SUPREMATIZAM/µNOVI SLIKARSKI REALIZAMµ Suprematizam nije toliko pokret u umetnosti koliko stanje uma koje reflektuje dvosmislenost

savremenog postojanja. Gotovo da ja bio pokret jednog oveka. Kazimir Maljevi (1878-1935) je bio njegov vode i duh. Pojavljuje se oko 1913 u Rusiji. Maljevi eva namera je bila da izrazi «metalnu kulturu na eg vremena» ne imitacijom, nego kreacijom, stvaranjem. Maljevi je prezirao tradicionalnu ikonografiju predstavlja ke umetnosti. Njegove elementarne forme napravljene su da bi se prekinulo sa umetno u kao odgovorom na okru enje i da stvori novu stvarnost «ne manje va nu od realnosti same prirode». Maljevi nagla ava va nost svog rada na projektu opere Pobeda nad suncem za nastanak ideje i prakse suprematisti kog slikarstva. Ta neobi na futuristi ka predstava, ne to poput pravog multimedijalnog spektakla, pripremana je tokom jula 1913. kada su Kru onih, Matju in i Maljevi odr ali radni sastanak u Usikirku (Finska), proglasiv i ga za «Prvi ruski kongres futurista». Celokupni scenario projekta, njegova tekstualna (Kru onih, Hlebnjikov), muzi ka (Matju in) i scensko-vizuelna (Maljevi ) artikulacija, kao i njegov program bili su tesno povezani sa teorijom zauma. Kostime i scenografiju Maljevi je izveo u duhu kubofuturisti kog i zaumskog realizma. U ovim scenskim nacrtima po prvi put se pojavila forma (crnog) kvadrata. Posle iskustva sa projektima za «Pobedu» i eksperimenata koji su usledili sa slikama ra enim 1914, tokom prole a 1915 Maljevi je ve bio u fazi realizacije novog modela slikarstva i prakti no i teorijski. Pisma pokazuju sasvim jasnu svest o crnom kvadratu kao inicijalnom i primarnom elementu novog projekta, nakon to se u ÅPobedi´ pojavio nesvesno prema njegovim re ima. Klju ni pomak bio je intuitivno, ose ajno (u misli zaumnika) preme tanje crnog kvadrata iz scenskog doga aja (opere) u autonomni kontekst slikarstva samog po sebi. Maljevi eva geometrija zasniva se na pravoj liniji, supremati nom elementarnom obliku koji simboli e ljudski uspon iznad haosa prirode. Kvadrat, koji se nikada ne nalazi u prirodi, je bio osnovni suprematisti ki element: osnova svih drugih suprematisti kih formi. Kvadrat je bio odricanje od pojavnog sveta i umetnosti pro losti. 1915, zajedno sa drugim fundamentalisti kim platnima, njegova slika crnog kvadrata na beloj pozadini izlo ena je po prvi put u Sankt Petersburgu. Ali to nije bio samo kvadrat i Maljevi u je smetala beskompromisnost kriti ara koji nisu shvatili pravu prirodu te svemo ne forme. Prazno? To nije bio prazan kvadrat, insistirao je. Bio je pun odsustva objekta; pun je zna enja. Maljevi ne govori o razvoju do kvadrata ve o razvoju iz kvadrata, naziva ga za etkom a ne posledicom. On nije plod evolucije ranije umetnosti, ve sam svojim raspadanjem daje nove plodove ² jedinice novog umetni kog jezika. Crni kvadrat na belom polju je negacija starog stila u smislu prekida, vra anja ili dolaska na crtu novog po etka («nula forme»). Ideja o raspadanju kvadrata za njega obezbe uje elemente i energiju nove umetnosti, a istim pojmom je kasnije tuma io i evoluciju suprematisti kog jezika. Moglo bi se re i da itavo suprematisti ko slikarstvo ivi od tro enja i raspodele prvobitne, inicijalne energije kvadrata ijim se raspadom stvara. Maljevi analizira kubizam i futurizam kako bi nazna io gde su njihova ograni enja i mesta gde upada suprematizam u njihove sisteme. Analiza se zasniva na kriti kom posmatranju starih umetni kih modela (naturalizam, idealizam, realizam, akademizam) kojima je svima zajedni ki tzv. mimetizam (podra avanje). On dolazi do zaklju ka da nema razlike izme u umetnosti divljaka i razvijenih formi umetnosti (antika, renesansa), jer se svi modeli zasnivaju na principu naturalizma. Umesto umetnosti koja proizvodi mrtvu umetnost, on postavlja model stvaranja koji zna i stvaranje nove forme, ne eg novog, nepostoje eg u prirodi. On o tro pravi razliku izme u umetnosti ponavljanja i umetnosti stvaranja koja

1

Mada su u futurizmu stare stvari (svet mesa i kostiju) zamenjene novim (svet ma ine) taj pomak nije izmenio to da se umetnost i dalje hrani postoje im. Umetnik mo e biti stvaralac tek kada njegove slike nemaju ni ta zajedni ko sa prirodom. to je osnovni futuristi ki zahtev. sa pozicije ve stvorene. Gon arova. kao to priroda stvara ivot. idealizma. energija i sila. dok suprematisti ka teorija postulira koncept bespredmetnog kretanja. Koncept raspadanja. U tekstovima iz 1912-1913 te su teme ve bile apsolvirane (D. 2 .proizvodi potpuno novu pojavu. Ponu ena je druga ija slika postoje e stvarnosti.Burljuk. «Stvari su i ezle kao dim» ka e on. Sme tanje suprematizma na kraj ili vrhunac jednog razvojnog toka koji ine najzna ajniji savremeni umetni ki pravci. to predstavlja promenu. stavljaju i u prvi plan neophodnost osloba anja «svesti boje». jednostavno kretanje energije. samopouzdanju i sigurnosti u vrednost i doma aj sopstvenog rada. ´Od kubizma i futurizma do suprematizmaµ sa podnaslovom ´Novi slikarski realizamµ mo e smatrati kona nim i nekom vrstom utemeljenja suprematisti kog slikarstva. ili kretanja kao takvog na povr ini suprematisti ke