MAKS VEBER POLITIKA KAO POZIV

Pod politikom se podrazumeva upravljanje ili uticaj na upravljanje političkim savezom koji nazivamo državom. Državu je sociološki moguće definisati samo pomoću specifičnog sredstva koje je njoj, kao i svim ostalim političkim savezima svojstveno: fizičkim nasiljem. U ovom smislu, savremenu državu treba shvatati kao ljudsku zajednicu koja unutar određene teritorije (jedno od njenih obeležja) zahteva monopol na legitimno fizičko nasilje. Država se tako smatra jedinim izvorom prava na upotrebu nasilja. Nju, kao i sve političke saveze koji su joj u istoriji prethodili sačinjava odnos vladanja nad čovekom, zasnoovan na sredstvima nasilja. Postoje tri osnove legitimiteta, odnosno tri unutrašnja razloga koja opravdavaju vladavinu: 1. autoritet onog „večnog juče“, odnosno autoritet običaja posvećenih prastarom navikom i valjanošću ljudi da ih poštuju. • to je tradicionalna vlast koju su vršili patrijarh ili feudalac starog kova. 2. autoritet zasnovan na izuzetnom daru pojedinca – harizmi. Ovaj autoritet karakteriše sasvim lična privrženost podanika stvari jednog čoveka kao i njihovo poverenje u njega kao ličnost, ukoliko ga odlikuju izuzetne sposobnosti, heroizam ili druga svojstva koja stvaraju vođu. • nju poseduje prorok, ili na području politike – izabraani ratovođa, plebiscitarni vladar, veliki demagog ili čelnik neke političke partije. 3. autoritet koji se nameće na osnovu legaaliteta, na osnovu verovanja u valjanost određenog legalnog statuta i pozitivne „kompetencije“ zasnovane na racionalno utvrđenim propisima – autoritet zasnovaan na poslušnosti koju predstavlja izvršenje obaveza shodno ustanovljenom statutu. • To je vlast koju vrši sluga moderne države, kao i svi nosioci vlasti koji su u tom pogledu bliski. Harizmatski vođa se pojavljuje u dva lika, u liku čarobnjaka ili proroka sa jedne, i izabranog ratovođe, vođe grupe sa druge strane. Zapadu je ipak svojstveno političko vođstvo oličeno u slobodnom demagogu, i ovaj tip se najčešće pojavljuje u liku čelnika parlamentarne partije. Svako sprovođenje vlasti koje podrazumeva administrativni kontinuitet traži s jedne strane da podanici slušaju gospodare, a sa druge da gospodari, zahvaljujući ovoj poslušnosti, raspolažu materijalnim dobrima koja su nužna da bi se u slučaju potrebe primenila sila. Dakle, da bi se vlast sprovodila, potrebno je: 1. postojanje administrativnog štaba - spoljni vid političkog sprovođenja vlasti, njegova poslušnost je zasnovana na dva motiva: na materijalnom obeštećenju i na društvenoj časti, i 2. postojanje materijalnih sredstava za upravljanje - državne administracije, se po ovom stanovištu, dele u dve kategorije: a. prva sledi načelo štab i službenici na čiju poslušnost nosilac vlasti užno računa, sami su vlasnici sredstava za upravljanje. b. Druga sledi suprotno načelo – štab je odvojen od sredstava za proizvodnju. Pitanje je da li nosilac vlasti drži administraciju koju

1

samostalno organizuje (a čije upravljanje poverava svojim pouzdanicima) ili je administracija u rukama ljudi koji ne zavise od vlasti. Politički savez u kojem materijalna sredstva u celosti ili delimično pripadaju štabu nazivamo staleški ustrojenim savezom. Tu suveren vlada uz pomoć nezavisne aristokratije i zbog toga sa njom deli vlast. Razvoj moderne države svuda za ishodište ima htenje vladara da ekspropriše nezavisne „privatne“ moćnike koji pored njega imaju administrativnu vlast. Ovaj proces se odvija uporedo sa razvojem kapitalističkog preduzeća koje postupno ekspropriše nezavisne proizvođače. Savremena država je potpuno uspela da „razdvoji“ administrativni štab, funkcionere i radnike administracije od sredstava za upravljanje. U toku ovih procesa političke eksproprijacije pojavljuje se nova vrsta „profesionalnih političara“ – oni pre svega stupaju u službu vladara, stupaju u političku borbu da bi se stavili na raspolagaanje nekom vladaru, pri čemu im je to omogućavalo zaradu, dok su svoj život ispunjavali moralnim sadržajem. Postoji samo na zapadu. Politikom se ljudi mogu baviti na više različitih načina: npr, politika može biti samo sporedno zanimanje – u tom slučaju ona njima nije život, ni u materijalnom ni u moralnom smislu. Ovu vrstu političara nalazimo u staležima. U staleže spadaju vlasnici koji su to na osnovu ličnog prava, važnih materijalnih, administrativnih i vojnih sredstava za upravljanje, ili uživaoci ličnih privilegija. Politikom su se bavili samo kada su to od njih zahtevali njihovi sizereni. Postoje dva načina bavljenja politikom: za politiku i od politike. Onaj ko živi za politiku od nje stvara u najdubljem smislu izraza cilj svog života, a onaj ko živi od politike je onaj ko u njoj vidi stalan izvor prihoda. U tom smislu postoje dve mogućnosti: ili se politička delatnost obavlja časno, u kom slučaju se njome mogu baviti samo nezavisni ljudi, posednici, ili se vlast otvara za ljude bez imovine, u kom slučaju politička delatnost zahteva nadoknadu. Prihodi od politike se mogu sticati kao honorar, plata i sl – tako su stranke sve više postajale sredstvo za ostvarenje cilja – specifične sigurnosti administrativne funkcije. Ovoj težnji suprotstavlja se razvoj moderne javne funkcije koja zzahteva mnoštvo intelektualnih delatnika, koji su se za svoj zadatak pripremali godinama, i koje u interesu integriteta pokrreće veoma razvijena staleška čast. Tako, stari tip regrutovanja u politiku biva osporen donošenjem Civile Service Reform iz 1883. Usponom kvalifikovanog činovništva, počinje da se razvija i sloj „političkih upravljača“ – na Istoku se, zbog potrebe da se sultan što više oslobodi lične odgovornosti u upravljanju, stvara tipična funkcija velikog vezira, dok na Zapadu, u epohi Karla V, diplomatska delatnost postaje umeće. Politička evolucija režima prema konstitucionalizmu nameće nužnost formalno ujedinjenog upravljanja čitavom politikom, posredstvom samo jednog državnika. Ipak, organizacija javne vlasti ide drugim putem, zavisno od sistema. Najpre nastaje vrhovni administrativni organ kolegijalnog karaktera – ovi organi su zasedali pod ličnim predsedanjem vladara koji je jedini donosio odluke. Stvari se menjaju tek sa pojavom Parlamenta i rađanjem političkih težnji čelnika parlamentarnih partija. U Nemačkoj npr interesi vladara i funkcionera bili su jedinstveni – da kolegijalni sistem zamene institucijom šefa kabineta koji bi izražavao jedinstvenost stanovišta

2

odgovornosti koju ne može. ali danas se ona ipak više služi štampanom reči. što važi i za političke funkcionere u meri u kojoj vitalni interesi vladajućeg poretka nisu ugroženi. Nužnost zaradjivanja za život pisanjem članaka predstavlja neku vrsu okova za svakog političara. Ovde je nastao kabinet na čijem je čelu stajao jedinstveni parlamentarni vođa. čak i ako je suprotnog mišljenja. niti sme odbaciti ili prebaciti na drugog.ministarstava. 3.“ Tek je u SAD-u usvojen potpuno drugačiji sistem – tu čelnik političke partije izabran na neposrednim opštim izborima biva postavljen na čelo aparata funkcionera koje sam imenuje. U ovu kategoriju spadali su: 1. iz tehničkog razloga – pismenosti. univerzitetski obrazovani pravnici – svojstven isključivo Zapadu. Prvi demagog je bio Perikle. Vrlina funkcionera je u njegovoj sposobnosti da svesno sprovede naredbu nadređenog. Sasvim se izuzetno dešavalo da partijske vodje dolaze iz novinarskih krugova. Dovođeni su radi borbe protiv barona. sa ciljem da se postane politički savetnik. Razvoj i pretvaranje politike u „preduzeće“ dovodi do podele javnih funkcionera u dve kategorije: profesionalni i politički funkcioneri. razlog za to je taj što oni nemaju nikakvu ličnu imovinu i koji usled toga nemaju nikakvih drugih sredstava osim onih koja zaradjuju svojim zanimanjem. posebno evropskom kontinentu. Demagogija se služi govorom u velikoj meri. Dakle. 4. a zbog svoje društvene situacije bili su odvojeni od vladarevih sredstava za upravljanje. Nepoverenje prema novinarstvu može se objasniti našim pamćenjem samo nekih potpuno neodgovornih novinarskih ostvarenja i njihovih često užasnih učinaka. Politički funkcioneri se po pravilu mogu spolja prepoznati. napredovanje ka racionalnoj državnoj formi pre svega delo obrazovanih pravnika. dvorsko plemstvo – suvereni su plemstvo dovodili na dvorove i koristili ga u političkim i diplomatskim službama. pravi funkcioner ne treba da se bavi politikom. veeć treba da administrira. Danas nas zanima pitanje političke sudbine novinarskog poziva: kakve su mogućnosti novinara da dodju na vodeća politička mesta. Postajali su politički savetnici. Prvo poglavlje (133-139) Od kada postoje ustavne demokratije „demagog“ je tip vodećeg političara na zapadu. džentri – specijalno engleska forma (patricijat) sastavljena od sitnog plemstva i gradskih rentijera. Vrlina političkog vođe sastoji se isključivo u ličnoj odgovornosti za sve što čini. humanistički obrazovanii učenjaci – jedno vreme se učilo držanje govora na latinskom i pisanje poezije na grčkom. 5. klerici. Smatra se da je samo revolucionisanje politike. ali je suveren vremenom postajao sve zavisniji od ovog sloja. Profesionalni funkcioneri se pojavljuju u vreme borbe između kneževa i staleža i stupaju u službu prvih. Pravilo: radnik u novinarstu uvek gubi na političkom uticaju dok ga kapitalistički novinski magnat uvek 3 . 2. U Engleskoj Parlament uspeva da zameni monarha. jer ih je u svakom trenutku moguće smeniti ili staviti na raspolaganje. To je razlog da su danas politički publicista i posebno novinar najvažniji predstavnici ove kategorije. „leader. Novinar pripada nekoj vrsti kaste partija koju „društvo“ uvek procenjuje na osnovu ponašanja njegovih moralno najnedostojnijih predstavnika.

