Spec.

kurs ČEŠKI PUTOPIS Cilj kursa: Upoznavanje sa karakteristikama i vrstama putopisa, razvoj putopisnog žanra, poređenje čeških i srpskih putopisa. Način polaganja: pojedinačni zadaci, izrada seminarskog rada, usmeni ispit. Trajanje: 2 semestra Program: Humanizam i renesansa: Jan Hasištejnský z Lobkovic (Putování k sv. hrobu), Václav Vratislav z Mitrovic (Příhody), Oldřích Prefát z Vlkanova (Cesty z Prahy do Benátek, Cesty do Svaté země), Kryštof Harant z Polžic a Bezdružic (Cesta z Království českého do Benátek, odtud do země svaté, země Judské a dále do Egyptu, a potom na horu Oreb, Sinai a Sv. Kateřiny v Pusté Arábií – 1608) 19. vek: Emil Holub, Jan Neruda (Obrazy z ciziny, Menší cesty,Pařížské obrázky, Různí lidé), Božena Němcová (Vzpomínky u cesty po Uhrách,Obrazy ze života slovenského, Kraje a lesy na Slovensku), Karel Havlíček Borovský (Obrazy z Rus), Josef Václav Sládek (Americké obrázky), Josef Holeček (Černá Hora), 20. vek: Ivan Olbracht (Země bez jména, Obrazy ze soudobého Ruska, Hory a staletí), Karel Čapek (Anglické listy, Obrázky z Holandska, Cesta na sever, Italské listy, Výlet do Španěl), Jaroslav Hašek (Průvodčí cizinců a jiné satiry z cest i z domova), Alfons Mucha (New York) Srpski autori: Ljubomir P. Nenadović (Pisma iz Nemačke, Pisma iz Italije, Pisma iz Švajcarske, O Crnogorcima), Jovan Dučić (Gradovi i Himere) Isidora Sekulić (Pisma iz Norveške) Rastko Petrović, Miloš Crnjanski, Biserka Rajčić (Pisma iz Praga) Pomoćna literatura: Knjiga o putopisu, ur. Slobodanka Peković, Institut za književnost, Bgd 2001.

od istorijskog i esejističkog.. Opisuju se putovanja u imaginarne krajeve (Danteova Božanstvena komedija). utopijom. Rombinzon Kruso i Kapetan Singlton. Subjektivnost pripovedanja dominira u oba vida. Isidora Sekulić. linearna kompozicija koja prati junakovo kretanje i njegove doživljaje.Defo. Postoje dva tipa putopisa: DOKUMENTARNI – pridržava se činjenica i precizan je. Raznovrsnost se primećuje i u žanrovskom pogledu. putopisna književnost vezuje se za drevne epove i za istorijsku literaturu ( Herodotova Istorija). Rastko Petrović. Guliverova putovanja. dnevnika ili memoara. Jovan Dučić. Odiseja). Miloš Crnjanski itd.A. Autori izlažu istoriju zemlje. Zajedničke karakteristike oba tipa: motiv putovanja. praktično od njenog nastanka često se nazivaju putopisnom književnošću jer opisuju kretanje junaka kroz prostor i vreme ( Ep o Gilgamešu. Umesto dokumentarnoj deskripciji prednost se daje mašti i fantaziji. Bajronova Honočašća Čajlda Harolda). bedekeri). Po. ponekad je povezan sa opšteobrazovnom literaturom (vodiči. Svift. a može se transformisati i u romanesknu formu. ponekad piše u obliku pisama. sa naučnom fantastikom itd. Sentimentalno putovanje po Francuskoj i Italij. do posve lirskog i emotivnog. pa čak i u epsko-lirsku vrstu (npr. Volter. Vern. Dvadeset milja pod morem. strukturu teksta uobličavaju kroz niz epizoda manje ili više labavo povezanih. ---- . Avanture Gordona Pima itd. Poznata dela putopisne književnosti: D. Ž. antiutopijom ili satirom.PUTOPIS dokumentarni oblik koji opisuje događaje. E. Putopis se povezuje i sa drugim žanrovia i književnim rodovima. prikazuju ljude i običaje ali često uključe i svoje lične impresije i razmišljanja. detaljno opisuju prirodu i naselja. je izrazito otvorena forma i u njemu se mogu naći najrazličitiji tipovi diskursa. Kandid i Vavilonska princeza. sa avanturističkim ili pikarskim romanom. pa se p. ljude i utiske koje je pisac sreo i doživeo na nekom putovanju. U srpskoj književnosti: Ljubomir Nenadović. UMETNIČKI – tj. Pošto je putovanje stalni motiv epike. perspektiva pripovedanja data je iz ugla samog pripovedača. Stern. pojedinih mesta ili znamenitosti. Dž. P.

přece jim chybí zbožnost a jakékoli kázání. Vrlo često se koristi estetska aktualizacija tj. Piše o brodu. jer je putovanje bilo retka pojava.“ Krživousti u svojim zapisima opisuje stanovništvo zemalja kroz koje prolazi i njihove navike.PUT U SVETU ZEMLJU Iako još od početaka pisane češke književnosti možemo tražiti korene putopisne književnosti. najstarijim hronikama ili u češkoj Aleksandridi. Model srednjovekovnog putopisa je Mandeviljev putopis u kome je opisana Sveta zemlja. Ale jací lidé. Takřka v každém městě je biskup. Rukopisi koji su pisani inspirisani dalekim krajevima streme ka dokumentarnosti poput istorijskih rukopisa. ali ostavlja i svedočanstvo o moralu i veri. putopisi su retkost. Bilo je to vreme kada se sveštenstvo upućuje na hodočasna putovanja do Svete zemlje. godine pod nazivom Putování léta Páně 1493 k Božímu hrobu vykonané. veka postojalo dobro organizovano putovanje od Venecije do Svete zemlje. Ipak. Prethodnik renesanskog putopisa je i Marko Polo (13. isto kao i istorijski spisi.) koji u putopisu Milion opisuje dogodovštine sa svojih putovanja. što čini ovo štivo zabavnim. On se pita kako su se tu našle. Posećuje manastire i crkve i opisuje brojne relikvije. Sveta zemlja nije privlačila samo pristalice reformacije. Indija i Kina. takový kněz. ale nic nedělají a kněží je mnoho a neuáitečných. posebno opisuje Veneciju. ipak karakteristike putopisa jasno se definišu tek od 15. Dakle. co jsem chtěl vidět. ali često se ubacuju duhoviti ili skeptični komentari o dalekome svetu. ostavljali su po strani bajkovitost i fantastičnost. Samo dve kosti češkog sveca Prokopa. ide na put do Hristovog groba i sa tog puta donosi uspomene koje objavljuje 1505. Iako je cilj putovanja verski. U njima se realnost posmatra direktno. autor koji je konfrontiran sa novom sredinom. pre svega interesuje ga ono što mu nije poznato iz njegove sredine. pre svega u legendama o svecima. do Hristovog groba. Primetne su i didaktičke i zabavne tendencije. To jsem dobře rozvážil. Putopis svedoči da je na kraju 15. o delfinima („koji su se ljubazno ponašali“). ne opisuje samo ono što vidi već često poredi pojave i ljude sa svojom sredinom. . kroz svakodnevni život. na svom putu do Svete zemlje ovaj utrakvistički sveštenik posmatra obične stvari. glavni motiv je verski i hrišćanski.v. U putopisu pisanom na latinskom iz 1477. jak je všude lid chípavý a jak hledá Boha. Dakle. slatkih i kiselih. Veliku pažnju posvećuje opisu predela sredozemnih oblasti. ovog plemića su interesovali različiti kurioziteti. izazivaju sumnju kod autora. koje su izložene u venecijanskoj crkvi.Opisuje se put do Svete zemlje. Putopisi. jakkoli jsou velmi bohaté. o egzotičnim plodovima. Najčešće se radi o zapisima putovanja do Svete zemlje. Preveden je na češki 1400 godine. Martin Křivoústý Cesta do Jeruzaléma (Put u Jerusalim) na svom putu po Italiji posmatra drveće koje u februaru cveta i rađa plodove u obliku jabuka.g. g. Katolički plemić Jan Hasištejnský z Lobkovic 1493. Arabiji. dobže zvoní od půlnoci. o životu u Italiji: „V oněch obcích. Na kraju spisa postoji popis podataka o Svetoj zemlji. veka.

seća se Praga. diplomatskih puteva. S jedne strane je izgledalo da su Česi u 15 veku prekinuli odnose sa Papom (Husove reforme) i jasno pokazali svoju nezavisnost. paž Jaroslav. kteří v noci procházejí ulicemi jako noční hlídači. Npr. St. pisao je svoje utiske kao izveštaj sa puta. dobila priznanje u Veneciji itd. u Francusku sa idejom da se napravi unija i obezbedi mir. rođaka kralja Jiržija iz Podjebrada.g. Putnici u Svetu zemlju. S druge strane. puni su interesantnih zapažanja i upoređivanja vrednosti u zemlji i inostranstvu.Egiptu.“ . pokušali su da steknu saveznike u drugim zemljama i da predstave svoju zemlju kao kultivisanu i naprednu. koja je za njih glavno merilo vrednosti. Hasištejnsky dok opisuje Veneciju. v. ale je obklopeno třemi silnými pevnostmi. že kdykoli ho vítr vzedme. ali sve vreme poredi sa čeških pozicija. Posebno ga je privukla obala. Jirži z Podjebrad poslao je delegaciju 1464. nesnesou nic. Jedan od članova te delegacije. Autor tog putopisa je Václav Šašek z Bířkova. Malo není velké. koji je putovao po Zapadnoj Evropi od 1465 do1467. Ve městě chovají psy. Putopis je napisao na češkom ali nije sačuvan. nisu prestajali da misle na Češku. Poznat je samo prevod na latinski iz 16. Nacionalna svest se još jače iskazuje u izveštajima sa tzv. Značajniji je opis puta Lva z Rožmitala. co se ve městě objeví. U Bretanji opisuje Saint Malo: „ Město se nalézá u moře tak blízko. Autor je posedovao moć zapažanja koja mu je omogućila da posmatra posebnosti tuđih zemalja. Njegov tekst ima i pedagošku crtu kojom osnažuje čitaočevu veru a ima i elemente geografkog dodatka uz Bibliju. g. Jak jsou puštěni ze řetězu. a hned to roztrhají. Autor govori o visokom nivou češke delegacije koja je oduševila dvor u Briselu. veleposednik koji je posle bio imenovan za plemića. slaná voda se rozlévá všude v ulicích. iako su bili zadivljeni lepotama i bogatstvom drugih zemalja. Iako zapisi nisu bili kasnije sređivani.

9) U uvodnom delu. toliko soudcův ... I na kraju.Autor takođe polazi sa motivom da upozna i očima vidi mesta koja se pominju u Svetom pismu kako bi ih što bolje razumeo. koji je napisan u tradicionalnom maniru. (str. Autor je pravi humanista što potvrđuje rečenica: Ne rození. toliko rozumův. razumljivim stilom :aby všickni. Saracenima i drugim paganima. Sa 17 godina Prefat odlazi na studije u Vitenberg a 1542. Oldržih Prefat (1523-1565) potiče iz bogate trgovačke porodice. . do města Jeruzaléma k Božímu hrobu. posvećuje delo svome češkom narodu. Na put polazi sa 23 godine. Znám zajisté to dobře. nemačkom i češkom: . 15) Ističe da ništa što bude napisao nije izmislio. podvlačenje verodostojnosti svoga rada. Do Venecije stiže uobičajenim putem preko Alpa U uvodnoj dedikciji – Epistoli. kdož čístí budou. protože koliko hlav. kteríž znáti potřebí jest pro snadší vyrozumění Písem svatých. Njegov otac. godine putovao preko Alpa u Veneciju pa do Rima. što je hvale vredno dok hriščani se uzajamno ne podnose i preganjaju. 16) U uvodnom delu pominje i to da sveta mesta kojima se hrišćani klanjaju sada pripadaju Turcima. ale ctnost činí lidi urozené.. u duhu humanizma. za neke suviše kratak. da će za neke biti preširok. Tamo upoznaje mladog nemačkog studenta koji ga zove na put do Svete zemlje zajedno sa njegovim prijateljima.. o nichž se časté zmínky dějí v Starém a Novím zákoně. Oldržih piše kako je svestan da će njegov putopis izazvati različite reakcije. studira matematiku u Pragu a več sledeče godine studira u Lipljanima.tu budou soudové.. (str. trgovac takninom posedovao je u Pragu nekoliko kuća a kupio je i plemićka znamenja. ne ometaju putnike.plemiću koga naziva „njegova milost“ i kaže da je i on išao istim putem i da je stigao do Malte ispod Sicilije do vitezova Jana Jeruzalemskog ali dalje nije stigao zbog lošeg zdravlja i neprijateljskih prepreka. oni ih ne ruše. Zna se da je 1545. ali da se oni sa uvažavanjem odnose prema tim mestima. autor posvećuje putopis Vaclavu Zajicu iz Hazemburka.. pravda na sprostných slovích záleží a žádné cizí nepotřebuje ani barvy ani ozdoby (str. To su neki omiljeni topički motivi koji se tada koriste u uvodu spisa: odbrana od eventualne kritike. země Svaté.Oldřich Prefát z Vlkanova: Cesta z Prahy do Benátek a odtud potom po moři až do Palestiny to jest do krajiny někdy židovské. že každému v notu jeho trefiti jest věc nemožná. da će mu zamerati što je taj put već dosta puta opisan na latinskom. kteroužto cestu s pomocí Pána Boha všemohúcího štˇastně vykonal Voldřich Prefát z Vlkanova léta páně 1546. V té pak cestě vypisují se položení mnohých měst i jiných věcí. mohli vyrozuměti . slavné. znamenité a vší chvály hodné. već očima video i da je sve zapisao prostim.

U prvom poglavlju detaljno su popisane razdaljine od mesta do mesta na putu iz Praga do Venecije (str. Marka. Apolonija. Ipak se najviše oslanja na Biblijske legende. te bez ograda polemizuje sa predrasudama koje postoje o svetim mestima (nije istina da u Jerusalemu cele godine dan i noć isto traju. U humanističkom duhu. Cena putovanja je 45 kruna u zlatu. Centralna poglavlja su posvećena obilasku svetih mesta opisanih u Bibliji. po obrazovanju matematičar.). Najviše se oslanja na Odiseja. On je putnik. higijena). ishrana. polovima se daje u Veneciji a druga kada stignu u luku Jafe. Posle opisa mise u crkvi sv. u četvrtom poglavlju detaljno opisuje izgled broda kojim će putovati. posebno opisujući grčka ostrva. palestinska luka Jafe kod Jerusalema) i garantuje se bezbednost putnika (str. On je jedini protagonista. gradova i mesta kroz koje se prolazi. Često umeče antičke legende.27). autor stalno dokumentuje svoje stavove.Zakintos. u humanističkom duhu veoma je tolerantam prema različitim kulturama. Kipar. nije tačno da čovek koji u podne stoji na mestu gde je razapet Hrist ne vidi svoju senku.. Zante . luka.Putopis je podeljen na 84 poglavlja u kojima se po redosledu opisuje putovanje u oba pravca. Drugo poglavlje donosi tekst ugovora koji svaki putnik do Svete zemlje mora potpisati sa vlasnikom broda Smlouva mezi patronem neb hospodářem lodí a poutníky. iako često upučuje na neke tekstove koji detaljnije pišu o pojedinim temama koje on pominje. Takođe. verama i jezicima. Inspirišu ga starozavetna i novozavetna mesta. ukupno 84 milja . Na tom dugačkom spisku obostranih obaveza tokom putovanja (ponaúanje.Krit. mapira se i trasa putovanja (ostrvo Krf. Kandi. Sledi detaljni opis ostrva. .20).. Platona.

Bajron ili Jan Kollar. Bez obzira na materijalne mogućnosti. Putovanja ga inspirišu da piše konkretna dela npr. Redovno je putovao od 1932. Godine 1834. preko Alpa do Venecije i Trsta. Njegovi biografi naglašavaju da je obožavao prirodu. dnevnika.Romantičarski putopis Sentimentalizam i romantizam u velikoj meri podvlače određena osećanja kao npr. od kojih Dnevnik sa puta po Italiji (Deník na cestě do Itálie. svedoči o intenzivnom interesovanju. Pout krkonošska. dugim šetnjama i meditacijom u prirodi. Divna i uzbuđujuća priroda (u smiraj dana. avanturistički duh. napuštenih i skrovitih mesta. imala su određeni cilj: spoznaju vlastitih osećanja i stišavanje unutrašnjeg nemira. te romantičari prve pol. Mahova putovanja.K. Tyl. nemir. često je pešačio do udaljenih. . odigravaju se u mašti umetnika. godine i posetio je Karlštejn. Hrubou Skalu. neizvesnost. Troski. Mahu su najviše interesovali. bili bogati ili siroti. već je i živeo romantičarski. Bio je to način da pobegnu od jednolične svakodnevnice. gde se u poslednjem spevu pesnik-putnik identifikuje sa sudbinom tragičnih junaka upravo dolazeći kao putnik na mesto gde se odigrala tragedija. Romantičari su često išli putevima svojih omiljenih umetnika. potragu. autor poeme „Maj“ koja se smatra vrhuncem češkog pesničkog romantizma. Kokoržin. Krkonoše. Motiv putnika izražen je i u poemi Maj. XIX veka dosta putuju. tokom nevremena) i napuštena mesta koja svedoče o zaboravljenoj istoriji. Romantičari obožavaju prirodu. Posebno su ga privlačila groblja i tvrđave. Romantičarska putovanja su često i fiktivna. slično kao i njegova omiljena lektira. Benešovo. Karel Hynek Mácha (1810-1836) Češki romantičarski pesnik.1934) predstavlja jedinstvenu celinu. pa veoma često su njihova putovanja povezana sa razgledanjem prirode. Bio je strasni putnik i svoja zapažanja i preživljavanja ostavio je zabeležene u obliku beleški.večitih putnika. noću. strasnim proživljavanjima i čulnosti sa kojom posmatra svet oko sebe. Autentične beleške. pesma u prozi. putovao je u severnu Italiju. u njoj pronalaze inspiraciju. Bezdjez. J. obilazili gradove i mesta gde su stvarana umetnička dela. prizemnosti i banalnosti uobičajenog života. upućuju se na putovanja u potrazi za avanturom. To su sentimentalna putovanja koje opisuju Stern. Ne samo da je pisao u duhu bajronovskog romantizma. žudnju. veka. Putovanje u tom smislu pruža mogućnost za realizaciju svih tih osećaja. subjektivni romantičar u češkoj književnosti prve polovine 19. upoznavanje nepoznatog itd. nomada. Jedini pravi. pisama. roman Křivoklad inspirisan je tvodjavom a roman Cikáni za glavnu temu ima egzotični život Cigana.

Preko Brna.. . kočijma. Z Uher. Njeni utisci sa putovanja nalaze se i u pismima koja šalje prijateljima (Dopisy z Lázní Františkových).stiže u Sliače. Bratislave i Ostrihoma vozom. Ostaje tri nedelje. Poslední medvěd na Čerchově. g. Knjiga se sastoji iz više delova: Vzpomínky z cesty po Uhřích. Obrazy ze života slovenského. Frič. Sa suprugom putuje do Banske Bistrice. poezije Jan Rimavski joj daje podsticaj za sakupljanje Slovenskych pohadek a povesti. U toj banji se lečila 10 dana ipa odlazi Pohroni. Godine 1845. Obrazy ze života slovenského. amaterski slikar i botaničar upoznaje je sa običajima i tajnama toga kraja. katolički sveštenik u Čiernem Balegu pozajmljuje Njemcovoj hroniku koja joj je izvor za Kraje a lesy ve Zvolensku. Kraje a lesy ve Zvolensku. Hry hádanky písně a říkadla. Prvo žive u Liberecu a od 1850. do Banske Bistrice i Brezna. Nebesky. Divi se prirodnosti i neukaljanom moralu seljana. Tu započinje detaljno istraživanje slovačkih običaja i tradicije i javlja se ideja da svojim upoznavanjem Čeha sa Slovacima ublaži postojeće nesporazume.. ali i u folklornim studijama i zapisima. Največi deo njenog putopisnog opusa nalazi se u izboru Národopisné a cestopisné obrazy ze Slovenska. iz političkih razloga posle propasti revolucije prisiljeni su da se stalno sele. Kraje a lesy ve Zvolensku. tu upoznaje slovačku prirodu i narod. Pošto je njen suprug bio pristalica revolucije i veoma aktivan u događajima 1848.Božena Němcová (1820-1862) Skoro čitavu mladost provela je u Pragu i uspela da uđe u krug romantičarskih rodoljuba. Z Uher Treće putovanje predstavlja šestomesečni boravak u Balašovim Djarmotech. u Miškovice.Tu upoznaje pesnika Janka Krala. Poslední medvěd na Čerchově.. Njeni putopisi nastajali su u formi žurnalističkih članaka koje je objavljivala u češkim novinama i časopisima i tako zarađivala honorar. Slovanské starožitnosti. družila se sa predstavnicima češke kulture (Erben. Vzpomínky z cesty po Uhřích Drugo. kde je radio njen suprug. brodom. Preko Beča. Podlipska. Odlazi u Balašove Djarmoti gde tada radi njen suprug. Prespurka (Bratislava) i Pešte dolazi u Miškovice u kome žive Mađari i Slovaci.. Posle dva meseca hitno se vraća u Prag jer je suprug proteran iz Slovačke. u Ugarskoj (Miškovec).. Jozef Kudelka. Slovanské starožitnosti. preselila se sa mužem na Chodsko u Domažlice. Prvo putovanje 1851g.. zaljubljenik u lov i medvede.g. Kraj života provodi u Litomjeržicama. Uherské město (Dˇarmoty). Najviše je putovala po Slovačkoj tj. interesuje se za folklor i običaje. Čelakovski. Tamo upoznaje seoski život i očarana je njime.). Brezenski lekar Gustav Zechenter. Tada odlazi u „gornju Ugarsku“ kako se nazivala Slovačka. dvomesečno putovanje je 1952. U duhu toga vremena razvija interesovanje za sakupljanje narodnih bajki (Národní báchorky a pověstí). Ugarskoj.g.. Četvrto putovanje realizovano je zahvaljujući donaciji jednog plemića1855. Prijatelj dr Gustav Zehener je upoznaje sa Slovačkom a sakupljač nar.. Upoznaje slovačke pisce sa kojima će ostati u kontaktu. Uherské město (Dˇarmoty).

Karakteristike putopisa B. Opisuje svoje saputnike i ljude koje upoznaje. Sastavni deo njenog putopisnog stila je zapisivanje lokalne usmene narodne književnosti. sirotih. ali u opisima su realistično posmatrani detalji (detaljni opisi izgleda mesta. Posebnu pažnju posvećuje jeziku. koja za nju predstavlja neodvojivi deo narodnog bića a samim tim i neodvojivi deo portreta jednog naroda.).nošnje. Gustava Reusza sděluje Božena Němcová. Stavby. Dražice. zastupa interes žena. citira razgovore sa njima.. . njihova zapažanja i mišljenja. zapisuje frazeologiju i leksikalno bogatstvo. često ubacuje lokalne izraze. sastav stanovništva . hrane. poneki istorijski podatak a zatim nabraja vredne antikvitete koji se tamo nalaze. izgleda stanovnika). prevodi reči sa slovačkog i madjarskog.ima odlike vodiča kroz različita mesta na granici između Slovačke i Mađarske (Gemer. običaja. običaje i navike ljudi. pohřeb a kar zapisuje običaje i verovanja u Slovačkoj i citira prigodne pesme koje se pevaju pri različitim prilikama.. Vrlo određeno brani interese potlačenih. Autorka u posebnim poglavljima Domácí život. Narozeniny a křestné hody. Izražena su zapažanja o moralnim vrednostima. Time ovaj putopis postaje etnografska i folkloristička studija o životu slovačkog naroda. Slovenské starožitnosti ze zápisků dr.Šivetice. Úmrtí. Plešivec. Ukratko opisuje geografski položaj. Obrazy ze života slovenskeho su na granici putopisa i folklorističke studije. patrijahalnom duhu i tradiciji ljudi. Njemcove: u romantičarskom duhu izrazito interesovanje za folklor. Zapaža različite društvene pojave i pristupa im veoma emotivno.

Jízda na perekladně. Vojsko ruské. Havličekova namera je bila da svoje zemljake upozna sa svojim mišjenjem o Rusiji koja je po njemu jezikom. sa elementima beletristike. Gulaňje. zanimanje. odredio im je karakter. Oseća se i uticaj žurnalističkog stila koji je dvadesetodvogodišnji satiričar negovao od mladih dana. Krakova. Hlavní karakteristika Moskvy. utiske i članke o Rusiji a kasnije. Pošty. piše svom drugu K. U tom pismu napominje da sve što je novo.. Židovstvo polské. Profesor Štjepan Petrovič Ševirev pozvao ga je 1843.g. Tokom svog boravka pisao je beleške. Jezdění Rusů. u Moskvu da bude privatni učitelj njegovom sinu. koje je autor kasnije imao nameru da razradi. Dok je putovao u Rusiju proveo je dva meseca u Lvovu. Istovremeno ostaće mu divljenje ruskom narodu. Systém obroku.. nastavlja da piše svoja zapažanja o Rusiji. Takođe če se razočarati u Kolarovu ideju slovenske uzajamnosti i doživeće je kao iluziju. Krestěnie. Nažalost.g. odmah zapisuje a ponešto piše i u konačnoj verziji za štampu. Lvova.V.. Jordan. Od idealizujućeg zaljubljenika u Rusiju. program kako će opisati Rusiju češkom čitaocu. te je upoznao i život u Ukrajni Havliček je bio u Rusiji od januara 1843. Kupéčestvo i Cizozemci v Rusích. Havliček će postati oštri kritičar apsolutističkih odnosa u carskoj Rusiji.kada je bio izbačen sa studija na katoličkom seminarijumu zbog slobodarskih i protivcrkvenih stavova. Realizovane „Slike iz Rusije“ obuhvataju samo četiri članka: Svátek pravoslavnosti. ali ostvario je samo deo toga. nije sačuvan članak Přírodozpytecka klasifikací všech čepic.Nažalost. Iz prepiske saznajemo da je Moskovljane podelio po vrstama kapa koje nose.Karel Havliček Borovsky (1821-1856): Obrazy z Rus Havliček je bio panslavista i želeo je da lično upozna sve slovenske zemlje.. vyskytujících se v Moskvě. Vzkříšení. što svedoči da se često vraćao svojim utiscima sa putovanja po Rusiji. položaj. koje je Havliček kasnije pisao za Narodne novine. već tekstovi imaju odliku kritičkog pristupa sagledavanju pojava. nisu sačuvane sve beleške a neki utisci su ostali samo u formi napomena... Iz njegove korespodencije doznajemo da je imao plan. itd. Još 1843. „Slike iz Rusije“ su nedovršeni niz putopisa. satirični pogled.. Varšavy. . Sačuvana su još dva članka Neobyčejný katechismus i Rusové.g. po povratku u Češku. do jula 1844. želeo je da se zaposli kao učitelj.Zapu da je posle 4 meseca boravka u Rusiji sakupio puno materijala za pisanje. događaja i ljudi. Sačuvao se sledeći spisak tema o kojima je naperavao da piše: Věci o kterých pojednám: Služby boží. Imao je sreće. Realistička karakterizacija ljudi. To nisu samo putopisni zapisi. Kněžstvo. pismom i kulturom toliko različita od Češke.

. iako podržava zasluge Petra Velikog. To je opis ispita iz češkog jezika koji se polaže u Moskvi i kome je pisac prisustvovao. citira izgovorene tekstove tokom službe i komentariše da mu je tek posle tog iskustva jasno kako Rusi bezrezervno vole svoju otadžbinu i koliko se iskreno žrtvuju za nju. U kasnijem izboru Obrazy z Rus nalazi se i članak První zkouška z českoslovanského jazyka v Moskvě. istovremeno zapisijući i pozitivne i negativne pojave. Havliček slika opšte stanje u Rusiji. Kroz ovaj društveni sloj. Detaljno opisuje tok ceremonije. Govori o zaslugama ali i o lošem uticaju stranaca u tadašnjoj Rusiji. Moskvu ističe u odnosu na Petrovgrad. zarad uživanja i derta. navike i postupke ruskih trgovaca. Zaključuje da zapadna kultura nije donela mnogo dobrog Rusiji. blizak beletristici po širini i razradi likova i događaja. Trgovci je netipični putopis. Želeo je da Česi imaju mogućnost da uporede svoj život i sredinu sa ruskom. Koristi priliku da opomene svoje savremenike da se češki uči u drugim zemljama a da Česi sami zapostavljaju svoj jezik. Ruski veseljak spreman je da za nekoliko sati propije i razbaca svoj imetak. Gulanje opisuje ruska veselja. koji je suviše pod uticajem zapada. kada njegov stav prema ovoj zemlji postaje dosta kritičan. Stranci u Rusiji je članak nastao posle povratka iz Rusije. Pravoslavni praznik je članak koji opisuje pravoslavnu crkvenu ceremoniju koja se obavlja u prvoj nedelji posta u ruskoj crkvi.ali s druge strane ruski narod je blizak češkom. Havličeka fascinira predanost i originalnost načina na koji se Rusi vesele i poredi to sa Nemcima koji su i u tim prilikama odmereni i hladni. Opisuje izgled.

Puno piše o češkim emigrantima. 48. Završetak Pacifističke železnice promenio je položaj Indijanaca i nastao je rat između crvenih i belih. te se dvadesettrogodišnji pesnik mogao naći na tom spisku. U prvom planu je pripovedač. tragom češke emigracije odlazi u NJuOrlians. str.Josef Václav Sládek: Má Amerika Pesnik J. ali pretpostavlja se da je imala uticaja politička situacija u zemlji. Humoristička perspektiva pripovedanja. U tom konfliktu Sladek je na strani crvenih. da imaju vlastitu inicijativu. Omogućavali su autoru da bude subjektivan. Prošao je gradove na istoku i farme na zapadu i rančeve u Teksasu sve do NJu Orleansa. Zašto je Sladek za svoj putopis odabrao formu feljtona? U to vreme Nerudini feljtoni imali su veliku popularnost i dnevne novine su ih rado objavljivale. U Ameriku je Sladek krenuo u junu 1686. Na svom putu susreće se sa tragovima domorodaca – Indijanaca i posvećuje im veliki deo svojih feljtona.V. Zaustavlja se na jednoj farmi koju drže Česi (Na farme. parobrodima ali i jaše konje i ide peške. feljtone o životu Indijanaca. Knjiga sadrži feljtone o životu američkih Čeha.49. dok su češki zahtevi ignorisani. u prvom licu. bili su na meti policije. Ukrcao se u nemačkoj luci Brem ili u Hamburgu i stigao do Njujorka. Njegova pripovest se aktom direktnog obraćanja čitaocu objektivizuje i time čitalac ima utisak da i sam putuje.g.U „Doživljajima“ se koncentriše na neke detalje i ironično sagledava pojave (Česka škola a kostel v saint Louis. da socijološki i egzistencijalno posmatra pojave. 26).Sladek (1845-1912). Nije jasan motiv zbog koga je Sladek krenuo u Ameriku. napisao je feljtone za češke novine kada se vratio iz Amerike 1871-1892. Većina emgranata odlazi u unutrašnjost jer je američka vlada tamo strancima ustupala zemlju koja je bila nenaseljena i neobrađena. pripadnik generacije Ruhovaca i Lumirovaca. Izbor starih bajki i priča indijanskih i lirske priče „Doživljaji“. ali stigavši u nju svi su shvatali da su došli u zemlju u kojoj moraju sami da se bore. ali i objektivan. samo što je uredio almanah Ruh. putuje železnicom.) Kući se vratio u leto 1870. putnik koji posmatra Novi svet bez namere da u njemu ostane (iako piše u pismima da Amerika pruža mnoge mogućnosti za posao). Prevodi Longfelovu Pesmu o Hijavati. Postojalo je nezadovoljstvo „patriota“ zbog mađarskog dobijanja beneficija u okviru Hazburške monarhije. str. o njihovoj asimilaciji i uzaludnosti nastojanja da se očuvaju koreni (Ztracene duše. Oni koji su protestovali. Tako i Sladek. FAsciniran je tehnološkim razvojem. koji je bio objavljen povodom postavljanja kamena temeljca Narodnom pozorištu u Pragu. Želi da promeni sliku o Indijancima kao o divljim ljudima. . koji je tada bio prva tačka iskrcavanja čeških emigranata. Amerika je privlačila srednjoevropske političke i ekonomske emigrante zbog većih političkih sloboda i mnogobrojnih privrednih mogućnosti. Uz donaciju društva Svatobor. Proučava njihove običaje i kulturu i beleži njihove priče i legende. Sladek odlazi u Konstancu na proslavu u čast Husa a odatle u Ameriku. Od jezera michiganskeho). do Čikaga i Sent Lujisa.

koji takođe piše svoje utiske o Beogradu i vidi ga kao zaostalu. Oduševljen je položajem grada. Severozápadní lázní naše i Z Liberce. za objavljivanje u novinama jer je Neruda tih godina bio urednik Národních listu. Zadržava se na takvim detaljima. U njima se najviše prepoznaje Neruda kao angažovani novinar i svedok svoga vremena. poput jelovnika u restoranu. na Balkan i Orjent (1870). koja u pograničnim delovima Češke preti da Česi izgube svoj identitet. Kao pravi novinar. Na tim putovanjima nastajali su njegovi putopisni feljtoni. utisci sa puta po Italiji. Pisao ih je iz nedelje u nedelju. Ipak. Napisao je da je svestan da novinske feljtone čitaoci pročitaju. Tako nastaju Pařížský obrázy (1864). u Beč i Ugarsku a na svojim putovanjima stigao je i do juga Evrope. njegove uspomene su celovite. ali subjektivnim stavom koji neprestano izražava ostaje poznoromantičarski putopisac. Oni su pisani namenski. I sama forma feljtona obavezuje ga da usklađuje objektivni i subjektivni pogled na pojave i ljude. Za razliku od svog savremenika Vitjezslava Haleka. stil i način života.Obrazy z ciziny (1879). su sabrani feljtoni sa kraćih putovanja u Beč. pozorišnog repertoara ili pariske mode. Njegov feljton o Beogradu je istorijsko-turistički vodič kroz naš grad. Oduševljen je francuskom tradicijom i kulturom. ostacima osmanskog uticaja i balkanskog stila života. feljtoni koji oslikavaju stil pariskog života polovinom 19. Neruda posmatra ljude. Neruda je pisao feljtone i iz češke sredine npr. u severnu Italiju (1868). veka putovao u Pariz (1863). ali i ubrzo zaborave. poredi ih sa češkom situacijom a opšti stav prema gradovima koje obilazi je pozitivan. te se odlučio da svoje utiske sa putovanja objavi i u posebnim izdanjima. Time ispoljava tradicionalni manir čeških autora – odbojnost prema nemačkoj dominaciji. Neruda sa simpatijama posmatra i negativne pojave. po Ugarskoj i Nemačkoj. U tom vizantijskom gradu prepoznaje svu snagu i veličinu prošlih vremena. Jan Neruda (1834-1891) Neruda je tokom 60. U feljtonima pripoveda kao da pred sobom ima živog slušaoca. Menší cesty (1877).Razlika u pripovedačkom stilu feljtona i Doživljaja. U njima je kritičan prema pojavi nacionalnog otuđenja i germaniyaciji. razradni deo i poentiranje. U nizu informacija koje unosi u feljton. veka. lični planovi. Fascinira ga istorija i sudar evropske i azijske kulture. saputnici. navike i atmosferu „grada svetlosti“. procenjuje pojave. ali zamera im zatvorenost i hladnoću.ih godina 19. divi se kulturi i tradiciji. Carigrad ostavlje na pisca najveći utisak. Nerudin putopis se bliži realističnom putopisu. . primitivnu i skrajnutu sredinu. Informativan je. Balkanu i Orjentu. Germanski stil života kritički posmatra. U Doživljajima postoji početak. održava odredjenu distancu: čitaocu nije saopšten cilj putovanja. Oseća se samo lični stav. u vidu kolumni i objavljivao.

Národní epika bosenských mohamedánů. Bosna a Hercegovina za okupace) Černohorští junáci (1882) je zbirka priča inspirisana crnogorskim narodnim predanjima i legendama o narodnim junacima. beografije ili narodni običaji i verovanja. Osvěta. Početne težnje uočavamo kod Borovskog. Prevodio je i sastavljao izbore južnoslovenske narodne poezije (Písně hercegovské. Sladeka i Nerude mada je u njihovim putopisima dominantan poznoromantičarski. veka. reportaže. Junácké písně národa buálharského). ali i sa činjenicom da su većina putopisaca bili i profesionalni novinari.g. Srbská národní epika.Mácha (1834) . Ruch. Květy. Realistični putopis donosi zbližavanje ovog žanra sa istorijsko-socijalnim karakteristikama teksta. jer je osim novinskih izveštaja pisao i mnoge članke o specifičnostima. spojena je sa realističkim težnjama u češkoj književnosti u poslednjoj trećini 19.. Sve vreme se bavi novinarskim pozivom a svoje književne radove objavljuje u časopisima Lumír. Kralevic Marko.Realistički putopis Ova vrsta putopisa u tesnoj je vezi sa razvojem novinarstva i žurnalističkih žanrova. Težnja da se što realnije prenese slika stvarnosti. Najpoznatije njegovo delo je desetodelna hronika južnočeškog seoskog života »Naši«. Godine 1874.. Holeček je i jedan od ambasadora češko-južnoslovenskih odnosa. Putopisni feljtoni. Kasnije se više puta vraćao na Balkan.H. Prvo radi kao vaspitač u Zagrebu a onda postaje izveštač Národních listů tokom ustanka u Hercegovini (1875). Tematski se odnose na dogadjaje čiji je svedok bio i sam Holeček . a izveštava i o borbi Crnogoraca protiv Turaka (1876). vojvoda plemena koje još uvek živi skoro mitskim životom. korišćenje dokumentarnog materijala i određenu distancu autora u smislu prikrivenog subjektivnog doživljaja novih predela. ljudi. prvi put dolazi na Balkan. Tu je i junak Luka Filipov koji je zatočio Osman pašu i predao ga caru Nikoli. subjektivni odnos prema sagledavanju sredine. Prvi od junaka je Marko Miljanov. karakteru i tradiciji Južnih Slovena (Na Černou Horu a Černá Hora koncem věku. Holeček je takodje i prevodio na češki sa srpskohrvatskog i bugarskog jezika. Put na jug Milota Zdirad Polák (1815) Karel Alois Vinařický (1829) K. Na kraju knjige nalaze se Napomene u kojima se objašnjavaju osnovni pojmovi iz istorije. gradova. Josef Holeček (1853-1929) Još kao student objavljivao je stihove u časopisu Světozor i u almanahu Anemónky. novinski izveštaji.borba Crnogoraca protiv Turaka 1875-76. najčešće su forme realističkog putopisa. ali putuje i po ostalim slovenskim zemljama.

XIX st. Vítězslav Hálek (1868) Jan Neruda (1870) .Karel Fritsch (1836) Karel Slavoj Amerlina F. Palacký (1837) Cesta do Itálie Jan Kollár (1841) Pavel Ignác Frey (1846) Vilém Duúan Lambl (1848) 2. pol.