You are on page 1of 14

1 UVOD Struktura građevinskih mašina u holding industriji RADOJE DAKIć Proizvodnja mobilnih građevinskih mašina u “R.D.

” je počela u periodu 1960-1965 god.Prvi proizvod su bili “bager točkaš A-350 koji je rađen po licenci nemačke firme “Libherr” i utovarivač T-120S po licenci italijanske firme “Mmonclavi”.Tokom narednih godina program je uve}an uvođenjemnovih tipova bagera ,razvojem novih sopstvenih tipova utovarivača, ,proizvodnjom gredelja u korporaciji i po licenci engleske firme “Aveling & Barford”. Program mobilnih građevinskih mašina “R.D.” koji je doživeo serijsku proizvodnju i u prethodnom periodu djelovao profitabilno čine četiri vrste mašina: bageri (gusjeničari i točkaši),utovarivači,grejderi i buldozeri slijede}ih tipova : -Dva tipa bagera gusjeničara G-700 i G-1000 -Jedan tip bagera točkaša A-600B sa varijantom bagera A-700š -Tri tipa utovarivača Rd-130,RD-185 i RD-250 -Jedan tip buldozera RDB-200 Proizvode se još rotacioni čistač snijega RS-2 i damper samoutovarivač DHS-50 ali su oni proizvedeni u veoma malom broju komada. Kao karakteristike sadašnjeg proizvodnog programa možemo navesti slijede}e: -proizvodi sadašnjeg programa su mašine srednje kategorije -u programu su zastupljene mašine gusjeničari i točkaši -u programu bagera točkaša ,grejdera i buldozera postoji samo po jedan model -dok se utovarivači sa tri i bageri gusjeničari sa dva modela ističu kao razvujeni djelovi programa. -bageri ,buldozeri i grejder su licencnog porjekla a utovarivači su sopstveno rješenje -proizvodi sadašnjeg programa su u proizvodnji dugo vremena ,neki više od 25 god. -proizvodi sadašnjeg programa od početka serijske proizvodnje pa do danas nisu trpjelibitnije promjene kojima bi se pove}ao tehnički nivo proizvoda, izmjehe su najve}im dijelom bile vezane za zamjenu pojedinih uvoznih komponenti doma}im MAGACIN SIROVINA I POLU FABRIKATA U prostorijama magacina se odlaže roba kako proiyvedena u samoj fabrici tako i one koja se nabavlja i služi za dalju preradu.Pa tako i postoje tri vrste magacin: - magacin sirove robe - magacin gotovih djelova - skladište gotovih mašina

kontrolišu njenu ispravnost i sve ostale parametre koji su neophodni za razne vrste roba. .Radi lakšeg snalaženja i evidentiranja magacini poseduju tehničko tehnološku dokumentaciju koja prati svaku robu i obuhvata pored radnog naloga i termin karticu koja služi za trebovanje robe.U okviru fabrike postoje službe koje imaju zadatak da prate promet robe iz magacina .

Odatle se oni po potrebi dostavljaju u pripremni pogon gdje se dovode na određene mjere i šalju na dalju obradu.Tokom ovakve vrste obrade sre}emo i određene alate kao što su: -sekači -makaze -testere Sekači služe za : odsecanje. gde se iz velikih komada dobijaju komadi koji su potrebni za dalju obradu.L). koturova lima . kružnih.urezivanje kanala i sl.U magacinu sirove robe ona se slaže na visoke stalaže adekvatno upakovana i zašti}ena od uticaja spoljašnje sredine yato što neznamo kada }e određeni dio ili proizvod ostati u magacinu.Ovakvi mali magacini sadrže samo robu koja je preko potrebna za proizvodnju. Sečenje materijala Sečenje je mašinska obrada materijala kojom se on dovodi do krajnjeg oblika ili do oblika prikladnog za dalju obradu . ugaonih. ali se takođe obavlja i dovođenje traženog komada na odgovaraju}i kvalitet (odstranjivanje korozije.usecanje. I.polukružni sekači Makaze su alat za odsecanje koje su zasnovane na principu smicanja gde se obradak postavlja azmeđu ruznih ivica alata koje se međusobno .).U.krstasti sekači .sekači sa žljebom .Kao operaciju koja se u pripremi najčeš}e sre}e u pripremi je sečenje.pljosnati sekači . Za razliku od magacina u skladištu gotovih mašina se nalaze gotove mašine koje se proizvedu u proizvodnim pogonima. PRIPREMA MATERIJALA ZA MAšINSKU OBRADU Pre početka proizvodnje materijal se priprema tako što se obrađuje na traženi oblik i dimenzije. koje čekaju da budu isporučene kupcima.prosecanje i izradu kanala i žljebova.zaobljeni sekači .U zavisnosti od operacije koju obavljaju imamo više vrsta sekača: . u njemu su složeni polufabrikati koji su u vidu cevi raznih profila (kutijasti. Kao poseban magacin je i magacin polufabrikata koji je na otvorenom prostoru. Pored ovih glavnih magacina postoje i manji pomo}ni magacini koji se nalaze po pojedinim halama pa čak i pogonima. ovi magacini postoje da bi se vreme između trebovanja robe i njenog stizanja do pogona ili mašine svelo na minimalno.

paste) koji doprinosi uklanjanju oksoda i masti. ..Samo rezanje se vrši sagorevanjem metala u mlazu kiseonika koji se pušta u rlamen i sagoreva usijani metal. Lemljenje je postupak spajanja delova od metala gde ne dolazi do topljenja delova koje spajamo ve} se topi samo dodatni materijal.po tome je lemljenje u mnogome različito od zavarivanja i ako izgleda na prvi pogled veoma sklično. Kao najve}e mane sa javljaju izuzetno neravne ivice kojima je neophodna dalja obrada i pojava velike zone uticaja toplote koja u mnogome utiče na promenestrukture obratka. mehaničke. LIMARSKA RADIONICA –LEMLJENJE Danas sam dan proveo u limarskoj radionici gde sam se upoznao sa lemljenjem.Kao i kod sekača tako i kod makaza imamo više vrsta : ručne (koje se koriste za sečenje limova i traka debljine do 1mm). cela aparatura je lako prenosiva i laka za rukovanje.polugasne. pa se one čiste kako mehanički tako i hemijski (pomo}u cinkhlorida tzv.Ovaj postupak ima mnoge prednosti u odnosu na sekač i testertu kao što su : brzina obrade. pa je i spoj čvrš}i.. što na kraju dovodi do fizičkogodvajanja materijala na dva dela. zato što za nju nisu potrebni nikakvi specijalni uslovi.hidraulične.mimoilaze i deformišu obradak. sečenje krivih linija .Da bi spoj lemljenjem bio zadovoljavaju}i površine koje lemimo moraju biti savršeno čiste. Kao jedan od najzastupljenijih načina za sečenje metala javlja se i sečenje acetilenskim gorionikom. Testera je mašina kojom se vrši obrada odsecanja skidanjem strugotine. služi za spajanje tanjih delova uz pomo} meke legure olova i kalaja koja se topi iprodire u površinske slojeve delova koji se spajaju i vezuju}i se za njih ostvaruje spoj.Kod lemljenja razlikujemo : -tvrdo lemljenje -meko lemljenje Pošto radionica u kojoj sam bio pripada preduze}u u kome je zastupljena teška industrija nisam imao priliku da se upoznam sa mekim lemljenjem pa o tame mogu da pričam samo ono što mi je rekao majstor koji radi u toj radionici...Ovako ostvareni spoj ju slab ali je hermetičan pa se može koristiti kod spojeva gde su mala optere}enja a traži se hermetičnost. mogu}nost sečenja u više pravaca.Ovu metodu sečenja sre}emo kao jednu od najlakših.pored ove osnovne primene testeru možemo koristiti za izrade nekih prostijih usecanja. Suština je slede}a : izvodi se na temperaturi ispod 600 K.Prednast testere u odnosu na prethodne metode odsecanja je ta što debljina obradka nije bitna pa tako možemo se}i i obrodke velikih prečnika i debljine što u prethodnim slučajevima nije bilo mogu}e zbog veličina sila koje su trebale da deluju na alat i ostale komponente mašina.

Postupak je slede}i: prvo se uzme telo na kome je prethodno napravljeno ležište za pločicu pa se očisti potom se na njega stavi tanak listi} mesinga a na njega pločica.Isti ovaj postupak se može uraditi i u pe}i. Lemljenje se izvodi na temperaturi do 770K ali se kao dodatni materijal koristi legura bakra i cinka (mesing) kako i ovaj spoj mora da bude čist kao dodatak se koristi (boraks) koji čisti površine i obezbeđuje bolji spoj. to se veže čeličnom žicom.Obrade delimo na : .i to vrlo prostih kontura pa se zajedno sa tom obradom izvodi i prosecanje.Tvrdo lemljenje je u mnogome slično mekom sa tom razlikom što je ovako ostvaren spoj mnogo čvrš}i a obezbeđuje i hermetičnost.duboko U ovoj radionici je zastupljeno samo plitko izvlačenje. ZAVARIVANJE .Kao demonstraciju tvrdog lemljenja sam gledao lemljenje pločice od tvrdog metala na telo strugarskog noža.plitko . A mašine na kojima se izvodi obrada su hidraulične prese. potom se sve plamenim gorionikom zagreje toliko da se mesing istopi potom se pločica pritisne i sačeka da lem očvrsne.probijanje i prosecanje . U zavisnosti od visine izvlačenja razlikujemo: .savijanje i izvlačenje Probijanje je način obrade gde se pomo}u alta vrši prbijanje otvra u obradku pri čemu taj otvor ima zatvorenu konturu. Izvlačenje je obrada materijala pomo}u plastične deformacije . kod izvlačenja obradak postavljamo u alat između pritiskivača i kalupa.U ovoj radionici se vrši obrada limova za potrebe dalje proizvodnje.Ovakve obrade se izvode na presama i pomo}u posebnih alata. plastičnom deformacijom. Osim navedenih metoda postoje i : -eiektro-otporno lemljenje -lemljenje u pe}ima -indukciono lemljenje -lemljenje potapanjem OBRADA MATERIJALA PLASTIčNOM DEFORMACIJOM Ovaj radni dan sam proveo u radionici za obradu materijala plastičnom deformacijom. ali dozvoljava tečenje u naznačenom smeru pri izvlačenju. Kada se obrađuju složeniji oblici alat sadrži i držačkoji ne dozvoljava pomeranje lima.Materijali koji se obrađuju su limovi debljine do 5mm.

U radionici za zavarivanje sreo sam se sa više vrsta zavarivanja.ručno elektrolučno zavarivanje . Kao poseban vid elektrolučnog zavarivanja imamo i elektro otporno zavarivanje. Prvi način zavarivanja koji sam tu sreo je.Eliktrični luk se ostvarule između elektrode i materijala tako što se ona dovodi mehanički kroz mlaznicu za gas.propan.Zavarivanje ovim postupkom je dosta zastupljeno zatao što se njim podjednako dobro zavaruju kako tanki limovi tako i deblji materijali.elektrolučno zavarivanje u atmosferi yaštitnog gasa Za prva dva postupka ja karakteristično to što se zavarivanje vrši pomo}u elektroda koje ujedno služe i kao dodatni materijal. Glavni deo uređaja za zavarivanje je gorionik.na čijem se izlazu pali smeša gorivog gasa i kiseonika.automatsko elektrolučno zavarivanje . ALATNICA – IZRADA ALATA .Kao gorivi gas se koriste se acetilen.U radionici se zavarivaju razni ve} pripremljeni delovi i gde se israđuju neki sklopovi.Ovim postupkom se zavaruju tanki limovi i pošta je veoma brzo dosta se koristi. Kao dodatni materijal se koriste žice različitih prečnika kao i različitog sastava u zavisnosti od materijala koji se zavaruje.butan. gasno plameno zavarivanje ono predstavlja skup zavarivačkih procesa kojima se ostvaruju spojevi pomo}u plamena gorivih gasova sa dodatnim materijalom ili bez njega.Kao dodatni materijal se koriste elektrode koje su sa ili bez obloge. Kako gasnog tako i elektrolučnog. Elektro lučno zavarivanje je zavarivanje kojim se može zavarivati veliki dijapazon proizvoda kako čelici tako i aluminijum i njegove legure i ono može biti: . Ovim postupkom se zavaruju deblji materijali i materijali kod kojih je potrebno da ZUT zona bude što manja.Ono se odvija u atmosferi zaštitnog gasa argona i ugljen dioksida aparatura kod oba postupka je identična sa tom razlikom što se koriste elektrode različitog hemiskog sastava.Zavarivanje se ostvaruje topljenjem ivica osnovnog materijala sa ili bez dodavanja dodatnog u zavisnosti od debljine osnovnog materijala.Gas je skladišten u bocama visokog pritiska koje su ofarbane belom ili žutam bojom u zavisnosti od gasa koji je u njima. Elektrolučno zavarivanje u atmosferi zaštitnog gasa je jedan relativno nov vid elektrolučnog zavarivanja koji je u zadnje vreme vrlo zastupljen.Obloga služi da bi se njenim topljenjem stvorila zaštititna zona koja var štiti od spoljašnjih uticaja.Ono se izvodi tako što se materijal postavlja između dveju elektroda i na kontaktu dve površine materijala dolazi do topljenja a samim tim usled pritiska dolazi do spajanja materijala.vodonik kao i drugi. dok je boca sa kiseonikom uvek plave boje.

Nelegirani čelic se hlade u vodi a legirani u ulju. a zatim lagano hlađenje.Delovi se hlade na vazduhu.brusilice glodalice ozubljenja i sl.Tako se tu proizvode sve vrste alata: -kontrolni -stezni -rezni Pri izradi ovih alata se koriste sve mašine o kojima }e biti reči slede}ih dana. TERMIčKA OBRADA MATERIJALA Od mašina za termičku obradu koriste se kalioničke pe}i na naftu struju .O vaj pogon opslužuje celu fabriku sa potrebnim alatom kako standardnim tako i sa specijalnim. Tako što se delovi stavljaju u limene kutije sa drvenim ugljem i yagrevaju u pe}ima do temp. Na taj način se usitnjava struktura.glodalice. Meko žarenje je zagrevanje na temperaturu manju od 1000 K i vrši se posle kovanja. @arenje radi smanjenja naprezanja se vrši na nešto nižoj temperaturi pa se laganim hlađenjem vrši transformacija kristala.Ovde se radi i hidraulika koja je vrlo zastupljena u proizvodnji R. tako se iz austenitne strukture naglim hlađenjem dobija martenzit. Zatim se hlade u pe}i pa na vazduhu.pa se tako pove}ava žilavost.cilindrične površi . Poboljšanje se sastoji od kaljenja pa otpuštanja. Cementicija je oboga}ivanje površinskog sloja ugljenikom.konusne površi . Tu se iz svakog pogona šalju nacrti potrebnih alata. Kao takav je od vitalnog znažaja za normalan rad fabrike. STRUG Je mašina alatka na kojoj se izvodi obrada metala skidanjem strugotine.odsecanje i usecanje . Razlikuje se nekoliko vrsta žarenja meko žarenje.rendisaljke. @arenje je zagrevanje čelika na temperaturi nižoj od temperature kaljenja.i normalizacija.navoje .Normalizacija je žarenje koje seizvodi iznad 1000K. žarenje zbog smanjenja naprezanja.poboljšanje cementiranje i žarenje. Prvo se vrši kaljenje a zatim visoko otpuštanje. pa se tako pove}ava plastičnost i žilavost.bušenje .D. a pove}ala žilavost i plastičnost.Kod njega razlikujemo dva kretanja: glavno i pomo}no. kaljenja a zatim hlade. Kaljenje je zagrevanje na temperaturu ve}u od 1000K.zavarivanja a da bi se smanjila tvrdo}a. Od termičkih obrada se uglavnom vrši kaljenje. Na strugu možemo obraditi: .Danas sam bio u radionici za izradu alata . kao što su univerzalni strug. Potpuno se otklanjaju naponi vrši prekristalizacija i dobija sitnozrnasta struktura .

saviše glavnih vretena VERTIKALNE BUšILICE SA JEDNIM VRETENOM Stubna bušilica Ime je dobila po stubu kojinosi radni sto i prenosnike za glavno i pomo}no kretanje.U.sila rezanja po jednom nosaču alata 40kN . radni sto se kre}e vertikalno.opseg broja obrtaja od 0.sa jednim glavnim vretenom .vertikalne .spceijalnu proizvodnju Alat koji se koristi čine razne vrste noževa.obrtni moment 65kW .9-100min-1 .prečnik 2240mm .Glavno kretanje je rotaciono kretanje glavnog vretena koje ono dobija preko pogonskih zupčanika koji su preko kaiša spojeni sa izvorom snage.max ukupna sila rezanja 50kN Radni sto : .Prema nameni ih delimo na strugove za : .max težina radnog predmeta 25000kg .Prema položaju glavnog vretena možemo ih podeliti u dve grupe: . Tehničke karakteristike : Radne karakteristike : .Pored ove u primeni su i neke druge: .snaga motora glavnog kretanja 52kW BUšILICA Bušilice su mašine za bušenje.maksimalni prečnik radnog predmeta 2800mm .serijsku proizvodnju . Poslednjih godina sre}emo i numerički mupravljane mašine pa tako postoje i N. rezanje zavojnica.pojedinačnu proiyvodnju . strugovi.masovnu proizvodnju .visina radnog predmeta 1600mm .ropa i sl.horizontalne Po broju glavnih vretena: .

udaljenost od ose vretena do vođice stuba 500mm .One mogu biti tako konstruisane da omogu}uju obradu u više uzastopnih informacija ili da vrše istovremeno bušenje večž}egf broja rupa.alati za prethodnu obradu .broj stepeni-obrtaja 35-4000min-1 .optere}enje stola max. Njome se obrađuju materijali skidanjem strugotine.Ovde spadaju razvrtači.uzdužni hod stola y-500mm .obrtni momeny radnog vretena max100Nm . GLODALICA Danas mso se upoznali sa mašinskom glodalicom.razne vrste burgija .noževi za bušenje Alati za završnu obradu skidajustrugotine vrlo malog preseka.dok je kvalitet rupa visok. Pribori i alati : . Glodalica se sastoji od: .Tehničke karakteristike VBG 40 CNC Lola 30 Radni hod mašine : . Ona spada u mašime sa glavnim kružnim kretanjem.brzi hod 8m/min .proširivači .sila pomaka max1000N Vertikalne bušilice sa više vretena Služe za serijsku proizvodnju.težina alata max150N Brzine : .udaljenost čela vretena od površine stola 160mm Radni sto : .alati za završnu obradu Alati za prethodnu obradu obrađuju rupu nešto manjeg prečnika koja se zatim proširuje drugim alatom ito su : .vertikalni hod klizača radnog vretena z-560mm .oblast pomaka 1-2000mm/min .poprečni hod stola x-800mm .dimenzije stola 500x1000mm . 8000N Prenosnik glavnog kretanja : .motor glavnog kretanja 10kw .

Osnovu kinematiku obrade glodanja čine glavno kružno kretanje glodala i pomo}no kretanje obradka koje u zavisnosti od vrste obrade može biti: .viševretene Jednovretene Njihova oblast primene je široka a služe za: ..flodala .bušenje u punom materijalu .kružno . prema mseru kretanja glodala u odnosu na pomo}no kretanje imamo: . Prema vrsti se glodala mogu podeliti u tri grupe .otcila Glodalica se najčeš}e koristi za obradu ravnih i profilisanih površina na primercima ortacionog ili nerotacionog oblika.prema izvedenoj konstrukciji i nameni na obične.glodačke glave .pravolinisko .prema položaju glavnog vretena na horizontalne i vertikalne .proširivanje prethodno iylivenih cilindričnih rupa .istosmerno glodanje .prema vrsti obrade na glodalice za teške i grube radove . univerzalne i specijalne Alat Alat koji se postavlja na glodalice su glodala koja imaju više sečiva koja naizmenično dolaze u zahvat.glodači sa glodanim zubima .glodači sa umetnutim zubima Na slici je prikazana HBG-125 oc HORIZONTALNA BUšILICA Horizontalne bušilice prema broju vretena delimo na : .kombinovano Prema nameni ih delimo: .suprotnosmerno glodanje Glodala se razlikuju prema karakteristikama i načinu stezanja.glodači sa struganim zubima .prema broju glavnih vretena na jednovretene i više vretene .postolja .jednovretene .

dugohodne Kratkohodne rendisaljke Služe za obradu kratkih ravnih površina .dospeva u komoru a zatim potiskuje klip i nosač se klipom. Pomo}no kretanje je upravno napravac glavnog kretanja i omogu}ava podešavanje željene dubine rezanja.Držač je u vidu klatna na čijem je donjem kraju nalaze dva noža za jedan i drugi smer kretanja.Radi toga kod kratkohodnih rendisaljki za obradu teških predmeta nosač alata mora da izvodi i glavno i pomo}no kretanje.glavno kretanje.žljebova i sl..horizontalnih. Kod horizontalnih kratkohodnih rendisaljki nož se kre}e horizontalno u pravcu 1. Nož izvodi vertikalno glavno kretanje a radni predmet bočno pomo}no. RENDISALJKA Ovih mašina ima nekoliko ufabrici. Glavno kretanje je obrtanje glave sa noževima a pomo}no zajedno sa vretenom. Da bi se povratni hod iskoristiotakođe za rad konstruisani su držači noža za rad i pri povratnom hodu. rezmak između ležišta glavnog vretena nastaje savijenjem istog pod sopstvenom težinom. Nosač noža se nalazi na klizaču koji se posle svakog povratnog hoda pomeri za širinu strugotine.razvrtanje . kosih. Dugohodne rendisaljke . Kalat služi glava sa noževima koja je postavljena na nastavak glavnog vretena. razmak između ležišta glavnog vretena mora da bude ve}i od dvostruke dužine predmeta.Kratkohodna rendisaljka na hidraulični pogon radi na taj način što se iz rezervoara sa pumpom potiskuje ulje kroz cevovod i ventil od razvodnika. Vertikalno rendisanje Vertikalne kratkohodne rendisaljke služe za obradu vertikalnih površina pa i vertikalnih žljebova. One spadaju u mašine kod kojih je glavno kretanje pravolinijsko. Pri obradi teških rednih predmeta radni sto ne može da izvede pomo}no kretanje jer bi ovako kretonje iyayivalo potrese. Razlikujemo dva tipa: .desni elektromagnet povlači klatno tako da je desni nož u radnom položaju a obratno za rendisanje na desno. dok radni predmet izvodi pomo}no kretanje koje je upravno na pravac glavnog kretanja . Kod ovakvih mašina sa obzirom na pomo}no kretanje preedmeta.kratkohodne . Sa obe strane klatna nalazi se po jedan elektromagnet. Kod ovih ovh mašina nož izvodi glavno kretanje dok obradak izvodi pomo}no kretanje. Pri rendisanju na levo. kod ovih mašina s obzirom na pomo}no kretanje predmeta. Pomeranjem noža u tom pravcu postiže se željena dubina rezanja.rezanje zavojnice Karakteristike mašine su da radni sto ima mogu}nost pomeranja gore dole radi centričžnog postavljanjaradnog predmeta prema osi radnog vretena.

tocilo može da se kre}e i radijalno.fino rendisanje BRUSILICA Su mašine alatke koje se odlikuju visokom tačnoš}u u radu i optimalnim radnim vremenom.brusilice za spoljnu obradu .univerzalne brusilice . Radni predmet se steže između šiljaka.brusilice za unutrašnju obradu . Na oba vertikalna stuba se nalaze nosači noževa koji služe za obradu bočnih površina.brusilice za obradu alata Brusilice za obradu površina Prema obliku površine koju obrađujemo.specijalne brusilice Kod brusilica za spoljnu obradu tocilo vrši glavno kretanje.brusilice za obradu površina . GLODALICA ZA OZUBLJENJE .brusilice za obradu finih površina .Tocilo je pločastog oblika i izvodi glavno kretanje.. Duž ovih stubova pomera se poprečni sto po kome se pomeraju dva nosača noža za istovremenu obradu na dva mesta. Hod je duži nego kod kratkohodnih rendisaljki. te se ove mašine upotrebljuju za obradu predmeta ve}ih dužina. Radi primicanja predmetu. dok radni predmet oma dva pomo}na obrtno i uzdužno. Radi podešavanja željene dubine rezanja nož mora de se pomer i u vertikalnom pravcu. te danas predstavljaju vrlo ekonomične mašine za finu obradu. te se tako obrton kretanje levog šiljka prenosi na radni predmet na isti način kao kod struga.U ovom slučaju radni predmet izvodi glavno pravolinisko kretanje dok nož izvodi bočno pravolinijsko. radni sto klizi po postolju između dva stuba.za grubo rendisanje . Alati za rendisanje Principijelno nema nikakve razlike između noževa za rendisanje i strugarskih noževa. Brusilice za spoljnu obradu služe za brušenje unutrašnjih cilindara. Brusilice za obradu ravnih površina Za brušenje pravougaone površi radni predmet mora da izvodi uzdužno pomo}no u jednom i drugom smeru kao i poprečno pomo}no. Tocilo ima glavno obrtho kretanje sa velikom obimnom brzinom kao i lagano uzdužno pomo}no kretanje.Kod rendisaljki sa dva stuba. Tocilo sem glavnog ima i pomo}no kretanje (odmicanje od obradka). Prema nameni ih delimo na: . razlikujemo: . dok obradak ima lagano pomo}no kretanje.Razlikujemo dve vrste noževa: .

MAG postupak Se izvodi na dubilici . Razliku u odnosu na standardne je u tome što imaju upravljačku jedinicu. obrton i translatorno a obradak glavno obrtno sa velikim brzinama rezanja.i svaka je data u podprogramu. OšTRENJE ALATA Predstsvlja neophodnu operaciju u toku proizvodnje.Svi podatci za rad su dati pomo}u brojeva.U okviru glavnog programa su sadržane sve operacije koje su potrebne za obradu. FAUTER postupak Kao alat služi pužasti glodač. Ovim se dobija na stabilnosti pri oštrenju.Danas sam dan proveo upoznajavaju}i mašinu koja se zove glodalica za ozubljenje.matod zub po zub Alat izvodi dva pomo}na kretanja. . Postupci su: . Kod ručnih mašina za oštrenje radnik drži alat na osloncu i istovremeno ga pomera na tocilu dok se kod mašinskog oštrenja alata to vrši automatski.alat ostavi trag u obradku. Zub po zub Na prethodnoj mašini zupci zupčanika se mogu izrađivati pojedinačnim rezanjem svakog posebno profilisanim glodalom i uz pomo} podeonog aparata.MAG sistem .FAUTER sistem .Tda je obrtno kretanje predmeta zaustavljeno. To je glodač sa glodalima koja odgovaraju modulu zupčanika.mašinsko Pre početka oštrenja alata treba što brže oslonac prima}i tocilu tako da razmak ne bude ve}i od 2-3mm.alat i radni predmet se kotrljaju jedan po drugom tako da posle svakog obrta .ručno . Prilikom ve}eg razmaka može do}i do podvlačenja alata pa i do loma tocila pa i povrede radnika. Postoje dva načina oštrenja : .Dok se radni predmet okrene za jedan krug glodalo izvrši onoliko koliki je broj zubaca. Istovremeno se radni predmet i alat primiče tako da su tragovi dodira sve dublji i tako sve dok ne postane zubac. Glodač izvodi glavno obrtno i vertikalno pomo}no kretanje. posle svakog prolaza glodala ono se vra}a ubrzano u početni položaj posle čega se obradak okre}e za jedan korak zupčanika. Za različite vrst ozubljenja postoje i različite vrste glodalica.Aat koji se oštri predstavjla univerzalni alat. CNC MAšINE CNC mašine su mašine koje imaju numeričko upravljanje i spadaju u rod najsavremenijih. dok obradak vrši samo pomo}no vertikalno. Odnos brojeva obrtaja obradka i alata je jednak broju zuba alata i broju hodova zavojnice.

60 i 100 alata. Nosivost palete je 700Kg.5 T. . Sistem poseduje dve palete 500x500 mm sa T žljebovima koji naizmenično dolaze na mašinu. Vreme izmene alata je 5sec. Mašina je teška 9.LOLA HMC 500 CNC automatska izmena paleta za 5sec. Kapacitet magacina je 40.

 94./3 570/209 80 497.0<0 7.30:-.9  7.709.0 4507.7/30 0 : 9420 94 2. /:-.30 8.:5 .0 40 8: 54970-30 ..8. 3270.9..... 7./.:3. : 0/3./.4-7.. 30454/3: 4507..:54/5747./.94734.5489407./:  8.4 5480-34 57418.70203  #. 8: 8.98     2.347.00/3.48..: : 4/348: 3. 90.. $0 .344-7934 8.  54..0/...894/.3.7  ..9.8. :-7.9 5424<: -740.:89.4/..24 5424<34 .30  85.8 8.. 384 !7054 09.: : 94: 574.-3489574 9703: !742 ...3..3 574. 54/..4843..804-7.9.079.-74:4/4.: :57.7: .4. ...: $.4 970307.5480 0. 03.. 80 4.702034 .0/4305489. 3844 9703.: : 74/ 3..9540/3./: 894.0 4/.7 434440-74:-.9.: 0/..280/4-.0/.94/:-54:-  .0/:-9.7894:-03.7.470<0.<94.57094/342.034 54808.. . 90.5.. %/.4/./3 570/209 47030 .:/4804/ 2.34 5747.70/07.3/./3/7 . 4-794397.  4/.32 4/. 7: 34 2.3.94.302 8.42  : 5424< 54/0434 .:4-7./ 8: /..3..4-79.3 7:4/.3. 30 40 2.4/ . 30 8: 2. .7...7..:24/:: :5 ./3.4.3.89.30  /4 4-7..0  5489:5.4 9703. . 4/ 7: 3 2./3570/209..  %#% !70/898.9 572 09..9.4/30 .9 !48940/.07..97./7 .9 4 80 4 97 570/89..2.7..4/.9 3.3 54 /7:42 9.5424<3.:< 2.2.9.  &%#5489:5. 0/..02-73./4/7.4/..44-79. 54808.2:  .34 4 80 7.4 /.9489....  /4 42.970-..98: 5: ...  :-54:- ..4/ 3.8:97.9.3. 3:5.:942.2.8024:7.7. 4:-030 .. 5. 3: 4.38.3.:5 ..0<4/ 22  ..  /348-740.2.34:54 093544 .94./....702034807.34 5424<34 709.54207.7  8.30570/209.4//.9.:9.4574...4/4.4..079.  ... & 4... 3. 5. 30-:/0 .70. 3.2. 0 4-7934709. .<. 8: 88902 &%#88902 2..9.2 /. 24 0 /4< /4 54/..34 4-7934  .: 3:207 4 :57.. !489:5.3. 94-7 04843../. 3. 89.4 9703.572.04 :543.:  894.. 8.4. .43480.-74: :-.4-7..78904/.43. . . 4-7. %404/.

489 5. 2. %   .203 34 /4.3. % 0-4.5.:942.5. .80.05..0   . $89025480/:0/.203.9.090  228..09. 4 3.2. 3.9...0 3.98.. 090 .090 0    '70202030.080.909 2.. 3:  48.     . .