Čak je i broj poslanika koje je bilo moguće izabrati na ministarska mesta bio krajnje mali. uostalom kao i broj kandidata na izborima. delom na osnovu porodične tradicije. koji za sobom već ima dugu karijeru. Vremenom postalo je neophodno da članovi partija redovno plaćaju članarinu. na način mecena ili vodja modernih političkih 4 . Upravo je u toku proces slabljenja vladavine uglednika i upravljanja parlamentaraca. Ovde ćemo se baviti postojanjem profesionalnih političara koji nastoje da dodju na vlast na osnovu moći neke političke partije. delom iz čisto ideoloških razlika. Postojanje vodja i sledebenika. i kao posledica. Profesionalni političari izvan parlamenta preuzimaju u svoje ruke političku delatnost. Ta označi da jedan srazmerno mali broj ljudi koji su zainteresovani za politički život i sudelovanje u vlasti slobodnim angažovanjem regrutuju sledbenike. te su tako stvorili političke stranke kojima su upravljali. predstavljaju neophodne uslove za razvoj političkih partija. podelili su se na različite političke struje. koja teži da stekne glasove na političkom tržištu. a delimično i poslednjih godina. Jedino u velikim gradovima su postojale stalne podružnice partija kojima su članovi plaćali umerenu članarinu. Ako je novinar samo odredjeni tip profesionalnog političara. i koja koristi samo racionalna i mirna sredstva.. budući da su uglednici čuvali svoju kontrolu na svom području. sami sebe ili svoje štićenike ističu kao kandidate za na izborima. Pa ipak politički život se u osnovi odvijao samo u periodu izbora. Ona je uglavnom predstavljala ugledno zanimanje. Broj ljudi kojima je politika predstavljala glavno zanimanje bio je krajnje mali. Novinarska karijera kod nas ne predstavlja uobičajen put da se dodje do ranga političkog vodje. Društveni krugovi koji su posedovali „bogatstvo i obrazovanje“. Partije su bili još uvek „savezi uglednika“. Drugo poglavlje (139-147) Političku delatnost svuda. Vlast je sada zapravo u rukama onih koji lično ili finanaijski upravljaju delatnošću. Političko jedinstvo su održavali samo parlamentarci. postojanje pasivnog biračkog tela. pa ipak presudnu ulogu u izboru kandidata predstavljali su lokalni uglednici. Radi se o „preduzetnicima“. Tom idiličnom stanju vladavine uglednika i naročito parlamentaraca danas se na najoštriji način suprotstavljaju moderni oblici organizacije partija. delom na osnovu klasnog interesa.ili o partijskim funkcionerima sa stalnom platom. figura partijskog funkcionera. Isto tako samo je tu dolazilo do periodičnih okuplanja i javnih sastanaka u toku kojih je poslanik podnosio izveštaj o svom radu.kakvi su američki boss ili engleski election agent. koje su duhovno predvodili intelektualci. se naprotiv pojavila tek poslednjih nekoliko desetleća. U ovom stadijumu još uvek nisu postojale regionalno organizovane partije kao trajni savezi. prikupljaju novčana sredstva i kreću u lov na glasove. Osim zaposlenih u centralnom uredu. neophodno je najpre ispitati život i organizaciju političkih stranaka. osim u malim seoskim kantonima gde se vrše periodični izbori nosilaca vlasti. Da bismo shvatili istorijski razvoj ovog novog tipa.ima sve više. nužno i interesna delatnost. od koje je jedan deo pokriva troškove centralnog organa. kao aktivnih elemenata. To praktično znači da se gradjani sa pravom glasa dele na aktivne i pasivne političke elemente. kategorija svojstvena zapadu. još nisu postojali plaćeni funkcioneri: lokalnim udruženjima su svuda upravljali ugledni ljudi i to na osnovu poštovanja koje su uživali medju stanovništvom.

Medjutim. sistem caucas je samo ublažena forma političke mašinerije ako ga uporedimo sa organizacijom partija u Americi. Taj sistem naziva se spoils system. Ovo stanje stvari je s pravom moguće nazvati „diktaturom zasnovanom na eksploataciji emotivnosti masa“.interesnih klubova. na taj način iznad parlamenta stoji plebiscitarni diktator koji uz pomoć mašine za sobom vodi mase. od pobede njihovog vodje očekuju nagradu za sebe: službe i druge povlastice. Tu su jednaku ulogu igrali uglednici i. užara. Prelazak iz starog istema u novi počeo je izborom za predsedina Endrua Džeksona. Presudno je to što ovaj ogromni ljudski aparat. Razlog što se plebiscitarna mašina tako rano razvila u Americi leži u činjenici da je tu. i samo tu. Šta je proizišlo iz ovakvog sistema? Naprosto to da engleski parlamentarci. Vodje su jedino oni koje mašina sledi. stvaranje ovih mašina znači nastanak plebiscitarne demokratije. Mašina je pobedila nad uglednicima. krojača. a osim toga. razvio se sistem caucus. budući da su sa njima ljudi često razgovarali. koji je na osnovu novog engleskog zakonodavstva trebao da jamči regularnost izbora. Lideru je pomagao najznačajniji profesionalni političar u partijskoj organizaciji. zaposleni i preduzetnici. Mesta je upravo on dodeljivao. Od 1868. u svakoj gradskoj četvrti ustanoviti izborni komitet. Vigovci su se oslanjali na nekonformističke propovednike. godine partije su po svojoj organizaciji bile isključivo udruženja uglednika. Mašina zvana caucas glatko radi: jednostavno sledi volju lidera. Do 1868. ukratko na sve one zanatlije koje su mogle da izvrše izvestan politički uticaj. pa čak i nezavisno do vrha Parlamenta. U isto vreme pojavi se i jedan kapitalistički preduzetnik. koji znači raspodeljivaje svih federalnih 5 . udarag bičem.na učitelja i na veleposlednika dotične grofovije. su svedeni na položaj dobro dresiranih životinja za glasanje. i plebiscitarno izabran predsedink. To je bila stara organizacija partija. na šefa pošte. šef izvršne vlasti koji je u isto vreme bio i šef raspodele zaposlenja. pa čak im i donekle nametnuti svoju volju. Mnogo je teže postato vodjom neke organizacije u kojo veliki uticaj unutar partije pored funkcionera imaju i uglednici. Ovaj sistem. uglednici su svuda ostajali nosioci političke delatnosti. Razlog za to bili su očaravajuča sposobnost „visoke demagogije“ koju je sprovodio Gledston. sa izuzetkom nekolicine članova kabineta. naročito partijski preduzetnici i funkcioneri. čvrsto verovanje masa u moralni sadržaj njegove politike i pre svega u njegov lični moral. mašina može podpasti pod vlast partijskih funkcionera koji se redovno bave unutrašnjom organizacijom. Treće poglavlje (148-162) Engleska. Drugim rečima. sdruge strane. koji je bio ili predsedavajući ministarskog veća ili šef opozicije. neprekidno održavati političku delatnost i sve strogo birokratizovati. kovača. Tako je u politici nastala neka vrsta plebiscitarnog cazarizma.mašina -može napasti parlamentarce. Iznad svega stajao je parlament i partije kojima je upravljao kabinet i njegov lider. Partijsko sledbeništvo. Da bi se privukla masa nužno je bilo stvoriti veliki aparat udruženja sa demokratskim izgledom. pošto bi se posavetovao sa poslanicima izbornih okruga. na osnovu razvojenosti vlasti i gotovo nezavistan od Parlamenta u vršenju svojih funkcija. Ispitajmo sada nekoliko primera borbe izmedji ove dve strukture partija i naročito napredak ka plebiscitarnoj demokratiji. Torijevci su se na selu oslanjali na anglikansko sveštenstvo i veoma često . S druge strane. Pa ipak.whip . election agent. On je nadzirao zaposlenja i njemu su morali da se obraćaju svi lovci na mesta.

Ustrojstvo partija je potpuno podređeno izbornoj borbi. Drugo: izuzetna važnost obrazovanog profesionalnog funkcionera u Nemačkoj. Ona je centralizovana u njegovim rukama. ali pre svega taksom koju na plate moraju plaćati funkcioneri koji su zahvaljujući njemu i njegovoj partiji stekli položaj. međutim. Programi i imena kandidata se bez intervencije parlamentaraca utvrđuju na „nacionalnim konvencijama“ . uprava nemačkom funkcionerskom službom je u Nemačkoj konstantno izmicala kontroli parlamentarnih komisija. U Nemačkoj su najvažniji uslovi političke delatnosti bili dosada sledeći. sekretari partije. Upravo joj on obezbeđuje novčana sredstva. Oni nikada ne bi svotu određenu za finansiranje izbora poverili nekom plaćenom funkcioneru partije niti u načelu nikom ko se zvanično stara za njen budžet. U ovoj zemlji prigrami variraju kao nigde drugde. koja je najvažnija za nadzorništvo nad zaposlenjima. to jest prvih izbornih skupština. već i ona ministarska. Otpočela je vlast funkcionera. i koje barem subjektivno mogu barem bona fides tvrditi da njihovi članovi zastupaju određeni „weltanschauung“ (verovanje). je vrlo važan za formiranje partija. Kao prvo: nemoć parlamenta. Time učvršćen spoils system u Americi je tehnički bio moguć jer je tu civilizacija bila mlada i mogla podneti upravljanje koje vrše čisti amateri. Politička figura koja se pojavila na površini zahvaljujući ovom sistemu plebiscitarne mašine bio je boss. a koje podržavaju izuzetno moćni politički klubovi. on nem aćvrste političke principe ni ideologiju i jedino mu je važno kako da ostvari što veći broj glasova. odozgo na dole. Osim toga.izuzetna važnost obrazovanog profesionalnog funkcionera u Nemačkoj Iz ovoga je. naravno. koje su jednostavno organizacije za lov na mesta. Posledica je da nijedna ličnost sa temperamentom vođe nikada tu nije dugo ostajala.mesta pristalicamaa kandidata koji je pobedio na izborima. Dakle ovde je reč o partijskom preduzeću sa kapitalističkom strukturom. Naime predsednik sam raspolaže sa oko 300-400. novinari. Na površinu su počeli da izlaze sindikalni funkcioneri. Treće: u Nemačkoj (za razlike od Amerike) postoje partije sa određenim političkim doktrinama. proizišlo to da funkcioneri nisu želeli samo stručna funkcionerska mesta. Time je parlamentu onemogućeno da u svojoj sredini stvori korisne vođe administracije. organizovanom na krut način. Partijom su ovladali birokratski instinkti. Zbog toga su i senatori moćni političari. u društvu ga preziru. Boss je neophodan kao izravan primalac novca od velikih finansijskih magnata.to jest partijskim kongresima koji su u formalnom smislu veoma demokratsko sastavljeni od delegata skupština koje svoj mandat izvode iz „primaries“. Boss radi u senci.nemoć parlamenta Nijedna ličnost sa temepramentom vođe nikada tu nije dugo ostajala. 2.000 činovničkin mesta koja on raspodeljuje nakon konsultacije sa senatorima pojedinih država. Nasuprot tome prestavnički dom je apsolutno nemoćan. On dolazi do njih (novčanih sredstava) delom članarinama koje plaćaju članovi. za svaku izbornu kampanju prave izborni program zavisno do izbornih prilika. Boss postao neophodan za organizaciju partije. bossovi se bore protiv autsajdera koji bi u slučaju izbora mogli ugroziti njihive izvore prihoda i moći. 6 . ne teži društvenoj časti. Stranke koje nemaju nikakvu idološku osnovu. To je kapitalistički preduzetnik koji u svoju korist i na svoj rizik namiče glasove. U Nemačkoj su najvažniji uslovi političke delatnosti do sada bili sledeći : 1. Uvek kada bi se u parlamentu i našao neko sa harizmom vođe postavljalo bi se pitanje šta on tu da radi.

Strast. Ipak. u ovom smislu se kao ključno pitanje javlja : kako je moguće da neko ko je motivisan i podstaknut strašću u svom delovanju istovremeno ostane i hladnokrvan. a pravo da dobije reč ima samo prethodno određen poslanik. Pošto nikada nisu imali ni moć ni odovornost. Strast predstavlja strastvenu odanost nekoj stvari. Naše parlamentarne grupe su bile i ostale cehovi uglednika. Koje to unutrašnje radosti pruža bavljenje politikom onome koje prihvata i koje uslove on mora zadovoljiti? Najvažnije od svega je da pruža osećaj moći. već će i interesnim grupama omogućiti da izdejstvuju unošenje na liste nekih od njihovih službenika. Ukoliko strast koja je u službi ma koje stvari nije usaglašena sa odgovornošću. tj vođstvo takozvanih profesionalnih političara.Ovakve nove formacije ukazuju na to da bi se uskoro mogle pojaviti i nove partije. Svest da se učestvuje u vlasti i da se svojom aktivnošću vrši uticaj na druge ljude mogu čak i političara koji zauzima neko skromniije mesto motivisati i dići iznad banalnosti svakodnevice. političara koji je na 7 . Koje se osobone zahtevaju od čoveka da bi se mogao profesionalno baviti politikom? 1. Ovim putem razvitka u cehove uglednika krenule su i naše partije. Ukoliko partijama upravljaju plebiscitarne vođe. ustvari aparati amatera koji nađu čoveka za kojeg smatraju da poseduje osobine vođe i pristupe mu sa stavom : mi ćemo vam sve pripremiti. koji mogu biti od koristi jedino ako se vođi slepo pokoravaju. Sposobnost dobre procene kao preduslov za bavljenje politikom znači da političar mora posedovati sposobnost da sabran i hladnokrvan pusti da stvarnost deluje na njega i da shodno tome ume da ljude i stvari drži na distanci. mogli su da budu samo podređeni uglednicima. ma koliko iskrena bila. ono što će svakako biti kobno po njih jesu tehnička svojstva proporcionalnog sistema koji će sprečiti njihovo širenje.Strast 2. Na taj način se stvara apolitični parlament u kojem nema više mesta za prave vođe. pod uslovom da se nađu vođe. tada dolazi do ’gubitka duše’ kod sledbenika. a na vama je da nas vodite. U poslednje vreme javljaju se nove tendencije na partijskoj sceni. ne stvara političara od čoveka. Jedna od njih su takozvane nove partije. Postavljeni smo pred izbor : ili demokratija vođa uz postojanje mašine. koji će omogućiti ne samo međusobnu trgovinu glasovima u korist uglednika.Činjenica da u Nemačkoj postoje partije sa određenim političkim doktrinama i koje barem subjektibno mogu tvrditi da njihovi članovi zastupaju određeni pogled na svet Postavlja se pitanje kakva je u ovim uslovima sudbina profesionalnih političara u Nemačkoj.Dobro procenjivanje. S obzirom na to da su uglednici od svoje službe stvarali cilj vlastitog života. To se najbolje može videti po dosadi koja vlada za vreme sednica. Pojavljuju se dve nove vrste formacija. ljudima koji nisu ličili na njih bilo je nemoguće da se visoko uzdignu. koji nemaju prave harizmatske osobine jednog vođe. nije i dovoljna. Situacija će po demokratiju bez vođstva biti još povoljnija usled razvoja proporcionalnog sistema. Postoji izvesna tenzija između ovih karakteristika. ’bogu ili demonu koji njom upravlja’. U potonjem slučaju radi se o takozvanoj vladavini frakcija.3. ili demokratija bez vođstva. Druga vrsta novih formacija može se nazvati komercijalnim partijama : dešava se da neki ljudi pojedincima koji poseduju harizmu vođe predlože saradnju u vidu pribaljvanja izbornih glasova za novac . budući da svi govori koji se izgovaraju na plenumu prolaze kroz prethodnu cenzuru partije.Osećaj odgovornosti 3. Upravo je navikavanje na distancu ono što razlikuje strastvenog političara.

budući da njena sama pojava i ponašanje koje je njome motivisano ne ometa naučnu delatnost. neko rukovođen etikom odgovornosti računaće u svojem delanju na uobičajene čovekove nedostatke te će smatrati da ne može na druge da prebacuje posledice svog vlastitog delanja. on neće to pripisati sebi i svom postupku. dokle god može da ih predvidi. te predlaže oporezivanje. etika jevanđelja smislena i izraz dostojanstva. već postaje izgovor za opijenost samim sobom. već nečemu drugom na šta nije mogao uticati.’ Time dolazimo do ključnog problema. daleko je bezopasnija. Kada su posledice postupka učinjenog od strane nekog ko se vodi etikom uverenja negativne. Nasuprot tome. sa istom potpunom subjektivnom iskrenošću. Primećuje se svakako razlika između ponašanja političara i ponašanja čoveka rukovođenog etikom jevanđelja. U tom bismo se slučaju mogli upitati da li jedna te ista etika može važiti u seksualnim. ukoliko se težnja ka moći ne stavi u službu jedne stvari. etička zapovest uopšte ne mari za to. Međutim.Međutim. Taština koja se. Jevanđeoska zapovest je bezuslona i jednoznačna. ’Treba biti svetac u svemu.delatnost motivisan strasnom odanošću nekoj stvari koja je više od intelektualne igre. ovde se radi o sredstvu. recimo javlja u univerzitetskim krugovima. Taština ili drugim rečima. pošto se sukobljeni protivnici. pozivaju na plemenitost svojih namera. odnosno apsolutnom etikom Jevanđelja? Sledeći ovu etiku. povodom uzročnosti u nauci koja se može primeniti i na etiku : etika nije fijaker koji zaustavljamo kad hoćemo. Ali. ili etikom uverenja. Težnja ka moći jeste nešto karakteristično za svakog političara . koja se može predstaviti. baš sve. Moramo shvatiti da svako etičko delanje može biti podvrgnuto dvema sasvim različitim maksimama. dok god se ne primenjuje na sve ljude. komercijalnim. taština se javlja kao prepreka adekvatnom bavljenju politikom. kao stvari koju treba braniti? Na kom etičkom mestu ona počiva? Da li je moguće da je tvrdnja da između politike i etike nema odnosa?Ili bi bilo ispravnije reći da ista vrsta etike važi kako za politiku tako i za neke druge delatnosti?Ponekad se veruje da između ove dve tvrdnje postoji potpuna suprotnost i da je tačna ili jedna. Etika Jevanđelja predstavlja moral ’svega ili ničega’. konfiskaciju. želja da se čovek lično nađe u prvom planu. jer tada je ova etika. Postavlja se pitanje : šta je sa etikom Propovedi na gori. ili barem hteti da se to bude. da bismo u njega ušli ili izašli. često navodi političara da počini jedan od takozvana dva smrtna greha u politici : da ne brani nijednu stvar. recimo. Postoji nepremostiva suprotnost između stava onog koji dela prema maksimama etike uverenja i onog koji dela prema maksimama etike odgovornosti. bez izuzetka. Može biti usmereno ili etikom odgovornosti. privatnim i javnim odnosima? U čemu se retorika branilaca navodne nove etike razlikuje od etike bilo kog drugog demagoga? Moglo bi se na prvi pogled reći : u plemenitosti namere. ukratko : disciplinovanje svih. Političar bi u ovom slučaju konstatovao da je prethodno naveden zahtev besmislen. Jevanđeoska zapovest bi u njegovom slučaju mogla glasiti : daj sve što poseduješ. od jalovog uzbuđenog političkog amatera. ili druga. Taština predstavlja veliku opastnost po političara i njegovu sposobnost da svoju delatnost obavlja na pravi način. može se staviti izvesni znak jednakosti između nauke i etike. U suprotnom nije tako. Koji je to etos politike. ili da nema osećaj odgovornosti. Međutim problem ovime nije rešen. na primeru čuvene parabole o bogatašu. Ne postoji nikakva etika koja bi mogla da zaobiđe činjenicu da smo radi dostizanja dobrih ciljeva u većini slučajeva obavezni da sa jedne strane 8 . U politici je drugačije.

