You are on page 1of 16

I.

UVOD

Siva ekonomija predstavlja boljku sadasnjice sa kojom nijedna zamlja ne moze u potpunosti da se izbori. Ni po zakonskoj regulativi najure enije zemlje sveta nisu danas imune od sive ekonomije koja je izrasla u tumor na organizmu svih dru tava i uvla i se u sve pore ivota. Prevariti dr avu, ne platiti porez, tra iti rupe u zakonima da bi se dr avi manje dalo, sastavni je deo ljudskog mentaliteta svih naroda. Kako razre iti taj problem, pitanje je koje jednako mu i razvijene i nerazvijene, bogate i siroma ne dr ave. Ekonomija u senci je fenomen koji je deo stvarnosti. Siva ekonomija je postala na in ivota, a stanje svesti je najte e menjati... Ekonomija ³u senci´ je nepo eljna i opasna pojava koja deluje razaraju e na dru tvo u kome postoji, jer ³upija´ u sebe veliki deo dru tvenog bogatstva. Takva ekonomija je ozbiljan problem koji izvire iz samog ure enja odre enog dru tva. ³ ilavost´ sive ekonomije izvire iz njene duboke ukorenjenosti u strukturu dru tva i svaki poku aj da se suzbije mora imati, pored eljenih, i negativne posledice na privredu i dru tvo. ³ upanje´ sive ekonomije iz dru tvenog tkiva predstavlja naporan i dugotrajan posao protiv koga su, otvoreno ili prikriveno, mnogi pojedinci dru tva. Da bi se vodila efikasna borba protiv sive ekonomije potrebno je prvo prepoznati i ta no odrediti nesavr enosti u privrednom sistemu i ekonomskoj politici koje ostavljaju prostor za njen razvoj. Neophodno je omogu iti da dru tvene institucije svojim radom tite interese dru tva u celini, a ne interese manjih dobro organizovanih grupa iji lanovi ele da upravljaju dru tvom. Glavni protivnici nisu samo sitni verceri i radnici na crno, ve lanovi interesnih grupa koji name u dru tvu nezdrave i samo za njih korisne odnose. Suzbijanje sive ekonomije e biti najefikasnije ako se ide linijom: stvaranje otvorenog i demokratskog dru tva- suzbijanje i odstranjivanje delovanja interesnih grupa na politi ki i privredni ivot- definisanje kvalitetnog privrednog sistema i vo enje odgovaraju e ekonomske politike- suzbijanje sive ekonomije. Siva ekonomija razjeda zdravo privredno tkivo i uvodi nova pravila pona anja u celom dru tvu. Neformalne ekonomske aktivnosti su »maligne« organizacije koje se ozna avaju terminima »organizovani kriminal« ili »mafija«. Na dugi rok treba sase i njene korene da ne bi oja ala i da se ne bi pojavila na javnoj sceni kao «paralelna dr ava» u alokativnoj i redistributivnoj funkciji. Siva ekonomija je ra irena i »otporna« pojava sposobna da u vrhuncu svoje mo i zamagli vidike ekonomske teorije i preokrene normalni tok dru tvene reprodukcije. U daljem tekstu emo govoriti o odre enju i strukturi sive ekonomije, o oblastima pojave, pojavnim oblicima i jo nekim temama.

-1-

Siva ekonomija obuhvata irok spektar nelegalnih aktivnosti.. alternativna ekonomija. Procena sive ekonomije vr i se sa ciljem da se utvrdi koliko ostvarenog dru tvenog proizvoda zvani na statistika nije uspela da registruje. a manjina sti e ogromno bogatstvo. podzemna.neke od njih imaju proizvodni karakter (rezultiraju odre enim robama i uslugama).. Sivu ekonomiju je prakti no mogu e sagledati u svakoj vrsti ekonomske aktivnosti. merenje intenziteta i strukture sive ekonomije se mo e vr iti samo posredno. Nedeklarisana legalna aktivnost podrazumeva grupu aktivnosti koje su u na elu legalne. od raznih oblika verca.. nedopu ten rad.. paralelna ekonomija. neslu bena ekonomija. odr avanje isto e. skrivena ekonomija. nelegalna kupovina tehnologija i preduze a.. nelegalna.II. Ekonomska aktivnost koja se obavlja u doma instvu obi no uklju uje niz modaliteta (uklju uju i i volonterski rad. neoporezovana. usluge pripremanja hrane. podzemna ekonomija. U oba slu aja zbog ilegalnog karaktera delatnosti. neregistrovana. Postoji izbor izraza koji se koriste kao sinonimi za sivu ekonomiju: crna ekonomija. kao to su trgovina robljem. ljudskim organima. ekonomija u senci. opojnim drogama. la nih deklaracija o poreklu robe do vrlo opasnih kriminalnih radnji. Po to se radi o privrednim aktivnostima izvan dometa zvani ne statistike i poreskih vlasti. prinudna naplata dugova.). Ekonomska aktivnost se organizuje skriveno iz vi e razloga: da bi se izbegao ili utajio porez.Odre enje i struktura sive ekonomije Siva ekonomija. Re je o aktivnostima koje su ve inom nelegalne mada su po svom profilu vrlo raznorodne. dok se druge karakteri u transferom dohotka i imovine. kocka. reketiranje. odgovaraju e robe i usluge prisutne u takvim tokovima ne bi smele u principu da se tretiraju kao »dobra« nego treba da imaju status u kategoriji dru tvenog »zla«... da bi se izbegla davanja vezana za socijalno osiguranje ili da bi se izbegla o tra i nefleksibilna regulativa radnih odnosa. u principu. oru jem. crna. Ilegalna ekonomija kao tip ekonomske aktivnosti obi no uklju uje vrlo irok skup delatnosti (proizvodnja i distribucija droge. otmice. to ukazuje na to da je funkcionisanje savremene privrede nemogu e bez njenog paralelnog funkcionisanja. zelena enje. neformalni ili neregularni sektor. popravke. spekulativnog uvanja rezervi roba. U konkretnom ispoljavanju mogu da budu i nelegalne aktivnosti koje. neregistrovana ekonomija. Kako god. ali se iz razli itih razloga skrivaju od administrativnih i poreskih organa. ucene. nisu zabranjene. Siva ekonomija se odre uje kao obavljanje svih vidova ekonomske aktivnosti protiv ili mimo zakonskih normi. ekonomija dokolice. falsifikovanje. re je o neoporezovanom delu svake nacionalne ekonomije u kojoj ve ina u esnika zara uje tek toliko da pre ive. kra a). Re je o legalnim i proizvodnim aktivnostima koje su skrivene i koje nisu predmet oporezivanja niti se -2- .. prostitucija.

a za inspekciju timovano stanje).net/forum/Thread-siva-ekonomija-i-izbegavanje-placanja-poreza-u-svetu-i-kod-nas -3- . Ona je pra ena mnogim zloupotrebama i nezakonitim radnjama. kori enje dnevnih pazara za nelegalne poslove. nezakonito me usobno kreditiranje gra ana i privrede. bez podno enja naloga. koji ne poti e sa poslovnog ra una. pa i deo sve prisutnijeg korpusa nevladinih organizacija. b) Oblast platnog prometa: 1.. III. 3. a u skladu sa odredbama zakona kojim se ure uje platni promet. prodaja za gotovinu bez evidentiranja i pla anja poreza i doprinosa. 8. 7. 2. 6.monetarnog sistema i bankarskog poslovanja: 1. asignacija. Ovde se mogu uklju iti i dobrotvorne aktivnosti u okviru humanitarnih organizacija.. v) Oblast kreditno. besplatno kori enje usluga. 9. Siva ekonomija posebno je izra ena u slede im oblastima:1 a) Oblast prometa roba i usluga: 1. 5. zadr avanje robe van prometa u o ekivanju pove anja cena i njihova prodaja na crno.Oblasti pojave sive ekonomije Siva ekonomija se javlja u mnogim oblastima.maturskiradovi. prodaja robe u komisionim radnjama bez odgovaraju e evidencije. netr i no poslovanje. 1 http://www. neregistrovano uno enje i izno enje deviza iz inostranstva i u inostranstvo. prodaja robe ni eg kvaliteta i bez garancija. kompenzacija. izmirenje du ni ko. 2. 4. stavljanje u promet robe koja nije evidentirana. neregistrovan platni promet deviza i dinara.. prodaja robe od strane gra ana bez dokaza o poreklu. formiranje dvojnih cena (jedna cena za prodaju na ekove. 4. akcizi i porezu na promet. 2. 10. nelegalan uvoz i izvoz.uklju uju u dru tvene ra une ( to zna i da je registrovana ekonomska aktivnost za nihov iznos manja). 3. isplata zarada zaposlenih u gotovom novcu.poverila kih odnosa putem cesija. ticovanje deviza.. a druga za prodaju u gotovom). 5. odobravanje kredita uz nerealne i netr i ne uslove. 5. 3. 6. 4. pla enoj carini. nea urno i nepotpuno vo enje poslovnih knjiga (za internu upotrebu stvarno stanje. davanje kredita van bankarskog sistema. odbijanje prijema ekova.

2. ) Ostale oblasti: 1... a to trasira put za izbegavanje pla anja poreza). 5. nenamensko kori enje potro a kih kredita odobrenih gra anima. 7. d) Oblast gra evinarstva. g) Oblast rada i radnih odnosa: 1. zloupotreba zadruga svih vrsta. spekulacije kod prometa nepokretnosti. bespravno obavljanje delatnosti. nezakonita se a dru tvenih i dr avnih uma. zapo ljavanje radnika na crno. 4. 3..6. prisvajanje zajedni kih prostorija za privatne svrhe. izdavanje stambenog i poslovnog prostora bez prijavljivanja. materijala i opreme dr avnih i dru tvenih preduze a u privatne svrhe. zloupotreba interneta (nemogu nost kontrole odre enih transakcija preko interneta... 6.. 5. drugi oblici nezakonitog radnog anga ovanje pojedinaca. 2. naturalna isplata zarada. 4. drugi oblici nelegalnih nov anih transakcija. spekulacije kod otkupa stana. 3. bespravna gradnja..komunalne delatnosti i promet nekretnina: 1.. -4- . stambeno. 3. pla anje zarada iz dnevnog pazara i bez pla anja poreza i doprinosa. kori enje radnog vremena. 2.

jer se ne pla aju nikakve takse ni porezi. o Drugoj grupi pripadaju oblici ko ji preovla uju u delatnostima po jedinaca i njiho vih neformalnih organizacija. skrivanje dobit i.III.1...Pojavni oblici sive ekonomije Pod pojmom sive ekonomije se podrazumeva svaka protivzakonita aktivnost usmerena ka sticanju ekonomske koristi kojom se nanosi finansijska i druga teta pre svega dr avi.). pa i van nje (sport. svakog minuta.. o internet trgovina (globalna informati ka komunikaciona mre a pru a nebrojane mogu nosti za obavljanje zakonom zabranjenih delatnosti. obrazovanje. Dve op te forme sive ekonomije su: o nepla anje poreza i doprinosa. jer autori gube ekonomsku dobit i dolazi do odliva talenata (ba kao to su nekada pirati usred mora i okeana presretali brodove i plja kali zate eno blago. irom sveta plja kaju ne iju intelektualnu svojinu i autorsko pravo. a zarada je daleko ve a od one u legalnim tokovima. savremeni pirati svakog dana. i o kr enje va e ih zakona i propisa.ilegalne kopije i falsifikati bez licence se pu taju u promet po znatno ni im cenama..zaostala tehnologija u jednoj zemlji prodaje se manje razvijenoj zemlji kao savremeno dostignu e u datoj oblasti rada). o piraterija kao plja ka intelektualne svojine. Specifi ni oblici uklju uju: nepla anje carinskih da bina.ovo je tetno i za kulturu jedne zemlje. zdravstvo. o o o o o o -5- . o Prvoj grupi pripadaju oblici ko ji se mogu na i u preduze ima sa formalnom registracijo m. prikrivanje prihoda od izvoza.sa sve ve im razvojem nauke i tehnike postoje i ve i rizici prevara). Ovako iroko definisanje pojma »siva ekonomija« proizilazi iz toga to nju pronalazimo u skoro svim oblastima privrede. kod transfera tehnologije: izvoz uklju uje u sebe mogu nost pojave sive ekonomije. ilegalno zapo ljavanje radne snage. kao i onim subjektima koji posluju u skladu sa propisima. siva ekonomija se pojavljuje i u procesu nastanka novih pronalazaka i otkri a). prelivanje kapitala iz dru tvenih u privatna preduze a. kultura. kod vi ih oblika me unarodne saradnje (npr.

III. Zemlja dobija naziv »poreski raj« kada u njoj ne postoji porez na dobit ili profit koji proisti e iz profesionalne aktivnosti. Karakteristika poreskih rajeva je izuzetna efikasnost. vajcarska. To ne predstavlja samo pojavu paralelne ekonomije. Postojanje sive ekonomije u zna ajnom obimu derogira sva pravila i sve institucije sistema. Barbados.Poreski raj i siva ekonomija U savremenom svetu postoje zemlje sa »privilegovanim« fiskalnim re imima.. Gibraltar. Sa ekspanzijom sive ekonomije nemogu e je. kvalitetu.2. utvr ene su tri kategorije »rajeva« za poreske obveznike: U prvoj grupi su zemlje koje raspola u sistemom propisa dobrog kvaliteta (Hongkong. svi oni se kod preduze a svode u osnovi na nepla anje ili pla anje u smanjenom obimu poreza.. Prema nivou poreskih propisa.. o pranje novca..). kao ni porez na dohotke fizi kih lica. Sej eli. Liban. Bez obzira na najraznovrsnije pojavne oblike. a ogledaju se kroz ugro avanje zdravlja potro a a.).. Singapur. Luksemburg. carina. U ovim nepoznatim i uglavnom egzoti nim zemljama na svakog stanovnika dolaze bar dve do tri firme. izdavanjem imovine u zakup. Kipar. susre emo se sa ilegalnim pozajmicama. Kostarika.. Firme ne pla aju poreze.. niti su obavezne da dokazuju poreklo novca.. to se ti e pojedinaca. kao i zaga ivanje prirodne sredine. Panama. Ovde tako e spada i kr enje propisa o cenama. o korupcija. Bahrein. Monako. Lihten tajn. gra evinskih i drugih propisa.). Vrlo je opasno tetu od sive ekonomije svoditi samo na utaju dr avnih prihoda.. Mauricijus. ostvarivati pozitivne promene u drugim aspektima razvoja. dugoro nije gledano. kao i doprinosa koji prate isplate zarada zaposlenih. postoji i niz sekundarnih ije posledice mogu tako e biti izuzetno negativne.o delovanje interesnih grupa. Bermudi. Drugu grupu ine zemlje iji je sistem poreskih propisa ocenjen kao slabiji nego u prvoj grupi (Andora. za titi sredine kao i sanitarnih. To je samo jedan aspekt problema. akciza.. Tre a grupa zemalja ima najlo ije propise i finansijsku kontrolu (Belize. Pored ovog efekta koji bi smo mogli nazvati primarnim. radom na crno. ve i paralelnog sistema vrednosti i dvojnog morala u celini. Za otvaranje jedne firme esto nije potrebno vi e od deset minuta. ne vode poslovne knjige. Bahami. Malta. -6- .

Re je o slu ajevima kada poslodavac ne prijavljuje radnika koga zapo ljava i na taj na in izbegava da plati sve doprinose. Nezaposleni kadrovi izbegavaju posrednike u procesu zapo ljavanja i oslanjaju se na poznanstva i veze u preduze ima. Jedan od oblika sive ekonomije poznat u svim zemljama jeste rad ³na crno´.III. Lica koja primaju penzije ili druga davanja . 2. Mnogi zaposleni rade na radnim mestima za koja nemaju potrebne kvalifikacije.Siva ekonomija na tr i tu rada Neregularno tr i te rada obuhvata: 1. a zara uju na ilegalnom tr i tu. posao uglavnom dobijaju rodbina i prijatelji ime se dodatno naru ava kvalifikaciona struktura preduze a. Zaposlene koji sem svog osnovnog rada imaju i drugi skriveni posao. Jedna od posledica nefunkcionisanja sistema zapo ljavanja jeste i pojava mita i korupcije pri procesu zapo ljavanja. koji bi ina e i li u dr avni bud et. jer se ne po tuje princip ³pravi ovek na pravom mestu´. Kori enje poznanstava i veza prilikom zapo ljavanja dodatno pogor ava situaciju u preduze ima. 3. Umesto da se zapo ljavaju kadrovi koji su stvarno potrebni preduze u.3. Nezaposlene koji primaju dr avnu pomo . -7- . Vaninstitucionalna re enja i paralelno funkcionisanje sive ekonomije predstavljaju karakteristike i ovog tr i ta. a rade «na crno». stvara se vi ak zaposlenih uz smanjenje kvaliteta pru anja usluge.

posledice i mere za suzbijanje sive ekonomije IV. mala verovatno a da e biti otkrivene osobe zaposlene bez radnih dozvola. o dugotrajno slabljenje gra anskih vrlina i odanosti javnim institucijama. Neprijavljivanje radnika i prikrivanje dohotka radi izbegavanja pla anja poreza na dohodak ima za posledicu i izbegavanje doprinosa za socijalno i penzijsko osiguranje. Negativni efekt i se ispo ljavaju u smanjenju bud etskih prihoda. u zakonodavnu i sudsku vlast). ranije penzionisanje i pove ana stopa nezaposlenosti. nejednakost i u raspodeli prihoda. Najve e negativne reperkusije delovanja sive privrede su: o funkciju legalne privrede preuzima nelegalna privreda.IV.. Uzroci. Izbegavanje jednih obaveza (namerno) prouzrokuje izbegavanje drugih (nenamerno). uz pad poreskog morala.. Pozitivni efekti su i efikasnije snabdevanje tr i ta (fleksibilnija i dinami nija ekono mija od zvani ne). Uzroci i i posledice sive ekonomije Smatra se da su glavni razlozi za pojavu sive ekonomije izbegavanje ili utaja poreza. poslovanje »u senci« ponekad je bitno za pre ivljavanje.ac. o prestaju da deluju faktori registrovane privrede. Delovanje sive ekonomije do izvesne mere mo e biti pozitivno na dinamiziranje privrednih aktivnosti. odnosno izbegavanje ili kr enje propisa koji reguli u privredne transakcije. pove anju nelo jalne konkurencije legalnim preduze ima ime se smanjuje efikasnost javnih mera i iskrivljuju makroekonomski pokazatelji na kojima oni po ivaju. o o Rast sive ekonomije uzrokovan je brojnim faktorim:2 o pove anje optere enja porezima i doprinosima za socijalno osiguranje. o esto neu inkovita i korupciji podlo na administracija. o (prisilno) smanjenje radnog vremena. sveobuhvatnije zadovo ljavanje potreba i ubla avanje socijalne tenzije. o nedostatak stru nosti i poverenja u slu bene institucije (npr.bg. pove anje broja i intenziteta drzavnih propisa.rs -8- . posebno na tr i tu rada. o prestaje da deluje pravna dr ava.ien. 2 http://www. Me ut im. na pobolj anje ili odr avanje dostignutog nivoa ivotnog standarda stanovni tva i na pove anje ukupne tra nje.njeno delovanje ipak ima vi e negativnih efekata.1.

nelegalni uvoz i izvoz (kod nas iznu en ekonomskom blokadom i zatvaranjem legalnih kanala me unarodne razmene). neizgra enost tr i nog sistema i ekonomskih institucija i neefikasnost ekonomske administracije. nezaokru en poreski sistem i slaba poreska kontrola. nejasna ekonomska politika prema privatnom sektoru i slaba kontrola u dru tvenom sektoru i sektoru javnih preduze a. i o faktore oportuniteta («radno iskustvo» u utaji. niska primanja i pad ivotnog standarda. Me u faktore irenja sive ekono mije mogli bi se jo navest i: o o o o o o o o o o o o o o o o o o nezaposlenost i zna ajne ekonomske migracije (spoljne i unutra nje). verovatno a otkri a. lo kvalitet i asortiman ponude na regularno m tr i tu. dominacija politike nad ekonomijom. mo nopolska pozicija proizvo a a u dr avno m sektoru. neefikasnost pravnog sistema. o neodgovaraju a kontrola zakona i propisa.nada da utaja poreza nece biti otkrivena. neslaganje sa ciljevima i sredstvima ekonomske politike. lako a izbegavanja kontrole. neregistrovano izno enje/uno enje deviza. verc razne robe na unutra njem tr i tu. pa gra ani tra e druge na ine osiguranja. -9- . visoki poreski nameti.visok profit zbog visokog rizika). nedefinisanost politi kog ambijenta i politi kih odnosa. kao i stav prema riziku). o visoki tro kovi poslovanja i administrativno optere enje preduzetnika.nada da sankcije ne e biti o tre. Faktori irenja sive ekonomije se dele na: o ekonomske faktore (finansijski problemi. o ekivani profit. blage kazne odnosno mali rizik u odnosu na o ekivani profit. obrazovanje zna ajno za nala enje posla i njegovo uspe no obavljanje van okvira zakonske regulative). elementi kulturne dimenzije i neizgra enost poreske i poslovne etike i morala. izvla enje i zadr avanje gotovog novca van kanala platnog prometa. o psiholo ke faktore (nepoverenje u dr avu i njene ekonomske mere. zadr avanje robe van prometa uz specifi no odre ivanje cena za prodaju na crno. strogost sankcija.o dr ava ne garantuje vlasni ka prava.

saobra ajnih i ostalih usluga. o vi e zlo ina i manje potpore slu benim institucijama. a) Dugoro no gledano. Siva ekonomija ima globalni karakter. o opasnost od »dualne ekonomije« u dugom roku. materijala i opreme dru tvenih i javnih preduze a u privatne svrhe. trgovinskih.informator. Neke od mnogobrojnih posledica rasta sive ekonomije su: o pove anje javnog deficita i smanjenje investicija u javnu infrastrukturu.10 - . o divlja gradnja. i o institucionalno. i c) operativne.2. b) srednjoro ne. kroz konceptualizaciju institucija privrednog sistema i akcija ekonomske politike u cilju otklanjanja uzroka koji su doveli do sive ekonomije. gra evinskih. to su op te mere za podsticanje privrednog razvoja koje posredno dovode i do slabljenja ove pojave. o zloupotreba slu benog. o slabljenje slu benih institucija i dr avne mo i.o kori enje radnog vremena. Mere za suzbijanje sive ekonomije Suzbijanje sive ekonomije mo e da se vr i na dva na ina: o pravnim i administrativnim merama. kao i uspostavljanje sistema me unarodnih politi kih i ekonomskih odnosa bez sankcija i prote iranja interesa uskog kruga zemalja. Mere za suzbijanje sive ekonomije se mogu podeliti na:3 a) dugoro ne. o neregistrovano obavljanje zanatskih. o protivzakonito prisvajanje zajedni kih prostorija u stambenim zgradama i njihova dogradnja za li ne potrebe. u procesu privatizacije dru tvenih i dr avnih preduze a i prometu nekretnina. IV. 3 http://www.. poslovnog i javnog polo aja. iz tog razloga je za njeno otklanjanje potrebna saradnja svih vlada i u esnika na svetskom tr i tu. o spekulacije kod otkupa dru tvenih stanova..co.rs/sadr aj-novembar-2002 .

Siva ekonomija u Srbiji Uzroci sive ekonomije u Srbiji su brojni:4 o o o o o o o o o o o o o o neuskla enost zakonske regulative sa zakonima i standardima EU. 4 http://www. neefikasno funkcionisanje dr avnih organa i slu bi.5 godina mora se delovati ciljano na suzbijanje ove pojave kroz zakonsku regulativu i aktivnosti represivnih organa. neta no kvantitativno i kvalitativno deklarisanje carinske robe kao i robe u unutra njem prometu.ien.11 - . neophodno je intenzivirati kontrole i poo triti kazne za prekr ioce..Najdetaljnije empirijsko istra ivanje uloge sive o o o ekonomije u proizvodnji roba i usluga i zaposlenosti izvedeno je 2003.dobavlja a koja ne odgovara stvarnoj vrednosti deklarisane robe. opadanje kredibiliteta dr avnih banaka. to se ti e represivnih mera. godine na osnovu ankete kojom je bila obuhva ena 51 op tina (40 iz centralne Srbije i 11 iz Vojvodine) odnosno oko 670000 gra ana.odnosi prevagu nad svim ostalim faktorima) i nizak nivo ivotnog standarda. neadekvatan rad pravosu a. veliki broj nezaposlenih i vi kova zaposlenih. nekonzistentnost i nestabilnost zakonodavne regulative.rs . c) Svi dru tveni subjekti bi odmah trebalo da donesu operativne programe za suzbijanje sive ekonomije. politi ka nestabilnost. neprilago enost poreskog sistema. ekonomska blokada i hiperinflacija (idealan ambijent za irenje sive ekonomije.bg. nerazvijena svest o obavezi pla anja dr avnih obaveza. korupcija na svim nivoima. Utvr eno je da se ak etvrtina bavi nedozvoljenim poslovima.. i itav niz drugih faktora. neuskla enost ekonomskih sistema izme u zemalja (fakturisanje carinske robe od strane ino. nedovoljno definisana socijalna politika u procesu tranzicije. sporost u provo enju procesa tranzicije.ac. uvoz carinske robe ilegalnim kanalima i pu tanje tranzitne robe u promet na unutra njem tr i tu preko fiktivnih preduze a).b) Na rok 3. rat i ratne emigracije. V. nepoverenje gra ana u bankarski sistem.

sankcije me unarodne zajednice. U svom delovanju na terenu ve ina inspekcijskih organa preferira kontrole legalnih subjekata.. o la no deklarisanje robe u cilju izbegavanja pla anja propisanih da bina. Ova cifra je impresivna. U praksi postoji svega tri nadle na dr avna organa: Republi ka tr i na inspekcija. ali ne sa aspekta prakti ne borbe protiv sive ekonomije..co..12 - . dok retko ili nikako ne zalazi u sivu zonu. naj e e se progla avaju i nenadle nim. rastu i broj nezaposlenih.rs . i o nea urno i neta no vo enje evidencije o prometu robe. zna ajan priliv izbeglica.. Finansijska policija i MUP.U na oj Republici u okviru 16 dr avnih organa egzistira ak 40 inspekcijskih organa sa ukupno oko est hiljada inspektora. Na prekomerno narastanje sive ekonomije u na im uslovima uticalo je vi e me usobno zavisnih i isprepletanih faktora.informator. spori tranzicioni procesi. dugotrajni negativni privredni trendovi. tr i nu privredu i pravnu dr avu. i izostanak sistemski osmi ljenih mera dr ave za suzbijanje sive ekonomije.Najkarakteristi niji pojavni oblici sive ekonomije utvr eni od strane Republi ke tr i ne inspekcije su:5 o prodaja robe ni eg kvaliteta od propisanog i deklarisanog. o prodaja robe bez isprava o nabavci. 5 http://www. Suzbijanje sive ekonomije je mera uspe nosti tranzicije i izgradnje savremenog dru tva koje podrazumeva demokratsko politi ko ure enje. a osnovni su: o o o o o o o o o o vi egodi nje ratno okru enje. neizgra enost pravnog i privrednog sistema. o kori enje neispravnih i ne igosanih merila radi zakidanja na meri. nizak ivotni standard.ra un i prebacivanje gotovine u sive tokove. o izbegavanje uplate pazara na iro. NATO agresija.

Prema nekim istra ivanjima. Zato oni koji legalno posluju ve dvadeset godina zahtevaju da ih dr ava za titi od nelojalne konkurencije . Uslovi u kojima se posluje i sam zakonski okvir omogu avaju privrednicima i svim ostalim licima da se bogate za svoj ra un. Direktor poreske uprave Dragutin Radosavljevi ka e da poreska slu ba svake dr ave zna koliko je poreza naplatila. a kako mislimo da se uhvatimo u ko tac sa ovim globalnim problemom. uvozi i radi u industriji tekstila. Po novijim procenama. . Prvo je potrebno urediti stabilnost pravnog i politi kog sistema kako bi se pristupilo re avanju ostalih problema. tvrde upu eni. U Uniji poslodavaca tvrde da novac koji se godi nje obrne u sivoj ekonomiji zahvata gotovo 36 odsto bruto doma eg proizvoda i 20 puta je ve i od vrednosti trgovine nedavno osuje enog narko-kartela Darka ari a. u vreme blokade u Äekonomiji podzemlja´ stvaralo se i do 50 odsto BDP.. jer preciznim podacima o ra irenosti te pojave. Svi istra iva i se sla u da se .ilegalaca´. ode e i obu e. ne raspola u ni dr ave u kojima Äne mo e ni da umre ako nisi platio porez´. Koliki je obim Äsive ekonomije´ u Srbiji nikada se ne e ta no saznati.Kada govorimo o na oj zamlji shvatamo da ne mo emo da se izborimo sa mnogo lak im problemima. Statisti ari tvrde da udeo sive ekonomije u vrednosti svega to se u zemlji proizvede i naplati PDV ne prelazi 10 odsto.13 - . kada je po ela primena poreza na dodatu vrednost (PDV). od po etaka 2005.. ali nijedna ne zna koliko joj je promaklo. svedena je na oko 30 procenata.na crno´ u Srbiji najvi e proizvodi.

kao to su rad na crno i utaja poreza u prometu pojedinih proizvoda. zanatske usluge. podu avanje aka i studenata.rs/rubrike/Ekonomija/Tajna-sive-zone-poslovanja.html . industrija zabave.lt.14 - . gra evinarstvo. jedan od ekonomskih savetnika premijera Mirka Cvetkovi a. uobi ajeni su vidovi rada na crno. smatra da je udeo Äsive ekonomije´ u BDP danas izme u 25 i 30 procenata. na primer. Tekstilna industrija. Preciznija procena bi bila mogu a kada bi se obavila istraga po pojedinim oblicima utaje. __________________ 6 http://www. plati PDV na kupljenu robu u diskontima ali ne i na deo usluge u restoranu. U ugostiteljstvu se.6 Jurij Bajec.politika. ugostiteljstvo.

Korupcija je stara koliko i organizovano ljudsko dru tvo. nego i neizvesnost koja nas okru uje. Kada postane veoma rasprostranjena i kada gra ani po nu da je susre u na svakom koraku. jer to daje gra anima sigurnost i titi ih od korupcije.ZAKLJU AK Postavlja se pitanje zbog ega neke zemlje napreduju. pranje novca. gra ani esto prihvataju korupciju kao normalnu pojavu. Ako za korupciju va i da je ³kancer´ dru tva. razumeju i ose aju dobrobit poreza koji pla aju drugi. Jedni primaju mito u cilju to lak eg boga enja i luksuznijeg ivota. iji su sastavni delovi ra unovodstvene prevare. ona ve to izmi e istra iva kim instrumentima i poreskim vlastima. ak i oni koji razumeju emu slu i porez. Potrebna je vladavina prava. dotle e biti korupcije. Na alost. Osnovni razlog postojanja sive ekonomije je ekonomski interes izbegavanja pla anja poreza i nemogu nost dr ave da to spre i. mekan pravni poredak.VI. to u daljem toku predstavlja novi podsticaj za irenje korupcije.15 - . . osnovni su kamen spoticanja razvoju i stabilnosti zemlje i njenom prosperitetu. Siva ekonomija nastaje kao posledica sukoba interesa pojedinaca i dr ave. Dru tveni organizam dana nje Srbije veoma je ozbiljno oboleo od ove te ke dru tvene bolesti. Njena rasprostranjenost veoma negativno uti e na rezultate rada nekorumpiranog dela javnog sektora. po tovanje ugovora i svojine. dok druge nazaduju? Jedan od najzna ajnijih razloga jeste korupcija. ne mogu zna ajnije da ra unaju na direktna strana ulaganja i strane kredite bez kojih je nemogu e o iveti privrednu aktivnost i pobolj ati ivotni standard stanovni tva. a ne mi stvarima! Korupciju treba da iskorenimo. Korupcija se de ava kada stvari ovladaju nama. dok ga drugi primaju da bi obezbedili golu egzistenciju. Korupcija u sprezi sa kriminalom. ona ozbiljno naru ava poverenje gra ana u dr avu. komplikovana privredna regulativa i neefikasna poreska administracija i pravosu e. Smanjivanje korupcije vodi ka po tenim tr i nim utakmicama i ekonomskom razvitku zemlje. Me u sistemskim faktorima koji su uticali na razvoj sive ekonomije izdvajaju se smanjena sposobnost formalnog sektora da zadovolji osnovne potrebe stanovni tva. Ti inioci znatno pogor avaju privredno stanje i na taj na in poma u preusmeravanju rada iz formalnog u neformalni sektor privre ivanja. mito i kra a intelektualne svojine. a ne vole sami da ga pla aju. Siva ekonomija je jedan od onih fenomena koje je te ko ³uhvatiti´. Potrebno je uvesti instituciju dr avnog revizora i doneti Zakon o reviziji kojim bi se postigla to ve a transparentnost i smanjila mogu nost za razne mahinacije i malverzacije. Niko ne voli da pla a porez. Onaj ko se «hrani» korupcijom postaje nezaja ljiv. bez uticaja i me anja politike. Potrebno je sve uraditi da sud postane nezavisna institucija. Dolazi do radne demotivacije nekorumpiranih javnih inovnika i jo ve e neefikasnosti. onda je neophodno da se ne to preduzme za ozdravljenje tog dru tva. Osnovni izvor korupcije nije samo rigidnost sistema. kompanijske i dr avne prevare. Prvi ovek kome je zajednica poverila neko javno ovla enje potencionalno je bio meta korupcije. jer zemlje koje se visoko rangiraju na listi korumpiranih. Dokle god bude postojala nemogu nost da se od svog napornog rada obezbedi ljudski ivot.

Kod rada »na crno« nove inicijative dr ave treba da idu ne ka suzbijanju i uni tavanju rada. Za to su potrebne izmene poreskog sistema i reforma obrazovnog sistema kojeg treba uskladiti sa zahtevima tehonolo kog razvoja i povezati sa potrebama preduze a. Komponente politike smanjenja sive ekonomije bi bile op te reforme. pove anje socijalne sigurnosti i pravne za tite. To podrazumeva gra enje nove strategije aktivne politike zapo ljavanja posebno kroz stvaranje sistema fleksibilnijeg zapo ljavanja. reintegracija i legalizacija u formalni sektor (klju na pretpostavka bi trebala da bude da se legalni rad isplati. neposredne mere usmerene na pona anje ekonomskih u esnika i mere usmerene na ja anju administrativnih sposobnosti dr ave. a nelegalni ne). Reintegracija sive ekonomije bi uslovila ve i dru tveni proizvod zemlje. adekvatnije vo enje politike podsticaja ekonomske aktivnosti i pozitivnu me unarodnu ocenu vezanu za brzinu tranzicije. ve i broj zvani no zaposlenih. pojednostavljivanje procedure registracije malih i srednjih preduze a. Potrebna reforma bi trebala da obuhvati liberalizaciju spoljnotrgovinskog re ima i cena. rast fiskalnih prihoda za dr avu.Za uspe nu akciju neophodno je borbu protiv sive ekonomije proglasiti prioritetnim razvojnim ciljem.16 - . reformu poreskog sistema i smanjenje stepena kriminala i korupcije. deregulaciju radnih odnosa. . unapre enje deviznog tr i ta i finansijskog sistema. ve ka njegovoj integraciji u legalne privredne tokove.Cilj je su avanje.