервативнији Типик манастира Дионисијата покушава да нађе неко оправдање и за Велику Суботу... Типик Месинијског Светог Спаса «Господ се зацари. 2.Сва земља нека се поклони Теби. Господа. Сматра се да прокимен надомештају псалми чији се стихови наводе између читања. а за време појања тропара пророштва: 92. или као прокимени Апостола. Типик Свете Софије Цариградске из 10. Јерусалиме... који 460. које се између Апостола и Јеванђеља пева уместо алилујарија..1) и «Устани. века) одређује други прокимен.. у Методијевом Типику: «није место»). године.. Типик Свете Софије нам даје донекле измешана сведочанства: за вечерњу Божића 40..

словенски. и на сам дан Богојављења... велики прокимен вечерње службе на дан празника. него се након «"Светлости тиха" одмах говори "Премудрост" и непосредно након тога читања».. Ако до тога којим случајем долази. се преноси на претходни дан.)непрестаним страхопоштовањем.» (Пс.. 76. Ако он некада поново буде уведен у службу. чита само на сам дан Богојављења.. 14-15) и « А Б о г ј е наш нанебу. Будући да је враћање уназад ка древној пракси показало да је прокимен у сва три случаја постојао. поготово што се тиче вечерњих служби Б о ж и ћ а и Богојављења.. или «Вечерњи прокимен». коју нисмо сусрели у древним и новијим Типицима. Сада је пак пошто је преовладало да се прокимен не говори. у скрушености вапијем Ти. ако су Б о ж и ћ или Богојављење у суботу) уместо прокимена дана («Боже заступник мој си ти.. следећу разлику: ако се вечерње служи у петак навече (дакле. по обичају. Т и п и к манастира Дионисијата и Виолакисов Т и п и к «Устани. Господе. Ксиропотамски). док уочи празника молитва почиње од «Велики .постојећи псалми који су се произносили између читања. који је раније на том место постојао. Из чега се састојиразлика између два водоосвећења. Особито су значајне уредбе словенског Типика. надсуштаствена. Веома је вероватно да су на тај начин произишле и уредбе Типика које ο сва три празника након «Светлости тиха» одређују «одмах читања». као што бива на осталим вечерњим службама. првог уочи Богојављења и другог на Богојављење. по манастирским типицима и штампаним приручницимама након отпуста јутрења.» (Пс.. будући да су службе исте... И данас приличи да се тако говори. Оне са једне стране имају једну особеност. онда неки Типици исправно одређују «одмах ђакон виче "Премудрост"» (Типик манастира Светог Павла) или «И одмах "Премудрост"» (Типик манастира Светог Саве. онда то бива по навици и под утицајем праксе осталих вечерњих служби Велике Четрдесетнице.... будући да се прокимен изоставља. након Литургије Светог Василија Великог. 76. из разлога које смо видели. уз само једну. 113. управо због тога што тај позив ђакона уводи у читање пророштава. по данашњем поретку. Α το к а ж е м због тога што је невероватно да је сећање на прокимен. Сада долазимо до теме коју наводи друго питање. а са друге једну особиту наклоњеност древности и тачност. значи «Тројице. 11)ито због тога што се на суботњој вечерњој служби увек поје «Господ се зацари.» до «(. и због тога га уосталом ни не налазимо у штампаним издањима. а мислим да нас древна пракса учи да је то исправно.») се аналогно поју велики прокимен «Ко је Бог велик . говорио «Вечерњи..» карактеришу као прокимен Велике Суботе и на њега се позивају к а к о би оправдали изостављање вечерњег прокимена ο Великој Суботи. Када је пракса..». и за шта се посебно употребљава свака од водица? Служба великог освећења воде на Богојављење врши се.. два пута: уочи празника. које изгледа и да је временски старије од произношења прокимена. као на вечерњим службама Велике Четрдесетнице и као што бива и за време сличне вечерње Великог Четвртка.. а по парохијској пракси после завршетка Свете Литургије. На Велику Суботу се не изговара прокимен..». дакле и ђакон би. Тако се на вечерњу ових двају празника поје прокимен дана. који се у овом случају поклапа са недељом. онда ће и ђаконово «Вечерњи.».. сачувано у новијој пракси. Сходно томе. У оба случаја врши се потпуно иста служба с једином разликом што се пролог велике молитве освећења.. нагињала ка изостављању прокимена.» бити разложно. оно што ђакон говори бесциљно.

Да употребимо једно савремено поређење. да постоји разлика у погледу силе и употребе њих две. али су они најпосле. представља каснији и уметнути елеменат. које се односило на смисао израза «ове Дарове» молитве ο којој је реч. верници су захватали воду... Василија Великог и . Веровање неких. ако пак не ж е л и ш . а коначно је правилно преовладало да се говори само на дан празника.». у суштини. Тада смо написали да ова молитва не припада почетном тексту двеју византијских Литургија. узајамним утицајима.». велегласно оглашава: «Велики си. дакле химна која се на тај дан поје уместо Херувике..) неки читају. или: «Нисмо примили из Црквеног Предања да се ова молитва говори. и које је првобитно говорено само уочи празника. Господе.. с великим водоосвећењем се догодило управо исто што у наше време бива с две литургије. уместо трисветога поје: «Ви који се у Христа крстисте. У књигама ово изостављање «пролога» није предвиђено («читање у себи». Додавање овог величанија чини службу торжественијом. у потпуности уједначени. првобитно велико водоосвећење је вршено у спомен Господњег крштења.. које је старије од поретка који је забележен у књигама. ова два чина су један те исти чин. него свештеник након јектеније и горе поменуте молитве («Господе Исусе Христе.. Господе.. св. а у наставку су у њој крштавани оглашени... изостављајући је по правилу (Атински 663). Историјски и литургички. али уопште не мења њену суштину за коју. Из брзине којом је ова пракса преовладала види се колико је пак било неопходно и самим потребама диктирано увођење ове новине. свештеник. На Литургији самога празника. «велико освећење». је неоправдано.». били су присутни и новопросветљени те се због тога на тој Литургији. као што смо видели. пили и кропили се. освећење воде уочи празника Богојављења и на сам празник је у оба случаја потпуно исто. на свеноћном бденију празника Богојављења. Саве Јерусалимског 367)..си.. које се у великим градским храмовима врше истога дана као услуга потребама верника. које је задобило данашњи изглед након многих преправки и усклађивања. међутим оно бива по неписаном предању.. јер пролог није садржан у многим и старим рукописима..» смо написали пар речи одговарајући на питање под бројем 23.. или «Истина је да ову молитву(.».». Значи. и до данас. Антиохијски патријарх Петар Гнафевс (465-475) је први дошао на идеју да хришћанима направи о л а к ш и ц у и одредио да се освећење врши и на вечерњу уочи празника.» (Св. а да се она у Великој Ц р к в и не чита. ако желиш. Да ли је то исправно? Ο молитви «Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан. него славско величаније празника. које је забележено у појединим типицима само је покушај компромисног решења или заташкавања ствари). благосиљање крштењске воде са којим до данас показује толико заједничкога. Овај «пролог» пак није чак ни молитва.. Један брат. а неки који га поседују бележе: «Ову молитву не говоримо (рукопис Атинске Националне Библиотеке 670)». Велико водоосвећење је. тврди да се на Литургији на Велику Суботу не изговара молитва «Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан. Јединородни Сине». 77. У почетку су постојале мале разлике између ова два чина... одмах након јутарње службе.). или боље једне те исте водице. Према томе. него да се уместо ње произноси само «Нека умукне свако тело човечије. која је слу- жена одмах након тога. Господе. почни од «Велики си. говори је. за који је већ од петог века нађено решење да се понавља и уочи празника како би се задовољиле потребе великог броја верника..

«Нека умукне свако тело човечије. дакле њено читање је предвиђено након одлагања часних Дарова на свету Трпезу. пошто оно потиче са Свете Горе. као «Молитву коју свештеник говори молећи се за себе док се пева Херувика». још увек остаје нерасветљено.. где оци са највећим поштовањем и тачношћу држе древна предања те се са једне стране у њиховој литургијској пракси понекад одрже у животу најстарији литургијски обичаји и пошто они са друге стране никада нису расположени да у свештеним текстовима нешто произвољно изоставе... односи на Дарове који се већ налазе на Жртвенику. јер је молитва «Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан. Познато је да службе великих празника. али далекој.св. Очигледно је да је са овим повезана уредба типика вероватно инсистирала на томе. у новијим рукописима.» три пута изговарају Херувику или песму која се уместо ње пева. који је произишао из погрешног тумачења одређених уредби типика или из несрећног утицаја Пређеосвећене Литургије.. која се штавише с л у ж и на Велику Суботу. прво уведена у Литургију Светог Василија. не односи се на Бога-Оца.. сусрећемо у обе Литургије.». и то само у Литургији Светог Василија Великог. дакле не и у Литургији Светог Златоуста. У прилог последњој претпоставци иде и то што она постоји у александријској Литургији Светог Григорија.».. У случају ο којем говоримо три пута треба да се понови Херувика Велике Суботе.») те пошто се она не поје. Пре треба да сматрамо сигурним да се ради ο неспоразуму. Да ли можда и овде имамо нешто томе слично? Дакле. већ од 8. Све ово је у некој. служитељи након молитве «Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан. и поред труда и теорија које су изнесене. да ли је можда сачувана веома древна пракса? Па чак и ако је то случај само у Литургији на Велику Суботу и само од стране одређених настављача тог предања? Мени то изгледа потпуно невероватно. него као и све молитве те Литургије на Сина и у тексту те Литургије заузима природније место. Касније је.. неко би се могао запитати да ли можда и овде имамо нешто слично томе. Ако је пак изостављање молитве произишло од помисли да је молитва «Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан.» по први пут сусрећемо у 336. века била уведена у Литургију Светог Василија Великог. пред којим се чита молитва. дакле тога да ли је она написана у Јерусалиму или у Цариграду. дакле. Јована Златоуста. а у времену када је тескт те Литургије био отворенији за промене и додатке од текстова Литургије Светог Златоуста. века. Дакле.насупрот томе би . као припремна молитва служитеља за вршење Тајне Свете Евхаристије. не треба говорити ни њену молитву .сличну тему је покретало и питање под бројем 300 ο молитви Трисвете песме када се уместо Трисвето поје нека друга химна . као што смо рекли. због своје конзервативности чувају најдревније литургијске обичаје. У сваком случају је доказано да је ова молитва. Као што је познато.». јер је прва (Литургија Светог Василија Великог) служена чешће него друга (Литургија Светог Златоуста). Тако молитву «Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан.... те је стога и у рукописима стављана испред ове. и да му је касније додата. након доста варијација. вези са овим питањем. те отуда и израз «ове Дарове» исправније одговара ономе што се врши. а понајвише службе Велике Седмице и Пасхалне службе.. или у Александрији. Питање њеног порекла.» молитва Херувике («Ми који Херувиме. То је опште прихваћено од стране свих који изучавају Свету Литургију. који је најстарији византијски Молитвослов. Барбериновом кодексу из 8. Он се... сматрајући за само по себи разумљиво да ће се то догађати након молитве «Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан..

као и обично. до овога дијалога долази приликом Христовог уласка у Ад. Мирна јектенија је произношена унутар храма. а за време Христовог силаска у Ад. У том случају он има смисао освајања храма од стране Цара славе. итд. али је њен правилнији назив онај који смо видели да је испред ње стављен у Барбериновом кодексу и другим древним рукописима. Њ е н данашњи облик је облик за који имамо најмање сведочанстава. које је певао свештеник. По свим Типицима свештеник и сав народ након разрешења полуноћнице излазе у припрату. отприлике као и данас. који су вршени сваке године на дан освећења храма. није садржала читање из светог Јеванђеља. Служба Васкрсења. По Никодимовом апокрифном Јеванђељу. у пасхалним и недељним службама. по најстаријем поретку. који. али док је певано «Васкрсења је . На средини последњег «Христос васкрсе». Само се у малом броју рукописа појављује новији облик службе: мирна јектенија је произношена напољу.. Дакле. По старим византијским Молитвословима и Типицима је и при повратку разних литија у храм испред врата тог храма понављано «Подигните врата». Псалма (7-10). крстообразно су се тамјаном запечаћивала. и друга пак као дијалог Господа са анђелима. те би тако поворка улазила у храм док је певано «И свима у горбовима живот дарова». победе над супротстављеним силама и изгоњења истих из храма... где ће се служити служба Васкрсења. Утицаје ових отачких тумачења или Никодимовог Јеванђеља налазимо у хришћанској химнографији. овај дијалог није говорен само тада. са Адом или са силама таме. или анђела који су га пратили. јединосуштној. У старим Молитвословима такође постоје назнаке да су тај дијалог међусобно водили и к л и р и ц и приликом проласка великог. као што је познато. или Светога Духа са анђелима за време Вазнесења Господњег. који је до тада био мрачан. али и малог Входа кроз Часне Двери олтара. Ове уводне речи су неопходне како бисмо схватили смисао сличног поступања и за време васкршње службе. пошто затвори Царске двери. Тај дијалог у сваком случају треба да повежемо са другим отачким тумачењем и схватимо као дијалог између Господа и анђела. или «на одређено место». или између анђела међусобно. 78. Не можемо озбиљно устврдити да су храм или свети олтар у свим тим случајевима сматрани Адом. у службама Вазнесења и Успења Пресвете Богородице. који у највећем броју рукописа сусрећемо. Ко је тај Цар славе.. одвија између архијереја и неког од клирика. Постоје многи различити облици службе Васкрсења којима се овде нећемо бавити. У храму. дакле Господа. а улазило се на исти начин. Неки свештеници уобичавају да након службе Васкрсења пред затвореним вратима храма говоре: «Подигните врата. кнезови ваши» и да након тога улазе у храм. па онда и отварала до тог тренутка затворена царска врата (главна улазна врата у цркву). Он је раније изговаран и ο споменима освећења храма. нити мирну јектенију. остаје само црквењак. Али. «пунијим гласом».требало приметити да је ова молитва у многим новијим часописима насловљена са «Молитва Херувике (Херувимске песме)». или дијалог анђела који су служили Господу са другим анђелима који су били на небесима.». Почињала је кађењем и «Слава светој. само и уз стихове. пали сва кандила и полијелеје и храм испуњава мирисом тамјана.. Зар није богохулно да храм сматрамо Адом и местом Сатане? Дијалог: «Подигните врата. па је певано «Христос васкрсе». кнезови ваши. У служби освећења храма се овај дијалог. Оци те стихове некада тумаче као дијалог Ц а р а славе.» је узет из последњих стихова 23. храм представља Ад у који је Христос сишао.. пред дверима небеским.

ка в е л е л е п н и ј е м чину. 1953. храм. и преводи га са земље. из 1214. и у ш а в ш и у цркву и не рекавши ништа слично ономе што неки неуки говоре: "Подигните врата". Он је Цар славе". а неко други им одговара: "Ко је тај Ц а р славе?". улази. Овај облик службе Васкрсења представља развој од старијег. дакле чина отварања врата крстообразним з а п е ч а ћ и в а њ е м уз појање «Христос васкрсе». 2.. али он сведочи и да је у многим црквама већ постојао обичај да се храмовна врата отварају уз «Подигните врата». дело са половине 14.. 1097. Саве из 16. а у складу са старијим обичајем." И одмах изнутра отварају помоћник црквењака. по први пут сусрећемо у рукописном Типику Синајског Манастира (бр. управо из разлога који је у питању наведен. стр. У оба случаја је очигледан смисао који је придаван уласку у храм: Христос васкрсењем својим отвара људском роду до тада затворене двери неба.). кнезови ваши". кодекс Атинске Народне Библиотеке. Творцу свих бића. јер то није сродно сили Б о ж и ј о ј и јер тиме ђаволу п р и п и с у ј е м о смелост и силу да се противио и опирао Богу. а началствујући отпочиње три пута куцати на затворена врата говорећи: "Подигните врата. рукопису Синајског Манастира. Налазимо га само у Служебнику издатом у Риму (1950). М е ђ у т и м .. 12. век) сусрећемо први покуш а ј повезивања тог уласка са псаламским стихом.» У истом духу су написани и старији слични коментари у «Пароху» («Εφημέριος». године): «Свештеник: "Слава. Смисао у л а с к а уз . опет уклопљеним са «Христос васкрсе»: «"Подигните врата правде. а којих није било мало. св. стојећи поред врата.. овај чин (који је у неким местима повезан са враћањем плаштанице за време литије јутрења на Велику Суботу) је распрострањен више но што се обично мисли. века (1347-1355) . "И свима у гробовима. пунијим гласом "Христос васкрсе". Тако је у Типику који налазимо у 1108. па и самих демона. «Подигните врата» . Свештеник: "Подигните врата. и пева се: "И свима у гробовима".дан.. а народ пева "Христос васкрсе" и улази. и л и сам црквењак. дакле без дијалога. "Христос васкрсе" и пошто се врата отворе улази. 284).. и сада". једноставнијег чина."» Као дијалог га пак у пуном облику (као на освећењу храма) налазимо у једном типику манастира Св. него само као стих тропара «Христос васкрсе» бар колико ја знам. и одмах се отвара. У Т и п и к у Манастира Евергетиде (788. Храм и Ад су два непомирљива појма. као што смо видели. кнезови ваши". у ш а в ш и кроз њих. кодекс ЈерусалимскеПатријаршије): «Потом свештеник п у н и ј и м гласом опет отпочиње "Христос васкрсе". сусрећемо у веома малом броју рукописа. исповедаћу Господа".«Περί οφφικιαλίων» (14. Α пошто се врата отворе. И црквењак се.у цариградској Светој Софији би врата након службе Васкрсења отварао првосвештеник. коју по тумачима светог богослужења изображава припрата. или Раја. прилично стар.још увек не као дијалог. век. на месту где се одређује начин уласка у храм након службе Васкрсења додата и читава оптужба против оних који су се д р ж а л и тог обичаја.. и з онога ш т о смо н а в и ш е н а п и с а л и ј е очигледно да су ти коментари прилично неоправдани. јер га. као што се може п р и м е т и т и из начина на к о ј и се састављач Т и п и к а окомио на њих: «Затим велика јектенија. Дијалог није стављен у штампане литургијске књиге. које по истим тумачима символизује обиталиште Божије на земљи. Отпор према том чину је. који је већ сав обасут светлошћу и пун миомирисног када тамјана.».». и одмах након возгласа говори канон "Васкрсења је дан". века (311. заједно са посебном мирном јектенијом и белешком да «је у неким местима обичај» да се он додаје служби Васкрсења. 15.. овај обичај је много старији. оглашава из цркве и два пута говори: "Ко је тај Цар славе?" И началствујући опет: "Господ над војскама. на небо. По сведочанству Псеудо-Кодина . Али.» Међутим.гл.

52-53. 25-29.' . 5 .2 (285). 61 .5 (518). 2 8 а . 59-63.4 (472-3).3 (312). . којег свештеник изображава. 6 2 . . 131-132. 248-252.1 (51-52). 57 . 117-120.1 (53) 107-111. 30-33.2 (286). Атина 19944. 320-327. 64-68. 11 . о н а к в о м каквом је сусрећемо у Никодимовом Јеванђељу и вас к р ш њ о ј химнографији . 327-332.2 (296). 56 . Тај чин је имао исти смисао и приликом Входова Св. 54-55. 8-10.5 (539). 6 0 . 103-107. 51 . 42 3 (337). Атина 19912. 46. 50-51. 6. 1 2 .т.7.4 (484). 14 . Литургије и повратка литија у храм. 24 . 1 7 .3 (330). победнички отвара врата неба и заједно са својим васкрсењем спасеним народом улази на небо.2 (281). 203-212. 72 . 2 3 .5 (521).2 (230). 2 8 .1 (126). 216-222. 29-32. 22 . 6 6 . .1 (88)."·> . 37. 287. 4 3 . 180-186. 1 0 .5 (523). 1 5 .Г.4(454). 2 9 .3 (332). 11-13.3 (313314).5 (564) 253256. 20-23. Α ако се лепо врши. 86-89. 8192. он у местима где се и даље служи целој служби може придодати много сјаја и величанствености. 6 7 . 297). 69 .3 (340). 63 . 53 .74.1 (42).3 (303). 9-13.1 (60).«Подигните врата» . 31-44. 186-193. 203206.1 (24) 56-60.3 (301). 7 6 . ДОДАТАК: списак места на којима се изабрана питања налазе у оригиналу: 1 . 11-12.3 (354). 6 5 . стр. 4 9 . 72-77. 5 0 . које су и утицале на васкршњу поворку. 5 9 .47. 33 . 4 . 3 0 . 88-93. 41 -3 (338-39). 190-195.3 (311). 5 2 . 21 . 64-65. 97-101. 119-122.5 (570). Атина 1994. 18 .3 (387). Атина 2003. 32-42. 3 . и у комбинацији са смислом који је отварање врата имало пре увођења «Подигните врата». 266-269. 2 (питање под бр. 32-39. 77 . 44 . сад већ победник над смрћу и над Адом. 19 -1 (109). 351-359.3 (368). Господ. 73-75. 36 . 146-148.5 (507). 8-11.1 (125). 349-353. 28а. 5 4 . 174-179.4 (439-41). 5-8.5 (512). 7 0 .5 (554-6). стр.5 (538). 64 . 48-51. 182-184).'Ч30. 75 .4 (421). 67-73. 39 . 4 5 .4 (411). 57-58. 242-250). 15-18.5 (522). стр. Превод питања под бројем: 2-4. 34. .2 (194). 20 .1 (1). За превод су коришћена последња издања оплкогод горе наведених томова.5 (549-50). 82-87. 4 8 . 35 . 9 . 1 3 . 93-101.4 (445). 358-361. 45-49.т. 68 .'2. 14. 56.1 (65). 2 7 .4 (453) 186-190. 148-155.1 (102). 3 (367).2 (269). 31 . 25.8 . 143-149.5 (510). 89-97. 64-67. стр.и а к о н и ј е да оно н и к а к о н и ј е повезано са Христовом победом над Адом.'К. 77 и 78 Μ I'.4 (476-78). 58 . 66-67. 16. те тада и долази до дијалога између Цара славе и небесних сила или Херувима који чувају улаз у Рај. 2 . 71. Атина 19975.4 (451). 307-312.4 (420). 38.5 (594).5 (529). 73. 252-254. 153-157. 19-21. 232-236.1 (3-5). 193-201. 144-146. 67-72 и 77 Г.5 (502).2 (180-182). 26. 5 5 . 214-218. 3 2 . 114-119). 78 . 89. 17-22. 67-74. 40. 243-248. Превод питања под бројем: I.3 (333) 77-80. 24. 227-281.вероватно треба т р а ж и т и у другом начину отачког тумачења ових стихова 23-ег Псалма.

Солун 1965. 5. Дух богослуженја. у 5 томова. Двадесетчетворочасовно неусипајушче славословлје. Богословски факултет је завршио у Атини 1950. Фундулис је рођен 26. 8. године у Месагри Митилинској у Јелади. као и у Литургичким центрима Μοηΐ Сезаг у Белгији и Тпег у Немачкој. Атина 1971. Лезвоски Еортологион. 3. За доцента је изабран 1966.БЕЛЕШКАОПИСЦУ Јован Μ. а био је и први председник Одсека за пастирску теологију. 7. Омилитика. године одбранио докторат на тему «Ακοίμητπς Δοξολογία» (Неусипајушче славословље). На истом Факултету је 1963. 4. 2. 4. новембра 1927. године. 3. Атина 1963. Атина 1964. На истом факултету је радио као асистент од 1953-1956 године. Током своје академске каријере као и по пензионисању (1996). Постдипломске студије је окончао 1959. Литургичко дело Симеона Солунског. Од 1989 до 2003 налазио се на челу Патријаршијског института за патролошке студије (ΡΙΡΜ) у Солуну. Одговори на лиШургичке недоумице. свеска 1. 2. Атина 1967-2004. У међувремену је биран за декана Богословског факултета. . године при Катедри за литургику и омилитику. Његова најважнија дела су: 1. године на Одсеку за историју и филологију хришћанскога истока на Универзитету у Лувену . године. професор Фундулис је објавио неколико књига и преко двеста студија и научних радова. Словесна служба. По повратку у Јеладу 1961. Литургичке белешке. Солун 1980.Белгија. а за редовног професора 1969. године бива изабран за асистента на Богословском факултету у Солуну при Катедри за омилитику и литургику. Атина 1955. 6.

Ако се ова обнова везује за Солунску богословску школу и у њој поникле горостасе савремене богословске мисли блажених успомена професора Панајотиса Христуа и оца Јована Романидиса. у 8 свезака. Солун 1966-1979. Он савршено познаје богослужбени поредак и његове особености кроз разне епохе и у разним областима. Угледајући се на Симеонову методологију и Јован Фундулис богослужење посматра и вреднује у светлу црквеног предања. 12. на први поглед. Тај мото је стожер његовог литургијског богословља које. 2) Византијски Молитвослов и 3) Божанствена Литургија. Увод у богослужење. Милошевић . и за савремену науку ο богослужењу неоспоран учитељ и отац Цркве. Литургичке теме. Н.9. као и његових процена пастирских и животних потреба Цркве. Јован Фундулис може сврстати у најзнаменитије православне литургиологе поствизантијске епохе. Атина 2002. архиепископа солунскога. професор Фундулис се упушта у расправу ο н а ј к о м п л и к о в а н и ј и м богослужбеним проблемима. онда се литургијска обнова . Симеон Солунски као литургиолог и постаје познат. али и одговорно осећа дух времена у коме. Имајући у виду целокупно дело професора Фундулиса слободно се може закључити да је његов допринос литургици као науци од непроцењивог значаја. 1. он поставља чврсте и неоспорне темеље даљој богословској надоградњи.темељи на делу солунског даскала Јована Фундулиса. Солун 1993. бива савест пастирима и свештенослужитељима. хеортологије и химнографије. захваљујући делу његовог духовног потомка и ученика. У својим Одговорима на литургичке недоумице. ипак. Солун 1977-1986. Литургичке теме.23). светоотачких сведочанстава и рукописних богослужбених књига у комбинацији са његовим харизматичним литургиј ским критеријумима не остављају ни једно питање без јасног и уверљивог одговора. Литургика. а са друге. Одлично познавање литургичких споменика из најстаријих времена. нећемо погрешити ако кажемо да се са двојицом својих учитеља и солунских земљака. У ствари. ЛитурГијски текстови. Учешће народа Божијег у богослужењу «благообразно и по поретку» остварљиво је једино «у Духу и истини» (Јн 4. углавном клирика. Не раздвајајући никада катихетски од мистагошког елемента у богослужењу уз стално наглашавање да је хришћанско богослужење «словесна служба». Научно интересовање професора Јована Фундулиса не ограничава се само л и т у р г и ч к и м истраживањима. Али он. али и оригиналном виђењу богослужења које поново постаје окосницом живота верних у Цркви.која је по речима анђела Цркве захумске постала «незаустављиви процес» у Православној Цркви . Својим делом Јован Фундулис несумњиво спада у најзначајније православне литургичаре. 11. Α таквих је одговора до сада шест стотина на броју. Свако од ових одговора представља малу студију сачињену од резултата његових истраживања. Он са сумњом гледа на историјски неутемељене богословске претпоставке и вешто избегава расправе ο њима. на чудесан и задивљујући начин. Његово се име увршћује у каталог оних савремених православних теолога за које се везује обнова светоотачког богословља. али и савремених потреба Цркве. Такође је запажено мноштво његових текстова из области агиологије. већ увелико настављач и његовога дела. 10. у три тома: 1) Последовања дневнога круга. он је постао не само његов верни ученик. Николом Кавасилом и Симеовом Солунским. он даје веома значајан допринос црквеном беседништву својим уджбеником Омилитика. Стасавајући на делу светога Симеона. Оцењујући његов допринос у изучавању богослужења и његове афирмације у животу Цркве. Оваквим приступом литургици он је знатно допринео једном новом. са једне стране формулише богослужбену пробле- матику као израз богословског искуства Цркве. иако лаик. као да не доминира у његовим делима. а савременог солунског учитеља.

С1Р . превод Гајо Г. 305-307: Белешка ο писцу / Н.Тираж 500. . .Краљево : Епархијски управни одбор Епархије жичке.2-528 ФУНДУЛИС. Ι8ΒΝ 978-86-84933-09-8 а) Богослужење . 6) Превод дела: Αρβηίθββίδ θίβ 1е11оуг§1каз аропаз. Београд 271. 2007 (Врњачка Бања: Интерклима-графика).Каталогизација у пуликацији Народна библиотека Србије.Православна Црква б) Литургија . Фундулис. изд. Јоанис Литургике недоумице / Јован М. . Гајић. . 2. . [Ненад] Милошевић..8К-Ш 138701068 . 22 сш.(Библиотека Свети Сава [Епархијски управни одбор Епархије жичке] .Православна Црква СОВИ8.Стр. Маја Рашовић. кн>.307 стр.

Related Interests