stvorila svet pun patnje i nepravdi? Ovaj problem je predstavljao pokretačku snagu razvoja svih svetskih religija. zaključkom da iz dobra sledi samo dobro. posebna moralna pravila. Posebnost svih etičkih problema u politici uslovljena je specifičnim sredstvom legitimnog nasilja kao takvim. U katoličkoj etici postoje propisi ’consilia evangelica’. TOMAS BOTOMOR ELITE I DRUSTVO Botomor veruje da savremena demokratska drustva poseduju kapacitet jednakih mogucnosti. Pareto: vladajuća elita (oni koji direktno ili indirektno imaju značajnu ulogu u državi) i nevladajuća elita Razlikuje dva sloja stanovnika: 1. navodno dobra sila. elita koja ne vlada) 9 . pojavili su se u Rusiji. isključivo namenjena onima koji su obdareni harizmom svetosti. Donji sloj – mase 2. Pojedine sekte rukovođene jevanđeljem zastupaju radikalni pacifizam. svaka delatnost potpadala je pod različiti sistem etičkih zakona ili dharmu. zahtevi Molitve na gori kao primeri čiste etike uverenja. Ferster je predložio rešenje ovog problema. Intelektualci. izlaže se posledicama koje iz toga proizilaze. Dve karakteristike intelektualaca1. Pa ipak. Po hinduistima. Učenje o iskvarenosti vere sveta ’istočnim grehom’ uključilo je nasilje u etiku kao sredstvo za borbu protiv greha i jeresi. I rat i politika imali su tu svoje mesto.oni koji imaju visoko obrazovanje i kvalifikovana zanimanja. Postojala je dharma svake kaste. a iz zla samo zlo. F. Već se u prastarom problemu teodiceje postavljalo pitanje : kako je uzvišena. Religiozna etika je na različite načine kroz istoriju opravdavala razlike koje postoje u svetu. Visi sloj – elite (vladajuca elita. U suprotnosti sa ovim je ne samo čitav tok svetske istorije već i svako nepristrasno ispitivanje našeg svakodnevnog iskustva. Inteligencija. Svaki čovek koji paktuje sa ovim sredstvom. uobičajeni protestantizam je uglavnom legitimizvao državu kao i pribegavanje nasilja. uz hrišćanski prirodni zakon(shvaćen kao apsolutni zakon zasnovan na učenju Molitve na gori). ostali su u suprotnosti sa malopre navedenim.računamo sa moralno sumnjivim sredstvima. a kojim raspolažu ljudski savezi.disproporcija unutar same elite. svakog društvenog položaja. 2. U tu grupu su pored monaha(koji ne sme prolivati krv niti tražiti dobit) spadali i i pobožni vitez(koji sme prolivati krv) kao i pobožni građanin(koji sme sticati dobit). Postupanje u skladu sa dužnostima vezanim za svoju delatnost bilo je primarno. Isto tako nijedna etika nam ne može reči u kojoj meri moralno dobar cilj opravdava moralno opasna sredstva. a sa druge sa mogućnošću rđavih posledica. bilo koji cilj da mu je pred očima.brojno manja drustvena grupa cija je kljucna uloga drustvena kritika.V. Nasuprot tome. a svaki političar to nužno čini. Velika varijabilnost na profesionalna zanimanja.

vojno vodjstvo. Majnhajm. postoji utakmica oko vlasti i vlastodršci su u svako vreme odgovorni biračkom telu. Botomor: razlike u drustvima se zasnivaju na posmatranju obima elita. dok demokratija naglasava jednakost individua 2. Kritika: veliki broj osnovnih tipova drustva nastao je. vezu sa ostalim delovima drustva..elita) 10 . politicke vodje( pol. Pojam elite kod Rajt Milsa: daje prednost terminu elita vlasti Umesto vladajuće elite. jer u svakom drustvu postoji manjina koja vlada( masa i elita) Marks je smatrao da se sve kulturne i socijalne promene mogu objasniti ekonomskim faktorima. Obim politicke elite. vodje manjih preduzeca.pozicije vlasti u društvu su u principu otvorene za svakoga. koja je organizovana i vrsi vlast nad manjinom.clanovi vlade i administracije. Klasa kojom se vlada Osnovni stav Moske : politicku moc ima većina.partija koje nisu na vlasti) Šumpeterovo shvatanje demokratije. ponekad inkorporiranjem novih soc. politicke uticajne porodice. broja razlicitih elita.. Fenomen cirkulacije elita (regrutuju se novi pojedinci iz nižih klasa. Pojam vladajuce manjine je u suprotnosti sa demokratskim nacelom vladavine vecine Kritika socijalizmu: besklasno drustvo. Teorije elite naglasavaju razlike izmedju masa i elita.neposredno formiranje politike je u rukama elite ali to ne znači da družtvo nije demokratsko Demokratija vs teorija elite 1. Političke odluke se donose putem rivalske borbe za glas naroda. grupa. sefovi korporacija( ekonomska elita) 2.. a ponekad i zamenjivanjem postojeće elite novom). odnosa izmedju njih..Moska: prvi napravio sistematsku razliku izmedju masa i elita. Klasa koja vlada 2. Govori o 3 vrste elita u SAD-u: 1. Zajednicko za obojicu: oba dele drustvo na manjinu (vladajuca elita) i masu.klase: politicka elita + kontraelita ( vodja pol. Vladajuća elita po Moski i Paretu obuhvata one koji zauzimaju priznate pozicije političke moći u jednom društvu. Razlika izmedju Pareta i Moske: Pareto vise naglasava razliku izmedju elite i mase. a Moska naglasava heterogenost elita. Granice pol. odrzavao se ili propao dejstvom faktora koji nisu ekonomski. smatra da postoji medjudejstvo izmedju elita i masa. Razlikuje dva sloja stanovnista: 1. za koje se zalaze marks je nemoguce.

Vrste reziduuma: 1. Paretova dva tipa elita: špekulanti i rentijeri Derivacija: nacin na koji nelogicne akcije. rezid. Prema Moski. Dve grupe menadzera ( Bernhem.polnosti Vladajuća klasa može da se održi ili pomoću umeća ili pomoću sile.kombinacije 6.aktivnosti 4.postojanosti agregata 2. poprimaju izgled logicnih akcija. Vazne karakteristike modernih industrijskih drustava: 1. Moska razlikuje mobilna i imobilna drustva. Cirkulacija izmedju elite i ostalog stanovnistva na dva nacina: • Pojedinci iz nizih slojeva mogu se probiti u elitu • Pojedinci iz nizih slojeva mogu da formiraju nove grupe elita. Cirkulacija izmedju vladajuce elite 2. Marija Kolabinska posmatra kretanje individue medju podgrupama vladajuce elite. koje se bore za vlast sa postojecom elitom Paretova koncepcija reziduuma Razlikuje logicke i nelogicke akcije pojedinaca u drustvu. od cijih odnosa zavisi uspon i pad vladajuce elite( pareto i moska).Pareto. Opste pravo glasa 2. menadzeri i birokrati Intelektualna elita u vecini zemalja je najnehomogenija i najmanje kohezivna elita. kao i obnavljanjem postojece elite pojedincima iz nizih klasa drustva.upotrebljava se u marksistickoj teoriji kako bi opisala dominantnu klasu kojoj su podredjene druge klase koje mogu biti organizovane. neorganizovanoj vecini. Pareto daje prednost cirkulaciji individua iz n elite u elitu.pokretljivost) Cirkulacija elita: Istorija je groblje aristokratije. rezid.upotrebljava se da bi suprotstavio vladajucu organizovanu manjinu. Naucnici i tehnolozi 11 . vojni sefovi( vojna elita) Koncept „vladajuca klasa“. rezid. Razlikuje 2 vrste cirkulacije: 1. Moska je smatrao da oni mogu da postanu jezgro nove elite. Prema stepenu otvorenosti elite. uslovljene ovim rezidiumima. rezid. Cirkulacija elita( soc. Koncept „vladajuca elita“.drustvenosti 3.integriteta pojedinca 5. rezid. Konflikt izmedju klasa je glavna snaga koja proizvodi promene u drustvu( marks). Veblen): 1. cirkulacija se sastoji u borbi elita i zameni stare elite novom. nad zamenom jedne elite drugom. Intelektualci.3. rezid.

Postoji demokratska samokontrola Aron: 3 uslova za demokratiju 1. Rejmond Aron govori da je progresivna snaga elita u nerazvijenim zemljama marksizam i komunizm. Opseg pol. africke drzave 2. Efikasno upravljanje privredom 3. Nastaju zbog ubrzane industrijalizacije 2.uslovi u kojima se ekonomski razvoj ostvaruje 5 idealnih tipova elita: 1. Ljudski materijal politike treba da bude visokog kvaliteta. Obnavljanje autoriteta vladavine 2. a drugo razjedinjenu. arapske drzave sred. zamerke demokratije Sumpetera i Arona: obuhvataju dve stvari: 1. Demokratija se pojavila kao doktrina i pokret nizih klasa protiv vladavine bogatih klasa 2. Drustveni i pol. Direktori i koordinatori proizvodnje. Nacionalisticke vodje Političke elite su u nerazvijenim zemljama presudne za odlučivanje puta njihovog razvoja. Odlucivanja ne treba da bude suvise prosiren 3.vlasti Elite u zemljama u razvoju Cetiri kategorije nerazvijenih zemalja: 1. Dinasticka elita 2.afrike 3. Ogranicavanje uticaja pojedinaca i grupa 12 . latinoamericke drzave Osnovni problemi nerazvijenih zemalja 1. Birokrate (Veber) nisu kohezivni i pod kontrolom su pol. Kolonijalni administratori 5. 2.istoka i s. Vladavina treba da gospodari uslugama birokratije 4. Revolucionarni intelektualci 4. Regrutovanje menadzera se obično vrši iz viših sliojeva društva. Prema Aronu osnovna razlika izmedju drustva sovjetskog tipa i drustva zatvorenog tipa je u tome sto prvo ima ujedinjenu elitu. azijske drzave 4. Ubrzan porast stanovnistva 3. Demokratija je smatrana za pokret ka idealnom stanju drustva u kome bi ljudi sami upravljali sobom Sumpeter: uslovi za uspeh demokratskih metoda: 1.2. Srednja klasa 3.

analiza moći i vlasti ne može se izvesti iz ekonomije Moć i vlast nisu stvari koje se stiču. tj. Posledice ovog stava: 1.. ni diskurs Levijatana Želi da isključi lažna očinstva koja se pripisuju tom istorijsko-političkom diskursu (Hobs i Makijaveli). niti ustupaju ugovorom ili silom. radnički saveti (primer Jugoslavije) Dostignuća Jugoslavije pokazuju da je kombinacija javnog vlasništva sa jednim oblikom tržišne privrede.moć nije nešto što se poseduje. emocionalnim. Moć (politika) je rat nastavljen drugim sredstvima.. niti je oblikovana po modelu robe 2. prenošenjem odgovornosti za odluke na mesne i oblasne savete. i pored značajnih poteškoća. vlast je u sebi samoj odnos snaga. Fuko usmerava analizu na oblike i veze lokalnog potčinjavanja i 13 . Ruso: u ljudskom rodu postoje dve vrste nejednakosti: 1. Ni diskurs Princa. upotrebu sile. Ispitivanje moći i vlasti u savremenom društvu svodi se na ispitivanje rata u civilnom društvu. Suština mehanizma moći i vlasti sastoji se u represiji. Individualne i drustvene razlike medju ljudima pretstavljaju dve odvojene stvari. proširivanje samoupravljanja na ekonomska područja.) 2. zdravlju 2. tihim ratom. Bliža Fukoovom shvatanju. Ljudska bica su slicna po svojim potrebama( fizickim. oružje treba da bude sudija Politička moć bi za ulogu imala da neprestano. Svojstvo moći je da bude represivna.odnosi moći i vlasti za sidrišnu tačku imaju određeni odnos snaga ustanovljen kroz rat 2.političke borbe i sukobi oko vlasti tumače se kao nastavak rata 3. odbacuje dvostruku vrstu ekonomizma : 1. intenzitet užitaka i nepravilna ponašanja..razlike u starosti. Umesto da se istraživanja moći usmeravaju prema vladaru ili prema suverenitetu države. Treba pristupiti neekonomskoj analizi moći. Dve moćne hipoteze: Rajhova hipoteza (hipoteza o represiji) – suština moći i vlasti je ono što pokorava prirodu. ne samo utopijski san FUKO Polazne pretpostavke Fukoove teorije moći Odbacuje klasična shvatanja moći i vlasti. instinkte.konačna odluka dolazi kroz rat. Ničeova hipoteza – srž odnosa moći i vlasti čini ratoborno sukobljavanje sila. potiskuje beskorisne energije. klasu i pojedince.Jednakost vs elita: Zastupnici jednakosti isticu 2 gledista: 1. Moralna (politicka) Od opasnosti stvaranja nove vladajuće klase u kolektivizovanim privredama može se boriti samo: najvećom mogućom decentralizacijum političke vlasti. Moć se vrši i postoji samo u činu. u procesu njene realizacije. Prirodna( fizicka). ponovo upisuje odnos snaga u institucije.

Istorijska geneza diskursa rata i moći Nekoliko talasa : 1. Rat je motor ustanova reda. Istorija važan činilac moći i vlasti. Tema njegovog istraživanja je proizvodjenje podanika umesto geneze suverena.dominacije.omogućavanje primera. predrevolucionarna Engleska 2. zakonom 2. racionalnost. aristokratska gorčina protiv apsolutizma Luja XIV Od američke. Teorija suvereniteta nastoji da ustanovi da pojedinac može i mora da postane podanik potčinjen centralnoj i suverenoj vlasti. smrtna kazna i pravo na vođenje ratova. Civilni poredak je u osnovi borbeni poredak. Čak i veliki mehanizmi vlasi (vlast države) funkcionišu na osnovu prethodno ustanovljenih mehanizama dominacije. Na prelazu iz srednjeg u novi vek dolazi do podržavljenja ili etatizacije rata – samo državne vlasti mogle da započnu rat. njegovo oružje je smrt. francuske i engleske revolucije se uspostavlja diskurs čija je glavna ideja rat kao neprekinuta potka istorije. uzora (primer je slava koja je postala zakon koji funkcioniše u sjaju nekog imena) Dva udružena lica predstavljanja moći i vlasti u zapadnoj ili indoevropskoj civilizaciji: 1. Zakon ne obezbeđuje eliminaciju sukoba. nevažno da li ja to monarh ili svemoćna bezlična država. revolucionarni diskurs Moć nad životom : pravo mača Svaki zakon je naoružan. okamenjuje Dve osnovne političke funkcije istorijskog diskursa: 1. rat je šifra mira.pravni aspekt – moć i vlast obavezuju obećanjem. poredak. kad je opremljena institucijom vojske. Načelo moći ubiti da bi se opstalo danas važan 14 .magično dejstvo – vlast opsenjuje. i pod njim nastavlja da besni rat unutar mehanizama vlasti. Moderna država nastaje tek tad. To je mikromehanika vlasti ili mikrofizika moći. odnosa i mehanizama dominacije. Tri funkcije istorijskog diskursa u jačanju moći i vlasti: 1. konzervativizam 2. Rat kao proizvodjač moći i političkih ustanova Rat može da posluži za analizu odnosa moći i vlasti i sagledavanje osnovnih matrica strategija i tehnika dominacije. kao i na određeni tip i mehanizme znanja koji tome služe. vlast. Različiti činioci dominacije se oslanjaju jedni na druge. Pravo mača danas ima 2 oblika . Nastoji da izluči iz odnosa vlasti činioce dominacije.prva polovina XVII veka.rodoslovna osovina istorije (veličina događaja i ličnosti prošlosti treba da jamči vrednost sadašnjosti) 2. funkcija istorijskog pamćenja (zapisivanje istorije služi jačanju vlasti) 3. Fuko preduzima teorijski projekat istraživanja činilaca.rimska istorija suvereniteta – zakon.XVIII vek. iracionalnost. Država uspostavlja monopol nad ratnim aktivnostima. Dominacija i proizvođenje podanika Odbacuje klasično shvatanje političke moći kao suverene vlasti.biblijska istorija sužanjstva i progona – pobune.

simbolika. Ove tehnike su mnogobrojne.instance proizvodnje znanja (ubacuje u javni opticaj greške ili sistematska neznanja) Moć.istina je potčinjena konstantnom ekonomskom i političkom podsticanju 3.instance proizvodnje moći (funkcije zabrane) 3. znanje i uživanje se povezuju pomoću složenih. Moć. U modernim društvima vlast nas primorava na proizvodnju istine i vlast možemo da vršimo jedino proizvodnjom istine. sila i istina Istina se danas može spoznati samo u perspektivi borbe. Živimo u priznavajućem društvu.istina je usredsređena na formu naučnog diskursa i institucije koje ga proizvode 2.istina je ulog u igri čitave jedne političke debate i socijalnog sukoba Fuko: istina je skup normiranih procedura za proizvodnju i stavljanje u opticaj i funkcionisanje stavova i tvrdnji. Moć nad životom se razvijala u dva pravca : 1. istorijska je posledica tehnologija moći usredsređene na život. Društva krvi (zakon. svoju politiku istine. život. isključivanja.usmeren na telo pojedinca – anatomo-politika ljudskog roda 2. realnih mehanizama nadražavanja i podsticaja. Odnos racionalnosti i iracionalnosti: racionalnost modernog doba je krhka i površna.strategijski princip u međunarodnim odnosima. regulacija). uključuje učinke odbijanja.instance diskurzivne proizvodnje (upravlja ćutnjom.usmeren na telo vrste – bio-politika stanovništva Disciplina tela i regulacija pučanstva tvore dva pola oko kojih se razvila organizacija moći nad životom. U modernim društvima politička ekonomija istine karakteriše se sa pet istorijski važnih tačaka: 1. Fuko nastoji da pronadje : 1. Priznanje je 15 . Preuzimanje brige za životom više nego pretnja smrću je ono što moći daje pristup do tela. Moć. znanje. cenzura) 2. U temeljima takve racionalnosti je iracionalnost. suverenitet) transformisana u društva seksa (norma. smrt. preživljavanja i pobede.spoznavanjem oblika i kanala kroz koje diskurs moći dospeva do najindividualnijih oblika ponašanja i želja. podsticaja i pojačanja želja i užitaka. Priznajemo ili smo prisiljeni da priznamo.istina je objekat difuzije i neizmerne potrošnje 4. prestup. Istina je nužno vezana za sisteme moći koji je proizvode i podržavaju kao i za sopstvene učinke moći koje ona inducira i koji nju reprodukuju kao svojevrsni društveni režim istine. tj. Priznanje je na Zapadu postalo jednom od najcenjenijih tehnika z aproizvodjenje istine. smisao. Današnje normalizatorsko društvo čije su funkcije uglavnom regulativne. disciplina.proizvedena je i prenošena pod kontrolom malog broja velikih političkih i ekonomskih aparata 5. Svako društvo ima svoj režim istine. znanje i užitak Fukoova arheologija znanja i moći se sastoji u traganju za polimorfnim tehnikama moći. racionalnost tehničkih postupaka za održavanje pobede.

je taktika vladanja. Nacin potcinjavanja koji bi imao oblik pravila (za razliku od nasilja). Moc dolazi odozdo. • Odredjenje moci Sta NIJE moc prema Fukou : 1. Igra koja ih putem neprestanih borbi I suceljavanja preobrazava. Opsti sistem vladavine kojim neko ili grupa sprovodi vladavinu nad drugima. 2. Jedna od bitnih odlika moci je sveprisutnost.. Otkud u modernom društvu nastojanje da se moć prizna samo u negativnom i obliku zabrane? 1. obliku zakona ili globalnom jedinstvu vladavine – oni su pre samo njeni konacni oblici. 3.). uspeh joj je srazmeran stepenu prikrivenosti njenih mehanizama 2. Odnosi moci su imanenti prema drugim tipovima odnosa. za Fukoa. dinamicka forma. 2.. 4. moć je podnošljiva ako se dobro zamaskira. Nije institucija niti struktura. Ne postulira se u suverenosti drzava. obrce. Mnostvo odnosa snaga koji su urodjeni podrucju u kome se ocituju I tvore njegovu organizaciju. u formiranju zakona. Moc kao skup institucija I aparata koji jamce potcinjenost gradjana u odredjenoj drzavi. Oslonci sto ih ti odnosi snaga nalaze jedni u drugima tako da stavraju lanac ili sistem ili pak raskorake. Drzava pociva na institucionalnoj integraciji odnosa moci. 6. I odnosi moci imaju relacijski karakter. 5. u drustvenoj hegemoniji.poricati da nešto postoji U zapadnim društvima moć se uvek iskazuje u pravu. kažnjavanja. u diksursima ovih oblasti moć se iskazuje putem različitih oblika zabrana. Fukoa interesuju specifične oblasti koje tvore odnose moči i odredjuju sredstva koja omogućuju njenu analizu (diskursi seksualnosti. a ciji se opsti obrazac ili institucionalna kristilizacija utevoljuju u drzavnim aparatima.sprečiti da se nešo kaže 3. Oni po definiciji mogu postojati samo u strategijskom polju odnosa moci. Sta moc JESTE prema Fukou : 1. jaca. zato se najčešće iskazuje u formi prava i zakona Da bismo shvatili analitiku moći savremenog društva neophodno je da se oslobodimo te slike prava kao okvira i forme moći. I istorijska 16 . protivurecja koja ih medjusobno razdvajaju. 4. nadziranja. oni su istovremeno I intencionalni I nesubjektivni. Stanovita spososbnost kojom su neki obdareni. Moć ovog procesa je u tome da preko priznanja i njegovog tumačenja stvori diskurs istine. 3. drzava.potvrditi da nešto nije dopušteno 2. Inace.spontano ili iznudjeno. i zakona kao njegovog osnovnog koda. Odnos moći već postoji tamo gde postoji želja za užitkom. Tri najznačajnija oblika: 1.moć je kao čista granica slobode onaj oblik u kome je prihvatljiva. Strategije u kojima oni postaju delatni.

strana 65 I 66) • Mikrofizika moci Nova ekonomija moci se odnosi na pristup moci kao produktivnoj snazi. tabu predmeta govorenja. 3.2. • Poredak diskursa Diskurs proizvodi I prenosi moc. Praksu klasifikovanja. Fuko naglasava potrebu da se u promisljanju moci prekoraci prag I okvir drzave. Koristi ga kako bi pokazao kako se pojava moderne suverene drzave I moderne autonomije individualnog medjusobno uslovljavaju. C.1. povezivanje tehnologije selfa I tehnologijom dominacije. Izraz governmentality : A. Zabrana : 1. Takvo prekoracivanje ima dvostruki smisao: 1. Suprotsavljanje istinitog I laznog (moze se predstaviti kao volja za istinom. Logofilija-ljubav za istinom. sustina volje za istinom je zelja za moci). 2.1. Moderna drustva su diskurzivna drustva koja imaju zadatak da cuvaju Ili da produkuju diskurs. uvazavanje diskursa. Smisao mikrofizike moci I njenih tehnologija je u tome da se od pojedinca u njihovom konkretnom zivotu dobijaju produktivni doprinosi. B. U svakom drustvu se produkcija diskursa kontrolise. Disciplina je vazan princip kontrole proizvodnje diskursa. Podela I odbacivanje.3. privilegovano ili iskljucivo pravo subjekta koji govori. Revoluciju omogucuje strategisjko kodiranje tacaka otpora. Postupci ili principi iskljucenja su : 1. 17 . individua) su prilagodljiva podrucjima za formiranje I cirkulaciju moci. stanovnistvo. 1. 2. Glavna polja subjektivizacije (telo. vladanja sa nacinom misljenja. Igra odlucujucu ulogu u njegovim analizam moci u nekoliko pogleda : C. Praksu samosubjekstvizacije. Fuko predlaze 3 doluke. 1. odn. Praksu odvajanja.stabilizacija drustvenih odnosa moci. mentalitetom. selektuje. Da pokaze da je drzava daleko od mogucnosti da prekrije citavo realno polje odnosa moci. ritual okolnosti govora. Da omoguci da shvatimo da drzava moze da funkcionise na osnovu ranije postojecih odnosa moci koji se uspostavljaju u citavom drustvenom tkivu. 3. • Governmentality Fuko je nastojao da otkrije sustinsku povezanost izmedju (a) prirode savremenog drustva I (b) slobode I zavisnosti pojedinaca. Ispituje 3 glavna vida prakse subjektivizacije : 1. 2. Logofobija – vrsta nemog straha od mnostva diskurzivnih dogadjanja od mase izrecenih stavova I iskaza. (za analizu te vrste straha. semanticki povezuje pojmove upravljanja. organizuje I raspodeljuje postupcima cija je svrha da se ukrote moci I opasnost diskursa I da se ovlada njime.

Past. uveo je pojam kako bi istrazivao kapacitete autonomne individue za samokontrolu I kako je to povezano sa formama politicke vladavine I ekonomske eksploatacije.3. Mora da obezbedi neophodne uslove pod kojima ce biti sacuvane slobode pojedinaca. 3. Raison d’etre neolib.4. Razlika izmedju past. upravljacke tehnologije.2. (za one koji hoce vise da znaju  : objasnjenja I pojasnjenja ovih relacija moci nalaze se na 69. I 70. kao na ideologiju I tretira ga kao manipulaciju I krivo znaje o drustvu I ekonomiji.C. Pastir upravlja stadom. 18 . 3 centralne idje pastirkse moci : 1. Svako vrsenje moci zahteva izvestan stepen slobode na strani onih nad kojima se moc vrsi. kao prakticni anti-humanizam I kritikuje njegove destruktivne efekte na drustveni zivot. C. Smatra da je neolib. na moc s onu stranu perspektive centrirane ili na konsensus ili na nasilje I prisilu. Ukazuje na neolib. • Kritika neoliberalizma Savremena drzava ima 2 podjednako snazne tendencije u odnosu na slobodu : 1. Fukoova hipoteza (prema Lemke Thomas . C. a ne teritorijom. bilo koje zloupotrebu sopstvenih neophodnih moci kojima raspolaze ili kroz sticanje upravljackih moci druge vrste. Razlikuje 3 relacije moci : 1.u) se bavi izucavanjem uslova konsenzusa ili preduslova prihvatanja. pomaze da se uspostavi razlika izmedju moci I dominacije. 3. 3. 2. Posmatra neolib. moci I modela suverene moci zasnovane na poslusnosti I saglasnosti je u percepciji da pastir ima superiornu poziciju koja mu omogucava da stado deluje na trazeni nacin I bez potrebe na pristanak sa njegove strane. stanje dominacije. Pastir brine o stadu I kao o kolektivu I kao o svakom pojedinacnom clanu I njihovim potrebama. jeste napustanje drustvene sigurnosti I politickih prava. oblik moci odogovara savremenom modelu drzave blagostanja. strani) • Pastirka moc Koristi je da bi pokazao da je cilj upravljanja promovisanje blagostanja svojih podanika sredstvo detaljnog I sveobuhvatnog reglisanja njihovog ponasanja (vise usmereni na blagostanje. 2. Stado postoji dok postoji pastir. nego slobodu podanika) . odbacuje trijumf kapitalizma nad drzavom I ne prihvata da globalizacija u potpunosti izmesti politicku regulativu iz okvira nacionalne drzave. 2.odnosi se na strateske igre medju slobodama. ali kritikuje ekspanziju ekonomije u domen politike. Drzava postavlja pretnje individualnoj slobodi. ekonomsko-politicka realnost. povezivanje konstituisanja subjekta sa formacijom drzave. D. 3 argumenta protiv neoliberalizma : 1. 2.

Na njega se može gledati sa 2 stanovišta: Objektivističkog i Subjektivističkog. On se dijalektički odnosi prema praksi. u trci za prisvajanjem retkih dobara. Polje moći. kao aduti u nekoj igri.Burdije Društveni prostor je simbolička oznaka za društvenu stvarnost ili društveni život. efikasna. Burdije smatra da su ove faze u Dijalektičkom odnosu. Habitus označava onu vrstu društvene sposobnosti pojedinca da bez velikog razmišljanja odigra pravi potez u određenoj društvenoj situaciji ( ta sposobnost deluje neposredno. 3) Socijalni. Habitus je sistem obrazaca ponašanja i vrednovanja. odvijaju se različite prakse u obliku simboličkih borbi. U društvenom prostoru postoje i neprestano se obnavljaju i proizvode: habitus i kapital.dijalektički odnosi između objektivnih struktura i struktuiranih dispozicija u kojima se one ostvaruju i koje teže da ih reprodukuju Društveni prostor je teorijski shvaćena društvena topologija ( klase postoje samo na papiru a ne u stvarnosti). koji se sastoji od struktura spoznavanja i procenjivanja koje akteri stiču kroz trajno iskustvo zauzimanja određenog položaja u društvenom svetu. 19 . Društvena stvarnost je zbir nevidljivih ili teško vidljivih veza koje sačinjavaju skup položaja koji su međusobno distinktni i koji se definišu jedni u odnosu na druge. urođeno). Unutar polja i habitusa. Vrste društvenog kapitala: 1) Ekonomski. Univerzalan oblik moći je simbolička moć. naporom i vremenom. Vrste teorijskog znanja: 1)Fenomenološko. Naše predstave se stvaraju ili menjaju zavisno od našeg habitusa. koja se odvija u ovom društvenom univerzumu. Društveni prostor se sastoji iz Društvenih polja. Društvena polja definišu u osnovi objektivne odnose.prvobitno iskustvo praktičnog upoznavanja društvenog sveta 2)Objektivističko. to jest one odnose između položaja koje je moguće zauzeti pri raspodeli onih sredstava koja mogu postati ili jesu aktivna. 2) Kulturni. Po Burdijeu postoji Prostor odnosa u kome se svaki pokret plaća radom. 4)Politički. 5)Simbolički Simbolički kapital je oblik koji poprimaju različite vrste kapitala kada su spoznate i priznate kao legitimne. Vrste kapitala nisu ništa drugo do moći ili ulozi kojima se definišu šanse za dobit u datom polju. Habitus izražava i društvenu distancu između objektivnih položaja pojedinca i društvenih grupa. kao i među njima. na osnovu kojih se uspostavljaju različiti oblici moći. čiji je glavni sadržaj da se stvarima i pojavama u društvenom prostoru da ime i značenje.ustanovljene pozicije svih relevantnih društvenih grupa i socijalnih aktera u mreži pozicija moći.uspostavlja objektivne odnose 3)Prakseološko.

20 . Dolazi do logičkog konformizma (zajedničke i jedinstvene. Simbolička moć se javlja kao instrument dominacije i instrument hegemonije kulturnog kapitala. Po Burdijeu to je jedno od najmanje slobodnih tržišta što postoje. odnosno sticaja okolnosti. ipak budu smeštene u organizovano polje smislenog i razumnog delovanja 3) Kategorizacija (smisao za svoje i mesto drugoga) Simbolička moć je moć konstrukcije realnosti nad kojom se uspostavlja poredak saznanja. Simbolička moć doprinesi uspostavljanju gnoseološkog poretka. da odustaju od svog prava da učestvuju na izborima. Politička borba je par exellence forma simboličke borbe za održanje ili transformaciju društvenog sveta. Granica između toga šta se može. a šta ne može reći određena je mestom i odnosima aktera u kulturnoj i političkoj produkciji. To je dvostruka igra jer je dvostruki glavni ulog u toj borbi: 1) To je monopol detaljne razrade i širenja legitimnih principa i podele društvenog sveta i na toj osnovi mobilizacije društvenih grupa za održanje društvenog poretka ili njegovu promenu 2) To je monopol upotrebe konkretizovanih instrumenata moći Dvostruka igra je u smislu da je borba za simboličku moć (da ljudi to razumeju i poveruju) i javnu moć (državna administracija). broja i uzorka). Simboli su instrumenti par excellence čitave društvene integracije. Političko polje se može razumeti kao: 1)Polje socijalnih snaga i 2) Polje društvene borbe Većina gradjana u političkom polju je lišena materijalnih i kulturnih instrumenata neophodnih da bi se aktivno učestvovalo u politici pri čemu je rezultat da mnogi gradjani prestaju da se interesuju za političko polje.Praksa se može objasniti samo pod pretpostavkom da se uspostavi odnos između objektivne strukture koja određuje društvene uslove proizvodnje habitusa. Pridavanjem i otkrivanjem smisla dolazi se do saglasnosti odnosno javnog mnjenja. homogene koncepcije vremena. Jedna od osnovnih funkcija političkog polja je da produkuje svojevrstan efekat nevidljive cenzure kojom se određuje šta je legitimna politička problematika. a šta nije. prostora. a ta saglasnost ima fundamentalan značaj za reprodukciju društvenog poretka. Kao instrumenti znanja i komunikacije oni omogućavaju konsenzus o značenju društvenog sveta. to jest snagom i uticajem dominantnog kulturnog i političkog kapitala kojim društveni akteri raspolažu. i dase produbljuje jaz između politički aktivnih i politički neaktivnih delova društva. Ideološka moć je ta koja na specifičan način povezuje simboličko nasilje sa političkim nasiljem i političkim kapitalom. Funkcije habitusa: 1) Operator kojim se uspostavljaju odnosi između sistema proizvodnje habitusa i sticaja okolnosti 2) Uopštavajuće posredovanje koje čini da prakse koje nemaju izričit razlog niti značenje koje im pridaje namera pojedinačnog aktera. Odnosi komunikaciju su neodoljivo i odnosi moći. Simbolički sistemi se mogu razlikovati prema tome da li su produkovani i prisvojeni od grupe kao celine ili proizvedeni od posebnog tela specijalista u relativno autonomnim poljima produkcije i cirkulacije.

ali oni nisu dovoljni jer bi društvene institucije morale da pruže bar 8 garancija kako bi ove 3 mogućnosti mogle da postoje u u slovima gde živi veliki broj ljudi. Politički kapital može biti: 1) Lični i 2) Delegirani(Institucionalni). Pojedinci investiraju svoje lične kapitale u organizaciju. Da svoje zahteve iznesu pred sugrađane i vladu putem individualnih I kolektivnih akcija 3. ili još preciznije. Postoji i još jedan specifičan oblik ličnog a to je Herojski koji nadareni pojedinci stiču u vreme velikih kriza i društvenih preloma. Institucionalni (delegirani) pojavljuje se i akumulira u organizacijama i institucijama. Sloboda govora 3. Pravo glasa 21 . oni koji ga sakupljaju izloženi su javnom mnjenju. da nema diskriminacije Ovo su 3 neophodna uslova za demokratiju. njegovu suštinu čini moć mobilizacije koja stoji na raspolaganju posedniku tog kapitala. To je takodje vrsta simboličkog kapitala koja se akumulira kao rezultat dugotrjnih društvenih borbi i koja podrazumeva priznavanje ali i lojalnost organizaciji. kojima agenti prenose na ličnost ili objekt stvarne i priznate moći. Zasniva se na poverenju. Fundamentalni zakon birokratskih aparata je da aparat daje sve onima koji njemu daju sve i očekuju sve. 1. DAL POLIARHIJA Participacija i opozicija Demokratija je sistem čija je ključna karakteristika odgovornost vlade prema zahtevima svojih gradjana. Sloboda stvaranja i stupanja u organizacije 2. Osobe koje nemaju ništa uvek daju bezuslovnu podršku. Lični se se najčešće iskazuje kao slava i popularnost. Da formulišu svoje zahteve 2. borbene organizacije specijalno prilagođene za angažovanje u ovoj sublimiranoj formi građanskog rata kroz dugotrajnu i upornu mobilizaciju najvećeg mogućeg broja agenata opskrbljenih istim vizijama društvenog poretka u budućnosti. Da njihovi zahtevi budu jednako vrednovani od strane vlade. jer sami nemaju ništa ništa su van aparata. Imati moć imenovanja je najznačajniji oblik političke(simboličke) moći. zasniva se na činjenici biti poznat i priznat kao ličnost (posedovanje specifičnih kvalifikacija neophodnih da bi se postigla i očuval dobra reputacija). čiji uticaj počiva na poverenju ili verovanju i priznanju. Politički kapital je forma simboličkog kapitala. na bezbrojnim radnjama i postupcima poverenja. Uz ovaj zakon ide i fenomen organizacionog efekta: organizacije imaju tendenciju da monopolizuju moć.Najvažniji agenti ove borbe su političke partije. Da bi vlada mogla trajnije da bude odgovorna prema zahtevima svojih gradjana svi punopravni gradjani bi morali u celini da imaju sledeće mogućnosti: 1. a ona im vraća u obliku delegiranog političkog kapitala.

Inkluzivne hegemonije (donji desni ugao na grafiku) gde je visok stepen učestvovanja a nnema takmičenja. i pravo da se takmiče za glasove 6. Pravo političkih vođa da se takmiče za podršku. Dalja demokratizacija punih poliarhija Dal se bavi režimima na nacionalnom nivou. Pa nam ova skala dopušta da uporedmo režime na osnovu dopustive opozicije ili političkog takmičenja. 2) Režimi se takođe razlikuju i s obzirom na broj onih koji imaju pravo da učestvuju u kontroli vlade I suprotstavljaju se njenim postupcima. tako da probližno hegemonistički režim ima u sebi nešto više mogućnosti za političko takmičenje neo hegemonistički režim. Skala koja izražava širinu prava na učestvovanje omogućava nam da uporedimo režime s obzorom na inkluzivnost. posebno privatnih udruženja hegemonistički ili oligarhijski. Preobražaj približno-poliarhija u pune poliarhija 3. Takmičarske oligarhije (gornji levi ugao na grafiku) gde je visok stepen takmičenja a nema učestvovanja 3. Pravo na učestvovanje Tako da je Dal podelio zemlje na različite režime. Alternativni izvori informacija 7. Preobražaj hegemonija I takmičarskih oligarhija u približno-poliarhije 2. Demokratija se može zamisliti kao da se nalazi u gornjem desnom uglu ali još vise od poliarhije jer je ona idealna. Poliarhije (u gornjem desnom uglu na grafiku) koje podrazumevaju viskok stepen participacije kao i liberalizacije Da bi označio središnju regiju u okviru grafika Dal pribegava terminima približno ili skorro. Slobodni i pošteni izbori 8. u zavisnosti kakav je stepen participacije i kompeticije: 1. Pravo glasa je sadržano u obe dimenzije. Ona je najbolji mogući model vladavine.4. Veliki broj kritičara nepotpune demokratizacije tvrdi da poliarhija može biti takmičarska na nacionalnom nivou dok je veliki broj subnacionalnih organizacija. Postoje politička demokratija i društvena demokratija.takmičenja ni učestvovanja građana 2. Politička demokratija podrazumeva višepartijski politički sistem i takmičenje partija. režimi se razlikuju prema stepenu u kom su ovih 8 uslova bili dostupni. Da institucije koje stvaraju politiku zavise od izbora i na druge načine izraženih zahteva 1) Kroz istoriju a i danas. Zatvorene hegemonije (donji levi ugao na grafiku) gde nema nikakvog pol. korišćeni i garantovani. Poliarhija se moze shvatiti kao relativno demokratizovani režim u kome postoji značajno učešće stanovništva i otvorenost za političko takmičenje. Demokratizacija je isla u nekoliko talasa: 1. Možemo da zaključimo da demokratiju sačinjavaju 2 dimenzije: 1. Političko takmičenje 2. Tu možemo da smestimo jednopartijse režime u koje spada i SFRJ 4. Pravo izbora u javne službe 5. 22 .

Veća je verovatnoća da će broj preferencija i interesa zastupljenih pri donošenju političkih odluka biti veća u poliarhiji nego kod mešovitih režima. studentskih parlamenata… Kad se hegemonistički režimi i oligarhije kreću prema poliarhiji oni povećavaju mogućnosti za delotvornu participaciju i takmičenje. veća je sigurnost vlade. veća je šansa za takmičarski režim.prešla od ujedinjena do fašizma put od takmičarske oligarhije do inkluzivne poliarhije. suzbijanje može biti mnogo skuplje. kad je prošireno na radničku-povećao se broj partijskih vođa iz radničke kalse).oligarhija u poliarhiju donosi značajne rezultate. zavisi od ta 2 tipa troškova: Aksiom 3: Što više troškovi suzbijanja prevazilaze troškove tolerancije. zato: Aksiom 2: Verovatnoća da će valda toleristai opoziciju raste ukoliko očekivani triškovi suzbijanja rastu. jer ako je tolerancija skupa. Da li je poliarhija važna? Najrečitiji primeri su italijanski intelektualci Moska i Kroče koji su napadali parlamentarizam do početka fašizma u Italiji. povećao se i broj partijskih vođa koji su dolazili iz srednje klase. 23 . Što su veće mogućnosti za izražavanje političkih preferencija.Društvena demokratija podrazumeva postojanje i takmičenje društvenih-nevladinih organizacija. Struktura I organizacija partija se menja. Postoje dobri razlozi za mišljenje da preobražaj režima iz hegemonija u takmič. Može se formulistai aksiom o tolerisanju vlade prema njenim protivnicima: Aksiom 1: Verovatnoća da će vlada tolerisati opoziciju raste u meri u kojoj očkivani troškovi tolerancije opadaju. ili da opstane. Ali biće veća I kod mešovitih nego li kod hegemonističkih. Nemačka i Japan). Stoga se može zaključiti da šanse da se pojavi neki više takmičarski sistem. Postoje klasične liberalne slobode koje su u punim poliarhijama izgubile draž novog . NORBERTO BOBIO BUDUĆNOST DEMOKRATIJE Minimalna definicija demokratije Bobio smatra da demokratiju odlikuje skup (primarnih ili fundamentalnih) pravila koja utvrđuju ko je ovlašćen da donosi kolektivne odluke i na osnovu kojih procedura. Najdrastičniji primer su promena jednopartijskih hegemonija u poliarhije (Italija. širenje participacije sa političkim tekmičenjem podrazumeva i promene u sastavu političkog vođstva ( kad je prošireno pravo glasa na srednje klase. Ali tek nakon fašizma su shavtili da je poliarhija trenutno najbolji mogući model valdavine. Tkmičenje I inkluzivnost donose promene u samom partijskom sistemu. veća je sigurnost opozicije. Što je veći sukob između vlade i njenih protivnika za svaku je skuplje tolerisanje druge. veći je broj interesa I preferencija koji imaju mogućnost da budu zastupljeni pri donošenju političkih odlika. pa se pa se njihova vrednost čini mnogo veća onim koji sui h izgubili ili ih nikada nisu ni imali. Što su viši troškovi suzbijanja. ali i sukobe. Što su niži troškovi tolerancije.oligarhije ili iz takm. Italija je npr. Vlada mora da razmisli i koliko bi skupo bilo suzbijanje opozicije. Takođe.

dok u stvarnosti postoji centrifugalno društvo. Modernu demokratiju trebalo je da odlikuje političko predstavništvo (oblik predstavništva u kojem predstavnik ne može biti podvrgnut imerativnom mandatu). Ponovna pobeda interesa Iz prvog preobražaja – raspodele moći. proizilazi drugi. Predstavnička demokratija sama po sebi znači odricanje od ovog načela. odnosno šest neispunjenih obećanja realne demokratije: 1. udruženja najrazličitijeg karaktera i sl.Dakle. već ih ima više. Grupe. protagonisti su političkog života u demokratskom društvu. Nastanak pluralističkog društva Demokratija nastaje iz individualističkog poimanja društva (nasuprot organicističkoj koncepciji). Nevidljiva moć 6. 3. Dokaz pobede predstavljanja interesa nad političkim predstavljanjem jeste tip odnosa uspostavljen u najvećem delu evropskih demokratskih država između velikih grupa sa suprotstavljenim interesima (industrijalci i radnici) i parlamenta – ovaj odnos dovodi do uspostavljanja novog tipa društvenog sistema nazvanog neokorporativnim. utilitaristička filozofija od Bentama do Mila U demokratskim društviima vremenom značajni politički subjekti postaju sve više grupe. 24 . koje nema samo jedan izvor moći. Ustrajnost oligarhije 4. Ponovna pobeda interesa 3. teorija društvenog ugovora XVII i XVIII veka 2. koji se tiče predstavništva. Takvo društvo se naziva policentrično ili poliarhično. Na stvaranje individualističkog poimanja društva i države i na raspad organicističkog uticala su tri događaja koja obeležavaju socijalnu filozofiju mkodernog doba: 1. Ustrajnost oligarhije Treće neispunjeno obećanje je poraz oligarhijske vlasti. Nevaspitani građanin 1. moraju postojati proceduralna pravila 3. velike organizacije. za demokratiju su neophodna tri uslova: 1. a ne pojedinci. Idealni model demokratskog društva bio je model centripetalog društva. pravo na učešće u donošenju kolektivnih odluka mora da zćiva što veći broj građana 2. Ograničeni prostor 5. potrebno je da oni koji su pozvani da odlučuju ili biraju imaju alternativu i da su u mogućnosti da se opredele za jednu od postojećoh alternativa Nesklad između idealne i realne demokratije. Načelo koje je nadahnulo demokratsku misao bilo je sloboda shvaćena kao autonomija. Nastanak pluralističkog društva 2. 2. Ovaj princip je antiteza onome na čemu se temelji predstavljanje interesa u okviru kojeg je predstavnik podvrgnut imperativnom mandatu. nastanak političke ekonomije i ideje Adama Smita 3.

Sve dok dva velika bloka moći odozgo. već zato što je javnost sama po sebi oblik kontrole. Smatra se da je jedna od prednosti demokratske države nad apsolutističkim to što prva može konačno da učini moć vidljivom. Nevidljiva moć Peto neispunjeno obećanje jeste uklanjanje nevidljive moći. 5. uvek je bio prisutan argument prema kome je jedini način da se od podainka načini građanin da mu se daju ona prava koja su neki nazivali activae civitatis. tj hijerarhijski ustrojenog aparata vlasti od vrha nadole.“ Obavezni uvod javnosti u delanje vlade nije važan samo da bi omogućio građanima da upoznaju delanje onog ko drži vlast i da ga tako kontrolišu. a vaspitanje za demokratiju se odvija tokom same demokratske prakse. koji to razumeju. Tehnokratija i demokratija su međusobno suprotstavljene – demokratija se temelji na pretpostavci da svi mogu o svemu da odlučuju. Nevaspitani građanin Tokom protekla dva veka. sa tržišne na planiranu. već postojanje više elita u međusobnom nadmetanju za osvajanje glasova. postoji i druga nevidljiva. jer. Ograničeni prostor Demokratija nije uspela da zauzme sve prostore u kojima se vrši vlast koja donosi obavezujuće odluke za celinu neke društvene grupe. 4. povećanje birokratskog aparata – stalno uvećanje birokratskog aparata. ali nije mogao da predvidi potrebu za tzv vladom tehničara. smatra da obeležje demokratske vlade nije odsustvo elita. taj proces se ne može smatrati završenim. mogu da odlučuju. Ukoliko se želi saznati da li je došlo do razvoja demokratije u određenoj zemlji. Džon Stjuart Mil pravi razliku između aktivnih i pasivnih građana i smatra da vladari više vole ove druge jer je u njima lakše pronaći poslušne podanike.Šumpeter. preduzeće i adminsitrativni aparat ne budu ukljućeni u proces demokratizacije. instrument koji omogućava da se razlikuje ono što e dozvoljeno od onoga što nije. 2. Politika tajnih moći ide uporedo sa teorijama državnog razloga – po njima je državi dopušteno ono što nije dopušteno građanima – država je primorana da deluje tajno kako ne bi izazvala skandal. već prostore u kojima to mogu odraditi. Alan Volf piše o tzv „dvostrukoj državi“ u smislu da pored jedne vidljive države. a tehnokratija podrazumeva da samo malobrojni. i navodi tri prepreke koje nisu bile predviđene ili koje su iskrsle nakon preobbražaja građanskog društva: 1. Demokratsko društvo i 25 . između ostalog. On zato predlaže proširenje opšteg prava glasa na narodne klase. Bobio postavlja pitanje da li su ova obećanja uopšte mogla biti ispunjena. polazeći od proceduralne definicije demokratije. 6. tj da ustanovi „moć bez maski. ali su demokartiji potrebniji ovi prvi. učešće u glasanju ima veliku vaspitnu vrednost. prepreke tehničkih sposobnosti – u meri u kojoj su društva prelazila sa porodične ekonomije na tržišnu. rasli su i problemi koji zahtevaju tehničke sposobnosti. potrebno je sagledati ne broj onih koji imaju pravo da učestvuju u donošenju odluka. Sen-Simon se zalagao za zamenu vlade naučnika vladom pravnika.

ideal tolerancije (ako današnjem svetu postoji pretnja. ideal postepenog obnavljanja društva putem slobodne rasprave ideja i promene načina mišljenja i života (demokratija omogućava oblikovanje i širenje tihih revolucija) 4. u isto vreme su postale više birokratizovane. ideal bratstva (uvažavanje bratstva kao ideala koji ujedinjuje ljude u zajedničkoj sudbini) 26 . jer minimalni sadržaj demokratske države nije izneveren. 3. doprineli su da se građansko društvo emancipuje od političkog sistema. Odatle potiče tzv preopterećenost i potreba da politički sistem izvrši drastičan izbor. neophodni su ideali da bi mogli da postoje aktivni građani: 1. Ipak. To potvrđuje i činjenica da sadašnja razgradnja države usluga koja je zahtevala birokratski aparat ogromnih razmera skriva nameru da se demokratska vlast svede na jasno oivičen prostor. a to vodi nezadovoljstvu. Proces emancipacije je učinio da građansko društvo postane neiscrpan izvor zahteva upućenih vladi. Ukoliko je demokratija prvenstveno skup proceduralnih pravila. Međutim. Količina i brzina pristizanja ovih zahteva su takvi da nijedan politički sistem nije u stanju da im se prilagodi. Prvo liberalna država. zakključak je da neispunjena obećanja i nepredvidive prepreke nisu takve da bi mogle da demokratski režim preobraze u autokratski. oskudan učinak demokratskih sistema – pitanje upravljanja demokratijom. ona potiče od slepog verovanja u sopstvenu istinu i u moć sposobnu da je nametne) 2. jedan izbor isključuje drugi. ideal nenasilja (jedino u slučaju demokratije građani se svojih vladara mogu osloboditi bez prolivanja krvi) 3. a zatim i njeno širenje u demokratsku državu.birokratska država su međusobno povezane – sve države koje su postale demokratskije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful