Specijalistički kurs : SERVISER PC RAČUNARA

ODRŽAVANJE RAČUNARSKIH SISTEMA

Autor : Zoran Pakledinac, dipl.ing

SADRŽAJ :
1. UOPŠTENO O ODRŽAVANJU......................................................................................................4 2. PREVENTIVNO ODRŽAVANJE...................................................................................................7 2.1. Snižavanje radne temperature....................................................................................................7 2.1.1. Hlađenje računara pomoću hladnjaka i ventilatora.............................................................8 2.1.2. Toplotni senzori i njihovo prećenje...................................................................................10 2.1.3. Termički šok i uključivanje računara................................................................................11 2.2. Čišćenje računara.....................................................................................................................12 2.3. Zaštita od nepravilnosti u napajanju.........................................................................................15 2.4. Štetan uticaj megnetnih polja i statički elektricitet..................................................................17 2.5. Zaštita i backup podataka.........................................................................................................19 2.5.1. Uređaji i mediji za backup ................................................................................................19 2.5.2. Planiranje i organizovanje backupa...................................................................................21 2.6. Preventivno održavanje čvrstog diska......................................................................................22 3. KOREKTIVNO ODRŽAVANJE..................................................................................................24 3.1. Dijagnostika problema i kvarova.............................................................................................24 3.1.1. POST procedura................................................................................................................25 3.1.2. Dijagnostički softver Windows-a .....................................................................................28 3.1.3. Dijagnostički hardver (uređaji).........................................................................................30 3.2. Alat za održavanje....................................................................................................................32 3.3. Mere opreza..............................................................................................................................33 4. PROCEDURA SKLAPANJA I RASKLAPANJA RAČUNARA..................................................34 4.1. Zamena komponenti računara..................................................................................................36 4.1.1. Zamena procesora..............................................................................................................36 4.1.2. Instalacija diskova.............................................................................................................38 4.1.3. Instalacija kartica...............................................................................................................40 4.2. Mere opreza..............................................................................................................................42 4.3. Dokumentacija..........................................................................................................................43 5. HARD DISK : Održavanje i otklanjanje problema.........................................................................44 5.1. Zaštita hard diska......................................................................................................................44 5.2. Zaštita podataka........................................................................................................................44 5.2.1. Izrada rezervnih kopija sistemskih datoteka.....................................................................44 5.2.2. Izrada rezervnih kopija korisničkih podataka...................................................................45 5.2.3. Pripremanje hitnog podizanja sistema u Windowsu 9x....................................................45 5.2.4. Pripremanje i hitno podizanje sistema u verzijama Windowsa zasnovanim na NT.........46 5.3. Oživljavanje neispravnih diskova ...........................................................................................47 5.4. Program FDISK........................................................................................................................48 5.5. Formatiranje diska....................................................................................................................54 5.5.1. Komanda FORMAT..........................................................................................................54 5.5.2. Formatiranje iz okvira za dijalog My Computer...............................................................54 5.5.3. Podela diska i formatiranje tokom instalacije Windowsa.................................................55 5.5.4. Podela na particije i formatiranje alatkom Disk Management..........................................56 6. SOFTVERRSKA REŠENJA ZA UPRAVLJANJE HARDVEROM.............................................58 6.1. Tehnologija Plug and Play.......................................................................................................58 6.2. Instaliranje novog hardvera u Windowsu................................................................................58 6.2.1. Potpisani upravljački programi.........................................................................................59 2

6.2.2. Instalacija i ažuriranje upravljačkog programa.................................................................60 6.2.3. Rešavanje problema sa uređajima pomoću Device Managera..........................................63 6.2.4. Ručna promena resursa koji se dodeljuju uređaju.............................................................63 6.2.5. Uklanjanje upravljačkog programa...................................................................................65 6.2.6. Onemogućavanje rada uređaja :........................................................................................65 7. NAJČEŠĆI PROBLEMI U RADU RAČUNARA I NJIHOVA REŠENJA...................................66 7.1. Računar neće da počne sa radom.............................................................................................66 7.2. Računar se zamrzava................................................................................................................66 7.3. Problemi sa hard diskom..........................................................................................................67 7.4. Nov hardver ne radi ili kvari postojeći sistem..........................................................................67 8. SKENER : Održavanje i otklanjanje kvarova.................................................................................68 9. LASERSKI ŠTAMPAČ : Održavanje i otklanjanje kvarova..........................................................70

3

pa i računarskog sistema. kao i njegovo vraćanje iz stanja "u otkazu". lemilica. sa kojim alatom i priborom. specijalna klešta za spajanje konektora i za vađenje čipova. čini skup aktivnosti i postupaka sa ciljem sprečavanja njegovog otkaza ili zastoja u radu. programskih jezika. osciloskopi.). Iz toga zaključujemo da kvalitetno održavanje značajno utiče na efikasnost poslovanja preduzeća. potrebe gotovosti tog tehničkog sistema i dr. Održavanje hardvera se vrši uz pomoć standarnih alata kao što su ( odvijači. štampači. neophodno je permanentno usavršavanje kadra koji vrši održavanje. periferije) ♦ preventivne periodične opravke Tehnologija održavanja zavisi od osobina sistema koji se održava. i da se obezbedi sigurnost i trajnost podataka koji se nalaze u računaru. i da bi imao neophodan nivo raspoloživosti. sa kojim rezervnim delovima i materijalima. ali i od uslova pod kojima se sprovodi. kao i modernizacija i uvođenje novih tehnika održavanja. ekonomskih činioca.1. konektori i kablovi.) Zbog ubrzanog razvoja PC računara i stalnog uvođenja novih i sve komplikovanijih standarda koje oni podržavaju. monitori. UOPŠTENO O ODRŽAVANJU Tehničko održavanje nekog sistema. kao i podizanje operativnog sistema i aplikativnog softvera neophodnog za rad. hard diskovi. ventilatori. Pošto računare čini njihov hardver i softver. digitalni ili analogni mutlimetar instrumenti. sa kojim energetskim resursima itd. pouzdanosti a samim tim i ekonomičnosti.) . Raspoloživost tehničkog sistema je verovatnoća da će tehnički sistem uspešno stupiti u rad u projektovanom vremenu i projektovanim uslovima okoline. kada izvodi. dok se održavanje softvera vrši uz pomoć specijalizovanih namenskih programa ili paketa programa za održavanje. Tehnologija održavanja definiše način izvođenja postupaka održavanja (ko izvodi. često se podela poslova njihovog održavanje vrši po toj analogiji. a to su: Pouzdanost tehničkog sistema predstavlja verovatnoću ispravnog rada sistema i jedan je od najvažnijih činilaca ukupne sigurnosti funkcionisanja (biti što duže u radu u projektovanom vremenu i projektovanim uslovima okoline). četkice. To se odnosi na sve predviđene postupke održavanja. koja obuhvata sve postupke koje je neophodno sprovesti da bi on što duže bio u stanju ispravnosti. lampe i dr. i to u što kraćem vremenskom periodu . 4 . u skladu sa postavljenim zahtevima i kriterijumima. korisničkih programskih paketa i aplikacija. softverskih zaštita i dr. napajanja. kabel testeri. Što podrazumeva startovanje računara i periferijalnih uređaja. kao što su: ♦ osnovno održavanje od strane rukovaoca. ♦ preventivni periodični pregledi (kako hardverski tako i softverski) bez posebnih instrumenata ♦ elektrotehnička i softverska dijagnostika ♦ traženje i otklanjanje slabih mesta ♦ popravka istrošenih delova (Optički uređaji. Cilj je da se troškovi održavanja i troškovi nastali zbog otkaza svedu na minimum. u stanje "u radu". Održavanje tehničkog sistema možemo posmatrati kao skup većeg broja segmenata. koji zajedničkim dejstvom obezbeđuju održavanje tehničkog sistema. pincete. Ona se ustvari bavi postupcima održavanja i načinima njihovog sprovođenja. Ova dva tipa održavanja se međusobno prepliću i nerazdvojni su jer je za njihovo izvođenje potrebno vrlo dobro poznavanje kako hardvera tako i onog drugog softverskog-programskog dela (poznavanje operativnih sistema. Održavanje računarskog sistema je funkcija.

loših sektora na hard disku. Unapred nije poznat trenutak nastanka otkaza. ♦ kombinovano održavanje (pre i posle nastanka otkaza). osigura sistem od kompjuterskih virusa i ostalih destruktivnih programskih kodova. hakera. pogrešna upotreba. Pod otkazom se podrazumeva događaj koji se dešava u trenutku kada je vrednost nekog kontrolisanog parametra (karakteristike).). 5 . produži upotrebni vek sistema. slučajni. odnosno održanje parametara funkcije kriterijuma (radnih parametara). Otkaz onemogućava tehnički sistem da obavlja svoju funkciju. špijunskog softvera. ili izašla izvan tih granica. neadekvatni uslovi pod kojima sistem radi. ili nepažnje. greške u programskom kodu. Kod PC računara. zamor. ugrađene mane (greške pri izradi i sl. Nepoznat je i obim. Najčešće je uzrok pogrešna upotreba od strane korisnika. nekompatibilnosti sa harverom i sl. Imamo tri osnovne koncepcijske mogućnosti: ♦ preventivno održavanje (postupci se sprovode pre nego što dođe do nastanka otkaza) ♦ korektivno održavanje (postupci se sprovode po nastanku otkaza). usled nedovljnog poznavanja rada na računaru. starenje). u granicama dozvoljenih odstupanja. i sadržaj radova koje treba obaviti. trojanaca. sekundarni (kao posledica nekih drugih). kao i vreme potrebno za izvršenje radova. Najčešći postupci korektivnog održavanja računara su zamena komponente sistema ili njena opravka u slučaju manjeg kvara. osim ako dijagnostikom nije identifikovan. dostigla svoju donju ili gornju granicu. do stanja "u otkazu" dolazi zbog: otkaza neke od fizičkih komponenti računara (istrošenost.). i drugih sistemskih problema. strukturne promene (habanje.Koncepcija održavanja definiše vremenski trenutak kada treba izvesti neku aktivnost održavanja. ♦ periodično harversko i softversko održavanje ♦ postupci za održavanje generalne sistemske "urednosti" Cilj preventivnog održavanja je da se smanje najčešći hardverski otkazi. Program kvalitetnog preventivnog održavanja PC računara treba u sebi da sadrži: ♦ obiman plan bekapovanja podataka (pravljenja rezervnih kopija) ♦ mere koje će osigurati sistem od malicioznog (zlonamernog) iskorištavanja od strane kompjuterskih virusa. zbog softverskog otkaza (nemogućnost podizanja sistema ili neke neophodne aplikacije usled pojave kompjuterskog virusa. strujni udari). Preventivno održavanje čini niz aktivnosti neophodnih za sprečavanje pojava stanja u „otkazu“. Tek kada je otkaz jasno identifikovan moguća je primena postupka za njegovo otklanjanje. minimizuje "rušenje" sistema uzrokovano upotrebom zastarelih drajvera (upravljački programi pomoću kojih operativni sistem komunicira sa svakom svojom komponentom). i izbegne gubitak podataka. pregrevanje. Uzroci otkaza mogu biti:       primarni (oni koji prvi nastaju). Korektivno održavanje se primenjuje radi otklanjanja otkaza sistema i elemenata koji ga sačinjavaju.

6 .

Za korporacije i organizacije sa stotinama (čak i hiljadama) PC računara.  instaliranje doatnog termometra ili očitavanje postojećih. a ta toplota ih uništava. navode maksimalne vrednosti radnih frekvencija procesora.2. malo je korisnika koji će posvetiti vreme održavanju svog računara. To je metoda pomoću koga iskusni korisnici pokušavaju da nateraju hardver računara.1. da se ubrza do maksimuma svoje stabilnosti. nebili se izvukle njegove maksimalne performanse. ili u kancelariju.  instaliranje vodenog hlađenja. pod uslovom da je obezbeđeno adekvatno hlađenje i praćenje kretanja temperature. Sve češće pregrevanje nastaje kao posledica povećavanja radnog takta. Problem pregrevanja preventivno se rešava na jedan od sledećih načina:  ugrađivanjem odgovarajućeg ventilatora u izvor napajanja ili dodavanje još jednog dodatnog. Pravilno rutinsko održavanje. PREVENTIVNO ODRŽAVANJE Preventivno održavanje je skup planiranih aktivnosti na blagovremenom otkrivanju uzroka kvarova ili eventualnih nedostataka u početnoj fazi. kako bi se za manje novca dobile performanse znatno skupljeg hardvera. sve dok ne otkaže. matičnu ploču. Ovo polako postaje opšte prihvaćena tehnika. takođe. Ovaj postupak se najčešće primenjuje na glavni procesor (CPU). na nivou projektovane radne sposobnosti. Više od polovine energije koju elektronska kola troše gubi se u vidu toplote. kako bi kolo moglo da odaje toplotu istom brzinom kojom je i stvara. i često firme koje se bave testiranjem i specijalizovani časopisi. a u zadnje vreme i sve češće na procesore grafičkih adaptera.  podešavanje kućišta tako da se omogući bolja ventilacija. tako i softvera. Jedan od osnovnih problema prilikom projektovanja elektronskih kola obuhvata obezbeđivanje protoka toplote. Ako to nije slučaj. 7 . u cilju neprekidnog održavanja funkcionalnosti računara. kako računarskog hardvera. njegovog harvera i softvera. popularno zvanog overkloking (eng. Poslovna firma može da uštedi veliku količinu novca angažovanjem tehničkog lica koje će vršiti redovno održavanje. da spreči skupe popravke (u Americi jedan sat košta 50. Snižavanje radne temperature Svaki elektronski uređaj nosi u sebi klicu sopstvenog uništenja. Za većinu krajnjih korisnika. uređaj se polako zagreva. Rutinsko održavanje predstavlja bitan deo posedovanja računara i u velikoj meri može da pomogne održavanju hardvera i softvera u dobrom stanju.  instaliranjem hladnjaka. overclocking). pod kojima oni mogu da rade stabilno.  upotrebljavanjem računara u dozvoljenom temperaturnom opsegu. može. 2. ovakva investicija je utoliko veća. U nastavku detaljno će biti obrađeni postupke preventivnog održavanja.70 dolara). Ali pošto se novac potroši i računar stigne kući. kupovina PC računara predstavlja značajno investiranje novca i vremena.

Što je ventilator većeg kapaciteta. jer vazduh koji se kreće mi čujemo kao zvuk. ponekad postoji i još jedan koji hladi čvrsti disk. Hlađenje računara pomoću hladnjaka i ventilatora Većina PC računara bi se brzo pokvarila bez ventilatora. četvrti na modernijim čipsetovima.1. drugi služi za hlađenje procesora. to bi značilo da se ne okreće  neki delovi računara su pregrejani – to može biti vrh ili bočne strane kućišta. proizvodi i veću buku. Prenosivi računari pre par godina nisu imali ventilatore. ponekad i nakon samo pola godine. treći za brzu grafičku karticu. Ventilatore je 8 . Po pravilu jeftiniji se češće kvare. ali podizanjem radnog takta i oni su dobili barem po jedan za odvođenje toplote. dok su skuplji napravljeni od kvalitetnijih i otpornijih materijala. ili CD kada se izvadi iz uređaja Ventilatori se razlikuju po kapacitetu. što garantuje njihovu dugotrajnost. opada i kvalitet pojedinih komponenti. ali takođe i o buci koju oni stvaraju.1. u koji se neretko ugrađuju vrlo nekvalitetni ventilatori koji često otkazuju. kvalitetu i nameni. Simptomi koji ukazuju da sa ventilatorom nešto nije u redu su sledeći:  iz računara se čuje znatno manje buke – pošto je ventilator po pravilu najbučnija komponenta računara. Prilikom projektovanja ventilatora proizvođači moraju da vode računa o njegovoj moći hlađenja. Mnogi današnji računari imaju nekoliko ventilatora od kojih je većina kombinovana sa hladnjacima: jedan je ugrađen u izvor napajanja. Slika: Ventilator napajanja (levo) i ventilator procesora (desno) Slika: Ventilator grafičke kartice (levo) i ventilator za čipset (desno) Sa trendom pada cena. To je posebno izraženo kod kućišta i njihovog napajanja. za manje od sat vremena. i obično imaju male kuglične ležajeve u sebi. a u tom slučaju računar će se pregrejati.2.

 protočnost vazduha – izražava se u kubičnim fitima po minuti (CFM –cubic feet per minute). a rebra povećavaju površinu hladnjaka. zbog čega su se računali smeštali u specijalne klimatizovane sale. Ukoliko je razlika između temperature u prostoriji i vazduha koji izlazi iz kućišta veći od 5˚C neophodno je poboljšati hlađenje. DVD ROM). koji raspršuje toplotu i olakšava njenu predaju sa hladnjaka. Što je veća površina hladnjaka. veća je i količina toplote koja može da se sprovede u vazduh. Tihi ventilatori imaju nivo buke ispod 20 db(A) 9 . To se postiglo korištenjem hladnjaka. Svi današnji procesori imaju ugrađen hladnjak i njegov ventilator. Hladnjak je mali komad metala (obično od aluminijuma ili bakra) sa izraženim rebrima. disketnih jedinica. ali i podiže nivo buke. podmazati. brzine i dizajna lopatica ventilatora. Tada su diskovi bili pune visine. u računar je bilo ugrađeno 640Kb memorije u obliku 90 zasebnih čipova od po 64 kilobita. Jedan se stavlja na prednju masku da uvlači vazuh. Taj period zavisi od količine eksploatacije uređaja i uslova njegovog radnog okruženja. Pri tome treba da bude obezbeđen optimalan tok strujanja vazduha preko čvrstog diska. i vratiti u rad. zavisi od veličine. a one su sledeće:  veličina – standardne veličine su 80. Ventilatori kućišta su vrlo važni za cirkulaciju celokupnog vazduha u računaru. Komponente koje najviše zagrevaju računar su:  čipovi. U skladu sa karakteristikama ventilatora kućišta treba izvršiti odabir optimalnog. za nominalan napon od 12V.neophodno periodično skinuti i očistiti od nečistoća (pomoću četkica veličine olovke sa čvrstim vrhom). kreće se od 10-25 CFM  nivo buke. 90 i 120mm. Između njega i čipa nalazi se specijalna pasta koja obezbeđuje maksimalnu predaju toplote hladnjaku. koja nije na odmet ugraditi. i procesora. Godinama su se inženjeri bavili problemom zagrevanja komponenti na štampanim pločama. memorije. optičkih uređaja (CD. Za procesore. Kućišta imaju obično 1 ugrađen ventilator i prostor za smeštanje još 2 dodatna. posebno memorijski i procesori. što je veći to je bolje. Dodavanje ventilatora znatno povećava sposobnost hladnjaka da ohladi čip. Zajednički ventilator često nije bio dovoljan i bilo je potrebno dodatno sredstvo za hlađenje nekog čipa. Postoje posebno projektovani ventilatori koji se montiraju na donji deo hard diska. je značajna stavka jer u računaru ima više ventilatora tako da se buka samim tim pojačava. Metal je dobar provodnik toplote. Mnoge matične ploče imaju predviđene priključke za napajanje para pomoćnih ventilatora. pošto sadrže mnogo tranzistora  motori čvrstih diskova. Danas je mnogo manji problem pregrevanja nego što je to bio 80-tih ogdina. Postoje i posebni dodaci za regulaciju brzine obrtanja po želji (na principu promene napona).  brzina okretanja – izražava se u broju obrtaja u minuti (RPM-revolutions per minute). veličine su 60 ili 70 mm. ali ograničenje je veličina kućišta i predviđeni otvori za njihovo pričvršćivanje. sa povećanjem broja obrtaja poboljšava se protok vazduha. a drugi na poleđinu kućišta za izbacivanje toplog vazduha. tako da je razlika sobne i temperature unutar računara iznosila oko 16˚C.

i nema pojave algi i kamenca. a njega hladi ventilator. i pomoću ventilatora izvlače. Postavljaju se tako da obuhvate. jer ukoliko temperature počnu naglo da rastu. Voda se pomoću pumpe kreće kroz cevčice. a ako temperatura u naredih par minuta ostane iznad granice. Slika: Ventilatori za hard disk Slika: Usmerivač vazduha U poslednje vreme patentirane su razne varijante tečnih sistema za hlađenje. jer je bolje provodno sredstvo od vode.3V). 10 . računar će se sam ugasiti. što uzrokuje i brže kvarenje čipova. gde preuzima njegovu toplotu. matične ploče pa i vazduha u kućištu. Toplotni senzori i njihovo prećenje Predviđeno je da elektronske komponente rade u određenom temperaturnom rasponu. Ako se ona poveća 10˚C ovaj proces će biti duplo brži. nakon koje će se računar bez najave ugasiti. fan duct). kao i podešavanje alarma ako temperatura dođe do određene gornje granice. 2. U unutrašnjosti kućišta ne sme se dozvoliti da temperatura pređe 43˚C. dok je za procesore preoručljivo da ne prelaze 70˚C. a zatim dolazi do drugog hladnjaka kojem predaje toplotu. Visoka temperatura podstiče i proces korodiranja. Ova rešenja su donekle efikasnija od klasičnih ventilatorskih. moguće je nadgledanje i praćenje temperaturnog stanja. Takođe temperatura okruženja utiče na temperaturu u računaru. i prelazi preko pasivnog hladnjaka na procesoru. i radnih napona (+12V. Upotreba ovakvog softvera u mnogome olakšava preventivno održavanje i ukazuje na moguće probleme. +5V.U kućišta se često ugrađuju i plastični ili metalni usmerivači toka vazduha (engl. Proizvođači u današnje računare serijski ugrađuju senzore koji mere temperaturu procesora. +3. da bi zaštitio svoje komponente od oštećenja. to može biti znak nekog kvara. a takođe i broj obrtaja pojedinih ventilatora (najčešće samo procesorskog). I u novije BIOS čipove se ugrađuje ocpija za odabir maksimalne granične temperature rada procesora. posebno je problematičan letnji period. Sve to je neophodno znati da bi se ozbiljno shvatio problem zagrevanja. kada prvo počinju da otkazuju diskovi.2. U tom slučaju oglašava se zvučni signal. Oni omogućavaju efikasnije oslobađanje toplote iz kućišta.1. topao vazduh koji se oslobađa sa hladnjaka centralnog procesora. Pomoću posebnog programa koji često dolazi uz matičnu ploču. koja obično iznosi 80-85 ˚C. i adekvatno sprovodile mere preventivnog održavanja. Štampane ploče mogu da se zagreju do 50˚C. Kao medijum za prenos toplote koristi se antifriz. IBM preporučuje da se njihovi PC računari koriste u rasponu od 15-29 ˚C. ali su znatno skuplja pa se zbog toga ređe upotrebljavaju.

Činjenica je da se životni vek motora skraćuje ako je stalno uključen. U tom režimu računar drži aktivne samo osnovne funkcije i uređaje računara. Svaki put pri uključivanju električnog uređaja. i monitor (prekida se video izlaz na grafičkom adapteru). takođe i grafičke kartice. koja u najviše slučajeva pregorava prilikom njenog uključenja. ili udara groma računar može da pretrpi ozbiljna oštećenja Da bi se izbegli troškovi prevelike potrošnje električne energije. promene sobne temperature mogu drastično da promene temperaturu u unutrašnjosti računara. U mnogim velikim preduzećima ova praksa ostavljanja sistema aktivnog 24 časa se odavno primenjuje.3. on se na kratko preoptereti. Razmotriću problem čvrstog diska.2. Najčešće se koriste opcije za gašenje monitora i hard diska posle izvesnog perioda neaktivnosti ili odlazak sistema u režim rada "stand-by" koji je u prevodu suspenzija osnovnih komponenti računara. Čvrsti disk sadrži motor koji okreće ploče sa magnetnim zapisom brzinom između 3600 i 10000 o/min. Tako nastaje problen nazvan termički šok. zvučne. Svaki današnji PC računar ih ima ugrađne u sebe. Poznato je da je stvari mnogo teže pokrenuti iz stanja mirovanja nego ih održavati u pokretu. Termički šok i uključivanje računara Pošto je temperatura u kućištu računara veća od sobne temperature. 11 . Kada se uključi računar. To je jedan od razloga zbog kojeg bi računare trebalo ostaviti uključene 24 časa. Smanjuje se aktivnost centralnog procesora na minimum. One omogućavaju detaljno programiranje ponašanja hardvera računara u slučaju njegovog nekorištenja određeni vremenski period. jer u slučaju nestanaka struje. Termički šokovi se najčešće dešavaju kada se računar uključi zimi. Njega doživljavaju komponente koje su izožene velikim i brzim promenama temperature. Prema jednoj studiji prilikom paljenja električni uređaj prilikom paljenja povuče od 4 do 6 puta više struje nego što je troši pri normalnom radu. Temperatura se tokom vikenda u mnogim poslovnim zgradama spušta na desetak stepeni. mrežne. Električni uređaj proživljava najveće šokove prilikom uključivanja i isključivanja. radi uštede energije. gasi se hard disk. U prilog ovome postupku navešću još nekoliko argumenata. kao jedan od vidova preventivnog održavanja. ali čak i u tom slučaju očekivano trajanje motora je duže od predviđenog trajanja čvrstog diska. a on može da ošteti računar zbog širenja i skupljanja materijala usled promene temperature. tako da u ponedeljak ujutro u računaru još uvek može da vlada temperatura od desetak stepeni. tako da može doći do pojave termičkog šoka. Tehničar koji se bavi održavanjem treba da optimalno podesi opcije za svaki računar. variranja napona.1. Cena čestog paljenja i gašenja motora je to što on jednog dana neće biti u stanju da pokrene diskove. Tipičan primer je sijalica. ponedeljkom ujutro. još pre 10 godina su razvijene aplikacije za upravljanje rada računara da bi se došlo do maksimalnih ušteda (Power Managment). obično u nizu filtara povezanih između računara i utičnice  potrebno je da postoji stabilno napajanje. Ipak taj postupak treba sprovoditi samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:  da računar ima dobro hlađenje  potrebno je da postoji dobra prenaponska zaštita. temperatura vrlo brzo raste.

na krilcima ventilatora i među rebrima hladnjaka. pomoću komprimovanog vazduha treba se rešiti prašine u njemu. čestica papira.  Čišćenje ventilatora i hladnjaka procesora.  12 . i od grinja koje se hrane ostalim sastojcima prašine. Zatim ako hladnjak nije previše prašnjav. Ovi otvori se obično nalaze na prednjoj strani kućišta. Način sprovođenja postupka čišćenja razlikuje se od komponente do komponente: Čišćenje kućišta. što uzrokuje blokiranje rada sistema. zbog kojih je veliki neprijatelj PC računara. a takođe i korodira površinu kontakata u računaru. treba ga usisati usisivačem koji ne stvara statički elektricitet. Prašina se sakuplja na ulaznim otvorima kućišta. Prašina prouzrokuje nekoliko problema. tada i mnogo češće (na svaka 3 meseca). Taj period bi trebao biti najmanje jednom godišnje. što može spustiti njegovu radnu temperaturu i do 10 ˚C.2. Ako postoji usisni filter (kod skupljih računara). povećava električni otpor i smanjuje njihovu pouzdanost. vrlo pažljivo treba očistiti njegov rashladni sistem. Prvo. Sa obzirom da je procesor jedan od najvitalniji delova računara i najviše se zagreva. Najčešće je osnova kućišta najprljavija. Ona se taloži u konektorima. ona se taloži na štampanim pločama. Sredstvo ne treba nikada nanositi direktno na deo računara. Ona se sastoji od finih čestica peska. Često je i uzrok prestanka rada ventilatora usled fizičke nemogućnosti okretanja krilaca.2. pogotovo kod uspravnih kućišta. Tada dolazi do pregrevanja komponenti.  Čišćenje otvora za usis vazduha. To stvara termičku izolaciju koja tim komponentama nikako nije potreba. fosila skeletnih minijaturnih organizama. već na tkaninu. Počinje se odozgo na prema dole. i treba ih detaljno očistiti. Prvo se pomoću četkice skine prašina sa lopatica ventilatora. Pre čišćenja računar obavezno treba isključiti iz mreže napajanja. a ako računari rade 24 časa dnevno i u lošijim uslovima okruženja. a na kraju i otkaza samih komponenti. Slika: Prikaz dejstva prašine na procesorski ventilator Sve to ukazuje na značaj postupka periodičnog preventivnog čišćenja svih komponenti računara od prašine. i nakon nekog vremena stvoriće oko komponente fini izolacioni sloj prašine. Čišćenje računara Prašina se nalazi svuda oko nas. Za spoljno čišćenje kućišta koristi se tkanina blago navlažena rastvorom amonijaka. što sve zajedno značajno umanjuje efikasnost rashlađivanja sistema.

a potom vratiti kapicu. Tastatura nije ničim zaštićenja od okoline. Usisivačem treba pažljivo otkloniti prašinu sa otvora. Pošto se aktivna elektronika nalazi odmah ispod gornjih ventilacionih otvora. Kada se nakupi dovoljno prljaštvine kursor (pokazivač. izvaditi je. To vremenom može dovesti do zakočenja tastera ili njegovog višestrukog okidanja. Slika: Hladnjak procesora pre i posle čišćenja  Čišćenje monitora. Nakon toga se otklanjaju mrlje i nečistoće sa tastera i tastature pomoću rastvora amonijaka. 13 . Kuglu treba očistiti kao i valjčiće koji naležu na kuglu i pretvaraju njeno kretanje u koordinatne pravce x i y. U slučaju da neki tasteri ne reaguju dobro na pritisak ("lepe se"). strelica na ekranu) se opire i ne pomera precizno. čime se smanjuje kasnije ponovno nagomilavanje prašine na njegovoj površini. tako što se prilikom ispuštanja vazduha cevčica provlači između redova tastera. Potrebno je olabaviti prsten oko kuglice.  Čišćenje miša. treba skinuti ventilator koji je pričvršćen pomoću 4 šrafa. pa se prljaštvina redovno skuplja između tastera. Čišćenje se obavlja uz pomoć boce sa komprimovanim vazduhom. jer je ona obložena zaštitnim slojem ili sredstvom protiv blještanja. u slučaju da je u pitanju kuglični miš. nikako se ne sme prskati sredstvom direktno po kućištu monitora. treba skinuti plastičnu kapicu sa njih i kvalitetnim elektro sprejem poprskati po njihovoj unutrašnjosti.  Čišćenje tastature. i četkicom ga detaljno očistiti. Ventilacioni otvori su od važnosti za dobro hlađenje monitora. Takođe treba očistiti i njegovo kućište. Za čišćenje katodne cevi ne treba koristiti nikakve hemikalije.Slika: Čišćenje procesorskog hladnjaka U slučaju da je previše zaprljan. Plastika kućišta se takođe čisti rastvorom amonijaka. Ekran se čisti običnom vodom ili specijalnim rastvorima koji često imaju antistatičke karakteristike.

ali ni to često nije dovoljno. usled čega dolazi do problema pri u pisu i čitanju diskete. Oni su kontaktni uređaji jer glava za upis i čitanje dodiruje disketu. Njih par puta treba ubaciti u drajv. U drugom slučaju potrebno je natopljeni tampon par puta protrljati između glava za upis i čitanje i ostaviti da se osuši. a ako se problemi javljaju i sa novim disk medijima. i ubaci u uređaj i aktvira u trajanju od 30 sekundi. tj. floppy drive). muzička. Tada se koriste specijalni diskovi koji imaju malu četkicu na sebi. Uzrok otkazivanja rada neke od kartica u računaru (grafička. koji je obično na bazi alkohola. pojavljuju se poruke o grešci čitanja. Uzrok tim greškama može biti i prljav ili izgreban disk. onda je problem do uređaja. Prvi znak zaprljanosti CD-ROM uređaja je nemogućnost čitanja i kopiranja diskova. Slika: Čišćenje kontakta na kartici 14 . može biti i loš kontakt koji ona ostvaruje sa matičnom pločom. Pri kontaktu magnetni oksid se sa diskete prenosi na glavu.  Čišćenje kontakata na karticama. Čišćenje se može obaviti upotrebom kompleta za čišćenje ili tamponima i izopropil alkoholom.  Slika: Čišćenje glave disketne jedinice  Čišćenje optičkog uređaja CD-ROM-a.Čišćenje disketne jedinice (engl. pa tek onda pokrenuti računar. Uprkos njenoj zastarelosti disketna jedinica je visko standardizovana i praktična. U slučaju upotrebe kompleta jednostavno se disketa za čiščenje navlaži rastvorom. i dalje se ugrađuje u skoro svaki novi računar. i sočivo će biti prebrisano. a taj površinski sloj lako se uklanja običnom gumicom . Često kod starijih kartica dolazi do njihove oksidacije. memorijski modul). Noviji uređaji imaju mehanizme za samočišćenje svojih sočiva.

Mogu ga prouzrokovati munje i visoko-energetsko pražnjenje.2. 5V ili 12V u zavisnosti od komponente u računaru. To rezultuje nekontinualno funkcionisanje sistema (sistem blokira.3. tako da se mnoge automatski isključuju da bi zaštitili računar. 15 . UPS uređaji takođe rešavaju ovaj problem jer obezbeđuju 100 procentno kontinualno napajanje. Pik je stanje veoma visokog napona (do čak 2500V). a i manje se greju od starijih lineranih napajanja.  Naponski udari i pikovi – Naponski udari su stanja viskog napona koja se javljaju u vremenskim periodima obično duže od 1 sekunde. Mnogi aspekti okruženja računara se mogu kontrolisati. i preko njih mogu oštetiti računarski modem. koje se javlja u milionitom delu sekunde.3V. što znači da ispravljaju napon tako što ga uključuju i isključuju velikom brzinom i na taj način održavaju izlazne napone stabilnim. Napajanja računara to regulišu. obično na nulu. stabilišu svoje izlaze. veličine kućišta. gde napon i struja padaju na veoma nizak nivo. tj. a najčešće su 34%. ali to nije slučaj i sa mrežnim napajanjem koje obezbeđuje elektrodistribucija. Najjednostavnija prevencija je snimanje podataka na svakih 15. To često ne dovodi do oštećenja računara. Obično su snage od 300W pa naviše. javljaju se greške u memoriji. Te jedinice su prekidački digitalni ispravljači. izvori napajanja se mogu oštetiti). koja se zasnivaju na transformatorima. fajlovi na disku mogu biti izgubljeni. Ukoliko ne postoji podrška napajanja (rezervno napajanje – agregat ili UPS uređaj) računar će se isključiti. ali dovodi do gubitka sadržaja memorije. Uninterruptible Power Supply) – neprekidne izvore napajanja. Naponske jedinice su projektovane sa komponentama za prigušenje tih udara. sve dok taj signal ne izađe iz tolerantnog opsega. Ona su uzrokovana fizičkim prekidima u mreži. i sate izgubljenog rada. ali je najpreporučljivije koristiti uređaje UPS (engl. Zaštita od nepravilnosti u napajanju PC Računari ne rade na napon od 220V. Ovo pretvaranje mrežnog napona se vrši u napojnoj jedinici koja se nalazi u kućištu računara. Ovi pikovi se takođe javljaju i u telefonskim linijama. a tolerancije napona se kreću do 5%. Takođe su manje osetljivi na kolebanja ulaznog napona.  Delimična zamračenja – su prouzrokovana neizvesnim električnim ožičavanjem. ili proći kroz njih i oštetiti neki deo matične ploče. Dovode do prekomernog zagervanja napojne jedinice i njenog uništavanja. u zavisnosti od tipa tj. ali oni ih mogu oštetiti. Neke od osnovnih neželjenih pojava u napajanju su:  Gašenja – To je kompletan gubitak električnog napajanja. već na jednosmerne napone od 3. Drugi uređaju u mreži koji su veliki potrošači mogu da vuku toliko struje da nivo napona naizmeničnog signala propada. Iz različitih razloga to napajanje nije stabilno i "čisto" kao što bi trebalo da bude. ili preteranim električnim punjenjem u kolu naizmenične struje. 30 ili 60 minuta. Za poslovne korisnike to može značiti gubitak vrednih podataka. kada napajanje ispada iz regulacije.

tako da je on ujedno i prenaponski zaštitnik. a zatim iz baterije u računar. stabilizatori napona. što deluje kao elektromagnetna interferencija. zavisi i koliko će vremena računar moći raditi dok se one ne isprazne. power conditioner) se nalaze između prenaponskog zaštitnika i rezervnog napajanja. Postoje 2 vrste rezervnih napajanja. jer mogu da "prežive" više impulsa. i tako prave još veću štetu. Stabilizatori napajanja (engl. Jeftiniji uređaji daju naizmenični napon pravougaonog oblika. rezervna napajanja i neprekidna napajanja. 16 .Na sledećoj slici prikazano je poređenje sinusnog talasnog oblika naizmeničnog signala za vreme tipičnih problema sa napajanjem. ali snažniji uređaji. a najgore je što ne posotji pouzdan način da se sazna da li oni još uvek rade. On filtrira i izoluje šum na liniji mrežnog napona na bolji način od prethono opisanog zaštitnika. Period do uključenje traje nekoliko milisekundi (poželjno je ispod 4ms). Čim on padne ispod određene vrednosti SPS se uključuje i obezbeđuje napajanje sve dok se baterije ne isprazne. Najbolji zaštitnici kombinuju nekoliko linija odbrane: varistore. Rezervna napajanja pune bateriju prateći trenutni nivo napona. U 2 2 1 6 2 8 0 0 0 V V V p p r o r e b i j a j a k n n je a p p o n ik n n p o a a d r m p o n a n l a o n n a a p z a t a m n j e n j e t Preventiva kojom bi se eliminisala svaka mogućnost da dođe do nekog od navedenih problema jeste upotreba nekog od sledećih uređaja: prenaponski zaštitnici. Takođe postoje i cevi sa gasnim pražnjenjem koje su sporiji. Kod UPS uređaja napajanje se vodi direktno u bateriju. a pored toga svako kolebanje napona deluje na bateriju. Neki od njih preusmeravaju previše snage suviše dugo. Kod njega će se kvar lakše dijagnostikovati jer on više neće obezbeđivati napajanje. a ne na napajanje računara. jer funkcioniše pomoću transformatora. a to su rezervno napajanje (SPS) i neprekidi izvori napajanja (UPS). Oni ipak ne pružaju dovoljnu zaštitu i nisu dugovečni. Oba ova uređaja moraju da konvertuju jednosmeran napon baterije u naizmeničan. Prenaponski zaštitnici su uređaji koji kada primete dolazak velikog impulsa. U zavisnosti od kapaciteta i snage baterije. što nije dobro jer on sadrži harmonike na visokim frekvencijama. cevi sa gasnim pražnjenjem i koasksijalne zaštitnike. preusmeravaju ga na uzemljenje. Najčešći uređaj za preusmeravanje je varistor. Ovaj princip je bolji jer se prebacivanje obavlja trenutno.

Na slici je prikazan moderan UPS uređaj APC BR1500. a to su kutije za spajalice sa magnetom. a naročito smetaju računarskim mrežama.4. što pokazuje njegovu izuzetnu fleksibilnost. snage 865W ili 1500VA. i magnetnih bekap traka. 2. koji obezbeđuje 13 minuta rada pri opterećnju od 400W. Dva česta tipa koja se pojavljuju kod PC računara su preslušavanje (engl. Pruža zaštitu za telefonsku liniju u slučaju upotrebe modema. crosstalk). a ona u kancelarijama najčešće potiču od električnih motora i elektromagneta. Motor u štampaču takođe. Opseg ulaznog napona je 160-286V a frekvencije 47-63 Hz. Pod njima se podrazumevaju sve elektromagnetne smetnje u koje spadaju i:  interferencija elektromagnetnih talasa  električno pražnjenje i statički elektricitet Elektromagnetna interferencija je pojava zračenja elektromagnetne energije na neželjenim mestima. zvučnici. često otkazuju. Štetan uticaj megnetnih polja i statički elektricitet Stalna i promenljiva magnenta polja mogu trajno da oštete podatke na diskovima i disketama. tj kaseta. a za punjenje baterija potrebno mu je 8 časova. 17 . i zbog toga se stavlja u zaštitni oklop. i interferencija na radio frekvencijama. magnetically shielded). Takođe i pojedini predmeti mogu da uzrokuju probleme. i diskovi koji se nalaze u njihovoj blizini duže vreme. namagnetisani odvijači. a takođe i štiti od mogućih štetnih pojava u mrežnoj infrastrukturi u slučaju da je računar priključen na ethernet mrežu. što je sve češći slučaj i sa zvučnicima koji su magnetno oklopljeni. Monitori su takođe izvori magnetnog polja. Zbog toga treba paziti da ne budu u blizini računara i disketa. tj nalaze se u oklopu koji blokira magnetno polje (engl. Lutajuća elektromagnetna polja mogu da ometaju normalan rad računara.

koja ustvari predstavlja slabu kopiju signala iz prvog provodnika. Današnji računari zadovoljavaju specifikaciju "Class B" koja podrazumeva da elektronski uređaju udaljeni 3 metra od računara ne smeju da primaju zračenje izazvana interferencijom. a ne za nožice  za prenos i čuvanje čipova koristiti antistatičke kesice. Kada je vazduh suv.Preslušavanje je pojava mešanja signala kada se dva provodnika nalaze jedan blizu drugog.  postavljanje tepiha koji ne stvaraju statički elektricitet. Procesori i memorije se prave u CMOS tehnlologiji mnogo su osetljiviji na statički elektricitet od kola izrađenih u starijoj TTL tehnologiji. Njegovi uzročnici mogu biti: izvori radio-zračenja. 18 . interfoni.000 V. ali nemože da škodi čoveku jer je struja koja prolazi prilikom pražnjenja izuzetno slaba. tastature. obično zimi. Ovaj problem se može javiti kada se veliki broj provodnika nalazi jedan pored drugog. Neki od postupaka koji se mogu preduzeti u radnom okruženju su:  povećanje vlažnosti vazduha pomoću isparivača ili biljaka.  postavljanje antistatičkih podloga ispod računara. Trenjem koje nastaje hodanjem po čupavom tepihu može se stvoriti elektricitet napona 50. ono u drugom može da dovede do elektromagnetne indukcije signala. Tipičan primer su mobilni telefoni čije se smetnje mogu čuti na radio aparatima. Preventivne postupke koje treba sprovesti da bi se eliminisala ova pojava su sledeći:  razdvajanje provodnika  upotreba upredenih (isprepletanih) parica  upotreba oklopljenih kablova Interferencija na radio frekvencijama predstavlja zračenje visoke frekvencije (preko 10KHz).  izbegavanje nošenja sintetičkih džempera i košulja. bežični telefoni.  čipove treba hvatati za njihovo kućište. Tada se na čovekovom telu nakupi statički elektricitet i zadržava se sve dok se ne dodirne nešto metalno. Prilikom održavanja računara treba voditi računa o sledećim stvarima:  koristiti antistatičke rukavice.  koristiti antistatičke podloge. Statiči elektricitet može da uništi elektronska kola ako je napon veći od 200 volti.  ne dodirivati čipove više nego što je to neophodno. on je odličan izolator. motori. Pošto svaki od njih stvara određeno elektromagnetno polje. posebno kada su to kablovi za podatke. To je izuzezno visok napon. Sve to govori da bi u cilju zaštite računara trebalo maksimalno eliminisati statički elektricitet koji se sa čoveka lako prenosi na računar (dodirom).

Takođe postoje i specijalizovane firme koje se bave vraćanjem podataka sa neispravnih diskova. Jedan je odlaganje starih ili nekorišćenih datoteka sa podacima. Pri izvršenom bekapu sistema.1. koristili su lomljive i skupe kasete i bili su izuzetno spori. Najpozitivniju promenu u bekapovanju sistema unela je pojava DVD pisača i eksternih čvrstih diskova. U sledećoj tabeli prikazane su neke karakteristike različitih uređaja za backup. kao i CD diskovi. komplikovani za instalaciju i konfigurisanje. a potom se vrate bekapovani podaci. što može dovesti do gubitka podataka na disku. Sledeći razlog je što se na taj način može periodično održavati drajv. odnosno arhiviranje. Za vraćanje izbrisanih ili oštećenih podataka postoje razni programi specijalno razvijani za tu svrhu. CD pisači su brzi i jeftini. ali sa ne prevelikom verovatnoćom uspeha. Jedini pouzdan način za zaštitu podataka je kreiranje njihove rezervne kopije. backup). Na taj način osveženi disk će moći duže da radi bez ikakvih servisa i popravki. ili drugih mera održavanja. 19 . Podaci koji se nalaze na računaru su kod poslovnih korisnika često vredniji i od samog računara. Uređaji koji snimaju na trake – kasete. ali su ograničeni na 700Mb podataka. greška korisnika. Računarski hardver se uvek može popravtiti ili zameniti. a često i nenadoknadiva. 2.5. ali podaci nemogu. neispravna instalacija softvera itd. identifikacioni podaci sektora i staza polako propadaju. Za bekapovanje postoji još nekoliko razloga. tj. sabotaža. Zaštita i backup podataka Jedan od najvažnijih postupaka preventivnog održavanja računara je redovno bekapovanje sistema (engl. čime će biti ponovo upisane indentifikacione informacije sektora i staza. Kako magnetni medijum stari. kvar na čvrstom disku. čvrsti disk se može formatirati na niskom nivou (low-level format). Uređaji i mediji za backup U prošlosti nije bilo mnogo izbora po pitanju dobrog hardvera za backup. pa je zbog toga šteta od njihovog gubljenja velika. Uzrok gubicima podataka mogu biti razni: pojava kompjuterskog virusa. izrada rezervnih kopija. su bili skupi. koje bespotrebno zauzimaju prostor na čvrstom disku.2. ali njihov učinak je često mnogo manji nego što njegovi proizvođači tvrde. Sada je situacija mnogo povoljnija.5.

8. ne sme biti predugačko.Uređaj CD pisač Interni DVD pisač Eksteri DVD pisač Eksterni čvrsti disk Interni čvrsti disk Kasetna jedinica Kapacitet 0. čije nasnimavanje i verifikacija traju oko 20 minuta.2. To se prevazilazi češćim bekapovanjem i čuvanjem diskova od prethodnih bekapa. Iako su diskovi za CD pisač relativno jeftini.0.80 0.5 Gb podataka.250 80-350 75 .4 – 8.0.50 0. Za većinu kućnih korisnika biće dovoljan DVD pisač i dvoslojni DVD diskovi kapaciteta 8 Gb.40 0.05 . što znači da postoji mala šansa da se datotetka neće moći povratiti.500 GB 10 .5.1. potrebno je više njih da bi se bekapovao čvrsti disk od nekoliko gigabajta što nije praktično za potrebe svakodnevnog bekapa. i umanjuje brojčanu potrebu za njima.100 GB Brzina snimanja Srednje Srednje do Brzo Srednje do Brzo Vrlo brzo Vrlo brzo Sporo do srednje Cena uređaja (€) 20 .40 .50 .500 GB 80 .000 Cena medijuma po Gb (€) 0.150 125 .150 200 .05 . Vreme potrebno za snimanje kao i za kasniju verifikaciju upisa. što je znatno više.0. Zbog toga se u većim preduzećima i dalje koriste trake-kasete. Na dvoslojne DVD diskove staje 8.00 Pouzdanost Niska Niska Niska Srednja Srednja Visoka Tabela: Karakteristike backup uređaja Slika: eksterni kasetni drajv (levo) i USB hard disk (desno) Pored cene važno je razmotriti kapacitet i brzinu snimanja uređaja.50 0. što je i dalje više nego DVD disk. Mogu da skladište 20 ili 40 Gb po jednoj traci.00 0.5 GB 4. Loša im je strana jedino što su optički diskovi manje robustni od kaseta.65 -1 GB 4.10 .4 .30 . Idealno bi bilo da kapacitet bude kao i veličina čvrstog diska. Jedno od mogućih rešenja je i instalacija dodatnog internog čvrstog diska istog kapaciteta kao i 20 . tako da se u celini može snimiti. ali i dalje nedovoljno da primi ceo prosečan bekap.5 GB 80 .50 40 .0.

 Da li kompresovati podatke? Kompresija podataka je odličan metod kojim se povećava kapacitet medijuma na kom se vrši bekap. Kod poslovnih i profesionalnih sistema to je malo složenije pitanje. ali i najduže traje. i pogodno je zbog uštede u vremenu potrebnom za njega. Najbolji stepen zaštite često pruža kombinacija ova tri pristupa.  Ručno ili automatski? Ukoliko sistem radi u tačno određenim vremenskim periodima može se koristiti mogućnost velikog broja softvera za arhiviranje. To je posebno pogodno u kompanijama koje veoma često ili uvek koriste računar. a to je da se zakaže automatski bekap u određenim vremenskim periodima. ali je ipak nedovoljno bezbedno i sigurno. tj koliko su nam važni podaci. svaki ima svoje prednosti i mane. i omogućavaju pisanje jedino na uređaje koji su sistemski vidljivi kao drajvovi. oni ih jednostavno drže u fioci radnog stola ili u nekom ormaru.5. Planiranje i organizovanje backupa Bez obzira da li se štiti sistem od gubljenja podataka ili se vrši arhiviranje retko korišćenih aplikacija i podataka. bez upotrebe operacije za oporavak (engl restore). To podrazumeva zaštitu od požara.  21 . je deo posla samo posebno autorizovanih ljudi. To je brzo i ekonomično bekap rešenje. Ovaj način pruža najbolju zaštitu podataka. pa se potom odlučiti za najbolji.glavni. pa se najčešće smešta van poslovnih prostorija ili u neki sef. i u zavisnosti od potreba preduzeća potrebno je izabrati najoptimalniji: Sistemski alati kao što su xcopy su besplatni. bekap bi trebalo da radi svake nedelje. Sve karakteristike uređaja treba detaljno analizirati i razmotriti koji način bekapa i u kojem obimu ga treba sprovoditi u preduzeću. To je najbrži ali i najmanje fleksibilan metod. ali treba imati na umu da će to znatno umanjiti brzinu čitanja i upisa. i može primiti ogromnu količinu podataka. Ključno pitanje je takođe i odabir softvera za bekap. izabranih podataka i izmenjenih podataka. Arhiviranje izabranih podataka je pogodno kada se većina novih podataka nalazi u jednom broju foldera. laki za korištenje i prave bekape koji su direktno čitljivi. Ako softver za bekap podržava tu opciju treba je koristiti. Kada se radi o poslovnim korisnicima faktor potrebe bi trebao da se zasniva na vrednosti podataka koji se nalaze u računaru i stepenu koji određuje koliko često se oni menjaju. kao i bezbednost. U mnogim kompnaijama posao bekapa i restaruracije podataka. 2. sa drajva na backup medijum. Sa druge strane ako se sistem bavi obradom narudžbenica mora se arhivirati svakog dana. Recimo ako se firma bavi grafičkim dizajnom ili prelomom za štampu. Arhiviranje izmenjenih podataka pretpostavlja snimanje samo onih datoteka koje su se promenile od poslednjeg bekapa. Kod pojedinačnih korisnika to nije velik problem. Postoje četiri kategorije softvera. Pojedinačni korisnici će obično koristiti ručni metod. Prilikom planiranja treba dobro razmotriti sledeća pitanja:  Koja frekvencija backupa? Kolko često treba vršiti arhiviranje sistema? Najvažniji faktor je faktor potrebe. Ali oni ne omogućavaju kompresiju. tj stvaranje kompletne slike sistema.  Koji tip backupa? Postoje tri tipa backupa: arhiviranje svih podataka. krađe i fizičkog uništenja. arhiviranje svih podataka je snimanje svih datoteka i foldera (direktorijuma). pravilna bekap procedura zavisi od razumevanja potreba određenog sistema čiji se bekap radi. tako da i arhiva mora biti dobro zaštićena. Jedan od osnovnih razloga za kreiranje backup-a je njegova zaštita.  Gde skladištiti arhive? Veoma je važno isplanirati gde će se se bekap čuvati i ko će imati pristup njemu.2.

a sadrži podatke. izradu imidža ili slika sistema. Sve fajlove starije od nedelju dana treba obrisati jer sistemu više neće trebati. jer se posle jednog obično pojavi i mnogo više. Tako će biti obrisana većina privremenih fajlova iz svih foldera na disku čija veličina može biti i preko 1GB. Programi za proveru diska mogu da pronađu i otklone i fizičke i logičke grešeke. postoje ozbiljniji programi od kojih je najpoznatiji Norton Disk Doctor. Ne podržavaju opcije za filtriranje podataka. tako da se umnogome štedi na vremenu. Najpoznatije su Nero Burning Rom. Na čvrstom disku se vremenom nakupi ogroman broj nepotrebnih datoteka koje zauzimaju prostor.tmp /s. kompresuju je i snimaju na čvrsti disk. keš fajlovi koje prave internet browser-i (programi za pregled interneta). starije verzije trenutnih data fajlova. duplikati fajlova. jer bi pojava jednog lošeg sektora značila nagoveštaj ozbiljnih problema. WinOn CD itd. Zbog toga disk treba često preventivno proveravati. 22 . mada potraga za fizičkom (engl. koji se preporučuje za manje iskusne korisnike. Jednostavno brisanje ovih fajlova moguće je i DOS komandama: del *.bak /s. Neke od njih su: privremeni fajlovi (temporary files). jer će se u protivnom samo nagomilavati.bk! /s i del *. U Windows je ugrađen program za proveru Check Disk. ali ne podržavaju kompresiju.Aplikacije za snimanje CD/DVD diskova su brze. Preventivno održavanje čvrstog diska Pored redovnog bekapovanja podataka koje sam već opisao za održavanje čvrstog diska treba sprovoditi još nekoliko postupaka. Te greške se obično nadovezuju jedna na drugu. Roxio Easy Media Creator. del *. Tako da se jedan isti klaster. One nastaju kada FAT tabela (File Allocations Table) izgubi sinhronizaciju sa podacima koji su smešteni na disk. ni najbolji alat neće moći da oporavi podatke. bekap fajlovi. ili traku. Programi za proveru diska u stanju su da pronađu loše sektore. Takođe su u prednosti jer nude oporavak sistema posle pada sistema ili kvara čvrstog diska. Pored fizičkih grešaka. što olakšava pristup i brisanje. Ako ne urodi plodom. To se najčešće dešava kada je disk pred otkazom. One mogu nastati jednostavno lošom izradom diska (feleričnom magnetnom pločom).  2. na disku je moguća i pojava logičkih grešaka koje su mnogo češće. U Windowsu XP instaliran je jednostavan program za ovu namenu po imenu Disk Cleanup utility. Za Windows kao i za mnoge druge aplikacije moguće je podesiti koji će folder biti korišten sa smeštanje privremenih datoteka. Njih treba pronaći i sa vremena na vreme izbrisati. jer se vraćanjem imidža vraća i operativni sistem sa svim podešavanjima. i mogu direktno kreirati čitljive kopije i verifikovati upis. ili pritiskanje Power dugmeta umesto opcije Shut down u Windows-u). i usporavaju rad čvrstog diska. Na disku se vremenom mogu pojaviti greške koje treba blagovremeno otkriti i sačuvati ugrožene podatke. instalacioni fajlovi nekih programa. Zbog toga je takođe važna redovna provera diska. i oni će pokušati da spasu podatak premeštajući ga na drugu ispravnu lokaciju.surface test) može da potraje mnogo duže. izrađuju kompletnu "sliku" čvrstog diska. a njen je zadatak upravo da tačno "zna" u svakom trenutku tačnu lokaciju svakog fajla.6. može dodeliti dvema datotekama ili nijednoj. Ali ako je sektor potpuno uništen. optički disk. ili recimo pomeranjem diska u radu koje može napraviti loše sektore. To se najčešće dešava prilikom nepropisnog gašenja računara (nestanak struje. koji se pokreće iz komandne linije kucanjem "CHKDSK".  Aplikacije za kloniranje diskova tj. recimo snimanje samo onih fajlova izmenjenih u poslednja 24 časa.

Na donjoj slici vidi se grafički prikaz rasporeda datoteka na disku. proveriti da li ima grešaka. Slika: Prikaz WindowsXP defragment programa 23 . jer je glavi za čitanje potrebno više vremena da fizički pronađe i isčita sve njegove delove. na više lokacija. treću i tako redom. A pošto disk prilikom upisa traži prvu slobodnu lokaciju.Nakon nekog vremena podaci na disku postaju fragmentirani ili nekontinualni. i broja fajlova. on će u nju smestiti koliko god može da stane. i početi proces koji može da traje i satima. veličine i bzine diska. To znači da jedna datoteka može biti rasparčana u više klastera. Kao prvo takve datoteke se sporije učitavaju što rezultira sporijem radu diska. potrebno je često vršiti defragmentaciju. i da bi se disk održao u top formi. Pored ovog programa najpoznatiji su Acronis Diskeeper i PerfectDisk. tj. Datoteke se mogu lako defragmentirati upotrebom Windows alatke Disk Defragmenter. Fragmentacija nastaje zbog toga što se u radu prilikom brisanja nekog fajla pojavljuje slobodna lokacija koja je često manja od one koja je potrebna za upis drugog fajla. Da bi proces trajao kraće. Ta pojava je loša iz 2 razloga. u zavisnosti od stepena fragmentacije. pre i posle defragmentacije. Kao drugo mogućnost za povraćaj izbrisane datoteke je manja. a ostatak će biti zapisan u drugu. Ona će prvo analizirati disk.

Razne softverske kuće izrađuju univerzalne dijagnostičke alate. Mnogi renomirani proizvođači brand računara kao IBM. Primena određene tehnologije korektivnog održavanja je uslovljena postojanjem postupka za identifikaciju otkaza. Postoji veliki broj takvih alata. PC Technician. visokonaponske sonde za ispitivanje komponenti. Određivanje izvora nastanka problema na najbrži i najtačniji mogući način. Dell. i oni se dele sledeće grupe:      POST (Power On Self Test) se pokreće prilikom svakog uključivanja računara. Operativni sistemi kao što su Windows 9x/Me i novija generacija Windows NT/2000/XP. koji se često isporučuju sa još nekima i tako formiraju komplet PC alata. PCI kartice za višenamenske testove i drugi. i njihovih uzroka. PC Diagnostics. SiSoft Sandra.1. a to su popravljanje i obnavljanje ili zamena komponente sistema. 24 . Ove procedure su sadržane u ROM memoriji matične ploče Dijagnostički softver od strane proizvođača. Fujitsu-Siemens. Kod otklanjanja hardverskog kvara postoje dve mogućnosti. mrežne adaptere i sl. Hewlett-Packard (HP). Dijagnostički softver operativnog sistema. ili softverska popravka pomoću posebnih softverskih alata. Kod računarskih sistema otkrivanje uzroka otkaza predstavlja jednu od najznačajnijih aktivnosti u domenu korektivnog održavanja. izrađuju dijagnostički softver specijalno za svoje sisteme i testiraju ga u celini. matične ploče. Micro-Scope. Druge su softverski bazirani programi. KOREKTIVNO ODRŽAVANJE Tehnologije korektivnog održavanja koriste se radi otklanjanja otkaza sistema. Periferni dijagnostički softver. Neki od njih su Norton Utilities. Everest. je često ona linija koja razdvaja uspešne i profitabilne servisne organizacije od onih koje to nisu. zvučne kartice. i njegovih elemenata. reinstlacija (ponovno usnimavanje programa). dok su kod softverskog kvara mogućnosti njegovo rekonfigurisanje. Potreba za primenom tehnologija korektivnog održavanja nastaje na osnovu uočavanja neispravnosti od strane korisnika. Dijagnostičke alate tehničko osoblje koristi za analizu načina ponašanja neispravnog računara. tj. vidljivu posledicu. USB testeri. već samo njegovu manifestaciju. Compaq. Nekada su oni uključeni u sistem ili se mogu besplatno preuzeti sa njihovih WEB stranica. bilo da su hardverske ili softverske prirode. Po pravilu uvek postoji više mogućih uzroka otkaza računarskog sistema. Mnoge hardverske komponente računara se isporučuju sa specijalnim softverom koji služi samo za dijagnozu njihovih funkcija.3. uključuju različite dijagnostičke alate za identifikaciju i praćenje performansi različitih komponenti sistema Univerzalni dijagnostički softver. 3. PCI kartice za testiranje memorije. Kao recimo SCSI adapteri. ili potrebe za otklanjanjem posledica otkaza ili zastoja . Korisnik računara najčešće nije u stanju da definiše stvarni otkaz. neki od njih su hardversko bazirani kao POST čitačke kartice. Dijagnostika problema i kvarova Ključ za uspešnu opravku PC računara leži u brzim i tačnim dijagnozama problema.

koje su ugrađne u BIOS čip na matičnoj ploči. One su namenjene proizvođačim i tehničarima za ispitivanje matičnih ploča. u prevodu auto-testiranje prilikom pokretanja računara. prilikom uključivanja računara. Obaveštavanje vrše pomoću: zvučnih signala. kao što su procesor. čije je tumačenje navedeno u uputstvu proizvođača. jer se one dešavaju tolko rano u procesu. pokreće na svakom PC-ju. heksadecimalnim kodom.1. Pomoću kodova se prati proces podizanja (butovanja) sistema. čija kombinacija takođe prenosi određenu poruku o grešci. Ako sistem stane ili padne prilikom startovanja. Slika: PCI POST dijagnostička kartica. i na osnovu toga zaključiti koja komponenta ne funkcioniše. jer će obavestiti operatera o pojavi greške.1. Ona se i dan danas. ili jasnim ekranskim porukama. i na sebi imaju displej na kojem se pokazuje određeni dvocifreni kod. A bez nje nema ni prikaza na ekranu. POST procedura Kada je IBM počeo isporuku originalnih PC računara 1981 godine. da video kartica još ne može da bude funkcionalna. POST procedura automatski izvršava niz testova koji ispituju primarne komponente sistema. Oni se mogu isčitavati samo pomoću specijalnih adapterskih kartica koje se ubace u jedan od slotova . jer onemogućavaju startovanje sistema. ROM. POST checkpoint kodovi su heksadecimalni numerički kodovi koji se šalju na ulazno/izlazne port adrese. strujna kola matične ploče. To je ustvari bila POST procedura (Power On Self Test). naizgled zastoj. na osnovu koda može se tačno identifikovati koji test se tom prilikom vršio. Retko se umesto zvučnih signala upotrebljavaju LED lampice na pozadni kućišta (kod DELL-a). u svom mnogo naprednijem obliku. memoriju. 25 .3. To su rutine ili procedure samo-testiranja. Kada postoji problem zvučni signali će se pojaviti u određenoj kombinaciji kratkih i dugačkih tonova. u njega su bile ugrađene mogućnosti koje nikad pre nisu viđene na personalnim računarima. ali su itekako od koristi za dijagnostiku. One se pokreću pre učitavanja operativnog sistema i odgovorne su za određeni. Testovi nisu mnogo detaljni. Zvučni signali se koriste samo za fatalne greške. Neke od njih su klasifikovane kao fatalne (fatal errors).

Phoenix).Unlock the key Memory Test: Memory test fail . Prikazuje radni takt centralnog procesora u MHz. Proveriti bateriju i zameniti je ako je potrebno. BUT KEYBOARD. su kratke poruke koje pokušavaju da indiciraju na određenu grešku. nije usaglašen sa podešavanjima u Setup-u. Nekim čvrstim diskovima je potrebno duže vremena za inicijalizaciju Nemoguće pronaći ili inicijalizovati kontroler čvrstog diska. dodatna informacija će dati specifičnosti o tipu i lokaciji memorijske greške. ukazujići da je kod pokvaren. Ako POST detekruje grešku tokom testiranja memorije. Ako nema instaliranih čvrstih diskova proveriti dali je izbor za disk u setup-u podešen na NONE. Poruka BIOS ROM checksum error . BIOS će ignorisati odsustvo tastature tokom POST procedure. Neophodno je zameniti bateriju Kontrolni zbir BIOSa je netačan. Nemoguće je pronaći ili inicijalizovati disketnu jedinicu. Ova greška može biti uzrokovana slabom baterijom.Defaults loaded Opis Kontrolni zbir BIOS koda u BIOS čipu je netačan. Nemoguća inicijalizacija tastature. U tabeli su prikazane ekranske poruke Award BIOS POST-a i njihovo tumačenje. Uveriti se da je tastatura priključena korektno i da nijedan taster nije pritisnut u toku POST procedure. Korisnik može pritisnuti taster ESC da bi preskočio kompletan test memorije.BIOS POST ekranske poruke. odbrojavajući memorijske segmente koji se testiraju. One mogu biti prikazane tek posle inicijalizacije (pokretanja) grafičke kartice. Sistem može pokrenuti specifičnu dijagnostičku rutinu za disk.System halted CMOS battery failed CMOS checksum error . Neophodna je zamena BIOS-a CMOS baterija nije funkcionalna. Prekidač za displej na matičnoj ploči je podešen nekorektno. Uveriti se da se nikakav objekat ne nalazi na tastaturi. Ako jedinica nije instalirana uveriti se da je izbor jedinice u Setup-u podešen na NONE ili AUTO. Ova poruka se prikazuje tokom kompletnog testa memorije.Uveriti se da li je kontroler instaliran korektno. Ove poruke se javlja su jedan ili više čvrstih diskova vratili povratnu poruku o grešci u toku dijagnosticiranja. Odrediti koje je podešavanje tačno i tako podesiti prekidač na ploči ili opciju u setup-u. 26 CPU at nnnn Display switch is set incorrectly Press ESC to skip memory test Floppy disk(s) fail HARD DISK initializing. Please wait amoment HARD DISK INSTALL FAILURE Hard disk(s) diagnosis fail Keyboard error or no keyboard present Keyboard is locked out . Award. Ova poruka obično ukazuje na to da su jedan ili više tastera pritisnuti tokom testiranja tastature. Uveriti se da je kontroler instaliran korektno. tako da će sistem učitati fabrička podešavanja opreme. Za pravilno konfiurisanje rada sistema bez tastature. podesiti opciju o stanju zaustvljanja na opciju HALT ON ALL. Postoje različiti tipovi ovih poruka u zavisnosti od proizvođača BIOS-a (AMI.

Ova poruka se može pojaviti kada operator restartuje sistem posle save-to-disk gašenja. Zameniti matičnu ploču. POST je detektovao grešku u primarnom nadređenom IDE čvrstom disku. Zameniti memoriju. Zameniti memoriju. Zameniti napajenje. Zameniti matičnu ploču. Očistiti memorijske kontakte. Zameniti napajenje. Zameniti napajenje. Operatoru je ponuđena opcija save-to-disk (snimi na disk) pri upotrebi laptop računara. Zameniti napajenje. Ipak dozvoljava se operateru da prebaci prikaz na POST pritiskom tastera TAB. i vratiti module. opis greške na koju oni ukazuju. Zameniti memoriju. POST je detektovao grešku u sekundarnom nadređenom čvrstom disku. i vratiti module. Zameniti napajanje. Očistiti memorijske kontakte. Proveriti ispravnost instalacije matične ploče. i vratiti module. Očistiti memorijske kontakte. Izvaditi sve module osim prvog. Izvaditi sve module osim prvog. Zameniti matičnu ploču. Zameniti memoriju. Pokušati flešovati ROM čip.Poruka Override enabled Defaults loaded Opis Ako sistem ne može da se podugne koristeći trenutnu CMOS konfiguraciju. Press TAB to showPOST screen Secondary master hard disk fail Secondary slave hard disk fail Na seledećoj tabeli dat je tabelarni prikaz kombinacije zvučnih tonova. Očistiti memorijske kontakte. i opis i predložene akcije za tehničko lice u održavanju: Tonovi Opis greške Opis/Predložene akcije Pokušati resetovati ROM čip. POST je detektovao grešku u sekundarnom podređenom čvrstom disku. BIOS može preći preko trenutne konfiguracije i učitati predefinisana za najstabilnije. i vratiti module. Zameniti tastaturu. Izvaditi sve module osim prvog. Zameniti matičnu ploču. POST je detektovao grešku u primarnom podređenom IDE čvrstom disku. otpustiti šarafe. ali minimalno performansne sistemske operacije Proizvođač operativnog sistema može zameniti POST prikaz sa svojim namenskim prikazima. Zameniti matičnu ploču. Tabela: Ekranske poruke Award BIOS POST-a Press TAB to show POST screen Primary master hard disk fail Primary slave hard disk fail Resuming from disk. ukloniti strane objekte koji uszrokuju kratko spajanje. Zameniti matičnu ploču. 27 1-2-2-3 BIOS ROM Checksum Error 1-3-1-1 DRAM Refresh Error 1-3-1-3 8742 Keyboard Controller Error 1-3-4-1 Memory Address Line Error 1-3-4-3 Memory Low Byte Data Error 1-4-1-1 Memory High Byte Data Error . Izvaditi sve module osim prvog.

Ako POST memorijski test prilikom odbrojavanja stane na manjem broju od očekivanog. Broj prikazan ovim testom bi trebao da se slaže sa ukupnim iznosom količine memorije instalirane na matičnoj ploči. Zameniti tastaturu. gornjeg memorijskog segmenta. To pomaže u identifikovanju tačnog memorijskog modula koji je neispravan. taj broj ukazuje na kojoj "dubini" u memoriji se nalazi greška. i pokušava da ispravi greške na koje naiđe. Disk Defragmenter. Na primer sistem može prikazati sledeću poruku: 32768 KB OK. Među njima su: System File Checker koji traži nepostojeće ili oštećene datoteke i pokušava da ih zameni ispravnim.x BIOS-a Na nekim PC računarima POST takođe prikazuje i svoje rezultate testiranja memorije na ekranu. Zameniti grafičku karticu. Pod System Information nalazi se meni Tools koji služi kao posrednik za nekoliko skrivenijih uslužnih programa. Na starijim sistemima prikazuju malo manje od ukupnog broja jer izuzimaju 384Kb UMA (upper memory area) tj. DirectX je set programskih interfejsa na niskom nivou (API) za kreiranje multimedijalnih aplikacija visokih performansi (za efekasno korištenje potencijala 3D grafičkih kartica)  System Information Utility (koji se može pokrenuti komandom "msconfig" iz komandne linije Run) omogućuje podizanje sistema u posebnom režimu za otkrivanje. ili detaljno pregledanje diskova.  Još jedna vrlo korisna alatka je Device Manager (manipulator uređajima). i izbor aplikacija koje se automatski pokreću sa Windowsom.1. Zameniti napajanje. Dijagnostički softver Windows-a Svi Windows operativni sistemi uključuju sebe određene dijagnostičke softverske alatke. Zameniti matičnu ploču. otpustiti šarafe.  DirectX Diagnostic Tool koja detaljno isptuje i traži probleme u njegovom funkcionisanju. nalazi se pod ikonicom System u Control Panel-u.Tonovi Opis greške Opis/Predložene akcije Pokušati resetovati ROM čip. Proveriti ispravnost instalacije matične ploče. 2-1-2-3 ROM Copyright Error 2-2-3-1 Unexpected Interrupts 1-2 Video Card Error Tabela: POST zvučni kodovi Phoenix 6. Pokušati zamenuti memoriju grafičke kartice.2. i otklanjanje grešaka. koji nisu namenjeni isključivo hardveru. Proveriti da li je grafička kartica pravilno instalirana. Na primer Scan Disk omogućuje površno. Zameniti matičnu ploču. Ona prikazuje sve vitalne informacije o hardverskim 28 . hardverskim i softverskim. ukloniti strane objekte koji uszrokuju kratko spajanje. Pokušati flešovati ROM čip. Poslednji broj prikazan. Zameniti matičnu ploču. je iznos memorije koja je testirana sa uspehom. alatka System Information koja pruža pregršt korisnih informacija o raznim komponentama sistema. 3. tako da nema potrebe da se menjaju svi (u slučaju da ih računar poseduje više).

Najznačajnije kartice u okviru njega su Aplication i System log. jer nemogu oboje koristiti isti resurs. Na primer greška upravljačkog programa (drajvera). Uzrok za to može biti da nije ispravno instaliran. što znači da je on u sukobu sa drugim uređajem. Aplication log sadrži zapise događaja od strane aplikacija ili programa. softveru i sistemskim problemima. promenuti resurse dodeljene uređaju da bi se izbegao njegov sukob sa drugim uređajem. Tako se može ustanoviti da recimo ne postoji potreban upravljački program. vratiti prethodni korišten driver (roll back driver). Plug and Play) ili BIOS ne podržava PnP. isključiti po želji neki uređaj iako je on fizički uključen. ili da je neka aplikacija zablokirala u radu. ili neke druge sistemske komponente tokom startovanja sistema biće evidentirana tu. ne podržava PnP (engl. 29 . je Event Viewer (preglednik događaja). Pomoću njega se mogu dobiti podaci o hardveru. i u slučaju da se on ne manifestuju u radu. neispravan je. do kojeg se dolazi desnim klikom na ikonicu My Computer i klikom na Manage opciju. Mesto na kojem se takođe može uočiti postojanje problema.komponentama sistema i njihovim upravljačkim programima (drajverima). Na primer program baze podataka može prijaviti grešku u fajlu. znači da ga sistem uopšte ne "vidi". Pored nekog uređaja može se nalaziti znak uzvika ili crveno x. System log sadrži zapise događaja od strane sistemskih komponenti Windows-a. ili da uopšte ne radi. Slika: Device Manager Ako uređaja nema na spisku. U Device Manager-u je takođe moguće instalirati noviji driver preko postojećeg. ili da čvrsti disk radi u režimu kompatibilnom sa DOS-om što znači da nije pravilno podešen za Windows. navodeći modul koji je to uzrokovao.

3. To su POST čitačke kartice. PCI kartice za testiranje memorije.  Slika: Kartica za testiranje memorije 30 . LAN. testeri za portove (USB. koje su ranije opisane. jer se pokreću pre njega i podižu svoj namenski operativni sistem.1. Dijagnostički hardver (uređaji) Postoje i uređaji za dijagnostiku kvarova i problema računara. i omogućava provera kompletnog memorijskog prostora. serial) i mrežne kablove. Obično pružaju mogućnost praćenja napona na matičnoj ploči i temperature. One rade nezavisno operativnog sistema. dijagnostičke PCI kartice za višenamenske testove i dr. Kartice za testiranje memorije vrše detaljno ispitivanje svih memorijiskih modula pomoću sofisticiranih algoritama i lociraju tačno mesto kvara. LPT.Slika: Aplication log event viewer-a 3. na taj način se izbegava interferencija sa drajverima i ostalim programima.

Testeri za portove su prilično jednostavni adapteri. DMA kontroler (direct memory access). monitor.  31 . i diskovi sa dodatnim softverom. USB tester (levo) i LAN tester (desno) Dijagnostičke kartice za višenamenske testove vrše serije testova odmah po uključivanju računara. direktni i isprepleteni (cross over). grafička kartica. pomoću koga se ispituje da li je mrežni kabel negde u prekidu. Ispituju se PCI priključci. koji proveravaju njihovu ispravnost. na ovaj način se verifikuje pravilno uparivanje žica prilikom izrade utikača RJ-45. U režimu proširenog rada (extended mode). čak i ako se u računaru ne nalazi memorija. port B. lampica za taj vod se neće upaliti i oglasiće se zvučni signal. da li se podaci mogu slati i primati. memorija i memorijski kontroler. Obično se u kompletu nalaze i loop-back konektori za portove. kontroler tastature. i da li su ispravni mrežni utikači RJ45. Sa jedne strane kabela se priključi tester koji šalje i prima signale i prikazuje eventualni prekid. tastatura. Tester za USB port utvđuje da li se USB port napaja strujom. video kartica. ispituju ispravnost USB hub-ova (razvodnika za više portova). moguće je testirati periferijske uređaje –HDD.  Slik. floppy disk. U stanju su da izvrše 150 testova za matičnu ploču za manje od 5 minuta. DVD. ili ako su neispravni. CMOS. koliki je nivo povraćenih podataka. Priključenjem na više portova (do 10) oni proveravaju da li ima dovoljno napona i da li svi portovi simultano funkcionišu. modem i BIOS. Sa obzirom da postoje dva tipa kablova. ulazno/izlazne portove. Test počinje ispitivanjem PCI magistrale na koju je ona sama priključena. kolika je brzina protoka podataka. U radu sa računarskim mrežama vrlo je korisno imati i LAN tester. tastaturu. a sa druge se priključuje terminator. interapt (interrupt) kontroler. Ukoliko postoji prekid na nekoj od 8 žica. CD-ROM. Ovi uređaji su i više nego korisni za korektivno održavanje jer se u kratkom vremenskom periodu može na jednostavan način locirati neispravna komponenta sistema.

njegovu pojavu na rukama treba maksimalno umanjiti. PLCC su smešteni u podnožja .  Alatke za vađenje čipova – kvadratni čipovi postoje u dve varijante PLCC (Plastic Leadles Chip Carrier) i PGA (Pin Grid Array). Dok za profesionalan rad postoje razni specijalizovani alati.  Serijski i paralelni priključci za testiranje (loopback). sa jedne strane ima dugme.  Lemilica – za razdvajanje i spajanje. nalaze se Torx zavrtnji. Danas se najčešće koriste digitalni. lemljenje električnih kontakata pomoću kalaja.3.iz kojih se nemogu izvaditi bez posebnih hvataljki.2. a sa druge izlaze 3 pipka koja obuhvataju i stežu zavrtanj. Na nekim računarima.  Kartica za testiranje memorije. a mogu u sebi imati ugrađen i kabel tragač.  Narukvica protiv statičkog elektriciteta – sa obzirom da statički elektricitet može da uništi čipove i druge osetljive delove računara.  Multimetar – višenamenski uređaj za tačno merenje. Alat za održavanje Za traženje kvara i popravku računara neophodno je nekoliko osnovnih alata.  POST kartica. kao što su Compaq. krstasti.  Klešta i sečice.  Hemikalije za čišćenje i boca sa komprimovanim vazduhom. tranzistori). Alat koji bi trebao tehničar za održavanje da poseduje sastoji se od: Odvijači – obični. Tipičan šestougaoni krstasti zavrtanj koji se koristi ko računara može se odvrnuti pomoću krstastog odvijača ili cilindričnog veličine 1/4". koji imaju šestougaoni zvezdasti otvor. dok se PGA čipovi nalaze u podnožjima kod kojih se podizanjem poluge oslobađa čip. i može se rukom izvaditi (većina današnjih centralnih procesora). tj. otpora. To je elastična traka od tkanine koja se kači za uzemljenje.  Pincete i hvataljka za zavrtanj – vrh pincete omogućava hvatanje objekata na mestima koja su teško dostupna. napona. Alat za izvlačenje zavrtnja ga hvata iz teško pristupačnih mesta. i tako anulira statički elektricitet tela. struje i ispitivanje nekih osnovnih poluprovodničkih elemenata (diode. tj detektor metala koji olakšava traganje za kabelom u zidu. Torx i cilindrični.  Slika: Komplet alata za popravku računara 32 . ili njihovo pridržavanje prilikom rada sa njima.

5 i 12V koji nisu opasni za čoveka.3. ali prilikom rastavljanja napajanja i monitora. To je zbog toga što kod modernih ATX kućišta i kad su isključeni postoji određena voltaža. Slika: Upotreba antistatičke narukvice 33 . i u slučaju kada ono nije priključeno u mrežu. kada nije na taj način uzemljeno. U računaru vladaju uglavnom niski naponi 3.3. tj. već treba izvući kabel za napajanje iz zida.000-100. može se doći u neželjeni kontakt sa izuzezno visokim naponima (kod monitora od 50.3. Mere opreza Pre bilo kakvog rada sa računarom nije dovoljno samo da je računar isključen. Prilikom nošenja anti-statičke narukvice dovoljno je da ona bude priključena na kućište računara.000 V).

 problem pregrevanja – kao što sam spomenuo. Windows. i ostaviti samo tastaturu. čvrstih dikova. jer se tako može izazvati korozija. i da ne dodiruju ventilatore jer mogu zaustaviti njihovo okretanje. i ona se povezuje na onu stranu konektora kod koje je oznaka "1". jedna strana kabla je obeležena crvenom bojom. PROCEDURA SKLAPANJA I RASKLAPANJA RAČUNARA Kada nastane kvar. i smanjiti pouzdanost veze. i PCI Express. stepena opterećenja sistema itd. Tanki trakasti kablovi služe za povezivanje disketnih jedinica. Prilikom povezivanja kablova treba ih grupisati. k lčj u p i n 2 0 n e p o s t o j i j e ž i c a o č ze nn aa 1 Slika: IDE konektor Sve kartice koje se nalaze priključene na portove ISA. ili se može desiti da se neki kablovi neće moći priključiti na njih zbog ograničene dužine. pre rasklapanja računara potrebno je uveriti se. ili virus. Ta oznaka često nije ubeležena pa je potrebno obratiti pažnju. tako da se obezbedi optimalna ventilacija kućišta.4. Rasklapanje računara se započinje isključenjem napojnog kabla. Da bi se pravilno priključio. PCI. Povećanje temperature indikuje na problem sa hlađenjem . Prilikom rada sa karticama ne treba dodirivati pozlaćene konektore. a potom i svih priključenih perifernih uređaja. okruženja. radna temperatura varira u zavisnosti od brzine takta procesora.  problem u napajanju – kvalitet mrežnog napona varira od lokacije. da uzrok kvara nije neki od sledećih:  problem sa kablovima – potrebeno je otkačiti sve nepotrebne uređaje. faze na koju je povezan računar. nekorektan rad usled zaprljanosti. Pri tome treba paziti da se ne oštete tanki trakasti kablovi koji se mogu naći na putu. i od drugih potrošača. Sporadično restartovanje računara može biti uzrokovano padom napona u mreži. dok je kod nekih desktop kućišta dovoljno samo pritisnuti dva dugmeta sa strane. Tako se već može eliminisati potencijalni uzrok problema u vidu perifernog uređaja  softverski problem – potrebno je uveriti se da problem ne uzrokuje neka aplikacija. ili tako nalaže elektronika.kvar ventilatora. poželjno je posle intervencije ili zamene vratiti na istu lokaciju. da bi se kasnije pravilno priključio kabel nazad na svoje mesto. Moderniji kablovi i utičnice imaju sa jedne strane ispupčenje (ključ) ili žljeb. i poklopac se podiže i uklanja. zbog toga što to zahtevaju neki tipovi magistrala. tipa ventilatora i hladnjaka. broja ventilatora na kućištu. temperature radnog ambijenta tj. Za skidanje poklopca kućišta potrebno je odvrnuti šrafove. tako da se ne mogu pogrešno priključiti. miša i monitor povezan. Kartice često vrlo tesno prijanjaju u 34 . AGP. CD-ROM uređaja na matičnu ploču.

Slika: Priključni kablovi (levo za podatke. Da bi se to izbeglo. najjednostavnije je upotrebiti 2 trake kao što je prikazano na donjoj slici. koji se povuku na stranu. Prilikom montiranja matične ploče potrebno je sve odstojnike vratiti na svoje mesto. RAM memorija se nalazi u utičnicama koje sa obe strane imaju držače. Slika: Postupak vađnja procesora (levo) i RAM memorije (desno) Različite matične ploče su različito spojene na kućište. čvrsti diskovi. Svi oni su povezani sa najmanje 2 kabla. Naravno. Može postojati i treći za vezu sa zvučnom karticom. desno za napajanje) Većina današnjih procesora se nalazi u ZIF podnožjima. i prilikom vađenja mogu se ozlediti prsti. jedan je za vezu sa napajanjem. Slika: vađenje kartice pomoću traka Na računarima postoji odeređeni broj glavnih vrsta diskova: disketne jedinice. lako se vade iz svojih ležišta. ili na karticama. ZIF podnožje ima polugicu pomoću koje se procesor otpušta iz ležišta. Za otpuštanje plastičnih odbojnika potrebno ih je pritisnuti kleštima. a drugi je za podatke. CD i DVD uređaji. uređaji sa trakom i uređaji za čuvanje podataka na izmenljivim diskovima (Zip). prethodno je potrebno ukloniti hladnjak sa ventilatorom. Odvijanjem 4 zavrtnja pomoću kojih su pričvršćeni za kućište. i potuskuju memorijski modul van ležišta. koji sprečavaju da ona dodirne kućište. ali postoji nekoliko zavrtnja i plastičnih odstojnika. i jednostavnim podizanjem na gore vadi iz njega. i potom se jednostavno razdvajaju od kućišta.svoja ležišta. da je metalno kućište ne bi dodirnulo i napravilo 35 .

1. opremu za testiranje i izolovanje neispravne komponente. Mnogo je jeftinije za jedno preduzeće imati na zalihama nove komponente. koje korisnik može sam konfigurisati. Tu su opisane sve opcije i parametri. Slika: Kratkospojnik za resetovanje BIOS-a 4.1. prilikom održavanja. uključujući tip procesora. njegovi elementi. Zamena procesora Tačni koraci kod zamene procesora zavise od mnogih faktora.1. čak ni do koraka aktiviranja video prikaza na ekranu. njihova popravka se jako retko vrši. U slučaju da prilikom sklapanja neki uređaj nije spojen. U njemu su detaljno opisane tehničke karakteristike proizvoda. Socket A podržava AMD Athlon. POST će ekranskom porukom upozoriti korisnika. prikazane su detaljne šeme i dijagrami. neophodno je koristiti tehničko uputstvo proizvođača. U uputstvima za matične ploče obavezan je o odeljak vezan za BIOS koji je instaliran. Socket 754 i Socket 939 postupa na sličan način. Zamena komponenti računara Sa obzirom na softisticiranost i visoku tehnologiju izrade računarskih komponenti. Athlon XP. Takođe je dato i uputstvo za instaliranje upravljačkih programa i dodatnog softvera koje se isporučuje na pratećem CD-u. matičnu ploču. kod koje komponente sistema se pojavio problem. Socket 754 podržava najnovije AMD Athlon 64 procesore. i to samo one koje se najčešće kvare.kratak spoj. Sa obzirom da postoji veliki broj različitih matičnih ploča i kartica. a potom i nabaviti originalnu komponentu. ili je spojen nepropisno. jer se i sa tipovima Socket A. i vreme. tada se može izvršiti njena zamena 4. i kućište. Jer za kvalitetnu popravku neophodno je obezbediti neophodnu dokumentaciju. i postavljanje džampera (kratkospojnika). uputstvo za instaliranje i povezivanje. i Duron procesore. što je često moguće samo direktno od proizvođača. Na taj način se resetuje BIOS. 36 . Podnožje Socket 478 podržava Intel Pentium 4 procesore. pouzdanije i jeftinije zamenuti komponentu novom. tj sva podešavanja se vraćaju na fabrički podešene najoptimalnije vrednosti. Najčešće je mnogo brže. i imati dobro razvijenu mrežu sa distributerima za nabavku ostalih delova za potrebe ugradnje. Kada se uz pomoć svih pomenutih dijagnostičkih metoda. i da sistem nemože da se startuje. hladnjak procesora. Objašnjen će biti postupak zamene procesora za podnožja tipa Socket 478. locira neispravna komponenta. stručni kadar. U slučaju da se neka ključna opcija pogrešno podesi (recimo previše poveća radni takt). koje se obavezno isporučuje sa računarom. tada se prespaja poseban kratkospojnik na matičnoj ploči.

da se njegov zasečeni ugao. čija je uloga da bolje prenosi toplotu na hladnjak  Hladnjak se stavlja na procesor i lagano se pritiska da bi se pasta ravnomerno rarširila po njegovoj površini. i uklanja se višak paste. a zatim se procesor vadi na gore Instalacija novog procesora se obavlja obrnutim redosledom sa par dodatnih koraka:  Prvo se raspakuje procesor i ventilator iz kutije koji se obično isporučuju zajedno. To zavisi od iskustva lica koje vrši održavanje. a zatim se rasklapa kućište  Pregleda se sistem da bi se odlučilo da li je jednostavnije izvaditi celu matičnu ploču.  Napajanje ventilatora se priključuje na matičnu ploču. poklopi sa zasečenim uglom podnožja. On mora sesti u ležište bez primene sile  Spušta se ZIF polugica i tako pričvršćuje procesor  Na sredinu procesora se nanosi specijalna termalna pasta.Prvo je neophodno izvaditi neispravan procesor. Zatim se pomoću kvačica pripaja za podnožje i fiksira. a) b) c) d) 37 . Potrebno je obratiti pažnju da se nožice ne dodiruju zbog statičkog elektriciteta  Podiže se ZIF polugica u vertiklani položaj  Procesor se pre ubacivanja tako okrene. i isključuju tastatura. oslobađa se polugica za otpuštanje hladnjaka i on se uklanja  Oslobađa se ZIF polugica koja otpušta procesor od podnožja. miš i ostale periferije. ili menjati procesor unutar kućišta. slobodnog prostora u kučištu.  Isključuje se napajanje ventilatora za procesor. tipa mehanizma za pričvršćenje hladnjaka. monitor. Da bi se to uspešno obavilo potrebno je ispoštovati sledeće proceduralne korake:  Isključuje se napajanje.

U BIOS-u još postoji još opcija vezanih za diskove.2. kao i sve fizičke parametre diska (broj glava. i proveriti da li podešavanje za IDE diskove stoji na AUTO. i tada će se hijerahija diskova odrediti prema IDE utičnici na koju su povezani. ubacuje se dodatna kontroler kartica. kapacitet diska. i postaviti da bude nadređeni (master).T. Pošto 2 uređaja (u ovom slučaju biće hard diskovi) dele jedan kanal. Instalacija diskova Obzirom da su IDE diskovi danas i dalje najrasprostranjeniji. a ako ne. tako da će on postupiti po njima. i noviji diskovi je imaju. i DVD-ROM uređaji. a ne i od kontrolera. Kada se upali kompjuter potrebno je ući u BIOS. proslediće ih podređenom disku.M. najčešće pritiskom na taster "Delete". Tako podešen BIOS će sam prepoznati koji je disk nadređen. moguće su opcije 0. po dva na svaki IDE kanal (primarni i sekundarni).1. ali ih "osluškuje" samo onaj koji je označen kao nadređeni. cilindara). ili na "automatski"  Ultra DMA (Direct Memory Access) – određuje koja se kategorija koristi prilikom direktnog prisutpa memoriji (zaobilazeći procesor).2. i ukazati na šta se sve treba obratiti pažnja tom prilikom. disk se ugrađuje u kućište i na njega se spajaju konektori za napajanje i IDE konektor za prenos podatka. – je tehnologija nadziranja diska sa predviđanjem budućih problema.R. Označavanje se vrši pomoću kratkospojnika (džampera). a koji podređen. a drugi podređeni (slave). Slika: Podešavanje džampera na hard disku Kada se džamper postavi. Diskovi uglavnom podržavaju automatsko prepoznavanje ovog parametra  S.A. on se označava kao nadređeni. Džamper je moguće postaviti i na položaj CSEL (eng. Na današnje matične ploče moguće je spojiti maksimalno 4 hard diska. Neke od njih su:  IDE Controler – kojom se određuje koji se IDE kanal koristi (primarni. obradiće ih. treba podesiti prema specifikaciji diska.1. Podređeni disk prima komande samo od nadređenog. Podaci iz EIDE kontrolera stižu do oba diska. sekundarni ili oba)  LBA Mode (Large Block Access) – to je savremenija metoda translacije koju svi današnji diskovi koriste i treba je uključiti  Multi Sector Transfers – određuje koliko se sektora u bloku premešta u memoriju. Ako na kanalu postoji samo jedan disk. Ako postoji potreba za dodavanjem još diskova.4. Ako su podaci njemu namenjeni. sektora. Te iste kanale koriste i CD. 38 . uprkos pojavom S-ATA standarda. neophodno je jedan od njih odrediti. u daljem tekstu biće objašnjen postupak njegove instalacije. pa je treba uključiti. cable select).

E. tj. A formatiranje komandom format iz komandne linije. Takođe postoje i namenski programi za ovu svrhu. a napoznatiji je Powerquest Partition Magic. Ta oslabljena mesta mogu se popraviti ponovnim formatiranjem. gde se prilikom pokretanja računara bira koji OS se želi startovati. Pri prvom formatiranju.Da bi se pripremio za rad. Loši sektori mogu biti fizička oštećenja na disku ili magnetno izbledela mesta koja su teško čitljiva.bad sector). loših sektora (engl. Slika: Format dijalog Tek posle ovih priprema moguće je instalirati željeni operativni sistem na čvrsti disk. Tada se može izabrati veličina diska. i eventualno vratiti spašene podatke sa rezervnih bekap kopija ukoliko je prethodni disk otkazao.D. Particionisanje je delenje diska na jednu ili više logičkih celina. i dodeliti ime disku. formatirati disk na visokom nivou.. disk je neophodno particionisati. i zbog toga postoji mogućnost oporavka sadržaja pomoću posebnih programa. definisanje root direktorijuma. redovno ili brzo formatiranje. pri čemu se svakoj dodeljuje slovna oznaka (C. i izradu tabele razmeštaja podataka –FAT . ili starijeg tipa FAT32 i FAT16. uključiti kompresija podataka. Particionisanje diska je moguće uraditi pomoću Microsoft-ovih programa Fdisk za DOS ili pomoću alatke Disk Menagment u okviru alata Disk Menagment. 39 . na svakom sektoru se provara postojanje fizički oštećenih mesta. Ako je disk postavljen kao podređeni. jer se tom prilikom ne dotiču fizički svaki sektor na disku. tip fajl sistema (FAT32 ili NTFS). Ako ih ima. i dodeliti mu ime. operativni sistem će se podići sa glavnog diska. Formatiranje diska na visokom nivou podrazumeava pravljenje sektora za podizanje sistema. Što znači da su podaci još prisutni. samo su "nevidljivi". Ono nije isto kao i formatiranje na niskom nivou koje obavlja proizvođač. koja može biti tipa NTFS (new technology file system).) Particionisanjem se dobija mogućnost instalacije više operativnih sistema na fizički jednom hard disku. ili iz dijaloga My Computer desnim klikom na ikonicu diska i klikom na Format.F. oni se markiraju i u njih se neće upisivati podaci.

a priprema novog hardvera za korišćenje traje svega nekoliko sekundi. sukobi sa resursima već postojećih uređaja oko adresa prekidnih linija (Interrupt). Da bi on pamtio podatke potrebno je da ima stalno napajanje. podesiti drajver štampača da li da koristi port LPT1. Ako se ne koristi PnP hardver a računar radi pod operativnim sistemom koji ga podržava.  RAM baferi – neke kartice imaju ugrađenu RAM memoriju na sebi za privremeno smeštanje podataka. i potom vrši čitanje ili upis u nju. COM2. U/I adrese su jedinstvene i po njima procesor razlikuje svoje periferije.1. tako da do sukoba retko dolazi. Postoji kontroler prekida koji je ugrađen u set čipova na matičnoj ploči. Na današnjim karticama se više ne instaliraju džamperi. Broj DMA kanala je ograničen. računar će prepoznati o kojem tipu i modelu se radi. već se to radi softverski. jer tom prilikom zaobilaze procesor. ili IRQ. izabiranje DMA kanala za karticu. Sve hardverske komponente imaju svoje ulazno/izlazne adrese.  DMA (Direst Memory Access) kanali – koriste se od strane nekih uređaja za ubrzanje upisa i čitanja iz sistemske memorije. Objašnjenje nekih od skraćenica i njihovo podešavanje: U/I (Input/Output) adrese – ulazno/izlazne adrese u heksadecimalnom zapisu. Sa pojavom Windows-a XP uveden je universal Plug and Play. Instalacija kartica Još pre 10 godina proizvođači su patentirali tehnologiju Plug and Play (PnP). i DIP prekidači sa kojima se fizički podešavao port. Ova opcija podele se nekad može podešavati. U računaru ne mogu da postoje 2 kartice čiji su identiteti u sistemu isti. Dodatne probleme prilikom instalacije kartica pravi i sve češće loša dokumentacija isporučena uz njih. To znači da koju god karticu priključite. Konfigurisanje kartica se sastoji od: dodele resursa uređaju i obezbeđivanja softverske podrške za njega (drivers). ili neki drugi). softvera koji podržava PnP. Podešavanja je najbolje da stoje na automatic jer će tako kompjuter odrediti najbolji raspored. koje matična ploča koristi da bi komunicirala sa procesorom. i kada procesor želi da komunicira sa nekom.4. postojanje odgovarajućeg hardvera. COM4. COM3. Sa obzirom da korišćenje DMA pristupa može kod novih računara čak i da uspori rad. Svaki uređaj ima sopstveni IRQ da bi ga procesor raspoznao. i ona ne sme da bude u sukobu sa drugim RAM ili ROM memorijama u računaru. da bi obradio njihove zahteve. i podrške PnP za BIOS. pre njegovog uključivanja za pojedine kartice treba konsultovati uputstvo proizvođača. u prevodu priključi i koristi. i on ih obrađuje po prioritetima. Softverski podešena konfiguracija se čuva u CMOS čipu. biće teško konfigurisati dodatnu karticu.3.  IRQ (Interrupt Request) – služi da bi hardverske komponente zatražile od procesora prekid njegovog trenutnog posla. To sve dobro funkcioniše samo pod određenim uslovima. LPT2 ili USB i sl. IRQ linije. Raspored podele I/O adresa se može videti u Device Manager-u (nalazi se u Control Panel/System). koji omogućava da računar automatski prepozna i koristi čak i mrežne uređaje.  40 . automatski je konfigurisati i učitati upravljačke programe. ali najbolje je da bude uključena na automatsko podešavaje. on stavlja njenu adresu na magistralu. a to se obezbedilo instaliranjem litijum-jonske punjive baterije na matičnu ploču. Dodela resursa može da izgleda ovako: konfigurisati modem koji COM port treba da koristi (COM1. Jednu IRQ liniju može da koristi više uređaja. U/I adrese itd. i DMA kanala.

kao da je ponovo ubačena. Slika: Postavljanje kartice u ležište Slika: Pričvršćivanje kartice na kućište 41 . prvo je potrebno ukloniti stare. mehanički ili odvrtanjem vijka. Ako kartica zahteva korišćenje COM porta. Drajveri se obavezno isporučuju uz svaku komponentu i potrebno ih je čuvati. i priključuju se svi postojeći priključci na njegovo poleđini. u slučaju da ih ne poseduje. i OS će pri pokretanju prepoznati karticu.  Ako se kartica prvi put instalira. tako što se odvije vijak ili otpusti mehanizam koji je pričvršćuje. To se radi tako što se u pomenutom Device Manager-u pronađe potreban hardverski uređaj. potrebno je sa zadnje strane kućišta ukloniti metalnu pokrivnu pločicu. i vrši se pričvršćivanje pomoću vijka.  Kartica se pažljivo gura u svoje podnožje.  Ako se zamenjuje postojeća komponenta ona se prvo vadi. podesiće njene resurse. sistem će joj automatski dodeliti sledeći slobodan i memorisati ga. ili njegove ponovne instalacije. jer će zatrebati u slučaju pada sistema. ili ponovo postojeće. Biće neophodno resetovati računar. i instalirati potrebne drajvere.Na novijim računarskim sistemima za instaliranje kartice dovoljno je da se ona priključi u odgovarajuće podnožje (slot). i povlačenjem na gore vadi iz svog podnožja na matičnoj ploči.  Proverava se da li su kontakti kartice u potpunosti u svom podnožju. Ako korisnik želi da instalira novije drajvere. i zatražiće od korisnika da ubaci CD sa upravljačkim programima (drajverima). a operativni sistem će sam detektovati karticu. za kućište  Kućište se poklapa. Postupak instalacije sprovodi se u sledećim koracima:  Isključuju se svi priključci sa kućišta i skida se njegov poklopac. i desnim klikom miša odabere opcija Uninstall.

pre bilo kakvog kontakta sa elektronskim komponentama računara.2. a istovremeno čovek može da poseduje statički elektricitet od nekoliko stotina (i hiljada volti) koji je sasvim dovoljan da uništi osetljive komponente računara. Ovo je bitno jer računarske komponete rade na vrlo niskim jednosmernim naponima koji nisu opasni začoveka. Naravno vađenje zavrtnja magnetnom odvrtkom je znatno lakše. monitor i sistemska jedinica) korisnik će doći u iskušenje samo da otvori miša (zbog čišćenja najčešće) i sistemsku jedinicu. ali njegovo skidanje automatski izlaže sve komponente delovanju tog polja. 42 . Na taj način komponente neće biti sigurno oštećene čak i ako nemate antistatičku rukavicu. U ovom odeljku će biti navedeni saveti i mere opreza koje su neophodni da ne bi došlo do spaljivanja pojenih komponenti ili još gore do strujnog udara. Za otvaranje kućišta su neophodne odvrtke i poželjno je da je odvrtka namagnetisana (po ličnom iskustvu ako odvrtka nije namegnetisana vrlo često će zavrtnji upasti u kućište). • otvaranje čvrstog diska neizbežno podrazumeva trajan gubitak podataka. Često se može čuti da namagnetisane predmete ne treba držati u blizini računara. • Kada se vade štampane ploče obavezno ih je potrebno. U principu se uticaj zemljinog magnetnog polja otklanja uzemljenjem metalnog kućišta računara. Ukoliko korisnik (ili serviser) ne poseduje antistatičku rukavicu (koja obezbeđuje da se potencijal tela korisnika izjednači sa potencijalom zemlje i time se sprečava nastanak statičkog elektriciteta) potrebno se pridržavati sledećeg: • Ukoliko ne posedujete ovu rukavicu morate se navići da. Za čvrsti disk taj odnos je i mnogo veći. U skladu sa zakonom fizike. ukoliko je ikako moguće. postoji i veliki broj radoznalih korisnika koji su nestrpljivi da pogledaju njegovu unutrašnjost i njegove komponente. Mere opreza Otvaranje kućišta nije neophodna operacija da bi se koristio računar. Imajući u vidu da su sve komponente bile izložene delovanju tog polja tokom sklapanja računara ovo ne može imati sigurno nikakve štetne posledice. Od osnovnih komponente (tastautra. • razmak između glave za pisanje/čitanje i magnetnog medijuma je manje od jednog mikrometra i zahvaljujući zaštitnom omotu odvrtka se nemože približiti medijuma na manjem rastojanju od 1mm (što je čak hiljadu puta više od rsatojanja između glave i medijuma). što znači da bi odvrtka morala imati magnetno polje čija je jačina približno milion puta veća od polja glave za čitanje/upis. miš. Ali treba imati u vidu i sledeće činjenice : • da i zemlja poseduje sopstveno magnetno polje • ukoliko se disk zagrebe nekim oštrim predmetom posledice su nepredvidive. čekićem ili namagnetisanom odvrtkom. pored servisera. obavezno dodirnete neki uzemljeni metalni predmet (radijator na primer). jačina magnetnog polja opada sa kvadratom rastojanja. Međutim. U tastaturi se nalazi malo čega zanimljivog (veliki broj malih opruga koje se mogu razleteti ako se ne vodi računa).4.. zbog neizbežne prašine u vazduhu i nikakvo naknadno izlaganje diska magnetnom polju nema posebnog efekta. Istovremeno se na taj način sprečava i nastanak kratkog spoja koga mogu da izazovu i prsti prilikom pokušaja vađenja zavrtnja. bez obzira da li je to učinjeno iglom. držati za ivice. a čak i tada je kupovina nove tastature mnogo bolje rešenje. Otvaranje tastature je preporučeno ako se samo neka tečnost razlije po njoj.

Najveći problem. Prilikom nabavke i servisa računara potrebno je proveriti da li postoji uputstvo. • priručnici za sofver (koji se obično dobijaju uz matičnu ploču..) • podaci o tipu matične ploče i knjižica (sa specifikacijom ploče. prikazom načina spajanja osnovnih komponenti. Na tim uputstvima je prikazan način povezivanja tih komponenti i podešavanje opcija rada.. dokumentacija predstavlja “tamnu stranu” u istoriji računara.. ali uz njih isporučuju obično samo skromne brošure. Velika većina današnjih monitora su sa katodnom cevi (CRT monitori). ili priručnik u kojima je predstavljeno sledeće: • održavanje i garantni rok računara • uputstvo za povezivanje perifernih uređaja (šatampača. Dokumentacija Nažalost. Veoma mali broj uputstava je preveden na naš jezik i potrebno je dobro poznavanje engleskog jezika da bi se razumele i podesile željene opcije. u kojima je obično opisano samo nekoliko osnovnih procedura za rad. 4.Monitor je druga priča. bez obzira na razloge. . ni pod kojim uslovima. Otvaranje je fizički opasno. Poput monitora i blok za napajanje sadrži visoke napone. štampač) u kojima je prikazan način instalacije softvera i objašnjenna su podešavanja koja su neophodna za optimalan rad komponenti. zvučne kartice.). skenera. modeme. Na katodnoj cevi se može zadržati visoki napon dugo vremena nakon isključivanja i odspajanja od mreže (posebno se odnosi na stare monitore koji nisu dugo korišćeni). Ukoliko dođete u dodir sa ovako visokim naponom možete nastradati. optičke uređaje. UPOZORENJE • Ne postoji dovoljno ubedljiv razlog da korisnik otvara monitor..3. licenciranim i skupim operativnim sistemima.. pored oskudne dokumentacije. nemojte otvarati zapečaćeni blok za napajanje računara.) • uputstvo za ostale komponente računara ( uputsvo za grafičku karticu. opcijama BIOSa. 43 . • Nikada . Proizvođači opremaju računare svremenim.. grafičku karticu i periferije npr. je i to što se dobivena dokumentacija nalazi obično na engleskom ili nekom drugom jeziku.

alatu za statističku analizu koji je ugrađen u disk i koji nadzire parametre diska.. koje sadrže prilagođene datoteka sa podacima kako je OS instaliran. • Potrebno je raditi redovno defragmentaciju diskova. Registry izgleda kao jedna baza kojoj se pristupa pomoću alata Registry Editor u Windowsu. Međutim mnoge ove datoteke su standardne komponente OS i mogu se ponovo instalirati sa CD-a i da se pri tome ništa ne izgubi. kako su podešene aplikacije. • Potrebno je nabaviti dobru zaštitu napajanja. • Redovna provera ispravnosti sistema datoteka pomoću alata ScanDisk (DOS ili Windows 98x) ili Check Disk (NT verzije Windowsa). • Proveriti da li ima loših sektora svaki put kada disk pretrpi mehanički šok ili kada OS prijavljuje greške prilikom čitanja i pisanja. U suštini izrada rezervnih kopija sistemskih datoteka se odnosi na sistemske konfiguracione datoteke. HARD DISK : Održavanje i otklanjanje problema 5. • Pravljenje diskete za podizanje sistema u hitnim slučajevima (DOS.1. ali se 44 . Windows 9x) ili instalacioni CD Windowsa (NT verzije).2. • Potrebno je pravilno pričvrstiti diska za kućište računara. sistemskih dastoteka i korisničkih podataka). virusi ili nehotično formatiranje).1. sistemska konfiguracija je mseštena u bazi Registry. Ako je disk postao najednom prilično bučan verovatno je pred odtazom 5. Izrada rezervnih kopija sistemskih datoteka Sistemske datoteke su datoteke koje su neophodne za pokretanje OS i za njegov nesmetani rad. U Windowsu 95 i novijim verzijama. 5.. • Koristiti antivirusne programe i redovno ažurirati baze jer virusi predstavljaju veliki problem za podatke. Iako se podaci gube ako se disk pokvari postoje i drugi načini za gubitak podataka (npr. Zaštita podataka Zaštita podataka se razlikuje od zaštite samog diska. Zaštita hard diska Zatvoreni hard disk ne može da se održava tj ne može se rastavljati i na primer čistiti glave za pisanje/čitanje.5. kakav je hardver instaliran. potrebno je vršiti SMART nadzor nad diskom. • Ukoliko disk podržava SMART tehnologiju tj. ali postoje alati koji to rade).2. • Buka u radu ukazuje na probleme sa diskom. Međutim postoje koraci koji se mogu preduzeti da bi se hard disk učinio dugovečnijim. Zaštita podataka obuhvata sledeće: • Pravljenje rezervnih kopija (MBR. Windows nema ugrađen alat za pravljenje rezervne kopije MBR-a.

dat i system. a to je opcija Export u programu Regedit (Registry Editor). 45 . već ona sadrži i važne alate kao što su : fdisc. Norton Ghost i Drive Image). Ukoliko se napravi disketa za podizanje sistema u Windowsu 98/ME ona sadrži i upravljačke programe za CD uređaj. Pripremanje hitnog podizanja sistema u Windowsu 9x U Windowsu 9x može s enapraviti disketa za podizanje sistema ukoliko se pokrene opcija Add7Remove Programs iz Control Panela.dat. Naravno nije neophodno znati tačna imena i lokacije ovih datoteka da bi se napravila rezervna kopija baze Registry. Windows XP Home ne instalira pomoćni program Backup. • mini USB diskovi • drugi čvrsti disk. Windows 2000/XP imaju solidan program za pravljenje rezervnih kopija podataka (desni klik miša na ikonicu diska / Prperties / Tools). Izrada rezervnih kopija korisničkih podataka Izrada rezervnih kopija korisničkih podataka je od ključnog značaja. format. Nakon provere Registy baze biće ponuđena opcija za pravljenje njene rezervne kopije. Redovna izrada kopija bazy Registry je dobra ideja jer je ta baza neophodna za podizanje sitema (često aplikacija ili korisnik naprave izmene u bazi Registry koje dovedu do problema u fukcionisanju sistema). Danas postoji veliki broj načina i medijuma za izradu rezervnih kopija korisničkih podataka: • CD i DVD mediji. Na taj način se dobija disketa sa koje se može ne samo podići sistem. Ovi programi su neophodni ukoliko je potrebno ponovo pokrenuti instalaciju Windowsa sa CD-a.2. Postoje i uslužni programi raznih proizvođača koji omogućavaju pravljenje rezervnih kopija podataka. 5. • izmenljivi diskovi (Flopi. Pravljenje rezervne kopije baze Registry se razlikuje u zavisnosti od verzije Windowsa : • • • Windows 98/Me imaju program Registry Checker koji se pokreće iz opcije System Information.ona u suštini sastoji iz nekoliko datoteka (za Windows 95/98/Me to su user.2. • skladištenje u mreži.. 5. kao i programi za pravljenje rezervnih kopija čvrstog diska ili pojedinih particija (npr. Zip). a u Windowsu NT/2000/XP/2003 to je niz datoteka sa imenima kao što su sam ili system). Potrebno je u suštini pokrenuti program Regedit pomoću komade Run sa Start menija i potom izabrati opciju File/Export.3. Windows 2000/XP imaju pomoćni program Backup koji sadrži opciju za izradu rezervne kopije beze Registry (System State) Postoji komanda koja radi u svim verzijama Windowsa..2.

REN Preimenuje datoteku ili direktorijum. Najpre se pokrene instalaciona procedura koja korisnika pita da li želi da oporavi staru instalaciju ili novu instalaciju .  Potom pritisnuti C za okruženje Recovery Console.4. jer oni nisu zasnovani na DOS-u kao Windows 9x. Pripremanje i hitno podizanje sistema u verzijama Windowsa zasnovanim na NT U Windowsu NT/2000/XP ne može se neposredno podići sistem u komandnom okruženju. 46 . RD Briše direktorijum. Ukoliko se izabere oporavak moguće je izabrati automatizovani proces ili prelazak na komandno okruženje Recovery Console. moguće je podići sistem na odgovarajući način.2.4.5. Sistem se podiže u okruženju Recovery Console sa Windowsovog CD-a u sledećim koracima:  Na ekranu Welcome to Setup pritisnuti R za opciju Repair. MD Pravi direktorijum. servise i datoteke za pokretanje sistema. Da bi se dobila pomoć za neku komandu potrebno je ukucati /?.2. Ako postoji instalacioni CD za Windows. 5. Komande okruženja Recovery Console ATTRIB Menja atribute datoteke BATCH Izvršava niz komandi iz navedene tekstualne datoteke CD Menja direktorijum CHKDSK Proverava da li na disku ima grešaka COPY Kopira datoteke DEL Briše datoteke DIR Prikazuje spisak datoteka u direktorijumu DISABLE Onemogućava Windows-ov upravljački program ili servis DISKPART Poput FDISK-a pravi particije i njima upravlja ENABLE Pokreće Windows-ov upravljački program ili servis EXIT Napušta okruženje Recovery Console FIXBOOT Upisuje novi startni sektor na particiji za podizanje sistema FIXMBR Oporavlja MBR FORMAT Formatira logički disk LISTSYS Pokazuje sve dostupne upravljačke programe.  Potom pritisnuti 1 da se izabere prva instalacija Windowsa.  Potom će sistem od vas tražiti admninistratorsku lozinku.a) Recovery Console Recovery Console je okruženje komandne linije u kome se mogu rešavati problemi.

5. ali je disk iz nekoh razloga zaboravio podatke koji se na njemu nalaze. BIOS prepoznaje i registruje svaki disk prilikom podizanja sistema i pri tome na ekranu ispisuje podatke o proizvođaču i modelu dika. da otkažu glave za čitanje i pisanje ili da otkaže strujno kolo koje povezuje napajanje diska sa sa mehanikom koja se unutar njega nalazi. Ukoliko su premeštani diskvi u kućištu potrebno je proveriti da li su kratkospojnici ispravno podešeni. U slučaju Windowsa 2000/XP potrebno je ponovo pokrenuti Setup sa instalacionog CD-a i potrebno je izabrati opciju ia oporavak instalacije. Oživljavanje neispravnih diskova Korak 1. Jedan od najpouzdanijih indikatora da je disk “mrtav” jsete da li BIOS i dalje prepoznaje disk. Da bi se ovo proverilo potrebno je podići sitem sa sa sistemske diskete (Win98x) ili sa instalacionog CD-a za Windows 2000/XP i izabrati opciju Recovery Console. Proveriti da li drugi diskovi rade na istom kablu.: • fizičko otkazivanje diska – na diskovima mogu da nastanu fizički problemi sa pločama. Ukoliko pri učitavanju sitema ne prijavljuje hard disk ili je potrebno znatno više vremena da bi bio prepoznat to su oznovni pokazatelji da hard disk ima fizičke probleme. Potrebno je iskopirati sve bitne podatke na diskete (ili druge prenosne medije) ili što je još mnogo bolje na drugi hard disk sa kojeg je podignut sistem (disk sa kojeg je potrebno prebaciti podatke sa priključuje na drugi IDE kanal ili kao slave na primarnom kanalu). Korak 2. ali su datoteke neophodne za podizanje sistema oštećene. • diskovi koji su logički mrtvi – pri čemu je sve u redu sa mehanizmima uređaja. Postoje dva osnovna razloga za otkaz diskova diskova. Tek posle pravljenje rezervne kopije podataka potrebno je preduzeti korake da bi se ustanovilo zašto sistem ne može da se podigne. Ako je disk sa koga se podiže sistem prestao da radi potrebno je razlučiti da li je problem nastao sa podizanjem sistema ili da li postoji problem sa pristupanjem samom disku. rukom koja pokreće glave. Ukoliko iz komandnog okruženja postoji mogućnost da se izlistaju fajlovi i direktorijumi (DIR) potrebno je napraviti (ako nije napravljena pre) rezervnu kopiju podataka. Ako rade isključena je mogućnost da je loš kabl i loš IDE konektor na matičnoj ploči. Ako BIOS ne vidi disk potrebno je proveriti sledeće : • • • Da li su kablovi (kabl za napajanje i data kabl) pravilno priključeni. 47 . Ako ga prepoznaje ispravno disk je verovatno još “živ”. Za Windows 98 sa sistemske diskete potrebno je najčešće ukucati komandu SYS C: da bi se kopirale datoteke za podizanje sistema. Možda je sa podacima na disku sve u redu.3.

Pokretanje FDISK-a : Potrebno je doći do komandnog okruženja (eng. Postoje servisi za oporavak podataka gde se disk rastavlja i kopiraju podaci na CD ili neki drugi medijum. Startup Disk) u njega je automatski uključen i FDISK. Ako se u Windowsu 95/98 napravi disketa za brzo podizanje sistema (eng. 48 . command promt) i uraditi sledeće :  Potrebno je upisati FDISK i pritisnuti ENTER. Iz predhodnog poglavlja se može zaključiti kolika je važnost redovnog pravljenja rezervnih kopija podataka (Backup). Cena u ovom slučaju je prilično visoka – od par stotina eura za dijagnozu problema pa do nekoliko hiljada eura za oporavak podataka. Njegovo glavno ograničenje je što dozvoljava pravljenje samo jedne primarne particije i sve napravljene particije spadaju u DOS particije.4. 5. Ostale particije FDISK vidi kao non-DOS i neće moći sa njima uraditi ništa osim da ih preskoči ili izbriše.Korak 3 Ukoliko ne postoji nikakva mogućnost da se povrate podaci sa diska i ako su podaci zaista potrebni postoji i zadnja nada.  U drugom koraku postavlja se upitnik da li želite podršku za velike diskove. Program FDISK FDISK se koristi za podelu diska na particije i upravljanje particijama u MS-DOSu i Windowsu 95/98/Me.

Potom se pojavljuje glavni meni programa FDISK.

Posle pokretanja potrebno je pokrenuti opciju 4 za gde se prikazuju postojeće particije.

Brisanje postojećih particija :   Pritisnuti Esc da bi se vratili u FDISK-ov meni sa opcijama. Izabrati opciju 3 (Delete Partition and Logical DOS Drive).

49

Ako na produženoj particiji postoje postoje logički diskovi potrebno je prvo njih obrisati tj. nemože se obrisati produžena particija sve dok se ne obrišu predhodno svi njeni logički diskovi.

 

Pošto su obrisani svi logički diskovi moguće je ukloniti produženu particiju. Primarnu particiju nije moguće ukloniti sve dok produžena particija nije obrisana. Kada se obrišu particije pritiskom na Esc se vraća na FDISK-ov meni sa opcijama.

Pravljenje primarne particije  Iz FDISK-ovog menija sa opcijama, izabrati opciju 1, Create DOS Partition or Logical DOS Drive.

50

  

Izabrati opciju 1 – Create Primary DOS Partition Potom se javlja upitnik da li se želi maksimalna moguća veličina za primarnu DOS particiju (YES/NO). Ukoliko je izabrana opcija NO potrebno je upisati veličinu prostora u megabajtima ili u procentima koju se želi dodeliti primarnoj DOS particiji.

Potom pritisnuti taster Esc da bi se vratilo u FDISK-ov meni sa opcijama.

51

Create DOS Partition or Logical DOS Drive. koje uzima sav preostali prostor na disku i pritisnuti Enter. Izabrati opciju 2. Pritisnuti Esc da bi se izvršila provera integriteta diska. 52 . Podešavanje aktivne particije   Iz FDISK-ovog menija izabrati opciju 2 – Set Active Partition. Upisati 1 da bi se particija 1 postavila za aktivnu. Create Extended DOS Partition Ostaviti podrazumevane podešavanje za veličinu produžene particije. Potom je potrebno definisati logičke diskove.  Potom kad je završeno dodeljivanje prostora produženoj particiji potrebo je pritisnuti Esc da bi se vratili u FDISK-ov meni sa opcijama.Pravljenje produžene particije i njenih logičkih diskova      Iz FDISK-ovog menija Options izabrati opciju 1.

 Pritisnuti Esc da bi se vratili u FDISK-ov meni sa opcijama. Pritisnuti ponovo Esc da bi se izašlo iz FDISK-a i potrebno je restartovati računar. 53 .

 /FS:sistemdatoteka – pomoću ove opcije može se zadati vrsta sistema datoteka.2. Postoje i dodatne opcije naredbe FORMAT:  /Q – to je brzo formatiranje.5. 54 . Ta provera je neophodna jer se formatiranjem brišu podaci sa diska. Komanda FORMAT Komanda FORMAT se koristi u MS-DOSu i Windows-u 9x. Ako disk nije podeljen na particije moguče mu je pristupiti preko alata Disk Management. bez provere da li disk sadrži greške. Osnovna sintaksa naredbe FORMAT je :  FORMAT disk: gde je disk: oznaka čvrstog diska Potom se pojavi upozorenje da se formatiranjem brišu svi podaci sa diska.  /V:imediska – na ovaj način je moguće zadati ime diska. 5.5. Pritisnuti Y za nastavak. Prvi pokazatelj da disk nije formatiran je poruka o grešci pri pokušaju da se pristupi disk preko ionice.5.5.1. oznakama logičkih diskova je moguće pristupiti iz okvira za dijalog My Computer u Windowsu.  Desnim tasterom miša pritisnuti ikonicu željenog diska i iz padajućeg menija izabrati opciju format. Formatiranje iz okvira za dijalog My Computer Pošto su napravljene particije na disku. Formatiranje diska 5. Prvo je potrebno proveriti da li se slovna oznaka odnosi na disk koji se želi formatirati.

   Potrebno je izabrati opciju formatiranja kao što je Quick Format i zadavanje imena diska.5. 5. 55 . Sačekati da se formatiranje završi. a na kraju u okviru Results potrebno je pritisnuti Close. Postupak je jasan samo treba pratiti poruke sa ekrana. Pritiskom na Start pojaviće se dijalog koji upozorava da će svi podaci biti izbrisani.3. Podela diska i formatiranje tokom instalacije Windowsa Instalcioni program za Windows NT/2000/XP imaju ugrađenu opciju da dele disk na particije i formatira ih automatski.

5.5. 56 .  Da bi se u nepodeljnom prostoru napravila particija potrebno je desnim tasterom miša pritisnuti taj prostor i izabrati opciju Create Partition. Potom čarobnjak (Wizard) vodi korisnika kroz postupak pravljenja particija. Podela na particije i formatiranje alatkom Disk Management Ako se dodaje novi hard disk na računaru na kome se već nalazi vezija Windowsa zasnovana na NT platformi podela na particije i formatiranje može se izvršiti pomoću alata Disk Management. Jedna od stavki sa leve strane je i Disk Management. Postupak pokretanja:  Iz Control Panela izabrati opciju Administrative Tools.  Izabrati ikonicu Computer Management.4. Alatka Disk Management ima grafički interfejs za pravljenje particija i formatiranje diskova.

Najbolje vreme za promenu slovne oznake je posle instalacije kada nema još podataka. jer se neke aplikacije vezuju za slovnu oznaku i neće raditi ako se ona promeni. potom iz padajuće liste izabrati željeno slovo. Potrebno je izabrati disk i desnim klikom na njega izabrati opciju Change Drive Letter and Path. 57 . U okviru alata Disk Management moguće je izvršiti promenu slovne oznake dodeljene disku.

softvera koji je napravljen da služi kao posrednik između operativnog sistema i hardvera.Ta komunikacija se odvija posredstvom upravljačkih programa (eng. 58 . Instaliranje novog hardvera u Windowsu Ukoliko PnP radi besprekorno faktički je dovoljno uključiti računar i Windows će prepoznati uređaj. device drivers) tj. Windows 95 i NT4 na podržavaju PnP).  Uređaj mora da podržava PnP (uređaji napravljeni posle 1995. PnP će pokušati da ga instalira unutar operativnog sistema. Ukoliko Windows ne pronađe driver možda ćete morati zadati tačnu putanju ručno. PnP zahteva tri preduslova :  BIOS na matičnoj ploči mora da podržava PnP (većina ploča posle 1995.6.2. Ukoliko se zatraži upravljački program od korisnika to znači da ga Windows nema u svojoj bazi i tada treba preuzeti sledeće korake :  Ukoliko posedujete potrebno je umetnuti disketu ili CD koji sadrže potreban upravljački program.1. 6.  Operativni sistem mora da podržava PnP (Windows 98 i noviji podržavaju PnP. 6.  Pritiskom na Cancel se prekida instalacija uređaja. Svaki hardver može da radi sa Windowsom pod uslovom da postoji odgovarajući upravljački program i da ga je moguće fizički instalirati i dodeliti mu sistemske resurse. Tehnologija Plug and Play PnP je sistem za identifikaciju hardvera koji omogućava BIOS-u i operativnom sistemu da odmah vide novi hardver i da mu dodele resurse. god). instalirati upravljački program za njega i uređaj će proraditi. ukoliko postoji upravljački program za taj uređaj. Ovo je korisno ukoliko treba pokrenuti softversku instalaciju koja je dobijena uz uređaj. god). Pojam “odgovarajući upravljački program” podrazumeva dve stvari :  upravljački program je napisan tačno za taj model uređaja  upravljački program je napisan tačno za tu verziju Windowsa koju korisnik poseduje. Međutim u najvećem broju slučajeva postupak se rezlikuje od idealnog.Pored toga. SOFTVERRSKA REŠENJA ZA UPRAVLJANJE HARDVEROM U suštini je svaki komad računarskog hardvera samo gomila elektronike ukoliko ne može da komunicira sa operativnim sistemom.

Sam korisnik može da bira da li će postupak nataviti ili prekinuti. najčešći razlog lošeg rada Windowsa je bila instalacija hardvera uz koji su se isporučivali upravljački programi koji nisu bili testirani u svim verzijama Windowsa. Ukoliko se instaliraju nepotpisani upravljački programi za ključne komponente (npr.1. Windows 2000 i noviji nastoje da prevaziđu te problema tako što nalažu upotrebu potpisanih upravljačkih programa ( eng.. Ukoliko jeste proces se nastavlja.. Prilikom instalacije upravljačkog programa u Windowsu 2000 i novijim verzijama. grafičku karticu. Izabrati nivo upozorenja i OK.   Izabrati opciju Driver Singing. Da bi se kontrolisalo kako se Windows ponaša kad naiđe na nepotpisani upravljčki program potrebno je preduzeti sledeće :  U Control Panelu izabrati opciju System.  Izabrati opciju Hardware.) treba biti obazriv.2. signed drivers). Windows proverava da li je upravljački program potpisan. Potpisani upravljački programi Do pre par godina.6. a ako nije prijavljuje se poruka upozorenja. U tom slučaju neophodno je napraviti kopiju baze Registry i proveriti pre toga da li se može nabaviti potpisani upravljački program. 59 .

jeste da se iz Control Panela pokrene New Hardware Wizard. za Windows XP može odgovarati i driver od Windows2000 ili za Windows ME može odgovarati driver od Windows 98..  Potražiti upravljački program koji odgovara verziji OS i sličnom hardverskom uređaju.. 6.Slika: Promena nivoa upozorenja za nepotpisane upravljčke programe za Windows XP. Instalacija i ažuriranje upravljačkog programa Jedan od načina da se Windows natera da proverava da li su priključeni novi uređaji.2.). 60 . Ukoliko korisnik ne poseduje odgovarajući (potpisan) upravljački program potrebno je preduzeti sledeće :  Sa Web lokacije proizvođača.  Ukoliko ne postoji upavljački program za određeni OS.  Kao poslednje rešenje potrebno je potražiti upravljački program za odgovarajući OS (ili OS iz iste porodice) za uređaj koji koristi isti skup čipova kao i onaj koji se instalira.2. potražiti upravljački program za sličnu porodicu OS (npr. ili neke druge lokacije potrebno je preuzeti odgovarajući upravljački program.

U tom slučaju najbolje je pokenuti sa CD-a (koji je dobijen uz uređaj) program Setup. ali ne zna kakav je to uređaj i kakav mu upravljački program treba. Ukoliko je potrebno instalirati uređaje koji ne podržavaju PnP (jako stari uređaji) najbolji način je prvo njih pustiti da zauzmu resurse i kad oni prorade potrebno je instalirati uređaje koji podržavaju PnP i koji se automatski prilagođavaju preostalim resursima. Najteža od svih mogućnosti jeste da nema programa Setup već samo gomila datoteka. Ukoliko čarobnjak ne pornađe uređaj potreno je pokrenuti Device Manager u kojem se vidi ima li bilo kakvog traga o uređaju i zašto ga Windows ne prihvata. čaobnjak Add New hrdware ponekad pronalazi pogrešne uređaje.Slika: Add New Hardware Wizard u Windows-u XP. Unknown Device).:  Izvršna instalaciona datoteka sa nastavkom EXE  Izvršna samoraspakujuća ZIP datoteka sa nastavkom EXE  ZIP datoteka koja zahteva raspakovanje. U verzijama Windowsa pre Windowsa XP. Pre nego što se dozvoli čarobnjaku da instalira upravljačke programe i dodeli im resurse potrebno je pregledati spisak i izabrati odgovarajuću opciju.  ZIP datoteka koja sadrži osnovne datoteke za ručnu instalaciju. Proizvođači hardvera neprekidno prave nove verzije upravljački programa i ukoliko se nabavi nov upravljači program. obično se takav uređaj prijavljuje u Device Manageru kao nepoznati uređaj (eng. Ukoliko Windows može da prepozna nov uređaj. koja sadrži datoteka neophodne za pokretanje instalacionog programa. on se nalazi u jednom od sledećih formata. U tom slučaju je potrebno učiniti sledeće:  Iz Control Panela je potrebno pokenuti Device Manager 61 .

62 .Slika: Device Manager u Windowsu XP. Potom se pokreće Hardware Update Wizard i potom je potrebno slediti njegova uputstva. Proučiti podatke o upravljačkom programu kao što su datum i potpis. Izabrati opciju Driver. Dvaput kliknuti na izabrani uređaj i izabrati opciju Properties. Slika: kartica Driver u okviru za dijalog Properties. Izabrati opciju Update Driver. Postupak nastaviti samo ako se upravljački program menja boljom verzijom.     Na spisku uređaja pritisnuti na + ispred uređaja koji se instalira.

Ovaj slučaj se dešava na starijim računarima i starijim verzijama Windowsa. Simtomi sukoba resursa su najčešće sledeći : 63 .4. 6.3. ne podržava PnP ili BIOS ne podržava PnP. a njegova ikonica ima znak pitanja – pokretuti instalacioni softver koji je dobije uz uređaj i dovršiti proces. Na kartici Driver izbarti opciju Roll Back Driver.2.  Uređaj se pojavljuje kao pod opcijom Unknown. trebalo bi da se na kartici general pojavi This device is working properly kao na donjoj slici. neispravan je. Ručna promena resursa koji se dodeljuju uređaju Do sukoba resursa može da dođe kada dva ili više uređaja žele da koriste isti resurs. Rešavanje problema sa uređajima pomoću Device Managera Ukoliko je uređaj instaliran i ukoliko ispravno funkcioniše. Omogućavanje njegovog rada se vrši u opciji Properties. trebalo bi da se njegova ikonica i ime pojave u spisku.Povratak na predhodnu verziju upravljačkog programa se vrši na sledeći način:   Pokrenuti Device Manager i izabrati karticu Properties za odgovarajući uređaj.2. Pogledati status uređaja na kartici General ili u okviru opcije Properties za detalje. Ukoliko se ne pojavljuje ta poruka obično nastaje jedna od situacija :  Uređaj se ne pojavljuje na spisku – uređaj nije ispravno instaliran.  Preko ikonice uređaja stoji znak X – uređaj je onemogućen. Ako se dvaput klikne na ikonicu da bi se prikazale osobine uređaja.  Preko ikonice uređaja ima znak uzvika – postoji sukob resursa ili problem sa uređajem. 6.

Advanced Power and Configuration Interface ACPI). Ako se ručno menjaju resursi na novijim računarima u najvećem broju slučajeva se javlja poruka o grešci koja ukazuje da se podešavanja resursa ne mogu menjati. Kada je ACPI aktivan u sistemu on preuzima većinu poslova oko dodele resursa pa resursi za uređaje ne mogu da se menjaju ručno pomoću Device Managera. Na kartici Resources u okviru kratice Properties uređaja prikazuje se sukob.  Ukloniti potvrdu Use Automatic Settings  Potom je potrebno otvoriti listu Settings Based On i izabrati drugačija podešavanja.   Jedan ili oba uređaja ne rade. Ikonica jednog ili oba uređaja u Device Manager-u izgleda kao znak uzvika. Rešavanje sukoba resursa se vrši na sledeći način :  Potrebno je u okviru opcije Properties jednog od uređaja i otvoriti karticu Resources. U opciji Conflicting Device List potrebno je zabeležiti koji je drugi uređaj uključen u sukob. Slika: Prikaz opcija Resource kada uređaj nema konflikta. 64 . Novi računari podržavaju napredni interfejs za napajanje i konfiguraciju (eng. Potom bi trebalo da se pojavi poruka No Conflicts u oknu Conflicting Device. ACPI je vrlo dobar u upravljanju resursima i ne bi trebalo da se naiđe na sukob resursa koji je potrebno rešavati.

Postupak onemogućavanja rada uređaja se satoji iz sledećih koraka :  U Windowsu 9x/Me iz okvira Properties određenog uređaja potrebno je izabrati karticu General i potvrditi polje Disable in This Hardware Profile da bi isključio uređaj.5.2. ali može da se pokrene u bezbednom režimu najverovatnije negde postoji loš upravljački program. Ako Windows ne može normalno da se pokrene. Onemogućavanje rada uređaja : Kada je uređaj onemogućen on se u Device Manageru pojavljuje u obliku ikonice prectane crvenim slovom X. Uklanjanje upravljačkog programa Da bi se uklonio upravljački program potrebno je u Device Manageru uraditi sledeće :  izabrati željeni uređaj  izabrati opciju Delete i potom OK. U suštini je onemogućavanje uređaja vrlo efikasna tehnika za rešavanje problema.6.  U Windowsu 2000/XP iz okvira Properties određenog uređaja potrebno izabrati karticu General i izabrati opciju – Do Not Use This Device (Disable).2. 65 . Jedan od načina da se reši problem sa uređajem i upravljačkim programom jeste da se izbriše njegov upravljački program i da se pusti Windows da ponovo prepozna hardver.6. U Device Manageru se može uvek naterati Windows da ponovo prepozna PnP hardver na sledeći način :  U Windowsu 98/Me potrebno je pritisnuti dugme Refresh u Device Manageru  U Windowsu 2000/XP potrebno je izabrti opciju Action > Scan for Hardware Changes 6.

Proveriti da li su njihovi kablovi ispravno i čvrsto povezani za konektore na matičnoj ploči. Računar neće da počne sa radom    Proveriti da li je kabl napajanja utaknut do kraja i u PC i u zidnu utičnicu. labav ili oštećen IDE kabl i oštećenje ključnih sistemskih datoteka.7. Ako to nije moguće sa Ctrl+Alt+Del je potrebno ući u Task Manager i zatvoriti program koji se zaglavio sa opcijom End Task. Ako se sistem pokreće. tastatura ili miš. Zvučne signale može da prouzrokuje i loše podešen CMOS.    66 . Ako se sistem zamrzava i posle svih pokušaja potrebno je restartovati sistem -Ctrl+Alt+Delete dvaput uzastopno ili pomoću reset dugmeta na kućištu.2. Njčešći problem smrzavanja je loš softver. Probati sa drugim rezervnim kablom. Ako svetlosni pokazivači na kućištu svetle i čuje se ventilator na izvoru napajanja. Ako se sistem smrzava nakon svakog pokušaja da se podigne. Računa može da se zamzava i zbog previše otvorenih programa koji pokušavaju da zauzmu više memorije nego što računar ima. Ako se ne vidi i ne čuje baš ništa verovatno je neispravan izvor za napajanje. Ako se sumnja na kvar monitora isprobati računar sa drugim monitorom. Računar se zamrzava  nije zamrznut ceo sistem već samo npr.1. Ako se jedan program zamrznuo potrebno je pokušati preći na drugu otvorenu aplikaciju sa Alt+Tab. Rešenje je ili zatvoriti neke programe ili nadograditi memoriju. Proveriti da li je naponski kabl oštećen. zaboravljena je najverovatnije disketa u disketnoj jedinici i potrebno ju je izvaditi. Za bežičnu tastaturu i miša proveriti baterije. ali se javlja poruka o grešci “Non-bootable.     7. nedostatak prostora na disku može da izazove usporavanje ili zamrzavanje sistema. Pošto Windows koristi slobodan prostor na disku kao (virtuelnu memoriju) kao zamenu za RAM. možda je oštećen hard disk. Ako se pri podizanju sistema javi niz zvučnih signala proveriti da li su memorija i grafička kartica pravilno povezane i ulegle u ležište. Mogući problem neobičnog ponašanja računara je vrlo često računarski virus i u tom slučaju potrebno je detaljno skenirati računar sa ažuriranim antivirusnim softverom. Proveriti ispravnost diska omoću uslužnih programa i napraviti backup podataka na drugi medijum. potrebno je proveriti da li je monitor priključen i uključen i da li je ispravno i čvrsto povezan sa video priključkom računara. NAJČEŠĆI PROBLEMI U RADU RAČUNARA I NJIHOVA REŠENJA 7. invalid or non-system disk” . Potrebno je obavezno proveriti parametre podešavanja grafičke kartice i memorije. Problem može da bude oštećen sektor diska za podizanje sistema. ali se na ekranu ništa ne vidi.

4.. da li su ispravno povezani kablovi. Maxtor Power Max) ili pokrenuti sistem pomoću sistemske diskete i pokrenuti softver sa diskete za skeniranje i popravku grešaka na disku. Ako upisivanje na disk ćesto ne uspeva veovatno je fizički oštećen. Nov hardver ne radi ili kvari postojeći sistem    Potrebno je proveriti da li je novi hardver ispravno instaliran (da li je kartica ispravno legla u ležište.3.). U tom slučaju je potrebno sa Web lokacije proizvođača pronaći najnoviju verziju BIOS-a i pomoću uslužnog programa ga je potrebno učitati. ali je u tom slučaju najbolje rešenje zamena diska i backup podataka. Problemi sa hard diskom  Ako se hard disk ne vidi iz BIOS-a potrebno je proveriti IDE kabl i da li je pravilno hard disk povezan na matičnu ploču i napajanje. ili je instalirala neodgovarajući upravljački program. Ponekad pri instalaciji novog hardvera je potrebno izvršiti Upgrade BIOS-a (flash). Ukoliko i dalje postoje problemi potrebno je najčešće instalirati najnoviju verzju upravljačkog programa. Neki uređaji zahtevaju nameštanje određenih kratkospojnika na matičnoj ploči i u tom slučaju potrebno je proučiti uputsvo za ploču. Program za ispitivanje diska otkriva i obeležava takva područja. ili ga nije ispravno prepoznala.   67 . Postoji mogućnost da je Windosovska tehnologija “plug and play” nije prepoznala novi uređaj. ali u tom slučaju je potrebno zaobiće automatizam pri instalaciji kod čarobnjaka “Add New Hardware”.7. Iz tih razloga na računar je potrebno priključiti UPS u toku tog procesa. Ako sistem ima problema sa pristupom disku potrebno je ispitati hard disk određenim specijalizovanim softverom (npr. ali znatno sporije od uobičajenog najverovatnije ga treba defragmentirati.    7. Ako disk radi. Ovo je vrlo delikatna oeracija jer ukoliko nestane struje u toku tog procesa matična ploča postaje neupotrebljiva.. Ako je sve u redu sa kablovima i hard disk se i dalje ne vidi u BIOS-u u tom slučaju je hard disk najverovatnije neispravan. U tom slučaju potrebno je deinstalirati hardver i preteći softver i zatim ih ponovo instalirati.

koliko je god to moguće. ili instalirati prekidač za naizmenično korišćenje paralelnog porta. Potrebno je u tom slučaju uključivati komponente po određenom redosledu : prvo skener. Mnogi modeli skenera se isporučuju sa zaključanim nosačem glave za skeniranje. štampača). potrebno je proveriti i promeniti način i rezoluciju skeniranja. Treba voditi računa da se staklo ne ogrebe. Ponekad se staklena površina zapraši sa donje strane pa je potrebno rasklopiti skener da bi se i ona očistila (ovim se verovatno poništava garancija). Pre pojave USB-a večina problema sa skenerima je proizilazila u deljenju paralalenog porta sa štampačem. Ogrebotine i mrlje na staklu vide se na skeniranim slikama. 68 • • • • • . SKENER : Održavanje i otklanjanje kvarova Skenerima ne treba mnogo održavanja (za razliku od drugih peiferija npr. Staklena podloga skenera se čisti mekom krpom i sredstvom za čišćenje prozora. Pri priključenju skenera čuje se užasno tandrkanje ukoliko je zaključan CCD. verovatno se original pomerio tokom skeniranja ili poklopac skenera nije spušten. Ukoliko je skeniranje sporo. • • • • Skener treba da je očišćen od otisaka prstiju i od prašine. Ako je skenirana slika neoštra ili izobličena. Ukoliko je skeniranje sporo bez obzira na priključak potrebno je najverovatnije povećati količinu memorije ili prilikom skeniranja zatvoriti sve nepotrebne aplikacije. potom štampač pa tek onda računar.. ili karticu sa paralelnim priključkom (LPT2). Potrebno je pročitati uputstvo i otključati glavu skenera u tom slučaju. a skener priključen na paralelni port potrebno je konfiguristi paralelni priključak kao EPP ili ECP. Ukoliko je kvalitet skeniranih slika loš. Što se mehaničkog održavanja tiče većina skenera nema lako dostupne pokretne delove i čak se ni izvoru svetla ne može pristupiti na svim modelima.8.

Potom je potrebno skenirati fotgrafiju pomoću odgovarajućeg softvera. a ne na paralelni. Ukoliko na skeniranoj slici postoje kružni tragovi difrakcije svetlosnih talasa. Ako pomoću grafičkog programa nije moguće skenirati sliku treba porveriti sledeće: da li je program kompatibilan sa TWAIN standardom (ako nije upotrebiti drugi program). Potrebno je eksperimentisati sa skeniranjem sa različitim rezolucijama i različitim parametrima. SAVET: Najbitnije je kupiti i priključiti skener na USB port. Zatvoriti softver za upravljanje skenerom i otvoriti drugi grafički program koji sigurno radi po TWAIN standardu. izabrati opciju File > Open File > Acquire. Ako je skenirana slika razlivena ili izobličena. preview) potebno ju je snimiti na disk. pa u padajućoj listi Select Source iyabrati skener. uvek postoji zaobilazan put. Potom je potrebno postaviti crno-belu fotografiju licem nadole na staklenu podlogu. snimite sliku na disk pomoću softvera za upravljanje skenerom. Drugo ako skenera nema u padajućoj listi Acquire Source postoji mogućnost da TWAIN upravljački program nije dobro instaliran. Dokument koji se skenira treba da bude u dobrom stanju i centriran na staklenoj ploči. prebledo – potrebno je koristiti softver koji je dobijen uz skener ili namenski softver za obradu slike. a zatim sliku otvorite ili uvezite u program za obradu slike. Ako je dobijena prazna slika (potpuno bela ili crna). Izabrati (na skeneru i softveru) odgovarajuću opciju skeniranja. potrebno je proveriti da li je fotografija nepomično ležala na podlozi i da li je poklopac skenera bio spušten. • 69 . Ponovo ga instalirati i testirati. necentrirano. potrebno je proveriti da li je okrenuta licem nadole. Prstenovi će prestati da se pojavljuju kada se ukloni voda sa objekta ili kada se pomoću držača podigne film sa staklene površine. Testiranje skenera obuhvata sledeće aktivnosti : • • • • • • • Potrebno je uključiti skener i pokrenuti softver ili uslužni program za upravljanje skenerom ili u Windowsu Me/XP potrebno je pkrenuti čarobnjaka Scanner and Camera Wizard iz menija Accessories. na kraju pomoću softvera skenera ili programa za obradu slike potreno je ukloniti nedostatke koji postoje na skeniranoj slici.• • • Ukoliko skenirana slika ima vertikalne pruge potrebno je očistiti skener od prašine. Ako bez obzira na sve pokušaje niste u mogućnosti da skenirate sliku pomoću grafičkog porgrama. Proveriti TWAIN upravljački program. pretamno. koja je u skladu sa vrstom slike koju treba skenirati. Kada je dobijena dobra probna slika (eng. Ukoliko skenirana slika ima manje greške – ispala je iskošeno. Pokrenuti skeniranje i proveriti da li je grafički softver dobio sliku od skenera. najverovatnije na originalu postoje sitne kapljice vlage.

Ukoliko se prilom servisa štampača raspe toner način čišćenja zavisi od količine rasutog tonera. a gvožđe će uništiti namotaje i četkice.9. Crna linija niz ivicu papira može da znači da tonera ima malo ili da je kaseta za toner neispravna. To je ubitačna kombinacija za elektromotor jer će toner proći korz kesu na usisivaču. koje najčešće izaziva slučajno propuštanje spajalica ili drugih čvrstih predmeta kroz štampač. Ukoliko štampač odjednom uzima više listova papira najčešće problem nije u štampaču već u papiru. Izobličena ili izdužena slika obično označava da delovi za uvlačenje papira ne rade dobro i da zupčanici proklizavaju i ne rade dobro. BIOS računara treba da je podešen tako da je paralelni port definisan kao ECP ili EPP. Manje količine se mogu očistiti navlaženom krpom ili štapićem sa vatom koji je umočen u alkohol. Vertikalne crne pruge na otisku ukazuju na ogrebotine na valjcima za uvlačenje. Kod nekih štampača se može promeniti način izbacivanja stranice i time se može smanjiti broj savijanja koje papir pretrpi dok ne izađe napolje. Objašnjenje kodova grešaka se nalazi obično u uputstvu štampača ili na Web stranici proizvođača. Razmrljana boja označava da je grejni valjak zaprljan ili ogreban. Ukoliko je 70 . pošto svetlo oštećuje fotoosetljivi valjak u kaseti. UPOZORENJE : Ne koristiti usisivač jer se toner sastoji od čestica plastike i oksida gvožđa. potrebno ga je isključiti i posle par sekundi ponovo uključiti. Obično štampači pri pojavi greške daju odgovarajuće svetlosne signale na displejima ili odgovarajući kod greške. Treba voditi računa i ispravno instalirati odgovarajući upravljački program i softver. Horizontalne linije obično izaziva nepravilnost nekog od mnogobrojnih valjkova kroz koje papir prolazi. Najčešći uzrok greške je fotoosetljivi valjak. Ako je štampač priključen na paralelni port računara. jastučiće za razdvajanje listova i zameniti istrošene delove. Ako štampač koji inače ispravno radi i počinje da štampa gluposti. Zamagljen ili bled otisak obično znači da tonera ima malo i da treba zameniti kasetu sa tonerom. plastika će se otopiti. LASERSKI ŠTAMPAČ : Održavanje i otklanjanje kvarova Osnovni saveti za otklanjanje problema u radu laserskih štampača : • • • • • • • • • • • • • • • • Čuvati kasete za toner dalje od jakog svetla. Štampač treba da stoji na mestu gde postoji protok vazduha i treba da je udaljen od drugih predmaeta da bi mogao da se hladi. Ikoliko štampač ima koronsku žicu vertikalne bele pruge na otisku ukazuju na zaprljanu žicu prenosne komore. U tom slučaju koronsku žicu je potrebno očistiti štapićem sa malo vate na vrhu. Mnoge problema sa štampačem može da izazove neodgovarajući upravljački program ili softver za štampač-. Boja se ponekad razmrlja i kad se obostrano štampa na štampaču koji nije predviđen za to. Ako su otisci naborani treba proveriti kvalitet papira. U tom slučaju potrebno je nabaviti nove valjke za uvlačenje. a time i naravno i gužvanje papira. Potrebno g aje očistiti mekom krpom namočenom u alkohol (naravno kad se ohladi). Papir treba da je suv i dobro rastresen pre ubacivanja u štampač.

Pri recikliranju kaseta i tonera treba voditi računa da se ne izvrši samo punjenje praha veći da se zamene dotrajali delovi (najčešće fotoosetljivi valjak...• • puno tonera prosuto u unutrašnjost štampača potrebno je štampač izneti napolje i porduvati ga komprimovanim vazduhom. Taj lepak će pokupiti sve zalutale čestice tonera ili parčiće papira kojih ima u unutrašnjosti papira. 71 . Ponovnim slanjem istog papira ponovo će se zagrejati toner koji je u prvom prolazu stavljen na papir pa će posatati lepljiv. Mnogi štampači imaju postupak za samočišćenje.. Naredba Clean obično odštampa veliki crni pravougaonik. Postupak je najčešće potrebno ponoviti više puta. Ako je veliki crni pravougaonik prekriven sjajnim crnim trunčićima čišćenje je uspelo.). Taj list se potom licem nadole ponovo pusti kroz štampač.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful