You are on page 1of 4

::. KORENI .

:: - Verski turizam

23. August, 2011. ::. Skenirano

Verski turizam Ekologija duše
Najbitniji, suštinski pokretač istinskog religioznog čoveka koji postaje turista je duhovna lepota – poniznost, strpljenje, posvećenost, da na svom hodočašću manastiru spozna osećaj mira, ljubavi, lepote i svede račune sam sa sobom, a religijski turisti ateisti odlaze u manastire zbog svoje intelektualne radoznalosti, obrazovanja, kulturnih sadržaja, odmora, rekreacije i zabave radi.

::. Navigacija

Manastir je mesto susreta sa bogom, utočište i skrovište, istorija, umetnost stvaranja, kultura i obrazovanje, mesto življenja, rada, duhovnosti, urbane arhitektonske strukture, ambijent unutrašnjeg prostora i emocionalnog doživljaja, tačnije blagostanja Ljudi savremenog doba ispoljavaju interes za upoznavanjem kulturne baštine svog i drugih naroda. Ta kulturna potreba čoveka razvija svest o potrebi brige za očuvanjem i zaštitom vrednih istorijskih spomenika kulture. U tom kontekstu, manastiri kao značajni istorijski kulturni i umetnički svedoci jednog perioda istorije naših naroda, sigurno zauzimaju značajno mesto među spomenicima kulture. Od davnina je poznato da su naši manastiri veoma atraktivni, pre svega, za inostrane goste. Nalaze se u prelepom prirodnom okruženju, a iskušenici su se potrudili da ponude i proizvode domaće radinosti: med, rakiju, vino, kuvani paradaiz, ajvar, pekmez, najrazličitije vrste sireva, sokove, ali i ikone, duboreze i druge rukotvorine, koje mogu da budu lepi suveniri. Kada se navedu ovi razlozi, jasno je da bi verski turizam trebalo da postane nacionalni projekat, ali i da zahteva posebne religijske turističke programe i energičniji marketing.
Zašto su manastiri atraktivni

Crkva je mesto gde se može čuti tišina i ostvariti susret s bogom. Monah se postaje iz tri osnovna razloga: da bi prepoznao boga, iskajao grehe i sopstvenim načinom života zaslužio odlazak u raj! Od svog nastanka manastiri su bili mesta sa velikom duhovnom snagom koja je privlačila posetioce iz različitih razloga. U njima su dugotrajna bogosluženja ispunjavala vernika blaženstvom, mošti svetitelja isceljivale bolesne i unesrećene, a duhovnici pružali utehu za duševnu bol i tugu. Takve posete manastirima nazivane su hodočašća i za njih se vernik - posetilac posebno pripremao postom i molitvom čineći dobra dela.
Manastir sveta Katarina na Sinaju Postavlja se pitanje šta čini kulturno-istorijsku dimenziju verskog turizma i po čemu su religioznim i religijskim turistima fruškogorski manastiri i Fruška gora privlačni.

Vise od 65 000 mesečnih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta rečeno: Hvala!

- Odgovor bi mogao biti sadržan u tome da se kulturno-istorijska dimenzija sastoji od dve grupe elemenata od kojih prva obuhvata elemente kulturne dimenzije (arhitektura, slikarstvo, primenjena umetnost - riznice, muzikologija karlovačko pojanje, književnost - biblioteke), a druga elemente istorijske dimenzije (prošlost manastira - istorija naroda i crkve, biografije i grobna mesta znamenitih ljudi). Pored toga, u okviru kulturno-istorijske dimenzije verskog turizma, ne mogu se izostaviti religiozni motivi koji po svom karakteru mogu pripadati i jednoj i drugoj grupi zavisno od ugla posmatranja. Na primer, čudotvorna ikona pripada religioznom motivu poseta, ali isto tako i kulturnom kao delo likovne umetnosti - ikonografije. Ili bogoslužbeni tekstovi pisani za svetitelje. Oni su sastavni deo bogosluženja i verskog doživljaja, ali isto tako dela kulture i pripadaju istorijskoj književnosti. U cilju ilustracije religioznog motiva izdvojio bih bogosluženja i kultove manastira kao motivacione faktore visoke vrednosti – objašnjava Dušan Vujičić, savetnik u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, vrsni poznavalac religije i crkvenih običaja. Prof. dr Dragica Tomka, prodekan Fakulteta za turizam u Novom Sadu, kaže da verski-poklonički turizam poslednjih godina postaje jedan od vodećih oblika turizma u svetu. Stručnjaci procenjuju da crkve, manastiri, sinagoge i džamije u svetu poseti, čak, 20 % od ukupnog broja turista, što je gotovo 200 miliona. - Postoje religiozni i religijski turisti. Kako je manastir mesto susreta sa bogom, utočište i skrovište, istorija, umetnost stvaranja, kultura i obrazovanje, mesto življenja, rada, duhovnosti, urbane arhitektonske strukture, ambijent

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2579[8/23/2011 3:02:15 PM]

::. KORENI .:: - Verski turizam

unutrašnjeg prostora i emocionalnog doživljaja - blagostanja - religiozni turisti se ispovedaju i učestvuju na bogosluženjima. A religijski turisti odlaze u manastire zbog svoje intelektualne radoznalosti, ispovedanja, obrazovanja i kulturnih sadržaja: arhitekture, bogoslužbenih tekstova, dela primenjene umetnosti, ikonostasa, freski, kripti sa moštima znamenitih ljudi, bogosluženja, liturgije. Bitan motiv hodočasnika verskog turizma je i duhovna lepota – poniznost, strpljenje, posvećenost. Najbitniji, suštinski pokretač istinski religioznog čoveka koji postaje turista, je da na svom hodočašću manastiru spozna osećaj mira, ljubavi, lepote i svede račune sam sa sobom. Doživeti manastir znači upoznati se, videti, ispovediti se, čuti tišinu, osetiti, probati, naučiti, relaksirati se, uraditi, produhoviti se, doživeti blagostanje! Ono što još podrazumeva savremeni turizam, a što niko i nigde u manastirima ne radi, je duhovno obučavanje posetilaca. Uglavnom im se prezentiraju istorijski fakti o manastiru, pokazuju freske i objašnjava arhitektura - objašnjava prof. Tomka.
Sveta gora Panonskog mora

U jednom nadahnutom tekstu o značaju fruškogorskih manastira u istoriji srpskog naroda istoričar Lazar Rakić naveo je reči Monteskijea:"Da su srećni narodi koji imaju dosadnu istoriju"i Lamartina koji je: "srpsku istoriju smatrao toliko uzbudljivom da je treba opevati, a ne opisivati"tezaključuje da: "Sudbina fruškogorskih manastira i naroda koji ih je podigao potvrđuje osnovanost ovih izreka", jer: "Samim svojim postojanjem fruškogorski manastiri su specifični i vrlo značajni izvori za istoriju Srba u Ugarskoj, Turskoj, Habsburškoj monarhiji i Jugoslaviji (kako su se smenjivale države na ovom prostoru); kao takvi, pripadaju ukupnoj baštini srpskog naroda, a doprinose boljem poznavanju odnosa Srba sa susedima, pa i nekim udaljenim zemljama". U istom stilu istakao je njihovo mesto u hrišćanskom svetu: "U uvalama lepolike Fruške gore, bogate darovima prirode, i čovek se vekovima iskazivao darovima svog duha, što se najbolje vidi u brojnim manastirima, zbog kojih neki pisci Fruškogorje nazivaju treća Sveta gora, posle Atoske i Sinajske..." U njoj se danas nalazi sedamnaest pravoslavnih manastira, od oko trideset, koliko se pominje da ih je bilo, što po broju, duhovnim i kulturnim vrednostima u potpunosti pripada sazvežđu monaških zajednica hrišćanske vaseljene. U svim fruškogorskim manastirima su monaške zajednice čija je svakodnevica ispunjena molitvom, postom, bogosluženjima i različitim bogougodnim delima u skladu sa strogim pravilima monaškog života. Oni to čine sa posebnim naglaskom na očuvanju tradicije, vere i onih vrednosti koje svedoče o kontinuitetu duhovnog i kulturnog razvoja srpskog naroda. Šesnaest fruškogorskih manastira su spomenici arhitekture, freskoslikarstva, kulturno-prosvetni, istorijski objekti, oni su i značajani kompleksi koji su podignuti na mestima sa najbogatijom i očuvanom prirodom, u blizini putnih komunikacija toga vremena, sa nizom objekata različite namene, i u blizini naselja koja su bila u funkciji kompletnog življenja manastira. Kod fruškogorskih manastira posebno dolazi do izražaja njihova vrednost kao ambijentalna celina i njihova grupisanost na relativno malom prostoru. Takođe je, veoma značajan odnos koji su manastiri kroz istoriju imali sa selima u neposrednoj blizini, takozvanim prnjavorima, u kojem su živeli ljudi koji su radili na manastirskim imanjima i time doprinosili održanju manastira, ali i sopstvenoj egzistenciji. - Uređenje manastira jedan je od krajnjih ciljeva njihove zaštite. Međutim, ni zaštita ne sme biti sama sebi cilj. Prikazivanje ovih vrednosti, njihova turistička prezentacija moraju naći mesta u ukupnoj prezentaciji. Pri tome je jasno da manastiri nisu, niti sada postoje radi turizma, ali je turizam jedan od značajnijih činilaca u njhovoj prezentaciji. On je to bio u prošlosti, kada su manastiri za prihvat posetilaca i putnika imali za to posebno uređene objekte ("stranprijemnice"), a često su se uz sam manastir, ili u neposrednoj blizini, gradile manastirske gostionice ili mehane, koje su donosile prihode i manastiru. Turističku valorizaciju i prezentaciju manastirskih celina treba graditi kroz njihovu celokupnu kulturnu poruku, a kroz realizaciju turizma vodi računa o povratnim uticajima i dejstvu koje turizam može da ima na ova kulturna dobra, kao aktivne verske objekte – istakao je za kraj gospodin Vujičić.
Manastir Krušedol - mauzolej velikana

