Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

Seminarski rad iz afaziologije Tema: Primarna progresivna afazija

Šta je afazija? Afazija je poremećaj koji nastaje kao rezultat oštećenja delova mozga koji su odgovorni za jezik. Kod većine ljudi , to su područja na levoj strani (hemisferi) mozga. Afazija se običnojavlja iznenada, često kao posledica moždanog udara ili povrede glave, ali se takođe može razviti polako, kao u slučaju tumora mozga, infekcije ili demencije. Poremećaj izražavanja i razumevanja jezika, kao i poremećaj čitanja i pisanja. Afazija se može pojaviti zajedno sa poremećajem govora, kao što su dizartria ili apraksija govora, koji su takođe rezultat oštećenja mozga. Ko ima afaziju? Svako može steći afaziju, uklučujući i decu, ali većina ljudi koji imaju afaziju su srednjih godina ili stariji. Podjednako su pogođeni i muškarci i žene. Prema Nacionalnom udruženju afazija, oko 80 000 ljudi godišnje dobije afaziju posle moždanog udara. Oko milion ljudi u SAD trenutno ima afaziju. Šta izaziva afaziju? Afazija može da prouzrokuje oštećenja jednog ili više delova mozga. Najčešći uzrok oštećenja mozga je moždani udar. Moždani udar nastaje kada krv ne može da dođe do svih delova mozga. Ćelije mozga umiru kada se ne snabdevaju krvlju, koja nosi kiseonik i važne hranljive materije. Oostali uzroci oštećenja mozga su tumori mozga, infekcije mozga, i drugo.

PRIMARNA PROGRESIVNA AFAZIJA

kako bolest napreduje. Nekoliko slucajeva je opisano u kojima jezički deficiti su bili samo simptomi najmanje 10 godina. koja više preovladava kod žena. ponavljanje stvari koje smo čuli. razumevanje onoga što drugi govore. Primarna progresivna afazija *Forma demencije uzrokovana procesom bolesti u mozgu čiji je rezultat degeneracija nervnih ćelija u delovima mozga koji kontroliše našu sposobnost da koristimo jezik. i uklučuje pad u jednoj ili više funkcija jezika. imenovanje objekata. U ranim fazama. čitanje i pisanje. *Ovaj oblik demencije više preovladava kod muškaraca nego kod žena u poređenju sa demencijom koja povlači za sobom zaboravnost ili gubitak memorije. koja se pojavljuje kod osoba mlađih od 65 godina ( ponekad već u 40 godina). Naše jezičke funkcije uključuju govorenje. razumevanju. *Ostale vrste mentalnih procesa su relativno normalni u početku i mogu ostati normalni godinama. ali počinju opadati vremenom. *Počinje sa sporim padom sposobnosti korišćenja jezika u govoru. To se dešava zbog degeneracije ćelija mozga. memorija. PPA progresivno napreduje do tačke u kojoj verbalna komunikacija sa bilo kojim sredstvima je vrlo teška. čitanju i pisanju. ali je moguće da se prošire i na druge aree posle 2 godine. Sposobnost da se razume šta drugi govore i šta se čita takođe propada. Međutim.Šta je primarna progresivna afazija? Primarna progresivna afazija (PPA) je oblik demencije. U proseku. . ostale mentalne sposobnosti takođe propadaju. nesposobnosti su ograničene isključivo na jezičke aree približno 5 godina. „Afazija“ je opšti pojam koji se koristi za deficite u jezičkim funkcijama. Vremenski okvir unutar kojeg se te promene dogode u velikoj meri varira među pacijentima. zaključivanje i vizuelna percepcija nisu pogođeni bolešću i isto tako pojedinci sa PPA su sposobni da funkcionišu normalno u mnogim rutinskim svakodnevnim životnim aktivnostima bez obzira na afaziju. PPA počinje veoma postepeno i na početku se doživljava kao teškoća mišljenja o opštim rečima za vreme govorenja i pisanja.

nesposobnost da se pišu pisma .govor može postati prazan za bilo kakve informacije i teško razumljiv u ranim fazama bolesti . ili čak superiornija. „otišli smo na mesto gde se kupuje hleb“. Sledeće aktivnosti su neke od aktivnosti koje ovi pacijenti mogu raditi: • Pomoć u pravljenju kuće • Dizajn i izrada modela brodova koji se pojavljuju u časopisima • Održavanje visoko uređenih vrtova • Slikanje umetničkih slika • Putovanje u inostranstvo • Izrada nameštaja . koja rezultira u: . da postane nem * Problemi u aritmetici i računanju . sa simptomima koji obično počinju u 50-im. razlikuju se među pojedincima.pitaju da im se ponavljaju reči koje su rečene.pričaju okolo reči (npr. posebno u velikim grupama . ali generalno uključuju stvari kao što su sledeće: * Povećana teškoća mišljenja o rečima. mnogi od onih koji imaju ovaj poremećaj su sposobni za normalna.može imati problema pri pravljenju zamena Bez obzira na teškoće koje se javljaju u PPA. koji rezultiraju: . umesto reči „prodavnica“) * Problemi čitanja i pisanja.teškoća praćenja pravca pisanja.smetnje u praćenju konverzacije.*Ovaj oblik demencije je takođe češći kod mladih osoba. Vrste jezičkih teškoća koje se javljaju. iako imaju normalan sluh * Smanjena upotreba jezika: .može izgubiti sposobnost da obavlja čak i jednostavne matematičke operacije .supstitucija pogrešnom rečju . čitanja znakova * Smanjena sposobnost da razumeju govor: .na kraju krajeva može biti nesposoban da koristi govor u komunikaciji.greške u izgovoru . dostignuća u aktivnostima koje se ne ostvaruju na planu jezika.

Pikova i Alchajmerova bolest mogu biti pronađene. Oni napreduju i pogoršavaju se tokom vremena. Uobičajeno je. najčešći oblik demencije povezan sa Alchajmerovom bolešću poprima oblik gubitka memorije (zaboravnost). Svaka od sledećih vrsta degeneracije (koje se takođe nazivaju neuropatologija) ima posebnu vrstu abnormalnosti ćelija u mozgu. često na početku neprimećen pad kod pojedinca psihičke sposobnosti i/ili ličnosti. Ređe.abnormalnosti u ćelijama se zovu arguentophyllic inclusions ili Pikova tela * Nespecifična degeneracija (NSD) . ali ne osobine Alchajmerove ili Pikove bolesti * Parkinsonova bolest – abnormalnosti u ćelijama se nazivaju Lewy tela i to u oblastima kontrole kretanja * Cortico basalgauglionic degeneracija – ćelije mozga u specifičnom delu mozga (nazvane bazalne ganglije) pokazuju znakove degeneracije i posebne karakteristike pod mikroskopom * Diffuse Lewy Body bolest – Lewy tela se nalaze u delovima mozga koji kontroliše mišljenje i ponašanje Najčešći tip degeneracije mozga kod pojedinaca sa PPA pronađen posle obdukcije mozga ( u 60% slučajeva) je Nespecifična degeneracija.abnormalnosti ćelija koje se zovu neurofibrillary tangles i staračke neuritic plaques * Pikova bolest.postoje dokazi o smrti ćelija u mozgu. svaka izaziva različite abnormalnosti u tkivu mozga. Dakle. *Simptomi se sastoje od postepeno. To se vidi samo pod mikroskopom kada se posle smrti vrši obdukcija mozga. . * Alchajmerova bolest (AD) .Koje oboljenje mozga uzrokuje Primarnu progresivnu afaziju? Postoje različite vrste degerativnih bolesti mozga. međutim. neuropatologija Alchajmerove bolesti obuhvata područja mozga koji kontrolišu našu sposobnost da učimo nove informacije i zadržavamo ih. Kakav je odnos između Primarne progresivne afazije (PPA) i demencije? *„Demencija“ je opšti pojam za poremećaj u mozgu obično uzrokovan degeneracijom ćelija mozga.

ali neki oblici mogu početi i u 40-im. PPA je izvorno nazvana „Spora progresivna afazija“. takođe poznata kao Frontotemporalna demencija). Demencija Poremećaj u mozgu koji rezultira promenama u kogniciji i ponašanju. Kao što je naznačeno. koje se razlikujuod uobičajenih sposobnosti. ili mnogo češće. i tada simptomi obično nisu u oblasti memorije. pažljivim ispitivanjem vide se razlike između njih. ona nastaje iznenada. u početku bez opadanja memorije. ali nisu ni u mogućnosti da reči koriste pravilno(progresivna dizartria). ličnosti i socialne adaptiranosti (Progressive Comportmental Dysfunction. Opisani su i mnogi drugi oblici PPA.*Konačno. PPA je jedan oblik demencije u kojoj je ljudska jezička funkcija narušena. Progresivna dizartria je često pogrešan naziv za PPA . bolestima koje uzrokuju degeneraciju moždanih ćelija. uključujući progresivni pad vizuelne percepcije (Progressive Visuospatial Dysfunction). i njene karakteristike su: *Napreduje kroz vreme *Smanjene sposobnosti za obavljanje rutinskih aktivnosti svakodnevnog života *Obično se javlja kod ljudi starijih od 65 godina. percepciju i ličnost. *Demencija može da potraje kao jedan od nekoliko oblika. Pošto je afazija obično prouzrokovana moždanim udarom. U slučaju moždanog . Najčešći tip demencije je progresivan gubitak memorije koji nastaje kod ljudi iznad 65 godina i koji je uzrokovan Alchajmerovom neuropatologijom. U oba slučaja moždane ćelije umiru. Ostali „atipični“ oblici demencije su takođe opisani. Prve slučajeve progresivne afazije opisao je Mesulam 1982. pomoć je potrebna čak i u rutinskim aktivnostima svakodnevnog života. ličnosti i ostalih mentalnih funkcija. vremenom opadaju i druge psihičke sposobnosti. Demencija može biti uzrokovana nizom moždanih udara (dolazi do prekida snabdevanja krvlju delova mozga). Iako na početku opada samo jezička sposobnost. nego u drugim psihičkim sposobnostima. Šta uzrokuje demenciju? Demencija je bolest mozga koja je progresivna. i progresivne teškoće u artikulaciji. progresivni pad rasuđivanja. uključujući jezik. *Demencija se takođe može pojaviti i kod mnogo mlađih ljudi.

Zašto se simptomi demencije razlikuju od jedne do druge osobe? Razlike u simptomima među pojedincima imaju veze sa tim. emocije i sve najviše funkcije. koje su oblasti mozga najviše pogođene bolešću. čak i kada je njihovo razumevanja govora ili jezika znatno oslabljeno. memoriju. oni će moći i da se sete stvari iz prošlosti. (slika 1). dok kod nekih oblika koje se nazivaju „vaskularne demencije“ promene su postepene. je veoma važan deo mreže koji je uključen u našu sposobnost pamćenja novih informacija i njihovog zadržavanja. ali najčešći oblik demencije je kod osoba starijih od 65 godina. Ovo omogućava osobama sa PPA da funkcionišu samostalno. ne postoji gubitak memorije i drugi psihički simptomi. dana. mozak je kao fabrika koja proizvodi misli. kao što su mišljenje. Jedan od načina za razmišljanje. pamćenje. jezik. Ovaj oblik gubitka pamćenja može nastati zbog moždanog udara. koji je uzrokovan Alchajmerovom bolešću nastalom degenerativnim promenama u mozgu. itd. koje nas čine ljudskim bićem. Što se više ćelija gubi ponašanje je sve više abnormalno. sećanje i govor. degeneracija ili ostale bolesti). tako da ih se možemo setiti nakon nekoliko sati. Oni neće biti u mogućnosti da nauče nove informacije. ili „mreže“ koje su specijalizovane za obavljanje različitih poslova. postoje različita „odeljenja“ u mozgu. meseci. Dakle. degenerativne promene se pojavljuju u levoj hemisferi mozga u frontalnom. Međutim.) ne zavisi od onoga što uzrokuje oštećenje mozga( moždani udar. U slučaju degenerativnih demencija.udara. Zato što ostali delovi mozga nisu pogiđeni u ranim fazama bolesti. Svaka mreža se sastoji od grupa moždanih ćelija koje su međusobno povezane. gde se mnogo različitih operacija kombinuje da bi se dobio jedan proizvod. temporalnom i parijetalnom režnju. imaće probleme „kratkoročne memorije“. Kod PPA.„patološke“ čestice se nakupljaju u mozgu i sprečavaju ćelije da normalno funkcionišu. poznato kao „hipokampus“. jer tu sposobnost kontroliše drugi deo mozga. Slika 1 ilustruje vrlo pojednostavljen crtež ljudskog mozga i pokazuje regije uključene u dve različite mreže: jedna za jezik i jedna za učenje novih informacija i njihovo prisećanje( ili ono što mi nazivamo eksplicitna memorija). Pojedinci koji imaju degenerativne promene u hipokampusu. promene su iznenadne. nego zavisi . iako povremeno ima dana kada se ponašanje mozda čak čini kao „povratak u normalu“. Područje duboko u temporalnom režnju mozga. moždane ćelije umiru postepeno – razloge ni ne razumemo u potpunosti . tip simptoma demencije (npr. koji kontrolišu jezičku funkciju. Kao u fabrici.

Crvenom linijom predstavljena je jezička mreža na levoj strani mozga. Iste regije na desnoj strani mozga kontrolišu vizuelnu percepciju. .od toga u kom je delu mozga došlo do oštećenja. Na levoj strani lik je okrenut prema napred. Slika 1: Jezičke oblasti mozga i oblasti mozga za učenje/sećanje: Pogled sa spoljašnje strane leve strane mozga. koja je oblast mozga pogođena.

Imala je problem da se izrazi i oklevala je da govori. Međutim. Koristila je pogrešno gramatiku i ponekada je imala veoma dugu pauzu da bi pronašla reči. Za razliku od jezičke mreže. Imala je hipertenziju pet godina što je bilo dobro kontrolisano u tretmanu. sadržaj govora je bio normalan. Primećena je umanjena sposobnost izgovaranja reči i gubitak tečnog govora. Izostavljala je reči i nije mogla da koristi ispravne glagole tokom spontanog govora. Normalno je razumela čak i komplikovane komande i mogla je da ponovi dugačke rečenice. Članovi porodice i rodbina su se žalili kako ne mogu da razumeju njen govor jasno. Bilo je tragova agramatičnosti. ali bi ih mešala. ovaj deo mozga u obe hemisfere zaduženi je za učenje i pamćenje. Kakogod. Uopšteni fizički pregledi i sistematični pregledi su bili normalni. Nije bilo gubitka memorije ili umanjenja saznanja. Izveštaj slučaja Pretsavljena je šezdesetpetogodišnja domaćica sa naprednim otežanjem u govoru 3 godine. Dat joj je zadatak da prebroji povrće. Primarno progresivna afazija ( PPA ) je klinički sindrom promene u jezičkim funkcijama u roku od dve ili više godina sa očuvanjem svih dnevnih aktivnosti i ostalih kognitivnih funkcija. postoji manjak izveštaja indijskog podkontinenta. Bila je podvrgnuta detaljnom testiranju jezičkih funkcija i psihometriji. Opisujemo slučaj primarno transhortikalne izražajne afazije bez izuzetka. ona je izbrojala 12 u jednom minutu ( normalno 18-22 ). Mogla je da imenuje proste predmete kao i delove predmeta koji su joj naznačeni. Nema prostorno zauzetih lezija. . na primer Alchajmerova bolest ( AD ) koja se može pretstaviti afazijom. infarkta ili drugih prepoznatljivih strukturnih poremećaja da protumače nedostatak. Sindrom je klinički i veliki broj slučajeva je prijavljen u zapadnoj literaturi. nije bilo problema u obavljanju dnevnih aktivnosti i funkcijskih sposobnosti.Unutrašnja površina desne strane mozga. Crvena linija predstavlja mrežu koja nam omogućava da naučimo nove informacije i njihovo kasnije korišćenje. Pacijentkinja je mogla da piše oba jezika. Preskakala je reči u pisanju rečenice i završavala je iznenada umesto da je završi do kraja. Slično je mogla da izbroji samo 12 životinja za minut ( normalno 18-22 ). Ipak. Pretstavlja relativno podeljen levi perisiličan poremećaj i treba ga razlikovati od sveobuhvatnih poremećaja. mada joj je za to trebalo više vremena. i Hindi i Pandzabi.

Prosud. a to je transkortikalna motorna afazija koja se ne registruje kod AD. Imala je normalno rasuđivanje.ali je veoma česta kod PPA. Najznačajnija diferencijalna dijagnoza ostaje afazična forma Alchajmerove bolesti. kod Alchajmerove bolesti afazija je često praćena velikim poremećajima pamćenja i drugim kognitivnim funkcijama.Detaljni pregledi njenih kognitivnih funkcija otkrili su normalno registrovanje. Poremećaj govora kod pacijenata PPA se karakteriše anomijom. fragmentacija ) uz pomoć Bender Geštalt i Nahar i Benson skala. Tako da. Nije bilo dokaza agnosije i apraksije. pacijenti sa nefluentnom afazijom sa relativno sačuvanim leksičkim/ semantičkim obeležjima u jeziku jasno se razlikuju u PPA od afazije AD. sećanje prethodno zapamćenog. Nije imala motorno senzorski poremećaj. Sindrom PPA je klasičan primer fokalne kortikalne degeneracije i klasifikovan je kao asimetrični kortikalni degeneracijski sindrom. Detaljni neuropsihološki zadatak je završen. uključuje anomiju. U testu verbalne inteligencije odraslih ona je imala IQ 118. takođe. Hemogram i rutinska biohemija bili su normalni. Nije bilo dokaza infarkcije. demielinacije ili prostorno zauzetih lezija. agramatičnošću i netečnim govorom. afazija može biti njeno postojeće obeležje. . primećeno je i kod starijih osoba. U tipičnim slučajevima verbalna razumljivost i neverbalna kognicija su suvišni. dok oni mogu ostati nedirnuti do krajnjeg stadijuma kod pacijenata PPA. Sva tri pacijenta koje su opisali imali su fluentnu afaziju a jedan od njih takođe je imao probleme u razumevanju. CT skeniranje pokazalo je predominantnu frontalnu atrofiju. Mada. Na testu pamćenja detalja. srednji agramatizam i oštećenu fluentnost. Nedostatak u jeziku opisan kod ovih pacijenata. Međutim. Na testiranju pomocu boja imala je IQ 93. MRI skeniranje potvrdilo je postojanje frontalne atrofije. apstraktno mišljenje i inteligenciju. Vajntrab et al je naglasio jedan tip afazije koji jasno pokazije razliku PPA pacijenata od AD pacijenata. Pek i Lucati su široko analizirali tri pacijenta i negirali postojanje entiteta zvanog PPA. imala je istrajnost vizualnog pamćenja. dok ova vrsta jezičkih poteškoća je retka kod AD. delimična rotacija. Njen srednji IQ bio je 106. Nije bilo ni drugih neuroloških deficita. pronicljivost i nezavisnost u dnevnim okolnostima pogoršava se kod AB. Ali u testiranju je pokazala neke percepto-motorne poremećaje ( siromašna dubina percepcije. Klinički profil je postepeni napredni deficit u govornoj funkciji ali sa delimičnim očuvanjem drugih intelektualnih funkcija. na početku se mislilo da pogađa samo ljude mlađe nego one sa Alchajmerovom bolešću. U stvari. prošla je veoma dobro na prepoznavanju.

. Ovo često zahteva da cela porodica i prijatelji budu ispitivani o pacijentovom ponašanju zato što ponekada pacijent nije svestan simptoma ( kao u slučaju gubljenja pamćenja ili promene indetiteta ) ili nisu u stanju da ih opišu u toku afazije. Zahtevaju motivaciju i nove hobije. uviđanje i procene su sačuvane do daljnjeg. Mehler et al opisuje dva pacijenta sa kliničkim obeležjima PPA. Poremećaj u govoru je veoma sporo napredan i nezavistan od dnevnih aktivnosti. ” Sindrom PPA nosi više benignih prognoza nego Alchajmerova bolest. Kiršner et al je proučavao dva pacijenta i pronašao promene fokalnespongiformne degeneracije perisiličnog regiona. Kasnije studije su pokazale da ovo istraživanje na početku bolesti nije dalo asimetrične abnormalnosti leve cerebralne hemisfere. Čak i veoma afazični pacijenti sa PPA imaju mogućnost da pokušaju da ih drugi razumeju koristeći pisanje. Kertes et al je opisao tri slučaja gde se pokazuje patološka sličnost sa Pikovom bolešću. Postoji i nekoliko izveštaja o elektrofiziološkom istraživanju kod ovih pacijenata. Lipa et al je takodje proučavala patološke promene na dva pacijenta i našla fokalnu neuroahromaziju. Čolak je proučavao dva takva pacijenta koristeći tomografiju pozitronskog protoka i pronašao fokalni hipometabolizam u levom ili oba ražnja. PPA DIJAGNOZA KAKO SE PPA DIJAGNOSTIKUJE? KOJA SU UPUTSTVA ZA DIJAGNOZU KOJU PREPORUČUJU I KORISTE MNOGI MEDICINSKI ISTRAŽIVAČKI CENTRI? Istorija Pre svega.Prikaz leve perisilične atrofije je na početku studije važilo za obeležje ovog sindroma. Pretpostavili su da je PPA varijanta Pikove bolesti i da sve fokalne kortikalne degeneracije treba biti uvršćene u ” Pikov kompleks. Zakljuceno je da MRI i SPECT jesu slikovni modaliteti izbora kod PPA. Ali. pažljiva istorija treba da objavi da stanje slaboumlja. postoji. slučajevi su ipak bili drugačiji u tome da nije bilo Pikovih tela na hipokampusu. kao što je gore navedeno. Sinatambaj et al je proučavao neuroradiološka otkrića kod 13 pacijenata PPA i pronašao fokalnu atrofiju kod 4 od 10 pacijenata na CT skeniranju i 10 od 12 pacijenata na MRI skeniranju. Patološka studija jednog od ovih pacijenata otkriva nespecifične degenerativne promene.

Često je teško pokazati da osobe sa PPA imaju netaknutu memoriju. učenje i memoriju. Ovo zahteva nekoliko sati i sastoji se od testova mentalne sposobnosti koji se rade olovkom na papiru ili koji se rade na računaru. pa je onda teramo da to ponovi kasnije. Neuropsihološka ispitivanja Neuropsihološka ispitivanja obezbeđuju detaljnije procene mentalnih funkcija.blag. zahteva pažnju i koncentraciju. ne postoje testovi krvi ili neki drugi psihološki testovi da se utvrdi ovaj poremećaj. može biti nemoguće da ponovi informaciju zbog afazije. srednji ili visoki.Neurološka ispitivanja Neurološka ispitivanja se rade da bi se utvrdilo da li postoje znaci slaboumlja na uzorku skeniranih mentalnih funkcija ( ispitivanje mentalnog stanja ) i ako postoje znaci motornih ili senzornih simptoma koji ukazuju na neku drugu vrstu neurološkog poremećaja koji mogu izazvati slaboumlje. Kod osobe sa PPA. Članovi porodice treba biti uključeni u tretman da bi ih naučili kako da olakšaju komunikaciju. Neurolog će prepisati test. i šta se može uraditi da se poboljša komunikacija. Rezultati mogu pokazati da li postoje abnormalnosti u mišljenju ili ponašanju i njihov stepen. vizuelnu percepciju. Neuropsihološka procena je jedini način da se objektivno indetifikuje slaboumlje. Govorna i jezička procena Pošto je smanjena jezička sposobnost glavni simptom PPA. kao što je skeniranje magnetnom rezonancom MRI. Ovo je veoma važno kada su simptomi u veoma ranom ili blagom stadijumu. rezonovanje i sklonosti. Trenutno. jezik. Ovo je posebno važno za rani stadijum bolesti kada rutina skeniranja ne može da detektuje probleme koje pacijent ima. Međutim. važno je da se uoči koji deo jezika je najviše pogođen. Psihosocijalna procena . koliko je teško pogođen. Patolog za govor i jezik procenjuje različite aspekte jezika i može napraviti preporuke za način unapređivanja komunikacije. jer se test uglavnom sastoji od toga da mi govorimo osobi određene informacije. da se uveri da su simptomi zaslužni za određene faktore kao što su šlog ili tumor. važno je da test bude urađen kako treba da bi bili sigurni da ne postoji stvarni gubitak memorije.

Oba ova metoda omogućuju sliku mozga. već i na ljude koji su bliski pacijentu. Rad sa socijalnim radnikom kome je poznat PPA može pomoći u ovim problemima i obezbediti rešenje za svakodnevnu frustraciju i probleme. To će biti slučaj kada nije jasno da li je promena u ponašanju zbog depresije ili drugog psihijatrijskog poremećaja. . naročito one sa PPA. i na sposobnost da se nastavi posao. sto ukazuje na skupljanje tkiva mozga ili pogotovu u ranim fazama. CAT skeniranje i MRI skeniranje mogu da pokazu “atrofiju”. kao sto je šlog ili tumor. Poremećaj ima uticaja i na odnose. njihove rođake i prijatelje. Takođe. Ali to samo znači da nema dokaza o šlogu ili tumoru. Ne može nam ništa reći o mikroskopskim degenerativnim promenama koje se dešavaju. mogu postati ožalošćene zbog njihovog stanja i može im biti potrebno lečenje depresije. U slučaju degenerativne bolesti mozga. ni ne pokazuje nikakav poremećaj. koji mogu da potstiču salaboumlje. Iako postoje mnoga pomoćna sredstva dostupna osobama sa gubitkom pamćenja. Psihijatrijska procena Nekada će postojati potreba i o psihijatrijskoj proceni. još je manji broj odgovarajućih sredstava za osobe sa PPA. Studije slike mozga Procena slaboumlja takođe uključuje i proučavanje slike mozga. To se vrši kompijuterskom osnovnom tomografijom ( CAT skeniranje ) ili slikanjem pomoću magnetne rezonance ( MRI skeniranje ). kao simptomi mogu biti detektovani.PPA utiče ne samo na osobe koje pate od ovog problema. tako da bilo koja strukturna abnormalnost. Izveštaj često bude normalan. sposobnost da se obavljaju dnevne rutine i na sposobnost da se komunicira na nivou najprostijih potreba. neke osobe.

Postoji potencijal za upotrebu dopamin antagonista kao što je bromokriptin ili noradrenerični agens baziran na prethodnom istraživanju pacijenata sa šlogom. Iako je PPA degenerativna i ima progresivno stanje. koje se mogu pojaviti kasnije u toku bolesti. nema naučnih dokaza za podršku administracije lekova AB za pacijente PPA. Lekovi Ne postoji trenutno načelo za farmaceutske tretmane PPA. Medicinski tretmani su generalno u području savladavanja simptoma za ponašanje kao što su depresija. Stoga. tako da i fokus lečenja za poboljšanje sposobnosti takođe varira. Tip jezičkih problema varira. Jedno načelo za lečenje PPA može doći od studija za lečenje afazija koje su rezultat šloga. slična jezička područja su pogođena i kod PPA i kod afazija zbog celebrovaskularnih bolesti. Do danas nije pronađen lek za degenerativne bolesti koje izazivaju PPA. Lekovi koji su odobreni za lečenje amnezije povezane sa Alchajmerovom bolešću (AB) su holinergični agensi koji leče holinergični gubitak koji se javlja kod AB. stres ili uznemirenost. Pristup lečenju . Sličnost patologije PPA sa AB je veoma mala.LEČENJE Lečenje oštećenja u komunikaciji PPA Glavni cilj u lečenju oštećenja u komunikaciji osoba sa PPA je da se poboljša sposobnost komunikacije.kompletna procena govora i jezika nam omogućuje potrebne informacije da odredimo tip lečenja koji je najprikladniji. jer zavisi od pacijenta do pacijenta.

Gestovi Korišćenje gestova kao augmentativno / komunikacione strategije mogu upotrebiti mnoge osobe sa PPA. itd. kao što su imena članova porodice i prijatelja. Osobe sa PPA i njihove porodice mogu . Gestovi mogu olakšati verbalni output u ranim fazama opadanja i može se koristiti kao alternativni sistem u kasnijim fazama. hrane. Mi preporučujemo oba pristupa u lečenju PPA pacijenata. Follow-up tretmani uključuju osnovne gestove koji su reprezenti funkcionalnih delova. Lečenje fokusirano na upotrebi augmentativno / alternativne komunikacijske strategije.crtanje. takođe treba biti omogućeno. Na primer. Mnogi pacijenti na Nortvestern Univerzitetu su imali određene tretmane korišćenja gestova. Postoje strategije koje poboljšavaju verbalnu komunikaciju ili je zamenjuju. Rezultati govorne i jezičke procene će odrediti kojoj ili kojim strategijama je najbolje se koristiti i praksa u njihovom korišćenju biće omogućena tokom evaluacije. Korišćenje komunikacijskog notesa Komunikacijski notes sadrži reči i / ili slike koje su organizovane po temama. mesta na koja volite da idete. a drugi omogućava augmentativnu / alternativnu komunikacionu strategiju i aparat. Ovi gestovi se lako identifikuju od strane ljudi koji nisu obučeni da ih razumeju.korišćenje komunikacijskog notesa. Jedan pristup je fokusiran na direktno lečenje jezičkih sposobnosti koje su oštećene. Patplog za govor i jezik može pomoći u odabiru i organizaciji delova u notesu i omogućiti bolju praksu u korišćenju. naročito u ranim fazama PPA. Počevši od ranih faza bolesti. . Notes se može vremenom menjati da poveća ili umanji sadržaj informacija koje sadrži i da bude maksimalno koristan za komuniciranje. lečenje fokusirano na pronalaženju i obnavljanju reči moze biti korisno.korišćenje gestova. .Postoje dva osnovna pristupa lečenju PPA. lečenje treba biti takvo da ojača verbalne jezičke sposobnosti. odeće. Predlažemo da pacijent ili član porodice bude obučen za augmentativno / alternativno komunikacijske strategije kao što su: . Tretman sa patologom za govor i jezik je veoma važan zbog daljeg napretka u strategiji i obezbeđuje praksu u korišćenju.

U odnosu na to koju strategiju pacijent koristi. . Proba i prilika za govor su važne. Crtanje je takođe održiva strategija za neke pacijente da je koriste kao alternativni sistem u kasnijim fazama razvitka poremećaja. njih treba uzeti u obzir kod pacijenata gde mogu biti odgovarajuće. Međutim. jezika i drugih kognitivnih sposobnosti treba se uočiti u ranim fazama bolesti. Ne preporučujemo da Američki Znakovni jezik ili drugi znakovni jezici budu stavljeni kao alternativa.kompletna evaluacija govora. što može biti teško za osobe sa PPA. važno je da da upotreba ove strategije bude u prirodnom okruženju. mogu biti frustrirajuće u odnosu na jednostavnije metode i njihovo konstantno korišćenje može biti ograničeno u napretku bolesti. .pomoći da se ovaj set osnovnih pokreta razvije. Kakogod. pogotovu oni koji pokazuju talenat ka crtanju. Nekada postoji mogućnost da se izbegava pričanje zbog poteškoća ili srama. kao verbalni jezik. . Kompjuterski komunikacione sprave Postoji nekoliko vrsta kompjuterizovanih sprava koje su dostupne za osobe sa ograničenim sposobnostima u govoru. radi potsticanja. Crtanje kao komunikacija Mnogi pojedinci sa PPA mogu koristiti crtanje kao augmentativno / alternativnu komunikacijsku strategiju. Nekoliko programa za trening crtanja su takođe dostupni. postoji nekoliko načina da se poboljša komunikacija kod pacijenataPPA. fokusirano na mestima govora i jezika koja su oštećena. Uputstva koja slede su ponuđena pacijentima i njihovim porodicama. ali svaki napor treba biti napravljen kadgod je to moguće. To je zato što je to jezik baziran na posebnim sistemskim pravilima. Stoga. . U nekim slučajevima. Da zaključimo.lečenje treba obezbediti u ranim fazama. one zahtevaju uputstvo i dozu sposobnosti za razumevanje da bi se pravilno mogle koristiti. ove sprave su veoma korisne.česte follow-up evaluacije su potrebne da utvrde nijansu jezičke oslabljenosti.

već da se vežba. ” Juče si to rekao. Na primer. . . ako je poruka razumljiva. Neke će biti više korisne od drugih sa određenim pacijentima. određena reč koju jednog dana osoba pravilno kaže. budite svesni da su komunikacione sposobnosti često nestalne kod osoba sa PPA. 5.augmentativno komunikacijske strategije se treba primeniti u ranim fazama. kako ne možeš danas?” 6. Kadgod je moguće.lečenje neče unazaditi napredak afazije. može dosta poboljšati komunikacione sposobnosti.umešanost članova porodice i drugih osoba sa kojima pacijent komunicira je važno. a neki pacijenti će koristiti više od jedne strategije. dozvolite nezavisnost u aktivnostima dnevnog života. 4. pacijent će se sve više oslanjati na augmentativne komunikacijske strategije. nije neophodno izbegavati socijalne situacije.fokus lečenja treba da se prilagodi oštećenjima jezika. Naprotiv. osim ako vam nije drugačije preporučeno. . tretirajte osobe sa PPA kao odrasle. izbegavajte ispravljanje gramatike ili izgovora.kako se jezička sposobnost pogoršava. nastavite sa normalnim aktivnostima. u komunikaciji. 3. Generalni predlozi za komuniciranje sa osobama sa PPA 1. osim ako nije apsolutno neophodno 2. komunikacija je uglavnom uspešna kada osoba nije umorna ili iscrpljena. takve situacije mogu biti ohrabrujuće.. ne samo da se poveća svest o uspehu komunikacije. dozvolite adekvatno vreme za odgovor na pitanje ili zahtev. U kasnim fazama. cilj nije perfekcija govora. . koristeći ove strategije sa pacijentom. kakogod. Predlozi za komuniciranje sa osobama koje imaju poteškoće da se izraze 1. komunikacija u mirnom okruženju je obično najuspešnija. . ne znači da će i sledećeg. Na primer: izbegavajte razgovor kada je uključen TV ili kada u razgovoru učestvuje više ljudi koji pričaju u isto vreme. 2. Izbegavajte komentare tipa. ne razgovarajte sa takvim osobama. pacijent može imati poteškoće u učenju istih.

ne vičite ili ne pričajte tiho. izbegavajte davanje dugih uputstava. pokažite pažnju tako što ćete reći njeno ime ili je potapšati po leđima. konkretnue izjave. 5. 4. izbegavajte brz govor 9. 5. ”Kakvo je vreme napolju?” 8. potkrepljujte sve vrste komunikacije Predlozi za komuniciranje sa osobama koje imaju poteškoće da razumeju jezik 1. a ne. 7. 6.. nikada se ne pretvarajte da razumete. pre nego dugačka.3. Ne pričajte o osobi u njenom prisustvu. pokušajte da je ne prekidate ili da dopunjujete. 6. ako ne razumete. koristite kratke.ali odraslu komunikaciju. 8. 2. Na primer.voda”. koristite prostu. pitajte ”Da li je kiša napolju?”. nemojte ni pretpostavljati da vas osoba sa PPA ne razume.. a da je pre toga niste uključili u razgovor. 3. osim ako vam pomoć nije tražena. dopunite uputstva koristeći facijalnu ekspresiju ili gestove. izbegavajte korišćenje otvorenih pitanja koja traže razjašnjenja. Za nedovršene rečenice kao što je:”čaša. nemojte da pretpostavljate da vas osoba sa PPA sve razume dok pričate. Priznajte problem i recite da ne razumete. neki odgovori će biti nedovršeni ili ne povezani ili suprotni od onog što osoba želi da kaže. 4. kompleksna pitanja i uputstva u dnevnoj komunikaciji. pitajte prosta pitanja ili pokušajte da gestom odgovorite na razjašnjenje. možete dovršiti rečenicu tako što ćete reći:”Želiš čašu vode?” 7. ponovite šta ste rekli ako je neophodno. kada ne razumete šta osoba pokušava da kaže. iako klima glavom i odobrava dok govorite. . suprotno.

ima nekoliko dostupnih izvora. koje se oslanja na tih nekoliko godina zaposlenja. One možda nisu završili pravljenje svog gnezda za penziju i možda imaju troškove kao što je školovanje dece. uglavnom u 65. Do sada. Onog trenutka kada se utvrdi dijagnoza. osobe ispod 65 godina su podobne za Medicare. mada birokratski deo može biti dug.godini i kasnije. Kako će PPA uticati na posao mog prijatelja ili člana porodice? Zaposlenje je često prva stvar koja mora biti obezbeđena kod onih koji imaju PPA. razgovarajte sa vašim odgovornim licem da se popune dokumenti i dijagnoze i advokat u vaše ime može donositi odluke.PORODICA I PRIJATELJI Briga o nekome sa PPA: tražiti i dobiti potrebnu pomoć Dok Alchajmerova bolest pogađa većinu ljudi u njihovim kasnim godinama. možda ni finansijski nije spremna ili emotivno pripremljena da prestane da radi. potreba da se prestane sa poslom je neizbežna. Profesionalna osoba u svojoj pedesetoj ili šezdesetoj je na vrhu svoje karijere ili se približava penziji. ova činjenica teži da zaseni one koji pate od slaboumnosti u ranijim godinama. Ako je aplikacija odbijena. Asocijacija Alchajmer ima pomoć za ovu vrstu problema i može olakšati put. Posle dobijanja socijalnog osiguranja za dve godine. Brza aplikacija za socijalno osiguranje treba biti završena. Pošto su jezik i verbalne sposobnosti glavni za većinu poslova. Rane godine početka pretstavljaju pacijente i porodice sa posebnim problemima i stresom. postoji zadatak u pronalaženju dovoljno informacija za PPA. Kao što znamo. možete imati poteškoće u postizanju tačne dijagnoze. . PPA uglavnom pogađa ljude u njihovim pedesetim ili šezdesetim godinama. Zbog retkosti PPA.

tuga. Gubitak druge polovine na dug period može doneti još dodatne probleme i emocije: zbunjenost.. apatija. krivica. da da deci sigurno mesto gde mogu da izraze svoje emocije i da pomogne supružniku u njegovoj novoj ulozi samohranog roditelja. svoju koristnost u nekog ko postaje veoma zavistan od drugih. Dodatno. PPA se javlja u godinama gde hronične bolesti ovih razmera se ne očekuju. može takođe biti na vrhuncu svoje karijere i može da ima mlado dete koje zahteva pažnju i brigu.Šta se dešava posle toga kada moj član porodice ili prijatelj sa PPA više nije zaposlen? Jedna od najčešćih poteškoća koja otežava prekid posla je pronalaženje nečeg vrednog da se radi za vreme koje je taj neko provodio na poslu. Drugi supružnik može biti u stresu jer je rasejan između posla i porodice. loše ocene u školi ili pojačana agresija. ovakva deca doživljavaju bolest roditelja na poseban način i potrebna im je dodatna emotivna podrška i pažnja da nadoknade gubitak. Uloga partnera prelazi u ulogu staratelja. bes. Može biti korisno potražiti konsutanta koji ima iskustva u porodičnoj terapiji. Ovo zahteva kreativnost i pomoć porodice koja ima udela u tome. Osoba sa PPA doživljava tešku ulogu menjajući svoju nezavisnost. Razvojno. Obratite pažnju na ekstremno ponašanje: povlačenje u sebe. Važno je ostati u dodiru sa emocijama koje se mogu poboljšati i tražiti konsultacije za podršku i pomoć u savladavanju istih. Šta je sa porodicom? Postoje takođe jedinstveni porodični problemi i to u mlađim godinama gde se PPA tipično pojavljuje. Osoba sa PPA uz određena uputstva i nadzor može ostati aktivna u mnogim oblastima.. .

Literatura -National institute on deafness and other communication disorders -Northwestern university. CNADC-PPA and Frontal Dementia .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful