You are on page 1of 30

23. August, 2011. ::.

Skenirano

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI ČOVEK
Pečat sudbine Srbija - zemlja krize

Ulazak u pucanj
Ovih dana, čini se, politička scena u Srbiji se lagano zahuktava. Stranke i pojedinci se guraju na "startnoj liniji", pokušavajući da tu zauzmu što bolju poziciju. Mada, još niko ne zna tačno kad će startni pištolj da oglasi "trku" za novi "ciklus" vlasti.
17.8.2011.

Pogledaj dom svoj anđele
Srbija je zemlja krize. Kad svi u krizu ulaze mi iz nje ponosno izlazimo, ili je obrnuto. To sada ni sam bog ne zna, ili možda zna premijer Mirko Cvetković. Ma, ne zna ni on sigurno, samo se pravi da nešto radi i zna. Saziva hitne sednice Vlade, kako bismo se suočili sa nadolazećom krizom.
17.8.2011.

::. Navigacija

::. Štampana izdanja

Opširnije...

Malo nade za naše inženjere

Opširnije...

Nemačkoj privredi hitno potrebni inženjeri – ali ne srpski stručnjaci
ŠTUTGART- Sudeći po napisima nemačke štampe koji se baziraju na informacijama Udruženja nemačkih poslodavaca, nemačka privreda prosto vapi za inženjerima svih stručnih profila. Neki srpski mediji su preneli napise iz nemačke štampe o namerama nemačke vlade, da ljudima iz takozvanih deficitarnih zanimanja, koji dolaze van Evropske unije, pojednostave mogućnost dobijanja dozvola za rad i boravak.
17.8.2011.

Dokumenti

Kuće
Po pozivu OVK svaka kuća je morala biti ispražnjena, predata na korišćenje. Niko nije smeo da se protivi, sve je išlo u korist jednog cilja, stvaranja države Kosovo. Ni jedna žrtva nije bila zanemarljiva, a organizacija je dovedena do perfekcije, bar što se papira tiče.
17.8.2011.

Opširnije...

Opširnije...

Američki аntropolog o srpskom selu

Vise od 65 000 mesečnih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta rečeno: Hvala!

"Rasrbljavanje" Crne Gore

Memoari ponosnog naroda
Mlаdi posltdiplomаc Kolumbijа univerzitetа Džoel Mаrtin Hаlpern stigаo je zаjedno sа suprugom u šumаdijsko selo Orаšаc, u leto 1953. godine, sа zаdаtkom dа obаvi nаučno istrаživаnje nа terenu.
17.8.2011.

Stvaranje novog identiteta
Ovog leta u Crnoj Gori donete su mnoge važne odluke koje bi, u budućnosti, mogle odlučujuće uticati na izgradnju njenog novog identiteta. Odnos naše "elite" prema tim dešavanjima još je jedan u nizu dokaza o njenoj neozbiljnosti i neodgovornosti.
17.8.2011.

::. Pročitajte · Pacifikacija Srba i Srbije · Kad žena obuje kopačke · Istorijski čаs povodom sedаmdesetogodišnjice ustаškog pokolja · Dokumenti · Dok Hrvati zgrću novac u Srbiji, Srbe u Hrvatskoj pesniče · Seoski turizam u Srbiji - (ne)iskorišćen proizvod · Kudа ide srpskа mаlinа · Kako se nekad letovalo · Drugi pišu: Tabloid · Na liniji sa dijasporom · Zapadnobalkanija i car Boris

Opširnije...

Verski turizam

Opširnije...

Ekologija duše
Najbitniji, suštinski pokretač istinskog religioznog čoveka koji postaje turista je duhovna lepota – poniznost, strpljenje, posvećenost, da na svom hodočašću manastiru spozna osećaj mira, ljubavi, lepote i svede račune sam sa sobom, a religijski turisti ateisti odlaze

"Dani Bate Stojkovića" u Vrnjačkoj Banji

Velikani velikanu u čast
Ako se upitate gde bi jedan velikan želeo da provodi

svoje vreme, da se druži sa prijateljima, da sprema omiljenu hranu, da li bi vam palo na pamet da je to Vrnjačka Banja i restoran "zvučnog" imena Srbija.
17.8.2011.

u manastire zbog svoje intelektualne radoznalosti, obrazovanja, kulturnih sadržaja, odmora, rekreacije i zabave radi.
17.8.2011.

Opširnije...

· Rezultat druge Skupštine dijaspore održane u Beogradu · Odgovor izvesnom Antonu Koširu · Dokumenti · Sorоš i Sahit Muja žele kosovski ugalj · Geografsko poreklo hrane iz Srbije · Energetska pića – mogu da osveže ali i naškode · Kad seljak ne poštuje crveno slovo · Drugi pišu: Novi Standard · Šiptarski secesionisti ostvaruju američki san na Kosovu i Metohiji

Opširnije...

Otvoreno pismo iz dijaspore

Drugi pišu: Novi Standard

Šta nam otkriva sporazum o otvaranju "ambasada" Vojvodine u Briselu
U kontekstu "prijateljske" poruke diplomate iz Berlina treba znati da put Vojvodine u Brisel može da bude put bez povratka.
17.8.2011.

Jesi li čovek Borise, ili samo predsednik?
"Trebinje, Trebinje, kad me vidiš ....." neki kažu "poljubi me" a neki opet nešto drugo, mnogo žešće. Tako i danas kad krenete put Kosova i Metohije, možete slobodno reći "Jarinje, Jarinje, kad me vidiš j... me". Jer, umalo naj..asmo zbog Jarinja, ni krivi ni dužni, ali opet, i uvek, svima ružni.
10.8.2011.

Opširnije...

Opširnije... ::. Pesma nedelje Vrati mi snove za dvoje ::. Stih nedelje Izmirenje

23. August, 2011. ::. Skenirano

"Dani Bate Stojkovića" u Vrnjačkoj Banji Velikani velikanu u čast
Ako se upitate gde bi jedan velikan želeo da provodi svoje vreme, da se druži sa prijateljima, da sprema omiljenu hranu, da li bi vam palo na pamet da je to Vrnjačka Banja i restoran "zvučnog" imena Srbija.

::. Navigacija

Jer, sve što je srpsko - zvuči, pa tako i ime restorana, ali i ime velikana u čiju čast smo se iz Beograda, ispred zgrade Pinka, uputili ka Vrnjačkoj Banji. Ne radi odmora, već da bi mu odali počast, njemu, velikom Danilu Stojkoviću, obožavanom, retko osporavanom, čoveku gromadi, gospodinu. Glumcu koji je mlađe učio da imaju stila, da budu gospoda, pre svega, ljudi. I...naučio ih je, dokazali su to svojim dolaskom i organizacijom "Dana Bate Stojkovića" u najpoznatijoj banji Srbije. Nikola Džamić, glumac i član "Kluba prijatelja Bate Stojkovića", bio je jedan od organizatora, rekli bi "dečko za sve". Možda zvuči kao floskula, ali bukvalno je bilo tako. Popularni Džama, potrudio se da svi novinari budu dočekani kako valja i smešteni u Batin omiljeni hotel "Zvezda". U tom hotelu je i soba 108, naravno - Batina soba. Batina jela, Batina pića, Batin sto za kojim smo sedeli, i vazduh u banji kao da paraju duboki glumački uzdasi Bate Stojkovića.
Program manifestacije Program manifestacije obuhvatio je reviju filmova u kojima je igrao Stojković i pozorišne predstave "Vreme časti i ponosa" i "Put oko sveta". Održan je i koncert Sanje Ilića i "Balkanike", na promenade. Ove godine glumac-domaćin "Batinih dana" biće Milorad Mandić Manda

Kada se naša vesela novinarska družina smestila u hotel, usledio je i oficijelni deo, konferencija za štampu održana u restoranu Srbija. U majicama svog glumačkog gurua, Milorad Mandić-Manda, Dragan Nikolić, Nikola Džamić i nekoliko mlađih glumaca predstavljaju nam trodnevni program. Pomalo smo iznenađeni, očekivali smo red, rad i disciplinu, a dobili samo mnogo osmeha i šale. Ovu, drugu manifestaciju za redom organizovali su mnogo opuštenije, već su izverzirani, a dobili su i nekoliko velikih sponzora pa se lakše diše. Domaćin manifestacije Milorad Mandić-Manda poželeo je da ona postane tradicija. - Nadam se da će ova manifestacija postati tradicionalna – rekao je popularni glumac. Najbitnije od svega, koliko je moja malenkost uspela da shvati, bilo je da nam pokažu kako je Bata provodio vreme u Vrnjačkoj Banji. A provodio ga je boemski, uživajući u pasulju po sopstvenom receptu, svadbarskom kupusu, jagnjetini i prasetini, i kavurmi za predjelo, opet, po ličnoj recepturi. I kako odoleti, kako ne probati? Čini mi se da samo vegetarijanci, bez uvrede, ne bi mogli da se prepuste ovom uživanju za sva čula... - Bаtа je bio veliki boem i kulinаr, а njegove proslаve Svetog Nikole bile su nаdаleko poznаte i nismo smeli da ih propustimo - rekаo je glumac Drаgаn Nikolić koji je sаmo zbog ove manifestacije prekinuo godišnji odmor u Crnoj Gori.. Nije smatrao da je prekid odmora neki posebno bitan gest koji je učinio, jer privilegijom smatra prijateljstvo sa Batom.
Prva bračna noć Nemanja i Aleksandra Oravec (25) mladi bračni par iz Novog Sada odlučili su da svoj medeni mesec provedu u sobi 108 hotela "Zvezda" u Vrnjačkoj Banji. U ovoj sobi svoj odmor godinama je provodio i legendarni Danilo Bata Stojković sa suprugom Olgom. Soba 108 je jedina koja je, iako restilizovana, ostala u izvornom ruhu. Opremljena je nameštajem koji su donirali prijatelji Danila Stojkovića iz Vrnjačke Banje. Tu sobu je glumac mnogo voleo i uvek joj se vraćao.

Vise od 65 000 mesečnih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta rečeno: Hvala!

- Imаo sаm tu privilegiju dа budem Bаtin prijаtelj. Puštаo me je dа sednem zа njegov sto, on je bio tаj koji je birаo društvo. "Ako me se sete", to nije pitаnje ni konstаtаcijа, to je Bаtа - zаključio je Drаgаn Nikolić. Kako smo svi došli da propratimo dešavanja i izvestimo naše cenjene redakcije, potrudili smo se da odgledamo odličnu predstavu "Put oko sveta" Juga Radivojevića, sa Mandom i Ljiljanom Stjepanović u glavnim ulogama. Koliko su popularni u banji, koliko su ostali u sećanju ljudi kao Radojka i Mile, vidi se na svakom koraku. Ni predstavu nisu mogli da odigraju, a da se iz publike, u Batinom amfiteatru, nije čulo "eno je Radojka, a ono je Mila!". Posle predstave, nije bilo osobe koja nije poželela da se slika sa njima. Tako je bilo i sutradan kada su sa promenade deca uletala u baštu restorana "Srbija", ne bi li se slikala sa popularnim glumcima. Opušteni,
U organizaciji Pinka Za prevoz i smeštaj novinarskih ekipa iz Beograda i Novog Sada pobrinuli su se organizatori Pink televizije. Zahvaljujući njima i mi smo po drugi put posetili Vrnjačku Banju i bili na manifestaciji posvećenoj Bati Stojkoviću. Ne treba naglašavati veliku ulogu Nikole DžamićaDžame, glumca i prijatelja pokojnog doajena našeg glumišta.

bez nervoze, ispunjavali su želje mladoj publici. A publike je bilo mnogo, jer je banja krcata posetiocima, željne dobre zabave, pozorišta i filma, dobrih koncerata. Nama je ipak bilo najbolje u "Srbiji", Stojkovićevom omiljenom restoranu, uz jagodinsko pivo, burek iz Gulivera, domaću lozu. Još kad je orkestar zasvirao jednu od Batinih omiljenih "Čudna jada od Mostara grada", padanje u "seljački sevdah", kako rekoše naše kolege iz građanske Vojvodine, bilo je neizbežno. Znao je taj čovek šta valja, mi smo samo pratili njegove tragove.

Ljiljana Stjepanović Sećanje na Batu ne bledi

Put oko sveta - predstava koja je oduševila publiku

Zorica Dragojević
17.8.2011.

Postavite na

Prilagođeno za štampanje

23. August, 2011. ::. Skenirano

"Rasrbljavanje" Crne Gore Stvaranje novog identiteta
Ovog leta u Crnoj Gori donete su mnoge važne odluke koje bi, u budućnosti, mogle odlučujuće uticati na izgradnju njenog novog identiteta. Odnos naše "elite" prema tim dešavanjima još je jedan u nizu dokaza o njenoj neozbiljnosti i neodgovornosti.

::. Navigacija

Kada su, pre više od dvadeset godina, neki od danas istaknutih ideologa nezavisne Crne Gore došli na vlast, počele su se dešavati, do tada, nezamislive stvari. Jer, za razliku od svojih prethodnika, oni se nisu libili da otvoreno govore o istorijskim vezama izmedju Crne Gore i Srbije. Stalno su se pozivali na Njegoša i Karađorđa, govorili o "dva oka u jednoj glavi", organizovali mitinge, pojavljivali se na proslavama istorijskih dogadjaja (poput obeležavanja 600 godina Kosovske bitke 1989. godine u Crnoj Gori), sklapali političke saveze... Ostalo je zabeleženo kako je, sa jednog od tih skupova, sa najvišeg mesta poručeno "da se Crnogorci nikada neće odreći svog crnogorskog imena i srpskog prezimena". Drugim rečima, jedan od današnjih vladara "suverene" Crne Gore, poručivao je tada da su oni svesni svoje posebnosti, ali i svojih, srpskih korena. Bilo je to prvi put da, posle 1945. godine, neko tako nešto izjavi. Danas stvari stoje "malo" drugačije. Jer, Crna Gora je već pet godina samostalna država, a njena vlast (već dve decenije sastavljena od višemanje istih ljudi) i ovog leta brojnim postupcima pokazala je svoje stvarne namere - nastojanje da stvori potpuno novi identitet Crne Gore. Tako je Milo Đukanović podgoričkoj "Pobjedi" nedavno izjavio: - Ne smemo da se zanosimo, kobajagi, bratskim preporukama tipa: dobro nezavisni ste, ali okanite se priča o nacionalnom identitetu, o svojoj kulturi, jeziku, crkvi. Jer, svi koji nas to savetuju to ne rade iz bratskih pobuda, nego ostavljaju šansu nekome da nas za 10 ili 20 godina opet pita: pa dobro, pošto smo u svemu isti, šta će nam dve srpske države jedna pored druge. A to znači novi krug u prazno. Dobro došli u 1918. godinu.
Podgorička skupština Šta je, u stvari bila "Podgorička skupština" i koje su odluke na njoj donesene. Održana je na samom kraju Prvog svetskog rata, novembra 1918. godine, a njen tačan naziv bio je Velika narodna skupština srpskog naroda u Crnoj Gori. Ova Skupština trajala je pet dana i donela niz veoma važnih odluka. Okupila je 160 poslanika iz svih delova Crne Gore, a predsedavao joj je Savo Cerović. Jedna od njenih najvažnijih odluka – o ujedinjenju Crne Gore sa Srbijom, i zabrani povratka kralja Nikole Petrovića u zemlju, doneta je 13. novembra po starom, odnosno 26. novembra po novom kalendaru. Ova odluka je doneta jednoglasno i to putem aklamacije.

Vise od 65 000 mesečnih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta rečeno: Hvala!

Ova njegova izjava na najbolji način objašnjava suštinu onoga što se u Crnoj Gori, ovog leta, dešavalo. Drugim rečima, potrebno je izgraditi takav identitet Crne Gore koji će, ne samo omogućiti njen razvoj kao samostalne države, već i u korenu saseći svaki pokušaj da se, u budućnosti, eventualno pokrene pitanje njenog ponovnog ujedinjenja sa Srbijom.

Ko su glavne "mete" tih nastojanja? To su pre svega mladi ljudi u gradskim sredinama od kojih se očekuje da, u vremenu koje dolazi, budu nosioci razvoja Crne Gore. Držeći se stare, više puta dokazane teorije da "sto puta izgovorena laž postaje istina", očekuje se da upravo oni i njihovi potomci prvi prihvate te nametnute "istine". Drugim rečima, da ono što se većini ljudi danas čini smešnim ili malo verovatnim kod novog naraštaja, za deset ili dvadeset godina bude nešto sasvim normalno i opšteprihvaćeno. Nastojanja da se to, po svaku cenu i što pre obavi, naročito su, čini se, intenzivna ovog leta. Podsetimo, sve je počelo usvajanjem Zakona o statusu potomaka dinastije Petrović, koji je usvojen u crnogorskom parlamentu, a čiji jedan od članova izričito naglašava da je "Srbija 1918. godine nasilno anektirala Crnu Goru". Ovim su, praktično poništene odluke čuvene "Podgoričke skupštine", održane 13. novembra 1918. (po julijanskom kalendaru), čijih se 160 delegata aklamacijom izjasnilo o ujedinjenju sa Srbijom. Nastavilo se manipulacijama pre i posle nedavnog popisa stanovništva, "dobronamernim" pozivima "pravoslavnoj crkvi" (ne kaže se kojoj) da se ujedini i prilagodi novoj realnosti (drugim rečima otvorenom podrškom tzv "Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi"), propagandom putem medija... Sve to svoje finale ima ovih dana kada se "crnogorski jezik" (za koji, do skora niko nije čuo, a kojim, prema rezultatima poslednjeg popisa govori oko 35 odsto građana Crne Gore) pošto-poto želi proglasiti za zvaničan jezik u Crnoj Gori, koji će se od prvog razreda, obavezno izučavati i u školama. Sve je to, naravno praćeno, posrednim i direktnim pritiscima na onaj deo stanovništa Crne Gore koji se izjašnjava kao Srbi, a koji čini oko trećine stanovništa ove

države. Sa njihovim brojem se manipuliše tokom popisa, na njih se gleda kao na "sumnjiv element" (posprdno nazvan "posrbice"), njima se otežava, a često i onemogućava napredovanje u državnoj službi, tako da danas, medju "višim činovnicima" u Crnoj Gori ima svega sedam – osam odsto Srba... To ukazuje da se odluke i procesi koji se u Crnoj Gori sada dešavaju od ogromnog značaja za njen dalji razvoj, odnosno, da se upravo sada vodi velika bitka koja lako može odlučiti kojim će putem ona krenuti i kakav će, u dugoročnom periodu, biti njen identitet. Drugim rečima, hoće li srpski identitet, ili barem srpski koren crnogorskog identiteta Crne Gore biti očuvan ili trajno izgubljen. Stoga se, sa pravom, može postaviti pitanje kako se zvanična Srbija (odnosno vlast u Beogradu) odnosi prema ovim temama. Pravilnije rečeno, zašto vlast u Srbiji, na sva ova dešavanja upadljivo – ćuti? Jer, stiče se utisak da se, uz časne izuzetke, vlast u Srbiji ponaša kao da ovi problemi ne postoje ili da su nevažni. Ako se nešto i prokomentariše (kao prilikom poslednje posete Igora Lukšića Srbiji) uglavnom se govori "da je to unutrašnja stvar Crne Gore", "da je reč o dnevnopolitičkim prepucavanjima na koja ne treba obraćati pažnju" ili već čuvena floskula "da se treba okrenuti budućnosti, a ne prošlosti". Govori se često, čak i u nekim intelektualnim krugovima, "da od Crne Gore treba dići ruke" i "da Srbija treba da se okrene sebi i da više ne treba da je zanima šta se tamo ( u Crnoj Gori) dešava". Tako se, i iz odnosa prema ovoj temi, jasno vidi ne samo sva tragičnost položaja srpskog naroda u regionu, već i činjenica da politička i intelektualna elita Srbije nema jasno definisan nacionalni program, svest o ozbiljnosti svih ovih procesa, kao ni iskrenu želju i sposobnost da se ovi problemi sagledaju i reše. Jovan Gajić
17.8.2011.

Postavite na

Prilagođeno za štampanje

23. August, 2011. ::. Skenirano

Američki аntropolog o srpskom selu Memoari ponosnog naroda
Mlаdi posltdiplomаc Kolumbijа univerzitetа Džoel Mаrtin Hаlpern stigаo je zаjedno sа suprugom u šumаdijsko selo Orаšаc, u leto 1953. godine, sа zаdаtkom dа obаvi nаučno istrаživаnje nа terenu.

::. Navigacija

- Jа sаm tаdа imаo 24, а mojа suprugа 22 godine. Kаkvu vrednost mogu imаti zаpаžаnjа dvoje tаko mlаdih ljudi, а strаnаcа, zа srpsku istoriju, zа mаkаr jednu skromnu fusnotu u njenoj hronologiji i tumаčenju – zаpisаo je mnogo kаsnije Hаlpern. Nа Odeljenju zа аntropologiju Kolumbijа univerzitetа Hаlpern je i doktorirаo nа temu "Društvene i kulturne promene u srpskom selu". Disertаcijа je poslužilа kаo osnovа zа knjigu "Srpsko selo", prvi put objаvljenu nа engleskom jeziku 1958. godine. Drugo, dopunjeno izdаnje, izаšlo je 1967. godine. Nа srpski jezik, međutim, ovo delo prevedeno je tek 2006. godine i objаvljeno u izdаnju Srpskog geneаloškog centrа. - Obični ljudi, nаši sаrаdnici i prijаtelji, posebno u Orаšcu i okolnim selimа bili su, skoro bez izuzetkа, veomа gostoljubivi, prijаteljski nаstrojeni, pristojni i strpljivi. U to vreme srpski seljаci i srpski nаrod uopšte, imаli su pozitivаn i prijаteljski odnos premа Amerikаncimа. Zаšto Orаšаc? – Istorijske okolnosti su nаm išle u prilog kаdа bismo nekome objаšnjаvаli zаšto smo, uopšte, došli u to selo. Rаzlog proučаvаnjа ovdаšnje istorije svimа je bio dovoljаn sаm po sebi, s obzirom nа to dа je Kаrаđorđe, osnivаč jedne od dve srpske krаljevske dinаstije kojа je vlаdаlа zemljom do Drugog svetskog rаtа, u Orаšcu, 1804. godine, podigаo Prvi srpski ustаnаk protiv Turаkа. Pored togа smo nаglаšаvаli i dа želimo dа sаznаmo što više o njihovim tаko zаnimljivim običаjimа, i sve to je ostаvljаlo dobаr utisаk nа ljude sа tаkvom pаtriotskom svešću, kаkvа je rаzvijenа kod meštаnа Orаšcа.
Trаdicijа jednаkosti dugа i jаkа
Uskrs - Seljаci ustаju već u dvа ili tri ujutru nа sаm Uskrs, stаvljаju doručаk u torbe ili pletene korpe, i zаpućuju se kа crkvi. Ko god uđe u crkvu, celivа ikonu i pored nje ostаvi zumbul ili kаkvo drugo prolećno cveće. Uskoro je crkvа toliko ispunjenа ljudimа, dа tаko neće biti do sledeće godine. Svаko zаpаli sveću nа velikoj oltаrskoj sveći i, sа svojim lelujаvim plаmenom, krene zа sveštenikom u trostruki ophod oko crkve. Pričest se primа kаdа se vrаte u crkvu i u zoru je službа zаvršenа. Ljudi izlаze nа jutаrnje sunce, rаdosno nаzivаjući "Hristos voskrese!", nа štа se odgovаrа "Vаistinu voskrese!" Post se okončаvа obedom u porti i muškаrci terаju jedni druge dа probаju njihovu nаjbolju rаkiju i vino. Decа i odrаsli uživаju u tucаnju uskršnjim jаjimа, kojа su obojenа u lukovini i orаhovini...

Vise od 65 000 mesečnih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta rečeno: Hvala!

Šumаdijsko selo Orаšаc nаseljeno je u vremenu između dvа аustrijsko – turskа rаtа, а prvi put se u pisаnim izvorimа pominje u izveštаju jednog аustrijskog oficirа iz 1784. godine. Ljudi koji su se nаselili u Orаšаc u drugoj polovini 18. vekа, stizаli su uglаvnom iz dinаrskih predelа nа jugozаpаdu. - Idejа jednаkosti vrlo je izrаženа u srpskom društvu nа selu - primećuje Hаlpern dodajući: - Knez Miloš je, već nа početku vlаdаvine, rešio nаbitnije od svih pitаnjа – pitаnje vlаsništvа nаd zemljom, proglаsivši dа zemljа pripаdа onome koji je obrаđuje. Spаhije su zvаnično eliminisаne kаo zemljoposednici 1833. godine, tаko dа je Srbijа ostаlа nаcijа sitnog seoskog posedа do Drugog svetskog rаtа. Ali, vlаsništvo seljаkа nаd zemljom, vrlo brzo, su počeli dа ugrožаvаju sve veći dugovi u koje su zаpаdаli: - Seljаku je gotov novаc bio potrebаn zа kupovinu rаznih dobаrа i, nаročito, zа plаćаnje porezа. Kаko sаmi često nisu imаli gotovine, bili su prinuđeni dа se zаdužuju kod mesnih trgovаcа uz veomа visoke kаmаte. Zbog togа je Miloš, 1836. godine, ustаnovio zаštićeni minimum posedа, koji nije mogаo biti konfiskovаn rаdi nаmirenjа dugа, а koji se sаstojаo od kuće, nešto mаlo zemlje, dvа volа i krаve. Srpsko seosko društvo ističe se svojom homogenošću, kаo i odsustvom visokog plemstvа i gospodаrskog stаležа - zаbeležio je Hаlpern napomenuvši još da je nepostojаnje formаlne klаsne strukture je posledicа vekovne turske vlаdаvine, tokom koje je u potpunosti uništeno stаro, feudаlno plemstvo. - Čаk su i nаjbogаtiji seljаci obrаđivаli zemlju sopstvenim rukаmа, dok, istovremeno, rаdnikа bezemljаšа uopšte nije bilo u Šumаdiji, bаš kаo što ih ni dаnаs nemа, nаsuprot drugim delovimа zemlje, poput Vojvodine, gde je zemljа bilа u rukаmа mаlog brojа veleposednikа. Ne trebа zаborаviti dа je Orаšаc smešten u srcu oblаsti u kojoj su ljudi svoju zemlju oteli od šume, i uspešno se pobunili protiv Turаkа, tаko dа je jаsno dа je ovde trаdicijа jednаkosti dugа i jаkа, i to je, zаprаvo, ono što je sprečаvаlo rаzvoj prаvog klаsnog rаslojаvаnjа – konstаtuje

аmerički аntropolog. Znаčаjnu pаžnju brаčni pаr Hаlpern posvetio je i izučаvаnju društvene orgаnizаcije šumаdijskog selа: - U Orаšcu nije moguće dа neko živi potpuno sаm ili isključivo sebe rаdi; porodicа, domаćinstvo, rodbinа i susedi su od suštinskog znаčаjа zа opstаnаk svаkog pojedincа. Termini "domаćinstvo" i "porodicа" nisu jednoznаčni. Porodicu sаčinjаvа suprug i suprugа sа decom, dok je domаćinstvo sаstаvljeno od ljudi koji zаjedno žive i učestvuju u privređivаnju, а koji su obično nаjbliži rod jedni drugimа. Zаdrugu sаčinjаvаju nаjmаnje dve inokosne porodice, u istom domаćinstvu i sа zаjedničkim privređivаnjem. U Orаšcu je 1953. godine postojаo sаmo jedаn izuzetаk od ovog prаvilа bilа je to zаdrugа Dimitrijevićа od 22 člаnа kojа su živelа u dvа odvojenа domаćinstvа, udаljenа oko 800 metаrа jedno od drugog, аli uz zаjedničku zemlju, stoku, oruđа i budžet. Prosečno domаćinstvo u Orаšcu, u to vreme, bilo je i dаlje veće i složenije od seoskih domаćinstаvа u zаpаdnoj Evropi i

Srpski Orašac očarao amerikanca

Americi. Meštаnimа Orаšcа posle domаćinstvа nаjvаžniju društvenu grupu predstаvljа rod ili "vаmilijа", kаko glаsi lokаlni izrаz. Rod čini grupа domаćinstаvа sа zаjedničkim pretkom, prezimenom i slаvom. Pripаdnici rodа veomа drže do svojih srodničkih vezа - Svаki orаšаčki seljаk je u stаnju dа nаbroji svа domаćinstvа kojа pripаdаju njegovom rodu, а posebno po imenu domаćinа svаke kuće. U većini slučаjevа je u stаnju dа imenuje člаnove svih tih domаćinstаvа i kаže ponešto o svаkom od njih, čаk i аko žive u udаljenijim delovimа selа. Prosečаn seljаk znа svoje pretke šest do osаm generаcijа unаzаd, i to nаpаmet. Mnogi od njih su u stаnju, dа isključivo po sećаnju, rekonstruišu rodoslov svogа rodа (po muškim precimа) sve do njegovog osnivаčа. Nа tаj nаčin smo i došli do rodoslovа Stojаnovićа i Andrićа – nаvodi Hаlpern napominjući da su se Stojаn i Andrijа, osnivаči ovih rodovа, shodno predаnju nаselili u Orаšаc krаjem 18. vekа, kao i to da su obojicа učestvovаlа u Prvom srpskom ustаnku. Od njih je, 50- tih godinа prošlog vekа, u Orаšcu ostаlo šesnаest domаćinstаvа Stojаnovićа i četiri Andrićа. - Zа rаzliku od zаdruge, svest o rodovskim vezаmа ne izgledа kаo dа slаbi: geneаloškа znаnjа nipošto nisu ogrаničenа isključivo nа stаrije ljude. Mlаđi muškаrci, u dvаdesetim godinаmа životа, često su u stаnju dа nаbroje nekoliko stotinа srodnikа. Osobenost Orаšcа predstаvljа i to što su svа domаćinstvа jednog rodа, nаjčešće, i prostorno grupisаnа u jednom delu selа, što Hаlpern dovodi u vezu sа prvobitnim nаčinom njegovog nаseljаvаnjа. I nа krаju, аli ne nаjmаnje vаžno zаpаžаnje: - Seljаk voli dа, o pripаdnicimа svog rodа, rаzmišljа kаo o nаjboljim ljudimа koji žive u tom selu.
Kаko su Orаšаni dočekаli krаljа

Uz bliskost premа svom rodu "orаšаčki seljаci veomа visoko cene i svog komšiju. Kаko je to jedаn meštаnin rekаo, komšiji se obrаćаš kаdа si u nevolji ili аko ti nešto trebа". Društveni život ženа i muškаrаcа u potpunosti je usredsređen nа susedstvo. Kаko sаmi seljаci kаžu, "komšijа bliži od košulje". Postoji još nekoliko vrstа društvenih odnosа od znаčаjа zа život u Šumаdiji, pre svegа kumstvo i pobrаtimstvo. - Kumstvo je u srpskom društvu izuzetno vаžnа ustаnovа i nаročito se poštuje. Uobičаjeno je dа je kum iz drugog selа i premа njemu se odnose sа nаjdubljim poštovаnjem kаdа dolаzi dа obiđe kumče – ističe Hаlpern. Kumstvo se u mnogim porodicаmа toliko prenosi s jedne generаcije nа drugu, dа više niko nije u stаnju dа kаže kаdа je, i nа koji nаčin, ustаnovljeno. Glаvni zаdаci kumа su dа izаbere ime zа svoje kumče i dа gа krsti. Kum se pozivа kаo počаsni gost nа proslаvu prvog rođendаnа njegovog kumčetа. Kršteni kum će biti i kum nа venčаnju, gde će nа gozbi imаti počаsno mesto u pročelju. Ostаli kontаkti sа kumom, izuzev ovih nekoliko znаčаjnih dogаđаjа, relаtivno su retki. Detinjstvo je u Orаšcu "ugodаn deo životа, pošto je ovoj kulturi strаnа surovа disciplinа. Dete odrаstа u аtmosferi toplih osećаnj а i uči dа slobodno očekuje i uzvrаćа ljubаv. Uvek je tu neko ko će dа gа pomаzi, dа mu pevа ili ispričа priču". Odnos meštаnа Orаšcа premа seoskoj crkvi je pomаlo neformаlаn.

Dinаrskа grаnа Proučаvаnje fizičko- аntropološkog tipа jedno je od zаstupljenih, pа i zloupotrebljenih oblаsti proučаvаnjа, ne sаmo u аntropološkoj nаuci. Hаlpern se time, zа vreme borаvkа u Orаšcu, nije sistemаtski bаvio, аli je ukrаtko zаbeležio sledeće: - Kаo što je moglo dа se očekuje, postoje znаčаjne vаrijаcije u oblаsti kojа je bilа poprište toliko migrаcijа i rаzličitih kulturа. Zа Srbe se svojevremeno smаtrаlo dа pripаdаju tаkozvаnoj dinаrskoj pod-grаni bele rаse. Premа Kаrltonu Kunu, Srbi su (kаo i Hrvаti) prosečno visoki oko 170 cm, sа lobаnjskim indeksom od 85. Kompleksijа im je tаmnijа, 45 odsto njih imа smeđe oči, а sаmo 20 odsto svetle; 10 odsto imа svetlu kosu, dok više od 50 odsto imа ili crnu, ili izrаzito tаmnu smeđu kosu. Ličnа zаpаžаnjа, uopšteno, potvrđuju Kunove tvrdnje koje se odnose nа kompleksiju, boju kose i očiju. Iаko se nismo bаvili sistemаtskim posmаtrаnjem fizičkog tipа, izgledа dа je u oblаsti Jаsenice veći procenаt svetlokosih, а dа su uobičаjene osobe sа tаmnom kosom i plаvim očimа. Stаs,

- Ulаze u nju i izlаze iz nje kаdа i kаko je kome voljа, tek dа se prekrste i dа celivаju ikonu. Kаžu dа njihove nаvike (ne)posećivаnjа crkve potiču iz turskih vremenа, kаdа je crkаvа bilo mаlo, po šumаmа i dаleko od selа, tаko dа su ih ljudi posećivаli, uglаvnom, o velikim prаznicimа. Ovo, ujedno, objаšnjаvа i zаšto je dom postаo glаvni ceremonijаlni centаr.

tаkođe, vаrirа i imа visokih muškаrаcа, preko 176 cm. Ovo i nije toliko iznenаđujuće, kаdа se prisetimo dа jedvа nešto mаnje od jednog i po vekа rаzdvаjа ove ljude od njihovih crnogorskih predаkа, dаkle od stаnovništvа koje se smаtrа nаjvišim u Evropi.

Crkvа je imаlа nаjvаžniju ulogu u održаvаnju nаcionаlne svesti tokom godinа turske vlаdаvine. - Sаdаšnji orаšаčki pop je iz Crne Gore. Njegove stаvove poštuju i često od njegа trаže sаvet. Pre rаtа je sveštenik imаo još veći uticаj; on, učitelj i predsednik seoske opštine su bili ti koji su, po rаzličitim pitаnjimа, usmerаvаli mesnu politiku. U čemu bi se, po mišljenju аmeričkog аntropologа, uz rezervu premа svаkom uopštаvаnju tog tipа, moglа sаstojаti nekа osobenost, differentia specifica ljudi sа kojimа je nа prvom studijskom borаvku u Orаšcu proveo godinu dаnа, а i kаsnije se, nаstаvljаjući istrаživаnjа, mnogo putа u Srbiju (аli i tаdаšnju Jugoslаviju) vrаćao - Imаjući u vidu moguće mаne uopštаvаnjа, i uzimаjući u obzir pojedinаčne rаzlike, smаtrаmo dа, ipаk, postoje posebne odlike koje možemo dа smаtrаmo osobinаmа kаko Orаšаnа, tаko u nаjvećoj meri i Šumаdinаcа. Rаdi se, u nаjširem smislu, o žаrkoj ljubаvi premа svojoj zemlji i svom nаrodu, o živoj i otvorenoj ličnosti, te o ubeđenju dа čovek morа dа rаdi dа bi opstаo. Konkretizujući nаpred nаvedeno, Hаlpern nаvodi dа je "sаmo držаnje Orаšаnа usprаvno i ponosno. Ono ne proizlаzi sаmo iz vojne obuke, već tаkođe iz uverenjа dа čovek ne sme ni pred kim dа se klаnjа. Gotovo svаki ovdаšnji muškаrаc imа vojničko iskustvo (često dvostruko, а nekаdа i trostruko), i to je ono što ih povezuje sа precimа nа koje su tаko ponosni: i sаmi su, poput njih, pomogli stvаrаnje držаve, borili se zа nju i izvojevаli njenu nezаvisnost. Kаdа je jednom srpski krаlj posetio selo, seljаci su se s njim rukovаli, а nisu mu se klаnjаli. Krаlju su iskаzаli iskreno poštovаnje, а ne idolopoklonstvo, smа trаjući dа se on ne rаzlikuje bitnije od bilo kog drugog čovekа, odnosno dа poseduje iste ljudske vrline i mаne.
Čovek morа dа rаdi

Gostoprimstvo i spremnost nа sаrаdnju jesu osobine otvorene ličnosti: - Orаšаnin će skinuti košulju s leđа i dаti vаm je, аli će od vаs očekivаti to isto, kаdа njemu bude bilo potrebno. Ovdаšnji čovek je, s druge strаne, i tvrdoglаv. Njegovа živаhnost znа dа eksplodirа kаdа nešto ne može dа podnese, kаdа je iznervirаn ili u velikom bolu. Kаdа je reč o odnosu premа rаdu "osnovni moto ovih seljаkа glаsi dа čovek morа dа rаdi". Izuzetno cene vrednoću i sposobnost i kаdа se sretnu, pozdrаvljаju se sа "Jesi li vredаn?" ili "Ti si porаnio!" Stаrа poslovicа kаže "Vinogrаd ne ište molitve, nego motike". Visoko vrednovаnje rаdа ne ogledа se toliko u ideji dа se rаdi dа bi se ostvаrio uspeh, već, pre svegа, u tome dа je neophodno rаditi dа bi se opstаlo. Knjigа "Srpsko selo", nаstаlа kаo аntropološkа studijа seoske zаjednice pre više od polа vekа, u ovom trenutku je znаčаjnа i kаo drаgoceno sаčuvаno svedočаnstvo, i kao dokument o jednoj epohi, nаčinu životа i ljudimа koji su zаuvek nestаli. Predgovor prvom izdаnju "Srpskog selа", nа srpskom jeziku, Džoel Mаrtin Hаlpern je zаvršio sledećim rečimа: - Uvek ću u sebi nositi lepа sećаnjа nа Šumаdiju i njenа oštrа jesenjа jutrа, nа miris pečenjа rаkije i jаgnjetа nа rаžnju, nа žetve, berbe i kosidbe. Uvek ću se sećаti okupljаnjа ljudi oko veselih logorskih vаtri u noći, ženа nа prelimа, pesme mlаdih i guslаrа koje su svi pomno slušаli neometаni televizijskim prenosimа fudbаlskih utаkmicа. Bilo je to, nаrаvno, u vremenu pre elektrifikаcije, uvođenjа televizije i stvаrаnjа deponijа đubretа s plаstičnim mаterijаlimа, nus proizvodimа progresа, jer se u selimа sve reciklirаlo do potpunog utroškа. Bilа su to posebnа vremenа, ni mаlo idiličnа, аli svаkаko vrednа pаmćenjа. Ovа knjigа je dokument o tom vremenu koje polаko, аli sigurno, izmiče sećаnju. Mogu sаmo dа se nаdаm dа će čitаlаc u ovoj knjizi prepoznаti korektno ispisаne memoаre jednog ponosnog nаrodа, kаko smo gа mi doživeli i rаzumeli. Čedomir Popović
17.8.2011.

Postavite na

Prilagođeno za štampanje

23. August, 2011. ::. Skenirano

Drugi pišu: Novi Standard Šta nam otkriva sporazum o otvaranju "ambasada" Vojvodine u Briselu
U kontekstu "prijateljske" poruke diplomate iz Berlina treba znati da put Vojvodine u Brisel može da bude put bez povratka.

::. Navigacija

Vlada Republike Srbije je marta 2011. godine u formi zaključka dala saglasnost da Vlada AP Vojvodine može da otvori svoju kancelariju u Briselu. Time je režim Borisa Tadića napravio ustupak svom frakcionaškom krilu Demokratske stranke u Vojvodini, koje predvodi Bojan Pajtić. 1) Osim toga, Tadić je napravio ustupak i Nenadu Čanku 2) (LSV), koji je svoju podršku Vladi u parlamentu uslovio otvaranjem predstavništva Vojvodine u Briselu. Čanak je novembra 2009. godine održao sastanak sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem, koji je tom prilikom prihvatio amandman LSV na Nacrt zakona o nadležnostima AP Vojvodine, kojim se pokrajni daje mogućnost da otvori svoju kancelariju u Briselu 3). Prema najavama koje stižu od predstavnika Vlade AP Vojvodine, u toku su administrativne i tehničke pripreme za "selidbu" u Brisel, gde je u oktobru planirano da predstavništvo otpočne sa radom. Da ovaj događaj ne bi proizveo negativne reakcije srpskog javnog mnenja, Tadićev režim je došao na ideju da sa tehničkog aspekta kancelarija AP Vojvodine u Briselu bude prisutna u okviru već postojeće misije Republike Srbije. Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Vuk Jeremić rekao je da će diplomate koje Vlada Vojvodine šalje u Brisel na korišćenje besplatno dobiti ceo jedan sprat u zgradi koju trenutno koristi Republika Srbija 4). Tezom da će AP Vojvodina imati svoje "diplomate" pod okriljem misije Republike Srbije i da kancelarija neće koštati budžet režim namerno prikriva realnost na terenu. A realnost je takva da, onog trenutka kada Vlada AP Vojvodine instalira svoje "misionare" u Briselu, tada Republika Srbija gubi kontrolu nad njihovim radom i "diplomatskim" aktivnostima. Drugim rečima, separatizam određenih političkih stranaka i njihovih lidera koje deluju na teritoriji Vojvodine dobiće u Briselu svoj institucionalni okvir za još žešće protežiranje autonomije srpske Vojvodine. Takođe, budžetska ušteda je nesporna u pogledu poslovnog prostora, ali daleko od toga da tzv. "diplomate" Vlade AP Vojvodine neće dodatno koštati državu. Treba otvoreno saopštiti javnosti da će svi troškovi plata zaposlenih u "misiji", troškovi zakupa stanova, administrativni i tehnički troškovi, pasti na teret državnog budžeta, odnosno budžeta AP Vojvodine. PO OVLAŠĆENJU VUKA Autor ovog teksta došao je u posed teksta "Sporazuma o upućivanju predstavnika AP Vojvodine u Misiju Republike Srbije pri Evropskoj uniji". Reč je o sporazumu koji je zaključen 30. maja 2011. godine između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije (MSP) i Fonda "Evropski poslovi" Vlade AP Vojvodine. 5) Po ovlašćenju ministra Vuka Jeremića sporazum je u ime MSP potpisao generalni sekretar Vladimir Ćurgus a u ime Vlade AP Vojvodine Predrag Ninkov, inače aktuelni direktor Fonda "Evropski poslovi" i budući Šef kancelarije Vlade AP Vojvodine u Briselu. Potpisnici ovog dukumenta u njegovoj preambuli pozivaju se na Zaključak Vlade Republike Srbije 6), član 3. Zakona o ministarstvima 7), član 5. i 35. Zakona o spoljnim poslovima 8), član 3. stav 3. Zakona o uređenju nadležnosti AP Vojvodine 9), član 16. stav 4. Statuta AP Vojvodine 10), kao i na Pokrajinsku skupštinsku Odluku o osnivanju Fonda "Evropski poslovi". 11) Inače Sporazumom se regulišu međusobna prava i obaveze MSP i Vlade AP Vojvodine u vezi sa upućivanjem predstavnika AP Vojvodine u Misiju Republike Srbije pri EU u Briselu (Član 1). Potpisnici Sporazuma su se usaglasili da misija obavlja poslove koji se odnose na saradnju RS sa EU; da misijom rukovodi šef misije, koji predstavlja RS pred telima EU i zastupa spoljnopolitičke stavove i interese RS pred diplomatskim korom EU i državama EU; da AP Vojvodina uz saglasnost Vlade RS može osnovati predstavništva pri regionima Evrope i u Briselu radi promocije, unapređenja svojih privrednih, naučnih, obrazovnih i turističkih kapaciteta u skladu sa Ustavom i zakonom (Član 2.). Za ove poslove AP Vojvodina može uputiti najviše tri svoja predstavnika u misiju, a u slučaju potrebe, uz predhodnu saglasnost MSP, AP Vojvodina može uputiti i dodatno osoblje (Član 3). Pre nego što stupe na dužnost, u skladu sa Zakonom o spoljnim poslovima predstavnici AP Vojvodine obavljaju stručne pripreme u MSP (Član 4). U skladu sa sa ovim zakonom, po stupanju na dužnost u misiju (u zavisnosti od vrste poslova koje obavlja), predstavnik AP Vojvodine dobija diplomatski, odnosno status člana administrativnog i tehničkog osoblja i nosi odgovarajuće diplomatsko zvanje (Član 5). Takođe, predstavnik AP Vojvodine u državi prijema i drugim diplomatskim predstavništvima notifikuje se kao diplomata odgovarajućeg ranga, uz naznaku da je zadužen za saradnju regiona

Vise od 65 000 mesečnih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta rečeno: Hvala!

(Član 5.). Status predstavnika AP Vojvodine u misiji biće regulisan prema odgovarajućim međunarodnim konvencijama, važećim propisima i diplomatskom praksom (Član 6.). Na obrazloženi zahtev predstavnika AP Vojvodine ministar spoljnih poslova RS će razmotriti i u skladu sa propisima odobriti izdavanje diplomatskih pasoša predstavnicima AP Vojvodine za vreme njihovog rada u misiji (Član 7). Jedino što predstavnik AP Vojvodine ne može da obavlja je funkcija otpravnika poslova misije niti može biti lice koje ima državljanstvo države prijema (Član 8). A trajanje rada predstavnika AP Vojvodine u misiji određuje se u skladu sa zakonom i propisima kojima se regulišu spoljni poslovi (Član 9). Kada je reč o obimu poslova predstavnika AP Vojvodine, on obavlja "poslove iz svoje nadležnosti, u skladu sa važećim propisima RS i AP Vojvodine, kao i ostale poslove po nalogu šefa misije" (Član 10). Predstavnik AP Vojvodine će iz svog delokruga poslova učestvovati u pregovorima, manifestacijama, razgovorima i drugim događajima koje vodi šef misije (Član 10). Inače AP Vojvodina ostvaruje svoju nadležnost davanjem naloga svojim predstavnicima u misiji, u vezi sa pitanjima iz njihove nadležnosti, a u skladu sa zakonom kojim se uređuju spoljni poslovi i odgovarajućim odlukama AP Vojvodine. Takođe, predstavnici AP Vojvodine, ukoliko priroda akata to zahteva mogu uz saglasnost šefa misije koristiti zaštićene vidove komunikacije sa MSP (Član 10). "UŠTEDA" ZA BUDŽET Predstavnik AP Vojvodine ima sva prava i dužnosti diplomata u skladu sa propisima kojima se uređuju spoljni poslovi i svoja prava iz radnog odnosa ne ostvaruje u MSP (Član 11). MSP, odnosno šef misije može protiv predstavnika AP Vojvodine da pokrene pitanje disciplinske odgovornosti zbog povreda radne discipline i propusta u obavljanju svojih radnih obaveza (Član 12). Iz tih razloga ili iz drugih službenih razloga, predstavnik AP Vojvodine će na zahtev MSP privremeno završiti svoj rad u misiji i biće povučen u Srbiju (Član 12). Predstavnici AP Vojvodine u Briselu samostalno sprovode kancelarijsko i materijalno-finansijsko poslovanje za svoje potrebe (Član 13). A na zahtev AP Vojvodine misija će otvoriti poseban račun u lokalnoj banci i o broju tog računa MSP obaveštava AP Vojvodinu (Član 14). Predstavnici AP Vojvodine sve transakcije (uplate, isplate i dr.) u vezi sa računom, samostalno obavljaju i MSP, odnosno misija, ne snose bili kakvu odgovornost za poslovanje sa pomenutog računa (Član 14.). Takođe, sve troškove posebnog računa, uključujući i bankarske provizije, snosi AP Vojvodina (Član 14). Kada je reč o diplomatskoj konrespondenciji, svi dolazni akti ("ulazna pošta") upućeni misiji RS dostavljaju se šefu misije, koji ih dalje raspoređuje i dostavlja u rad (Član 15). U skladu sa važećim propisima, šef misije je ovlašćen za potpisivanje akata u ime misije i u pisanom obliku može ovlastiti predstavnika AP Vojvodine za potpisivanje određenih akata iz nadležnosti misije (Član 15.). Predstavnici AP Vojvodine mogu davati izjave sredstvima javnog informisanja iz domena svoje nadležnosti (Član 16). Sredstva neophodna za obavljanje poslova predstavnika AP Vojvodine obezbeđuju se iz budžeta AP Vojvodine, a u okviru finansijskog plana pokrajinskog Fonda "Evropski poslovi" (Član 17). U obavljanju svojih poslova predstavnici AP Vojvodine koriste deo službenih prostorija misije (Član 18). MSP je dužno da u okviru raspoloživih mogućnosti obezbedi uslove za nesmetano obavljanje poslova predstavniha AP Vojvodine u smislu kancelarijskog prostora i nužnih materijalnih uslova za rad (Član 18). A troškove rada predstavnika AP Vojvodine čiji se iznos može tačno utvrditi (troškovi telefona, korišćenja interneta, troškovi kancelarijskog materijala, troškovi goriva za službena vozila, troškovi reprezentacije i sl.) snosi AP Vojvodina (Član 18). Takođe, AP Vojvodina učestvuje i u delu ostalih stalnih troškova održavanja ("komunalije"), čija visina se određuje srazmerno delu ukupne površine objekta koji će predstavnicima AP Vojvodine biti stavljen na raspolaganje (Član 18). MSP nije dužno da predstavnicima AP Vojvodine obezbedi korišćenje službenih vozila misije RS (Član 18). Na kraju potpisnici sporazuma konstatuju da će eventualne sporove u tumačenju odredaba sporazuma rešavati sporazumno, u duhu dobre saradnje i međusobne tolerancije (Član 19). ODREŠENE RUKE Dakle, iz same sadržine sporazuma očigledno da je da su Vlada Republike Srbije i nadležno MSP u suštinskom smislu, dali "odrešene ruke" vlastima AP Vojvodine. Sporazum praktično ni jednim slovom detaljnije ne reguliše konture diplomatske politike koju će u Briselu promovisati predstavnici AP Vojvodine. Teza o "unapređenju" privrednih, naučnih, obrazovnih i turističkih kapaciteta AP Vojvodine koristi se kao najobičnija floskula i paravan koji treba da zamaskira težnje i prave namere inicijatora otvaranja kancelarije u Briselu. Drugim rečima režim Borisa Tadića pokušava da ubedi javnost da će se politička i diplomatske aktivnosti predstavnika AP Vojvodine u Briselu kretati u okvirima nadležnosti AP Vojvodine, Ustava Republike Srbije i nacionalnog zakonodavstva Nameće se pitanje da li će to zaista tako biti ukoliko u Brisel otputuju predstavnici AP Vojvodine koje bude delegirala stranka Nenada Čanka (LSV)? Da li u tom slučaju jedno obično parče papira može da predupredi separatističke težnje Čankove stranke, koja štampa kalendar na kome piše "Vojvodina Republika" i u svom stranačkom performansu građanima deli tzv. "Pasoš Vojvodine"? 12) Ako antiustavne aktivnosti i jedan oblik separatizma mirno cvetaju u sred Srbije, u gradu Novom Sadu, šta se onda može očekivati od predstavnika AP Vojvodine koji budu sedeli u Briselu? Gde su garancije da će oni biti lojalni državi Srbiji i da će svoje diplomatske aktivnosti obavljati u interesu i za račun Republike Srbije? Jednostavno, nema takvih garancija Predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajtić kaže da će otvaranjem kancelarije AP Vojvodine u Briselu, kroz lobističke procese, pokrajina moći da ostvari veća finansijska sredstva iz fondova EU, da privuče više investicija, ali i da se cela Srbija tobož bolje pripremi za proces dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU. Prema njegovim rečima, u Briselu će raditi samo "profesionalci" koji će se birati na konkursu i koji imaju iskustva u međunarodnim organizacijama ili diplomatsko iskustvo. 13) Ne čudi činjenica da se najavljenom otvaranju kancelarije u Briselu

najviše obradovala stranka Nenada Čanka (LSV), koja je ocenila da je takvo predstavništvo "moglo i moralo" da bude otvoreno mnogo ranije po uzoru na više od 300 evropskih regija koje su takođe prisutne u Briselu. 14) Da li se srpska AP Vojvodina može svrstati u isti koš sa više od 300 evropskih regija i da li će "diplomate" iz naše severne pokrajne dati legitimitet zapadnim silama da dovrše započeto, pokazaće godine koje tek dolaze. Porukom "sledeća je Vojvodina" nekadašnji ambasador Nemačke u Srbiji Andreas Cobel, još početkom 2007. godine, nagovestio je šta se priprema našoj državi ukoliko ne prizna nezavisnost Kosova i Metohije. 15) "Insistiranje na Kosovu kao delu Srbije destabilizovalo bi Srbiju i onda bi moglo da bude otvoreno pitanje Vojvodine, koja je nova u Srbiji. To nije pretnja, to je analiza...", rekao je tada Cobel i dodao da bi, ukoliko Srbija bude destabilizovana, "Mađarska mogla da insistira na Vojvodini". Dakle, u kontekstu "prijateljeske" poruke diplomate iz Berlina treba znati da put Vojvodine u Brisel može da bude put bez povratka. Napomene: 1) Bojan Pajtić je odlukom Skupštine AP Vojvodina izabran na funkciju predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine 1. novembra 2004. godine a na istu funkciju je reizabran 23. jula 2008. godine. Po usvajanju Statuta AP Vojvodine Izvršno veće je preimenovano u Vladu AP Vojvodine. Pajtić je od 2004. godine potpredsednik Demokratske stranke i važi za lidera krila DS u AP Vojvodini koji kreira i vodi politiku stranke nezavisno od centrale DS u Beogradu. U proteklom periodu u javnosti se više puta spekulisali da bi upravo Pajtić mogao da napravi raskol unutar stranke i vojvođansko krilo DS privoli k sebi. Delimično zbog toga predsednik DS i predsednik Srbije Boris Tadić čini razne ustupke Pajtiću, često na štetu državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije. 2) Nenad Čanak je predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) koja, zajedno sa Demokratskom strankom, čini Vladu AP Vojvodine i Vladu Republike Srbije. U Skupštini AP Vojvodine, kao i u Skupštini Republike Srbije, LSV ima po pet poslanika. Bez glasova poslanika LSV u Skupštini Srbije režim Borisa Tadića ne bi imao neophodnu većinu, što Čanku ostavlja dovoljno prostora za ucene i postavljanje ultimatuma. 3) Izvor: List LSV "Slobodna Vojvodina", ( http://www.slobodnavojvodina.com). 4) Izvor: Agencije "Tanjug" i "Beta", od 24.3.2011. 5) Sporazum je zaveden pod službenim brojevima 583-1/12 i 235/2011-02. 6) Zaključak Vlade RS nosi broj: 93-1313/2011-1, od 24.3.2011. 7) "Službeni glasnik Republike Srbije" br. 16/11. 8) "Službeni glasnik Republike Srbije" br. 116/07, 126/07-ispravka i 41/09-izmene i dopune. 9) "Službeni glasnik Republike Srbije" br. 99/09. 10) "Službeni list APV", br. 17/09 11) "Službeni list APV", br. 13/09 i 2/10. 12) Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) je u septembru 2007. godine štampala "Pasoše Vojvodine", a u dva navrata, 1999. i 2009. godine, ova stranka štampala je kalendar na kome je AP Vojvodina prikazana kao samostalna država s natpisom "Vojvodina Republika". 13) Izvor portal "Autonomija", ( http://www.autonomija.info/), 5.11.2010. 14) Isto. 15) Izvor: List "Press", strana 3, 13.4.2007. Ivan Ninić
17.8.2011.

Postavite na

Prilagođeno za štampanje

23. August, 2011. ::. Skenirano

Malo nade za naše inženjere Nemačkoj privredi hitno potrebni inženjeri – ali ne srpski stručnjaci
ŠTUTGART- Sudeći po napisima nemačke štampe koji se baziraju na informacijama Udruženja nemačkih poslodavaca, nemačka privreda prosto vapi za inženjerima svih stručnih profila. Neki srpski mediji su preneli napise iz nemačke štampe o namerama nemačke vlade, da ljudima iz takozvanih deficitarnih zanimanja, koji dolaze van Evropske unije, pojednostave mogućnost dobijanja dozvola za rad i boravak.

::. Navigacija

Zaista, u oglasima u dnevnoj i stručnoj štampi najčešća je potražnja baš za inženjerima. Razlog je jednostavan - nemačka privreda je odavno prebrodila krizu, radi punom parom i odlično zarađuje. Potražnja na svetskom tržištu je enormna, tako da mnogi nemački koncerni, pod hitno, kako bi bar donekle ispoštovali neke razumne rokove isporuke mašina, automobila i elektronskih uređaja, ubrzanim tempom primaju novu stručnu radnu snagu. Da privreda "cveta" pokazuju najnoviji poslovni izveštaji Dajmlera, Folksvagena, Boša i drugih o enormnim zaradama u prvom polugođu ove godine. Folksvagen je zaradio neverovatnih, preko 6 milijardi evra, Dajmler sigurno prelazi planirani godišnji promet od 100 milijardi evra, a u prvom polugođu zabeležio je zaradu od oko 1,6 milijardi evra, hemijski koncern BASF oko 1,5 milijardi, dok su naftaši udvostručili neto-zaradu. Nemačka štampa je prenela vest da će, navodno, Savezni zavod za zapošljavanje pod hitno početi da angažuje inženjere i drugu stručnu radnu snagu iz kriznih zemalja Grčke, Španije, Portugalije, Irske i Italije. U tim zemljama svakodnevno, slično Srbiji, sve više ljudi ostaje bez posla. Međutim, državna institucija koja se bavi posredovanjem radne snage demantovala je tu vest, možda da bi umirila oko 50.000 akademaca i inženjera u Nemačkoj koji su prešli pedestu godinu života, a za vreme protekle krize su ostali bez posla. Kao "prestareli" oni skoro da nemaju nikakvu šansu da nađu novo zaposlenje. Ipak, kako smo saznali od naših inženjera –članova srpskog Društva inženjera i tehničara iz Štutgarta, koji su na važnim radnim mestima automobilske i mašinske industrije, poslodavci zaista rado pozivaju na razgovor inženjere iz pomenutih zemalja koji se sve češće javljaju na oglase. Naravno da i poslodavci "love u mutnom" nudeći novopridošlim stručnjacima, uglavnom, radne ugovore na samo godinu dana i u odnosu na uobičajene plate, za slične kvalifikacije, daleko lošiju, kako oni to zovu "početničku platu". Od naših stručnjaka smo, takođe saznali, da im se svakodnevno obraćaju, baš zbog pisanja u srpskoj štampi, poznanici, prijatelji sa fakulteta i rođaci, moleći ih da im nekako nađu radno mesto u nekoj nemačkoj firmi, jer su u Srbiji ili zatvaranjem firmi ostali bez posla, ili od plate više ne mogu da žive. Za svoj životni fijasko naši inženjeri krive nesposobnu, i

Vise od 65 000 mesečnih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta rečeno: Hvala!

Dajmler traži stručnjake

kako tvrde, lopovsku vladu. To je, posle prave "najezde" stručnjaka iz zemalja -članica Ervropske unije, na žalost postalo teško ostvarljivo jer oni imaju prioritetno pravo na rad i boravak, bez nekih posebnih peripetija. Jedina šansa za naše bi bilo, osim odličnog poznavanja struke, i dobro znanje nemačkog jezika. Uz to je potrebno i izuzetno angažovanje nemačkog poslodavca da od Agenicije za zapošljavanje, uz priložene dokaze o prekoj potrebi angažovanja baš takvog stučnjaka koga i pored oglašavanja nije našao na nemačkom tržištu rada, priložene dokaze o kvalifikaciji

pomenutog i dokaz o njegovom znanju jezika, zatraži dozvolu rada za tog pojedinca. A to je dosta mukotrpan posao koji poslodavci, ako nađu ljude iz drugih članica EU, rado izbegavaju. Znači, početne, bučno propagirane tobože šanse za zaposlenje naših stručnjaka u nemačkoj privredi, bar za sada, su minimalne. P. Rakočević
17.8.2011.

Postavite na

Prilagođeno za štampanje

23. August, 2011. ::. Skenirano

Pečat sudbine Ulazak u pucanj
Ovih dana, čini se, politička scena u Srbiji se lagano zahuktava. Stranke i pojedinci se guraju na "startnoj liniji", pokušavajući da tu zauzmu što bolju poziciju. Mada, još niko ne zna tačno kad će startni pištolj da oglasi "trku" za novi "ciklus" vlasti.

::. Navigacija

Stranke, i pojedinci u srpskim strankama, počeli su da se nadmeću oko toga ko će koga više da ocrni i ispljuje. A takvo pljuvanje i zavrtanje ušiju posledica je silne brige za budućnost Srbije. Drugačije je nemoguće zaraditi koji poen viška u državi Srbiji. Ljudi su se tu navikli da slušaju sado-mazohističke tirade svakojakih "spasitelja"; onih koji ništa drugo decenijama nisu radili osim što su ukazivali na "greške" i podučavali siroti svet kako i šta ne treba raditi. Srpski političari su, valjda, bukvalno shvatili da se čovek uči na greškama, te zbog toga, dok su u opoziciji, oni "sabiraju" greške svojih političkih rivala, da bi, potom, kada se dočepaju vlasti, iste te greške "nepogrešivo" usvojili.
Evrokosovsko dete

Toma Nikolić se, posle "teškog" gladovanja, izgleda, konačno oporavio. Sve češće se pojavljuje u javnosti. Epizodu "uzdržavanja od jela i pića" najradije bi preskočio i zauvek zaboravio. Poverovao je onima kojima niko zdrave pameti ne bi smeo da veruje. Ili, tačnije, poverovao je onima kojima je morao da veruje, ako ikako želi da jednog dana bude šef države. Od čoveka, kome se, nekada, od samog pomena imena Evrope dizala kosa na glavi i koji je već sebe video na čelu jedne ruske gubernije po imenu Srbija, Toma Nikolić je toliko omudrao, da su mu danas "Kosovo i Evropa kao dva rođena sina". I to, omudrao je Toma preko noći, nenadano; probudio se ujutro toliko "prosvećen" da su mnogi pomislili da je on, ustvari, Boris Tadić. Zapravo, budući decenijama na političkoj sceni, Toma dobro zna šta sve treba da čini da bi se uvukao pod kožu srpskom biračkom telu. I za njega tu nema nikakvih nepoznanica. Jedina mu je nepoznanica, šta bi sve onima, kojima je debelo dužan, moglo da padne na pamet. Iz jedne "nezgode" nekako se, nakon višemesečnog "skrivanja", izvukao, ali pitanje je da li bi sličnu papazjaniju mogao još jednom da preživi.
Veliko sleganje

Vise od 65 000 mesečnih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta rečeno: Hvala!

Stara Tomislavova stranka, SRS, maltene je sasvim zamrla. Nije joj mnogo pomogao ni povratak generala Delića, koji je "video" da SNS ima program stranke napisan na engleskom jeziku. Srpskih radikala nema u medijima, jedno zato što im se baš i ne nudi ozbiljnije učešće u medijskom prostoru Srbije, a drugo, reklo bi se, da i njima nije posebno stalo do promocije stranke i stranačkih ciljeva i ideologije. U stranci je, valjda, sve leglo (ili se sleglo) na svoje mesto, pa ma šta to "mesto" uopšte značilo. Iako na prsima, iznad srca, u svakoj ozbiljnijoj prilici, nose lik svog lidera Šešelja, teško bi se moglo reći da im je ovaj ikako u mislima, a kamoli u srcu. Ljubav je ljubav, a posao je posao! Uostalom, za Šešelja će se zauzeti velika Rusija, kad već ne može Velika Srbija. Siromah Šešelj mora da troši svoje vreme i nerve u Haškom tribunalu, ne bi li svojim alavim pravnim savetnicima uterao koji dinar u džep. Neko će reći, pa Tribunal je nepošten! Jeste, nepošten je i tu nema Možda joj se sada smeje iza leđa, ništa novo i nepoznato. Ali, valjda, najpre čoveka treba spasiti ali ko se zadnji smeje daljeg robijanja, a tek posle tražiti novac. Sudom, naravno, kako drugačije? Niko se među SRS "vojnicima" ne pita šta se dešava u duši njihovog utamničenog vožda. Kakve ga brige trenutno najviše more? Posle rascepa u SRS, teško je pretpostaviti da ga crv sumnje ne razdire i da u strepnji ne dočekuje svaku sledeću "vest" iz "njegove" partije.
Igra žmurke

Ipak, možda je u ovakvom razmišljanju o "namerama" pojedinih lidera i stranaka u predizbornom ili predstartnom vremenu, najzanimljivije da se pogleda šta se događa unutar DS-a, jer su druge manje stranke u Srbiji sasvim

predvidljive i "jasno profilisane". Šta da se, na primer, kaže o DSS-u i njihovom konstantnom i dobro prepoznatljivom "patriotizmu"? Oni znaju da, šta god radili, njihov deo učešća u vlasti uvek će biti otprilike isti. Narod glasa po navici, posebno Srbi, koji se svojih "navika" teško oslobađaju. Danas su oni (DSS) "evroskeptici", koji su zaboravili da su, koliko juče, proslavljali sa svojim podmlatkom "velike uspehe" u "evroatlantskim integracijama". Takođe, teško će se danas u DSS-u naći iko ozbiljan, ko će biti u stanju da se seti da su oni bili ti koji su otškrinuli vrata "nezavisnom Kosovu", onom njihovom, po svemu blesavom krilaticom, "više od autonomije, manje od nezavisnosti". Kako danas možemo videti, Kosmet je upravo to: ima "više od autonomije, a manje od nezavisnosti". Slična situacija je i sa URS i LDP, koji će, takođe, najverovatnije, uspeti da se nekako uglave u parlament. Tu su i odavno mrtvi SPO, koji će, zahvaljujući "zaslugama" Vuka Draškovića, čak i kao "koalicioni" leš, umesto kovčega, zauzeti neko ministarstvo za ležanje i dalje truljenje. Nešto slično dešava se i sa Čankovom Ligom, jer je i Nenad Čanak nekoga debelo "zadužio" (ne zna se koga), a taj mu to još deblje vraća.
Demokratsko cepanje

Kao što već napomenusmo, Demokratska stranka je u svemu tome, čini se, najveća nepoznanica. Iako se spolja još jasno ne vide naprsline, pa i ozbiljne pukotine, reklo bi se da DS-u sleduje veliko "spremanje". A ko će koga i kako tu da spremi, videće se. Odavno je jasno da vojvođansko krilo te stranke ima svoju "nezavisnu" politiku i svog neprikosnovenog šefa, Bojana Pajtića. Nedavno otvaranje predstavništva Vojvodine u Briselu svakako je, ma kako to neko gledao, demonstracija sile vojvođanskog premijera. Vojvodina polako i sigurno preuzima mnoge državne prerogative. Kurs koji "Vojvođani" danas zauzimaju neizbežno vodi ka separatizmu, koji je veoma sličan onom što se svojevremeno desilo sa Crnom Gorom u Jugoslaviji i kasnije u Zajednici Srbije i Crne Gore. Termin Vojvođanin se lagano uvodi kao ime nekakve posebne etničke pripadnosti. Ono što nam danas izgleda sasvim nepojmljivo, sutra već može da postane realnost. Uostalom, mnogo toga "nemogućeg" desilo se u poslednjih dvadesetak godina na našim prostorima, da bismo smeli da zatvaramo oči i pravimo se da ne vidimo ono što se pred našim očima jasno ocrtava.
Veleizdaja

Ono što mnogima u Vojvodini deluje najčudnije, jeste simbioza Čankove Lige i Pajtićevog (vojvođanskog) dela Demokratske stranke. Kako je moguće da te dve partije, koje, naizgled, ni u čemu nemaju dodirnih tačaka (ni u veličini stranke, ni u programskim ciljevima, ni u idelogiji), budu toliko naslonjene jedna na drugu? Možda je najneobičnije u svemu da se dobija utisak da je Nenad Čanak tu dominantni "mužjak", a da Pajtić deluje nekako "stidljivo" i "ženstveno". Naravno, takva percepcija pomenutih odnosa Lige Socijaldemokrata i Demokratske stranke ne mora do kraja da bude tačna, mada u velikom delu sigurno jeste. Čankova uloga u pripremanju Vojvodine za sutrašnji "samostalan " život verovatno je svakom dobronamernom čoveku u Srbiji sasvim jasna. Kao što je jasno odakle "vetar duva" i na čijim "jedrima" Čanak plovi godinama. Dakle, tu ne može biti nikakvih nesporazuma niti dileme, jer ko god je u društvu s Čankom, taj sebe legitimiše kao neprijatelja Srbije. Stoga, ako je Pajtić na istom poslu sa Čankom, jasno je da se tu radi o veleizdaji. Ili, ako predsednik Srbije, u parlamentu, sedi i srdačno razgovara sa onim čiji je zadatak da Srbiju odvoji i od njene severne pokrajine, da li je to znak "demokratskog razumevanja" ili je znak veleizdaje? Opet, u Srbiji je problem što se rečju "demokratija" prekrivaju i one antidržavne delatnosti, za koje su u svakoj demokratskoj državi na svetu izriču najteže kazne. Parola, da više nema podele na "patriote i izdajnike" ravna je samoubistvu jednog državnog entiteta. Zašto? Pa jasno je da državu mogu očuvati samo patriotska osećanja ili ljubav prema otadžbini. Po toj logici, onaj ko nije patriota može biti samo jedno od dve preostale mogućnosti: neutralan (onaj koji ka svojoj otadžbini ne gaji ni negativna ni pozitivna osećanja) ili izdajnik, čovek koji radi protiv interesa svoje zemlje i naroda. Dakle, može to nekome izgledati kao nekakva "informbirovska" ili "kumrovačko-komitetska" parola, ali i u najrazvijenijim i najdemokratskijim državama sveta, slična distinkcija između patriotizma i izdaje svakako je neizbežna.
Merkelova skala

Uskoro u posetu Srbiji stiže Angela Merkel, premijer najmoćnije zemlje iz Evropske unije. Zašto Merkelovoj (ili Nemačkoj) treba takva poseta danas, ako za tim nije bilo nikakve potrebe godinama ili decenijama? Naravno, čoveku ne treba mnogo pameti, pa da shvati o čemu tu jedino može biti reči. Nakon "svađe" Kosova i Srbije oko carinskog pečata i zavođenja "ekonomskih sankcija" Srbiji od strane kosovskih institucija, kao i nakon konačnog postavljanja granice između Srbije i Kosmeta, gde je sasvim svejedno ko će tu granicu formalno kontrolisati, Nemačka je osetila da je ovo trenutak u kome se sudbina Srbije mora zapečatiti. Ono što su pregovarači za Kosovo tvrdili, da su stvari blizu toga da se vrate "na početno Kad ja dunem i pare sunem... stanje", te da će se o tome odlučivati za mesec dva, mora posetom Merkelove da bude dorečeno, ozvaničeno i utvrđeno. Nema nikakvog vraćanja na nekakve "prvobitne pozicije". Nema nikakve "podele Kosova", na koju je Srbija, sudeći po izjavama nekih njenih zvaničnika, bila spremna. Zapravo, Angela Merkel dolazi da jasno kaže, to jeste, ponovi ono što je nedavno izjavio nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele: Nema više nikakvih podela na Balkanu. Granice su iscrtane! Ili još bolje—zapečaćene! Carinski pečat, ovakav ili onakav, tome jasno govori u

prilog.
Milosrdna Angela

Moguće je da će Angela ponuditi Srbiji da u zamenu za priznanje Kosmeta dobije kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji. Ali, čak ni to ne mora da se desi. Predsednik Srbije je toliko u šakama evroatlantskih "dušebrižnika", da nema nikakvog zbora da ovaj neće prihvatiti baš sve što se od njega bude tražilo. A od njega će se sigurno najviše tražiti, pošto nema od koga drugoga; jer je Boris uzurpirao sva ovlašćenja u zemlji, pa i ona koja mu po Ustavu nikako ne pripadaju. Bespredmetno je da se uopšte govori o bilo čemu pozitivnom, što bi Angela Merkel i njenih "67 hajduka" mogli da donesu Srbiji. Ako je Ketrin Ešton uspela da "ubedi" Borisa Tadića da mu ona ispiše rezoluciju kojom će se odreći Kosmeta, onda samo možemo da pretpostavimo šta sve može da mu "ponudi" Angela Milosrdna. Možda da, onako, na "brzaka", ispiše ne rezoluciju, nego i ustav države u koju je, navodno, došla kao gost. Zapravo, poseta Angele Merkel je početak kraja Srbije. I to ne samo zbog "pečaćenja" Kosova. Od dobre volje Merkelove zavisiće da li će sutra Bojan Pajtić, uz (ili iz) Čanka, dobiti zeleno svetlo za stvaranje nove granice na Balkanu, one za koju Gvido veli da više nije moguća. Ili je moguća, ako je potrebno da se takva granica povuče u telu teško ranjene Srbije. Ne samo da Srbija više "neće ratovati", nego se više neće ni zbog čega i ni zbog koga ljutiti.
Gradonačelnik za predsednika

Upravo ovih dana srpska "elita" prošetala "evroatlantskim" mostom, koji je, kako predsednik Srbije (ili budući predsednik Zapadnobalkanije od Triglava do Đeveđelije) maltene reče, "važniji za Region nego za sam Beograd i Srbiju". Most je, kažu graditeljsko čudo, a predsednik Regiona još veće je. Ipak, da sve ne bi izgledalo (ili, još gore, bilo) tako crno i da Srbija mora da igra onako kako joj Evroatlantiđani sviraju, pojavio se neko ko je oduvek tu i ko budi nadu da se "Srbija više saginjati neće". Naime, sve je tu, izgleda, vezano s gorepomenutom predizbornom trkom, koja, kako vidimo, traje i u opsadnom stanju u kome se danas Srbija realno nalazi. Ili, da sve ne bi izgledalo krajnje beznadežno, pojavila se "nova stara snaga". I to gde? Usred Demokratske stranke! Pokušajmo da pogodimo ko je to. To je čovek koji godinama "ćuti i radi", to je graditelj, veći čak i od Mrkonjića—Mrke, zvanog "pre roka". Njegovi su mostovi, škole, dečji vrtići, beogradske ulice, zaobilaznice, fasade i krovovi. Taj čovek je potpredsednik Demokratske stranke i gradonačelnik Beograda—Dragan Đilas! Eto, baš pred sudbonosni dolazak Merkelove, našao se "baja" u Srbiji koji sme da udari rukom o sto i saopšti istinu Evropi u lice. Šta bi bilo da su Srbi uradili ono što rade Hrvati? Ili da Mirko Cvetković (ko beše taj?), poput premijerke Kosorove, počne da hvali one za koje SAD, EU i NATO tvrde da su "ratni zločinci"? Pitanje je sasvim na mestu. I plasirano je u pravom trenutku, tako da se nakon toga rejting Dragana Đilasa, u srpskom biračkom telu, možda i upetostručio. Samo jednom rečenicom, Đilas je od sebe učinio heroja. Nije on uzalud stručnjak za public relations. Ako je znao da osmisli kampanju za druge, kako će je tek osmisliti za sebe. Pomenutom pitanjem, Đilas se lansirao visoko u orbitu najpopularnijih srpskih političara. Ostaje da se vidi kakvo mesto je ovaj "propagandista" sebi namenio. Mada on i dalje tvrdi da bi želeo još jedan mandat gradonačelnika, za njega bi to, ipak, u ovom trenutku bilo premalo. Ili možda misli da bude gradonačelnik do sledećih predsedničkih izbora? Nije isključeno. Konačno, kakav će biti odgovor Evropskih političara na pomenuto Đilasovo "ljutito" pitanje? Najverovatnije nikakav. Jednostavno, praviće se da to nisu čuli. Petar Petrović
17.8.2011.

Postavite na

Prilagođeno za štampanje

23. August, 2011. ::. Skenirano

Srbija - zemlja krize Pogledaj dom svoj anđele
Srbija je zemlja krize. Kad svi u krizu ulaze mi iz nje ponosno izlazimo, ili je obrnuto. To sada ni sam bog ne zna, ili možda zna premijer Mirko Cvetković. Ma, ne zna ni on sigurno, samo se pravi da nešto radi i zna. Saziva hitne sednice Vlade, kako bismo se suočili sa nadolazećom krizom.

::. Navigacija

I stvarno ne znam sad o čemu se tu radi, pa zar dotični gospodin nije rekao da smo mi uspešno prebrodili krizu, da smo ostali na nogama. Izgleda da su noge počele ponovo da klecaju, a opet možda klecaju samo noge Mirka Cvetkovića, zbog nerada njegovog kabineta i situacije u kojoj se nalazimo. Kad svi preporučuju izvoz i rad, naša Vlada pomaže tajkunima kako bi se održali i kako slučajno ne bi osiromašili. O onom siromašnom, sitnom i nebitnom delu naroda razgovarali smo sa sociologom Dušanom Janjićem. -Srbija i Jugoslavija su praktično od 1986. godine u stalnoj krizi. Ako uzmemo u obzir devedesete godine, ratne godine, godine sankcija, pa u Srbiji hiperinflacije, onda ovo što se najavljuje kao kriza građanima dođe kao laka doza u odnosu na ono što su prošli – rekao je sagovornik Korena. Srpski narod više i ne obraća pažnju na krizu, krize i sve ostalo što se pod tim imenom može podvesti. - Postoji jedan visok stepen zasićenosti krizama i jedan razrađen mehanizam samosnalaženja na niskom nivou života. U siromaštvu postoji jedna velika doza snalaženja. Ljudi ne očekuju previše od političara, tako da njima to što Vlada govori znači, ali ne vide direktnu vezu između toga i onoga što se dešava poslednjih nekoliko godina. Jer to što Vlada radi, pa sad i ove mere koje najavljuju, ima veze samo sa interesima najbogatijih, znači tajkuna, i nekakvih uvoznih kompanija. Potpuno obrnuto od ostatka sveta. Iz tih Vlada se spremaju na smanjivanje javnih troškova, dakle administracije, spremaju se na uvećanje proizvodnje i izvoza. Jedino u Srbiji Vlada radi protiv svoje privrede i za interese stranih kompanija. Narod je na takva dešavanja oguglao. Mehanizam je da drugog izbora nema, jer se Srbija opredelila za demokratiju. – objašnjava Janjić trenutnu situaciju. Okupljanje Vlade po nalogu ministra Cvetkovića je čisto prikrivanje pravih problema. - Ova najnovija priča Cvetkovića i Vlade služi da se prikriju loši rezultati neadekvatnog suočavanja sa krizom koja već tutnji – kaže gospodin Janjić. Konkretni potezi ne mogu se izvesti bez promene čitave vlasti. - Da bi se bilo šta uradilo morate da imate drugačije vođstvo.To je prvi zadatak. Koliko znam ni Vlada, ni većina stranaka nemaju konkretne mere delovanja u krizi, a pogotovo ne ono što bi trebalo. Ono što bi Srbija trebalo da radi to bi se odvijalo na dva fronta. Naravno, to nema ko da radi, ne samo na dva, već ni na jednom frontu, bar po mišljenju Dušana Janjića.
Privredna komora čeka Cvetkovićev poziv Privredna komora Srbije (PKS) ocenila je da nije realno očekivati da Srbija bude pošteđena negativnih efekata novog talasa krize u Evropi i svetu.Specijalna savetnica predsednika PKS Radmila Milivojević iznela je da će najveći uticaj na srpsku privredu imati očekivani pad tražnje u Evropi, pre svega u Italiji i Nemačkoj, koje su vodeća odredišta srpskog izvoza i promena nivoa tražnje u regionu CEFTA. - Drugi problem je očekivani pad stranih ulaganja koja su vodeći pokretač novih investicija u Srbiji - ocenila je ona. Milivojevićeva je kazala da je za smanjenje uticaja novog talasa krize na Srbiju, prema oceni PKS, neophodno što hitnije usvajanje konkretnog programa realizacije mera koje su privrednici usvojili na prvoj sednici Srpskog parlamenta preduzeća u junu. - Prvi korak u realizaciji je sprovođenje već mesecima definisanih mera za unapređenje konkurentnosti srpske privrede zajedno sa donošenjem sistemskog okvira za rešavanje problema nelikvidnosti privrede izazvanog dugovanjem države i javnog sektora privatnom - naglasila je savetnica predsenika PKS. Kako je dodala, prema oceni privrednika, ključni pravci ekonomske politike Srbije do 2014. moraju da budu promena modela razvoja uz prilagođavanje politike državne pomoći tom modelu, donošenje nove agrarne politike i prilagodjavanje javne potrošnje realnim mogućnostima. Milivojevićeva je kazala i da su neophodni i donošenje sistemskog okvira održivog finansiranja privrede u čemu je prioritetna mera osnivanje Srpske razvojne banke i donošenju akcionih planova i programa za sporovodjenje mera unapredjenja izvoza. - Privredna komora Srbije još nije dobila poziv srpskog premijera Mirka Cvetkovića na kojem će se razgovarati o krizi, ali očekuje da će taj poziv uslediti - kazala je Radmila Milivojević.

Vise od 65 000 mesečnih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta rečeno: Hvala!

- Srbija bi trebalo da radi na dva fronta. Jedan je povećanje efikasnosti države u smanjenju javnih troškova, intervencija na ključnim sektorima jačanja proizvodnje i drugo na jačanju ekonomije.

Za izvlačenje iz krize potreban nam je program, koji bi ličio na američki, ali to kod nas ne postoji. Ni američki, ni srpski. - Potreban nam je program koji bi ličio na američki "nju dil". Ta vrsta "nju dila" za Srbiju podrazumeva i koordinaciju sa regijom, znači sa Balkanom, kao i sa međunarodnom zajednicom. U praktičnom smislu to bi značilo da u Srbiju mora da se postavi takva politička volja i nova Vlada koja bi došla, jer se od postojeće ništa ne može očekivati. Ona bi postigla konsenzus o ključnim tačkama ekonomije koju treba investirati. To su u slučaju Srbije, pre svega, agrar, energetika, infrastruktura. Kad je u pitanju država, tu je u pitanju smanjenje državnog aparata, gašenje svih agencija. Taj novac mora da se raspodeljuje kao u Češkoj, preko državnog preduzeća. To je novac koji stiže iz EU i drugih kredita, a sada se preko agencija rasipa i služi za korupciju – konstatovao je ugledni sociolog. Kada je u pitanju BIA, Janjić smatra da je potrebna potpuna reorganizacija. - Potrebna je reforma obaveštajne zajednice, jasna podela između vojnog i drugog sektora i stavljanje pod parlamentarnu kontrolu, a ne pod kontrolu jednog čoveka – šefa države. Još jedan od uslova za prevazilaženje krize je i smanjenje broja poslanika. - Srbija mora da smanji broj parlamentaraca, mora da ukine predsednički sistem i da uvede jaku vladu. Takva, objedinjena vlada, može da usvoji program izlaska iz krize. S druge strane za međunarodnu zajednicu znači da oni kojima su interesi ekonomski razvoj imaju svoje predstavnike ovde. Nemačka bi, kao veliki investitor, trebalo da ima svog posebnog predstavnika za Balkan. Moram da naglasim da je komunikacija sa Stejt Departmentom jako loša i da je to opasno za nas. Poželjno je da Nemačka i Britanija imaju svoje predstavnike, jer ovi mehanizmi ovde ne funkcionišu. To mora da se poboljša, jer ti odnosi ne funkcionišu kako treba ni u Evropskoj uniji, a kamoli ovde na Balkanu. Kada bi došlo do usaglašavanja sa EU, Srbija ne bi više dobijala novac, koji se olako troši, a građani ni ne znaju na šta. - Ukoliko dođe do usaglašavanja ne bi se više trošio skup novac, već bi se pravili projekti biznis tu biznis, plus tehnologija, pravo da se radi na tehnologijama koje bi radile na Balkanu, a prodavale robu tamo je ta tehnologija proizvedena. Ova vrsta dogovora se uveliko razmatra, osim u vladi Srbije – zaključio je sociolog Dušan Janjić.

Kriza u Srbji je ovollliiiiiikaa

Nije Janjiću, nego je ovolicka

Ankica Tomić
17.8.2011.

Postavite na

Prilagođeno za štampanje

23. August, 2011. ::. Skenirano

Verski turizam Ekologija duše
Najbitniji, suštinski pokretač istinskog religioznog čoveka koji postaje turista je duhovna lepota – poniznost, strpljenje, posvećenost, da na svom hodočašću manastiru spozna osećaj mira, ljubavi, lepote i svede račune sam sa sobom, a religijski turisti ateisti odlaze u manastire zbog svoje intelektualne radoznalosti, obrazovanja, kulturnih sadržaja, odmora, rekreacije i zabave radi.

::. Navigacija

Manastir je mesto susreta sa bogom, utočište i skrovište, istorija, umetnost stvaranja, kultura i obrazovanje, mesto življenja, rada, duhovnosti, urbane arhitektonske strukture, ambijent unutrašnjeg prostora i emocionalnog doživljaja, tačnije blagostanja Ljudi savremenog doba ispoljavaju interes za upoznavanjem kulturne baštine svog i drugih naroda. Ta kulturna potreba čoveka razvija svest o potrebi brige za očuvanjem i zaštitom vrednih istorijskih spomenika kulture. U tom kontekstu, manastiri kao značajni istorijski kulturni i umetnički svedoci jednog perioda istorije naših naroda, sigurno zauzimaju značajno mesto među spomenicima kulture. Od davnina je poznato da su naši manastiri veoma atraktivni, pre svega, za inostrane goste. Nalaze se u prelepom prirodnom okruženju, a iskušenici su se potrudili da ponude i proizvode domaće radinosti: med, rakiju, vino, kuvani paradaiz, ajvar, pekmez, najrazličitije vrste sireva, sokove, ali i ikone, duboreze i druge rukotvorine, koje mogu da budu lepi suveniri. Kada se navedu ovi razlozi, jasno je da bi verski turizam trebalo da postane nacionalni projekat, ali i da zahteva posebne religijske turističke programe i energičniji marketing.
Zašto su manastiri atraktivni

Crkva je mesto gde se može čuti tišina i ostvariti susret s bogom. Monah se postaje iz tri osnovna razloga: da bi prepoznao boga, iskajao grehe i sopstvenim načinom života zaslužio odlazak u raj! Od svog nastanka manastiri su bili mesta sa velikom duhovnom snagom koja je privlačila posetioce iz različitih razloga. U njima su dugotrajna bogosluženja ispunjavala vernika blaženstvom, mošti svetitelja isceljivale bolesne i unesrećene, a duhovnici pružali utehu za duševnu bol i tugu. Takve posete manastirima nazivane su hodočašća i za njih se vernik - posetilac posebno pripremao postom i molitvom čineći dobra dela.
Manastir sveta Katarina na Sinaju Postavlja se pitanje šta čini kulturno-istorijsku dimenziju verskog turizma i po čemu su religioznim i religijskim turistima fruškogorski manastiri i Fruška gora privlačni.

Vise od 65 000 mesečnih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta rečeno: Hvala!

- Odgovor bi mogao biti sadržan u tome da se kulturno-istorijska dimenzija sastoji od dve grupe elemenata od kojih prva obuhvata elemente kulturne dimenzije (arhitektura, slikarstvo, primenjena umetnost - riznice, muzikologija karlovačko pojanje, književnost - biblioteke), a druga elemente istorijske dimenzije (prošlost manastira - istorija naroda i crkve, biografije i grobna mesta znamenitih ljudi). Pored toga, u okviru kulturno-istorijske dimenzije verskog turizma, ne mogu se izostaviti religiozni motivi koji po svom karakteru mogu pripadati i jednoj i drugoj grupi zavisno od ugla posmatranja. Na primer, čudotvorna ikona pripada religioznom motivu poseta, ali isto tako i kulturnom kao delo likovne umetnosti - ikonografije. Ili bogoslužbeni tekstovi pisani za svetitelje. Oni su sastavni deo bogosluženja i verskog doživljaja, ali isto tako dela kulture i pripadaju istorijskoj književnosti. U cilju ilustracije religioznog motiva izdvojio bih bogosluženja i kultove manastira kao motivacione faktore visoke vrednosti – objašnjava Dušan Vujičić, savetnik u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, vrsni poznavalac religije i crkvenih običaja. Prof. dr Dragica Tomka, prodekan Fakulteta za turizam u Novom Sadu, kaže da verski-poklonički turizam poslednjih godina postaje jedan od vodećih oblika turizma u svetu. Stručnjaci procenjuju da crkve, manastiri, sinagoge i džamije u svetu poseti, čak, 20 % od ukupnog broja turista, što je gotovo 200 miliona. - Postoje religiozni i religijski turisti. Kako je manastir mesto susreta sa bogom, utočište i skrovište, istorija, umetnost stvaranja, kultura i obrazovanje, mesto življenja, rada, duhovnosti, urbane arhitektonske strukture, ambijent

unutrašnjeg prostora i emocionalnog doživljaja - blagostanja - religiozni turisti se ispovedaju i učestvuju na bogosluženjima. A religijski turisti odlaze u manastire zbog svoje intelektualne radoznalosti, ispovedanja, obrazovanja i kulturnih sadržaja: arhitekture, bogoslužbenih tekstova, dela primenjene umetnosti, ikonostasa, freski, kripti sa moštima znamenitih ljudi, bogosluženja, liturgije. Bitan motiv hodočasnika verskog turizma je i duhovna lepota – poniznost, strpljenje, posvećenost. Najbitniji, suštinski pokretač istinski religioznog čoveka koji postaje turista, je da na svom hodočašću manastiru spozna osećaj mira, ljubavi, lepote i svede račune sam sa sobom. Doživeti manastir znači upoznati se, videti, ispovediti se, čuti tišinu, osetiti, probati, naučiti, relaksirati se, uraditi, produhoviti se, doživeti blagostanje! Ono što još podrazumeva savremeni turizam, a što niko i nigde u manastirima ne radi, je duhovno obučavanje posetilaca. Uglavnom im se prezentiraju istorijski fakti o manastiru, pokazuju freske i objašnjava arhitektura - objašnjava prof. Tomka.
Sveta gora Panonskog mora

U jednom nadahnutom tekstu o značaju fruškogorskih manastira u istoriji srpskog naroda istoričar Lazar Rakić naveo je reči Monteskijea:"Da su srećni narodi koji imaju dosadnu istoriju"i Lamartina koji je: "srpsku istoriju smatrao toliko uzbudljivom da je treba opevati, a ne opisivati"tezaključuje da: "Sudbina fruškogorskih manastira i naroda koji ih je podigao potvrđuje osnovanost ovih izreka", jer: "Samim svojim postojanjem fruškogorski manastiri su specifični i vrlo značajni izvori za istoriju Srba u Ugarskoj, Turskoj, Habsburškoj monarhiji i Jugoslaviji (kako su se smenjivale države na ovom prostoru); kao takvi, pripadaju ukupnoj baštini srpskog naroda, a doprinose boljem poznavanju odnosa Srba sa susedima, pa i nekim udaljenim zemljama". U istom stilu istakao je njihovo mesto u hrišćanskom svetu: "U uvalama lepolike Fruške gore, bogate darovima prirode, i čovek se vekovima iskazivao darovima svog duha, što se najbolje vidi u brojnim manastirima, zbog kojih neki pisci Fruškogorje nazivaju treća Sveta gora, posle Atoske i Sinajske..." U njoj se danas nalazi sedamnaest pravoslavnih manastira, od oko trideset, koliko se pominje da ih je bilo, što po broju, duhovnim i kulturnim vrednostima u potpunosti pripada sazvežđu monaških zajednica hrišćanske vaseljene. U svim fruškogorskim manastirima su monaške zajednice čija je svakodnevica ispunjena molitvom, postom, bogosluženjima i različitim bogougodnim delima u skladu sa strogim pravilima monaškog života. Oni to čine sa posebnim naglaskom na očuvanju tradicije, vere i onih vrednosti koje svedoče o kontinuitetu duhovnog i kulturnog razvoja srpskog naroda. Šesnaest fruškogorskih manastira su spomenici arhitekture, freskoslikarstva, kulturno-prosvetni, istorijski objekti, oni su i značajani kompleksi koji su podignuti na mestima sa najbogatijom i očuvanom prirodom, u blizini putnih komunikacija toga vremena, sa nizom objekata različite namene, i u blizini naselja koja su bila u funkciji kompletnog življenja manastira. Kod fruškogorskih manastira posebno dolazi do izražaja njihova vrednost kao ambijentalna celina i njihova grupisanost na relativno malom prostoru. Takođe je, veoma značajan odnos koji su manastiri kroz istoriju imali sa selima u neposrednoj blizini, takozvanim prnjavorima, u kojem su živeli ljudi koji su radili na manastirskim imanjima i time doprinosili održanju manastira, ali i sopstvenoj egzistenciji. - Uređenje manastira jedan je od krajnjih ciljeva njihove zaštite. Međutim, ni zaštita ne sme biti sama sebi cilj. Prikazivanje ovih vrednosti, njihova turistička prezentacija moraju naći mesta u ukupnoj prezentaciji. Pri tome je jasno da manastiri nisu, niti sada postoje radi turizma, ali je turizam jedan od značajnijih činilaca u njhovoj prezentaciji. On je to bio u prošlosti, kada su manastiri za prihvat posetilaca i putnika imali za to posebno uređene objekte ("stranprijemnice"), a često su se uz sam manastir, ili u neposrednoj blizini, gradile manastirske gostionice ili mehane, koje su donosile prihode i manastiru. Turističku valorizaciju i prezentaciju manastirskih celina treba graditi kroz njihovu celokupnu kulturnu poruku, a kroz realizaciju turizma vodi računa o povratnim uticajima i dejstvu koje turizam može da ima na ova kulturna dobra, kao aktivne verske objekte – istakao je za kraj gospodin Vujičić.
Manastir Krušedol - mauzolej velikana

Posle Atoske i Sinajske fruškogorje nazivaju treća Svetska gora. A u "sazvežđu" njenih manastira manastir Krušedol naizvaju "majkom svih fruškogorskih manastira", jer ga je u prvoj polovini 16. veka osnovao arhiepiskom Maksim (Branković), pre monašenja despot Đorđe Branković, unuk srpskog despota Đurđa Brankovića Smederevca. Manastirska crkva je mauzolej crkvenih i drugih znamenitih ličnosti srpske istorije. Ovde su sahranjena dva patrijarha - Arsenije III Čarnojević i Arsenije IV Jovanović Šakabenta, vođe dvaju velikih seoba, kao i mitropolit Jovan Georgijević. Pored njih u Krušedolu počivaju i knjeginja Ljubica, žena kneza Miloša Obrenovića (umrla 1843. u Novom Sadu), i kralj Milan Obrenović, beogradski mitropolit Petar Jovanović, vojvoda iz vremena Mađarske bune Stevan Šupljikac, grof Đorđe Branković, te pogranični oficir i komandant Petrovaradinske tvrđave u XVIII veku, pukovnik Atanasije Rašković. Pored moštiju Stefana i Jovana, sahranjeni su i Maksim (1516) i Angelina (1520), koji su oko 1523. godine proglašeni za svetititelje. Prvo što se mora imati u vidu kod obilaska ovog manastira je da je zidan kada nije bilo arhitekstonskih studija i građevinskih mašina, živopisan spram dnevne svetlosti i svetlosti sveća, ikonopis i okviri za ikone rezbareni uz pomoć ručnih alata, rukopisne knjige pisane, povezane u kožu i okovane u zanatskim radionicama, opreman bogoslužbenim predmetima koji i danas plene finoćom izrade i umetničkog izraza.
Sveta gora oltarske dveri

U Krušedolskoj priprati, u prvom pojasu su naslikani srpski vladari - svetitelji: Simeon

Nemanja, Sveti Sava, Stefan Prvovenčani, Vladislav, Stefan Dečanski, Milutin, knez Lazar, a uz njih i Brankovići. Međutim, posetilac manastira Krušedola ugledaće na stubovima u naosu crkve likove proroka, apostola, i Maksima Brankovića, i uočiće da su slikani u poznovizantijskom stilu. Odista, to su delovi očuvanog starijeg živopisa. Tako je na simboličan način u živopisu manastira Krušedola povučena razvojna nit koja spaja dva vida slavljenja kultova srpskih vladara - tradicionalnog iz 1545, i novog, baroknog, iz 1750. Reč je, dakle, o smišljenom povezivanju kultova Nemanjića i sremskih Brankovića, o istorijskom kontinuitetu - od srpske srednjovekovne države do političkog položaja Srba u Podunavlju. O tome se, u veku prosvećenosti, veoma brinulo. Najzad, kult Krušedola i njegovih Brankovića poneo je, i raširio po celom srpstvu, barokni bakrorez proslavljenog Zaharija Orfelina, bakroresca, kaligrafa, pesnika, istoričara i pisca raznih naučnih i popularnih sastava. To je njegov bakrorez manastir Krušedol, izuzetne veličine (64,4 x 99,8 cm), a Orfelin ga je izradio u Beču, po narudžbini sentandrejskog gospodara Georgija Popovića. Na njemu je prikazana široka panorama manastira: crkva, konaci, sporedne zgrade, bašte, šume i krušedolski prnjavor. U uglovima su, u pravougaonim okrivima, likovi Brankovića. Krušedol je posedovao najvredniju riznicu od svih fruškogorskih manastira. Dragocenosti skupljane od njegovog osnivanja do XX veka - ikone, slike, rukopisi, okovana jevanđelja, odežde, svete sasude, razni umetnički predmeti, kao i pokućstvo i stilski nameštaj kralja Milana (rađen u pariskoj radionici Viktora Emona) - opljačkane su tokom Drugog svetskog rata. Neposredno uoči rata starešina manastira Krušedola arhimandrit Sava (Petković) je najveći deo umetničkih i kulturno-istorijskih dragocenosti sabrao u 20 sanduka i položio ih u manastirsku skrivnicu. Ustaše su upale u manastir i svih 20 sanduka odnele u Zagreb. Komisija zagrebačkog Muzeja za umjetnost i obrt bila je u manastiru od 5. do 9. septembra 1941. i preuzela izvestan broj sakralnih predmeta iz crkve, kao i umetnička dela iz salona i knjige. Sa krušedolskog ikonostasa uzete su ikone Deizisnog čina, a predstavnik Državnog ravnateljstva za ponovu, prof. Stjepan Gotvald, poneo je za svoju ustanovu kristalni polijelej iz crkve. Ono što je po odlasku komisije zagrebačkog muzeja preostalo u manastiru, uništeno je i sasvim razvučeno tokom okupacije. Posle rata, deo vraćenih relikvija pohranjen je u Muzeju Srpske pravoslavne crkve, a deo je izložen u obnovljenoj manastirskoj zbirci. U posleratnoj obnovi, Zavod za zaštitu spomenika kulture Vojvodine, na osnovu detaljnih istraživanja i projekata, obnovio je crkvu i konake, konzervirao i restaurirao zidno slikarstvo, ikonostas, tronove i pevnice.
Pojanje

Kulturna dimenzija verskog turizma ne može se zamisliti bez srpskog narodnog crkvenog pojanja ili tradicionalnog liturgijskog pojanja. U pojanju kazuje narod pobožna osećanja svoja. Pojanje uzdiže dušu čovečiju k Bogu, a srce topi u dubokoj smernosti. Jesmo li ponositi, pojanje nas opominje na smernost; jesmo li tužni, uteha nam je u pojanju, jesmo li nevoljni, to nam pojanje "uleva u srce nadeždu svemogućega". Sve se to kazuje u pojanju, i mi svi to osećamo. Jer u pojanju narod govori svome tvorcu iz srca, govori kako oseća, a osećanje je razumljivi jezik za svakoga. Ako sve ovo prihvatimo kao činjenicu i uporedimo sa univerzalnim značajem muzike, za koju mnogi smatraju da izaziva najdublja osećanja, i pojanje u fruškogorskim manastirima je značajan motivacioni faktor verskog turizma.
Najznačajnije destinacije

Verski objekti za koje među turistima vlada najveće interesovanje, su – pravoslavni: Hram Svetog Save, Saborna crkva i crkva Svetog Marka (Beograd).Od manastira: Lelić, Ćelije, Žiča, Studenica, Sopoćani, Manasija, 14 fruškogorskih manastira – Krušedol, Ravanica, Velika Remeta...; katolički - Crkva Svetog Antuna, crkva Krista Kralja (Beograd), crkva na Tekijama, crkva Svetog Roka (Petrovaradin), Novosadska katedrala; islamski – Bajrakli džamija (Beograd), Niška džamija, Altun-alen džamija u Novom Pazaru; evangelistički – Slovačka evangelistička crkva u Kovačici i jevrejski – Novosdadska sinagoga, Subotička sinagoga.
Naj, naj manastiri sveta

Duhovne građevine ne moraju se doživljavati samo kao mesta koja imaju religijski značaj. Neke od njih su na tako zanimljivim mestima i toliko su prefinjeno oblikovan da posetiocima zastaje dah kao da su se susreli sa nečim što uzvišava prirodu Specijalizovani sajt za putovanja World izdvojio je 10 manastira po kriterijumu lepote. Podignuti su na stenama ili pored mora, u slavu budizma ili hrišćanstva, ali ih izdvaja sklad, neobičnost, uzbuđenje koje se oseti kada se ugledaju. Po globtroterima s oštrim okom i rafinmanom za retkost, najlepši manastir ima i najzvučnije ime: Tigrovo gnezdo. Na vrleti je od 3120 nadmorskih metara, a božanstvo Padmasanbhava doleteo je do tog mesta na leđima tigra. Tako se po legendi stiže do ovog manastira u Butanu. U stvarnosti se zajaši mazga, ili se dobro podbiju tabani da bi se popelo na greben koji sa svojih odsečnih 700 metara visi nad dolinom Paro. Manastir Gregorian na Svetoj Gori izdvaja najorganizovanije opštežiće, kenobitnost. U njemu skladno živi 70 monaha. Nalazi se na obali mora, ispod planine Atos. Prostorije manastira su brojne, ima tu na stotine kelija i kapela. U jednoj su izložene mošti patrijarha Carigradskog, Svetog Nifona. Pre dve hiljade godina Džumbulagang je bio prva palata u Tibetu i jedna od prvih građevina od čvrstog materijala. Uništen je u vreme Kineske kulturne revolucije, a uspešno je obnovljen 1980. godine. Na muralima manastira je prikazana istorija Tibeta.

Madona del Saso se nalazi iznad Lokarna, na mestu gde ima najviše sunčanih sati u celoj Švajcarskoj. Manastir je podignut u čast Device Marije, 1480. godine. Danas je muzej s ogromnom kolekcijom. Sveto mesto na sojenicima, Ngapečaung u Burmi, izdignuto je od tla jer se to ostrvce često plavi. Sazidano je 1850. godine. Dom je mnogim Budama i mačkama koje vežbaju da se propinju kroz obruč. Među najlepšima manastirima je i jedan srpski. I to ne neki od poznatijih – već Gradac! Zašto Gradac? Globtroterima se ovo naše zdanje iz 13. veka dopalo zbog ukrštanja stilova. Gotski elementi se provlače kroz autentičnu Rašku školu. Što nije slučajno urađeno. Gradac je svedočanstvo u kamenu o vladarskom braku kojim se srednjevekovna Srbija spajala sa zapadnom Evropom. Naravno da je Meteorima, "lebdećim manastirima", mesto u svakom izboru. To je grupa od šest manastira koji su sazidani uz pomoć kanapa i čekrka, na vrhovima glatkih stena. Oltar od zlata i položaj na planini Montserat, preporučuju manastir Device od Montserata, koji se nalazi u Kataloniji. Zapamtite – ako nekada pođete u Popa Taungakalat svetilište u Burmi, ponesite dosta hrane. Tražiće je gladni monasi. Dužinom puta postoji 777 stepenica kojima se penje do ulaza u manastir pred kojim je obavezno izuvanje i skidanje čarapa. Ukoliko nemate višak hrane, računajte na to da će vam monasi ukrasti torbu. To je čest slučaj. Statue 37 Mahagiri Duhova ovu krađu će mirno posmatrati, jer nije greh kada gladan krade hranu. Plavi manastir na Dnjepru, u Kijevu, obnovljen je 1999. godine. Srušen je 1934. godine, u Sovjetskom naletništvu. Obnovljena mu je i prozračna, nebeska boja zidova i zlatne kupole. Dragan Pejić
17.8.2011.

Postavite na

Prilagođeno za štampanje

23. August, 2011. ::. Skenirano

Otvoreno pismo iz dijaspore Jesi li čovek Borise, ili samo predsednik?
"Trebinje, Trebinje, kad me vidiš ....." neki kažu "poljubi me" a neki opet nešto drugo, mnogo žešće. Tako i danas kad krenete put Kosova i Metohije, možete slobodno reći "Jarinje, Jarinje, kad me vidiš j... me". Jer, umalo naj..asmo zbog Jarinja, ni krivi ni dužni, ali opet, i uvek, svima ružni.

::. Navigacija

Zbog te krivice i duga, o kom niko u Švedskoj nije želeo da prozbori koju, javio se gospodin Nikola Janić svojim otvorenim pismom. Jer, i njemu je došlo preko glave, da ne kažemo opet, po srpski, nešto drugo. Zbog neprospavanih noći, zbog dece koja će se jednog dana možda zastideti svojih roditelja, zbog neveselnika na barikadama kod Jarinja i Brnjaka, zbog istine o Srbiji i Srbima, zbog budućnosti roda i sopstvenog poroda, najzad je odlučio da progovori. Ono što je napisao, i što će pisati u nastavcima otvorenog pisma, samo je još jedna istina koju smo godinama prećutkivali. A Nikola Janić ima dokaze za svaku napisanu reč i "optužbu". Možda će se neki ljudi zbog ovog pisma zacrveneti, ukoliko imaju obraza, naravno. Možda i neće, ako im je obraz đon, ali to nije toliko bitno, koliko je bitno da istina najzad bude rečena.
Poštovani pred...... Srbije... i ostali!

Vise od 65 000 mesečnih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta rečeno: Hvala!

Od dva sata po podne 30-og jula 2011., pa do kasno u noć, ili do početka novog dana 31. jula, gledao sam vanredno zasedanje Skupštine Republike Srbije. Odlučio sam da počnem ovo otvoreno pismo bez kraja, kad sam u ogledalu video umorno lice čoveka koji je 11 sati sedeo ispred televizora i gledao (ne)dijalog, dramu, komediju... ono što je prenosio RTS, a bolje da nisam. Slušao sam delegate koji su nebrojano puta tvrdili da je situacija na Kosovu i Metohiji toliko ozbiljna, da bi bilo neozbiljno ponavljati da je za to kriv, isključivo, režim od pre deset godina. Odmah posle te konstatacije tvrdili su, takođe, da vlast u Srbiji od tada pa do danas nije kriva ni za šta. Dakle, za sve loše u Srbiji i sa demokratskom Srbijom poslednju deceniju, krivac je bivši nedemokratski režim Slobodana Miloševića. Takvi, godinama reprizirani govori, su bili dosadni i zamorni a na momente i Mađari uvek na strani Srbije, komični. Posebno neki Ostojić i njegovi pajtaši iz LDP-a (bez zato nisu glasali za rezoluciju Čedice) koji su opominjali da nije ni vreme ni mesto za političku propagandu i partijska agitovanja, a onda su... govorili. Poznati poslanik u Skupštini koji, kako kaže, godinama brine za interes celovite Srbije, Albanac Riza Halimi, upoznao nas je odgovorno sa aktuelnom situacijom na Kosovu i Metohiji. To je učinio tvrdnjom da svako selo na Kosovu ima fakultet na jezicima manjina od kada je na vlasti Hašim Tači. Taj gospodin Halimi nije glasao za rezoluciju o mirnom rešenju krize na Kosmetu. Ali ne zato što dijalog i mirno rešenje nije odgovaralo Tačiju, nego zato što je čovek možda mislio da se u Skupštini Srbije glasa o rezoluciji za "Neotvaranje fakulteta u svakom selu u okolini Bujanovca, na albanskom jeziku". Iz razmišljanja o takvim mogućnostima vratio me u stvarnost tip koji me je zakrvavljenih očiju gledao iz ogledala, kao da nije ni on, kao što ni ja nisam, prethodnu noć spavao. Više od jedanaest sati smo slušali i gledali ono što je gledalo pola Srbije, pola srpske dijaspore i svi Srbi sa Kosova. Ali, nikako nisam razumeo zašto je ljut na mene? Pa nisam ja došao iz Bujanovca, ili iz Subotice, da bih glasao protiv predloga te rezolucije. Balint Pastor je, ne ja, tog dana rekao u Skupštini, da je Liga vojvođanskih Mađara uvek za interes Srbije, pa iz tog razloga neće glasati ni za ni protiv ove rezolucije o Kosovu. Oni, Mađari iz Vojvodine, reče Pastor, nikada nisu glasali za rezolucije koje se odnose na Kosovo, sem jedne. Trebalo je na njega da je ljut. Ne zato što je uvek lepo očešljan Balint Pastor, jedini među poslanicima, izrazio žaljenje što je to zasedanje Skupštine javno i 5-6 puta ponovio da bi bilo bolje da je iza zatvorenih vrata. Ovako, kad je javno, reče Pastor, poslanici ne mogu da saznaju kakve planove ima Vlada Republike Srbije u slučaju pogoršanja situacije na Kosmetu. A svi su poslanici, njih oko 200, odani samo Srbiji i ne postoji mogućnost da ti planovi procure do Tačija i njegovih specijalaca. Ne treba se ljutiti na Pastora ni što se partija Mađara i ovog puta uzdržala od glasanja. Ali treba mu zameriti što nas smatra budalama, kada tvrdi da je to zbog interesa Srbije, ne Tačija, što neće da podrže mirno rešenje nastale situacije. Možada neko, ne kažem da je to Balint, računa na eventualnost da će Mađarima sutra, za deset, petnest ili dvadeset godina, biti dragocen glas svakoga ko će da glasa za Vojvodinu bez Srbije...

Dugo smo se ja u ogledalu, i ja ispred ogledala, gledali ćuteći. Čekao sam da jedan od nas spusti pogled, a umesto toga onaj prvi (znači ja u ogledalu) kaže meni ispred ogledala: "Veliko si ti đubre, Nikola! Djubre si što dugo ćutiš o đubradima! Zašto ne progovoriš istinu o dešavanjima među dijasporom, o političarima, o (ne)odnosu matice i rasejanja i o medijima i u dijaspori i u matici? O "cenjenim i poštovanim", koji su poštovanja "zaslužili", tako što su lični ego zadovoljavali prećutkivanjem istine i širenjem laži? Što su pred javnost Srbije godinama iznosili "šarene laže", koje su doprinele da hiljade ljudi ostanu proterani, poniženi, gladni...! Imaš dokaze, koje si godinama skupljao i memorisao, i čuvaš ih kod prijatelja u više gradova i u Švedskoj, i u Srbiji, sa kojima si odavno mogao da dokažeš šta je dobro za naš narod a šta sramno za te, "naše" ljude. Zar ti Nikola...???" "Prestani!" viknuo sam ispred ogledala. "Zar ne shvataš da se dosta od toga dešavalo pre mnogo vremena...?" "A sada se kao ne dešava?" pita ovaj što je likom ostao u ogledalu, a glasom se na momente uvlačio u neki akustični ugao u mojoj glavi. "Dešava se, nažalost. Ali, veći deo tih gadosti se dešavalo u vreme građanskog rata, kada su mnogi ubijani, silovani, prebijani i proterivani sa svojih ognjišta... Zašto bi se neko dete danas stidelo svog prezimena ili svog roditelja, koji možda više nije onakav kakav je bio kada se dete rodilo? Ljudi se pokaju... Znam da ih ima koji su ostali ista..." I tog trenutka sam odlučio. Imena onih koji su priznali šta su radili godinama i koji nisu mogli da podnesu fizički, psihički ili ekonomski pritisak... ne moram da objavljujem. U tim dokumentima, koja ću objaviti i dokazati istinitost mojih pisanja, precrtaću njihova imena. A ime onog ko danas dobija platu za posao koji (ne)radi, a trebalo bi da je od koristi svima, i ko zbog lične privilegije i koristi šteti onima kojima je šteta i nepravda odavno učinjena, njegovo ime ću objaviti. Da li si zadovoljan tom odlukom?" Tišina. Nikola iz ogledala nije odgovorio. I nikada neće odgovoriti na pitanje da li mora Srbima da se iznese istina o "Srbima". Da, mora sve da se napiše. Mnogo je toga o čemu više ne sme da se ćuti. Treba ponoviti i ranije rečeno i napisano. Svi smo mi "narod", a narod čine i zli i ljubomorni, zavidni i osvetoljubivi. Među nama su i bolesni i gladni, ali i oni koji imaju u izobilju a vide i čuju samo ono što njima odgovara. Narod su i onakvi ministri, vlasnici i direktori medija, pa i neki urednici koji se ponašaju kao bogovi, vlastodršci i robovlasnici. Takvi u demokratskim državama ne bi trebalo da postoje, a još manje, kad već postoje, da budu poštovani. Narod čine i oni koji su pristali, ili nekome obećali da će odraditi prljav posao, da će izmišljati i lagati o drugima, a svesni su da se time nanosi šteta narodu kome, nažalost, pripadaju. Prvenstveno onima kojima je reč utehe, ili tanjir toplog jela, svakodnevna neophodnost. Zbog njih počinjem da piše ovo, koliko je meni poznato, najduže otvoreno pismo... Kažu da i miris i smrad počinje od glave, a Vi ste glava Srbije. Kao što je Tijanić glava RTS-a, ali i krajnje odgovoran za neodgovoran rad redakcije Satelitskog programa, a Srđan Srećković je glava njegovog ministarstva. Pismo sam hteo da naslovim na Vas, a Tijanića i Srećkovića pominjem jer su obojica godinama slepi za gadosti koje su videli, i gluvi za nedopušteno što se činilo. Gospodin Tijanić je za više slučajeva indirektan krivac, a Srećković je najčešće inicijator i saučesnik. U sledećem nastavku ću početi od devete rupe na svirali, srpske dijaspore. Kao autor ovog pisma i čovek koji četiri i po decenije pripada rasejanju, napisaću prvo neophodnu istinu o sebi, da ne bi rekli da je prvo trebalo da "počistim pred svojim vratima". I već sada mogu da priznam da nisam anđeo, ali da i takav kakav sam, uvek sam bio i ostao čovek sa nedostacima i manama, koji nije nepogrešiv. Ali nikome nisam nikada ništa ni oteo ni ukrao. Nisam falsifikator, jer nikada nisam ništa falsifikovao. Drugim rečima nisam mnogo toga što drugi, oni koji se koriste taktikom "drž'te lopova", jesu. U nastavcima ovog pisma ću objaviti pisma, mejlove, dokumente... transkripte razgovora u kojima sam učestvovao i detalje o pomenutim osobama, ali i druge čija imena nisam pominjao. Neka svako ko može, ako može, iznese neki dokaz da ono što budem napisao nije tačno. A moći će "malo morgen". Možda je neumesno da se ovo pismo objavljuje u nastavcima na portalu www.koreni.net čiji sam vlasnik. Ali, u drugim medijima retko možemo da pročitamo istinu o vama tamo i nama ovamo, a krajnje je vreme da se suočimo i sa time. Koreni, neskromno rečeno, nisu neke zidne novine, nego portal koji ima na hiljade više čitalaca od nekih srpskih novina i Internet portala i u Srbiji, i u rasejanju. Čitaoci Korena su oni kojima je dosta manipulacija i laži, što je nepobitna stvarnost i svakidašnjica kod jednog dela važnijih medija u Srbiji. Gospodine predsedniče, Priča se da ste Vi u Srbiji sve i svašta. Da mračite, izvinte, svlačite i oblačite, ili kako bi narod čiji ste predsednik rekao, Vi ste i Bog i Batina, sa velikim B. Ne verujem u to, ali crv sumnje se uvukao u mene i na granici sam da ipak poverujem, da je i to moguće u demokratskoj Srbiji, 2011 godine. Slušajući Vaš intervju, koji ste povodom dešavanja na Kosovu, dali za B92 u petak 29. jula, osetio sam potrebu da vratim i sećanje i film nekoliko godina unazad, što bi mi pomoglo da raščlanim šta je istina. KO ste Vi, sem što ste po Ustavu Republike Srbije njen predsednik, za šta primte platu i još sve i svašta od države? Slušajući Vas shvatio sam da ste Vi hrabar čovek, ali moram da Vas upitam nekoliko sitnica, koje su mi ostale nerazjašnjene. Onako ljudski, predsedniče, bez uvijanja i Poštovani predsedniče, Srbine traženja reči koje nisu u svakodnevnoj upotrebi među nama, običnim smrtnicima i državljanima Srbije. Ja jesam, a i Vi ste, bez obzira što zli jezici govore suprotno, takođe, i

smrtnik, i državljanin Republike Srbije. Pa, da počnem sa pitanjima: Kako se usuđujete da sednete pred kameru televizije B92 i govorite suprotno onome što je B92 već konstatovao i objavio pre nego što se plamen rasplamsao (slikovito rečeno) na zapaljenom administrativnom prelazu Jarinje? Na toj televiziji su odmah objavili, i na njihovom portalu takođe, da su Jarinje zapalili "srpski ekstremisti". A Vi se usuđujete da kažete kako "nije isključeno da su paljenje Jarinja organizovali neki albanski kriminalni krugovi iz Prištine, potpomognuti sličnim krugovima (i šiptarskim i srpskim) sa severa Kosova". Ej, bre, čoveče, ko tebi daje pravo da izvališ tako nešto i poljuljaš verodostojnost B92, kod onih malobrojnih koji im još veruju u sve šta govore o Kosovu ili o Srebrenici? Ti si izgleda, zaista, neki Bog... izvinite predsedniče, nesvesno sam prešao na pertu, što na srpskom znači na "ti". A svesno sam tog dana, i nekoliko dana posle tog dana, bio iznerviran. Vi možda niste ni gledali te vesti, niti ste posetili sajt B92, pa niste ni znali da je javnost već obaveštena da su za probleme na Kosovu, isključivo, dežurni krivci srpski nacionalisti, "Srpski ekstremisti"! Nije to razlog da predsednik Srbije provodi neprospavane noći, kao što ih provode Srbi na barikadama na severu Kosova i Metohije. Srbiji to ni u džep ni iz džepa, jer zapadni mediji o dešavanjima, tih dana na Kosovu, nisu skoro ni informisali svoju javnost. Bar ne u Švedskoj, zemlji koja je, među prvima, priznala Kosovo kao nezavisnu državu. U ovoj zemlji političari vode računa o svojim potencijalnim biračima, i važno im je da niko ne počne ponovo da dovodi u pitanje ni švedsku ishitrenu odluku o priznavanju, ni da li je i koliko je Kosovo danas zaista "multietničko i demokratsko društvo"!? A opet, teško ćete mi poverovati kada pišem da o dešavanjima na Kosovu, što je dve nedelje najvažnija tema i udarna vest na televizijama i naslovnim stranicama štampanih novina i Internet portala u matici, od 25. jula pa do danas, švedski mediji nisu pisali na adekvatan način. Tačnije, dešavanja u tom delu Srbije, prošla su nezapaženo. Zato prilažem PDF fajl sa spiskom od preko 200 najvažnijih vesti u svetu, od 25. do 31. jula, kako ih je vrednovao najuticajniji švedski dnevni list "Dagens Nyheter". Sličan odnos prema tom problemu imaju televizija i drugi mediji. "Dagens Nyheter" je dva puta pomenuo Kosovo. U članku od deset redova, u kome piše da je Jarinje zapaljeno, navode se Tačijevi stavovi i odluke, a u dva reda Vaša izjava da "Osuđujete srpske siledžije...". U drugom tekstu, takođe pišu, uglavnom, o pravu Kosova na red u svojoj državi...
DN vesti iz sveta 25-31 juli 2011

I na kraju, gospodine Tadiću, ovo otvoreno pismo uistinu ne pišem Vama, jer mi je jasno da Vi nemate vremena ni da "otvorite" takva pisma. Pišem ih za javnost, i u Srbiji, i u srpskom rasejanju. Naslovljeno je na Vas zbog potrebe da svi oni koji ga čitaju, i koji će nastaviti da čitaju sledeće nastavke ovog otvorenog pisma, shvate da su sve istine i konstruktivne kritike, od interesa Srbiji a ne nama, ljudima, koji hoćemo i možemo da ih kažemo. Ja sigurno nisam jedini. Iduće nedelje: "Možda svaki deseti, a sigurno svaki stoti Srbin..." Izvor: www.janic.se
10.8.2011.

Postavite na

Prilagođeno za štampanje

23. August, 2011. ::. Skenirano

Dokumenti Kuće
Po pozivu OVK svaka kuća je morala biti ispražnjena, predata na korišćenje. Niko nije smeo da se protivi, sve je išlo u korist jednog cilja, stvaranja države Kosovo. Ni jedna žrtva nije bila zanemarljiva, a organizacija je dovedena do perfekcije, bar što se papira tiče.

::. Navigacija

Vise od 65 000 mesečnih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta rečeno: Hvala!

17.8.2011.

Postavite na

Prilagođeno za štampanje