SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA FINANSIJSKA EKONOMETRIJA

STRATEGIJE TRGOVANJA OPCIJAMA

5 2. Strategije trgovanja opcijama…………………………………………………………. Zaključak ………………………………………………………………………………..Sadržaj: 1. Opcije – pojam..4 2.. vrste……………………………………………………….4 Kratka prodajna strategija opcije……………………………………………………7 3..6 2.3 2.1 Duga kupovna strategija opcije…………………………………………………….3 Duga prodajna strategija opcije…………………………………………………….9 5. elementi.10 2 . Literatura……………………………………………………………………………….2 Kratka kupovna strategija opcije………………………………………………….4 2. Složena strategija opcije……………………………………………………………… 8 4.

pa se broj ovakvih ugovora povećavao veoma sporo. Pravo kupovine. ali i mogućnost odustajanja od izvršenja predmeta ugovora predstavlja osnovnu razliku izmedju opcija i fjučersa.  način izvršenja ugovora (predaja sredstava ili isplata u gotovini). Standardizovani elementi opcionog ugovora jesu:  oznaka da li se radi o kupovnoj ili prodajnoj opciji. equities) . drvo.poljoprivredni proizvodi kao što je pšenica. odreĎenog datuma i po odreĎenoj ceni.  prodajne opcije (put option) . robna berza u Čikagu CBOT (Chicago Board of Trade) uvela je standardizovana pravila koja su se odnosila na ugovorenu (strike) cenu. veku call i put opcije su bili ugovori izmeĎu dve strane i njima se nije moglo trgovati na sekundarnom tržištu..  opciona premija. U 19. forvardi i svopovi. razni metali. proizvoĎači lala su koristili prodajne (put) opcije da osiguraju odgovarajuću prodajnu cenu.daju pravo vlasniku opcije da kupi odreĎenu hartiju od vrednosti. ELEMENTI I VRSTE Opcije spadaju u grupu finansijskih derivata. odreĎenog datuma i po odreĎenoj ceni. Dva osnovna oblika opcija jesu:  kupovne opcije (call option) . Iz datih razloga 1968. po unapred utvrĎenoj ceni.  valute (currencie) .1.  datum dospeća. Nakon ovih novina broj sklopljenih ugovora je enormno porastao. 1973. godine pri čemu im je cilj bio obezbeĎivanje odgovarajuće cene lala.  količina i vrsta sredstva koje je predmet ugovora.  ugovorena cena.  fjučers ugovori (future contracts) . godine formirana je berza finansijskih opcija u Čikagu CBOE (Chicago Board Options Exchange). Uslovi su zavisili od ugovora do ugovora.koje daju pravo vlasniku opcije da proda odreĎenu hartiju od vrednosti. kao što su akcije ili državne obveznice.  berzanski indeksi (indexes). datum dospeća. U ovu grupu svrstavaju se pored opcija i fjučersi. Trgovci lalama su koristili kupovne (call) opcije da osiguraju nisku cenu lala da bi mogli da zadovolje tražnju. Opcije predstavljaju pravo kupovine odreĎenog predmeta. nafta. u utvrĎenom roku. 3 . U isto vreme. Kao predmet ugovora mogu se javljati:  robe (commodities). OPCIJE – POJAM. tip instrumenata kojima se može trgovati.  akcije (stock. U Holandiji su se ovakvi ugovori koristili oko 1600. odnosno izvedenih hartija od vrednosti.

Da je tržišna cena akcije iznosila npr.150$). jer očekuje da će doći do porasta cene sredstva koje je predmet ugovora.  kratka prodajna strategija.On je zainteresovan za kupovinu iste. Dakle. a ukupno 1500$ (15$ x 100) – 500$ (premija) = 1000$. 4 .  duga prodajna strategija. Primer: Pretpostavimo da investitor kupuje 100 evropskih kupovnih opcija preduzeća X po ugovorenoj ceni od 150 $ po akciji. i  složene strategije. i po tom osnovu ostvariti prinos. kupujući akcije po ceni nižoj od tržišne cene po osnovu opcionog prava investitor je ostvario profit. STRATEGIJE TRGOVANJA OPCIJAMA Sve strategije trgovanja opcijama mogu se podeliti u dve velike grupe:  jednostavne strategije.148$. Da je tržišna cena u datom momentu iznosila 155$. Ako cena akcije poraste na 165$ po akciji na dan isticanja opcije kupac će ostvariti prinos od 15 $ po akciji (165$. jer bi izvršenjem ugovora pokrio plaćenu premiju od 500$ . uz vreme dospeća opcije od 3 meseca. da premija iznosi 5$ po akciji.  kratka kupovna strategija. 2. investitor bi bio u gubitku za 700$ po osnovu premije 500$ i po po osnovu gubitka na ceni akcije 150$-148$=2$ x 100=200$ .1 DUGA KUPOVNA STRATEGIJA OPCIJE Duga kupovna strategija predstavlja poziciju kupca – vlasnika kupovne opcije. U jednostavne strategije spadaju:  duga kupovna strategija.2. kupac bi ostvario neutralan rezultat (155$150=5$ x 100 = 500$).

prodavac kupovne opcije očekuje pad hartija od vrednosti na finansijskom tržištu. U zoni A kupac je na gubitku jer je tržišna cena akcija je manja od ugovorene cene akcija. a prodavac opcije će biti na dobitku za iznos naplaćene premije. prodavac će ostvariti dobitak od 700$ u iznosu primljene premije.2 KRATKA KUPOVNA STRATEGIJA OPCIJE Kratka kupovna strategija predstavlja prodaju kupovne opcije. pri čemu zadržava akcije u svom portfoliju koje može prodati novim kupcima kada doĎe do rasta cene akcija na tržištu. sa datumom isteka opcije od 3 meseca. Kako bi se zaštitio od pada cena hartija prodavac po osnovu prodaje kupovne opcije očekuje dobitak od primljene premije. pa je investitor (kupac) na dobitku. U zoni B prodavac je na dobitku jer je ugovorena cena akcije veća od tržišne cene. kada je ugovorena cena akcije putem opcije veća od tržišne cene akcije. Prodavac kupovne opcije zna da u slučaju pada cena hartija od vrednosti kupac opcije neće iskoristiti pravo. Primer: Investitor kupuje 100 kupovnih opcija koje se odnose na akcije preduzeća X po ugovorenoj ceni od 140 $ po akciji. Ako se tekuća cena akcije smanji na 130$ po akciji. jer bi ostvario gubitak.U zoni A tržišna cena akcija je veća od ugovorene cene akcija. kupac opcije će snositi gubitak za iznos praćene premije. te će odustati od opcionog prava i kupiti akcije na sekundarnom tržišnu po nižoj tekućoj ceni. U odnosu na kupca kupovne opcije koji procenjuje da će doći do rasta hartija od vrednosti. i premijom u iznosu od 7$ po akciji. Dakle. pri čemu se opcija ne izvršava. 2. a naplaćena premija ostaje prodavcu. 5 .. U zoni B investitor će ukoliko iskoristi opciju biti na gubitku.

jer je tržišna cena akcija je manja od ugovorene cene akcija. Time je kupac opcije dobitku za 1000$ po osnovu više ugovorene cene akcija od tekuće tržišne cene (100$. U slučaju da je tržišna cena veća od ugovorene cene akcije. kupac će se moći da se odluči da li će iskoristiti opciju. dok je prodavac opcije u obavezi da kupi akcije jer je primio premiju od kupca opcije. 6 . Ukoliko tekuća tržišna cena akcije padne na 90$ na dan dospeća opcije. pravo kupca je da koristi ugovorenu opciju od 100$. Na prikazanog grafikonu se vidi da u zoni A prodavac opcije ostvaruje gubitak. a ne po 90$. Investitor kupuje prodajnu opciju da bi se osigurao od rizika pada tržišne cene akcije. Primer: Investitor kupuje 100 prodajnih opcija preduzeća X po ugovorenoj ceni od 100 $ po akciji. Ako se opredeli da iskoristi opciju i da proda akcije po 100$ prodavcu opcije. i premijom u iznosu od 3$ po akciji. a kupac koristi pravo prodajne opcije i prodaje akcije po ceni od 100$. U zoni B kupac je na dobitku. kupac prodajne opcije će ostvariti gubitak jer će odustati od prava iz opcije (jer je ugovorena cena manja od tržišne) i biće na gubitku za iznos plaćene premije prodavcu opcije. jer je ugovorena cena akcije veća od tržišne cene akcije. sa datumom isteka opcije od 3 meseca.3 DUGA PRODAJNA STRATEGIJA OPCIJE Duga prodajna strategija predstavlja kupovinu prodajne opcije. Bez obzira što je cena akcije na tržištu 90$.90$ x 100) i po tom osnovu može pokriti trošak premije od 300$ (3$ x 100). a prodavac opcije na gubitku.2.

U zoni A tržišna cena je veća od ugovorene prodajne cene pa kupac prodajne opcije ostvaruje gubitak u visini plaćene premije i odustaje da iskoristi pravo iz opcije. pa će prodavac opcije ostvariti gubitak. sa datumom isteka opcije od 3 meseca. Primer: Ako prodavac prodaje 100 evropskih akcija preduzeća X putem prodajne opcije po ugovorenoj ceni od 50 $ po akciji.4 KRATKA PRODAJNA STRATEGIJA OPCIJE Kratka prodajna strategija predstavlja prodaju prodajnih opcija. te će maksimalni gubitak prodavca opcije biti jednak razlici izmeĎu ugovorene cene i primljene premije. U prvi plan se stavlja prodavac prodajne opcije koji očekuje rast cena hartija od vrednosti na finansijskom tržištu.2. Stoga on neće iskoristiti opciono pravo. Prodavac je na gubitku kada tržišna cena opadne. nego po ugovorenoj prodajnoj ceni od 50$. prodavac će ostvariti dobitak ako kupac prodajne opcije odustane od njene upotrebe. U tom slučaju kupac prodajne opcije može i da ostvari dobitak po osnovu cene akcija i da pokrije troškove plaćanja premije prodavcu opcije. tako da kupac opcije (vlasnik akcije) nema interes da iskoristi opciju i proda akcije po nižoj ceni od tekuće tržišne cene. U ovom slučaju tržišna cena akcije je veća od ugovorene prodajne cene akcije. kupac će ostvariti gubitak. U zoni B tržišna cena akcije je manja od ugovorene cene akcije. Korišćenjem prava iz prodajne opcije i prodajom akcija po ugovorenoj ceni nižoj od tržišne cene. a kupac prodajne opcije će biti na dobitku. jer procenjuje da je bolje da proda akciju na tržištu po većoj ceni od 60$. 7 . U datom slučaju prodavac prodajne opcije će biti na dobitku po osnovu naplaćene premije od kupca opcije. a tekuća tržišna cena akicje se poveća na 60$ na dan isticanja opcije. Dobit prodavca prodajne opcije sastojaće se od premije (100$) koju je naplatio od kupca. i premijom u iznosu od 1$ po akciji. ali taj gubitak delimično smanjuje kroz naplaćenu premiju.

robu). a strategija strip polazi od kombinacije jedne kupovne i dve prodajne opicje.polazi od istovremene kupovine i prodaje opcija koje su različitog tipa i koje imaju različito ugovorenu cenu. SLOŽENA STRATEGIJA OPCIJE Ova grupa opcionih strategija je mnogo složenija i daje mogućnost investitorima za hedžing poslove i za špekulativne transakcije na finansijskom tržištu.  strategija širenja (straddle) – polazi od istovremene kupovine i prodaje jednakog broja kupovnih ili prodajnih opcija na istu berzansku aktivu.  strategija straps i strips – strategija straps polazi od kombinacije dve kupovne i jedne prodajne opcije. bay obzira na kretanje cena berzanske aktive. Koristi se kada se očekuje veće kretanje cena berzanske aktive. Koriste se radi maksimiziranja dobiti upotrebom velikog broja opcionih kombinacija.  strategija gušenja ili rashoda (strangle). pri čemu se ugovaraju različite cene izvršenja i različiti rokovi dospeća. Ova strategija može biti kratka i duga. Najčešće su prisutne sledeće složene strategije:  strategija raspona (spread) – polazi od istovremene i kupovine i prodaje kupovne ili prodajne opcije na istu berzansku aktivu (hartije od vrednosti. pri čemu su ugovoreni jednaki rokovi dospeća i jednake cene izvršenja. 8 .3.

a u cilju ostvarenja profita. Na primer. 9 . odnosno učesnici na tržištu opcija dele na hedžere (hedgers). špekulanti žele da zauzmu poziciju na tržištu tako što se klade da li će cena akcija otići gore ili dole. ako predviĎaju da će cena akcija otići gore. kao što je na primer za proizvoĎača bitno da li će ili ne rasti cena sirovina koju koristi. Zbog toga se investitori.4. U ovu kategoriju primarno spadaju učesnici koji žele da osiguraju odreĎenu cenu sredstva u budućnosti. Na primer danas predmet trgovanja mogu biti i derivati vremena (weather derivatives) čiji prihod zavisi od prosečne temperature na odreĎenoj lokaciji. jer to utiče na njihovo poslovanje. Ali same mogućnosti arbitraže traju kratko i prestaju u momentu kada se po osnovu trgovanja izjednači cena sredstava koja su predmet simultane kupovine i prodaje na datim tržištima. Za razliku od hedžera koji kupuju opcije da bi se zaštitili od neprijatnih pomeranja na tržištu. kupuju call opciju pa pokušavaju da zarade kasnije. Arbitražeri pokušavaju da ostvare profit tako što kupuju i prodaju na različitim tržištima. Najčešće su to tržišta u Londonu i Njujorku. Možemo zaključiti da danas prosto nema granica u raznovrsnosti derivata meĎu koje spadaju i opcije kojima se može trgovati. špekulante (speculators) i arbitražere (arbitrageurs). Hedžeri žele da smanje rizik svoje investicije pomoću druge investicije. ili derivati električne energije (electricity derivatives) čiji prihod zavisi od trenutne cene električne energije odreĎenog dana i mnogi drugi. Putem hedžinga oni osiguravaju da će sirovine nabaviti po ugovorenoj ceni bez obzira na cenu na tržištu. ZAKLJUČAK Opcije se primarno koriste za hedžing i špekulaciju . Karakteristično je da se u domenu trgovanja derivatima iz dana u dan na tom tržištu se uvode nove inovacije.ali i u arbitražnom trgovanju.

10 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful