You are on page 1of 2

::. KORENI .

:: - "Rasrbljavanje" Crne Gore

23. August, 2011. ::. Skenirano

"Rasrbljavanje" Crne Gore Stvaranje novog identiteta
Ovog leta u Crnoj Gori donete su mnoge važne odluke koje bi, u budućnosti, mogle odlučujuće uticati na izgradnju njenog novog identiteta. Odnos naše "elite" prema tim dešavanjima još je jedan u nizu dokaza o njenoj neozbiljnosti i neodgovornosti.

::. Navigacija

Kada su, pre više od dvadeset godina, neki od danas istaknutih ideologa nezavisne Crne Gore došli na vlast, počele su se dešavati, do tada, nezamislive stvari. Jer, za razliku od svojih prethodnika, oni se nisu libili da otvoreno govore o istorijskim vezama izmedju Crne Gore i Srbije. Stalno su se pozivali na Njegoša i Karađorđa, govorili o "dva oka u jednoj glavi", organizovali mitinge, pojavljivali se na proslavama istorijskih dogadjaja (poput obeležavanja 600 godina Kosovske bitke 1989. godine u Crnoj Gori), sklapali političke saveze... Ostalo je zabeleženo kako je, sa jednog od tih skupova, sa najvišeg mesta poručeno "da se Crnogorci nikada neće odreći svog crnogorskog imena i srpskog prezimena". Drugim rečima, jedan od današnjih vladara "suverene" Crne Gore, poručivao je tada da su oni svesni svoje posebnosti, ali i svojih, srpskih korena. Bilo je to prvi put da, posle 1945. godine, neko tako nešto izjavi. Danas stvari stoje "malo" drugačije. Jer, Crna Gora je već pet godina samostalna država, a njena vlast (već dve decenije sastavljena od višemanje istih ljudi) i ovog leta brojnim postupcima pokazala je svoje stvarne namere - nastojanje da stvori potpuno novi identitet Crne Gore. Tako je Milo Đukanović podgoričkoj "Pobjedi" nedavno izjavio: - Ne smemo da se zanosimo, kobajagi, bratskim preporukama tipa: dobro nezavisni ste, ali okanite se priča o nacionalnom identitetu, o svojoj kulturi, jeziku, crkvi. Jer, svi koji nas to savetuju to ne rade iz bratskih pobuda, nego ostavljaju šansu nekome da nas za 10 ili 20 godina opet pita: pa dobro, pošto smo u svemu isti, šta će nam dve srpske države jedna pored druge. A to znači novi krug u prazno. Dobro došli u 1918. godinu.
Podgorička skupština Šta je, u stvari bila "Podgorička skupština" i koje su odluke na njoj donesene. Održana je na samom kraju Prvog svetskog rata, novembra 1918. godine, a njen tačan naziv bio je Velika narodna skupština srpskog naroda u Crnoj Gori. Ova Skupština trajala je pet dana i donela niz veoma važnih odluka. Okupila je 160 poslanika iz svih delova Crne Gore, a predsedavao joj je Savo Cerović. Jedna od njenih najvažnijih odluka – o ujedinjenju Crne Gore sa Srbijom, i zabrani povratka kralja Nikole Petrovića u zemlju, doneta je 13. novembra po starom, odnosno 26. novembra po novom kalendaru. Ova odluka je doneta jednoglasno i to putem aklamacije.

Vise od 65 000 mesečnih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta rečeno: Hvala!

Ova njegova izjava na najbolji način objašnjava suštinu onoga što se u Crnoj Gori, ovog leta, dešavalo. Drugim rečima, potrebno je izgraditi takav identitet Crne Gore koji će, ne samo omogućiti njen razvoj kao samostalne države, već i u korenu saseći svaki pokušaj da se, u budućnosti, eventualno pokrene pitanje njenog ponovnog ujedinjenja sa Srbijom.

Ko su glavne "mete" tih nastojanja? To su pre svega mladi ljudi u gradskim sredinama od kojih se očekuje da, u vremenu koje dolazi, budu nosioci razvoja Crne Gore. Držeći se stare, više puta dokazane teorije da "sto puta izgovorena laž postaje istina", očekuje se da upravo oni i njihovi potomci prvi prihvate te nametnute "istine". Drugim rečima, da ono što se većini ljudi danas čini smešnim ili malo verovatnim kod novog naraštaja, za deset ili dvadeset godina bude nešto sasvim normalno i opšteprihvaćeno. Nastojanja da se to, po svaku cenu i što pre obavi, naročito su, čini se, intenzivna ovog leta. Podsetimo, sve je počelo usvajanjem Zakona o statusu potomaka dinastije Petrović, koji je usvojen u crnogorskom parlamentu, a čiji jedan od članova izričito naglašava da je "Srbija 1918. godine nasilno anektirala Crnu Goru". Ovim su, praktično poništene odluke čuvene "Podgoričke skupštine", održane 13. novembra 1918. (po julijanskom kalendaru), čijih se 160 delegata aklamacijom izjasnilo o ujedinjenju sa Srbijom. Nastavilo se manipulacijama pre i posle nedavnog popisa stanovništva, "dobronamernim" pozivima "pravoslavnoj crkvi" (ne kaže se kojoj) da se ujedini i prilagodi novoj realnosti (drugim rečima otvorenom podrškom tzv "Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi"), propagandom putem medija... Sve to svoje finale ima ovih dana kada se "crnogorski jezik" (za koji, do skora niko nije čuo, a kojim, prema rezultatima poslednjeg popisa govori oko 35 odsto građana Crne Gore) pošto-poto želi proglasiti za zvaničan jezik u Crnoj Gori, koji će se od prvog razreda, obavezno izučavati i u školama. Sve je to, naravno praćeno, posrednim i direktnim pritiscima na onaj deo stanovništa Crne Gore koji se izjašnjava kao Srbi, a koji čini oko trećine stanovništa ove

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2582[8/23/2011 2:59:12 PM]

::. KORENI .:: - "Rasrbljavanje" Crne Gore

države. Sa njihovim brojem se manipuliše tokom popisa, na njih se gleda kao na "sumnjiv element" (posprdno nazvan "posrbice"), njima se otežava, a često i onemogućava napredovanje u državnoj službi, tako da danas, medju "višim činovnicima" u Crnoj Gori ima svega sedam – osam odsto Srba... To ukazuje da se odluke i procesi koji se u Crnoj Gori sada dešavaju od ogromnog značaja za njen dalji razvoj, odnosno, da se upravo sada vodi velika bitka koja lako može odlučiti kojim će putem ona krenuti i kakav će, u dugoročnom periodu, biti njen identitet. Drugim rečima, hoće li srpski identitet, ili barem srpski koren crnogorskog identiteta Crne Gore biti očuvan ili trajno izgubljen. Stoga se, sa pravom, može postaviti pitanje kako se zvanična Srbija (odnosno vlast u Beogradu) odnosi prema ovim temama. Pravilnije rečeno, zašto vlast u Srbiji, na sva ova dešavanja upadljivo – ćuti? Jer, stiče se utisak da se, uz časne izuzetke, vlast u Srbiji ponaša kao da ovi problemi ne postoje ili da su nevažni. Ako se nešto i prokomentariše (kao prilikom poslednje posete Igora Lukšića Srbiji) uglavnom se govori "da je to unutrašnja stvar Crne Gore", "da je reč o dnevnopolitičkim prepucavanjima na koja ne treba obraćati pažnju" ili već čuvena floskula "da se treba okrenuti budućnosti, a ne prošlosti". Govori se često, čak i u nekim intelektualnim krugovima, "da od Crne Gore treba dići ruke" i "da Srbija treba da se okrene sebi i da više ne treba da je zanima šta se tamo ( u Crnoj Gori) dešava". Tako se, i iz odnosa prema ovoj temi, jasno vidi ne samo sva tragičnost položaja srpskog naroda u regionu, već i činjenica da politička i intelektualna elita Srbije nema jasno definisan nacionalni program, svest o ozbiljnosti svih ovih procesa, kao ni iskrenu želju i sposobnost da se ovi problemi sagledaju i reše. Jovan Gajić
17.8.2011.

Postavite na

Prilagođeno za štampanje

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2582[8/23/2011 2:59:12 PM]