Posle Atoske i Sinajske fruškogorje nazivaju treća Svetska gora. A u "sazvežđu" njenih manastira manastir Krušedol naizvaju "majkom svih fruškogorskih manastira", jer ga je u prvoj polovini 16. veka osnovao arhiepiskom Maksim (Branković), pre monašenja despot Đorđe Branković, unuk srpskog despota Đurđa Brankovića Smederevca. Manastirska crkva je mauzolej crkvenih i drugih znamenitih ličnosti srpske istorije. Ovde su sahranjena dva patrijarha - Arsenije III Čarnojević i Arsenije IV Jovanović Šakabenta, vođe dvaju velikih seoba, kao i mitropolit Jovan Georgijević. Pored njih u Krušedolu počivaju i knjeginja Ljubica, žena kneza Miloša Obrenovića (umrla 1843. u Novom Sadu), i kralj Milan Obrenović, beogradski mitropolit Petar Jovanović, vojvoda iz vremena Mađarske bune Stevan Šupljikac, grof Đorđe Branković, te pogranični oficir i komandant Petrovaradinske tvrđave u XVIII veku, pukovnik Atanasije Rašković. Pored moštiju Stefana i Jovana, sahranjeni su i Maksim (1516) i Angelina (1520), koji su oko 1523. godine proglašeni za svetititelje. Prvo što se mora imati u vidu kod obilaska ovog manastira je da je zidan kada nije bilo arhitekstonskih studija i građevinskih mašina, živopisan spram dnevne svetlosti i svetlosti sveća, ikonopis i okviri za ikone rezbareni uz pomoć ručnih alata, rukopisne knjige pisane, povezane u kožu i okovane u zanatskim radionicama, opreman bogoslužbenim predmetima koji i danas plene finoćom izrade i umetničkog izraza.
Sveta gora oltarske dveri

U Krušedolskoj priprati, u prvom pojasu su naslikani srpski vladari - svetitelji: Simeon

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2579[8/23/2011 3:02:15 PM]

::. KORENI .:: - Verski turizam

Nemanja, Sveti Sava, Stefan Prvovenčani, Vladislav, Stefan Dečanski, Milutin, knez Lazar, a uz njih i Brankovići. Međutim, posetilac manastira Krušedola ugledaće na stubovima u naosu crkve likove proroka, apostola, i Maksima Brankovića, i uočiće da su slikani u poznovizantijskom stilu. Odista, to su delovi očuvanog starijeg živopisa. Tako je na simboličan način u živopisu manastira Krušedola povučena razvojna nit koja spaja dva vida slavljenja kultova srpskih vladara - tradicionalnog iz 1545, i novog, baroknog, iz 1750. Reč je, dakle, o smišljenom povezivanju kultova Nemanjića i sremskih Brankovića, o istorijskom kontinuitetu - od srpske srednjovekovne države do političkog položaja Srba u Podunavlju. O tome se, u veku prosvećenosti, veoma brinulo. Najzad, kult Krušedola i njegovih Brankovića poneo je, i raširio po celom srpstvu, barokni bakrorez proslavljenog Zaharija Orfelina, bakroresca, kaligrafa, pesnika, istoričara i pisca raznih naučnih i popularnih sastava. To je njegov bakrorez manastir Krušedol, izuzetne veličine (64,4 x 99,8 cm), a Orfelin ga je izradio u Beču, po narudžbini sentandrejskog gospodara Georgija Popovića. Na njemu je prikazana široka panorama manastira: crkva, konaci, sporedne zgrade, bašte, šume i krušedolski prnjavor. U uglovima su, u pravougaonim okrivima, likovi Brankovića. Krušedol je posedovao najvredniju riznicu od svih fruškogorskih manastira. Dragocenosti skupljane od njegovog osnivanja do XX veka - ikone, slike, rukopisi, okovana jevanđelja, odežde, svete sasude, razni umetnički predmeti, kao i pokućstvo i stilski nameštaj kralja Milana (rađen u pariskoj radionici Viktora Emona) - opljačkane su tokom Drugog svetskog rata. Neposredno uoči rata starešina manastira Krušedola arhimandrit Sava (Petković) je najveći deo umetničkih i kulturno-istorijskih dragocenosti sabrao u 20 sanduka i položio ih u manastirsku skrivnicu. Ustaše su upale u manastir i svih 20 sanduka odnele u Zagreb. Komisija zagrebačkog Muzeja za umjetnost i obrt bila je u manastiru od 5. do 9. septembra 1941. i preuzela izvestan broj sakralnih predmeta iz crkve, kao i umetnička dela iz salona i knjige. Sa krušedolskog ikonostasa uzete su ikone Deizisnog čina, a predstavnik Državnog ravnateljstva za ponovu, prof. Stjepan Gotvald, poneo je za svoju ustanovu kristalni polijelej iz crkve. Ono što je po odlasku komisije zagrebačkog muzeja preostalo u manastiru, uništeno je i sasvim razvučeno tokom okupacije. Posle rata, deo vraćenih relikvija pohranjen je u Muzeju Srpske pravoslavne crkve, a deo je izložen u obnovljenoj manastirskoj zbirci. U posleratnoj obnovi, Zavod za zaštitu spomenika kulture Vojvodine, na osnovu detaljnih istraživanja i projekata, obnovio je crkvu i konake, konzervirao i restaurirao zidno slikarstvo, ikonostas, tronove i pevnice.
Pojanje

Kulturna dimenzija verskog turizma ne može se zamisliti bez srpskog narodnog crkvenog pojanja ili tradicionalnog liturgijskog pojanja. U pojanju kazuje narod pobožna osećanja svoja. Pojanje uzdiže dušu čovečiju k Bogu, a srce topi u dubokoj smernosti. Jesmo li ponositi, pojanje nas opominje na smernost; jesmo li tužni, uteha nam je u pojanju, jesmo li nevoljni, to nam pojanje "uleva u srce nadeždu svemogućega". Sve se to kazuje u pojanju, i mi svi to osećamo. Jer u pojanju narod govori svome tvorcu iz srca, govori kako oseća, a osećanje je razumljivi jezik za svakoga. Ako sve ovo prihvatimo kao činjenicu i uporedimo sa univerzalnim značajem muzike, za koju mnogi smatraju da izaziva najdublja osećanja, i pojanje u fruškogorskim manastirima je značajan motivacioni faktor verskog turizma.
Najznačajnije destinacije

Verski objekti za koje među turistima vlada najveće interesovanje, su – pravoslavni: Hram Svetog Save, Saborna crkva i crkva Svetog Marka (Beograd).Od manastira: Lelić, Ćelije, Žiča, Studenica, Sopoćani, Manasija, 14 fruškogorskih manastira – Krušedol, Ravanica, Velika Remeta...; katolički - Crkva Svetog Antuna, crkva Krista Kralja (Beograd), crkva na Tekijama, crkva Svetog Roka (Petrovaradin), Novosadska katedrala; islamski – Bajrakli džamija (Beograd), Niška džamija, Altun-alen džamija u Novom Pazaru; evangelistički – Slovačka evangelistička crkva u Kovačici i jevrejski – Novosdadska sinagoga, Subotička sinagoga.
Naj, naj manastiri sveta

Duhovne građevine ne moraju se doživljavati samo kao mesta koja imaju religijski značaj. Neke od njih su na tako zanimljivim mestima i toliko su prefinjeno oblikovan da posetiocima zastaje dah kao da su se susreli sa nečim što uzvišava prirodu Specijalizovani sajt za putovanja World izdvojio je 10 manastira po kriterijumu lepote. Podignuti su na stenama ili pored mora, u slavu budizma ili hrišćanstva, ali ih izdvaja sklad, neobičnost, uzbuđenje koje se oseti kada se ugledaju. Po globtroterima s oštrim okom i rafinmanom za retkost, najlepši manastir ima i najzvučnije ime: Tigrovo gnezdo. Na vrleti je od 3120 nadmorskih metara, a božanstvo Padmasanbhava doleteo je do tog mesta na leđima tigra. Tako se po legendi stiže do ovog manastira u Butanu. U stvarnosti se zajaši mazga, ili se dobro podbiju tabani da bi se popelo na greben koji sa svojih odsečnih 700 metara visi nad dolinom Paro. Manastir Gregorian na Svetoj Gori izdvaja najorganizovanije opštežiće, kenobitnost. U njemu skladno živi 70 monaha. Nalazi se na obali mora, ispod planine Atos. Prostorije manastira su brojne, ima tu na stotine kelija i kapela. U jednoj su izložene mošti patrijarha Carigradskog, Svetog Nifona. Pre dve hiljade godina Džumbulagang je bio prva palata u Tibetu i jedna od prvih građevina od čvrstog materijala. Uništen je u vreme Kineske kulturne revolucije, a uspešno je obnovljen 1980. godine. Na muralima manastira je prikazana istorija Tibeta.

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2579[8/23/2011 3:02:15 PM]

::. KORENI .:: - Verski turizam

Madona del Saso se nalazi iznad Lokarna, na mestu gde ima najviše sunčanih sati u celoj Švajcarskoj. Manastir je podignut u čast Device Marije, 1480. godine. Danas je muzej s ogromnom kolekcijom. Sveto mesto na sojenicima, Ngapečaung u Burmi, izdignuto je od tla jer se to ostrvce često plavi. Sazidano je 1850. godine. Dom je mnogim Budama i mačkama koje vežbaju da se propinju kroz obruč. Među najlepšima manastirima je i jedan srpski. I to ne neki od poznatijih – već Gradac! Zašto Gradac? Globtroterima se ovo naše zdanje iz 13. veka dopalo zbog ukrštanja stilova. Gotski elementi se provlače kroz autentičnu Rašku školu. Što nije slučajno urađeno. Gradac je svedočanstvo u kamenu o vladarskom braku kojim se srednjevekovna Srbija spajala sa zapadnom Evropom. Naravno da je Meteorima, "lebdećim manastirima", mesto u svakom izboru. To je grupa od šest manastira koji su sazidani uz pomoć kanapa i čekrka, na vrhovima glatkih stena. Oltar od zlata i položaj na planini Montserat, preporučuju manastir Device od Montserata, koji se nalazi u Kataloniji. Zapamtite – ako nekada pođete u Popa Taungakalat svetilište u Burmi, ponesite dosta hrane. Tražiće je gladni monasi. Dužinom puta postoji 777 stepenica kojima se penje do ulaza u manastir pred kojim je obavezno izuvanje i skidanje čarapa. Ukoliko nemate višak hrane, računajte na to da će vam monasi ukrasti torbu. To je čest slučaj. Statue 37 Mahagiri Duhova ovu krađu će mirno posmatrati, jer nije greh kada gladan krade hranu. Plavi manastir na Dnjepru, u Kijevu, obnovljen je 1999. godine. Srušen je 1934. godine, u Sovjetskom naletništvu. Obnovljena mu je i prozračna, nebeska boja zidova i zlatne kupole. Dragan Pejić
17.8.2011.

Postavite na

Prilagođeno za štampanje

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2579[8/23/2011 3:02:15 PM]