slike. «Stvarati zna i iveti. To je ivot prema modelu prirode. neprestano stvarati novo». Stvaranje je shva eno kao cilj sam po sebi. boja. U to vreme moskovski krug avangarde bio je tragao za novim pokretom. potrebu slobodnog ispoljavanja njene sopstvene.10. umetnik i on iz prirode ne preuzima motive koje e prikazati na platnu. distanciranje od pouka prethodnika. Koncentracija na preno enje utiska kretanja predmeta. uveden u vezi sa kvadratom. Maljevi zahteva aktivisti ku poziciju istog. nova slikarska forma sa sopstvenim. akademizma. V. u skladu sa svojim autonomnim zakonima i principima. jedan je od glavnih elemenata strukture suprematisti kog modela. ve stvorenim formama. potpuno nove slikarsko/umetni ke paradigme ² suprematizma. samodovoljna slikarska stvarnost. Dok je u iskustvu futurista kretanje je uvek kretanje predmeta. Kubisti ko i futuristi ko razaranje predmeta kao takvog na njegove fragmente ne remeti prisustvo predmeta na slici niti dovodi u pitanje njegovo povla eno mesto. tj. relizma. Rozanova). On govori o kretanju autonomnih slikarskih jedinica. apsolutnog stvaranja ije forme treba da ive od sopstvene energije ra anja u autonomnom prostoru slike. apsolutno stvaranje. formu. Za Maljevi a je priroda u stvari samo veliki stvoritelj. Uglavnom su se slo ili da je napu tanje kubofuturizma neophodan korak. Maljevi ev doprinos ne bi bio od posebnog zna aja da ne govori iz novog iskustva. imala je za posledicu odre enu marginalizaciju uloge boje. opona anja. U takvoj situaciji za Maljevi a je bilo veoma va no da objavi bro uru gde bu formulisao teorijske okvire svojeg pravca i promovisao svoju ulogu za etnika nove slikarske pojave. treba da stvori sopstvenu ivu sliku. ali nisu stvorene nove stvari tj. ru enje tradicije. Larionov. kako bi ilustrovao stvaranje novog. estetizma. autonomne energije. svedo i o njegovoj velikoj ambiciji. za koji je karakteristi an model raznobojnosti. ali bez jasne ideje. Umetnik. bez optere enja ljudskom emocionalno u ² isto. ali nije stvorena potpuno nova. Markov. ponavljanja nije nov koncept ² to je op te mesto teorijskog diskursa evropskog i ruskog modernizma. poput prirode.». Bro ura je imala 3 izdanja od kojih se tre e. U ovom stadijumu. ploha i bespredmetnih formi. Maljevi brani pravo umetnika na uspostavljanje sopstvenog koda. Umetnost treba da izgradi sopstvenu autenti ku formu ivota. samostalnim ivotom. Maljevi esto koristi metafore ra anja i ivota. Tokom jeseni 1915 Maljevi je bio u zavr noj fazi pripremanja svog nastupa «pod novom zastavom» to e se dogoditi u decembru otvaranjem «Poslednje futuristi ke izlo be slika 0. ve princip stvaranja kao takav. Maljevi tuma i suprematizam kao « istu slikarsku umetnost boja ija se samostalnost ne mo e svesti na jednu boju». vlastite formule. Suprematizam afirmi e upravo boju kao su tinski element slikarstva. Kritika i polemika protiv naturalizma.

svejedno da li te ideje usvaja. individualna slikarska ploha i ista.Markov. 3 . tradicionaliuma. jo uvek izla u jednu primarno slikarsku teoriju. Rana Maljevi eva teorija (1915-1916). samosvrsishodna slikarska forma) postaju upravo osnovno upori te u tuma enju suprematizma kao novog slikarskog realizma.  prihvatanje nove slike savremenog sveta i modernog ivota (nau nih i tehni kih otkri a) kao realnosti koja se mora odraziti u polju umetnosti  vera u stalni kulturni i civilizacijski napredak i ulogu umetnosti u njegovim evolutivnim procesima  napu tanje mimeti kog autonomnosti umetnosti modela slikovnog predstavljanja dinamizma i afirmacija modela ideje  usvajanje koncepta kosmi kog/univerzalnog dinamizma (kretanje energije u prirodi) kao slikovnog  nepoverenje u opti ko iskustvo i isto vizuelnu percepciju. Maljevi evi sopstveni teorijski pomaci proizilaze pre svega iz refleksije samog suprematisti kog slikarstva.to je realizam slikarskih. neba. prevladava ili odbacuje.. naturalizma. Postoje shvatanja op teg karaktera koja ine naj iru idejnu osnovu evropskog modernizma.Ono to sa Maljevi evog stanovi ta nedostaje kod kubista i futurista (samostalna. Evolucijom suprematisti kog slikarstva Maljevi eva teorija sve e vi e napu tati polje isto slikarskih problema i ulaziti u prostor filozofskih metafizi kih spekulacija.Burljuk. Larionov.. bojenih jedinica». poetske i teorijske koncepcije zauma (Kru onih.). Svi elementi slike tretirani su kao potpuno autonomni entiteti bez ikakvih asocijativnih ili simboli kih funkcija a jedino za ta su vezani.. i 1915. Sveukupno doga anje se sme ta i zatvara u granice/prostor slikovnog polja.. Kupka. Prikazuje sebe kao velikog oslobodioca umetnosti iz okova akademizma.. Menjkov. U poslednjim pasusima govori neposredno u prvom licu. zastupaju mnogi protogonisti modernisti kih i avangardnih pokreta. kao manifestacija same prirode slikovne povr ine a ne kao rezultat analiti kih ili reduktivisti kih operacija koje polaze od neke predmetne. Hlebnjikov). vode tj. Naglasak je na odrednici slikarski ime se pojam realizam pomera iz polja predstavljanja izvanslikarskih pojava u kontekst pokazivanja isklju ivo slikarskih pojava. estetizma. u istinitost sveta vidljivih pojava  interes za nevidljivo i nematerijalno  napu tanje predstavljanja predmeta/figure kao celovitog. Rozanova) on ne pravi kolektivni manifest i svestan je svoje predvodni ke uloge. A. Kljun. Rani umetni ki tekstovi (1915-1916). i iz ega zapravo proizilaze. izvanslikarske forme. V. Maljevi ea rana teorija nastaje iz jednog konceptualnog okvira koji zajedni ki ine ideje evropskog modernizma i njihova ruska recepcija i reinterpretacija sa sopstvenim doprinosima (Kuljbin. Mada u tekstu spominje grupu suprematista (Punji. Me utim. D. kompaktnog i kona nog oblika  te nja ka apstrakciji i bespredmentosti itd. pisani su pre svega sa nastojanjem da se nova koncepcija odredi u odnosu na kubizam i futurizam. Pikabija itd. Uklju uje se u iroki kontekst novih pogleda na prirodu slikarstva kubista i futurista (Le e. idealizma. Delone. «novi slikarski realizam je zaista slikarski jer u njemu nema realizma planina. Gon arova. je kvadrat. ev enko). nastaje paralelno i srodna je idejama i stavovima koje izme u 1910. Boguslavskaja. Mo e se re i da je sam (crni) kvadrat nastao iz temeljnih prostornih (povr ina) i oblikovnih (kvadratni ili etvorougaoni format) svojstava platna. u realnost dvodimenzionalne povr ine platna. Rozanova. realizma stvari.

koncept istog. Istovremeno Maljevi je postajao izolovan a suprematizam e usled pojave novih umetni kih i teorijskih koncepcija u prvim godinama posle revolucije postati predmet negativnih kriti kih sudova i osporavanja. Maljevi eve dvodimenzionalne suprematisti ke slike i Tatljinovi trodimenzionalni objekti/konstrukcije (ugaoni reljefi).) Maljevi je izlo io bele slike a Rod enko seriju od preko 30 radova koji su u katalogu bili svrstani u 5 grupa. Maljevi e ostati pri svojoj ideologiji suprematisti ke umetnosti. a da se pritom potpuno ne napusti njegova osnovna pretpostavka. Lj. 4 .Davidova.Vesnjim.Rod enko. A. M.Rozanova. Naravno postoje mnoge i krupne razlike me u njima ali im je zajedni ko to to je delo samodovoljni. neutilitarnosti. Prvo okupljanje grupe umetnika oko Maljevi a na izlo bi «0. koji se nikada nije pojavio.Menjkov. mnogo su manje bile udaljene jedne od drugih nego to se to tada inilo. Tatljin e pripadati postoktobarskoj konstruktivisti ko-produktivisti koj estetici i ideologiji. ideolo kih ili bilo kojih izvanumetni kih faktora. Udru enje je ubrzo prestalo da postoji ali se uslovno mo e govoriti o postojanju jedne vrste « kole» suprematista koji su sledili osnovne suprematisti ke teoretske postavke razvijaju i u praksi individualne izra ajne oblike. Njegova «kultura materijala» zapravo je svojevrsni «realizam materijala» u smislu ispoljavanja svojstava materijala kao takvih. I. ali ih razdvaja razli ito poimanje prirode umetnosti i njene uloge. Tatljinov odnos prema materijalu mogao bi se odrediti kao neka vrsta «skulptorskog realizma» (Maljevi ev «slikarski realizam»). O. ti umetnici e uz Rozanovu i Udaljcovu biti blisko povezani sa Maljevi em. Maljevi i Tatljin nastupaju sa potpuno oformljenim novim koncepcijama. konstrukcija koja «govori» isklju ivo plasti kim jezikom.Kljun. visoki stepen inovacije) korespondiraju sa Maljevi evim zahtevima mada ga je on shvatao kao model «prostornog kubizma». Me usobno su eljavanje i udaljavanje ovih razli itih pozicija vidljivo se ispoljilo na X Dr avnoj izlo bi (1919 u Moskvi ² V. A.Stepanov. Bespredmetno stvarala tvo i suprematizam» 1919 ozna ila je slede u prelomnu ta ku ali na druga iji na in. dru tvenih. Izlazak iz zatvorenog suprematisti kog kruga nije mogu . Mnoge osobine Tatljinovih konstrukcija (samodovoljni. Maljevi i Aleksandar Rod enko (na scenu stupa 1916). Menjkov) nije bilo iz formalinih i stilskih srodnosti ve po saglasnosti oko op tih teorijskih stavova. tada promovisani. Kljun. Maljevi eva izolacija nastala je u sledu radikalnih promena kako u samoj praksi umetnosti tako i u teorijskim koncepcijama. ne nudi mogu nost daljeg kretanja koje bi zna ile napredak. U postrevolucionarnom razdoblju me utim oni e se na i na potpuno razli itim pozicijama. nezavisnosti od sociopoliti kih. 0-10» ozna ila je prelomnu ta ku u evoluciji predrevolucionarene avangarde. samosvrsishodni entitet.´BESPREDMETNO STVARALA TVO I SUPREMATIZAMµ Petrogradska «Poslednja futuristi ka izlo ba slika. njene nefunkcionalnosti.Popova i A.10» (Punji. Boguslavska. koje povezuje te nja za potpunim preure enjem sveta i stvaranjem novog ivota. Ove dve pozicije ozna avaju za etak i idejnu osnovu dvaju glavnih utopisti kih projekata ruske/sovjetske avangarde. 1916-17. suprematisti kog i konstruktivisti kog. sada i po izvesnim stilskim izra ajima suprematisti ke formule. neutilitarni (beskorisni) objekti. i zajedno sa njim ini e grupu koja je zajedni ki delovala i izme u ostalog htela da pokrene asopis Supremus. Osim Davidove svi su umetnici prilo ili tekstove sa obrazlo enjima svojih ideja. i ponovo su u glavim ulogama dvojica aktera. Nikolaj Punjin je ocenio suprematizam kao pojavu koja ozna ava kraj jedne duge istorije svetskog slikarstva i koja «zatvara sve puteve». samodovoljnog slikarstva. Moskovska «X Dr avna izlo ba. ekonomski. Obrisi tih utopija vidljivi su ve 1915.

ostvaren je u (o)bojenoj fazi suprematizma izolovanjem pojedina nih. Probijanje kroz plavetnila neba. «Beli slobodni bezdan» simboli ki otvara to novo podru je mi ljenja u koje se Maljevi prema sopstvenim re ima povukao. kako spolja nji tako i unutra nji. ist monohromi. Odsada suprematisti ki sistem «pokre e filozofska misao». Materijalnost kvadrata bledi i spaja se sa beskona no u. ne postoji podudarnost izme u forme figure i formata podloge. Re je o Rod enkovom anarhisti kom individualizmu. Suprematisti ka kompozicija: Belo na Belo (1918). Crne slike tako e nisu potpuni. Rod enko se me utim suprotstavio upravo ovakvom smeru Maljevi eve transformacije i sam polaze i od saznanja o istro enosti koncepta bojenog slikarstva. Slika je prestala da bude «prozor u drugi svet». ali jeste bio otpor filozofiji u umetnosti i dominaciji teorije nad praksom. Sa uvana je situacija bojenih odnosa. tuma en je na razne na ine. Na delu su dakle i dalje principi dinamike i kontrasta. individualnih boja i njihovim zatvaranjem u granicama jedne forme na jedinstvenoj beloj podlozi ² to je ekonomska formula bojenog/dinami nog suprematizma. iji su izraz bile crne slike. plo ast beli kvadrat na beloj pozadini. Protivljenje literaturi i filozofiji nije ozna ilo odbacivanje svake umetni ke teorije. metafizi kih sadr aja. Sve te osobine vide se u crnim slikama. mo da je trebalo da predstavlja ne to kao kona nu emancipaciju: stanje nirvane. interakcija razli ito obojenih plo nih formi povezanih u dinami ke sklopove. Ova ob java oznacila je napustanje faze tzv. Ona pokazuje samo sebe. i dalje postoji mogu nost razlikovanja i odvajanja figure od pozadine. emocionalnih. simbol samosaznanja i « istog delovanja». a ne prenosilac duhovnih. znak «oslobo enog Ni ta». Crne slike bile zami ljene kao eksplicitno anarhisti ki odgovor na vladaju u umetnost. napu tanje dualizma crnog i belog u korist monizma crnog ili belog. naro ito teorije one vrste koju je Maljevi po eo da razvija. Beli kvadrat je za Maljevi a verovatno izraz «ose anja iste bespredmetnosti». do kojih e Rod enko do i 1921. Umetnik je nosio karakteristi an nadimak «Anti». Rod enko je nasuprot vrsto stajao u materijalnom i «crnoj kona nosti». Odsustvo boje i predmeta je jedino to je zajedni ko belim i crnim slikama. U vreme nastanka belih slika dolazi do promena u Maljevi evom teorijskom diskursu i on sve vi e prelazi u polje filozofsko-kosmoloskih refleksija. Njegova najozlogla enija slika. Maljevi eve bele i Rod enkove crne slike odra avaju ovu opoziciju izme u umetnika-pronalaza a i umetnika-filozofa. to e kasnije biti osnovni motiv kritike suprematizma. Oko belog suprematizma gradi se jedna te ko itljiva filozofskometafizi ka konstukcija koja ambiciozno pretenduje na univerzalnost. Sada se boja posmatra kao sredstvo ispoljavanja filozofskih misli. napu tanje prostora Zemlje i izlazak u belinu kosmi ke beskona nosti najavili su prevladavanja izvesnih limita koji su se u okviru slikarskog iskustva ukazali kao ishod upravo procesa koloristi ke redukcije do stadijuma bele ili bezbojne slike. kona na izjava suprematisti ke svesti. faktura je isklju ivo tehni ko sredstvo. Slab trag njegovog prisustva je sve to ostaje. koji podrazumeva te nju da se u odre enim dinami kim okolnostima postigne maksimalna koncentracija (bojene) energije. Radi se o te nji da se istaknu mehani ka svojstva. esto jedna prelazi preko druge. Princip ekonomi nosti. svoju 5 . tuma io kao izraz «ekonomske redukcije» (u polju slikarstva). Me utim. Ali u kontekstu njegovih drugih radova i u skladu sa njegovim izjavama. materijalnost i anonimnost slikarskog postupka.Maljevi je objavio svoju «pobedu nad plavom bojom neba» i izlazak u belo. forme su na pozadini. Nestajanje boje Maljevi je od 1920. materijalna gra a. te tako najsna nije delovanje. u kome je apsolutno ista boja upotrebljena kao potpuno samostalna jedinica. U odnosu na Crni kvadrat na belom polju ovo je jo jedan reduktivisti ki korak. obojenog suprematizma. Mi ne znamo zapravo ta je Maljevi hteo da predstavi. Uo ljive su odre ene forme (poput kruga ili elipse). uspostavljanje jedne kona ne i sveobuhvatne istine.

od predstavljanja realnosti i nekonstruktivnosti. Dvadeset dana ranije tvrdila je da je sve sem Maljevi a i Rod enka bezvredno. Posmatrano kroz takvu prizmu. Vesnjin. 1921). Koncept bespredmetnosti koji je Maljevi promovisao u manifestima 1915-16 kao jednu od temeljnih odrednica «novog slikarskog realizma» Rod enko i Stepanova nisu smatrali isklju ivo tekovinom suprematizma. Vi e aspekata tog odnosa nazna eno je preko opozicije Maljevi -Rod enko ali ostaju izvesne nejasno e i nedoumice. u istom smislu se mo e razumeti i komentar Stepanove dva dana pred izlo bu «Jedini u injen kompromis bio je suprematizam. umetnik oslobo en ograni enja predstavljanja. izra avanja subjektivnih utisaka i emocija. nema vi e predstavljanja». X Dr avna izlo ba esto je sa pravom ozna avana kao trenutak jasnog ispoljavanja svesti umetnika o potrebi problematizacije statusa bespredmetne slike. Iz sopstvenog slikarstva do ao je do zaklju ka o potrebi izlaska van granica slikarstva a ako umetnik to eli onda je prinu en na teoriju. Neka zbivanja iz perioda pripreme izlo be u tom smislu pru aju zanimljive uvide. nagla avaju i da ovi drugi zapravo ne pripadaju slikarstvu. Stavovi su se menjali vrlo brzo. Za teoreti ara Nikolaja Tarabukina upravo odsustvo predstavljanja zna ilo je ukidanje slikarstva (teza o poslednjoj slici). «Sama ravna povr ina postaje forma.Drevin. sada konstrui e-stvara vo en «ta nim diktatom svesti». kako je prikazuje X Dr avna izlo ba. ini se da je postojao i problem terminolo ke prirode. A. Iako nema re i o razlikama one se ipak u tekstu o igledno podrazumevaju. Po to odbacuje predmetne forme i odgovaraju i model predstavljanja (realnosti). mada u su tini prisvaja njegove ideje. Odvojila je pojmove slikarstvo i arhitektonika. Te ko je re i u kakvom su odnosu suprematizam i bespredmetno stvarala tvo. Popova i A. Posmatrano u celini. Stvarala ki proces oslobo en je misti nih konotacija i sveden na operativnotehni ke aspekte izvo enje. Govori se zapravo o zajedni kom nastupu mada u takmi arskom duhu. Sa tzv.napravljenost. linearisti kim slikama (okt. Ali Stepanova istovremeno potencira va nost specifi nih zanatskih i tehni kih kvaliteta 6 . u kojoj nema eksplicitnih naznaka odvajanja ili suprotstavljanja ovih grupa. verovatno koncipiran kao neka vrsta manifesta uz izlo bu. materijalnog gra enja umetni kog predmeta. 1920). plavim i utim monohromom (sep. Rod enko je sproveo dalje reduktivisti ke zahvate ² nema poteza etkicom. Rod enko je napisao tekst «Suprbez» (skra enica od suprematistibespredmetnici). njeni lanovi trebali su da budu Rod enko. Maljevi ev beli suprematizam je zavr na faza slikarske evolucije koja nagove tava smelu hipotezu filozofskog prevazila enja koncepta predstavljanja. uvode i koncept arhitektonike kao glavni formativni i strukturalni princip. vezuju i njegove po etke za 1913. Rod enko je odbacio upravo ovaj Maljevi ev teorijski idealizam i po ao putem radikalnih eksperimenata na samim grani nim mestima slikarskog jezika. mogu nosti njene daljne egzistencije s obzirom na «krizu predstavljanja». U tekstu «Bespredmetno stvarala tvo». i potom istim crvenim. Stepanova. Bolje bi bilo da smo se od njega oslobodili i da smo izlagali samo mi bespredmetnici». situacija na umetni koj i teorijskoj sceni. Ljubov Popova je izgradila veoma slo enu formu bespredmetnog slikarstva zasnovanu na dinami kim interakcijama povr ina. Stepanova ne spominje suprematizam i Maljevi a. boja i linija. Naime bezbojna. dematerijalizovana bela slika ipak nije oslobo ena svake spolja nje referencijalnosti (odnosa prema ne emu spolja njem) i verovatno da je preispitivanje odre enih limita koje odatle proizilaze pokrenulo Maljevi a na (privremeno) napu tanje prakse slikarstva i preme tanje iz slikarskog u teorijski/filozofski diskurs. odaje utisak odvijanja slo enih procesa u kojima se ispoljavaju razli ite i promenljive pozicije. Drugi momenat koji upu uje na te nju za formalnim odvajanjem od suprematista vezan je za nameru osnivanja (pre otvaranja izlo be) nove umetni ke grupe Asranov (Asocijacija radikalnih novatora). pravljenja.

Ipak prelaskom sa slikarskog na filozofski diskurs Maljevi nije prestao da bude slikar/umetnik. ´Povukao sam se u podru je mi ljenjaµ. Ispituju i glavne pravce umetni ke evolucije po ev od impresionizma on je su tinu promena video u napu tanju predstavljanja (izobrazitel·nosti).slikarstva. Vitebsk 1920. Prve jasne naznake ove promene vidljive su u tekstu ´Suprematizamµ. Glavnina spisa nastalih u ovom periodu su autonomni eseji i traktati. Za njega bespredmetnost vi e nije samo op ta polazna premisa jednog zatvorenog slikarskog sistema ve osnovna kategorija. Suprematizam prestaje da bude (samo) slikarska pojava i pro iruje se do tepena teorijsko filozofskog sistema i projekta za temeljnu i sveobuhvatnu rekonstrukciju sveta. klju razumevanja i tuma enja suprematizma. prirode umetnosti uop te. Sa druge strane. Prestao je na du e vreme da slika i posvetio se pedago kom radu i pisanju. sama su tina jedne teorijsko-filozofske koncepcije koja nudi novu paradigmu za sveobuhvatno tuma enje sveta (malo je preambiziozan). Maljevi je istovremeno pro irio shvatanje koncepta bespredmetnosti upravo u onom pravcu koji je bio odba en od strane njegovih oponenata. odvaja bespredmetnike od suprematista. izgledalo je da one ne udovoljavaju zahtevima visokog profesionalnog majstorstva. bilo kakvih misti kih i metafizi kih sadr aja. niti je postao filozof. u dekonstrukciji predstavljanja. Slikarstvo je shva eno samo kao jedna od manifestacija ove globalne ideje suprematizma. Nestankom predmeta 7 . Oni su svoju strategiju zasnivali upravo na onome to je Maljevi u ovom asu dovodio u pitanje objavljuju i kraj slikarskog suprematizma. Neposredno iskustvo slikarske prakse i specifi no poimanje same prirode slikarstva i umetnosti uop te osta e osnovna upori ta svih njegovih filozofskih razmatranja. On je osnovna kategorija filozofskih refleksija. to je u osnovi bio stari tatljinovski prigovor na ra un suprematizma. za protogoniste «konstruktivno-bespredmetne umetnosti» sam koncept bespredmetnosti podrazumevao je osim napu tanja predmetnog predstavljanja i odsustvo svake simboli ke ili asocijativne reference (na stvarnost. ini se da upravo isticanje ovih kvaliteta u okviru koncepcije umetni kog dela kao isto formalne strukture. svega onoga to su oni u suprematizmu prepoznali kao znakove prisutnosti transcedentalnih (onostranih) zna enja. Ogroman korpus tekstova (samo neznatan deo objavljen za vreme njegovog ivota) to je nastao u rasponu od 15-20 godina predstavlja jedinstven fenomen u kontekstu umetni ki teorija XX veka ve i samim obimom ali i kompleksno u autenti ne misli. 34 crte a. naime na mogu nosti da se u okviru jednog jezi kog modela (bespredmetni tva) stalni istra uju nove mogu nosti. na prvom mestu fakture. ime je uspostavljena stroga grani na linija izme u stare i Nove Umetnosti. da se on neprestano razvija i uslo njava novim pronalascima i novim formalnim re enjima na osnovu principa konstruktive. gde je najavljeno isto filozofsko kretanje suprematisti kog sistema i iznesena poznata tvrdnja da ´u suprematizmu ne mo e biti govora o slikarstvuµ. realnost). SUPREMATIZAM/BESPREDMETNOST Smatraju i da je sa belim suprematizmom dostigao apsolutnu bespredmetnost u polju slikarstva Maljevi je mogao zaklju iti da je slikarski suprematizam zavr en. Odbaciv i mogu nost daljnih formalnih razrada unutar sopstvene varijante bespredmetne slikovne paradigme. Sa ovakvog stanovi ta Maljevi eve slike inile su se suvi e jednostavnim u strukturalnom smislu i siroma nim u pogledu zanatsko-tehni kih kvaliteta. (unutra nje) funkcionalne me uzavisnosti elemenata. Maljevi evo intenzivno pisanje po elo je dolaskom u Vitebsk i osnivanjem UNOVIS-a. Koncept bespredmetnosti posta e sredi nji termin Maljevi eve teorije.

Sav predmetni svet to ga je ovek napravio nije realan ve la an. pretvara ga u predstave/likove i potom u fizi ke/realne predmete. itava nova priroda. besmislenom kretanju u ijem se sredi tu nalazi uzbu enje kao ´najvi a silaµ. Uzbu enje je ´nesvesno. Taj pojam je kod njega zapravo ekvivalent bespredmetnosti. nema razuma. prostora µ. Predmeti su ´okamenjene misliµ. koji su apsolutno savr enstvo. Bespredmetnost je stanje to je nekada postojalo. neutilitarnost. Nasuprot saznanju i znanju suprematisti ko u enje e zagovarati ne-znanje. misli i mi ljenja. prvobitno stanje jednakosti/bez-razli nosti i jednistva svega u Ni emu. koje ranije nije bilo mogu e. odustajanje od svakog rada i aktivnosti koji bi bili usmereni ka nekom cilju i zadovoljavanju prakti nih potreba. realnost tek je prozvod svesti izvan koje zapravo ne postoji (evo ga opet sa svetom privida).umetnost dospeva do svog potpunog i kona nog osamostaljenja. samostalni. Nedosti an poduhvat jer razumom se ne mo e razumeti. Savr enstvo je mogu e samo u nepredmetnosti. apsolutno jedinstvo u kojem ne postoje pojedina ni. Kod Maljevi a taj pojam u pravilu podrazumeva isto ose anje. Predmeti postoje samo u ovekovoj predstavi. va nu ulogu igra pojam ose anja uveden jo u ranim definicijama suprematizma (´Terminom suprematizam ozna avam supremaciju istog ose anjaµ ). izvor i osnov sveg postoje eg. sav napor misli. Pretpostavka tog jedinstva je potpuna jednakost. ne-delanje. i rasu ivanja. egzaktnosti. nastoje i da poka e kako suprematizam u sebi otelovljuje samu su tinu prirode i celokupnog kosmi kog sistema. neobja njivo. izostajanje smisla. svet i svemir ine nedeljivo. te e i da popravi i usavr i svet koje je ve bio savr en. ovekova misao me utim dovodi ovo bezobli no uzbu enje do stanja odre ene forme (pojmovne). Od poricanja predmeta i predmetne realnosti Maljevi je dospeo do radikalnog nihilizma i svojevrsne negativne ontologije u kojoj su celokupno bi e sveta i njegova kona na istina ozna eni pojmom Ni ta. novi predmetni svet koji je stvorio. besciljnost. Svemir/svet nije ni ta drugo do ´beskrajno mno tvo polja silaµ u ve nom bezrazlo nom. u Ni emu. slobodno do svega predmetnog i svrhovitog. stanje apsolutnog savr enstva koje je ovek svojim razumom i mi lju razorio. a onda se upustio u op irno dokazivanje bespredmetnosti sveta. zna enja i sadr aja) Maljevi je promovisao bespredmetnost u jedinu istinu umetnosti uop te. vremena. nema saznanja. samo posledica uzbu enja. Kod Kandinskog odsustvo predmeta nije imalo nikakve implikacije u odnosu na pojam umetnosti. trebalo bi da ga vrate u izgubljeni raj ² op te apsolutno savr enstvo nemisle eg kretanja u koji je ovek uneo virus svog razuma. od bilo kakve ideje     8 . nepostoje i svet. Sve to ovek radi. svesti i predstava. te stoga ne mo e biti ni predmeta. kulisa iza koje se nalazi jedina istinska realnost ² bespredmetnost. U metafori kom smislu to je bio biblijski ´prvi grehµ. U prirodi i itavom beskona nom svemiru. To otkrivanje sopstvene su tine. U jednom drugom toku Maljevi evih spekulacija o putevima dostizanja nespredmetnosti. Jedna od bitnih razlika izme u bespredmetnosti (Maljevi ) i apstrakcije (Kandinski) je upravo u tome to za Kandinskog apstraktno nije imalo zna enje univerzalne kategorije umetnosti ² umetnosti same po sebi. ovek ne e dospeti do bespredmetnog jedinstva stalnim usavr avanjem svojih potreba jer ne to tako kao savr en predmet ne mo e ni da postoji. Po av i od bespredmetne prirode slikarskog suprematizma (odsustvo predmetnog predstavljanja. me usobno nepovezani elementi (to je nekada tvrdio pretsokratovski filozof Parmenid). bez broja. Poricanje realnosti i samog postojanja predmeta Celokupna priroda. Tzv. Ube enost u nemogu nost saznanja bilo ega i iluzornost ovekove te nje za poimanjem sveta. saznati i objazniti ono u emu nema razuma. zapravo ima vrednost saznanja da sadr aj umetnosti mo e biti jedino sama umetnost.

Ono je kao i sve drugo jedna od manifestacija univerzalnog energetskog dinamizma. Bespredmetno transcendira (nadilazi) duhovno. Kod Maljevi a je kategorija predmeta/predmetnosti uvek vezana za pojmove prakti nog. medij njegove komunikacije sa svemirom. svesti i mi ljenja kao tvoraca predmetnosti. Maljevi pridaje ose anju vrednost jednog od osnovnih ljudskih principa. Jedino se ose anjem mo e dospeti mo e dospeti do su tine tj. Na suprematisti koj slici ose anja nisu opredme ena ve su upisana. suprematisti ko teorijskofilozofsko u enje pripada monisti kim doktrinama (sve je jedno. suprematisti ka slika eli da njen govor bude shva en i kao govor o svemiru/svetu. pojmova. Kandinski je pridavao umetnosti ulogu jednog od glavnih nosilaca ´duhovnog obrtaµ. Sasvim su jasne distinkcije izme u duhovnog (Kandinski) i bespredmetnog (Maljevi ) delovanja. Umetnost je to stanovi te osvojila tek sa suprematizmom koji joj je omogu io da posmatra svet sa uzvisine vlastite ideologije. su tinski deo ovekova bi a. sredstvom ulep avanja ideja prakti nog ivota. osim apsolutne jednakosti i jedinstva u kojime je sve Jedno tj.ili cilja. ne-razumnost. odvodi u beskona nost. Delo koje nastaje ´ ivo-pisomµ treba nazvati ´predstavlja ko-estetskom literaturomµ. Ta ideologija je bespredmetnost. bespredmetnosti sveta. S druge strane kategorija nepredmetnosti odre ena je suprotnim pojmovima. Svi ovi pojmovi. ve da sledi energiju istog ose anja koje mora preneti u nespredmetnoj formi. ona se stoga ne mo e razumeti ve jedino ose ati. ne-svesnost. beskona nost. u bezdan. poni tava. nikako se ne mogu posmatrati kao sinonimi. Dok su koncepcije Kandinskog i Modrijana u osnovi dualisti ke. Maljevi je hteo da je uzdigne do vrhovnog principa prema kojem treba izgraditi novu gra evinu sveta i novi ivot. bez-idejnost. bez-(s)likovnost. prunudu. Nema zna enje kao u simboli kom ili ekspresionisti kom diskursu. Celokupnu ljudsku delatnost posmatra kao konkretizaciju ose anja u pojmove. Ta istina nije samo slikarska ve univerzalna. uvek je usmeren ka nekom cilju. kao i sam predmet. Ose anje za Maljevi a nije puko ulno opa anje ili nervna reakcija. odsustvo razuma. proizvod su ovekove svesti. volje i htenja. Umetnik ne treba da te i razumevanju ve jedino ose anju sveta. beste inskost. pri emu je Maljevi ev ontolo ki monizam radikalno nihilisti ki i negativisti ki. tu su jo i besciljnost. Obojica su protivnici konstuktivisti ke utilitarnosti i svake vrste ideolo ko-politi ke instrumentalizacije umetnosti. Govore i primarno i neposredno o sopstvenoj (slikarskoj) su tini/prirodi. temeljnom pretpostavkom bespredmetnosti jeste ne-razumnost. svi oni pripadaju ´predmetno-prakti noj ideologijiµ. ime se eli re i da se njihove umetni ke pozicije i ideologije odvajaju od tehnolo ko-proizvodnog racionalizma i materijalizma konstruktivista-proizvodstvenika. Pored osnovnog zna enja odsustva predmeta. umetnikovo ose anje sveta registrovano na platnu. ideje i predstave. kao i sve drugo bri e ga. Ono to treba smatrati glavnim svojstvom. u ovom slu aju ni ta). dok su razumu dostupne samo promenljive forme pojava. On ne bi smeo da se oslanja na svest. ali nezavisno od ovih i drugih saglasnosti ili bliskosti pojmova duhovno i bespredmetno. Kandinski i Maljevi se neretko povezuju preko kategorije duhovog/duhovnosti. izraz kojim Maljevi obuhvata itav sistem odnosa i mi ljenja koji je nastao iz ideje predmeta i prema kojem je organizovan ljudski ivot. po etka i kraja odsustvo svega osim Ni ega. Za umetnika to je glavno sredstvo percepcije. Slika je samo ose anje. jednako nuli. bezsi ejnost. pokazuju i svoju bespredmetnost. Suprematizam pretenduje na otkrivanju te istine. Na prvi pogled ¡ ¡ 9 . pre svega kosmolo ka ali i antropolo ka kategorija. korisnog. nu nost. odsustvo misli. utilitarnog. neslobodu . uvek ima neku svrhu. zabele ena u istom stanju. niti je vezano za odre ena psiolo ka stanja ili raspolo enja. predstava.

univerzalan i sveobuhvatan. Sahranjen je u kov egu koji je sam prekrio suprematisti kim formama.radi se o jo jednoj verziji modernisti ke diskusije o autonomiji umetnosti. Dr ava. eka je veliko razo arenje. I iako je Maljevi kao i mnogi od njegovih drugova umetnika u Rusiji pozdravio Revoluciju nikada nije verovao da umetnost treba da ima utilitarnu funkciju niti da prati bilo kakve ideologije socijalne ili politi ke. pred-svesni svet prvobitnog ovekovog jedinstva sa prirodom i svemirom. Dok su zaista kreativna dela bezvremena pronalasci nauke i tehnologije su prolazni. Nikada ne treba da zadovoljava materijalne potrebe. Ako se socijalizam. pored ostalog. beskona no. zagovarao koncept ´kolektivnog individualizmaµ. Umetnost mora biti slobodan. Suprematisti ka bespredmetnost suprotstavljena je predmetno-prakti nim ideologijama: na jednoj strani je ista umetnost na drugoj dru tvo. Na kraju. stvara strukturu realnosti koja onda postaje svest mase. ¢ 10 . politika. To je pred-razumni. jedinstva i slobode ne mogu biti ostvarene u socijalizmu ve samo u bespredmetnosti. ali jedino zajedni ko me u njima je ta dimenzija totalnosti. dr avi ili religiji. Umetnik mora odr ati svoju spiritualnu nezavisnost da bi stvarao. da je svojevremeno bio pod revolucionarnim uticajem Maljevi upu uje na mogu nost postojanja izvesnih protivre nosti izme u na ina na koji je tada i ranije zastupao svoje stavove u odbranu umetnosti. nauka. treba da bude beskorisna. Maljevi eva pozicija je dogmatski antiutilitaristi ka i antimaterijalisti ka. Uprkos eksplicitnoj ekspresiji ovih pogleda. politi kim ideologijama ili svakodnevnom ivotu. upozorio je. Ta ideja. da ideje jednakosti. Odbacuju i bilo kakvu vrstu propagandne umetnosti ostaje pri tome da se oni koji se pokore re imskoj sili nazivaju odanim simpatizerima dr ave. ne eli da vlada ni materijalima ni ljudima. Maljevi kao i konstruktivisti gradi svoj utopijski projekat. verovao je Maljevi . Ono to Maljevi a vodi dalje jeste utopijski porjekat za jedan novi svet i novi ivot. ekonomije. dr ava. iako sa umanjenim zna ajem. Na takve treba gledati sa sumnjom i smatrati opasnim. protestuje. koja je zahvatila koren u Evropi u prve dve decenije XX veka. Odbacuje bilo kakav slu ajni spoj umetnika i in enjera. potpuno ne-delanje. ´ve no mirovanjeµ. Ne e da bilo ta popravlja i usavr ava. Maljevi je. Maljevi je radio i pou avao u Rusiji. Protivi se umetnikovoj pod injenosti dr avi kao i bilo kakvoj pokorenosti prirodi. on e zaklju iti. veoma je poja ana izbijanjem Ruske Revolucije. protiv je privatnog vlasni tva. Umetnici i nau nici stvaraju na potpuno druga iji na in ² insistirao je. jedinstveno belo suprematisti ke slike. Postoji samo apsolutna jednakost i jedinstvo. religija Priznaju i u jednom zapisu iz 1927. utemeljena pre svega na iskustvu umetnosti a ne recepcije dru tvene i ivotne stvarnosti. Maljevi evom projektu nije potreban nikakav materijal. ne treba mu ni ta iz sveta realnosti. niti da ´dizajniraµ novi predmetni svet. Tako svest pojednica oblikuju oni koji podr avaju organizam dr ave. Umetnost. koja postaje globalna metafora bespredmetnosti. Njegov simbol je belo. oslanja na nepogre ivosti nauke i tehnologije. ne koristi ni ta to pripada dru tvu. Poput Tatljina i ve ine pripadnika avangarde Maljevi je smatrao da je socijalna revolucija bila nagove tena prethodnom umetni kom revolucijom. Umetni ka dela su manifestacije podsvesnog uma (ili supersvesnog kako ga je on zvao) a taj um je vi e nepogre iv od onog svesti. ne-znanje. sve do svoje smrti 1935. Od ´novog slikarskog realizmaµ do ´realizma belog svetaµ ² to je putanja kretanja suprematisti ke misli ka savr enstvu sveta kao bespredmetnosti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful