1.1.

Razvoj bankarskih poslova  reditni, menjački i založni poslovi - najstariji bankarski poslovi K Sumerci, Asirci, Vavilon, Grčka, Egipat, Rim Rani srednji vek – menjački poslovi , “kvarenje” novca Kreditni posao - naturalni kredit,državni zajmovi i medjunarodni kredit Pojava prvih banaka – Banca di Genova 1320. –poslovna, Sverigen Riksbank 1668.emisiona Osnove savremenog bankarstva – XIX vek

1.2. Predmet nauke o bankarstvu Banka – novčano preduzeće i kreditna ustanova – depozitni, kreditni, novčani poslovi Primenjena ekonomska disciplina Makroekonomski i mikroekonomski aspekt Specifičnost nacionalnog predznaka Banka se definiše: 1) ekonomska funkcija 2) usluge klijentima i 3) pravne osnove postojanja Nauka o bankarstvu: 1)Funkcija, uloga i organizacija 2)Bankarski poslovi i načela poslovanja 3)Monetarna, devizna i kamatna politika 4)Privredni i monetarni uticaj

1

1.3. Bankarski poslovi i organizacija banke Sadržaj bankarskog sistema - odredjen vrstom i sadržinom poslova i institucija Oblici i specifičnosti proizvodnje opredeljuju organizaciju i funkciju banaka Osnovni bankarski poslovi: –Prikupljanje depozita –Kreiranje (sekundarnog) novca i odobravanje kredita –Poslovi platnog prometa Organizacija banke –Funkcionalno: direkcije, sektori, odeljenja –Teritorijalno – hijerarhijski: centrala, filijale, ekspoziture, šalteri

1.4. Banka kao novčano preduzeće Banke - akcionarska društva – tržišno okruženje Ciljna funkcija banaka ad – maksimiranje dobiti i uvećanje kapitala Mere državne intervencije – ograničavaju stihijnost inicijative Liberlaizacija poslovanja, globalizacija, kontrola Načela (principi) poslovanja banaka: –Likvidnosti –Poslovnosti i efikasnosti –Sigurnosti plasmana –Rentabilnosti i ekonomičnosti poslovanja –Solventnosti –Ažurnosti

2

1.5. Finansijski sistem i institucije Finansijski sistem:monetarni i fiskalni sistem – institucije i instrumenti Koreliranost razvijenosti finansijskog sistema i realnog sektora Tokovi kreiranja i povlačenja novca: 1) tekuće finansiranje 2) razvojno finansiranje a) samofinasiranje b) direktno finansiranje c) indirektno Osnovni modeli finansijskg sistema: a) nemačko - japanski b) anglosaksonski Finansijske institucije: –1) kreditne institucije (finansijske kompanije i depozitne – banke, štedionice,) –2) institucionani investitori (penzioni fondovi, osiguravajuća društva i investicioni fondovi) –3) berzanski posrednici

1.6. Klasifikacija banaka i bankarskih institucija Klasifikacija: sadržaj poslova, ročnost, pravna forma, regionalni raspored Sadržinski: –centralne ili emisione banke –depozitne –univerzalne –poslovne –specijalizovane i granske –ŠKO –konzorcijumi –ustanove za podršku izvoza

3

–Ostale: osiguranje, reosiguranje, fondovi socijalnog i penzionog osiguranja, novčane i robne berze, faktoring i forfeting institucije, lizing institucije, finansijske holding kompanije i konglomerati

1.7. Bankarstvo u savremenoj privredi Osnovno odredjenje banke: posrednička, monetarna, kreditna funkcija i PP Razlike banaka i drugih fin institucija:kredit, sekundarna emisija, raspored Ak i Š, ročna transformacija, utiče na razvojnu i ekonomsku politiku, utiče na brzinu opticaja novca Konkurencija nebankarskih finansijskih institucija, liberalizacija finansijskog sektora Kreditna funkcija – kreiranje novca i posredovanje izmedju sektora preusmeravajući viškove novca Povratno delovanje na realnu ekonomiju Kredit donekle prekida vlasnički odnos Specifičnosti banaka u ZUT pre i tokom tranzicije

1.8. Istorijat i struktura domaćeg bankarstva Zavisnost bankarstva od društvenih promena Prvi novčani zavod - Uprava fondova 1862. – poprimila karakter banke 1898. Emisiona banka – Prva privilegovana banka Kraljevine Srbije - 1883. Periodizacija razvoja domaćeg bankarstva : 1) Od osnivanja prve banke do 1945. – tržišna ek. 2) Nakon II svetskog rata – plansko - tržišna 3) Tranzicioni period

4

Dominantnost društveno - političkog i ekononomskog ambijenta nad finansijskim sistemom Sruktura bankarskog sistema: Narodna banaka Srbije, banke opšteg tipa – univerzalne, banke i posebni oblici (JUBMES, EXIM banka, Agro banka)

Rezime poglavlja Preteče bankarskih poslova – depozitnog i kreditnog -javile su se u starom veku Osnove savremenog tržišnog bankarstva položene su u XIX veku Bankarstvo je primenjena ekonomska nauka Bankarstvo se bavi funkcijom, ulogom banaka, organizacijom, poslovima i načelima poslovanja, monetarno – kreditnom politikom i uticajem banaka na realni sektor Paralelno sa procesom industrijalizacije Srbije nakon sticanja nezavisnosti, krajem XIX veka, stvoreni su temelji srpskog bankarstva

Cilj poglavlja

♦ Ukazivanje na najvažnije savremene tendencije u bankarstvu ♦ Bankarski sistem se ubrzano transformiše, naročito sa stanovišta upravljanja i korišćenja IT ♦ Posebno je važna tendenciji globalizacije bankarskog poslovanja koja neposredno vodi formiranju banaka koje posluju bez prostornog ograničenja ♦ Upoznavanje sa procesom deregulacije bankarskog zakonodavstva, koja se mahom odvija u anglosaksonskim državama ♦ Upoznavanje sa procesom uvodjenja medjunarodnih standarda bankarskog poslovanja kroz sporazume Bazel I i II ♦ Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama investicionog bankarstva ♦ Ukazivanje na uzroke i posledice svetske ekonomske krize, kao i mere koje se preduzimaju za izlazak

5

2.SAVREMENE TENDENCIJE U BANKARSTVU

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

2.1. Transformacija bankarskog sistema 2.2. Savremene tendencije u bankarskom menadžmentu 2.3. Globalizacija i medjunarodno bankarstvo 2.4. Transnacionalna banka 2.5. Deregulacija bankarskog poslovanja 2.6. Medjunarodna standardizacija 2.7. Elektronsko bankarstvo 2.8. Investiciono bankarstvo 2.9. Svetska ekonomska kriza

2.1. Trasformacija bankarskog sistema

♦ Faze razvoja bankarstva: 1) 1860-1960 tradicionalno – konzervativno 2) 196090 – industrijsko 3) 1990- medjunarodno ♦ Usmerenje: 1) rast kapitala 2) rast efikasnosti 3) struktura izvora i plasmana 4) bez stroge podele 5) poboljšanje solventnosti 6) čišćenje od neprofitnosnih oblika 7) sužavanje prava po osnovu osiguranja 8) jača kontrola CB 9) čišćenje bilansa ♦ Razvijeni (SAD) – konkurencija nebankarskih institucija, disperzija proizvoda banaka, zaobilaženje banaka od realnog sektora, gradjani se okreću HOV ♦ Modeli banaka u SAD 1) korporativno finansiranje 2) banka okrenuta fin. trž. ♦ Transformacija anglosaksonskih banaka u pravcu kontinentalnih – univerzalizacija ♦ Koncentracija banaka – omogućena deregulacijom i globalizacijom – 40 internacionalnih igrača ♦ Globalizacija tržišta – razudjena bankarska mreža – bankarska industrija ♦ Tendencija stvaranja bankarskih holdinga (investicione banke kupuju gradjevinsku operativu, a komercijalne fin. institucije) ♦ Rast stepena konkurencije medju bankama i izmedju banaka i drugih fin. inst.rast značaja marketinga ♦ Tendecija univerzalizacije banaka (nove usluge: konsalting, upravljanje gotovinom, lizing, start – up, venture, osiguranje, PNZ) ♦ Evolucija državne intervencije – deregulacija na nacionalnom nivou uz medjunarodnu standardizaciju ♦ ZUT – transformacija fin. sistema: mon. restrikcija, samostalnost CB, čvrsto budžetsko ograničenje, sanacija, otvaranje 6

stvaranje EMU – Formiranje univerzalnih banaka – širenje na SAD – Deregulacija – transfer kapitala bez ograničenja – Informatizacija bankarskih aktivnosti ♦ Eksterni faktori internacionalizacije: 1)Regulacija na medj. nivou – harmonizacija. smanjenje rizika 2) Globalizacija fin trž – Intelektualni rad – Digitalni oblik komunikacije – Minimalizacija posredovanja 7 . Globalizacija i medjunarodno bankarstvo ♦ ♦ ♦ ♦ Globalizacija započela 1960tih.2. a maximum dostignut 1990tih godina Globalizacija – tendecija širenja poslova na čitav svet Bankarski poslovi bez vremenskog i prostornog ograničenja Interni faktori razvoja medj.3.2.bankarstva: – Koncentracija banaka – praćenje privrednog rasta. Savremene tendencije u bankarskom menadžmentu ♦ Promene: 1) deregulacija bankarskog poslovanja 2) razvoj informacione tehnologije 3) globalizacija fin tržišta 4) rast vrednosti pojedinačnih transakcija 5) nestabilnost i rizik 6) porast zahteva klijenata ♦ Promene u bankarskom menadžmentu: 1) marketing 2) promenljiva kamata 3) projektno finansiranje 4) sekjuritizacija 5) e – bankarstvo 6) supervizija i monitoring ♦ Efiakasnost upravljanja bankama – meandžment ♦ Menadžment tim ♦ Liderstvo: 1) unapredjenje performansi zaposlenih 2) razvoj proizvoda i usluga 3) razvoj organizacije 4) produktivnost 5) kvalitet 6) razvoj prodajne kulture ♦ Liderstvo – menadžer ♦ Osobine lidera: 1) jasna vizija razvoja i poslovanja 2) jasno ekspliciranje 3) preduzetnički duh 4) perfekcionizam ♦ Poznavanje procesa bankarske tehnike i tehnologije ♦ Dodatna znanja iz menadžmenta ♦ Povećanje stepena rizika i ubrzanje promena ♦ Problemi na nivou top menadžmenta: 1) sposobnost upravljanja promenama 2) strateško planiranje 3) fleksibilna organizacija 4) snažan marketing 2.

medjunarodni Trgovina bez granica vremena i prostora Obrazovanje eksperata – medjunarodno Dominacija etike Organizacija i funkcionalnost globalnog tržišta Megafuzije banaka Krajem 1990tih Azija . kreacija serijskih proizvoda. oslonac na tražnju ♦ Inostrani nastup: 1) korespodentski odnosi 2) osnivanje filijala i ogranaka 3) osnovanje medjunarodne banke ♦ Funkcije medj banke: ♦ Finansiranje spoljne trgovine ♦ Trgovina devizama ♦ Finansiranje dugova i akcijskog akpitala ♦ Menadžment internacionalne trgovine ♦ Finansijski inženjering ♦ Konsalting ♦ Bazelski komitet – nadziranje najvećih medjunarodnih igrača + harmonizacija ♦ Statut multinacionalne banke – deo statuta banke osnivača.4. 2) regionalna tržišta. 3) disponibiltet. nacionalni + internacionalni sadržaj ♦ Organizacija medj banke: 1) menadžment. dilersko – brokerske službe .♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ – Premanentno obrazovanje Karakteristike svetskog fin tržišta Kapital i eksperti . sopstveno bankarstvo. kontrolabilnost rizika. pozadinske službe 8 . Transnacionalna banka ♦ Transacionalna – medjunarodna banka ♦ Savremeno bankarstvo od 1960tih ♦ Medjunarodna banka – osnovno – medjunarodni kapital i medjunarodni menadžment ♦ Elektronsko automatizovan proces i sofisticirana celovita delatnost na globalnom nivou – predjen dug put ♦ Karakteristike: bankarstvo na daljinu. strategije. komparativne prednosti ponuda i cena.ZUT 2. tržišna logistika. medj bankarstvo. poslovne strategije. internacionalna tržišta.

ukinuto plafoniranje kamatnih stopa Deregulacija kao politika Postupno uvodjenje deregulacije Otvorena pitanja deregulacije: 1) dozvola za nove usluge 2) bezbednost 3) jedno umesto više regulatornih tela 4) kontrola medjunarodnih konglomerata 9 . pozadinske službe 2. 3) disponibiltet. Deregulacija bankarskog poslovanja ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Deregulacija – postupna liberalizacija na nacionalnom i globalnom nivou 1980tih Do 1980-tih neformalna deregulacija – mahom vezana za anglosaksonsko bankarstvo Formalna dergulacija 1980. 2) regionalna tržišta.5. poslovne strategije. internacionalna tržišta. . tržišna logistika. dilersko – brokerske službe . nacionalni + internacionalni sadržaj ♦ Organizacija medj banke: 1) menadžment.♦ Funkcije medj banke: – Finansiranje spoljne trgovine – Trgovina devizama – Finansiranje dugova i akcijskog akpitala – Menadžment internacionalne trgovine – Finansijski inženjering – Konsalting ♦ Bazelski komitet – nadziranje najvećih medjunarodnih igrača + harmonizacija ♦ Statut multinacionalne banke – deo statuta banke osnivača.Zakon o deregulaciji depozitnih institucija u SAD – brisanje podele komercijalne i investicione banke.

sa primenom 2006. 2) očuvanje poverenja u banku. – Primarni . 3) limitiranje gubitaka države ♦ Bazelski sporazum o kapitalu – Bazel I 1988. godine i dalje: – Veća osetljivost na arbitražne poslove – Prepoznavane različite izloženosti riziku – Proširenje vrsta rizika – Zahtev za razvojem sopstvenih modela – Zahtev za sopstvenom merom adekvatnosti kapitala – Uvodjenje javnosti – Bazel II je proces otvara pitanja: – Tehnologija merenja rizika nije definisana – Pitanje rizika kupovine HOV – Poslovni ciklus – Kompetencija kontrole nadležnih institucija 10 .osnovni kapitala (tier 1) – Sekundarni – dodatni kapital (tier 2) – Vanbilansne stavke – Fokus kreditni rizik – Isti standard za sve banke – Minimalni nivoi kapila: min kofeicijent 4% primarnog kapitala / rizična aktiva – Minimalni koeficijent 8% prim + sek kapitala / ukupno ponderisana rizična aktiva – Razvrstavanje aktive u 4 kategorije: 0%. Medjunarodna standardizacija ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Bazelski komitet Prvo pitanje stnadardizacije – adekvatnost kapitala Ko treba da postavi standarde? Kapitalni cenzus – minimalni iznos novčanog dela kapitala Svrha kontrole veličine kapitala: 1) ograničavanje rizika neuspeha. 50% i 100% pokrića rezervom – Promene u poslovnim bankama: uvodjenje menadžmenta rizika. 20%. umanjenje aktive – Modifikacija pravila – Bazel II – 2002.2.6.

2. – problem interneta bez globalne i nacionalne kontrole. internet bankarstvo. – mogućnost identifikacije i autorizacije – Elektronsko plaćanje malih vrednosti – problem velikih fiksnih troškova i malih vrednosti palaćanja (pos terminali) – Elektronske platne kartice – nastanak 1960-tih (hoteli i naftne kompanije). Elektronsko bankarstvo ♦ Sredina 1960-tih – prvo uvodjenj IT u banke ♦ Automatizacija transakcija – automatske klirinške banke i veliki nacionalni elektronski platni sistemi ♦ SWIFT 1970-tih – medjubankarski platni sitem na veliko ♦ Karakteristike e-bankinga: – individualnost.6. kućno bankarstvo. – veći broj korisnika .ozbiljne posledice. telefonsko bankarstvo – (Ne)sigurnost poslovanja na mreži: – neovlašćeni ulazak . digitalni čekovi 11 .bankinga: upravljanje gotovinom. – jačanje konkurentnosti – Tipični savremeni poslovi e . – bolji kvalitet. – dostupnost 24 časa. – smanjenje troškova. izveštavanje o stanju računa. – nezavisnost vremena i mesta. – Kartice sa unetim podacima i smart kartice – Bankomati umesto šaltera – Kućno bankarstvo i bankarstvo iz kancelarije – Internet bankarstvo – Elektronska gotovina. prenos sredstava. – fleksibilnost i – interaktivan rad ♦ Prednosti e –bankinga: – manje zaposlenih. – debitne i kreditne kartice. – mobilnost.

com slom 2000. odobravanje hipotekarnih kredita kreditno nesposobnim dužnicima. sekjuritizacija kredita kroz plasman HOV sa visokim kamatnim stopama. latino američka 1982.9. kontrolne i regulatorne institucije ♦ Okidač finansijske krize: jeftin novac.2. pritisak na rast po svaku cenu (patriotska potrošnja). Investiciono bankarstvo ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Tradicionalno shvatanje: bavljenje HOV Preuzimanje i plasiraje HOV na primarnom tržištu Pružanje posredničkih finansijskih usluga na sek fin trž Investicione banke i univerzalne banke Ključni učesnici na trž kapitala 1) pomažu emitentima 2) brokersko ..dilerke aktivnosti Počeci inv bankarstva XIX vek Evropa. azijska 1997/98. nelikvidnosti bankarskog sektora i propasti banaka prerasla u ekonomsku krizu ♦ Preduzete mere na globalnom nivou: 12 . uključivanje institucionalnih investitora iz sveta u kupovinu ovih HOV dalo je krizi globalnu dimenziju i uticalo na brzo širenje krize ♦ Kulminacija krize oktobar 2008.. SAD do 1929. bankrot Leeman Brothers ♦ Svetska finansijska kriza je usled nepoverenja. Svetska ekonomska kriza ♦ Pojavni oblici kriza su se menjali: recesija 1929-32.8. Nagli rast nakon liberalizacije propisa od 1980-tih Izazivači SEKE Od velikih 5 opstale Morgan Stanley i Goldman Sachs 2. dot. – krah svetskih berzi i obustava medjubankarskog kreditiranja. ♦ Globalizacija je povećala učestalost i disperziju kriza ♦ Zajedničko je ostalo da je glavni motiv i okidač bila neograničena pohlepa aktera ♦ Svaki put su podbacile nadzorne.

blagi oporavak tokom 2010.2% ♦ ZUT nakon visokih stopa rasta duboki pad. svetska trgovina -11%. naročito pogodjene Baltičke zemlje.Britanija -1%. opadanje SDI. zapaženo je zaustavjanje pada konjunkture i blagi oporavak prvenstveno Nemačka.8%. došlo je do procesa medjunarodne standardizacije .♦ Povećanje likvidnosti bankarskog sektora ♦ Spašavanje pojedinih banaka (upumpavanjem svežeg novca i nacionalizacija) ♦ Mere stimulisanja rasta ponude i tražnje ♦ Mere pojačavanja kontrole fin institucija i izmene nadzorne funkcije ♦ Usporavanje i pad u 2009. Madjarska.(procena MMF): ♦ Svet -1. kao odgovor na jačanje konkurencije nebankarskih finansijskih organizacija i potiskivanja banaka država je preduzela deregulaciju zakonodavstva ♦ Da bi se obezbedilo i kontrolisalo medjunarodno poslovanje banaka. Evrozona -4. Japan -6.implementacije internacionalnih standarda u nacionalnu bankarsku regulativu ♦ Nakon liberalizacije propisa došlo je do nagle ekspanzije investicionog bankarstva koje je dobilo ogromne razmere. SAD i Velikoj Britaniji. Ukrajina i zapadni Balkan ♦ Sredinom 2009.3%GDP. Nemačka -5. Italija -4. rast nezaposlenosti. organizacije i menadžmenta ♦ Uvodjenje informatičkih tehnologija najviše je uticalo na izmene bankarskog poslovanja i bankarskog menadžmenta. ali je istovremeno stvoren nukleus aktuelne svetske ekonomske krize 13 . ♦ Medju najvažnije tokove spada proces globalizacije. (1% globalnog rasta) ♦ SAD-2.4%.V.2%. koji podrazumeva stvaranje medjunarodnih – transacionalnih banaka koje posluju bez prostornog ograničenja ♦ U anglosaksonskim privredema. Francuska -3%. Francuska i SAD Rezime poglavlja: ♦ Poslednjih decenija došlo je do velikih promena koje se odvijaju sa stanovišta bankarskog poslovanja.6%.

stepen autonomnosti u vodjenju monetarno . tranziciji.5.2. a sekundarni značaj organizacija 3.2. razvijen finansijski sistem. plitak i nedovoljno produbljen finansijski sistem. nepotpuno restruktuiran bankarski sektor.bankinga ♦ Centralna banka: način organizovanja.4.1. nedovoljna disperzija bankarskih proizvoda i prisustvo e .3. Islamsko bankarstvo 3. banka sa ili bez mreže.kreditne politike ♦ Karakteristike poslovnih banaka 14 . bez striktnog razgraničenja komercijalne i investicione banke ♦ U periodu 1990tih – deregulacija.KOMPARATIVNI BANKARSKI SISTEMI 3. funkcije.3. medjunarodni stanadardi i IT ♦ Primarni značaj u medjunarodnom bankarstvu imaju poslovi. Praksa i komparacija bankarskih sistema ♦ Razvijenost finansijskog sistema i povezanost sa realnom ekonomijom ♦ Razvijena privreda. Praksa i komparacija bankarskih sistema 3. Bankarstvo zemalja u tranziciji 3. inokosna ili akcionarska ♦ Za period industrijskog bankarstva 1960-80te karakteritsični su modeli: – Anglosaksonski – investiciono – komercijalne banke sa ritejl i korporativnom bankom – Kontinetalni – evropski model – univerzalne banke i štedionice. Modeli savremenog organizovanja banaka 3. uloga. Modeli savremenog organizovanja banaka ♦ Kriterijumi: univerzalna ili specijalizovana. bogata struktura bankarskog sistema i disperzirana ponuda usluga sa elementima E – bankinga ♦ Privreda u razvoju.1. srednja ili mala banaka. Bankarstvo razvijenih zemalja 3.

hipotekarne fondove i dr. nacionalizovana. 3 nivoa organizovanja  Instituti za imobilisani kredit – zajmovi za nekretnine.oko 200  Štedionice – na nivou komuna i udruženja komuna... guverner i zamenik na 5 godina. trgovina devizama i investiono posredovanje  Korporacije za dugoročno finansiranje – potencijal sopstveni i državni. jedinstvena. jedinstvena do 1948. guverner i zamenik – mandata 8 godina. finansiranje privrede  Bankarski sistem Nemačke  Bundesbank 1875. guverner. dugoročne plasmane  Efektne banke – prikupljaju sredstva emisijom HOV. privatna do 1966. jedinstvena. nacionalne i državne  Udružene štedne banke – mobilizacija oročenih depozita. guvernera i zamenika postavlja Ministarstvo finansija.. ima ogranke. 1945.3. zamenik i Odbor od 7 članova. Bankarstvo razvijenih zemalja ♦ Bankarski sistem SAD ♦ FED . sistem do 1957.. Odbor direktora 21 član... u vidu štedionica i zadruga za stambenu izgradnju  Bankarski sistem Japana  Centralna banka Japana 1882.000. autonomija umanjena od 1966. Odbor 15 . od nacionalizacije  Poslovno bankarstvo:  Komercijalne banke – ne mogu biti članovi berze niti špekulisati na berzi  Eskontne banke – emituju uglavnom menice i državne vrednosne papire  Efektne banke – specijalizovane za spekulativne poslove sa HOV  Akceptne banke – medjunarodni PP. veliki stepen autonomije.Britanije  Bank of England 1694. Odbor 16 članova. kapital 45% privatni. žiro centrala i nacionalna centrala)  Kreditne zadruge – sve vrste usluga za SME.5. Komitet za OOT 12 članova guvernera centralnih banaka. tri nivoa (štedionica.1913. deklarativno veliki stepen autonomije ♦ Poslovno bankarstvo:  Komercijalne banke – 13.  EXIM banka  Bankarski sistem V. kapital kapitala članica.čuvanje i upravljanje tudjom imovinom.. ima ogranke  Poslovne banke:  Privatne i javne 1) 3 “D”Deutche. Drezdner Deutche Discont (Kommerz) 2) državne regionalne i lokalne 3) privatne – stare. sistem 12 banaka.. plasmani u privredu  Trust banke. ulaganje u obveznice. monopol 1884.

. od 6 privatnih banaka. jedinstvena institucija.4. mešovito vlasništvo do 1945.. vlasnici kreditne institucije. plasmani u HOV Bankarski sistem Francuske Centralna banka 1800. socijalni fondovi i osiguranje.srednjeročno i dugoročno 3. jedinstvena. postala deo ECB Poslovno bankarstvo: Depozitne banke – potencijal depoziti. normativno bez velike autonomije. ali je u praksi ima. kratkoročno kreditiranje. Bankarstvo ZUT ♦ Proces tranzicije i izgradnje snažnog bankarskog sistema je dugoročan i težak zadatak ♦ Tri linije aktivnosti u traziciji : 1) konsolidacija postojećih banaka 2) otvaranje za ino banke 3) razvoj finansijskog tržišta ♦ Nezavisna CB 16 . specijalan status..kao zadruge Štedionice – na celoj teritoriji Italije Banke za kreditiranje . autonomija je velika polazeći od vlasništva i načina izbora. jer su od posebnog javnog interesa Bankarski sistem Italije Centralna banka 1893. pridružila se ECB Poslovno bankarstvo: Banke javnog prava – univerzalne i specijalizovane za privredne grane Banke nacionanog interesa – velike depozitne banke orijentisane na pojedine privredne grane Banke običnog kredita – privatne banke Narodne banke .                    direktora 7 članova.plasman krupnim korporacijama Regionalne banke – finansiraju SME Banke za dugoročni kredit Trust banke – brzorazvijajuće. nacionalizovana. a monopol od 1848.. kreditiranjem i emisijom HOV Kreditne banke – srednjeročno i dugoročno kreditiranje. guverner i zamenik bez ograničenja mandata. preko 30 ogranaka Poslovno bankarstvo: City banke – potencijal štednja gradjana. monopol od 1926. Odbor direktora. guverner i zamenik na 5-7 godina. Odbor direktora. nacionalne i privatne Poslovne banke – finansiranje privrede direktnim učešćem. zavisna od vladine politike. PTT.

Poljska 53-44%. – Medjudržavna islamska banka – finansiranje socijalnih i privrednih projekata ♦ Prva komericijalna banka u Dubaiu ♦ Finansijski potencijal petrodolari nakon prvog naftnog šoka ♦ Brzi razvoj – preko 200 banaka. Islamsko bankarstvo ♦ Relativno skorijeg datuma 1975.000Eur dok je u EU 17. Slovačka) Ključni elementi nove finansijske arhitekture: 1) jačanje transparentnosti i uloge MRS 2) primena medj standarda za bankarsko poslovanje 3) jačanje domaćeg finansijskog sistema Bankarski sektor ima primat u finansiranju realnog sektora u odnosu na finansijsko tržište. ali i podelu rizika u slučaju gubitka ♦ Gramen banka. dok je u EU 90%. kapital preko 10 mlrd $. a dve u EMU (Slovenija. jer je tržište malog obima i plitko Nisko učešće plasmana banaka u GDP oko 13%.♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Dilema rehabilitacija postojećih banaka ili otvoriti prostor za ino banke Privatizacija banaka Razvoj finansijskog tržišta zahteva veliko nagažovanje i kontrolu države ZUT su napravile veliki korak u integraciji u medj privredu: deset je primljeno u EU maja 2005.000 Eur Preveliki broj banaka na tržištu Češka 55-42. a plasmani p. a ne u svrhu sopstvenog bogaćenja” ♦ Tehnički umesto kamate se koristi termin “efikasnost kapitala” ♦ Direktno učešće u kapitalu kompanija obezbedjuje učešće u profitu. Madjarska 58-52% 5. Bangladeš.5. Poljska 82-77 Smanjenje stepena koncentracije – prve tri Češka 72-70%. bilansna suma preko 100 mlrd $. oko 3. Madjarskas 42-39. uključujići i finansijske su dati od Boga i moraju se koristiti za dobro čovečanstva. visokoprofitabilne ♦ Banke su deo islamskog ekonomskog modela ♦ Osnovna karakteristika .c.kamata kao cena novca zabranjena kao kategorija ♦ “Resursi. šema mikrokreditiranja najsiromašnijih za samozapošljavanje – osnivač nobelovac Muhamed Junus 17 .

pri čemu nacionalne centralne banke gube najveći deo autonomije ♦ U zemljama istočne i centralne Evrope na delu je proces tržišne transformacije poslovnog bankarstva i povećavanja stepena samostalnosti centralnih baanaka ♦ Za islamsko bankarstvo.4. b) Strukturno prilagodjavanje – makro nivo 18 . Re . dok je kod evropskog prisutan model univerzalne banke ♦ U periodu internacionalnog bankarstva. osnovna karakteristika je nepoznavanje kamate kao cene novca.privatizacija banaka 4. Mere za konsolidaciju bankarskog sistema 4.1.3. industrijskog bankarstva (1960-1980-te) karakteristični su bili modeli anglosaksonskog i evropskog bankarstva ♦ U anglosaksonskom bankarstvu je bilo naglašeno razlikovanje komercijalnih i investicionih banaka.4.Rezime poglavlja: ♦ U periodu razvoja tzv. 4. Dijagnoza stanja i pristup tranziciji 4. Iskustvo ZUT ♦ Razvojna strategija ZUT: a) Tranzicija – zakoodavstvo i institucije. karakteristično je približavanje anlosaksonskog bankarstva modelu univerzalne banke ♦ Za bankarstvo razvijenih evropskih zemalja najbitnija skorija promena vezana je za stvaranje Evropske monetarne unije i Evropske centralne banke. Rezultati tranzicije i dalji koraci 4. Iskustvo ZUT 4. TRANZICIJA BANKARSKOG SEKTORA SRBIJE ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ 4. od 1990-tih godina.2. 1. koje se snažno razvija od 1960-tih godina.

slabosti kontrole .i restrukturiranje – mikro nivo c) Otvaranje prema svetskoj privredi ♦ Razvoj bankarstva . korak po korak ♦ Zadaci: a) konsolidacija postojećih banaka b) otvaranje prema inostranstvu c) razvoj finansijskog tržišta ♦ Početni korak .2. 20 ispunjava 5 mil Eur. godine: Beogradske. 6 C. niti strategije tranzicije. 22 D – Rehabilitacija zahteva 21 mlrd $ ili 92% BDP – Gašenje 4 najveće početkom 2002.uslov razvoja realnog sektora ♦ Tranzicija bankarstva dugoročni zadatak: teškoće. pa ni tranzicije bankarstva – Selekcija banaka – rehabilitacija ili likvidacija – Nalaz E&Y.3 mlrd $ – Gubitak aktive 92/93 . KPMG: potencijalni gubici velikih 50% aktive.9A. Beobanke. ♦ Dualna struktura banaka: a) velike državne i b) male privatne ♦ Najčešće jednostrana dijagnoza stanja ♦ Generalno – stanje krajnje nepovoljno ♦ ”Golgota srpskog bankarstva ”(Boško Živković): – Krediti 14% vrednosti iz 1980-tih – Ino dugovi 3. 36 B. veliki troškovi. Investbanke i Jugobanke 19 .8-10 mlrd$ – Pojačani problemima S-CG i stagnacijom realnog sektora – Slaba pozicija NBS – bez samostalnosti – Neophodno hitno delovanje – Iskustvo ZUT: težak zadatak koji se ostvaruje na dugi rok i korak po korak – Mere: – a) rehabilitacija – b) otvaranje – c) razvoj fin trž – Problem: nepostojanje strategije razvoja zemlje.Dijagnoza stanja i pristup tranziciji ♦ Početna godina tranzicije srpskog bankarstva Srbije 2000.nezavisna CB 4.4 mlrd $ uz 2/3 otpisa – Stara štednja 3.

1 mlrd u 2007. EUR 12.6 mlrd 2008. (pad 10%).9mlrd u 200. rast 38%. 21% privatno i 4% ino. ne postoji adekvatna tajming i koordinacija sa drugim razvojnim i ekonomskim politikama 4. 4.6 mlrd u 2008.8. rast 2%) ♦ Kapital banaka (EUR 4.) ♦ Izmena svojinske strukture: početak 65% državno.– 4. 20011. rast 10%) 20 . 21.4 mlrd u 2007. Mere za konsolidaciju bankarskog sistema ♦ Mere konsolidacije: – Selekcija – Prinudno pripajanje – Sanacija velikih banaka – Otvaranje za ino banke – Jačanje kontrole NB – Rešavanje stare štednje – Rešavanje problema spoljnog duga – PP se prebacuje u banke – Uvodjenje medj. 11.6mlrdEUR u 2008.3.. rast 20%) ♦ Ukupna aktiva (EUR 21.4 mlrd u 2007 rast 52%. ♦ Jačanje prudencijalnih normi i medj standarda ♦ Sprovedeno restrukturiranje ♦ Obnova kreditne funkcije (EUR 10.5. rast 31%. računovodstvenih standarda (MRS) ♦ Nedostac tranzicije: neki koraci i mere nedostaju.1mlrd u 2007 rast 44%. Rezultati tranzicije ♦ Smanjenje broja banaka 108 – 34 (2009. 3/4 inostrano ♦ Vraćeno poverenje u bankarski sistem ♦ Obnova depozita EUR 12.

rast 34%. 31.5%. EUR 396 mil u 2008.4 hilj u 2008 rast 7. rasta depozita.3%) ♦ Unapredjenje efikasnosti poslovanja (EUR 280 mil Pf u 2007. koja se svela na gašenje 4 najveće i nekoliko desetina drugih banaka ♦ Drugi korak je bilo rešavanje problema spoljnog i unutrašnjeg duga i treći proces (re)privatizacije domaćih banaka i otvaranje prema inostranstvu ♦ Postignuti su respektabilni rezultati u pogledu vraćanja poverenja u banke.♦ Broj zaposlenih (29. velika sredstva. jer je skopčan sa ne malim teškoćama i otporima ♦ Srbija je uoči procesa tranzicije bila suočena sa veoma teškim polažajem bankarstva ♦ Sam proces transformacije bankarstva u tržišno uključio je kao pretpostavke uvodjenje samostalnije uloge NBS.rast 8. rast 41% ) Dalji koraci ♦ Restrukturiranje postojećih banaka – merdžovanje ♦ Otvaranje – jasna pravila igre i redosled poteza ♦ Razvoj finansijskih tržišta – ubrzanje dovršetka privatizacije.3 hiljade u 2007.. donošenje preostalih zakona ♦ Mere korišćene u drugim ZUT se moraju kombinovati sa specifičnim merama adekvatnim domaćoj situaciji i problemima ♦ Nema jedinstvenog puta u tranziciji Rezime poglavlja: ♦ Iskustvo zemalja centralne i istočne Evrope pokazuje da proces tranzicije finansijskog sistema i bankarstva zahteva dug rok. kao i da se mora sprovoditi korak po korak. ali ima još dosta posla na unapredjenju poslovanja 21 . uvodjenje striktne finansijske discipline i kontrole bankarskog poslovanja ♦ Prvi korak tranzicije poslovnog bankarstva predstavljala je konsolidacija postojećih banaka. aktive i kredita.

Izvršni bord i direktori (regiolana odeljenja. 2. stabilnost dev kursa. Medjunarodni monetarni fond MMF ♦ Medjunarodna konferencija u Breton Vudsu 1944.3. EMU i ECB 5. – promocija dev stabilnosti.4. Evropska banka za obnovu i razvoj -EBRD 6. Medjunarodni monetarni fond – MMF (IMF) 5. – eliminisanje dev restrikcija. MEDJUNARODNE BANKE I FINANSIJSKE INSTITUCIJE 5.5.1. – stand by rezerve i pomoć u prevazilaženju PB teškoća ♦ Nadzor nad medj monetarnim sistemom ♦ 184 zemalja članica.organizavanje svetske privrede kroz medjunarodnu monetarnu aktivnost ♦ Ciljevi MMF: – unapredjenje mon saradnje. servisi i podrška) ♦ Bord guvernera – 1 predstavnik svake zemlje. uz smanjene troškova od 100 mil USD i otkaz za 380 zaposlenih ♦ G20 u 2009. – podsticanje spoljne trg.700 zaposlenih. IT. funkcionalna odeljenja. odlučili za povećanje budžeta od 500 mil USD i raspodelu oko 250 mil USD SPV članicama ♦ Upravljačka struktura: Bord guvernera.. – osnove budućeg medjunarodnog finansijskog sistema ♦ Osnovan MMF (IMF) i MBOR (IBRD) ♦ Zadatak .EIB 5. pozajmice 90 mlrd $ (82 zemlje) i tehnička pomoć 367 eksperta u 2004. Evropska investiciona banka . ♦ Za pomoć u svetskoj ek krizi deficit od 400 mil USD do 2011.2. Svetska banka – SB (WB) 5.5. – uspostavljanje multirataralnog sistema plaćanja. vrednost kvota 327 mlrd $.1. 1 godišnje 22 .

dodatne finansijske olakšice koje su zamenjenen politikom uvećanog pristupa 5. pozajmice 349 mlrd $ ( 11 mlrd$ u 2004 za 87 projekata u 33 zemlje). za 158 projekta u 62 zemlje).. ♦ cilj – unapredjenje razvoja kroz pomoć privatnom sektoru..5 mlrd USD.. za finansiranje tampon zaliha. unapredjenje strategije smanjenja zaduženosti. unapredjenje investicione klime ♦ IFC – Medjunarodna finansijska korporacija ♦ Osnovana 1956. ♦ pozajmice 23. za kompenzaciono finansiranje. obezbedjuje koncesiono finansiranje za najsiromašnije. pozajmice ukupno 151 mlrd $ (9 mlrd$ u 2004.5 mlrd USD ♦ MIGA – Agencija za medjunarodne finansijske garancije ♦ Osnovana 1988.. kroz lakši pristup kreditorima. članstvo 165 zemalja.by aranžman (uslovi) Povlačenje sredstava: olakšice za strukturno prilagodjavanje.predsednik Borda ♦ IBRD: osnovana 1945.♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Izvršni odbor – 24 člana. pomoć za povećanje produktivnosti. 176 članica. od kojih 5 zemlje sa najvećim kvotama Izvršni direktor rukovodi poslovima preko godine Dominik Štros Kan .2. članstvo 184 zemlje. ♦ 164 člana. ♦ iznos garancija 13.Izvršni direktor Broj glasova je usaglašen sa kvotom zemlje – 250+1 glas na 100.000spv Specijalna prva vučenja – obračunska jedinica Kratkoročni i srednjeročni krediti Direktno viučenje ili stand . ♦ pomoć stranim direktnim investicijama kroz garancije 23 . podsticanje održivog razvoja kroz pozajmice.Svetska banaka SB ♦ Grupa Svetske banke: 1) Medjunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj IBRD 2) Medjunarodno udruženje za razvoj IDA 3) Medjunarodna finansijska korporacija IFC 4) Agencija za medjunarodne finansijske garancije MIGA ♦ Zemlje članice imaju isključivo pravo upravljanja ♦ Robert Zelik . garancije i savetodavne usluge ♦ IDA: osnovana 1960.

– EU+EMU ♦ Uslovi konvergencije: 1) stabinost cena 1.Britanija. dovršavanje regulative jedinstvenog tržišta ♦ Sporazum iz Mastrihta 1992. uslovi konvergencije 2) 1999 fiksiranje kurseva i žiralni novac 3) 2002 kovanice i banknote ♦ Članice EMU: 1)Belgija 2)Španija 3)Nemačka 4)Francuska 5)Grčka 6)Irska 7)Italija 8)Luksemburg 9)Holandija 10)Austrija 11)Portugal 12)Finska 13)Slovenija 14) Malta 15) Kipar 16) Slovačka ♦ Članovi EU kandidati za EMU:1) Danska 2) Švedska 3) V. otvaranja biznisa i pružanja usluga ♦ Bela knjiga 1985. 4) Češka 5)Estonija 6) Litvanija 7) Latvija 8)Madjarska 9) Poljska 10) Bugarska 11) Rumunija ♦ ECB 1998.. PP i 4 člana) ♦ Generalni savet ♦ Uloga nacionalnih CB ♦ Početni kapital 5 mlrd EVRA 24 .5% 2) budž def 3% GDP 3) javni dug 60% GDP 4) K' 2 procentna poena 5) stabilnost kursa ♦ Etape EMU I 1990 jedinstveno fin trž II 97/99 EMI III EVRO ♦ EVRO 1) 1998.zajedničko tržište: sloboda kretanja kapitala.3. EMU i Sistem ECB ♦ Geneza EU i EMU ♦ EU dobija sve više politički karakter ♦ Začetak Rimski ugovor 1957.5. ESCB ♦ Zadaci ESCB ♦ 1) mon pol ♦ 2) devizni poslovi ♦ 3) dev rezereve ♦ 4) PP ♦ 5) prudencijalna kontrola ♦ ECB neazvisna u izvršavanju zadataka ♦ Organi: ♦ Savet guvernera (članovi IO + 16 nacionalnih guvernera) i ♦ Izvršni odbor (P.

trž.5.Evropska investiciona banka -EIB ♦ EIB – Luksemburg. ♦ Cilj: finansiranje investicija za jačanje integracije – uravnotežen i skladan razvoj EU ♦ Pretežno finansiranje infrastrukture i manje razvijenih područja ♦ Projekti: manje razvijeni. saobraćaj. zajednički projekti 5. zemlje u tranziciji i druge zemlje Početni kapital: 10 mlrd ECU Cilj: jačanje procesa tranzicije i promocija privatne i prduzetničke inicijative ♦ Projekti: – strukturne reforme. ♦ Finansiranje investicija za jačanje integracije – uravnotežen i skladan razvoj EU ♦ Autonomna institucija za podršku ekonomskim politikama ♦ Autonomnost se obezbedjuje finansiranjem koje se oslanja pretežno na pozajmice na fin. ekologija. Osnovana Rimskim ugovorom 1957.4. energetika.5. – jačanje pravne države 25 . institucija. – jačanje fin. SMEs. – privatni sektor.EBRD ♦ ♦ ♦ ♦ EBRD – London 1991. – razvoj infrastrukture. Obuhvata 60 članova: članice EU. telekomunikacije. Evropska banka za obnovu i razvoj .

4. kao i pomoć koju pružaju zemljama članicama ♦ Posebno važan za Srbiju i ostale zemlje u razvoju je sistem Svetske banke.3. CENTRALNA BANKA 6.Centralne banke razvijenih zemalja 6.Koncept.2.Rezime poglavlja: ♦ Medjunarodni monetarni fond i Svetska banka nastali su na temelju medjunarodnog dogovora koji je postignut krajem Drugog svetskog rata u cilju uspostavljanja novog medjunarodnog monetarnog poretka i obnove ratom razrušene privrede ♦ Najveći broj zemalja medjunarodne zajednice učlanjene su u ove finansijske institucije čiji su ciljevi postali kompleksni.5.1. Organizacija centralne banke 6. čiji je cilj unapredjenje potencijala razvoja ovih zemalja ♦ Evropska monetarna unija koja je nastala u više koraka u veoma složenom procesu predstavlja vrhunac koordinacije i harmonizacije evropskih ekonomskih integracija ♦ Kreiranje i sprovodjenje jedinstvene monetarne.Centralne banke ZUT 6. koja u novije vreme predstavlja primer nezavisne centralne banke.6. status i delokrug NBS 26 . 6.Osnovne funkcije centralne banke 6. kamatne i devizne politike je zadatak Evropske centralne banke.Karakter i uloga centralne banke 6.

EBRD. Nema jedinstvenog koncepta CB Glavna uloga u organizovanju.10.Monetarna funkcija i intervencija NBS 6. monopolski status (novčana emisija) ♦ Osnovne funkcije CB: 1) Emisiona funkcija 2) Funkcija monetarnog regulisanja 3) Bankar države 4) Regulisanje likvidnosti banaka i privrede 5) Kontrolna funkcija 6) Spoljno .Kontrola NB 6.Organi i organizacija NBS 6.1. Karakter i uloga CB ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Ekonomska i monetarna suverenost Monetarna: monetarni. usmeravanju i regulisanju monetarnih kretanja ♦ Monetaristička kritika monopola CB 6.2.8. BIS ♦ Specifična (razvojna) uloga ♦ Neprofitni karakter CB 27 .Vrste poslova NBS 6. valutni i devizni sistem Nadnacionalni nivo – CB EU Nezavisnost CB: a) zavisne b) nezavisne Ciljna funkcija CB: stabilnost valute Istorijski razvoj CB – centralizacija emisije novca Centralna banka Švedske 1668. Osnovne funkcije CB ♦ Privilegovan.7.9.ekonomska funkcija 7) Organizovanje funkcije PP ♦ Poslovna saradnja IMF. WB.6.

. nacionalizovana. odbor direktora – menadžment tim FED – sistem 12 banaka. privatna (45%). administrativnog.nezavisna Bank of England -jedinstvena.4. Odbor 16. Organizacija centralne banke ♦ Uticaj političkog. menjala model 194557. SFRJ ♦ Nezavisnost CB – stepen autonomije se meri stepenom slobode odlučivanja o kreditno – monetranoj politici ♦ Visok stepen korelacije izmedju nezavisnosti i uspešnosti 6. mandat guvernera neograničen 28 . MF.bez monopola. zavisna od MF Bundesbank .Centralne banke razvijenih ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Upravljanje CB – faktor uspešnosti Guverner. nezavisna) ♦ CB Japana – jedinstvena. državna.♦ (Ne)zavisnost CB 6.Veće 21.banka NY OOT. vlasništvo fondova i kompanija. zavisna od politike Vlade ♦ CB Italije – Jedinstvena.3. nacionalaizovana 45. razvijenosti i strukture ekonomskog i finansijskog sistema ♦ Vlasništvo:a) državno b) privatno c) mešovito ♦ Modeli: a) Jedinstvena CB b) Sistem CB – FED c) Nadnacionalna CB – CB EU ♦ Pitanje kriterijuma za izbor optimalnog rešenja ♦ Uspešnost – organizacija (izbor cilja) ♦ Primeri transformacije: Nemačka. nema veliku autonomiju normativno ♦ CB Francuske – jedinstvena.

RS .pol.6. BG.6. razvoj i zaposlenost Funkcije (emisiona. KG. jedinstvena monetarna i devizna politika. instrumenata i stručnih kadrova Osnivanje sopstvene CB članica ZND Valute vezane za rublju – bez emisije CB Rusije -1990. preuzete funkcije Gosbanke. likvidnost.. liberalizacija bankarskog sistema 6. NI. kontrola. ostala emisiona za ZND. Koncept. SFRJ-NBJ. status i delokrug NBS ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Značaj sopstvenog i tudjeg iskustva Loše iskutvo sistema banaka 1971-92. Organi i organizacija NBS 29 .5. jedinstveno finansijsko tržište – jedinstveno tržište Osnovni ciljevi: stabilnost. banka savezne države) Instrumenti mon-kr regulisanja Predlaganje zakona Filijale: NS. jedna CB. SRJ – NBJ. novčanice.7. UŽ i Zavod za izradu novčanica 6.NBS Jedinstvena CB – jedan novac. Centralne banke ZUT ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Problem uspostavljanja i organizovanja Nedostatak mehanizama. mon-kr i dev..

8)trezor. 10)PP. Monetarna funkcija intervencija ♦ Funkcije novca: 1)mera vrednosti 2)merilo cena 3)prometno sredstvo 4) platežno sredstvo 5)blago 6) svetski novac ♦ Oblici novca: metalni. M4. filijale i specijalizovane organizacije ♦ Poslovi: 1)monetarnog sistema i politike. 2)devizni. M5 ♦ Instrumenti: a)kvantitativni b) kvalitativni 6. Revalvacija ♦ M1xV=PxT ♦ Monetarna politika. 4)unutrašnja kontrola i revizija. M1.pol. M2.8.9)novčanice. ciljevi ♦ Monetarni agregati: M0. tokovi kreiranja (krediti. M3. papirni. 6)zakonodavno-pravni. 3)kontrola. Deflacija.) – Guverner – Viceguverneri – Savet guvernera ♦ Ograničenja ♦ Statut NBS . Vrste poslova NBS ♦ Vrste poslova NBS: 1) Stvaranje i poništavanje novca – M u pravilu raste. 11)opšti 12) osiguranje 6. 7)računovodstveni. devize. izuzetno krediti budžetu.mon. kreditni ♦ Potreban količina novca u opticaju ♦ Monetaristički i Kenzijanski koncept ♦ Faktori Kn=Src-(k)+dp-Pr(k)/BrO ♦ Inflacija.9. promena strukture depozita) 30 .osnovi organizacije i poslovanja ♦ Sektori. 5)istraživanje. Devalvacija.♦ Organi NBS: – Monetarni odbor (guverner i viceguverneri .

organizacije i ciljeva ♦ Kod zemalja u tranziciji se najviše naglašava transformacija centralnih banaka u pravcu nezavisne uloge u vodjenju monetarne politike ♦ Narodna banka Srbije je vrhovni monetarni autoritet. vrste depozita. a potom po organizacionim karakteristikama ♦ Organizacija CB je u velikoj meri slična. kontrola boniteta i zakonitosti. koje može biti državno. a 31 . diferencirana stopa. istorijiskih. sa njihovim karaklteristiklama u pogledu uloge.10. Kontrola NBS ♦ Izdavanje i oduzimanje dozvole. koji je u velikoj meri transformisan u sklopu tranzicije finansijskog i bankarskog sistema Srbije.2) OOT – izdavanje HOV. mešovito i privatno. ECB kao sistem centralne banke zemalja Evropske monetarne unije. a razlike potiču od stepena razvijenosti finansijskog sistema. kao što su FED kao sistem centralne banke. praćenje rada i preduzimanje mera ♦ Pravo uvida u knjige banaka i drugih preduzeća ♦ Dnevno praćenje poslovanja ♦ Obaveza oditovanja finansijskih izveštaja ♦ Bazelski standardi 1)Kontrola boniteta i zakonitosti 2)Neposredni uvid u poslovne knjige 3) Pokazatelji poslovanja u skladu sa bazelskim standardima Rezime poglavlja: ♦ Centralne banke su nastajale najčešće udruživanjem nekoliko poslovnih banaka kojima je država dodeljivala monopol na izdavanje novca ♦ Centralne banke se razlikuju po tipu vlasništva. kulturoloških i drugih karateristika ♦ Kod centralnog bankarstva razvijenih zemalja pružaju se karakteristični primeri centralnih banaka. superioran mehanizam 3) Diskontni poslovi – kupovina HOV i prodaja pre roka 4) Odobravanje kredita – do 1 god uz 30-70% reeskonta za posebne namene 5) Regulisanje OR – stope OR. rigidan i netržišni mehanizam regulisanja 6.

Vrste i obim bankarskih poslova 7. dobiti i likvidnost 7.5.8.6.Spajanje i pripajanje banaka 7.Osnivanje banke i statusna pitanja 7. uvodjenja čvrste finansijke duiscipline u banaksrki sistrem i jačanja kontrolne funkcije 7.2.7.1. sredstva) Zakon o bankama Zakon o PP Zakon o trgovanju HOV Zakon o deviznom poslovanju Zakon o vraćanju obaveza po osnovu stare devizne štednje Zakon o NBS Banka – pravno lice.Osiguranje depozita i revizija banke 7. osnivanje banke Bankarski poslovi Akcionari banke 7. Propisi o bankama ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Banka se osniva kao a.Osnivanje banke i gubitak dozvole za rad 7.3. Akcionarski kapital banke 7.1.Harmonizacija sa zakonodavstvom EU 7.2.Organizacija banke 7.naročito u pogledu stepena nezavisnosti u vodjenju monetrno kreditne politike.d.Utvrdjivanje prihoda.9.(ugovor.Osnivanje banke i gubitak dozvole za rad 32 .4.Propisi o bankama 7.

d. II izdavanje dozvole za rad Osnivačka skupština Prijava za upis u regostar privrednih subjekata Ugovor o osnivanju banke Statut banke Razlozi za oduzimanje dozvole za rad 7.♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Osnivačka akta banke Podnošenje zahteva za osnivanje NBS – dvofazni postupak Osnivanje banke kao a. prodato više domaćih banaka Pozitivni rezultati pripajanja Dozvola NB za rad pripojenim bankama 7.Akcionarski kapital banke ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Kapitalni cenzus 10 miliona EUR Funkcije kapitala banke Bazelski sporazum – standardi adekvatnosti Nivo jedan kapitala – jezgro Nivo dva kapitala – dodatni kapital Nivo kapitala tri 33 . Spajanje i pripajanje banaka ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Globalizacija i mega . 4.3. – ukinuta odrednica o min 2 osnivača Dvofazni postupak osnivanja: I preliminarno odobrenje.fuzije banaka Ciljevi mega fuzija Ograničenja mega fuzija Restrukturiranje domaćeg bankarstva Merdžovanje domaćih banaka – prevazilaženje problema cenzusa Prvih godina izostalo je pripajanje od strane inostranih Nakon podržavljenja 2005.

i posredoanje u osiguranju Ovlašćenje za poslove sa inostranstvom: PP. kreditne. devizno valutne. finansijsko stanje i transakcije.♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Osnivački kapitala banke Vlasnik kapitala banka. poslovne veze klijenta. Osiguranje depozita i revizija banke ♦ Obaveza . podaci i promet na računima Podaci o urednosti izmirivanja obaveza nisu poslovna tajna – dostavljaju se telima koja prikupljaju podatke o urednosti servisiranja obaveza – Udruženje banaka – bonitet Obaveze banke prema klijentu: opšti uslovi poslovnja i promene.5. menjačke Poslovna tajna – podaci o depozitima Uskladjivanje obima bankarskih poslova Bankarska tajna – podaci o klijentu. 6. Vrste i obim bankarskih poslova ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Domaće banke – univerzalnog opšteg tipa Tradicionalni bankarski poslovi: depozitni. a akcionari akcija Klauzula saglasnosti na sticanje 5% kapitala (ranije 15%) Povećanje akcionarskog kapitala Smanjenje akcionarskog kapitala 7. uz pravo na dopunske informacije i objašenjenje Uvodjenje prava prigovora klijenta Ozakonjena je prakasa objavljivanja obračuna ukupnih troškova klijenta 7. kreditni i drugi Netradicionalni bankarski poslovi Poslovi koje obavlja banka – nabrajanje + saglasnost NBS – novi poslovi: prodaja i naplata potraživanja. vlasništvo.osiguranje depozita i plaćanje premije osiguranja ♦ Agencija za osiguranje depozita i sanaciju i likvidaciju banaka garantuje naknadu do 3000 EUR u dinarskoj protivrednosti ili valuti ♦ Osiguranje kod osiguravajućih kuća ♦ Nemogućnost osiguranja kod osiguravača povezanog lica 34 .

a ne i druge usluge . Utvrdjivanje prihoda. dobiti i likvidnost banke ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Dobit = Prihodi – (rashodi+zakonske obaveze) Dobit – rezerve. – skraćeni izvod u jednim dnevnim novinama Dostavljanje UO ♦ Obaveza objavljivanja izveštaja revizora 7. rashoda. 7.Kreditni odbor. ostalo Dividende – samo iz dobiti. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom 7.♦ Osiguravač – posebni fond min 20% depozita ♦ Revizija godišnjeg obračuna – obaveza ♦ Novi Zakon o banakama spoljna revizija – celovito rešena – pravilo obezbedjenja saglasnosti NBS – ne sme umnogome zavisiti od revizije jedne banke (preko ½ godišnjih prihoda).d. osnivači. supotpisivanje za preduzimanje pravnih radnji Obavezni odbori banke: Odbor za praćenje poslovanja banke. Upravni odbor. UO i direktor) Prvi put je na celovit i potpun način defnisana organizacija prilagodjena korporativnon načinu upravljnja uskaldjenom sa principima OECD i preporukama EU Organi upravljanja bankom: skupština. Organizacija i organi banke ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Statut banke – organizacija banke Delovi banke ovlašćenja u PP – poseban račun u okviru žiro računa banke Pravila upravljanja = pravila a. upravni odbor.min 2 člana. – max tri puta uzastopno. – samo reviziju.8. a nema NO i direktora Skupština – akcionari sa preko 1% neposredno pravo upravljanja – novina strategija banke i izmene i dopune osnivačkog akta UO – formuisanje strategije i poslovne politike + sistem upravljanja rizicima Izvršni odbor – novo – kolektivni organ upravljanja . izvršni odbor (ranije NO. Upravljanje srazmerno učešću u kapitalu Udruživanje akcionara – ugovor Poverioci banke – upravljanje Organi banke: skupština. ne iz kapitala Gubitak – pokrivanje iz rezerve. kapital Posebna rezerva – za obezbedjenje gubitaka 35 . novina izvršini odbor.

a kod nas osiguranje depozita Harmonizacija nadzora A) upravni nadzor B) nadzor nad savesnošću poslovanja Medjunarodni standardi Obaveza revizije Rezime poglavlja: ♦ U sklopu procesa harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa propisima EU brojni zakoni koji su relevatni za poslovanje banaka pretrpeli su izmene u pravcu liberalizacije poslovanja. dok u nove bankarske poslove spada poslovanje sa hartijama od vrednosti.♦ Nelikvidnost – nedovoljnost sredstava za izmirenje dospelih obaveza u utvrdjenim rokovima 7.9. lizing ♦ Izmenama Zakona o bankama omogućeno je zastupanje osiguravajućih kuća i kupoprodaja potraživanja ♦ Osiguranje depozita kod nas se vrši kod Agencije za osiguranje depozita. Harmonizacija sa EU ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Zaostajanje u periodu 1990-2000. faktoring. depozitni i poslovi platnog prometa. pri čemu je novčani deo kapitala najmanje 10 miliona evra u dinarskoj vrednosti svo vreme bančinog funkcionisanja ♦ U tradicionalne bankarske poslove spadaju kreditni. sanaciju i likvidaciju banaka i kod osiguravajućih kuća 36 . Domaći bankarski sistem = pravni okvir EU Uslovi za dobijanje dozvole u EU Kod osiguranja u EU zaštita. forfeting. Zakon o bankama ♦ Pri osnivanju banke neophodno je obezbediti novčani i nenovčani deo kapitala. opremu i ljudske resurse i izvršiti postupak odobravanja osnivanja kod NBS ♦ Kapital banke se sastoji od akcionarskog kapitala i rezervi. uključujući i matični.

5.4. kreditni odbor i odbor za reviziju 8.2.3. ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE BANKOM 8. Upravljačka struktura banke 8. a banaka je u obnavezi da osnuije najmanje odbore za praćenje poslovanja. Organizaovanje banke po teritoriji .poslovima 8.Korporativno upravljanje bankom 8.1.  Za upravljanje aktivom i pasivom ♦ Rastući značaj samoregulišućih organizacija – udruženja banaka.1. Korporativno upravljanje bankom ♦ Konkurencija nebankarskih institucija ♦ Reforme bankarskih sistema – veća fleksibilnost u upravljanju resursima ♦ CB – težište kontrole se prebacuje sa mikro na makro nivo i uvode se prudencijalni standardi ♦ Upravljanje – Bord direktora ♦ Komiteti:  Za upravljanje. udruženja dilera – konsenzus i koordinacija + jačanje konkurencije ♦ Kriza poverenja 1970-tih – Slom Bretonvudskog sistema.  Za upravljanje rizicima.♦ Izmenama zakona kao najvažniji upravljački organi poslovne banke definisani su skupština akcionara.hijerarhiji 8. dužnička kriza ♦ Kriza poverenja 2000. upravni i izvršni odbor.  Za reviziju. Organizovanje i poslovanje banke u skladu sa ISO standardima 8. propast Herstat banke. Organizovanje banke po funkcijama . – Enron ♦ Poverenje u kontrolu banaka i reviziju ♦ Neravnoteža u informacijama akcionara i menadžmenta 37 .

prvi put je na celovit i potpun način definisana organizacija prilagodjena korporativnon načinu upravljanja i uskladjena sa principima OECD i preporukama EU ♦ Organi upravljanja bankom: skupština. supotpisivanje za preduzimanje pravnih radnji ♦ Obavezni odbori banke: Odbor za praćenje poslovanja banke(odbor za reviziju). Upravljačka struktura banke ♦ Novi Zakon . upravni odbor. jakom prudencijalnom regulativom i efektivnom tržišnom disciplinom 8.3. Kreditni odbor. univerzalnog tipa ♦ Zakon o bankama definiše poslove ♦ Tradicionalni bankarski poslovi: 38 . Organizovanje banke po funkcijama .min 2 člana.2.poslovima ♦ Domaće banke su pretežno opšteg.♦ Veza bankarskog i realnog sektora ♦ Pariranje rastu rizika – zakonski+regulatorni okviri + statistika + eksterna kontrola + monitoring ♦ Transparentnost vodjenja poslovanja + medjunarodni računovodstveni standardi + posebne mere zabrane kreditiranja ♦ Stabilnost se obezbedjuje: zdravim upravljanjem bankom. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom 8. novina izvršni odbor. a nema NO i direktora ♦ Skupština – akcionari sa preko 1% neposredno pravo upravljanja – novina strategija banke i izmene i dopune osnivačkog akta ♦ Upravni odbor – formulisanje strategije i poslovne politike + sistem upravljanja rizicima ♦ Izvršni odbor – novo – kolektivni organ upravljanja .

Organizacija banke po teritoriji . organizacija. platne kartice. HS Poslovna – dolaze u direktan dodir sa klijentom Administrativna – ekonomat. devizno valutni poslovi. orga rada i način upravljanja Organizaciju banke definišu Zakon i Statut banke Faktori organizacije:  obim i vrsta poslova. stepen razvijenosti fin trž Zajedničke karakteritsike: odvajanje izvršnog od upravnog aparata. istraživanja. ekspedicija. arhiva.  bankarski običaji. e banking Kod nas se direkcije pojavljuju sa dolaskom ino banaka Odeljenja – glavne org jednice formiraju se po užoj specijalnosti Odeljenja: centralna. izvršni aparat se deli na sektore Nema istovetne organizacije banke Sektori – org jedinice po najvažnijim poslovnim grupama Najčešće sektori: stanovništvo. privreda.hijerarhiji ♦ Velike banke sa raznovrsnom delatnosti ili aktivne na široj teritoriji imaju poslovne jedinice 39 .4. devizno – valutni i menjački  Emisioni – HOV i kartice  Depo poslovi  Garancijski poslovi Netradicionalni poslovi:  Brokerski i brokersko – dilerski poslovi  Kupovina i naplata potraživanja  Pružanje drugih finansijskih usluga Ovlašćenje za poslovanje sa inostranstvom: Organizacija banke – unutrašnja organizacija banke ili ustrojstvo – org šema. trezor Na čelu direktor ili izvršni direktor Direkcije – org jednice u okviru sektora Najčešće: krediti. statistika 8.♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦  Depozitni poslovi  Kreditni poslovi  Devizni. poslovna i administrativna Centralna – za banku kao celinu – pravni poslovi. ino.  vrste klijenata.  razvijenost mreže i stepen racionalizacije.

Osnivanje i organizacija banke po ISO standardima ♦ ISO .teritorijalno : – Centrala.podračun u okviru žiro računa banke Delovi banke nisu pravna lica Delovi banke ne izdaju garancije i ne odobravaju kredite Sve poslovne jedinice čine mrežu poslovnih jedinica Smisao organizacije je specijalizacija poslovnih jedinica za vrste delatnosti i neposredniji kontakt sa klijentima ♦ Organizacioni delovi.International Organization for Standardization ♦ ISO 9000 standardi o upravljanju i obezbedjenju kvaliteta – obezbedjuju medjunarodno jedinstven standard ♦ ISS . Glavne filijale. pokrajina.5. svrha je širenje poslova na nova područja – Afilijacija – posebna org jedinica banke u inostranstvu – Ekspozitura – poslovna jednica bez većeg potencijala – Platna ispostava – poslovna jedinica koja služi samo za uplatu i isplatu u većem mestu – Depozitna kasa – poslovna jedinica radi stalno i ima stalno osoblje 8.♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Delovi banke . region. priprema i odobrava plan poslovanja – Centrala – obim samostalnosti i odnos prema glavnoj centrali je različit. Šalteri – Glavna centrala – na najvišem mestu.Srpski standardi – prevodjenje + specifični ♦ Nadležna institucija – Institut za standardizaciju Srbije ♦ ISO 9000 za sve bankarske poslove i ISO 15000 za HOV ♦ Uvodjenje standarda u skladu sa težnjom za pružanjem vrhunskog kvaliteta usluga i marketinškom orijentacijom ♦ Poseban projekat za uvodjenje ISO standarda u banku Rezime poglavlja: ♦ Upravljanje bankom zasnovano je na pravilima korporatvnog upravljanja prema direktivama EU i preporukama OECD 40 . Filijale. uprava banke.manje poslovno područje – Filijala – osnovni oblik poslovne jedinice. Ekspoziture. grad – Glavna filijala – slična centrali .

upravnog i izvršnog odbora i većeg broja obaveznih odbora ♦ Banke se po poslovima organizuje u organizacione jedinice počev od sektora.1.2. jer pasiva predstavlja aktivnost banke ♦ Osnivački kapitala banke – novčani i nenovčani ♦ Nenovčani deo osnivačkog kapitala se procenjuje i služi za poslovanje banke (oprema.5.3.) ♦ Nenovčani deo kapitala procenjuje ovlašćeni procenjivač ♦ Novčani deo kapitala – min (cenzus) 10 mil Eur u dinarskoj protvrednosti na dan uplate – u svakom trenutku 41 .1.pravno ogranizovane kao akcionarska društva i matični Zakon o bankama ♦ Upravljačka struktura banke se sastoji od ključnih upravljačkih tela: skupštine.♦ Zemlje u tranziciji postupno prilagodjavaju svoje zakonodavstvo i praksu upravljanja bankama ovim zahtevima ♦ Zakonski osnov za upravljanje bankama predstavljaju Zakon o privrednim društvima.. nekretnine. jer su banke formalno . do odeljenja ♦ U hijerarhijskom pogledu.Struktura kapitala 9. Fondovi i rezerve 9 . preko direkcija. filijala. Adekvatnost kapitala 9. KAPITAL BANKE 9. Funkcije kapitala 9. Akcionarski kapital 9..4. odnosno teritorijalno organizacione jedinice banke su centrala. eskpozitura. šalter ♦ Niže organizacione jedinice nemaju svojstvo pravnog lica niti sopstveni žiro račun ♦ Uskladjivanje sa zahtevima ISO standarda ima za cilj uvodjenje najviših standarda u pravila i procedure poslovanja kako bi se maksimiziralo zadovoljstvo kupaca uslugama banke 9. Akcionarski kapital banke ♦ Korporativne finansije su teško primenjive na banke. glavna filijala.

subordinirani zajam. rezervacije za pokriće gubitaka.I Bazelski sporazum Standard adekvatnosti kapitala .♦ 1)Potkapitalizovana banka 2) znatno potkapitalizovana –za 1/3 manji kapital 3) Kritično potkapitalizovana – za ½ manji kapital od cenzusa ♦ Kapital = Ukupna aktiva – obaveze ♦ Banka je vlasnik kapitala ♦ Osnivači su vlasnici akcija.jezgro: obične akcije. učešće u subsidijarima ♦ Nivo dva kapitala – dodatni kapital: konvertibilne prioritetne akcije. konvertibilni zajam. . višak iznad nominalne vrednosti akcija. Struktura kapitala ♦ ♦ ♦ ♦ Bazelski sporazum iz 1988. kumulativne trajne prioritetne akcije. trajne priopritetne akcije. drugi instrumenti duga ♦ Nivo tri kapitala – fiksni rok min 2 godine.3. ali ih mora otudjiti u roku do najduže 1 godine ♦ Za sticanje 5% i više akcija mora se tražiti saglasnost NBS ♦ NBS procenjuje bonitet kupca (težnja NBS da na tržištu budu samo prvoklasne ino banke) ♦ Povećanje akcionarskog kapitala: ♦ Izdavanje akcija novih emsija ♦ Rasporedom nerasporedjene dobiti ♦ Konverzijom duga u akcije banke ♦ Revalorizacija – prioritetne akcije do 30% ♦ Smanjenje akcionarskig kapitala: ♦ Povlačenje i poništavanje akcija ♦ Amortuiztacija akcija usled oštećenja ili uništenja ♦ Pokriće gubitka (iz rezervi) i na teret kapitala 9. klauzula o uslovnom zadržavanju do isplate – max 250% kapitala 1 9. nerasporedjeni profit.min 8% kapitala u odnosu na aktivu banke Zakon o bankama RS .min 12% kapitala u odnosu na aktivu Nivo jedan kapitala . Funkcije kapitala banke 42 . ne i imovine banke ♦ Banka može sticati sopstvene akcije.2.

1) Štiti od rizika apsorpcijom gubitaka 2) Kroz uplaćen novčani kapital obezbedjuje se dozvola i organizovanje pre obezbedjenja depozita 3) Doprinosi ostvarivanj poverenja deponenata i kreditora 4) Predstavlja izvor obezbedjenja rasta banke 5) Regulator rasta banke 9. Fondovi i rezerve 43 .5. Adekvatnost kapitala ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Pokazatelj adekvatnosti na zahtevanom nivou Pokazatelj adekvatnosti – odnos izmedju kapitala i rizične aktive Zakon o bankama – min 12% Prvi bazelski sporazum – min 8% Ukoliko je banka sklonija rizičnim plasmanima NBS može propisati i viši pokazatetlj Rizična aktiva – rizična aktiva+vanbilansne stavke-rezerve Ponderi rizika bilansne aktive: 0% gotovina..ostalo Ponderi vanbilansnih stavki: 0% neiskorišćeni okvirni krediti 20% dokumentarni akreditivi 50% činidbene garancije 100% plative garancije. 20%potraživanja od medjunarodnih banaka 50%sredstva na računima banaka i potraživanja obezbedjena hipotekom 100% .4. avali i akcepti menica 9..

Pojam i vrste depozita 44 . kojim banka mora raspolagati u svakom trenutku postojanja ♦ Osim novčanog dela kapitala prilikom osnivanja banka mora raspolagati i nenovčanim delom kapitala koji se ulaže u opremu. a najvažniji su: iz profita. DEPOZITNI POTENCIJAL BANKE 10. koji predstavlja odnos veličine kapitala banke i ukupne aktive. – Revalorizacione rezerve – Nerasporedjena dobit iz ranijih godina – Rezerevisanja za potencijalne gubitke ♦ Gubici se pokrivaju iz tekućih prihoda. konverzijom duga u ulog poverilaca i revalorizacijoim ♦ Bazelskim sporazumom o adekvatnosti kapitala uveden je medjunarodni standard za banke koji je ugradjen u bankarsko zakonodavstvo.1. novčarska akcionarska društva pa za njih važe opšta i posebna pravila u pogledu kapitala ♦ Za osnivanje banke zahteva se kapitalni cenzus. koji je u našim uslovima postavljen na 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti novčanog dela kapitala. a ako nisu dovoljni na teret kapitala ♦ Ključno je preduzimanje mera za sanaciju ♦ Jedini garant da banka neće doći u zonu gubitaka je stalno poboljšanje performansi poslovanja Rezime poglavlja: ♦ Banke se osnivaju kao specifična.♦ Rezerve služe za pokrivanje gubitakla i kao zaštita od fluktuacija na tržištu ili udara od promena monetarne politike ♦ Vrste rezervi: – Iz dobiti. ponderisane odgovarajućim koeficijentom rizičnosti plasmana ♦ Za naše uslove Zakon propisuje 12% kao minimum adekvatnosti kapitala ♦ Rezerve bankama služe za pokrivanje gubitaka i kao zaštita od fluktuacija na tržištu 10. ljude i nekretnine ♦ Banka može povećati kapital na nekoliko načina. izdavanjem akcija nove emisije.

7.6. žiralni. D po vidjenju. u devizama. dnevni ili novac po pozivu) ♦ Direktno učestvuju u procesu multiplikacije 45 . Štedni i specijalni depoziti 10.3. ♦ Dugoročni: u dinarima. Oročeni depoziti 10.2.2 Depoziti po vidjenju ♦ Instrument bezgotovinskog plaćanja(knjig. Depoziti HOV 10. ograničeni D.4. i preko 1 god. oročeni do 1 god.. dev. Poslovi štednje i namenske štednje 10. Depoziti po vidjenju 10.1.8. Zaštita depozita 10. Pojam i vrste depozita ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Depozitum – nešto što je dato na čuvanje Prikupljanje depozita – osnovni bankarski posao Pasivan bankarski posao – sa stanovišta bilansa Ugovor o novčanom depozitu Obaveze deponenta i depozitara Po ročnosti: kratkoročni i dugoročni Kratkoročni: depoziti novac. za stambenu izgradnju 10.5. Kreiranje depozitnog potencijala 10.10.

♦ Značaj a . manja stopa OR Rast oročenih D – rast sigurnosti banke Oblici: štedni D. prinos na plasmane u HOV. rezervi. Štedni depoziti ♦ Srednjeročni D . Sektora od banaka Nose znatno veću K od a . stopa spec.vista D za banke ♦ Nezainteresovanost nebankarskog sektora ♦ Kontrola banaka: stopa OR. ročna transformacija ♦ Kamata na depozite po vidjenju ♦ Kamatna marža ♦ Faktori nivoa K: K na kr.polažu se na odredjeni rok ♦ Transakcioni i oročeni ♦ Mogu se povući bez ograničenja 46 . depozitni certifikati i D na otvorenom računu Značaj u formiranju kreditnog potencijala banke + realna K i limitirana K – rast oročenih D 10. stopa OR.vista D Uslov interesa realno pozitivna kamatana stopa Interes banaka – sigurnost. limit kr.kr.3.1.. transakcioni trošak banke ♦ Strategija banke mora da počiva ne na a vista D. Oročeni depoziti ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Dugoročna potraživanja nebank. već sopstvenim dugoročnim izvorima 10.4.

4. upravljanje HOV 47 . vraćanje.5. Depoziti HOV ♦ D otvorenog tipa ♦ Specijalna vrsta nenovčanog D ♦ Čuvanje. potencijal banke i za garancije Ukoliko se koriste za EOI vode se kod CB Ne kamate se Mogu biti devizni 10. u EU ograničenja u raspolaganju 10.000USD. pol.♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Tipovi: a) Š knjižica b ) štedni račun Bez gubitka se ne mogu transformisati u gotovinu Stabilan izvor sredstava za banku Posebna strategija banke u privlačenju štednje U SAD max 150.2. zemlje Promenljiva stopa obračuna i namena korišćenja Ne mogu se koristiti za kr. Specijalni depoziti ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Specijalni D – D po vidjenju uz razliku formiranja i korišćenja Formiraju se zakonskim putem – ek.

kr.7. 4) inflacija 5) EOI ♦ Faktori potencijal banke:1) snaga 2) Pf 3)lokacija 4)startna pozicija 5) kadrovi ♦ Zavsinost depozita od faze privrednog ciklusa ♦ Prosperitetna faza privrednog ciklusa – rast kredita – rast D ♦ Diversifikacija usluga i prozvoda banke ♦ Strategija – strateška poruka klijentima ♦ Celovito posmatranje depozitnog potencijala 10. ♦ Max 6 transfera mesečno .neograničeno plaćanje ♦ Izuzeti iz osnovice za OR 10.6. račun bez očuvanja individualnosti Ugovorom se može utvrditii prenos HOV na banku – cesijom Obaveze banke: 1) čuvanje.SAD 1982. 2) ostvarivanje prava 3) raspolaganje naplaćenim 4) povraćaj HOV ili plaćanje 5) izveštavanje o zahtevu trećih lica ♦ Račun novčanog tržišta MMDA . Kreiranje depozitnog potecijla ♦ A) poslovno bankarstvo b) poslovna banka ♦ Faktori potencijala bankarstva: 1) agregatna Š 2) razvijenost BS3) mon. potencijla banke Premijska Š – polaganje D u obrocima Rentna Š – jednokratno ili višekratno polaganje D radi ipslate rente Š za školovanje 48 . Poslovi štednje i nameske štednje ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Štednja – odložena potrošnja Štednja uslov stvaranja kr.♦ ♦ ♦ ♦ Očuvanje individualnosti Na t.pol.

godine – Rokovi isplate garantovang uloga 3 meseca nakon prijave Rezime poglavlja: 49 . Srbija osiguranje D ♦ Evropska unija – osnovno kontrola poslovanja banaka – Zaštita D – Posredna i neposredna zaštita D – Osporavanje zaštite D – odustajanje od tržiišta i moralni hazard – Odbrana zaštite D: 1) zaštita interesa štediša2) stabilnost B sistema – ograničenje zaštite – Raznosvrsnost sistema zaštite D – Kategorija zaštite D – Obaveznost zaštite D – Pravna priroda institucija zaštite D – Kreditne ustanove sa obaveznom zaštitom – Domašaj zaštite D – garantovani ulog 100 hilj € – Rokovi isplate naknade – 3 meseca – Srbija – Osiguranje depozita – obavezno – Agencija za osiguranje depozita – Osiguravajuće kuće – fakultativno – Garantovani ulog 50 hilj € od 2009. ♦ Osiguranje života ♦ Zlatni štedni račun 10. Zaštita depozita ♦ Obezbedjenje isplate naknade za slučaj bankrota banke – depozitara ♦ EU zaštita D.8.♦ Š za penziju.

monetarno .4.Nedepozitna bankarska sredstva 11.3. Krediti Centralne banke 11. dok se kod nas štite obaveznim osiguranjem kod Agencije za osiguranje depozita i kod osiguravajućih kuća. Formiranje finansijskog potencijala 11.2.kreditne politike koju vodi centralna banka i inflacije ♦ Depoziti se u EU štite prvenstveno prudencionom kontrolom banaka. fakultativno.1. razvijenosti bankarskog sistema. Nedepozitni izvori sredstava 11.5. Formiranje finansijskog potencijala 50 .2.4.1. FINANSIJSKI POTENCIJAL BANKE 11. lokacija. Struktura finansijskog potencijala 11. Krediti drugih banaka i drugih finansijskih institucija 11. 11. Investicioni potencijal 11. njena mreža.4. startna pozicija i kadrovi ♦ Depozitni potencijal nacionalnog bankarstva zavisi od agregatne štednje.3.1.♦ Depoziti i depozitni posao predstavljajuu najstarije poslove kojima se banke bave i ujedno spadaju u osnovne bankarske poslove ♦ Depozit je zapravo ulog klijenta u banku i istovremeno obaveza banke prema klijentu ♦ Dok depoziti po vidjenju u pravilu ne nose kamatu dotle oročeni depoziti predstavljaju osnovu kreditnog potenciajala banke i klijentu donose kamatu ♦ Različite su vrste depozita i sličnih proizvoda koje banke nude da bi privukla klijente ♦ Depozitni potencijal banke zavisi od niza faktora medju kojima su najvažniji: snaga banke. Transformacija ročne strukture 11.4.

nedepozitni izvori sredstava.potencijal. – Ip .fin.Investicioni potencijal ♦ Raspoloživi deo finansijskog potencijala za plasmane ♦ Faktori formiranja investicionog potencijala: ♦ Promene pasive bilansa (promene stanja kapitala i rezervi.2. depozitna sredstva.3. promene nivoa kredita CB. Struktura finansijskog potencijala ♦ Finansijski potencijal izražava izvore sredstava ♦ Struktura pasive:kapital banke. promene OR. – R2 . promene tokova CB – poslovne. promene odnosa depoziti: gotovina) ♦ Promene izdvojenih sredstava obavezne rezerve ♦ Struktura investicionog potencijala: 51 .max iznos plasmana.kreditni potencijal. multiplikovana sopstvena sredstva.rezerve likvidnosti 11. a da banka nije ugrožena ♦ Ip=Fp-(Ro+R2) – Fp. kreditna sredstva i sopstveni kapital ♦ Zbir izvora sredstava iskazanih u pasivi bilansa ♦ Plasmani su vezani za izvore ♦ Investicioni potencijal – rasploživi deo finansijskog potencijala . promene depozita EOI.♦ Finansijski potencijal: depozitna sredstva.obavezna rezerva. – Ro . kreditna zaduženja ♦ Kapital banke ♦ Depozitna sredstva ♦ Depoziti po vidjenju ♦ Oročeni ograničeni depoziti ♦ Nedepozitna sredstva ♦ Sredstva iz kreditnih izvora ♦ Sredstva pribavljena od parabankarskih institucija 11.

1.4. rizik zaduživanja. kamatne stope. odnos depozita: nedepozitnih izvora.-kr.Nedepozitni izvori sredstava ♦ Nedepozitna bankarska sredstva – dopunska sredstva formirana institucionalnim putem ♦ Trend rasta nedepozitnih u strukturi – dostižu 10-20% finansijskog potencijala ♦ Vrste: – Kreditni bankarski izvori – Ostali tržišni izvori – Fondovi banaka 11. 52 .trž.– Kratkoročni ili obrtni potencijal – Dugoročni ili investiocni potencijal ♦ Strukturna neravnoteža – ročna transformacija: – Kratkoročni izvori → dugoročni plasmani – Dugoročni izvori → kratkoročni plasmani 11. izdavanje HOV Tržišna kamatna stopa Fleksibilnost nedepozitnih izvora Faktori: tražnje nebankarskog sektora.. pozajmice na fin.4. odnos priliv:odliv. pol. Nedepozitna bankarska sredstva ♦ ♦ ♦ ♦ Izvori: krediti CB. privredna situacija i mon.

plasman preko trž. krediti CB ♦ Faktori medjubankarskih kredita:zajedničko finansiranje. namensko kreditiranje radi namirenja obaveza klijenata.4. usmeravanje kreditiranja odredjene delatnosti.Ročna transformacija strukture sredstava banaka 53 . dinamika priliva i odliva. Krediti centralne banke ♦ Osnova – primarna emisija novca – kreditna multiplikacija – sekundarna novčna emisija ♦ CB kreditira isključivo poslovne banke ♦ Krediti poslovnim bankama ♦ Pristup: linearan i selektivan ♦ Namene kredita CB: – Krediti za likvidnost – Krediti na osnovu raspoloživih HOV – Selektivni krediti iz primarne emisije. Krediti banaka i drugih finansijskih institucija ♦ Kratkoročni i dugoročni ♦ Izvori: domaće i ino banke.4. davanje radi prevazilaženja teškoća. sigurnost ♦ Zaduživanje u inostranstvu ♦ Razvoj SMEs 11.5.2.11.ograničeno 11.3. novca i HOV ♦ Faktori za plasman slobodnih sredstava banke: obim raspoloživih sredstava. finansijsko tržište.prevazidjeno – Krediti CB državi .

banaka i ino banaka ♦ Faktori transformacije: struktura deponenata. UNUTRAŠNJI PLATNI PROMET 12.1. spadaju: depoziti po vidjenju. Pravna regulativa unutrašnjeg platnog prometa 54 . krediti crentralne banke i ostali tržišni izvori ♦ Ukoliko banka pribegava dugoročnom plasiranju kratkoročih izvora sredstava ili kratkoročnom plasiranju dugoročnih izvora finansiranja reč je o ročnoj transformaciji ♦ Ročna transformacija pruža fleksibilnost banci u poslovanju. kao izvor investionog potencijala. oročeni i drugi depoziti ♦ U nedepozitne izvore finansijskog potencijala spadaju: kreditni bankarski izvori. – Slobodnija politika kredita – Operativnija kreditna politika – Veća elastičnost u poslovnoj politici ♦ Operativnija i efikasnija politika kamata i troškova poslovanja ♦ Dugoročna sredstva u kratkoročne plasmane – bez ograničenja ♦ Kratkoročna sredstva u dugoročne plasmane – problem -Preporuka do 20% ♦ Ne može se vršiti ročna transformacija pozajmica CB. struktura korisnika kredita. multiplikovana sopstvena sredstva i kreditna sredstva ♦ Investicioni potencijal poslovne banke predstavlja raspoloživi deo finansijskog potencijala – maksimalni iznos plasmana koji ne ugrožava solventnost i likvidnost banke ♦ U prikupljena depozitna sredstva.♦ Jedna od osnovnih funkcija poslovnih banka ♦ Ciljevi ročne transformacije: – Veća elastičnost sredstava i plasmana. ali ima ograničenja. pogotovo ako je reč o dugoročnom plasiranju kratkorčnih izvora sredstava 12. finansijska snaga banke i sopstveni kapital Rezime poglavlja: ♦ Finansijski potencijal banke sačinjavaju: depoziti.

Pravna regulativa unutrašnjeg PP ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Do 2003.Organizacija platnog prometa 55 .2.4.12.3. godine prebačeni u banke Razlozi: objedinjavanje usluga. Organizacija poslova unutrašnjeg platnog prometa 12.5. Sistem velikih plaćanja RTGS 12. 1.Računi za obavljanje PP i transakcija plaćanja 12. dodatni prihod. ali u neskladu sa tržišnim principima Zakon o PP Sl. ZOP. PP u sistemu SDK. Glasnik RS 3/02 i 3/03 Poslovi platnog prometa su 2003.6. SPP Sistem je bio veoma efikasan. neutralni bankarski posao 12.2. Jedinstveni instrumenti PP 12. obaveze banaka i klijenta Dinari i strana valuta PP – sva plaćanja koja se vrše u novcu izmedju domaćih i domaćih i inostranih lica Plaćanja – posredno i neoposredno Osnovne karakteristike PP: dobra organizacija. prava. Agent i izvršavanje plaćanja 12. efikasnost i ekonomičnost PP – osnovni. uskadjivanje sa uprednom bankarskom pravnom regulativom Poslovi PP.

Računi za obavljanje PP i transakcija plaćanja ♦ Ugovor o otvaranju i vodjenju računa ♦ Svako fizičko i pravno lice može imati više računa. dinarski i devizni račun ♦ Transfer odobrenja . elektronski. – Plaćanja sa jednog na drugi račun – Evidentiranje prometa na računima – Praćenje likvidnosti učesnika i nosilaca PP 12.♦ Posebno odeljenje u okviru sektora za poslove sa privredom/stanovništvom.inicira ga dužnik ♦ Transfer zaduženja – inicira ga poverilac ♦ Interni transfer – trasfer sa računa na račun u okviru iste banke ♦ Medjubankarski transfer – transfer sa računa na račun u različitim bankama ♦ Transakcija plaćanja ♦ Nalog za plaćanje – pismeno. posebna služba ili sektor ♦ Uslov: tehnička i personalana osposobljenost ♦ Tehnička pretpostavka – elektronska povezanost poslovnih jedinica banke. u više banaka. 3.4. ovlašćeni agenti i preduzeće PTT ♦ Poslovi PP: – Otvaranje i zatvaranje računa. usmeno ♦ Redosled izvršenja naloga za plaćanje: po redosledu dospelosti. po zakonu ♦ Otkazivanje i povlačenje naloga za plaćanje ♦ Medjubankarski obračun 12. banke. sa NB i drugim bankama ♦ Mogućnost e-bankinga – ranije za veće klijente. Agent i izvršavanje plaćanja 56 . sada za sve ♦ Nosioci PP: NBS.

platne kartice 11. likvidnost.6. razvoj PP. gotovina. računi članica. usluge bankama. objedinjuje podatke. ako nema koriste se drugi računi. odbračun čekova. nalog za plaćanje. Sistem velikih plaćanja ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ SVP ili RTGS. blagajničko – trezorski poslovi.♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Agent – procesor – treća strana Transfer odobrenja i zaduženja Plaćanje primaocu i nalogodavcu Odgovornost za gubitak. devizni i oročeni ♦ Uloga NB u PP: vodi račune. mreža. naplata čekova. 4. kontrola PP ♦ Uloga banaka u PP: računi. propisi o PP. sistemi kliringa. dnevni promet. kliring. gotovinska plaćanja. Jedinsveni instrumenti PP ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Nalog za uplatu Nalog za isplatu Nalog za prenos Nalog za naplatu Ček Platna kartica Akreditiv 12. kašnjenje i izvršenje Plaćanje sa računa PP – uslov da na računu ima pokriće. SMP ili KLIRING SVP ili RTGS – sva plaćanje preko 250 hilj RSD pojedinačno U Srbiji zajedno pod kontrolom NB Principi i preporuke Bazelskog komiteta plaćanja RTGS – bazna infrastruktura i info podrška 57 . uplate. kliring.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Mreža NB ili SWIFT mreža alternativno Uloga NB dvostruka – banka S sender – NB – banka R receiver SMP ili KLIRING – mala plaćanja su do 250 hiljada pojedinačno Poruka MT 103 zaduženje. za prenos i za naplatu ♦ Sistem velikih plaćanja. poruka MT 910 odobrenje Poruka MT 900 Nb banci A izveštaj o zaduženju i odobrenju banci B MT 910 Rezime poglavlja: ♦ Platni promet u zemlji se odvijao više decenija kroz Službu društvenog knjigovodstva. odnosno službe. a klijentima se nudi veći broj usluga vezanih za platni promet ♦ Ukoliko na nekoj teritoriji nema organizacionih jedinica banka klijentima za obavljanje poslova platnog prometa nudi uslugu agenta ili se kroz elektronsko poslovanje omogućavaju ove vrste usluga ♦ Kao jedinstveni instrumenti platnog prometa se koriste: nalog za uplatu. za isplatu. godine bio prebačen u poslovne banke. koristi se za sva plaćanaj koja pojedinačno prelaze iznos od 200 hiljada dinara ♦ Sistem malih plaćanja je organizovan od strane samih poslovnih banaka. koji je neposredno organizovan od strane NBS. da bi od 2003. pri čemu je reč o neutralnom poslu ♦ Uobičajeno je da se poslovi platnog prometa u zemlji u bankama organizuju u okviru posebnog sektora. kao što je to uobičajeno u tržišnim privredama ♦ Platni promet spada u osnovne bankarske poslove. 58 . a NBS je uključena posredno.

regulisanje ponude i tražnje.poverilački posao u kojem se odredjena suma stavlja na raspolaganje klijentu.5. stimulisanje EOI. Vrste bankarskih kredita 13. Pojam.Kreditni posao.10. kontrola kroz selekciju 13. sa velikim brojem namena 59 . Procedure u postupku kreditiranja 13. likvidnost i stabilnost.2.osnovni bankarski posao .4.7. značaj i funkcije ♦ Osnovni zadatak banaka .povratnost ♦ Medjusobno poverenje banaka i klijenta – credo.2.1. visokostandardizovan. a danas isključivo finansijski ♦ Funkcije kredita: mobilizatorska. značaj i funkcije 13. uz obavezu da je vrati uz kamatu ♦ Uslovi: kamata. KREDIT I KAMATA 13. poreklo i opravdanost kamate 13.1.kontinuitet reprodukcije. Organizacija kreditnih poslova 13. garancija ♦ Karakteristika kredita .Kreditni posao. Politika kamatnih stopa banke 13.depozitne organizacije ♦ Kredit – najvažniji bankarski posao . Uslovi odobravanja kredita 13. Faktori i vrste kamatnih stopa 13. credere ♦ Geneza kredita – robni. Principi kreditne politike 13.8.3.6. Funkcije kamate i uticaj na privrednu aktivnost 13.9. Vrste kredita ♦ Kredit je opstao kao osnovni bankarski posao ♦ Masovan proizvod. relativizacija regionalnih razlika. način otplate.prukupljanje viškova i plasiranje transaktorima kojima su sredstva neophodna ♦ Banke – kreditno .aktivan bankarski posao ♦ Kredit – dužničko . vreme naplate.13.

novčani – Prema nameni: potrošački. državni – Prema obezbedjenju: lični. zanatski. proizvodjački – Prema ročnosti: kratkoročni. Krediti za obrtna sredstva ♦ Obrtna sredstva – sredstva koja menjaju oblik i ponovo se vraćaju na kraju ciklusa u novčani ♦ Obrtna sredstva: novac. zalihe.uslov dinamike rasta 60 .1. dugoročni – Prema poveriocu: privatni. bankarski. beskamatni – Prema povlačenju kredita: jednokratni. Krediti za investicije ♦ Investicije . sukcesivni 13.2.2. domaći. proizvodnja u toku. za zalihe ili za robni promet ♦ Faktori: sigurnost plasmana. sezonskih. materijal. robno .2.stalno vezana za prozvodnju i promet i obrtna sredstva u užem smislu ♦ Krediti za trajna obrtna sredstva – dugoročni investicioni krediti (na početku proizvodnje ili ako su obrtna utrošena za investicije) ♦ Krediti za obrtna sredstva dopunski izvori za prevazilaženje tekućih. sezona. obim zaliha. javni. potraživanja ♦ Trajna obrtna sredstva .♦ Razvrstavanje: – Prema obliku: naturalni.novčani. inostrani – Prema korisniku: industrijski. komunalni. povremenih problema ♦ Za proizvodnju. pokriveni – Prema kamaćenju: kamatni.izvoz 13. srednjeročni. sirovine. priprema proizvodnje.

faktura.♦ Izvori: sopstvena sredstva i bankarska sredstva ♦ Izvori invest.3. sirovine. bela tenika. založnica. zahtev.2.2. cene. Potrošački krediti ♦ Rasprostranjen je oblik – trajna potrošna dobra: auta. energija. overa podataka žiranta. asortiman.krediti 13. menica. trasport.kredita moraju biti trajnog karaktera ♦ Namena: početno investiranje. Ostali krediti ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Eskontni Hipotekarniu Lombardni Rambursni Kredit po tekućem računu Kredit po osnovi akcepta. tehnološki razvoj.isplativost poduhvata – rentabilnost ♦ Odluka organa banke ♦ Ugovor o kreditiranju ♦ Jemstvo 13. nameštaj ♦ U tranzicionom periodu najtraženiji su bili gotovinski krediti ♦ Tehnlogija odobrenja: uslovi.4. obrtna sredstva. obezbedjenje trajnih obrtnih sredstava ♦ Bankarska procedura rigoroznija i komplikovanija – uslov investicioni program ♦ Investicioni program : projekat. radna snaga. avala i garancije Kreditiranje izvoza 61 . rentabilnost ♦ Najvažnije . admnistrativna zabrana ♦ U vreme razvoja e –bankinga javljaju se i e . ekonomska opravdanost. ugovor.

visoskostandardizovan proizvod ♦ Opštih uslovi: pravna sposobnost. vraćanje kredita 13. monitoring kredita 62 . namene.4. odobravanja i vraćanja ♦ Visoko standardizovan postupak naročito kod banaka sa usvojenim ISO standardima ♦ Razlikovanje od banke do banke zavisno od organizacije i kreditne politike ♦ Postupak zavisi od ročnosti. Uslovi odobravanja kredita ♦ Kredit . Procedura ♦ Pravne i ekonomske radnje koje vrše tražilac i banka prilikom pripreme. veličina kapitala. uslovi obezbedjenja. zaključivanje ugovora. do 1 godine. razmatranje i obrada zahteva. uslovi poslovanja. vraćanje kredita. polaganje depozita. rešenje banke o zahtevu. restriktivnost za dugorčne kredite. korišćenje kredita. analiza prihoda i troškova ♦ Posebni uslovi: namena sredstava. instrumenti obezbedjenja. max vrednost. Principi kreditne politike ♦ A) Osnovni principi bankarskog poslovanja ♦ B) Osnovna pravila kreditne politike: – Izbegavanja visoke koncentracije – Sopstveno učešće – Formalizovana procedura – Finansijski izveštaj – Amortizacioni izveštaj ♦ Krediti za likvidnost ♦ Nadzor i kontrola korišćenja ♦ Specifična pravila: do 90 dana.5. kreditna sposobnost (karakteristike zajmotražioca. ♦ Faze postupka: podnošenje zahteva. sopstveno učešće.3. posebna ograničenja 13.13. sposobnost plaćanja.

Teorije kamate u robnoj privredi ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Brojne teorije Teorija raspodele dohotka – K' kao naknada za upotrebu kapitala Teorija produktivnosti kapitala Teorija apstinencije – naknada za odricanje Teorija K' kao ažije – procena budućnosti i sadašnjih interesa Teorija o tendenciji pada K‘ – uzrok je porast ponude kapitala Klasična teorija K' – osnovni faktor povećanja Š Kejnzijanska teorija K‘ Monetraistička teorija K' – K je cena novca 13.cena pozajmljenog kapitala ♦ Faktori koji opredeljuju K‘: – Visina Pf‘ – Ponuda/tražnja zajmovnog kapitala – Rizik kapitala 63 .negativan stav prema novčanim transakcijama i prema kamati Kapitalizam kamata legitimna –oportunitetni trošak kapitala – cena upotrebe zajmovnog kapitala ♦ Realna k'=nominalna k' -stopa inflacije 13.13. Pojam.7. poreklo i opravdanost kamate Najsloženije i najspornije pitanje u monetarnoj teoriji Karakter društveno . Faktori i vrste K' ♦ K‘ .6.8.ekonomskog sistema je od značaja za funkcije i oblik kamate Zajam je medju najstarijim transakcijama Rodovska zajednica je razlikovala kamatni i beskamatni zajam Naturalna privreda antikamatni stav Srednji vek .

trž.-kr. 13. dugoročne. kratokoročne. regulacije. mon. uspešnog funkcionisanja fin. kretanja ♦ Najznačajnije fje: mobilizatorska. Politika K‘ poslovnih banaka ♦ Razlika tržišta roba i usluga i kredita – racionisanje kredita zbog moralnog hazarda i negativne selekcije i Višak T ♦ K‘jedan od parametara ugovora ♦ Karakter ugovora o kreditu 64 .10. sistema. efikasne alokacije. distributivna. formiranja Tr. medj. realna i nominalna) 13. pasivne. racionalne upotrebe sr. očekiani Pf) P(stepen rizika. rok otplate. ukupna ponuda kapitala) ♦ K‘ je zapravo sistem K‘ (aktivne.. regulativa ♦ Specifični fakori T(ulaganje. alokativna i racionalnost ♦ Makro nivo .– Troškovi zajmodavca – Ekonomska politika – mon.mikro nivo ♦ Dejstvo K‘ na proizvodnju ♦ Dejstvo K‘ na akumulaciju ♦ Uticaj K‘ na I ♦ Desjtvo na Pr ♦ Dejstvo na C i infl.. prema vrsti poslova.9.-kr. politika ♦ Netržišni faktori: uticaj države. funcionisanja bank. Funkcije kamate i uticaj na privrednu aktivnost ♦ Funkcije K‘ u savremenoj privredi: faktor formiranja Š.

rizik. stabilnost i likvidnosti. ponuda kapitala. korisnika. inflacija.Poslovi finansijskog lizinga 14. povlačenje kredita. Plasmani u HOV 14. SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI . troškovi zajmodavca ♦ U principu kamata je za pojedinačnu poslovnu banku data veličina i na nju minimalno može uticati.♦ ♦ ♦ ♦ Moralni hazard Opt K‘ Klasifikacija korisnika prema stepenu rizičnosti Prima rate K‘ Rezime poglavlja: ♦ Kredit spada u grupu najstarijih i osnovnih bankarskih poslova. regulisanje ponude i tražnje. Konsalting poslovi 65 . Poslovi forfetinga 14. uskladjivanje regionalnog razvoja ♦ Krediti se razvrstavaju prema različitim kriterijumima od oblika. namene. davanje predloga i odlučivanje o kreditu.6. obezbedjenje kontinuiteta reprodukcije. formalna procedura. poverilaca. koji još uvek donosi najviše prihoda bankama ♦ U kreditnom poslu banka je poverilac klijenata i otuda zaračuvana i naplaćuje aktivnu kamatu na pozajmice ♦ Medju brojnim funkcijama kredita najvažnije su: mobilizatorska.1. razmatranje.2.5. nadzor i kontrola trošenja ♦ Poštovanje procedure odobravanja i korišćenja kredita veoma je važno. a faze su: podnošenje zahteva.3. ali je dugo bilo dilema i različitih teorija o njenoj prirodi i opravdanosti kamate ♦ U faktore koji opredeljujuće utiču na kamatu spadaju: visina profitne stope. sopstveno učešće klijenta. vraćanje i monitoring ♦ Kamata predstavlja cenu kapitala. Poslovi akceptiranja i avaliranja 14. Poslovi faktoringa 14. načina kamaćenja i ročnosti ♦ Najvažnije vrste kredita koje poslovne banke odobravaju prema vrsti su: za obrtne i investicione potrebe i potrošački krediti ♦ Medju najvažnije principe kreditne politike spadaju: izbegavanje koncentracije.4. 14.PROIZVODI 14.

Hedžing i inovativni bankarski poslovi 14. varanti. tehnika i kadrovi. Poslovi forfetinga ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Sporedni bankarski poslovi – oblik finansiranja izvoznih kredita Prodaja izvoznog potraživanja banci ili specijalizovanoj instituciji Obavezan je dokaz o garanciji otplate duga od strane uvoznika Sličan je eskontu Korist korisniku .Poslovi faktoringa 66 . evidencija ♦ Zahtev Komisiji i NBS ♦ Posebna pravila poslovanja ♦ Centralni registar HOV ♦ Vrste HOV: akcije.3. depozitne potvrde ♦ Javna ponuda HOV ♦ Prospekt ♦ Brokerski poslovi – za tudji račun ♦ Dilerski poslovi – za svoj račun ♦ Alternativno dilersko brokerski poslovi se obavljaju preko dilersko brokerske kuće koja je firma ćerka .7.ubrzava se obrt kapitala i smanjuju angažovana sredstva Korist banci – naplata komsiona za uloženi rad i mogući rizik Sekundarno tržište HOV (akceptirane menice od strane uvoznika) Reč je o dugoročnim poslovima veće vrednosti u odnosu na poslove faktoringa Češće ga obavljaju banke Problem – nije doneta zakonska regulativa u Srbiji 14. Plasmani u HOV ♦ Dilersko – brokerski poslovi banka obavlja uz saglasnost Komisije za HOV i NBS ♦ Uslovi: poseban organzacioni deo.2.8.1.14. Franšizing poslovi 14.banke 14. dužničke.

Poslovi akceptiranja i avaliranja ♦ Vrsta plasmana gde se banka pojavljuje kao poverilac 67 .♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Sporedni bankarski poslovi – oblik finansiranja izvoznih kredita Prodaja izvoznog potraživanja banci ili specijalizovanoj instituciji Banke direktno ili specijalizovane institucije (češće) Slični poslovima forfetinga Rokovi su kraći. – priodaja na kredit. odnosno cesija potraživanja izvoznika na posrednika Ubrzava obrt kapitala Pogodan za manje kompanije Problem – nije doneta zakonska regulativa u Srbiji 14. – naplaćuje potraživanje odmah. trajna dobra U roku otplate vlasnik proizvoda je lizing kuća Zakonska regulativa o finansijskom lizingu je doneta u Srbiji Kredit ili lizing: kredit je jeftiniji ali komplikovaniji Korist za proizvodjača: – finansijska podrška. a iznosi manji u odnosu na poslove foreftinga Prenos.4. – otplata zakupom – Mogućnost povremenog korišćenja – angažovanja opreme 14.5. – rizik prebacije na agenciju ♦ Korist za za korisnika: – promptno korišćenje. Poslovi lizinga ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Banke direktno obavljaju ili indirektno preko lizing kuća Češći je slučaj osnivanja lizing kompanija koje su ćerke banke Obezbedjuje plasman proizvoda velike vrednosti kroz zakup Oprema ili trasportna sredstva.

– registracija 14. jer je banka dužna da plati na prvi poziv ♦ Kod avala obavezu plaćanaj ima izdavalac 14. – carinski.♦ Oblici jemstva koje banka daje kao garant po osnovi izdatih menica koje je emitovao klijent banke ♦ Akcept ima jaču obavezu za banku. – marketing. – reklamu.7. nezavisnim preduzećima Franšizing je kao metod prenet iz realnog sektora Naknada ili poseban angažman Davalac franšize: – obezbedjuje obuku.Franšizing poslovi ♦ ♦ ♦ ♦ Banka prodaje ime i poslovne metode malim. – opremu. – Proviziju/učešće u Pf ♦ Korisnik ostaje samostalna kompanija i ne menja vlasništvo ♦ Početak korišćenja franšize u banakrstvu .6. – kontrolu. Konsalting poslovi ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Osnov – visokoprofesionalni kadrovi Veliki broj savetodavnih usluga se mogu obavljati samostalno Kompletiraju paletu ponude usluga banke Značajan izvor prihoda banke Najširi obuhvat: – spoljnotrgovinski poslovi.1990-tih u bankarstvu SAD ♦ Primer najšireg korišćenja franšize u finansijskom sektoru – platne i kreditne kartice 68 .

uglavnom vezanih za poslovne banke. tako i korisnicima ♦ Konsalting poslovi kao sporedni poslovi razvili su se kod banaka da bi popunili česte potrebe klijenata za dodatnim savetima ♦ Franšizing poslovi su prekopirani iz realnog sektora i predstavljaju ustupanje imena. jer nisu definisani zakonskom regulativom ♦ Poslovi lizinga su poslednjih godina imali trend naglog razvoja kod nas i veći broj kompanija nastupio je na domaćem tržištu. a važni su i korisni u poslovanju kompanija sa inostranstvom. vrši otkup potraživanja. varanti i – svopovi Rezime poglavlja: ♦ Sporedni ili savremeni bankarski poslovi poslednjih decenija zauzimaju sve važnije mesto u ukupnim bankarskim poslovima i prihodima ♦ Ovi poslovi su nastali kao odgovor banaka na konkurenciju nebankarskih finansijskih institucija ♦ Poslove sa hartijama od vrednosti pored dilersko .14. cena roba. – fjučersi.8. kurseva ♦ Instrumenti hedžinga: – terminski ugovori. odnosno posebna finansijska institucija. – opcije. Hedžing i inovativni bankarski poslovi ♦ Hedžing poslovi . koje zadržavaju samostalnost i vlasništvo u bankarskim poslovima 69 .brokerskih kuća mogu da obavljaju banke uz dozvolu centralne banke i Komisije za hartije od vrednosti ♦ Poslovi forfetinga i faktoringa predstavljaju savremene bankarske poslove kod kojih banka. tehnologije i znanja manjim firmama. a banke ga i same koriste radi zaštite stavki u bilansu koje su osetljive na oscilacije K' i kurs ♦ Hedžing – alat za upravljanje rizikom ♦ Cilj je neutralisanje ili minimiziranje rizika od gubitka ♦ Odgovor na oscilacije K.vrsta bankarskih prozvoda koji se pružaju klijentima. a lizing predstavlja dugoročni zakup opreme ili transportnih sredstava veće vrednosti koje pružaju višestruke koristi kako proizvodjačima. a kod nas se nisu u tolikoj meri razvili. zaštitnog znaka.

1. Bankarske garancije ♦ Pojam garancije – vrsta ugovornog obezbedjenja . Pariz ♦ Definicija garancije.1. Zakon o obligacionim odnosima – obaveza banke da ispuni obavezu.3.Stvarnopravna obezbedjenja 15. pod odredjenim uslovima ♦ Značaj garancije u 2/2 XX veka u spoljnoj trgovini u cilju zaštite od rizika 70 .1.to ne učini.3. Jemstvo 15. Bankarske garancije 15.već se izjednačava sa obezbedjenjem ♦ Naše zakonodavstvo je superiornije u odnosu na druge. koji omogućavaju bankama smanjivanje rizika.2. Zaloga 15. ako treće lice – dužnik . a mogu se ponuditi i klijentima. SREDSTVA OBEZBEDJENJA 15.najčešće se izjednačava sa jemstvom gradjanskog prava ♦ Nema oformljeno značenje u uporednom pravu.2.♦ Hedžing poslovi su inovativni bankarski poslovi vezani za HOV.3. Hipoteka 15. jer u Zakonu o obligacionim odnosima definiše garanciju ♦ Za ugovaranje garancija koriste se pravila Medjunarodne trgovinske komore. 15.

novčani iznos. dužnik i banka (banke) ♦ 3 pravna odnosa ♦ 1) Poverilac – dužnik ♦ 2) banka – nalogodavac (dužnik) ♦ 3) banka . datum i mesto. firma. posao.♦ Garancije je istovremeno instrument naplate i obezbedjenja ♦ Prednosti: 1) zaštita od rizika 2) trgovina sa nepoznatim partnerom 3) sredstvo obezbedjenja 4) mogućnost realizacije brzo i bez spora ♦ Učesnici 3 lica: poverilac. sedište primaoca.odredjeni prirodom posla: obavezna pismena forma.prenos prava iz garancije je moguć (cediranje) trećem licu samo u slučaju ustupanja potraživanja koje je obezbedjeno garancijom ♦ Vrste garancija: ♦ Licitaciona – garancija kojom se banka obavezuje da isplati korisniku za slučaj neispunjenja obaveza ♦ Za dobro izvršenje posla – obaveza banke da isplati garantovani iznos za slučaj da dužnik osnovnog posla ne ispuni svoje obeveze valjano ♦ Za vraćanje avansa – banka preuzima obavezu da isplati garantovani iznos da isporučilac radova – prodavac ne ispuni obaveze za koje je položen avans ♦ Uslovna garancija –garancija gde je naveden uslov koji mora biti ispunjen da bi se korisnik obratio banci ♦ Bezuslovna garancija – kod ove garancije se ne traži podnošenje dokaza – – – – – Supergarancija – poverilac iz osnovnog ugovora može da traži supergaranciju od neke treće banke –obično prvoklasne banke (nekad je kao garant obavezna domaća ili ino banka. ovlašćenje ♦ Nebitni elementi : klauzula o vraćanju garancije po isteku roka ♦ Prenos prava iz garancije . firma.banka ♦ Ugovori: ♦ a) Osnovni ugovor ♦ b) ugovor dužnika sa bankom o davanju garancije ♦ c) banka daje garanciju trećem licu ♦ Bitni elementi garancije . sedište davaoca. kao kod učešća u privatizaciji) Kontragarancija – garancija u slučaju da propisi nalažu da banka garant ima sedište u zemlji korisnika Akcesorna garancija – obezbedjenje kod kojeg banka može da ističe sve prigovore koje može da ističe jemac prema glavnom dužniku Pokrivena i nepokrivena – garancije kod kojih nalogodavca polaže (ili ne polaže) pokriće kod banke iz kojeg se isplaćuje garantni iznos (razlika u naknadi) Posredna i neposredna – uz učešće i drugih banaka ili bez toga 71 . rok.

zakonsko. Hipoteka 72 .15. solidarno.1.3. pravna i fizička lica Lično obezbedjenje – kod njega treće lice odgovara poveriocu celom imovinom Izjavom o jemstvu jemac pristupa dugu Akcesorni.3. Jemstvo ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Jemstvo – vrsta ličnog obezbedjenja Sredstvo obezbedjenja plaćanja Jemstvo daju banke.3. zavisni ili sporedni pravni posao Vremenski ograničeno dejstvo Jemstvo je supsidijarno obezbedjenje Obično jemstvo.org. gde je predmet obezbedjenja pokretna stvar ♦ U pravilu obezbedjuju se dugovanja manjeg obima i kraćih rokova ♦ Poverilac ima pravo da unovči predmet zaloge i da se naplati pre ostalih poverilaca ♦ Založno pravo je stvarno pravo ♦ Ručna zaloga – pravo da se iz stvari namiri ♦ Predmet zaloge: svaka pokretna stvar ♦ Dejstvo ♦ Ugovor o zalozi dvostrano obavezan ugovor ♦ Zakon o založnom pravu ♦ Upis u registar zaloge (pri Agenciji za privredne registre) ♦ Posebni registri za vazduhoplove i brodove ♦ Namirenje (javnom prodajom) 15.2. Zaloga ♦ Zaloga je stvarnopravno obezbedjenje. za gubitke. fin. sajemstvo. za naknadu štete Nadležno pravo – ugovorom ili sedište glavnog dužnika 15.2. Stvarnopravna obezbedjenja 15.

kontragarancija. odnosno obezbedjenje banci (ili drugom poveriocu) za slučaj nevraćanja duga i to putem prodaje založene robe. uslovna. 73 . posredna i neposredna ♦ Jemstvo spada u grupu ličnih obezbedjenja kod kojeg jemac svojom imovinom odgovara poveriocu ♦ Stvarno . kao što su: licitaciona. odnosno nepokretnosti ♦ Kod zaloge je reč o obezbedjenju kod kojeg je predmet zaloge pokretna stvar. a kod hipoteke nepokretnost ♦ U oba slučaja neophodan je upis u odgovarajuće državne knjige .registre nepokretnosti. za dobro izvršenje posla.♦ Stvarnopravno obezbedjenje kod koga je predmet obezbedjenja nepoketnost ♦ U pravilu reč je o većoj vrednosti dugovanja i dužim rokovima ♦ Stvarno pravo koje ovlašćuje titulara da se može naplatiti iz opterećene nepokretnosti ♦ Upis u javne knjige (zemljišne knjige – katastar) uz ostanak u državini dužnika ♦ Identitet poverioca i hipotekara ♦ Predmet hipoteke – nepokretnost sa svim pravima i plodovima ♦ Obično je reč o srednjem ili dugom roku ♦ Praksa uključuje vinkuliranje polise osiguranja koja štiti od propasti predmeta hipoteke Rezime poglavlja: ♦ Sredstva obezbedjenja služe poslovnim bankama za pojačanje obaveze dužnika u slučaju pozajmica i kao osiguranje za slučaj da dužnik delimično ili u celosti ne vrati pozajmicu i to putem prodaje založene robe ili nepokretnosti.pravna obezbedjenja služe za pojačanje obaveze. supergarancija. odnosno od drugog lica koje jemči za dužnika ♦ Bankarska garancija je pri tom sredstvo obezbedjenja u kojem se banka obavezuje da ispuni obavezu dužnika ukoliko on to ne učini ♦ Pri tom je garancija posao od sekundarnog značaja koji prati osnovni posao – pozajmicu ♦ Različite vrste garancija se koriste za razne svrhe.

Kapitalni poslovi i poslovi sa HOV 74 . kupovni i prodajni 16.7. Plaćanje. čekovi ♦ Devizno tržište – elektronski organizovano – neposredno ili MDT ♦ Kurs dinara – srednji. menice.3. Obavljanje menjačkih poslova 16. valutna klauzula 16. Obaveštavanje i kontrola deviznog poslovanja 16. Fizički prenos sredstava plaćanja i sprečavanje pranja novca 16. naplate i prenos 16. 2) plaćanja na ime kamate na kredite 3) plaćanje dela glavnice kredita i neto dobiti 4) plaćanje i prenos na ime troškova izdržavanja porodice ♦ Plaćanje na ime dobiti i dela glavnice kredite vrši se slobodno i bez odlaganja ♦ Direktne investicije se slobodno unose bez ograničenja ♦ Sredstva plaćanja – dinar.1. HOV i strana sredstva plaćanja (devize. čija namena nije prenos kapitala ♦ Obuhvataju bez ograničenja: 1) plaćanje po osnovu spoljnotrgovinskih poslova uključujući usluge. platne kartice. Tekuće devizno poslovanje ♦ Tekući devizni poslovi su poslovi zaključeni izmedju rezidenata i nerezidenata.16. Kapitalni poslovi i poslovanje sa HOV 16. Tekuće devizno poslovanje 16. DEVIZNO POSLOVANJE ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ 16.5.6.4.1. efektivni strani novac i strane HOV) ♦ Instrumenti plaćanja – akreditivi. Kurs dinara.2. doznake.2.

nasledstvo. naplata i prenos ♦ U zemlji plaćanje isključivo u dinarima. renta. otplata duga ♦ Fizički prenos – svaki prenos iz zemje i u zemlju 16. a preko NB za državu. NB ili ino banke 75 .3. a nije ih upotrebi dužan je da ih unese u zemlju ♦ Rok za unos deviza u zemlju – po osnovu izvoza i dobiti 8 radnih dana od završetka roka ili investicionih radova ♦ Posao sa rokom naplate dužim od 180 dana je kreditni posao ♦ Po kapitalnim poslovima – posebna kontrola NB ♦ Banka može devize držati kod banke. državne organe i organizacije ♦ Slobodno plaćanje po tekućim poslovima ♦ Rezident koji je ostvario devize u inostranstvu i onaj koji je devize preneo u inostranstvo. naplata i prenos se vrše preko ovlašćene banke. tržištu kapitala i poslovi sa investicionim fondovima. sem izuzetaka ♦ Izuzetno i u devizama: 1) prodaja i zakup nepokretnosti 2) otplata deviznog kredita 3) naplata premija i prenos osiguranja 4) kupoprodaja HOV koje glase na stranu valutu 5) uplate u garantni fond CR ♦ U efektivi: 1) isplata s devizne knjižice 2) kuporodaja s konsignacije ili u slobodnim carinskim prodavnicama ♦ Plaćanje. gde je jedan od subjekata sa predznakom inostranosti ♦ Jednosmerni prenos sredstava – lični ili fizički prenos sredstava plaćanja u inostranstvo ili obratno ♦ Lični prenos – pokloni.♦ Direktne investicije – sva ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenata u zemlji uz nameru uspostavljanja trajnih ekonomskih odnosa i ostvarivanja znatnog uticaja na upravljanje privrednim subjektom ♦ Poslovi sa HOV – poslovi na tržištu novca. Plaćanje. koji nisu direktna ulaganja ♦ Kreditni poslovi sa inostranstvom – pravni poslovi zaključeni u devizama. pomoć.

a preko banke i pod posebnim uslovima i preko 10.000 EUR ♦ NB propisuje iznos dinara koji se može izneti i uneti u zemlju od strane rezidenta. carinskih i drugih obaveza 16.000 EUR. godine – deo procesa harmonizacije propisa xsa medjunarodnim ♦ Pranje novca – poreklo novca nezakonite radnje ♦ Nezakonite delatnosti: ♦ Siva ekonomija ♦ Trgovina oružjem 76 . valutna kaluzula ♦ Vrste kurseva: – Fiksni – odredjuje se administrativno. pri čemu NB interveniše u cilju stabilizovanja ♦ Srednji kurs je za knjigovodstvene. carinske i statističke svrhe ♦ Dozvoljeno je ugovaranje u devizama. a ograničenje u pogledu transfera u inostranstvo je prethodno plaćanje poreskih. na trećeg ili osiguranjem putem deviznih terminskih poslova 16. Fizički prenos i sprečavanje pranja novca ♦ Slobodno unošenje efektive.račun u banci u devizama ili dinarima. čekova ili HOV preko limita ♦ Zakon o sprečavanju pranja novca donet je 2001. – Plivajući – odredjuje se na osnovu P-T deviza – Ograničeno fluktuirajući – odstupanja u zonama 1-3% ♦ Prema statutu MMF aranžmani za odredjivanje kurseva mogu biti prema SDR.♦ Nerezident .4. prema vrednosti valuta ili korpi ♦ Kurs dinara – na MDT – formira se slobodno. nerezidenta ili banke ♦ Obaveza prijave iznosa efektive.5. ali je plaćanje u dinarima ♦ Izuzetak . Kurs dinara. kada je reč o kreditiranju uvoza ♦ Zaštita od valutnog rizika – valutna klauzula ♦ Rizik se može prevaliti na nekog od partnera.odobravanje kredita u devizama. a za efektivu do 10. kartica i čekova koji glase na stranu valutu ♦ Iznošenje je slobodno za platne kartice.

Prikrivanje namene Zamena i prenos imovine i Prikrivanej kod privatizacije Podizanje gotovine sa računa i knjižice se ne smatra nezakonitim sa stanovišta Zakona ♦ Obavezna evidencija svih transakcija preko 15 hiljada EUR ili dinarska portivvrednost 16.6. Inspektorat. naplati.♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Trgovina opijatima Trgovina belim robljem Postupci koji omogućavaju pranje novca Prikrivanje i utaja porekla novca Prikrivanje mesta ulaganja. Dev. izvod iz registra preduzeća. kupoprodaji. Obaveštavanje i kontrola deviznog poslovanja ♦ Obaveza izveštavanja o plaćanju. Carina i nadležna ministarstva ♦ Kontrola spoljnotrrgovinskog posla – rešenje o upisu u registar i nastale promene. od ministarstva kopiju rešenja. za investicione radove tromesečni pregled ♦ Po kompenzacionim poslovima – obračun o izvršenom poslu i dokumentacija obračuna ♦ Po poslovima posredovanja – obračun i dokumentacija ♦ Za usluge u spoljnotrgovinskom prometu – overene fakture o usluzi ♦ Kontrola unošenja dobiti po poslovima – dokaz da je dobit uneta u zemlju uz dokumentaciju ♦ NB obezbedjuje u cilju devizne kontrole: carinske isprave od uprave carina. od banaka dokumente o naplati 77 . kao i uslovima i načinu izveštavanja od strane rezidenata nerezidenata ♦ Dužnost obezbedjenja uvida u poslovne knjige i druge dokumentacije i čuvanje iste najmanje 5 godina ♦ NB projekcija PB zemlje kao analitička podloga za utvrdjivanje monetarno – kreditne i devizne politike i njeno sprovodjenje ♦ Deviznu kontrolu vrše: NB. prenosu.

Propisi o menjačkim poslovima ♦ Odluka o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova i postupku kontrole ♦ Odluka o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koji NB kupuje i prodaje na deviznom tržištu ♦ Odluka o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koji se prodaju i kupuju na deviznom tržištu ♦ Odluka o otkupu efektivnog stranog novca zemalja članica EMU ♦ Odluka o merama koje se privremeno primenjuju u postupku kontrole obavljanja menjačkih poslova ♦ Uputstvo o sprovodjenju Odluke. ♦ Odlukom su propisani uslovi i način obavljanja menjačkih poslova ♦ Menjački posao: poslovi kupoprodaje efektive i čekova koji glase na stranu valutu ♦ Subjekti menjačkog posla: 1) ovlašćene banke – u svoje ime i za svoj račun. rezidenata i nerezidenata ♦ Kontrola carine i deviznog inspektorata ♦ NB može doneti zaštitne mere ukoliko se ne ostvaruju ciljevi monetarno – kreditne i devizne politike. iznošenje dinara. – propisati uslove držanja deviza kod banaka.1. – ograničiti ili zabraniti kupoprodaju deviza.7. – ograničit ili zabranti terminsku kupoprodaju deviza ♦ Kaznene mere: krivične i prekršajne 16.rezidenti (pravna lica i preduzetnici) koji imaju ovlašćenje NB – u svoje ime a za račun banke ♦ Ovlašćenje – pismeno ovlašćenje za obavljanje menjačkog posla 78 .u svoje ime i za svoj račun.. 2) NB . 3) Ovlašćenji menjači . – uvesti obavezu prodaje deviza sa računa. – ograničiti ili zabraniti unošenje. HOV. drugih finansijskih organizacija.. deviza. – uvesti polaganje deviznog depozita kod NB. uz uslov konsultacija sa MMF: – ograničiti tekuća ili kapitalna plaćanja.♦ NB vrši deviznu kontrolu banaka. menjača.

isticanje visine provizije. ime i prezime. oštećena ili da joj nedostaje deo) ♦ Postupanje sa falsifikatima – ako menjač nije siguran upućuje na banku ili NB. provizija. kopija rešenja. sačinjava zapisnik i zove policiju ♦ Postupanje s čekovima – drugi potpis pred menjačem ♦ Primena kursa ♦ Izdavanje potvrde – obavezno ♦ Sadržaj potvrde: naziv. rešenje iz registra. osiguranje od štete. predaja banci efektive i dinara. datum i mesto. ♦ Opis novčanica – Zbirka novčanica (novčanica ne sme biti falsifikat. način pakovanja i predaje. samo sa jednom bankom ♦ Zahtev za ovlašćenje: nacrt ugovora.1 godina rok. račun. šifra. oznaka posla. ako sumnja zadržava klijenta.2.7. isticanje kursne liste i primena. oznaka valute. Uputstvo o menjačkim poslovima ♦ Sadržina ugovora: naziv i sedište. potvrda. medjusobni odnosi ♦ Oprema za detekciju falsifikata i druga oprema ♦ Rukovanje gotovinom i džeparac menjača (ne veći od 100 EUR) ♦ Dostavljanje kursnih lista ♦ Dokumentacija menjača: kopija ovlašćenja. kopija ugovora. mesto. potvrde o otkupu 6 mes. u kasi drži efektivu i dinare namenjene isključivo menjaču ♦ Izveštavanje NB – elektronski. svakodnevno i dekadno ♦ Postupak kontrole – Devizni inspektorat NB 16. potpis ♦ Dnevnik blagajne 79 . izdavanje potvrde. vrste poslova. potvrda o plaćenom postupku ♦ Obaveze menjača: odvajanje knjigovodstva.♦ Menjačko mesto – prostorna ili organizaciona jedinica u kojoj se obavljaju menjački poslovi sa blagajničkim mestom i/ili bankomatom ♦ Blagajničko mesto – deo menjačkog mesta za menjač ♦ Privremeno menjačko mesto ♦ Putujući menjač u prevoznom sredstvu ♦ Kurs koji se koristi – kursnu listu formira menajč u okviru kursne liste banaka i šalje je NB – Kupovni – za otkup efektive i čekova – Prodajni – za za prodaju efektive i čekova ♦ Ugovor o menjačkim poslovima .

17.4. poslovne banke i preduzetnici sa ovlašćenjem i ugovorom sa nekom od poslovnih banaka.5. dokumentacije. Medjunarodni dokumentarni akreditiv 17. izveštaja. a ograničenja postoje kod iznošenja efektive ♦ Banke su u obavezi da prate devizna plaćanja vezano za mogućnost pranja novca i to sve transakcije koje prevazilaze vrednost od 15 hiljada evra ♦ Menjačkim posloviima kojima se vrši zamena valute i drugih sredstava plaćanja mogu se baviti NBS. Platni promet sa inostranstvom 17.♦ Kontrola: podataka.2.1. neposredna kontrola. zapisnik. nalog o otklanjanju nepravilnosti Rezime poglavlja: ♦ Poslednjih godina izvršena je značajna liberaizacija poslovanja sa inostranstvom.3. uz mogućnost korišćenja devizne klauzule ♦ Iznošenje deviza je slobodno za platne kartice. Jednoobrazna pravila za tumačenje trgovinskih termina 17. naplatu i plaćanje kredita i kamata i dobiti.SWIFT 80 . izuzev u devizama prodaja i zakup nepokretnosti. Elektronsko plaćanje .SWIFT 17. Medjunarodni dokumentarni inkaso 17. plaćanja po osnovu kredita i osiguranja i po osnovu poslova sa HoV ♦ U skladu sa statutom MMF Srbija vodi politiku slobodnog formiranja kursa dinara sa dozvoljenim ugovaranjem u devizama. Elektronska plaćanja . Instrumenti bezgotovinskog plaćanja 17. pri čemu su pod kontrolom zadržani samo kapitalni poslovi ♦ Tekući devizni poslovi su poslovi izmedju rezidenata i nerezidenata čija namena nije prenos kapitala i obuhvataju plaćanja po osnovu spoljnotrgovinskih psolova. kao i plaćanja na ime izdržavanaj porodice ♦ U zemlji se plaćanja vrše u dinarima.1.

korisnik plaćanja. dokumentarnog inkasa/akreditiva.saradnja (razmenjeni . ♦ Pravila za sve kategorije poruka ♦ Razmena ključeva je obavezna ♦ Razmena poruka ne znači i razmenu ključeva ♦ Ključevi se koriste za identifikaciju poruka ♦ Ključevi moraju biti isti i kod banke sendera i kod banke primaoca 81 . SWIFT ♦ Korespodentski odnosi banaka . izveštaji o radu. drugi sloj i treći sloj ♦ Nalog kupca – kontrola naloga – obrada – autorizacija – SWIFT poruka ♦ Uskladjenost sa zahtevima standarda – u suprotnom plaćanje penala ♦ Referenciranje poruka – mehanizam kontrole ♦ Redosled koraka: ♦ 1) porudžbina 2) faktura 3) nalog banci 4) odgovor banke 5) slanje SWIFT poruke 6) pokrivanje preko banke korespodenta 7) instrukcija za plaćanje 8) zaduženje kupčevog računa 9) odobrenje prodavčevog računa 10) obaveštenje o prilivu 11) izvod kupcu 12) izvod prodavcu ♦ Elementi: nalogodavac. tarife naknada. instrument plaćanja. spisak korespodenta i kontokorenata.licence. iznos. doznake. korespodentske oznake i sl. čeka.u cilju izbegavanja problema i snižavanja rizika ♦ Kretanje robe: proizvođač – izvoznik – uvoznik . telex.potrošač ♦ Plaćanje – preko banaka putem: bezgotovinskog plaćanja. banka korisnika.♦ Komercijalni ugovor koji sklapaju uvoznik – izvoznik sadrži finansijsku klauzulu – uslove i način plaćanja i instrument likvidacije – plaćanje ♦ Neophodno je prethodno konsultovanje sa bankom . banku primaoca. razmenjene SWIFT i telefaks ključeve) ♦ Kontokorentni odnosi banaka – uz ostala razmenjena dokumenta imaju otvorene račune preko kojih se mogu vršiti plaćanja ♦ SWIFT – Medjunarodna organizacija za elektronsko plaćanje ♦ Visoko standardizovane i zaštićene poruke u elektronskom formatu ♦ Organizacija mreže: prvi sloj. banka. valuta i datum valute ♦ Svi elementi su neophodni u realizaciji naloga ♦ Sadržaj SWIFT poruke mora da odgovara sadržaju naloga ♦ Zaštita u prenosu podataka SWIFT je elektronska ♦ Uključuje takodje banku sendera. liste specimena potpisa ovlašćenih lica.banka – banka – izvoznik ♦ Komunikacija medju bankama: poštom. kombinacijom ♦ Kretanje plaćanja uvoznik .

kupac ♦ Sigurnost prodavca – garancija banke ♦ Sigurnost kupca – podnošenje svih dokumenata ♦ DA – uslovna obaveza banke da plati ♦ Učesnici: Nalogodavac..Medjunarodni dokumentarni akreditiv ♦ Dokumentarni akreditiv DA – uslovna obaveza banke da plati – pismena obaveza data prodavcu na zahtev i prema instrukcijama kupca da plati po vidjenju ili na utvrdjeni rok iznos koji ne prelazi iznos akreditiva uz dokumenta ♦ Najčešći i najsigurniji platni instrument MT ♦ Akreditivu prethodi kupoprodajni ugovor sa finansijskom klauzulom – plaćanjem dokumentarnim akreditivom ♦ Jednoobrazna pravila i običaji MTK .17. obaveze prema prodavcu – da izvrši plaćanje. već se iznos vraća na prvobitni 82 . da otvori tačno. i 2007. banka. ' 83. da ispita dokumenta. da dokumenta dostavi kupcu.) ♦ Inovirana Pravila MTK 600 uz korišćenje Procedura za ramburs po dokumentarnom akreditivu ♦ Učesnici u akreditivnom poslu: prodavac. ' 74..2.1933. '93.g.naplata ako prodavac podnese sva predvidjena dokumenta ♦ Vrste Dokumentarnog akreditiva DA: ♦ 1)Uvozni(nostro) i izvozni (loro) DA ♦ 2)Opozivi i neopozivi – mogućnost opoziva ili čvrsta obaveza ♦ 3)Nepotrvrdjeni i potvrdjeni – posrednička banka saopštava uslove bez daljih obaveza/potvrdjivanje akreditivne banke posredničkoj banci ♦ 4)Pokriveni – pokriće se doznačuje u ino u momentu otvaranja DA ♦ 5) Prenosivi – samo ako je izričito označen kao takav ♦ 6)Rotativni (revolving ) – po iskorišćenju prvog iznosa se ne gasi..banka – korisnik ♦ Akreditivna – kupčeva banka (obaveze prema kupcu – da blagovremeno otvori DA. banka./ '62. da se pridržava samo predvidjenih uslova) ♦ Avizirajuća – banka koja obaveštava korisnika o otvaranju akreditiva ♦ Isplatna – banka navedena u akreditivu ♦ Konfirmirajuća – banka koja otkupljuje menicu korisnika ♦ Rambursna banka – banka ovlašćena da izvrši ramburs ♦ Kupac preferira plaćanje posle otpreme – plaćanje je osigurano posle podnošenja svih dokumenata ♦ Prodavac preferira plaćanje unapred . (revizije 1951.

korisnik. rok za utovar. delimične isporuke i dr.3. 83 . – plaćanje moguće samo ako je kupac unapred poznat i – plaćanje je povezano sa formalnostima 17. ♦ Najčešće korišćen instrument (sa DA i bankarskom doznakom) ♦ Rok plaćanja cene – ♦ 1) unapred – priliko zaključenja ugovora ili pre isporuke robe ♦ 2) istovremeno uz isporuku robe i predaju dokumenata. nalogodavca uplati potraživanje koje ovaj ima prema trećem licu. a za uzvrat naplaćuje proviziju i troškove ♦ Jednoobrazna pravila za MDI MTK iz 1956.♦ 7) Stand by – nastao u SAD zbog nepoznavanja izdavanja garancija. a ukoliko rok nije naznačen 21 dan nakon datuma otpreme banka će dobiti dokumenta ♦ Isplatne klauzule – zavisno gde banka ima račun ♦ Nedostaci akreditiva: – nema mogućnosti pregleda robe pre plaćanja. banka. revizija 1996. valuta. ♦ Rok važenja akreditiva – rok teče od datuma otvaranja. a podrazumeva se pregled robe pre plaćanja ♦ 3) posle isporuke – plćanje u ugovorenom roku. sličan je garanciji za dobro izvršenje posla – banka se obavezuje da će isplatiti novac korisniku pod uslovom da korisnik podnese izjavu da dužnik nije izvršio svoju obavezu ♦ 8)Sa avansnim plaćanjem – avans sa obezbedjenejm i avans bez obezbedjenja ♦ Podaci u akreditivu: vrsta.Medjunarodni dokumentarni inkaso-MDI ♦ MDI – bankarski posao gde se banka obavezuje da po nalogu i za račun prodavca. iznos. pregled robe i reklamacija može odložiti plaćanje ♦ Obično se koristi plaćanje uz predaju dokumenata ♦ Prednosti MDI: – jeftiniji. plaćanje. način otvaranja. uz predaju odredjenih dokumenata. datum i mesto isteka..

suma.banka nalogodavca daje nalog korespodentu u inostranstvu za isplatu pravnom ili fiz. kada se proizvodi za tržište pored funkcije sredstva plaćanja predstavlja sredstvo obezbedjenja ♦ Vrste – prema vrsti dokumenta uz koju se dokazuje potraživanje: – čisti(nerobni) – naplata potraživanja u obliku HOV (menica. Instrumenti bezgotovinskog plaćanja ♦ Bankarska doznaka – klasičan. mogućnost više banaka ili jednostavno ista banka ♦ Ugovor o MDI – nalogodavac izdaje nalog dostavnoj banci. a ova ga prihvata ćutanjem ♦ Nalogodavac – dostavna banka. predaja dokumenata uz druge uslove 17. kod plaćanja avansa i kod robnog plaćanja gde je izraženo poverenje ♦ Vrste doznaka: – Nostro – doznaka u inostranstvo (uvozni posao) – Loro – doznaka iz inostranstva u korist domaćeg lica (izvozni posao) ♦ Medjunarodno kreditno pismo – nalog banke ino banci da izvrši isplatu korisniku isprave ♦ Učesnici: banka izdavalac. trgovačko k.licu na odredjeni iznos na odredjeni datum ♦ Učesnici u poslu: nalogodavac. dostavna – inkaso banka. cirkularno. najstariji instrument . banka kojoj je nalogodavac poverio naplatu potraživanja).prezentacija dokumenata ♦ Plaćanje:predaja dokumenata uz plaćanje.pismo 84 . dostavna banka (remitent. banka upućenik. datum. banka korespodent i korisnik ♦ Naročito prisutna kod nerobnih plaćanja. pečat ♦ Način izdavanja: izdaje banka na osnovu ranije položenog pokrića ♦ Vrste: obično. kao i naplaata robnih dokumenta – loro – naplata strranog potraživanja u domaćoj zemlčji od domećeg dužnika – nostro – naplata domaćeg potraživanja od strane dužnika preko domaće banke ♦ Učesnici MDI: nalogodavac.4. poslovna banka. korisnik ♦ Poseban oblik MDA. potpis. banka. inkaso banka (banka koja je dužna da prezentira dokumenta i da od trasata traži napaltu potraživanja). rok. nalogodavac – trasat ♦ Trasat nije neposredan učesnik u poslu – on je u pravnom poslu sa poveriocem po osnovu ugovora o kupoprodaji robe ♦ Inkaso banaka . naplata može sukcesivno ♦ Elementi: izdavalac. ček) – dokumentarni(robni) – naplata HOV zajedno sa robnim dokumentima. korisnik.– – kupac nije unapred poznat. predaja dokumenata uz akcept. neprenosivo.

CPT. mogućnost sukcesivne isplate 17. FAS. usluga. CIP. mesto i način prelaska svojine.zbirka medjunarodnih trgovinskih pravila u cilju što preciznijeg tumačenja prava i obaveza prodavaca i kupaca u medjunarodnim trgovinskim transakcijama ♦ Trasportna klauzula – trgovački termin. osnovana 1919. koji definiše vreme. u Parizu status savetodavnog organa UN A kategorije ♦ Osnovna delatnost – razvoj medjunarodne trgovine proizvoda.važeća pravila za tumačenje termina u MT – definicije mesta. DEQ. FOB.♦ Značaj: vrše se gotovinska i bezgotovinska plaćanja. DES. vremena i načina prelaska svojine sa prodavca na kupca ♦ RAFTD 1941 . DDU. CIF. trroškove rizika na robi sa prodavca na kupca ♦ INCOTERMS 2000 . DDP Rezime poglavlja: 85 . tehnologije ♦ MTK je kreirala veliki broj normativnih modela i pravila medj. FCA. Jednoobrazna pravila za tumačenje trgovinskih termina ♦ Medjunarodna trgovinska komora (MTK ili ICC).5. DAF. trgovinskog prava koja se široko primenjuju ♦ INCOTERM – jednoobrazna pravila . smanjuje rizik gubitka novca. CFR.definicijeTrgovinske komore SAD ♦ EXW.

pri čemu medju najvažnije podsisteme spadaju i sistem zaštite prenosa podataka ♦ Medjunarodni dokumentarni akreditiv je najstariji i najsigurniji platni instrument u medjunarodnim plaćanjima i predstavlja uslovnu obavezu banke da plati prema instrukcijama kupca. kada su obim i broj transakcija u medjunarodnom plaćanju prevazišli mogućnosti manuelne obrade ♦ Uskoro se razvio i SWIFT kao medjunarodna asocijacija za medjubankarska elektronska plaćanja ♦ SWIFT ima posebnu tehnologiju i zahteva tehniku i obučenost kadrova da bi se banka mogla služiti ovim sistemom za plaćanja sa inostratsvom. Subjekti kreditnih poslova 18.3. Registrovanje i otplata kredita 18.1. a razvio se u drugoj polovini prošlog veka sa naglim razvojem spoljnotrgovinske razmene i koriste se pravila Medjunarodne trgovinske komore sa sedištem u Parizu ♦ Takodje veoma rasprostranjen instrument je medjunarodni dokumentarni inkaso ♦ Bankarska doznaka predstavlja klasičan isntrument kod kojeg banka daje svojoj korespodentskoj banci nalog za isplatu pravnom ili fizičkom licu ♦ Medjunarodno kreditno pismo je nalog banci u inostranstvu da izvrši isplatu korisniku isprave. odnosno akreditiva ♦ Elektronsko plaćanje se razvilo tokom 1960-tih godina. doznakom.♦ Plaćanja prema instranstvu i iz inostranstva se obavljaju putem bezgotovisnskih instrumenta plaćanja. Strana ulaganja 18.1. Kapitalne transakcije sa inostranstvom 18. Kreditni poslovi sa inostranstvom 18.2. čekom i korišćenjem inkasa. Obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu 18.4.5. 18.Kreditni poslovi sa inostranstvom 86 .

Subjekti kreditnih poslova ♦ Kreditne poslove mogu zaključiti lica koja ispunjavaju zakonske uslove ♦ NB zaključuje kreditne poslove u okvirima svojih prava i dužnosti ♦ Okvir za zaključivanje kreditnih poslova predstavlja projekcija Platnog bilansa (PB) zemlje ♦ Kreditni posao se zaključuje pismenim ugovorom ♦ Pravna lica (uslov .za registrovanu delatnost) i banke (uslov .ovlašćenje) ♦ Država se može zadužii u inostranstvu uz donošenje posebnog zakona za svaki kredit ♦ Preduzeće se zadužuje u inostranstvu. oročeni bankarski depozit . lični i fizički prenos sredstava plaćanja ♦ Kreditni poslovi a) kreditni poslovi u RS (rezidentima u devizama i nerezidentima u dinarima) b) kreditni poslovi sa ino (zaključeni u devizama izmedju rezidenata i nerezidenata) ♦ Komercijalni kredit – prodavac = kreditor ♦ Robni kredit – korišćenje isključivo za nabavku robe ♦ Finansijski kredit – bez ulaženja u svrhu kredita ♦ Kratk. poslovi sa investicionim i dobrovoljnim pnz fondovima. organizacija – garancija države 18. poslovi sa HOV.♦ Zakon o deviznom poslovanju (Sl. ulaganje u nekretnine.glasnik 62/06) ♦ Kapitalni poslovi sa ino: direktne investicije.2.do 12 m ♦ Krediti medj. odobrava kredite i garancije u okviru delatnosti kojom se bavi ♦ Fizičko lice – preduzetnik – se može zaduživati u svoje ime i za svoj račun 87 . kreditni poslovi. fin. depozitni poslovi. poslovi osiguranja. kr.

3. Registrovanje i otplata kredita ♦ Krediti i garancije se obavezno registruju kod NBS ♦ Registracija: – namera (KZ1). ne može se vršiti prevremena otplata. – ugovor (KZ2).18. – promene i raskid (KZ3-5). već se obaveza može izmiriti u dinarima u zemlji ♦ Izuzetno refinansirani kredit se može otplatiti prevremeno konverzijom u ulog: ♦ u preduzeće. korišćenje i – otplata kredita (KZ3) ♦ Obaveštavanja NB pre zaključenja ugovora ♦ Mogućnost otplate pre roka ♦ Potraživanje se može založiti. banku ♦ za ustupanje prava korišćenja turističkog objekta ♦ u nove obaveze prema inostranstvu ♦ za potraživanje u inostranstvu ♦ Konverzija se obavlja preko banke ♦ NB propisuje način i daje saglasnost (20dana) ♦ NB može konvertovati svoje dugove u svoje ime i za svoj račun prema projekciji PB ♦ NB to može i za račun države 18. Strana ulaganja ♦ Čl. prodati i naplatiti ♦ Kad država preuzme obavezu kao garant i supergarant po refinansiranom kr.4.VIII Statuta MMF – članice ne smeju uvoditi ograničenja za tekuća plaćanja 88 .

HOV. imovinska prava i dinari ♦ Jednak položaj . dopunske uplate. od prodaje akcija.♦ Članice MMF vode samostalno politiku obavljanja kapitalnih transakcija ♦ Zakon o stranim ulaganjima Sl.list 3/02. naknade ♦ Medjunarodni ili bilateranalni sporazum ♦ Uvoz stvari za ulog je slobodan ♦ Izuzeci: motorna vozila i automati za kocku ♦ Carinsko oslobadjanje uvoza stvari 2 god.prava i obaveze kao i domaća ♦ Uživa pravnu sigurnost i pravnu zaštitu .5. prava intelektualne svojine. stvari. imovinu nakon gašenja preduzeća. oblike radi sticanja dobiti ♦ Ulaganje u banke i osiguranje . ♦ Ulaganje u nerazvijena područja i ♦ Ulaganja u mala preduzeća 18. Obavljanje privredne delatnosti u inostranstvu 89 . ♦ Poreska oslobadjanja: ♦ Koncesiona ulaganja ♦ Zapošljavanje delično sposobnih i ♦ Neprofitne organizacije ♦ Poreske olakšice (1-50% poreza na pf i na plate): ♦ Ubrzana amortizacija. Zakon o koncesijama i Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ♦ Uredjuju se strana ulaganja u preduzeća i dr.matični zakoni ♦ Strani ulagač – strano pravno i fizičko lice i naš državljanin sa boravkom dužim od 1 god u ino ♦ Strano ulaganje – ulaganje kojim strani ulagač stiče udeo ili akcije i 2) sticanje svakog drugog imovinskog prava ♦ Posebni oblici – koncesija i BOT ♦ Vrste stranih ulaganja ♦ Novo preduzeće . smanjenja kapitala.prava u trenutku upisa u registar ne mogu biti sužena ♦ Prava ne mogu biti predmet eksproprijacije ♦ Slobodno je konvertovanje dinara u valutu ♦ Slobodno je držanje i korišćenje deviza ♦ Vodjenje knjiga i finansijskih izveštaja ♦ Pravo na transfer dobiti i imovine: dobit. 5/03. Zakon o deviznom poslovanju.green field ♦ Postojeće preduzeće ♦ Koncesija ♦ Ulog: valuta.

za šta je banci neophodna tehnika i ljudi obučeni za ove poslove ♦ Subjekti kreditnih poslova sa inostranstvom mogu biti domaća pravna lica i preduzetnici. pri čemu strani ulagači imaju zakonske stimulanse u cilju postizanja 90 . predstavništva ili subsidijara. banke.bilansnu poziciju zemlje ♦ Strana ulganja su regulisana osnovnim zakonom i Zakonom o deviznom poslovanju. – dokapitalizacija ♦ Investicioni radovi u ino ♦ Osnivanje preduzeća ćerke u inostranstvu ♦ Obaveza izveštavanja o upisu u sudski registar ♦ Osnivanje holding preduzeća ♦ Korišćenje dobiti ostvarene u ino ♦ Mirovanje preduzeća u ino ♦ Ulaganje u strana preduzeća Rezime poglavlja: ♦ Uslov za obavljanje kapitalnih poslova sa inostranstvom od strane banke je ovlašćenje NBS za obavljanje poslova sa inostranstvom. – kupovina udela ili akcija. a što u prvom redu znači da se sve faze kreditiranja moraju prijaviti NBS koja je zadužena za platno . kao i NBS ♦ Pod kreditnim poslovima sa inostranstvom podrazumevaju se poslovi kreditiranja kod kojih je jedan od učesnika sa elementom inostranosti ili je ugovaranje u devizama ♦ Procedura realizacije kredita sa elementom inostranosti je veoma formalna i rigorozn.♦ Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ♦ Direktno ulaganje u ino: – osnivanje preduzeća.

To su poreska oslobadjanja i poreske olakšice ♦ Domaća pravna lica.6.1.3. Princip ažurnosti 19. 19. Princip likvidnosti ♦ Likvidnost . Princip poslovnosti 19. Princip rentabilnosti 19. blagajna. PRINCIPI BANKARSKOG POSLOVANJA 19. Princip sigurnosti i efikasnosti ulaganja 19.žiro račun  Sekundarna likvidnost – gotovina. pri čemu je neophodno da o tome izveste nadležne organe.5. mogu obavljati poslovanje u inostranstvu.1.računi/kratkoročni izvori sredstava 91 . Princip solventnosti 19.4. uključujući banke.Obaveza banke da u svakom trenutku odgovori blagovremeno obavezama ♦ Ključni princip uspešnog poslovanja banaka ♦ Zavisi od poverenja u banku na tržištu ♦ Poštovanje principa likvidnosti vezano je za iskustvo u velikim finasijskim krizama ♦ Likvidnost se obezbedjuje uskladjivanjem priliva i odliva sredstava po dinamici i ročnoj strukturi ♦ Diferenciranje likvidnosti:  Primarna likvidnost – gotovina.većeg priliva deviza iz inostranstva i otuda ubrzanja razvoja. Princip likvidnosti 19.2. račun i žiralni novac  Tercijarna likvidnost – oročeni plasmani ♦ Stopa likvidnosti – gotovina+ž.

Princip poslovnosti i efikasnosti ♦ Efiklasnost . već je univerzalnog karaktera za sve privredne subjekte na tržištu ♦ Pravila: samostalnost i objektivnost u donošenju odluka.načelo da se max rezultati postižu sa min korišćenjem sredstava ♦ Efikasnost poslovanja nije vezana isključivo za banke.načelo koje označva neophodnost obezbedjenja da klijenti u odredjenom roku uredno izvršavaju obaveze ♦ Posebno je važan za obezbedjenje urednog izvršavanja plasmana ♦ Neophodnost praćenja klijenta sa obavezama vraćanja plasmana i reagovanja na prve znake nesigurnosti ♦ Nepoštovanje principa ugrožava najppre rast plasmana i u krajnjem slučaju likvidnost banke ♦ Obezbedjenje banke predstavljaju rezerve. stalna cirkulacija novca i poslovno predvidjanje ♦ Razboritost i objektivnost u donošenju odluka ♦ Dinamičnost sredstava kojima banka raspolaže ♦ Banka mora predvidjati dogadjanja i unapred reagovati ♦ Jedinstvo sa principom likvidnosti 19.19. prvenstveno za sunmnjiva i nenaplativa potraživanja 92 .3.2. Princip sigurnosti ♦ Sigurnost .

osnovni motiv poslovanja banke kao novčarskog preduzeća ♦ Ciljna funkcija banke kao preduzeća – max Pf ♦ max Pf = naplaćena aktivna k – plaćena pasivna k ♦ Prvenstveno motiviše vlasnike da oplode svoj kapital kroz bančino poslovanje ♦ Ekonomičnost podrazumeva da se sredstva pribavljaju po što nižim stopama i na taj način utiču na snižavanje opštih k` 19.4.sposobnost banke da odgovori svojim obavezama u celini – Solventnost je dugoročna sposobnost. Princip solventnosti ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Solventnost . likvidnost kratkoročna Solventnost se obezbedjuje uskladjivanjem aktive i pasive Primat dugoročnoj uskladjenosti aktive i pasive Nesolventnost kada obaveze prevazidju nivo aktive Sposobnost banke da podnese rizik Sigurnost deponentima Realizuje se makroekonomska funkcija banaka da mobilišu i koncentrišu nacionalnu štednju ♦ Obezbedjuje dugoročnu održivost bančinog poslovanja i razvoja 93 .5. Princip rentabilnosti ♦ Rentabilnost (profitabilnost) .19.

Princip ažurnosti ♦ Ažurnost . koji se ujedno smatraju i osnovnim principima ♦ Princip likvidnosti znači obavezu banke da u svakom trenutku može odgovoriti obavezama. prvensvteno izveštavanja – može uticati na preduzeimanje mera prema banci ♦ Banka svakodnevno dostavlja NBS preko deset izveštaja u elektronskoj formi Rezime poglavlja: ♦ U oblasti ekonomije deluju zakonitosti.19.knjigovodstveno ♦ Prvi nivo ažurnosti odnosi se na poslovanje s klijentima i poštovanje rokova koje je banka preuzela na sebe ♦ Ažurnost utiče na reputaciju banke ♦ Drugi nivo ažurnosti se odnosi na obaveze prema NBS.6. pri čemu je ova obaveza stepenovana prema prirodi sredstava na koja se odnosi ♦ U praktičnom smislu jedina odbrana likvidnosti banke je raspoloživost novca na računima banke i u blagajni 94 . a delom su specifični za poslovne banke ♦ Specifični su prvenstveno principi likvidnosti i solventnosti. koje se moraju poštovati ukoliko se želi uspešno poslovanje ♦ Principi bankarskog poslovanja delom su generalni principi poslovanja privrednih subjekata u tržišnim uslovima privredjivanja.obaveza banke da 1) u odredjenom roku obavlja poslove i 2) ažurno vodi poslovne promene .

Kamatni rizik 20.4.2. Upravljanje rizicima u bankama 20.2.4.2. što u slučaju banke znači maksimiranje razlike izmedju aktivne i pasivne kamate ♦ Princip solventnosti je pandan principu likvidnosti i znači da banka mora biti sposobna da odgovori svim svojim obavezama u celini ♦ Princip ažurnosti znači obavljanje poslova o roku i ažurno vodjenje poslovnih promena ♦ Treba imati u vidu da postoji uzajamna povezenost svih principa bankarskog poslovanja.2. Devizni (valutni) rizik 20. Pojam bankarskog rizika 20. Operacionalizacija upravljanja rizicima 95 .2. 3. 20.2. Vrste rizika 20. Rizik likvidnosti 20. Upravljanje rizicima 20. Kreditni rizik 20.1.3.1.♦ Princip poslovnosti ukazuje na načelo da se maksimalni rezultati postižu minimalno korišćenim sredstvima ♦ Princip sigurnosti se prvenstveno odnosi na kreditne poslove banke i znači da je neophodno obezbediti maksimalno povraćaj pozajmljenih sredstava ♦ Princip rentabilnosti govori o maksimizaciji profita.

koji dovode u pitanje poslove. R-rizik promene propisa. K-rizik adekvatnosti kapitala 20. klijentu ili poslu Nematerijalni rizik – mogućnost da može doći do narušavanja ugleda banke Različite definicije rizika Faktori od uticaja na rizik poslovanja(TRICK): T-rizik tehnologije.20.3. C-rizik korisnika. Pojam rizika ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Sve više su prisutni rizici. naplatu ili promenu Rizik se povećava sa globalizacijom i razvojem investicionog bankarstva Materijalni rizik – mogućnost gubitka na transakciji. I-rizik kamatnih stopa.1.Vrste rizika ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Rizik plaćanja Rizik zemlje Operativni rizik Garancijski rizik Terminski rizik Tržišni rizik Zakonski rizik Fiskalni rizik 96 .

kvalitetno obezbedjenje 20. limit zaduživanja.3.2. diversifikacija plasmana.20. uravnoteženje stavki bilansa osetljivih na oscilacije K‘ ♦ Inidirektni kamatni rizik – implicitan izbor klijenta za odredjene akcije 97 .koeficijent izmedju stavki bilansa osetljivih na kretanja K‘ ♦ U slučaju ugovaranja varijabilnih K‘ – manja osetljivost banke na oscijlacije K‘.1. povećanje K‘ pod kojima je klijent spreman da se zaduži i smanjenje rejtinga kod rejting agencije ♦ Monitoring kreditnog rizika: selekcija pri odobrenju klredita.3. Kamatni rizik ♦ Kamatni rizik – rizik smanjenja Pf zbog promena u visini K‘ ♦ Bazični kamatonosni rizik.pravilo ♦ Upravljanje K‘rizikom – smanjenje učešća stavki osetljivih na oscilacije K‘. Kreditni rizik ♦ Kreditni rizik – rizik da otplata odobrenog kredita i pripadajuće kamata bude dovedena u pitanje ♦ Kreditni rizik je najvažniji ♦ Pokazatelji povećanja kreditnog rizika klijenta: pad cena akcija.

nemogućnost zaduženja na finansijskom tržištu ♦ Mere i aktivnosti za upravljanje rizikom likvidnosti – raspolaganje adekvatnim iznosom sredstava u svakom trenutku i uskladjivanje ročne strukture izvora i plasmana 20.4.3. Rizik likvidnosti ♦ Likvidnosi rizik – rizik da banka ne poseduje dovoljno sredstava za izmirenje dospelih obaveza u odredjenom trenutku ♦ Uži i širi pojam rizika likvidnosti – ♦ Uži pojam nedostatak sopstvenih sredstava ♦ Širi pojam .3.3.20.3. Devizni (valutni ) rizik ♦ Devizni rizik – rizik smanjenja Pf ili gubitka po osnovu negativnih promena u deviznim kursevima ♦ Osetljivost banke zavisi od stavki u bilansu u različitim valutama osetljivih na kretanje kursa ♦ Kratka devizna pozicija u odredjenoj valuti – obaveze veće u odnosu na deviznu aktivu ♦ Duga devizna pozicija – devizna aktiva veća u odnosu na devizne obaveze ♦ Upravljanje deviznim rizikom – uravnotežavanje aktive i pasive po valutama ♦ Efikasna je i politika kompenziranja 20. Upravljanje rizicima 98 .

uravnoteženost deviznih pozicija (do 20% razlike) ♦ Rizici izloženosti banke – ♦ 1 lice 25 % kapitala. 2) zaštita potencijalnog profita ♦ Proces upravljanja rizikom: – Procena i identifikacija izloženosti riziku – Merenje i vrednovanja identifikovane izloženosti – Kontrola izloženosti – Finansiranje ostataka izloženosti 20. procedure za identifikaciju. ♦ do 60% ulaganje u OS i lica van finansijskog sektora 99 . procedure kontrole. politike u procedure za identifikaciju i upravljanje. kontrola i neutralisanje rizika ♦ Relativno nova funkcija koja se razvila iz poslova osiguranja ♦ Cilj upravljanja rizikom: 1) očuvanje sredstava i fondova. a promene ekstremno ubrzane – rizik se vremenom povećava ♦ Rizik se ne može izbeći ♦ Rizici moraju biti procenjeni. a 0. ukupna do 20% kapitala i ♦ zbir svih velikih izloženosti 400-800% kapitala ♦ Rizici ulaganja ♦ učešće do 10% u licu van finansijskog sektora. posebne politike i procedure za identifikaciju loše aktive i upravljanje ♦ Klasifikacija aktive i vanbilasnih stavki: kategorije A. a 0. izdvajanje rezervi . procedure izveštavanja i nosioce ♦ Rizik likvidosti – da se održava na proseku. kontrolisani i neutralisani ♦ Upravljanje rizikom – bančina fja kupovine osiguranja – procena. procedure za upravljanje. ♦ povezanom licu do 5% kapitala. urednost i obezbedjenje.♦ U savremenim uslovima stepen neizvesnosti je povećan. V. merenje i procenu. Operacionalizacija upravljanja rizicima ♦ Posebna organizaciona jedinica za upravljanje rizicima – Novi Zakono o bankama ♦ Banka propisuje akte koji definišu: odvajanje funkcije upravljanja rizicima od redovnih aktivinosti. D ♦ Upravljanje kamatnim i deviznim rizikom – efikasno upravljanje tržišnim rizicima. B. G.9 tri uzastopna dana max.8 jedan dan max ♦ Kreditni rizik – procena kreditne sposobnosti dužnika.4.

već samo minimizirati. kontrolom izloženosti i finansiranjem ostatka izloženosti ♦ Zakon o bankama nalaže bankama da organizuju posebnu organizacionu jedinicu koja se bavi upravljanjem rizicima. rizik se sastoji u izostanku profita ili u materijalnom gubitku ♦ Kreditni rizik kao najvažniji predstavlja rizik od izostanka povraćaja pozajmljenih sredstava ♦ Rizik se ne može izbeći. promena propisa.♦ ♦ ♦ ♦ Rizici zemlje porekla – Upravljanje operativnim rizikom – fin rezultat i kapital Odgovornost UO i IO Odgovornost Odbora za upravljanje aktivom i pasivom i Odbora za praćenje poslovanja banke – odbor za reviziju Rezime poglavlja: ♦ Rizici predstavljauju mogućnost gubitka na transakciji. promene u poslovanju klijenata ♦ Generalno. promena kamatnih stopa. a sama banka propisuje procedure upravljanja rizicima i izveštavanja ♦ Upravljanje predstavlja funkciju u kojoj je odgovornost upravnog odbora.1. kao i rizik da banka naruši ugled koji ima na tržištu ♦ Rizik i mogućnost njegovog javljanja se poslednjih decenija povećava uslovljeno procesom globalizacije. promena kurseva. merenjem i vrednovanjem izloženosti. Analiza uspešnosti poslovanja 21. kao i odbora za upravljanje aktivom i pasivom i odbora za reviziju banke od centralnog značaja.Pristup merenju prinosa 100 . klijentu ili poslu. brzinom promena i povećanom stepenu medjuzavisnosti ♦ Faktori koji utiču na rizike su: tehnologija. pa banka u procesu upravljanja nastoji da očuva sredstva i profit putem procene i identifikacije izloženosti riziku. 21.

Unutrašnja i spoljna revizija 21.Ključni pokazatelji prinosa 21.prinos na akcionarski kapital ROE=neto Pf posle oporezivanja/akcionarski kapital  Najvažniji pokazatelj.21.2.2. 3. Pristup merenju prinosa ♦ Merenje uspešnosti poslovanja banke polazi od istih pokazatelja kao i kod svakog drugog preduzeća ♦ Specifičnosti pokazatelja su vezane za banku kao novčarsko preduzeće ♦ Osnovni pokazatelj je ROE – prinos na akcionarski kapital ♦ Najbolji pokazatelj uspešnosti poslovanja bi bila tržišna cena koja se postiže na finansijkom tržištu ♦ Problemi vezani za tržišnu cenu banaka – Nerazvijeno tržište kod zemalja u razvoju i – Kotiranje na berzi manjih banaka kod razvjenih privreda – Banke . Opcioni odnos izmedju prinosa i rizika 20.1. Ključni pokazatelji prinosa ♦ Medjunarodna bankarska praksa koristi najčešće sledeće pokazatelje prinosa – profitabinosti: 1) ROE (Return on Equity) . Unutrašnja kontrola i uskladjenost poslovanja 20. prvenstveno za akcionare  Pokazuje koliko akcionari mogu očekivati prinos u odnosu na uloženo u vrednost akcija  Poredjenje sa ostalim bankama ukazuje kolika se može očekivati atraktivnost kod novih emisija akcija 2) ROA (Return on Assets) – prinos na aktivu ROA=neto Pf posle oporezivanja/ukupna aktiva  Pokazuje efikasnost upravljanja aktivom banke 101 .5.4.zatvorena AD kod razvijenih ♦ Kod analiziranja koeficijenta profitabilnosti do izražaja dolazi ekspertska procena 21.

 Najviše poverenje od strane regulatornih tela. operativnu efikasnost banke. zaduženost banke. Opcioni odnos izmedju prinosa i rizika ♦ Konflikt izmedju pojedinih principa banaksrkog poslovanja ♦ Za menadžment banke je uvek važno sameravanje prinosa i rizika ♦ Za to sagledavanje neophodno je dekomponovanje pokazatelja prinosa banke – analiza pojedinih poslova ♦ ROE prikazuje: sposobnost da se stvori prihod. odnosno CB  Preporučuje se korišćenje prosečnog iznosa aktive tokom godine. jer se time izbegavaju sezonske oscilacije 3) Kamatna marža (razlika prihoda od aktivnih i rashoda pasivnih kamatnih stopa) Kamatna marža=Prihodi-rashodi po osnovu kamata/ukupna aktiva  Merenje prihoda i rashoda po osnovu kamata  Sklonost min spredu – koriste se plasmani u HOV 4) Nekamatna proviziona marža Nekamatna marža=Prihodi nekamatni -rashodi nekamatni/ukupna aktiva  Marža=Nekamatni prihodi – nekamatni rashodi  (Provizije i prihodi) – (plate i drugi troškovi)  Tendencija rasta učešća ovih prihoda. planiranje ♦ ROE = ROA x Ukupna aktiva/ukupni akcionarski kapital ♦ Ako se dalje raščlani pokazuje da je visina profita koju akcionari prisvajaju u visokoj meri osetljiva na kompoziciju izvora banke na strani aktive – veza ROA i ROE izražava odnos prinosa i rizika 102 . ali su još uvek sa negativnim predznakom 5) Operativni profit = ukupni operativni prihod – rashodi / ukupna aktiva  Ukazuje na uspešnost menadžmenta da prihodi rastu brže od rashoda 6) EPS (Earnings per share) .Prihodi po običnoj akciji EPS=neto Pf posle oporezivanja /broj akcija  Analitičari koji se bave akcijama favorizuju ovaj pokazatelj ♦ Dopunski pokazatelji: ♦ Odnos prinosne aktive i ukupne aktive ♦ Profit po zaposlenom ♦ Odnos nekamatnih prihoda i prosečnog iznosa aktive ♦ Odnos rezervi i operativnih prihoda ♦ Odnos izdataka za zaposlene i operativnog prihoda ♦ Odnos profita pre oporezivanja i neto profita nakon oporezivanja 21.3.

♦ Ukoliko opada efikasnost poslovanja u pogledu generisanja prihoda na plasirana sredstva banka mora da preduzme veći rizik zaduživanja

21. 4. Unutrašnja kontrola i uskladjenost poslovanja

♦ Novi Zakon o bankama - celovito unutrašnja kontrola, kontrola uskladjenosti poslovanja i unutrašnja i spoljna revizija ♦ IO je odgovoran za vršenje unutrašnje kontrole ♦ Banka je u obavezi da formira Odbor za praćenje poslovanja banke, Organizacionu jedinicu za uskladjenost poslovanja banke i Organizacionu jedinicu za unutrašnju reviziju ♦ Org. jedinica za uskladjenost poslovanja banke -complain unit ♦ Rizik uskladjenosti poslovanja uključuje naročito: – Rizik od sankcija regulatornog tela – Rizik od finansijskog gubitka i – Reputacioni rizik

21.5. Unutrašnja i spoljna revizija

♦ IO banke odgovoran je za unutrašnju kontrolu ♦ Uskladjenost poslovanja banke sa regulativom – obaveze Odbora za poslovanje banke(Odbora za reviziju) i Odeljenja unutrašnje revizije ♦ Unutrašnja revizija – nezavisno i objektivno mišljenje UO – Zaposleni mogu obavljati jedino ove poslove – Ostali zaposleni moraju im izaći u susret sa informacijama i dokumentima – Dužni su da informišu UO i IO, naročito o slabostima 103

♦ Spoljna revizija – Spoljni revizor banke – revizorksa kuća – Pravilo obezbedjenja saglasnosti NBS – lista NBS (4 strane i 1 domaća) – Rrevizor ne sme umnogome zavisiti od revizije jedne banke (preko ½ godišnjih prihoda), – Max tri puta uzastopno, – Samo reviziju, a ne i druge usluge , – Objavljivanje skraćenog izvoda u jednim dnevnim novinama

Rezime poglavlja:

♦ Merenje uspešnosti poslovanja banke vezano za banku kao novčarsko preduzeće i otuda specifičnosti merenja rezultata poslovanja ♦ Prinos na akcionarski kapital se smatra najboljim pokazateljem uspešnosti poslovanja ♦ Tržišna cena koja bi se postigla prilikom prodaje banke je takodje važan pokazatelj, ali je više teorijskog karaktera, jer do prodaje retko dolazi ♦ Najvažniji pokazatelj prinosa za banke su: prinos na akcionarski kapital, prinos na aktviu, kamatna marža, kao razlika naplaćene aktivne kamate i plaćene pasivne kamate, nekamatna proviziona marža, operativni profit i na kraju prihodi po običnoj akciji. Pri tom centralne banke preferiraju prinos na aktivu, a brokeri prinos po akciji kao pokazetelje uspešnosti poslovanja banaka ♦ Izmedju prinosa i rizika postoji veza u tom smislu da u principu veći rizik podrazumeva i veći prinos, pri čemu banka mora voditi računa o principima bankarskog poslovanja i ne sme ulaziti neograničeno u rizične poduhvate, kao i zakonskoj reguluitivi koja ograničava sklonost rizičnom poslovanju ♦ Zakon o bankama nametnuo je obavezu formiranja posebne organizacione jedinice kaoja se bavi unutrašnjom kontrolom, koja ima velika ovlašćenja i istovremeno odgovornost za uskladjenost poslovanja banke sa zakonom i principima bankarskog psolovanja i medjunarodnim standardima ♦ Spoljna revizija banke je obavezna i vrši je revizor sa liste NBS. Revizija godišnjih izveštaja je obavezna i mora biti dostupna javnosti.

104

22. UPRAVLJANJE KAPITALOM BANKE

22.1. Merenje veličine kapitala 22.2. Regulatorni pristup potrebi za kapitalom 22.3. Planiranje kapitala u bankama 22.3.1. Interno povećanje kapitala 22.3.2. Eksterno povećanje kapitala

22.1. Merenje veličine kapitala

♦ Načini merenja kapitala: ♦ Knjigovodstvena vrednost – nominalna vrednost GAAP general accounting principle (primedba-tržišno kolebanje HOV ili kredita) ♦ Regulatorni način – regulatorni kapital RAP regulatory accounting principle (primedba – mala odstupanja od knjihgovodstvene vrednosti) ♦ Tržišna vrednost – tržišni kapital MVC market value capital – najrealniji – cena po kojoj su investitori spremni da banku kupe (primedba – relevantna je samo u slučaju trgovanja na berzi, što nije slučaj kod srednjih i malih banaka kao i u emerging markets) 22.2. Regulatorni pristup potrebi za kapitalom

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Adekvatnost kapitala – koeficijent CAR = raspoloživi kapital / rizična aktiva x 100 Bazelski sporazum – kapital min 8% rizične aktive Zakon o bankama zahteva min 12% koeficijent adekvatnosti kapitala Rejting agencije 6% min za dužnički rejting “A+” ili “Aa” Ponderi rizika - 0% bez rizika - gotovina, potraživanja od Vlada ili banaka iz OECD zemalja ♦ Ponder rizika -100% - standardni rizik – zajmovi privatnom nebankarskom sektoru, potraživanja od banaka iz OECD zemalja preko 1 godine i stalna sredstva

105

Nivo 1 kapitala 6-6.3.1.2. Pf) 2) odredjivanje iznosa kapitala adekvatnog za banku (interes CB VS.♦ Izmenama Bazela uneti su dopunski zahtevi ♦ NBS 22. Interno povećanje kapitala ♦ Oslanja se na rast profita i deobu Pf ♦ Retencioni koeficijent – koeficijent sopstvenih rezervi ♦ Optimalni koeficijent je teško i složeno pitanje – onaj koji maksimizira vrednost investicija akcionara ♦ Ključno pitanje je tempo rasta banke interno generisanog 22. Eksterno povećanje kapitala 106 .5%) 3) odredjivanje kapitala koji može biti generisan iz profita – raspodela izmedju dividendi i dela Pf za razvoj i rezerve 4) ocena izbora izvora povećanja kapitala – zavisno od interesa akcionara i stanja na tržištu – eksterni i/ili interni izvori 22. Planiranje kapitala u bankama ♦ Faze planiranja kapitala: 1) izrada opšteg finansijskog plana banke (obim poslovanja. interes akcionara.3. diversifikacija.

konvertibilne prioritetne akcije. kada banka izlazi na finansijsko tržište. izloženost banke riziku.♦ Veliki broj eksternih izvora u zemljama sa razvijenim fin. dinamika cena. zajam sa varijabilnom kamatom. su mnogobrojni. prioritetne akcije. dejstvo regulative Rezime poglavlja: ♦ Merenje veličine kapitala moguće je korišćenjem knjighovodstvene vrednosti. 107 . obligacije. obične akcije ♦ Osnovni faktor – uticaj forme na prinose akcionara ♦ Pokazatelj EPS . uticaj na vlasničku strukturu. koji se u prvom redu oslanja na profit koji je banka ostvarila i njegovo adekvatno rasporedjivanje ♦ Eksterni izvori povećanja kapitala. koji je najbolji. zajam sa pravom na izbor kamatne stope. a banka ocenjuje koji je najadekvatniji. ali je teško primenljiv ♦ Regulatorni pristup merenju veličine kapitala zapravo poziva na medjunarodne strandarde bankarskog poslovanja uspostavljene Bazelskim sporazmom koji je banke uputio da moraju imati najmanje 8% kapitala u odnosu na aktivu ponderisanu odgovarajućim koeficijentima rizika ♦ Naša zemlja je u zakon unela čak oštriju odredbu od 12% ♦ Veličina kapitala u bankama se planira na osnovu izrade opšteg finansijskog plana čija osnova je strategija razvoja banke i njen biznis plana za naredni period ♦ Na osnovu toga se izradjuje plan aktivnosti banke u cilju povećanja kapitala ♦ Na raspolaganju su dva pristupa za povećanje kapitala interni. prioritetne akcije sa prilagodljivom kamatnom stopom. tržištem: obveznice. regulatornog načina. koji zapravo predstavlja korigovanu knjigovodstvenu vrednost i tržišnog pristupa. konvertibilni zajam.earnig per share ♦ Sekundanog značaja: relativni trošak.

108 .

109 .

110 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful