Fakultet političkih nauka Univerzitet u Beogradu

SEMINARSKI RAD

POLITIKA AZILA U EVROPSKOJ UNIJI
Predmet

Pravosuđe i unutrašnji poslovi EU

Student: Vanja Grujić Br. Indexa: 304/2010 Evropske Integracije

Profesor: Aleksandra Čavoški

Institucionalni razvoj politike azila u EU .Zaključak .Nove perspektive za razvoj evropske pokitike azila .Pojam azila .Evropski status izbeglice (azilanta) i pregled najnovijih statističkih podataka koji se tiču politike azila u EU .Harmonizacija zajedničke politike azila u EU .2 Sadržaj: -Uvod .

Zatim se opisuje kako se hronološki. godine. pre svega sa stanovišta međunarodnog prava i međunarodnih dokumenta. čime se uspostavlja harmonizacija zajedničke politike u ovoj oblasti. naročito u periodima povećanih zahteva za azil. daju se statistički podaci Eurostat-a o kretanju broja zahteva za azil od 1998. godine. bezbednosti i pravde. nakon čega sledi objašnjavanje uslova koji su dirigovali njeno prebacivanje na komunitarni nivo. Predmet ovog rada je upravo ta evolucija politike azila u EU. Sa institucionalnim i proceduralnim rastom. godine i broju zahteva za azil u državama članicama 2009. . U uvodnom delu se bliže definiše sam pojam azila. koji su zahtevali intizivnije bavljenje ovim pitanjem.3 Uvod Azil je zaštita koju neka država pruža pojedincu koji traži utočište na njenoj teritoriji ili na mestu van njene teritorije koje je pod kontrolom organa te države. Na kraju se definiše pojam izbeglice prema prema Konvenciji iz 1951. institucionalno razvijala politika azila u EU. Evropska Unija je sve više razvijala jedinstvenu politiku azila. Odeljak „Nove perspektive za razvoj evropske pokitike azila“ bavi se naporima Evropskog Saveta i Evropske Komisije da poboljšaju čitav prostor slobode. do 2009.

Beograd 2009. a može biti dat i kolektivnoj grupi koja je u svojoj zemlji izložena progonu na verkoj. Avramov. Dušanovog zakonika bilo je predviđeno da će svaki sužanj biti slobodan koji se skloni u carski dvor. ratni zločin ili zločin protiv čovečnosti u smislu međunarodnih dokumenata koji definišu ove zločine. str. u čl. Vol.3 Klasična pravna doktrina posmatrala je azil kao isključivo pravo država. Azil se može dati individualnom licu koje je bilo prinuđeno da napusti zemlju ili je prinudno izgnano iz nje. niti međunarodno pravo sadrži te kriterijume. 315 3 Ibid. utočište. istaknuto je da pravo azila ne mogu koristiti lica za koja postoji opradvana sumnja da su počinili zločin protiv mira.2 Ovom institucijom se sprečavama kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda izražavanja. p. 2 . godine. kao i mogućnosti političkog linča ili zločina nad azilantom u matičnoj državi. i 113. Osnovni dokumenti od kojih današnje međunarodno pravo polazi u oblasti politike azila jesu „Konvencija o statusu izbeglica“ iz 1951. U prvo vreme za azil se smatralo mesto na koje se pojedinac sklonio (najčešće hramovi i svetilišta).4 1. Savremena pravna praksa davanje azila i dalje ostavlja u rukama država. kao privilegija koju je uživao pojedinac.4 1 Anuaire de l´Institut de Droit International. Kriterijumi za ocenu političkih krivičnih dela nisu jedinstveni. Session de Bath. Septembre 1950. 112. Međunarodno javno pravo. koja je usled brojnih slučajeva međunarodnih terorističkih akata „dopunjena“ odredbama Protokola koji je potpisan u Njujorku 1967. poznata kao Ženevska konvencija. M. Tako. u srednjem veku. Pojam i pravni osnov azila Pod ustanovom azila podrazumeva se zaštita koju država daje pojedincu koji traži utočište na njenoj teritoriji ili mestu van njene teritorije koje se nalazi pod kontrolom njenih organa. a ne kao indivudualno pravo pojedinca koje bi mogao zahtevati. Istorijski azil se pojavljuje u praksi antičkih država Bliskog istoka i Mediterana. Tako je u odredbama Protokola navedeno da se azil ne može dati počiniocima zločina nad državnim funkcionerima i licima koja izvrše neko međunarodno krivično delo.1 Reč azil potiče od latinske reči asylum koja u doslovnom prevodu znači sklonište. a ne pravo. npr. 45D. rasnoj ili političkoj osnovi. azil su uživali svi krivci. Kreća. U Deklaraciji o teritorijalnom azilu koju je usvojila Genralna skupština 1967. godine. ali je savremeno međunarodno pravo postavilo izvesna ograničenja u vezi proterivanja stranaca kako bi se na taj način obezbedila barem minimalna zaštita ljudskoj ličnosti. a kasnije. godine. a u dopunskom nepovredivo mesto. 167. S.

Ono što je posebno interesantno jeste da je pitanje azila u poslednjem momentu stavljeno na dnevni red Međuvladine konferencije koja je prethodila usvajanju ugovora iz Mastrihta. Evropska Komisija utvrdila je predlog direktive o azilu 1988. Ugovorom iz Amsterdama „treći stub“ je podeljen na dva nejednaka dela. Ugovorom iz Amsterdama politika azila se iz “trećeg stuba” u kome vlada princip međuvladinog odlučivanja. godine.6 Takva politika je Nemačku zatrpavala zahtevima. „Treći stub“ se javlja prvi put u Ugovoru iz Mastrihta i na simbolički način integriše pitanja vezana za unutrašnju bezbednost i saradnju unutrašnjih organa. str.5 4 Ibid. odnosno 5 Treći stub Evropske Unije – Saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Ugovorom iz Mastrihta pitanje azila je dospelo u tzv. Beograd 2003. No. Švedske. Journal of Refugee Studies Vol. kao i zloupotrebom koju su vršila lica koja su dobila status azilanta. „treći stub“. 181 6 “Development of asylum policy in Germany”. treba spomenuti i povećan broj ilegalnih imigranata.. iako su postojale realne potrebe da se izvrši harmonizacija na tom polju usled pritiska migratorskih talasa i velikog broja podnetih zahteva. Institucionalni razvoj politike azila u EU Politika azila je pitanje koje je dugo godina bilo u senci evropskih integracija. Wolfgang Bosswick. U centar zbivanja ona dolazi sredinom osamdesetih godina kada je pritisak migranata iz Istočne i Centralne Evrope bio najveći. I 2000. 13.5 Pored problema sve većeg broja zahteva za azil. godine kada je u okviru radne Grupe za imigraciju formirana podgrupa za azil. Velike Britanije. Milutin Janjević. gde je kao i ostala pitanja iz oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova prepušteno međuvladinoj saradnji. Bolje rečeno. prebacuje u “prvi stub” EU. poput Francuske. Ovaj predlog nije predat Savetu ministara na razmatranje zbog toga što nije postojala politička volja država članica da se pitanje azila rešava na komunitarnom nivou. Odredbe o policijskoj i pravosudnoj saradnji u krivičnim stvarima našle su se u okviru međuvladine saradnje (naslov VI). Sve je to bio razlog da Nemačka usvoji ustavni amandman kojim se pooštravaju pravila za dobijanje azila. godine imala liberalan pristup azilu o čemu govori i brojka od ukupno 438. Nemačka je sve do 1993.191 predatih zahteva 1992. page 48 . Pitanje azila se na nivou zajednice razmatra od 1986. dok su se u okviru „prvog stuba“. 316 2. odnosno ostale su u onom delu „trećeg stuba“ utvrđenog u Ugovoru iz Mastrihta. i to na insistiranje Nemačke koja je u prethodnom periodu primila čak 58% svih zahteva za azil u okviru svih država koje su tada bile članice Evropskih zajednica. str. godine i u njemu je ukazala na potrebu približavanja prava država članica u ovoj oblasti radi realizacije unutrašnjeg tržišta. Takvu restriktivnu politiku su sledile i druge “darežljive” države. Grupa se bavila ispitivanjem mogućnosti za usklađivanje regulativa država članica u ovoj oblasti.

europarl. zajedničko tumačenje Ženevske konvencije znači da države članice moraju rešiti postojeće razlike u tumačenju konvencije. politika azila na ovaj način postaje jedno od centralnih pitanja.europa.eu/meetdocs/committees/libe/20010827/441721EN. „putujućih izbeglica“ ili „izbeglica u orbiti“ koje idu od zemlje do zemlje i . predlog Ugovora o Ustavu predvideo je izvesne novine u oblasti azila i imigracije koje je kasnije preuzeo Lisabonski ugovor. našle „vize.263 10/14 PR\441721EN. PE 302. čl. imigracije i ostale politike koje se odnose na slobodno kretanje lica (naslov IV)“. Ugovor iz Amsterdama je obezbedio da EU ima čvrst pravni osnov za usvajanje mera za zaštitu izbeglica.pdf PR\441721EN.europarl. Član 73k Ugovora iz Amsterdama predviđa da će Evropska unija u cilju ostvarivanja prostora slobode. azil. zemljama koje sa više blagonaklonosti razmatraju njihove zahteve.263 10 Ibid. komunitarni stub odlučivanja. godine.doc http://www.6 Ugovora o Evropskoj zajednici.eu/meetdocs/committees/libe/20010827/441721EN.8 U zaključku o predlogu koji je Komisija poslala Evropskom Parlamentu juna 2001. odnosno da se krene u harmonizaciju istog. značilo je da se činio korak napred u komunitarizaciji ovog problema. bezbednosti i pravde usvojiti zajedničke mere u oblasti azila koje se odnose na: kriterujume i mehanizme koji određuju državu nadležnu za razmatranje zahteva azilanata. 10 Sve ovo pokazuje da su preduzeti mnogi napori da se reši pitanje politike azila. u prvi. U tom smeru se kretao i samit u Tamperi 1999. jer sama složenost problema je upravo iz nepostojanja istih i proizilazila.doc 11/14 PE 302. Ugovora o EZ). Usklađivanje politike azila se. minimalne standarde za prijem azilanata. 73к.europa. pre svega zbog prirode njegove složenosti koja je zahtevala evoluciju ka zajedničkim propisima i kriterijumima za sve države. godine.9 Dalje se navodi. Harmonizacija zajedničke politike azila u EU Politika azila zemalja članica EU sadrži različie elemente koji proizilaze iz njihovih međunarodnih obaveza i doveli su do odrađenih razlika u regulativama kojima se utvrđuje procedura podnošenja zahteva za azil. Postavljanjem oblasti azila i imigracije u okvire komunitarnih nadležnosti. navodi se da se postojeća zaštita međunarodnih izbeglica mora temeljiti na zaključcima Evropskog veća iz Tamparea i EU Povelji o osnovnim pravima i poštovanju Ženevske konvencije uz punu i sveobuhvatnu interpretaciju te konvencije. To je imalo za posledicu pojavu određenih deformacija i orijentacija tražilaca azila na podnošenje zahteva u 7 8 9 Treaty of Amsterdam.7 Nekada neopravdano zapostavljana. člana 7 i člana 13 Ugovora o EU.html http://www. da s obzirom da postoje različiti kriterijumi za dodelu azila. http://eur-lex. stoga.europa. uključujući i odredbe čiji je cilj obezbeđivanje poštovanja ljudskih prava (npr.pdf. Iako nikada nije stupio na snagu. Prebacivanjem iz trećeg. minimalne standarde privremene zaštite ovih lica i dr. Trebalo je pri tome rešiti problem tzv.eu/en/treaties/dat/11997D/htm/11997D. javila kao neophodnost. 3.

tačka 1. Konvencija je potpisana 15. ukoliko se nadležnost ne može utvrditi na osnovu drugih kriterijuma. Konvenciju je potpisalo 11 ministara unutrašnjih poslova od tadašnjih 12. vodeni ili vazdušnim putem. na osnovu kriterijuma navedenih u članovima 4-8.za Evropu bez granica”. Dablinske konvencije). što otežava rad organa koji razmatraju njihove zahteve. koji se primenjuju pon izvesnom redosledu: a) porodične veze – ako tražilac azila ima člana porodice kome je priznato svojstvo izbeglice (azilanta) u nekoj članici EU i ukoliko on legalno boravi u toj zemlji. u skladu sa članom 5. tačka 2. stranac podnese zahtev za azil u nekoj drugoj državi članici za koju mu. Dablinske konvencije. U tom slučaju ta država članica je odgovorna za razmatranje zahteva za azil. Milutin Janjević. b) važeća isprava boravka ili viza – za ispiivanje zahteva za azil je odgovorna zemlja članica koja je izdala važeću dozvolu boravka. c) prelazak granice zemlje članice EU prilikom dolaska tražioca azila iz treće zemlje . e) podnošenje zahteva za azil – prva država članica u ojoj je podnet zahtev za azil nadležna je za njegovo razmatranje. pa je stoga poznatija kao Dablinska konvencija (stupila na snagu 1. nakon što je legalno ušao u neku državu članicu za koju mu nije potrebna viza. nije potrebna viza za ulazak na njenu teritoriju. op. godine u Dablinu.7 apliciraju za azil. juna 1990. koliko je država članica Evropskih zajednica (Danska nije želela da potpiše).11 . Prva stvar jeste određivanje zemlje nadležne za razmatranje zahteva za azil regulisano je Dablinskom konvencijom. u skladu sa članom 5.“ (član 7. odnosno podgrupa za azil. septembra 1997)11. Harmonizacija procedure za dobijanje statusa azilanta u EU se javlja u skladi sa odredbama ove konvecije. tačka 1. Grupa za imigraciju. Kao što je ranije pomenuto. određivanje zemlje nadležne za ispitivanje zahteva za azil podnetog u jednoj od zemalja članica EU – ovo pitanje je uređeno u članu 3. kojom je zamenjena ranija regulaiva o određivanju zemlje nadležne za ispitivanje zahtev za azil. “Sporazumi iz Šengena . pod uslovom da tražilac azila to želi.za razmatranje zahteva za azil je odgovorna članica EU preko čije granice je podnosilac zahteva ilegalno ušao na teritoriju Unije kopnenim. radila je na ispitivanju mogućnosti usklađivanja pravila u oblasti azila i kao rezult njenog rada potpisana je Konvencija za određivanje države koja je nadležna za razmatranje zahteva za azil podnetog u jednoj od država članica Evropskih zajednica. 11 Prevod teksta Konvencije objavljen u: Duško Lopandić. tačka 2 Dablinske konvencije. za razmatranje za azil je nadležna zemlja u kojoj legalno boravi njegov član porodice. Samo jedna zemlja je nadležna za ispitivanje zahteva za azil. u smislu člana 8. Konvencijom su utvrđene dve procedure procedure: 1. takođe. 101-117. d) pitanje kontrole ulaska stranaca na teritoriju zemalja članica – nadležna za rešavanje zahteva za azil je zemlja članica koja je odgovorna za kontrolu ulaska na teritoriju EU „osim ukoliko. pod uslovom da može dokazati da je ušao preko granice te zemlje. str. cit. odnosno vizu za kratki boravak..

str. Dablinska konvencija predviđa formiranje Komiteta koji bi činili predstavnici država članica. regulativu za brzo razmatranje neosnovanih zahteva za azil – kod pokušaja smišljene prevare. Ispitivanje zahteva radi određivanja nadležne zemlje završava se u roku od jednog meseca. 2.12.13 S obzirom da je Dablinska konvencija predvidela samo jednu stvar. Ovom Konvencijom predviđa se uspostavljanje sistema digitalnih otisaka prstiju pomoću koga se ne samo ubrzava proces utvrđivanja granica ulaska u EU. To je moguće na osnovu digitalnog uzimanja otisaka. Pored gore spomenutog roka od mesec dana za odgovaranje na zahtev. nastaje neposredno posle njegovog podnošenja u zemlji članici. odnosno troškova izdržavanja podnosioca zahteva.2000 15 Resolution du Conseil du 20 juin 1995 sur les garanties minimales pour les procedures dćasile. zajedničku regulativu za ispitivanje zahteva za azil . pitanje države koja je nadležna za razmatranje zahteva za azil. ukoliko postoji nedostatak ličnih i putnih dokumenta.8 2. (c) uništava. JOCE. kada se transferiše drugoj „nadležnoj“ zemlji članici. ovaj Komitet je takođe usvojio i odluku o pitanju dokaznih sredstava kojima se utvrđuje preko koje granice je tražilac azila ušao na teritoriju EU. Konvencija EURODAK usvojena je da bi se olakšala primena Dablinske konvencije.12 Da bi se sprečilo potencijalno duplo vođenje procedure u dvema državama članica. posle podnetog zahteva. Savet je usvojio: 1. OJ L 316 of 15. Zahtev sadrži elemente koji mogu biti indikator za određivanje zemlje nadležne za ispitivanje zahteva za azil u skladu sa kriterijumima utvrđenim Dablinskom konvencijom. 185 14 Council Regulation (EC) No 2725/2000 concerning the establishment of Eurodac for the comparison of fingerprints for the effective application of the Dublin Convention. pisanu ili verbalnu. radi dalje harmonizacije politika azila zemalja članica. odnosno zloupotrebe procedure azila. već se i sprečava podnošenje zahteva u više država. str. EURODAK se sastoji od Centralne jedinice koja se nalazi unutar Komisije sa kompjuterizovanom bazom podataka koju čine otisci prstiju tražilaca azila. (b) 12 Treći stub Evropske Unije – Saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. No C 247/13 du 19 septembre 1996 daje lažnu izjavu.14 Rezolucija sadrži osnovne principe i garancije koje se odnose na proceduru ispitivanja zahteva za azil o nabraja prava tražioca azila u toku procedure. računajući od dana podnošenja. kao i elektronskog sistema za prenos podataka između država članica i baze podataka. Preuzimanje obaveze za ispitivanje zahteva za azil. tražilac azila se najčešće (a)predstavlja pod lažnim identittetom i podnosi falsifikovana dokumenta. 184 13 Ibid.usklađivanje procedure azila u EU je utvrdio Savet Rezolucijom o minimumu garancija koje se moraju poštovati prilokom rešavanja za azil. i na drugi način oštećuje pasoš i druga dokumenta s ciljem da se u toku ispitivanja potvrdi njegov lažni identitet i oteža ispitivanje zahteva. Beograd 2003. Milutin Janjević. (d) prethodno se koristi iskustvima drugih lica koja su pod lažnim imenom podnosila zahtev za azil u jednoj ili više .

Država može odbiti zahtev. . tražilac azila. ukoliko postoje humanitarni razlozi zbog kojih lice mora da bude u drugoj državi. 18 Ibid. Dalje. članovi porodice. Direktiva se ne primenjuje ukoliko se zahtev predaje u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. zahtev za azil ukoliko lice na koje se to odnosi ne zatraži drugačije. ako to želi. on ima pravo da ostane na teritoriji te zemlje. može da mu se obezbedi i putna isprava u izuzetnim slučajevima. Takođe.9 zemalja. 19 Council Directive 2003/9/EC of 27 January 2003 laying down minimum standards for thereception of asylum seekers. i sve dok nadležna instanca ne reši slučaj po žalbi. ali mora detaljno ispitati sve navode iz zahteva i ukoliko utvrdi da je lice stvarno izloženo političkom progonu. onda zemlja članica odmah ispituje opravdanost zahteva. OJ L 31 of 06. Ukoliko se zahtev za azil podnese na granici. ali nadležne vlasti mogu da odluče da je svaki zahtev za međunarodnu zaštitom.17 Odluka mu se saopštava pismenim putem i on ima pravo na žalbu. ukoliko tražilac ne govori jezik države kojoj predaje zahtev.03 koje traži azil mora biti obavešteno o pravima i obavezama dok čeka da se njegov zahtev razmotri. može kontaktirati predsednika Organizacije Ujedinjenih nacija za izbeglice i raseljena lica (UNHCR). U opštem delu ona definiše pojmove kao što su azilant. Jedan od veoma bitnih dokumenata koje je EU donela sa ciljem usaglašavanja politika azila. Milutin Janjević.02. (b) kada se radi o slučaju navedenom u prvom članu tačka F Ženevske konvencije iz 1951. ona mora omogućii tražiocu azila boravak na svojoj teritoriji. jeste Direktiva o minimalnim standardima za prijem lica koja traže azil koja je usvojena 2003. (f) podnosi zahtev u članici EU pošto je prethodno odbijen u nekoj drugoj zemlji zbog korišćenja pogodnosti zagarantovanih Ženevskom konvencijom o statusu izbeglica i dr. i uručuju mu se dokumenta koja potvrđuju njegov status tražioca azila. već samo unutar ili na granici države članice Evropske unije. primenjuje se brza procedura kada se konstatuje da je tražilac (a) učinio neko ozbiljno delo na teritoriji zemlje članice. uslovi prijema i slično. Direktiva se u osnovi primenjuje samo na tražioce azila. on može. 191 17 Ibid. godine i (c) kada postoje ozbiljni razlozi vezani za javnu bezbednost. U odredbama koje govore o uslovima prijema kaže se da lice 16 Treći stub Evropske Unije – Saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. to zavisi od toga da li oni u državi iz koje dolaze imaju status venčanih parova ili ne. tražilac azila ima pravo da ostane na teritoriji zemlje kojoj je predao zahtev. Beograd 2003. Pored toga.18 Što se tiče toga da li u članove porodice spadaju i nevenčani supružnici i njihova deca. godine. torturi ili nehumanom tretmanu u zemlji. Za vreme razmatranja njegovog zahteva. da dobije i pomoć advokata. i u slučajevima kada zahtev nije potpuno neosnovan u smislu Rezolucije ministara za imigraciona pitanja. (e) koristi se ranijim ličnim iskustvima kod podnošenja zahteva.16 Zahtev se podnosi tako što se u njemu navode svi važni podaci koji treba da se razmatraju. Licu koje traži azil može se obezbediti prevodilac koji može izneti njegove argumente. str.15 Kod ispitivanja zahteva za azil.

godine. kao i za njihovu integraciju u društvo.10 Licu koje je podnelo zahtev za azil mora da se omogući kretanje unutar teritorije države u kojoj se nalazi. Ibid. 13.Wolfgang Bosswick.Haški program.eu/justice/funding/2004_2007/refugee/doc/call_for_proposal_2006/work_prog ramme_2006_en. Direktiva predviđa i uslove u kojima je moguće suspendovati ili ukinuti predviđena prava: 1) nestanak lica iz nepoznatog razloga.”.europa.484. Journal of Refugee Studies Vol.pdf 4. Savet je 2004. 1996.20 Državama članicama je prepuštena odluka da li će licima koja čekaju da im se zahtev razmotri dopustiti pristup tržištu rada. http://ec. godinu određen na nešto manje od tri i po miliona evra23. 4) ukoliko lice predstavlja pretnju po bezbednost države ili je optuženo da je počinilo ratne zločine ili zločine protiv čovečnosti. u direktivi se navodi nekoliko ključnih. Nove perspektive za razvoj evropske pokitike azila Sa ciljem poboljšanja čitavog prostora slobode. invalidima i osobama koje su žrtve silovanja ili nekog drugog oblika nasilja. Evropski Savet je 4. Novac iz ovog fonda se daje državama kako bi one finansirale prijem azilanata i privremneno raseljenih lica. zaključno sa žalbom. godine i njegov budžet se usvaja za višegodišnji period. 2) okupljanje porodice. Po ovom programu. formiran je Evropski fond za izbeglice koji bi pomogao države članice koje su opterećene velikim brojem izbeglica. godine usvojio višegodišnji program za izgradnju PSBP u Evropskoj Uniju .22 Poštujući princip solidarnosti. Novčana pomoć i medicinska nega treba da budu obezbeđeni tokom svih faza procedure razmatranja zahteva. Fond je formiran na osnovu odluke Saveta iz 2000. hrana odeća ili neka vrsta novčane nadoknade. 4) pristup obrazovnom sistemu za maloletnu decu i pristup kursevima jezika kako bi se deca osposobila za normalno praćenje nastave. Ono što se posebno naglašava u direktivi jeste to da se mora pružiti posebna medicinska nega trudnicama. I 2000. a za svaku državu članicu planiran iznos je 300 000 evra godišnje. novembra 2004. mentalno obolelim osobama. Posle rata. No.19 Kada je reč o garancijama koje je država dužna da obezbedi licima koja traže azil. godine doneo odluku o Evropskom fondu za izbeglice za period 20052010. samo u Nemačkoj broj izbeglica iz Bosne i Hercegovine je iznosio 345000. 23 „Development of asylum policy in Germany“.067.21 Mnoge zemlje nisu mogle da se nose sa ogromnim brojem izbeglica kojih je bilo posebno tokom devedesetih godina i sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. 3) zloupotreba materijalne pomoći. godine u kome je na primer budžet za 2006. page 52 24 EUROPEAN REFUGEE FUND 2005-2010 COMMUNITY ACTIONS (Article 8 of Council Decision 2004/904/EC). . 2) povlačenje zahteva. “The budget available for 2006 is 3. 22 Ibid.38 €. 20 21 Ibid. i 5. bezbednosti i pravde (PSBP). maloletnicima. a to su: 1) smeštaj. 3) medicinska nega.

nekoliko ključnih odredbi ove direktive.ba/images/stories/Publications/asylumhandbook. kada su ta kretanja uzrokovana razlikama u pravnim sistemima.25 2) Direktiva o minimalnim uslovima prijema (2003/9/EZ) (the "Reception Conditions Directive") –Osiguravanje visokog stepena harmonizacije u pogledu uslova recepcije tražilaca azila je krucijalno. 6. zemlje članice kojima je ostavljeno široko polje diskrecionog prava. Ona sadrži preporuke na koji način integrisati lica koja __________________________________________________________________ 25 final GREEN PAPER on the future Common European Asylum System (presented by the Commission). Ova situacija nameće pitanje da li bi trebalo da uslovi i rokovi za pristup tržištu rada budu preciznije regulisani. .pdf . u dobijanju dozvole za rad). velike razlike su zabeležene i u standardima uslova recepcije i zdravstvenoj zaštiti. u cilju donošenja deset prioriteta za narednih pet godina za obnovu evropskog PSBP. 348 dobiju status azilanta u postojeći društveni sistem. proceduri na granici i slično. koji će odredbe iz Haškog programa. To su četiri direktive koje uvode minimalne standarde: 1) Direktiva o proceduri azila (2005/85/EZ) ("the Asylum Procedures Directive") – donosi brojne standarde koji se odnose na proceduru azila. Prva faza jeste harmonizacija pravnih regulativa država članica usvajanjem četiri glavna instrumenta na nivou Unije koja predstavljaju bazu zajedničkog sistema evropskog azila. rezultira negativnim željenim rezultatom harmonizacije. Osim toga. Međutim. Približavanje propisa o priznavanju izbegličkog statusa.27 4) Direktiva o dugotrajnom boravku (2003/109/EZ) (the "Long-Term Residents Directive")– o statusu državljana trećih država koji imaju stalni boravak. ali ne donosi jedinstvenu proceduru. neke zemlje članice dozvoljavaju takav pristup odmah.6.prevod http://unhcr.28 Sledeće godine. kao što su odredbe o ubrzanoj proceduri.11 izgradnja zajedničke politike azila predviđena je da teče u dve faze. postoje široke razlike u odnosu pristupu tržištu rada azilanata: različite zemlje članice postavljaju uslove koji moraju biti ispunjeni (npr. informacijama koje su već dostupne sprovođenjem u praksi Diriktive 2003/9/EZ. 10. maja 2005. Komisija je odlučila da se konsultuje sa Ekonomskim i Socijalnim Komitetom. te sadržaj izbegličkog statusa i supsidijarne zaštite treba da pomogne u ograničenju sekundarnih kretanja podnositelja zahteva za azil između država članica. prevesti u . godine. page 3. slob. prevod 26 27 Ibid. str. page 4-5.2007 COM(2007) 301.26 3) Direktiva koja definiše koja lica se mogu kvalifikovati za međunarodnu zaštitu (2004/83/EZ) ili (the "Qualification Directive")– ova direktiva govori o minimumu standarda za kvalifikaciju i status državljana trećih zemalja i lica bez državljanstva za status izbeglica i međunarodnu zaštitu. slob. Ova direktiva dozvoljava veliki stepen fleksibilnosti u mnogim oblastima. Npr. putem strategijskih ciljeva i rasporeda paketa politika. Brussels. dok ga druge ograničavaju na godinu dana.

61 28 29 Opinion of the European Economic and Social Committee on the Communication from the Commission to the Council and the European Parliament: The Hague Programme: Ten priorities for the next five years – The Partnership for European renewal in the field of Freedom. regionalne vlasti. ciljevi nisu ispunjeni.do?uri=COM:2008:0360:FIN:EN:HTML solidarnost sa trećim zemljama treba podići na viši nivo u smislu veće finansijske pomoći zemljama unutar i van EU koje se suočavaju sa velikim brojem izbeglica.29 U mišljenju Komiteta.europa.do?reference=MEMO/07/229 32 33 Asylum System. str. http://www. juna 2007. odnosno pravna instrumenta: za implementaciju pratećih mera. godine od strane Komisije. deljenje tereta i spoljna dimenzija azila. Security and Justice COM(2005) 184 final 30 31 Ibid. vlade pojedinih država članica. godine EU je usvojila Plan o politici azila33. Ono što se može nazvati prvim korakom ovakve aktivnije politike kakvu Komitet predlaže. Evropska Unija nije zajednički PSBP.34 Tokom 2009.32 Kao reakcija na Zelenu knjigu. Green Paper on the future Common European http://europa.iom. Donošenje ovog plana bilo je neophodno s obzirom da se veoma sporo napredovalo u ostvarivanju zadataka predviđenih za drugu fazu uspostavljanja zajedničkog azila. udruženja advokata i slično. ona identifikuje četiri glavne oblasti u kojima su neophodne dalje mere i te oblasti formiraju četiri glavna poglavlja.eu/rapid/pressReleasesAction. u sedište Komisije pristigla su 82 predloga od strane raznih društvenih i političkih grupacija – nevladine organizacije. Posebno.pdf . Zaključak do kog je Komitet došao je da pet godina nakon Tamparea. i da iako ima manjak ambicioznosti.12 konkretnu akciju. http://eur-lex. odnosno azilanata. Juna 2008. jeste usvajanje Zelene knjige o budućnosti zajedničkog sistema evropskog azila.31 Zelena knjiga bi trebalo da reši sveobuhvatno širok spektar pitanja koja će morati da budu razmotrena u drugoj fazi.ba/Downloads/Projects/Other/Strategija_u_oblasti_imigracije_i_azila_i_akci oni_plan_2008-2011. ciljevi Haškog programa su veoma važni. Ibid. a sve to sa ciljem da se zajedničkim pristupom napreduje u pravcu uspostavljanja zajedničke politike azila. a to svakako nije način da se zaštite azilanti širom Evrope. povećati efikasnost sistema azila u državama članicama.eu/LexUriServ/LexUriServ. Najpre su predložene i usvojene revizije dveju direktiva ( Direktiva o . Do tada usvojeni minimalni zajednički standardi formulisani su tako da ostavljaju dosta prostora državama članicama da ih diskreciono primenjuju. problem azila se navodi kao jedan od važnijih problema i kaže se da je esencijalno da EU uspostavi zajedničku proceduru azila i jedan uniforman status koji se zasniva na Ženevskoj konvenciji. Plan o politici azila definiše principe na kojima treba da počiva politika azila u Eu i to su: uspostaviti isti nivo zaštite u svim zemljama EU. solidarnost. godine dosta je urađeno na polju politike azila.30 Takođe se navodi da se imigranti i tražioci azila moraju tretirati s poštovanjem i u skladu sa humanitarnim pravom koje proizilazi iz Povelje o osnovnim pravima i antidiskriminatornih zakona.

ako nema državljanstva a nalazi se izvan zemlje u kojoj je imalo svoje stalno mesto boravka usled takvih događaja.it/garante/document?ID=1650565 36 http://www. a zatim je usvojen i amandman na direktivu o EURODAK sistemu35 kojim se omogućava korišćenje baze otisaka prstiju azilanata. Glava I. 1951. novina u vezi sa politikom azila jeste formiranje Evropske kancelarije za podršku politici azila. neće da traži zaštitu te zemlje. predstavlja osnovu za postepeno definisanje zajednočkog statusa izbeglica. formira ekspertske timove koji bi prikupljali informacije o iskustvima država članica u sprovođenju politike azila.aspx? id=52 zemalja članica da navedene kriterijume unesu u svoja zakonodavstva.ecre. godine usvojio zajednički stav o usklađenoj primeni definicije pojma „izbeglice“. zbog toga straha. svoje pripadnosti nekoj socijalnoj grupi ili svojih političkih mišljenja. http://www. godine. ili koje. ne želi da se u nju vrati.36 Između ostalog. zbog straha.“37 Savet ministara je u saradnji sa Visokim komeserijatom UN za izbeglice. the Council. nađe izvan zemlje čije državljanstvo ono ima i koje ne želi ili. Član 1. svoje vere.org/EP/EASO 37 “Konvencija o statusu izbeglica”.13 kvalifikacijama i Direktiva o proceduri azila ) kojima se pokušalo ukidanje dvosmislenosti.32 Jedinstvena definicija dala je okvire onoga što smo u delu broj 3 obeležili kao harmonizaciju politike azila u EU. Pored revizija već postojećih direktiva.3 Ugovora iz Mastrihta. marta 1996. bez predrasuda o pravnim normama iz oblasti azila i svojim ustavnim odradbama. Savet je pozvao nadležne organe 34 Communication from the Commission to the European Parliament. Evropski status izbeglice (azilanta) i pregled najnovijih statističkih podataka koji se tiču politike azila u EU Usvajanje usklađene definicije pojma „izbeglice“ na nivou Evropske unije. najbolje predstavljaju . Prema Konvenciji iz 1951. kancelarija treba da prikuplja informacije o zemljama porekla. Koliko su napori zemalja i institucija unije ka usklađenoj politici urodili plodom.rs/utils/File. izraz „izbeglica“ će se primenjivati na svako lice koje se. organizuje obuke i treninge onih koji učestvuju u sprovođenju politike azila u državama članicama. ne može ili. svoje nacionalnosti. 5. godine i bojeći se opravdano da će biti progonjeno zbog svoje rase. Zadatak ove kancelarije bio bi pružanje podrške praktičnoj saradnji svih onih koji su uključeni u sprovođenje politike azila. usled događaja nastalih pre 1. a na osnovu člana K. koja se i danas koristi.unhcr. Usvajanjem zajedničkog stava. a sve u cilju pronalaženja najboljih rešenja za politiku azila na evropskom nivou.garanteprivacy. definicija izraza „izbeglica“ je: „U smislu ove konvencije. the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions of 17 June 2008 – Policy Plan on Asylum: An integrated approach to protection across the EU. u skladu sa članom I Ženevske konvencije. COM(2008)360 35 http://www. januara 1951. 4.

htm 40 Ibid. proizvodi statisktike o nizu pitanja vezanih za međunarodne migracije. godini je podneto u Francuskoj. Broj pijava u ovih pet zemalja čini više od polovine ukupnog broja naloga u EU-27. između ostalog. Nemačkoj.14 podaci koje nam Eurostat daje. nakon razmatranja. godini sa 424 500 aplikacija u EU27. Prva obuhvata tražioce azila koji su podneli zahtev i čije je potraživanje razmatrano od strane nadležnog organa. Švedskoj i Belgiji. (slika 2)34 38 Treći stub Evropske Unije – Saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. godini bilo je oko 263 400 zahteva za azil u EU-27.191 39 file:///C:/Documents%20and%20Settings/user/My%20Documents/fax/Master%20studije %20INTEGRACIJE/III%20stub/migracije%20clanak/Asylum%20statistics%20-%20Statistics %20explained. Najveći broj prijava za azil u 2009. Milutin Janjević. godine kada je bilo 670 000 aplikacija u EU koja je imala 15 članica (EU-15) i ponovo u 2001. kao izbeglice ili su dobili još jedan vid međunarodne zaštitite („supsidijarna zaštita“) ili su bili zaštićeni na osnovu nacionalnih zakona i međunarodnoj zaštiti (ovlašćenja da ostanu iz humanitarnih razloga) ili su im odbijeni bilo koji oblici zaštite. . Eurostat je Zavod za statistiku EU čiji je centar u Luksemburgu. treba da se uzmu u obzir dve različite katergorije lica. Kada se analizira pitanje azila. str. koliki procenat čini od ukupne populacije) se znatno razlikuje između država članica. (slika 1)33 Slika 1 Broj zahteva za azil i njihov relativni značaj (na primer. U poslednjih nekoliko godina došlo je do naglog pada proja azilanata u EU. Beograd 2003. Pošto je dostigla vrhunac 1992. Velikoj Britaniji. On. Druga je sastavljena od lica koja su priznata. u 2009.

A da bi se problem azila na nivou EU rešio “iz korena”. u slobodnom društvu.9%) svih pozitivnih odluka obuhvatala je izbeglički status. 6. davajući dozvole za izbeglice. bile su pozitivnog karaktera. čelnici EU su u više navrata naglasili kako problem azila neće uticati na kandidaturu naše zemlje. Generalan problem jeste neprepoznavanje ovog pojma kao čisto političke kategorije. kakvo je naše. godini.15 Slika 2 U 2009. četvrtina (25.5%) odluka po pitanju azila (prvostepene i konačne odluke). moramo se okrenuti najesencalnijim “stubovima” . U brojevima. Vlada Srbije odlučila je da kratkoročnim i dugoročnim merama smanji broj lažnih azilanata iz Srbije ka zemljama EU. supsidijarne statuse zaštite ili ovlašćenja za boravak iz humanitarnih razloga. 30 900 je dobilo supsidijarnu zaštitu i 9600 osobama je odobren boravak iz humanitarnih razloga. u jednom trenutku najavio mogućnost privremene suspenzije vizne liberalizacije ukoliko bude nastavljen dalji priliv. njihove akomodacije i usaglašavanja sa zakonskim okvirom EU. sa velikim akcentom na našu zemlju. bez političke represije. možda još veći posao jeste edukacija građana o samom pojmu azila. Građani se moraju edukovati i o sankcijama kojima mogu podleći usled lažnih zahteva. Pored zakonskih solucija. oko 42000 osobama je priznat status izbeglice. Iako je šef delegacije Evropske unije u Srbiji. Vensan Dežer. Polovina (50. Ipak. Zaključak Svedoci smo sadašnjeg problema koji se nastao usled povećanog i konstantnog priliva lažnih azilanata u EU iz balkanskih zemalja.

Koji su mogući odgovori Unije na ove izazove? Dve mere su imperativ. Da se podrži inicijativa Komisije o upotrebi člana 42 Ugovora o EU za prenos svih odgovornosti trećeg stuba u prvi stub.16 i institucijama unije. da EU Povelja o osnovnim pravima bude odmah data kao obavezujuće pravno dejstvo u EU pravnoj sferi. 2. Prvo. „više Evrope“ kroz širenje zajedničkog metoda za sve odlasti PSBP-a je veoma poželjno. ako ne i neizbežno. Promovisanje pozicije. ako se želi da projekat bude prihvatljiv grašanima Evrope. . dve stvari se mogu predložiti kao rešenje: 1. Takođe. jačanje dimenzija slobode u PSBP (vladavine prava i fundamentalnih prava ) u svim oblastima su hitno neophodne. Bez promena mehanizama kojima EU uređuje PSBP. ova tvorevina neće uspeti. godine od strane nemačke vlade. Drugo. usvojene 2000.

eu/LexUriServ/LexUriServ.doc Asylum System. OJ L 316 of 15. the Council.ba/Downloads/Projects/Other/Strategija_u_oblasti_imigracije_i_azila_i_akcioni_pla n_2008-2011.eu/rapid/pressReleasesAction.europa. Anuaire de l´Institut de Droit International. Beograd 2003 .europarl.17 LITERATURA: 1.12. Journal of Refugee Studies Vol. COM(2008)360 5.garanteprivacy.europarl.ecre.pdf 14. No.484. 348 13. http://www. Council Regulation (EC) No 2725/2000 concerning the establishment of Eurodac for the comparison of fingerprints for the effective application of the Dublin Convention.doc 11/14 PE 302.pdf 7.eu/meetdocs/committees/libe/20010827/441721EN.file:///C:/Documents%20and%20Settings/user/My%20Documents/fax/Master%20studije %20INTEGRACIJE/III%20stub/migracije%20clanak/Asylum%20statistics%20-%20Statistics %20explained.europa. final GREEN PAPER on the future Common European Asylum System (presented by the Commission).pdf. 13. M.2000 3. Session de Bath.org/EP/EASO 17. Green Paper on the future Common European http://europa.ba/images/stories/Publications/asylumhandbook. Treći stub Evropske Unije – Saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. EUROPEAN REFUGEE FUND 2005-2010 COMMUNITY ACTIONS (Article 8 of Council Decision 2004/904/EC).eu/justice/funding/2004_2007/refugee/doc/call_for_proposal_2006/work_programme_2 006_en. Avramov. Kreća.http://www. „Development of asylum policy in Germany“. http://www.2007 COM(2007) 301 9. 10/14 PR\441721EN.38 €.htm 8. S. PE 302.263 11. Septembre 1950 2.067.Wolfgang Bosswick.”.263 12. OJ L 31 of 06. http://www. Međunarodno javno pravo. http://eur-lex. I 2000 6. http://www.do?reference=MEMO/07/229 10. http://ec. Milutin Janjević. Communication from the Commission to the European Parliament.pdf PR\441721EN. http://unhcr.do?uri=COM:2008:0360:FIN:EN:HTML 15.03 4.it/garante/document?ID=1650565 16. Brussels. 6. Council Directive 2003/9/EC of 27 January 2003 laying down minimum standards for the reception of asylum seekers.iom. the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions of 17 June 2008 – Policy Plan on Asylum: An integrated approach to protection across the EU.europa. “The budget available for 2006 is 3. str.eu/meetdocs/committees/libe/20010827/441721EN.europa.02.6. Beograd 2009 18.pdf .

Treaty of Amsterdam. Beograd 1996. Opinion of the European Economic and Social Committee on the Communication from the Commission to the Council and the European Parliament: The Hague Programme: Ten priorities for the next five years – The Partnership for European renewal in the field of Freedom. JOCE.18 19. čl. http://eur-lex. Beograd 2003 23. Treći stub Evropske Unije – Saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Milutin Janjević.za Evropu bez granica”. No C 247/13 du 19 septembre 1996 21. Resolution du Conseil du 20 juin 1995 sur les garanties minimales pour les procedures dćasile. 22.eu/en/treaties/dat/11997D/htm/11997D. 73к. “Sporazumi iz Šengena . Duško Lopandić.europa. Security and Justice COM(2005) 184 final 20. Milutin Janjević.html .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful