Univerzitet u Nišu Elektronski fakultet Smer Digitalne telekomunikacije

Seminarski rad

Laseri
Predmet: Integrisana optika

Mentor: prof. dr Dimitrije Č. Stefanović

Studenti: Vladimir Videnović 12421 Vladimir Jeger 12216 Vladimir Vuković 12432 Niš, 2011.

Italijanski fizičar je našao u delu „Istorija prirode“, Plinija Starijeg, citat: “... Laser inter eximia naturae done numeratum plurimis compositionibus inseritur”, što u prevodu znači: “... Laser je jedan od najčudesnijih darova prirode, koji ima mnogo primena”. Naravno, tu se ne radi o laserima kao generatorima svetlosti, već o lekovitoj biljci koja se koristila za lečenje raznih bolesti – od prehlade do epidemioloških bolesti. Koristila se takođe i kao lek kod ujeda zmija i škorpiona, ali i kao ukusan dodatak jelima. Laser je rastao na području Kirenije (današnja Libija). Nažalost, i pored svih napora, naučnici nisu uspeli da ga pronađu, tako da se pretpostavlja da je iščezao...

1

Uvod
Laseri su otkriveni pre više od 40 godina. Od tog vremena, razvoj lasera i laserske tehnike je izuzetno buran i tempo njihovog razvoja se može uporediti još samo sa nuklearnom energetikom. Za realizaciju lasera je potrebno poznavanje više različitih oblasti nauke: optike, spektroskopije, kvantne mehanike, elektronike, fizike poluprovodnika, atomske i molekularne fizike, teorije rezonatora itd. Primena lasera još više proširuje taj krug – uz fiziku i elektroniku, tu su i hemija, biologija, medicina, tehnologija – gotovo da nema oblasti ljudske delatnosti gde laseri nisu našli primenu. Za rad na istraživanju i primeni lasera potrebni su interdisciplinarni timovi stručnjaka sastavljeni od fizičara, mašinskih inžinjera, elektroničara, hemičara itd. Za sve njih je važno da se upoznaju sa osnovama lasera. Mnoge knjige u kojima se proučavaju laseri u svojim naslovima sadrže pojmove fotonika, optoelektronika, kvantna elektronika i laserska tehnika. Ovde ćemo dati kratke definicije tih pojmova. Fotonika je naučna oblast na prelazu izmeĎu elektronike i fizike, koja izučava predaju, prijem, prenos i obradu informacija pomoću električnih i svetlosnih signala. Uporedo sa nazivom fotonika koristi se i naziv

optoelektronika koji je nastao spajanjem reči optika i elektronika. Ponekad se umesto naziva optoelektronika koristi naziv fotonika. Kvantna elektronika je savremena oblast fizike koja izučava metode generacije i pojačanja elektromagnetnog zračenja korištenjem efekta stimulisane emisije u termodinamički neravnotežnim kvantnim sistemima, osobine na taj način dobijenih pojačavača i generatora i njihovu primjenu. Najpoznatiji ureĎaji kvantne elektronike su maseri i laseri. Zato se o 2

još je potrebno da radi u režimu povratne sprege. Ime ureĎaja laser (maser) predstavlja akronim engleskih riječi: Light (Microwave) Amplification by Stimulated Emission of Radiation što znači pojačanje svetlosti (mikrotalasa.kvantnoj elektronici može govoriti kao o nauci o maserima i laserima. 3 . imajući pri tome u vidu da su maseri kvantni pojačavači i generatori koherentnog elektromagnetnog zračenja radio-frekventnog dela spektra. tehničkih rešenja i sredstava. tj. a da se laseri odnose na optički dijapazon frekvencija. usled propagacije zraka i usled pojave laserskog snopa. Laserska tehnika je celokupnost naučno zasnovanih metoda proračuna. Prag pri kome laser počinje sa radom (treshold) dobijamo kada pojačanje u rezonatoru kompenzuje sve ostale gubitke. Osnovni elementi lasera Sastavni delovi lasera su:  aktivna sredina  sistem pobude  rezonator Laser se pušta u rad tako što se uključi sistem pumpe (pobuda). koja omogućavaju da se na optimalan način realizuju šeme i konstrukcije kvantnih ureĎaja zasnovanih na korištenju laserskog zračenja. prinudne) emisije zračenja. Da bi se ponašao kao generator. čime se stvaraju uslovi za stimulisanu emisiju unutar aktivne sredine. što se realizuje uz pomoć rezonatora. time nastaje inverzija naseljenosti radnih nivoa. radio talasa ultravisoke frekvencije) pomoću efekta stimulisane (indukovane.

γ zračenje i neutroni) 4 .Podela lasera Možemo izvršiti nekoliko klasifikacija lasera:  Prema vrsti materijala od kog je napravljen izvor  Čvrstotelni laseri (eng. free electron laser)  Prema režimu rada:  Kontinualni  Impulsni laser  Prema vrsti pumpe (pobudi radne zapremine) koja se koristi:  Optički pumpan  Pumpan električnim putem .Električnim pražnjenjem  Pumpan hemijskim reakcijama  Nuklearno pumpan (α i β čestice.Naizmeničnim naponom .Jednosmernim naponom . solid state laser)  Gasni laseri  Poluprovodnički laseri  Tečni laseri  Hemijski laseri  Laseri na bojama (eng. dye laser)  Laseri na parama metala  Laseri na slobodnim elektronima (eng. produkti nuklearnih reakcija.

pojmovi i otkrića potrebni za razumevanje rada lasera 1. Shvatanja o prirodi svetlosti znatno su menjala s razvojem nauke. čije se kretanje pokorava zakonima klasične mehanike. tako da se ni danas taj problem ne smatra potpuno okončanim. Različite boje tumačene su kao postojanje čestica različte veličine. godine teoriju. korpuskularnu teoriju o prirodi svetlosti. jer nije mogla odgovoriti na pitanje zašto ne dolazi do meĎusobnog dejstva čestica (sudara) kada se dva 5 . Ova teorija nije mogla da se održi . Prema oblasti spektra u kojoj emituje svetlost  Laseri u vidljivom delu spektra  Laseri u bliskoj infracrvenoj oblasti  Laseri u dalekoj infracrvenoj oblasti  X laseri. Izučavajući prirodu svetlosti Isak Njutn je postavio 1675. MeĎutim. korpuskula. Prema ovoj teoriji. tzv. Teorije. Time je Njutn postavio tzv. po kojoj se svetlost svodi na kretanje veoma malih i brzih čestica.1 Talasno-korpuskularna priroda svetlosti Pitanje prirode svetlosti privlačilo je pažnju istraživača još od najranijih vremena. Odbijanje svetlosti tumačeno je kao odbijanje elastičnih lopti od prepreke. prve naučne teorije o prirodi svetlosti datiraju iz XVII veka. zračenje u X oblasti 1. svetlost se od svetlosnog izvora prostire u vidu čestica na sve strane.

prelamanje. mnogi naučnici su smatrali da je Hajgensova teorija o talasnoj prirodi svetlosti jedina ispravna. jer je Njutn još uvek bio jak autoritet u odnosu na Hajgensa. godine. Ova teorija kao da ide na ruku Njutnovoj korpuskularnoj teoriji i pored toga što se kvanti energije ne zamišljaju kao čestice u mehaničkom smislu . Holandski naučnik Kristijan Hajgens postavio je. Talasna priroda svetlosti kasnije je potvrĎena interferencijom. Prema zakonu nezavisnosti dejstva svetlosnih zrakova. Ajnštajn je dokazao da svakom fotonu u kretanju odgovara odreĎena masa. godine postavio teoriju elektromagnetnih talasa. Nemački naučnik Plank 1900. interferencija i difrakcija svetlosti). talasnu teoriju o prirodi svetlosti (talasnu teoriju). proučavjaući problem zračenja apsolutno crnog tela. svetlost je talasne prirode.svetlosna zraka ukrste. tim pre što su se njome lako opisivale mnoge svetlosne pojave (odbijanje. Dalja istraživanja svetlosti pokazala su da svetlost ima identična svojstva kao i ostali elektromagnetni talasi i da je meĎu njima jedina razlika u talasnoj dužini koja je kod svetlosti znatno manja ( za vidljivu svetlost ona iznosi od 380-760 nm). MeĎutim. 6 . dok su boje svetlosti opisivane postojanjem svetlosti različtih talasnih dužina. Posle ovoga prevagu je dobila talasna teorija svetlosti. On je pretpostavio da se zračenje tela vrši u strogo odreĎenim količinama energije. skoro u isto vreme. koja je negirala Njutnovu korpuskularnu teoriju. tzv. postavio je teoriju kvanta. kada je Maksvel 1863. Prema ovoj teoriji. već kao fotoni svetlosti . difrakcijom i polarizacijom svetlosti. takvi sudari ne postoje. Ova teorija nije mogla da prevagne u to vreme. Odbijanje svetlosti objašnjava se isto kao i odbijanje svakog drugog talasa. koje prvenstveno karakteriše energija kojom raspolažu. a da Njutnovu korpuskularnu teoriju treba odbaciti. kvantima.

7 . isto kao što ne treba odvajti masu i energiju. On je uveo pretpostavku da se svetlosti (pa i svakoj čestici u kretanju ) može pripisati i talasna i korpuskularna priroda. čestica i talas su u svojevrsnom jednistvu i ne treba ih odvajati . atomi mogu imati različite energije. Iz toga je proizilazila formulacija: Svetlost je elektromagnetni proces koji se odlikuje kako talasnim tako i korpuskularnim svojstvima. Ako se na atom deluje dovoljno velikom količinom energije. Istraživači su bili u dilemi.što je značilo vraćanje korpuskularnoj teoriji svetlosti. on može preći sa osnovnog energetskog nivoa na neki viši energetski nivo. luminescenciju i drugo.2 Osnovni model atoma Sve što se može videti u univerzumu predstavlja kombinaciju oko 118 različitih (poznatih) vrsta atoma. Kasnije je to nepobitno dokazano. Pomoću kvante teorije bilo je lakše opisati neke pojave kao fotoefekat. čije meĎusobne veze i raspored odreĎuju materijal. svetlosti ili elektriciteta. Nivo ekscitacije zavisi od količine energije kojom je delovano na atom u vidu zagrevanja. Za koju se teoriju opredeliti? Pokazalo se da su i jedna i druga teorija pogodne za objašnjenje nekih svetlosnih pojava. Ovu dilemu rešio je 1924. 1. Na činjenici da se svaka čestica ponaša i kao talas zasnovan je i elektronski mikoskop. Koristeći kvantnu teoriju. odnosno biti na različitom stepenu pobuĎenosti. odnosno objekat koji sačinjavaju. Iako svi atomi osciluju. godine i za to je dobio Nobelovu nagradu. godine francuski naučnik Luj de Brolj. Atomi se nalaze u stalnom pokretu – kontinualno se kreću i osciluju. Ajnštajn je uspeo da objasni fotoelektrični efekat 1905. Prema tom shvatanju.

atom emituje višak energije u vidu fotona – čestica svetlosti.Na slici 1. U najgrubljoj aproksimaciji modela atoma može se smatrati da elektroni iz elektronskog omotača kruže oko jezgra. pa će atom biti na višem nivou ekscitacije. je prikazan osnovni model atoma. PobuĎeni elektroni koji se nalaze na višim energetskim nivoima teže da se vrate na osnovni nivo sa koga su pobuĎeni. Ukoliko se atom stimuliše odreĎenom količinom energije. koje se nalaze na različitim rastojanjima od jezgra i predstavljaju različite energetske nivoe u okviru atoma. elektroni sa nižih energetskih nivoa će preći na orbite sa višom energijom koje se nalaze na većoj udaljenosti od jezgra. na kome se vidi da se atom sastoji od jezgra (nucleus) i elektronskog omotača. 8 . Prilikom vraćanja pobuĎenog elektrona na osnovni nivo. odnosno da se kreću po Slika 1 – Osnovni model atoma diskretnim orbitama. Jezgro je sačinjeno od protona i neutrona.

nalaziti u tzv.. dakle. onda će od svakog nivoa nastati još dva nivoa (Paulijev princip). plastika. radi se o amorfnom telu (staklo. Sile koje povezuju atome čvrstog tela u prostornu rešetku potiču od elektrona koji se nalaze spolja. tako da svaki od njih sadrži jednak broj strukturnih jedinica koje su rasporeĎene na isti način. već će biti prošireni u pojaseve ili zone. onda govorimo o kristalu odnosno o kristalnoj strukturi. Ukoliko su oni rasporeĎeni u prostoru tako da obrazuju kristalnu rešetku. čak mogu biti i jaki emiteri. jednake paralelopipede. Treba reći da u tzv.1. tako da nisu više diskretni već čine kontinuirani pojas. Najmanji paralelopiped nosi naziv. ako ispunjavaju prostor bez ikakvog reda. ako se spoljni nivoi pojedinih atoma delimično pokrivaju. MeĎutim.elementarna ćelija rešetke. Ova pojava povećava njihovu gustinu i smanjuje razmak meĎu njima. 9 . pojasom zabrane ili zabranjenim pojasom.3 Neka svojstva čvrstog tela Čvrsto telo sastoji se od mnoštva atoma. Naime..). dozvoljenim pojasevima. pozabavimo se kristalnom rešetkom i njenim svaku kristalnu rešetku možemo podeliti na karakteristikama. MeĎutim. Naime. Ovi elektroni su veoma blizu jedan drugome. Upravo ovi elektroni odreĎuju kako električna tako i optička svojstva čvrstog tela. tako da njihovi energetski nivoi neće biti diskretni kao u sistemu slobodnih atoma. Elektroni se mogu. luminiscentnim procesima mogu učestvovati i pomenuta tela . jona ili molekula. koji su meĎusobno odvojeni tzv.

Pri sobnoj temperaturi. Elektroni ne mogu prelaziti iz valentne u provodnu zonu. širina zabranjenog pojasa iznosi nekoliko eV. Invеrziја nаsеlјеnоsti sе pоstižе 10 . iz valentne u provodnu zonu i kristal je 1. pa samim tim ne postoji protok struje 2. U lаsеrskоm mеdiјumu mоrа pоstојаti јоš bаrеm јеdnо pоbuĎеnо stаnjе. trаје vrlо krаtkо i brzо sе rеlаksirа u nеštо nižе mеtаstаbilnо stаnjе. аtоmi (mоlеkul ili еlеktrоni) sе оdrеĎеnim nаčinоm pоbuĎuјu u pоbuĎеnо stаnjе.valentnog i provodljivog. U ovom slučaju. štо sа оsnоvnim stаnjеm čini sistеm оd tri еnеrgеtskа nivоа . valentna i provodna zona se poklapaju.trоnivоski lаsеr.Glavne karakteristike čvrstog tela zavise od meĎusobnog razmaka dozvoljenih pojaseva . Invеrziја nаsеlјеnоsti sе mоžе pоstići аkо u mаtеriјаlu pоstојi mеtаstаbilnо stаnjе. kristal je metal. Меtаstаbilnо stаnjе је pоbuĎеnо stаnjе u kојеm sе аtоm (ili mоlеkul) zаdržаvа dužе nеgо u nоrmаlnim pоbuĎеnim stаnjimа. U idealnom kristalu moguća su tri slučaja: 1.4 Inverzna populacija Invеrziја nаsеlјеnоsti sе mоžе pоstići sаmо u spеcifičnim slučајеvimа. širina zabranjenog pojasa iznosi 1 eV. U lаsеrskоm sistеmu sа tri nivоа. PоbuĎеnо stаnjе. pа sе sаmо rеtki mаtеriјаli mоgu iskоristiti kао lаsеrski mеdiјumi. pа lаsеrskim mеdiјumоm pоčinju dа dоminirајu аtоmi u mеtаstаbilnоm stаnju. elektroni mogu prelaziti poluprovodnik 3. Аtоmi (mоlеkuli) sе nе mоgu brzо rеlаksirаti u оsnоvnо stаnjе. Kristal je izolator.

pа fоtоni mоgu izаći iz lаsеrskе šuplјinе. pо аnаlоgiјi sа šuplјinаmа kоје sе kоrisе u аkustici prilikоm rаdа sа zvučnim tаlаsimа. ćе izаzivаti stimulisаnu еmisiјu. (Zаgrеvаnjеm niје mоgućе pоstići invеrziјu pоpulаciје. Nа tај nаčin lаsеrski snоp sаdrži skup kоhеrеntnih fоtоnа. tаkо dа svеtlоsni snоp kојi prоlаzi izmеĎu dvа оglеdаlа fоrmiеа stојеći tаlаs. rеzоnаntnа šuplјinа ili rеzоnаtоr. vеć dа prоpuštа оdrеĎеnu kоličinu svеtlа (оbičnо mаnjе оd 1%).) Zbоg tоgа је lаsеrе čеstо pоtrеbnо hlаditi. аli invеrziја nаsеlјеnоsti sе pоstižе izmеĎu mеtаstаbilnоg i drugоg pоbuĎеnоg stаnjа nižе еnеrgiје. Fоtоni kојi nаstајu spоntаnоm еmisiјоm u lаsеrskоm mеdiјumu еmituјu sе u svim smеrоvimа.izmеĎu mеtаstаbilnоg i оsnоvnоg stаnjа. kојi vеliki brој putа prоlаzе krоz lаsеrski mеdiјum. vеć sе mоžе kоristiti niz еnеrgеtski stаnjа. Pоstоје i lаsеri kојi rаdе nа principu čеtiri nivоа – čеtvоrоnivоski lаsеri. pа sе lаsеrskо dеlоvаnjе pоstižе prеlаzоm izmеĎu tа dvа stаnjа. Lаsеrski mеdiјum је smеštеn izmеĎu dvа pаrаlеlnа оglеdаlа. invеrziја pоpulаciје је sigurnа čаk i аkо је pоbuĎеn rеlаtivnо mаli brој аtоmа u lаsеrskоm mеdiјumu. Тi fоtоni. Kаkо sе pоbuĎеnо stаnjе nižе еnеrgiје brzо rеlаksirа i оstаје prаznо. аli sаmо оni kојi su еmitоvаni u smеru оglеdаlа ćе sе rеflеktirаti izmеĎu tа dvа оglеdаlа i biti zаrоblјеni u lаsеrskој šuplјini. štо јој dаје vеliki intеnzitеt. PоbuĎеnо stаnjе kоје sе kоristi zа pоpunjаvаnjе mеtаstаbilnоg stаnjа nе mоrа biti јеdnо stаnjе. prilikоm prоlаskа blizu аtоmа u mеtаstаbilnim stаnjimа u lаsеrskоm mеdiјumu. štо mоžе nаrušiti invеrziјu pоpulаciје. Prоstоr izmеĎu dvа оglеdаlа sе nаzivа i lаsеrskа šuplјinа. Меtаstаbilnо stаnjе sе nаsеlјаvа nа isti nаčin kао i kоd trоnivоskоg lаsеrа. Pоvеćаvаnjеm tеmpеrаturе pоbuĎеnа stаnjа sе pоčinju zаuzimаti. Јеdnо оd dvа оglеdаlа sе оbičnо nаprаvi tаkо dа nеmа kоеficiјеnt rеflеksiје 100%. Fоrmirаnjе lаsеrskоg snоpа је јеdаn оd rеtkih 11 .

5 μm.43 eV. u strukturi sа InP/InGaAsP. InP sа prоcеpоm оd 1. Lаsеri kојi pripаdајu оvој kаtеgоriјi su bаzirаni nа principu rаdа lаsеrа nа GaAs. Ga i Tl. U kristаlu kојi formiraju. In. Štаvišе. kоd kојih је prоcеp 1.49 eV štо оmоgućаvа rаzvој plаvih i ultrаlјubičаstih lаsеrа. zа širоk оpsеg lаsеrа u bliskоm infrаcrvеnоm spеktru pа svе dо vidlјivоg spеktrа kоristеći GaAs/AlGaAs višеslојnе mаtеriјаlе. Тrеćа kоlоnа sаdrži Al. Indiјum fоsfid. u zаvisnоsti оd tаlаsnе dužinе rеgiоnа оd intеrеsа. 1. Тri tipа mаtеriјаlа prеdstаvlјајu јеdinjеnjа еlеmеnаtа III-V grupе pеriоdnog sistema еlеmеnаtа. Fеrmiоni nе mоgu biti u istоm kvаntnоm stаnju.35eV kоristi sе zа pоstizаnjе tаlаsnih dužinа оd 1.5 Materijali od značaja za poluprovodničke lasere Pоluprоvоdnički lаsеri su bаzirаni nа јеdnоm оd čеtiri tipа mаtеriјаlа. еlеmеnti IIIA grupе imајu primајu јеdаn еlеktrоn dоk еlеmеnti VA grupе imајu višаk. vеćа је vеrоvаtnоćа dа ćе im sе pridružiti јоš njih. 12 . GaN imа еnеrgеtski prоcеp оd 3. As i Sb. štо је višе bоzоnа u istоm kvаntnоm stаnju.primеrа mаnifеstаciје kvаntnе mеhаnikе u mаkrоskоpskim sistеmimа: u kvаntnој mеhаnici rаzlikuјu sе dvе vrstе čеsticа: Fеrmi-Dirаkоvе čеsticе – fеrmiоni i Bоzе-Ајnštајnоvе čеsticе – bоzоni. Fоtоni sе pоnаšајu kао bоzоni. dоk bоzоni tо mоgu. P. dоk pеtа sаdrži N.

atom otpušta kvant energije. svi se oni zasnivaju na istim osnovnim elementima. Kada ekscitovani elektron u pobuĎenom atomu prelazi sa višeg na niži energetski novo. kojim se pobuĎuju elektroni u okviru atoma da preĎu na više energetske nivoe.Slika 2 – Materijali sa odgovarajućim energetskim procepima 1. U bilo kom stadijumu pobuĎeni atomi mogu otpusti odreĎenu energiju i vratiti se na niži energetski nivo. 13 .6 Veza izmeĎu atoma i lasera Iako postoji mnogo tipova lasera. koji se naziva foton i manifestuje se kao svetlost odreĎene boje. U ekstremno kontrolisanim uslovima može se postići kontrolisana emisija fotona tako da obrazuju visoko fokusirani laserski zrak svetlosti. U svim laserskim ureĎajima postoji laserski medij.

godine. Ajnštajn je. 1905. Objašnjenje crvene granice fotoefekta je potvrdilo kvantnu prirodu elektromagnetnog zračenja. uvek osloboditi fotone jednake talasne dužine. 1900. Plank izneo hipotezu o kvantizaciji energije harmonijskog oscilatora. ima specifičnu talasnu dužinu koja je odreĎena energetskim nivom na kome se nalazio elektron prilikom otpuštanja fotona. 50 godina pre nastanka kvantne elektronike. Bitno je primetiti da će dva identična atoma. polazeći od statističke analize fluktuacija energije ravnotežnog zračenja. Treba reći da je još ranije. Ova pojava je iskorišćena za dobijanje svetlosnog zraka laserom. Razvoj laserske tehnologije Albert Ajnštajn je definisao osnovne pretpostavke i time dao fizičke osnove kvantne elektronike. čiji se elektroni nalaze na istim energetskim nivoima. pomoću koje je objasnio 14 . 2.Slika 2 – Emisija fotona pri prelasku iz ekscitovanog u osnovno stanje OsloboĎena energija. koja se javlja u obliku fotona. došao do hipoteze svetlosnih kvanata i primenio je na fotoefekat. godine.

Za nas je to izvoĎenje važno pre svega zato što je pri njemu uveden pojam stimulisane emisije zračenja – postulirano je njegovo postojanje i. 1916. godine) Ajnštajn je izveo Plankovu formulu u skladu sa Borovim postulatima. se smatra godinom nastanka kvantne teorije svjetlosti. 1927. prvo je morao smanjiti 15 . Najznačajniji rezultat Dirakove teorije je dokaz postojanja stimulisanog zračenja i njegove koherentnosti. godine (rad je objavljen 1917. godine Boze i Ajnštajn su dali uopšteni termodinamički opis sistema čestica sa simetričnim talasnim funkcijama. Po toj statistici. na osnovu opštih termodinamičkih razmatranja odreĎene su njegove osobine. polarizacije. U to doba. Tauners je radio mikrotalasnu spektroskopiju i želeo je da koristiti talase kraćih talasnih dužina. I tako. 1924. Stanje celog polja zračenja odreĎeno je brojem kvanata (koji može biti neograničeno veliki) po jednom modu polja. godine. Da bi to mogao ostvariti. Razvoj laserske tehnologije počinje 1951. godina. Interesantno je da je kvant elektromagnetnog zračenja nazvan fotonom znatno kasnije. godine date su neposredne osnove kvantne elektronike i stvoren je njen prvi ureĎaj – molekularni generator. smerove prostiranja i faze.rezultate merenja spektralne raspodele elektromagnetne energije koju zrači toplotni izvor. se ne mogu meĎusobno razlikovati. 1900. tzv. 1920. onih u submilimetarskom području spektra. godine. a radio je na istraživanjima u području mikrotalasne fizike započetim nakon Drugog svetskog rata. MeĎutim. godine formulisao kvantnu teoriju zračenja i apsorpcije. Boze-Ajnštajnovu statistiku. Čarls Tauners (Charles Townes) je bio voĎa u Columbia University Radiaton Laboratory. kvanti elektromagnetnog zračenja koji imaju iste frekvencije. Ta. godine je u potpunosti završeno stvaranje fundamentalnih pretpostavki za nastajanje kvantne elektronike. tek krajem 1954. Dirak je 1927.

dimenzije mehaničkih oscilatora koji su se tada koristili za generisanje mikrotalasa u centimetarskom području talasnih dužina, problem koji je izgledao nerešiv dokle god nije pomislio na upotrebu molekula, umesto atoma. Tokom iduće dve godine, Tauners je zajedno s Džejms Gordonom (James Gordon) i Herbert Cajgerom (Herbertom Zeigerom) radio na izgradnji takvog sistema. Napokon, pri kraju 1953. demonstrirali su rezultate svojih istraživanja. Snop molekula amonijaka poslali su u električno polje koje je otklonilo molekule s niskom energijom. Tada su molekule s visokom energijom poslali u drugo električno polje. Izlaganje drugom električnom polju uzrokovalo je da svi molekuli amonijaka s visokom energijom gotovo istovremeno padnu u osnovno stanje, emitujući pri tome mikrotalasne fotone iste frekvencije i smera širenja. Tauners je napravu nazvao MASER, pojačalo mikrotalasa stimulisanom emisijom zračenja (Microwave

Amplification by Stimulated Emission of Radiation). Kako je Tauners dalje nastavljao eksperimente s MASERom, bilo je sve jasnije da do stimulisane emisije može doći i na mnogo kraćim talasnim dužinama kao što su infracrveno talasno područje ili čak vidljiva svetlost. Reč LASER nastala je za jednu takvu napravu, a L je skraćenica za svetlost (Light). Nastojeći razviti što potpuniju teoriju laserske akcije, Tauners je potražio pomoć Artura Švalova (Arthur Schwalow), fizičara u Bel laboratoriji (Bell jednom od vodećih centara za istraživanja u fizici i

Laboratories),

materijalima. Krajem 1958. godine u vodećem naučnom časopisu fizike, Physical Review, pojavio se je Townes-Schawlow članak pod naslovom "Infracrveni i optički MASERi". Članak je inspirisao naučnike da pokušaju konstruisati laser i 1960. god. fizičar Teodor Maiman (Theodore Maiman) zaposlen u Aircraft Company, laboratoriji, uspeo je napraviti laser koristeći 16

sintetički rubin. Zrak emitovan laserom mnogo je bolje fokusiran nego zrak koju emituje bilo koji drugi izvor svetlosti, pa su zbog toga LASERI odmah privukli veliku pažnju. U jednom eksperimentu napravljenom 1962. laserski zrak je poslat na Mesec, udaljen skoro 400 000 kilometara, gde je obasjavala površinu prečnika svega 3 km. Zrak emitovan nekim drugim izvorom svetlosti na istom bi se putu toliko proširio da bi obasjavana površina Meseca imala prečnik od 40 000 kilometara. Naučnici su ukazivali na ogromne potencijale u primeni lasera u komunikacijama i ostalim područjima. U stvarnosti, rani laseri su bili daleko od očekivanja. Stvaranje inverzije naseljenosti potrebne za nastajanje laserske akcije zahtevalo je tzv. optičke pumpe ili bljeskalice, tako da su umesto kontinuiranog svetla, laseri mogli proizvoditi samo pulseve energije. Efikasnost takvih lasera u pogledu iskorišćene snage bila je jako mala. Drugu verziju lasera razvio je 1960. godine Ali Javan zaposlen u Bell Laboratories, a koristila je staklenu cev punjenu mešavinom gasova helijuma i neona. Ovaj je laser zahtevao manje energije za rad i nije se pregrejavao. MeĎutim, staklena cev je istovremeno bila veoma masivna i lako lomljiva. Prve lasere možemo uporediti s vakuumskim cevima koje su se nekada koristile u radio aparatima i prvim kompjuterima. Od 1960. godine vakuumske cevi je zamenilo novo čudo tehnologije, zapanjujuće mali, ali izuzetno pouzdani, tranzistor. Je li moguće ostvariti istu transformaciju i u slučaju lasera? U tranzistorima se koristi posebno svojstvo jedne vrste materijala poznatih pod nazivom - poluprovodnici. Električna struja prenosi se pokretanjem elektrona i obični metali, kao što je npr. bakar, su dobri provodnici električne energije zbog toga što njihovi elektroni nisu čvrsto vezani za jezgro atoma, nego su slobodni, u polju pozitivnog dela jezgra. Neke druge materije, kao npr. guma, su izolatori- slabi provodnici električne 17

energije - zbog toga što se njihovi elektroni ne mogu kretati slobodno. Poluprovodnici, kao što im i samo ime kaže, nalaze se negde izmeĎu; oni se obično ponašaju više kao izolatori, ali pod nekim uslovima mogu provoditi električnu energiju. U početku su se istraživanja poluprovodnika koncentrisala na proučavanje silicijuma. MeĎutim, sam silicijum ne može emitovati svetlost. Pronalazak tranzistora 1948. godine u Bell Laboratories od strane Vilijama Šoklija (Wiliama Schockleya), Valter Bratana (Waltera Brattaina) i Džona Bardina (Johna Bardeena), stimulisao je istraživanja na ostalim poluprovodnicima. On je takoĎe osigurao konceptualni okvir koji će na kraju dovesti do razumevanja emisije svetlosti u poluprovodnicima. 1952. godine Hajnrih Velker (Heinrich Welker) iz Simensa (Siemensa) u Nemačkoj, ukazao je da se potencijalno korisne elektronske stvari mogu izraditi od poluprovodnika sastavljenih od elemenata III i IV grupe periodnog sistema. Jedan od takvih poluprovodnika, galijum-arsenid, GaAs, postao je jako važan u potrazi za efikasnim laserom koji bi se mogao koristiti u komunikacijama. Celi je niz fundamentalnih istraživanja koja su morala prethoditi korišćenju GaAs kao osnove za poluprovodnički laser: studije o razvoju kristala visoke čistoće sloj po sloj, istraživanje defekata, dapanda (nečistoće dodate čistoj materiji radi menjanja njenih svojstva) i analize uticaja toplote na stabilnost spoja. Sledeći napretke u tim granama, grupa istraživača zaposlenih u General Electric, IBM, i Lincoln Laboratory, Massachusetts Institute of Technology, razvila je 1962. GaAs laser. MeĎutim, jedan stari problem još uvek je postojao: pregrevanje. Laseri koji su napravljeni od jednog poluprovodnika, obično GaAs, nisu jako efikasni. Oni još uvek za pokretanje laserske akcije trebaju mnogo električne struje zbog čega se jako brzo greju, te je ponovo moguć samo pulsni režim rada lasera koji nije 18

Fizičari su isprobavali razne metode odvoĎenja toplote. laserska akcija u AlGaAs ograničila samo unutar tankog sloja GaAs. u kojem bi se neki atomi galijuma zamenili atomima aluminijuma. Istraživači su pretpostavili da bi se narastanjem kristala s obe strane GaAs. pa se i zagrevanje poluprovodnika može držati na kontrolisanom nivou. MeĎuatomski razmak u modifikovanom spoju GaAs razlikovao bi se od meĎuatomskog razmaka u spoju čistog GaAs za svega 1 promil.. stavljali su drugi materijal koji je bio dobar provodnik toplote na površinu lasera. Atomi u poluprovodničkom kristalu formiraju tzv. a elektroni osiguravaju vezu izmeĎu atoma. ali bez uspeha. sa tankim aktivnim slojem izmeĎu dve ploče različitog materijala. rešetku. 19 . godine istraživači Morton Paniš (Morton Panish) i Izuo Hijaši (Izuo Hayashi) iz Bell Laboratories predložili su mogućnost stvaranja prikladnog višeslojnog kristala koristeći modifikovani oblik GaAs.pogodan za primenu u komunikacijama.treba napraviti laser koji se sastoji od “sendviča” poluprovodnika. Takvi. Nakon nekoliko godina rada. put do lasera "čvrstog stanja"malog poluprovodničkog aparata koji radi na sobnoj temperaturi . godine Herbert Kemer (Herbert Koemer) sa Kolorado univerziteta (University of Colorado) predložio je drugačiju metodu izrade poluprovodničkog lasera.bio je otvoren. Da bi se napravio višeslojni poluprovodnički laser s potrebnim vezama izmeĎu atoma. 1963. laseri se ne mogu izraditi jednostavnim umetanjem aktivnog sloja izmeĎu ploča drugog materijala. slojeviti. proces nazvan dopiranje. potrebno je da poluprovodnički kristal izrasta kao celovita jedinica nazvana višeslojni kristal. Za postizanje laserske akcije unutar tankog aktivnog sloja potrebno je malo električne energije.npr. 1967.

Zbog toga se ova vrsta lasera naziva i laser sa bojom ili bojeni laser. Tako definisana atomska sredina sa vlastitim poljem zračenja. uz odreĎene uslove. Razmena energije zračenja sa atomima ili molekulima dešava se 20 . Na tom principu sačinjen je prvi MASER odnosno pojačivač u mikrotalasnom području. Rad samog lasera zasniva se na kvantiniziranim energetskim stanjima i kvantiniziranosti energije pri prenosu zračenjem.god. Takva emisija svetlosti se može shvatiti kao zatvoreni sistem i tada se dolazi do zakonitosti koje tumače pojačanje svetlosti u atomskoj sredini. vidljivog i UV). U optičkom i infracrvenom delu spektra. zatvorena unutar optičkog rezonatora daje. Kasnije su konstruisani laseri sa kratkim impulsima i kontinualni laseri. Prve pokušaje načinio je Stokman (1964). emisija nastaje radijacijskim prelazima atoma iz stanja više u stanje niže energije. Fizički procesi u laseru Laser jeste izvor i pojačivač veoma usmerenog snopa koherentnog svetla tj. Razmena energije zračenjem.kao što je rečeno. Iz tog razloga je laser u početku nazvan kvantno pojačalo ili optički maser. takozvane laserske oscilacije. primenom koncentracije ili primenom refleksivnosti ogledala menja talasnu dužinu do 60[nm]. Emisija svetla nastaje kao posledica promene energije atoma ili molekula.. Šafer. Mnogo kasnije uspelo je stimulisati emisiju zračenja u tečnostima. a tek su Sorkin i Lankard (1966) načinili laser sa tečnošću koja je bila ''rastvor'' organske materije. laser se zasniva na interakciji atoma ili molekula sa vlastitim zračenjem i makroskopskim rezonantnim šupljinama. 1966. koherentnog elektromagnetnog zračenja (infracrvenog.3.

Slika 3 . su tri fundamentalne pojave koje se koriste u laserima. stimulisane emisije (b) i apsorpcije (c).apsorpcijom i stimulisanom emisijom zračenja. Ona odreĎuje frekvenciju emitovanog ili apsorbovanog zračenja: h⋅ν = E2 . Ta se razmena može objasniti na jednostavnom modelu atoma sa dva energetska nivoa. Razmena energija jednaka je razlici E2 i E1. 21 . Prelaz iz stanja u stanje moguć je razmenom energije. do kojih dolazi pri interakciji elektromagnetnih talasa sa materijom. Apsorpcija Procesi spontane i stimulisane emisije i apsorpcije.Šematski dijagram procesa spontane emisije (a). Ovaj model je okarakterisan stanjima ψ1 i ψ2 kao i energijama E1 i E2.1 Spontana i stimulisana emisija.E1 3.

U slučaju spontane emisije atom emituje elektromagnetni talas čija faza i smjer prostiranja mogu biti različiti od talasa emitovanog drugim atomom te iste sredine.. Vjerovatnoća spontane emisije može se definisati na slijedeći način: Pretpostavimo da se u trenutku t na nivou 2 nalazi zapremine). što znači da postoji mogućnost da upadni talas stimuliše prelaz atoma sa nivoa 2 na nivo 1. Tu je A tzv. Neka se u početnom trenutku sistem nalazi u stanju .. uslijed spontane emisije. atoma (u jedinici je naseljenost ili populacija nivoa 2. Ajnštajnov koeficijent koji predstavlja verovatnoću spontane emisije. Izdvojimo iz toga skupa dva energetska nivoa: osnovni nivo 1 sa energijom čija je energija . odreĎena je formulom : ( ⁄ ) . Pretpostavimo ponovo da se u početnom trenutku atom nalazi na višem nivou 2 i da na sredinu pada elektromagnetni talas frekvencije ν. u slučaju stimulisane emisije. b) bez emisije fotona (npr. Pri tome će se razlika energija izdvojiti u vidu elektromagnetnog talasa koji će biti dodan upadnom .( koje odgovara nivou 2. Za razliku od toga. energija prelazi u kinetičku energiju okolnih molekula). Pri tome . atom teži da preĎe na nivo 1. i to: a) kao energija spontano emitovanog fotona hν. pošto je proces 22 .Spontana emisija Pod pojmom sredine podrazumevaćemo sistem atoma ili molekula koji se karakteriše skupom kvantnih stanja i njima odgovarajućih energija. Frekvencija upadnog talasa jednaka je frekvenciji spontano emitovanog talasa. Pošto je prelazu izdvaja se energija i pobuĎeni nivo 2 ). IzmeĎu procesa spontane i stimulisane emisije postoji bitna razlika. Veličina =1/A je spontano vreme života. Brzina prelaza tih atoma na niži nivo.

gdje je N1 naseljenost nivoa 1. 23 . već i od intenziteta upadnog elektromagnetnog talasa. definiše se formulom: / dt = − d . tj. Verovatnoća prelaza sa nivoa 1 na nivo 2. zavisi ne samo od konkretnog prelaza.Apsorpcija Pretpostavimo sada da se atom nalazi na nivou 1 i da na sredinu pada elektromagnetni talas frekvencije ν. Verovatnoća stimulisane emisije W.iniciran upadnim elektromagnetnim talasom. Ajnštajn je pokazao da je gdje je gdje je sa σ označen presek datog prelaza 1↔2. tačnije: . I ovdje važi: = presek za apsorpciju. emisija svih atoma te sredine se dodaje tom upadnom talasu i ima istu fazu i smjer prostiranja. za razliku od vjerovatnoće spontane emisije A. Proces stimulisane emisije može se opisati formulom: ( gde je ( ⁄ ) ⁄ ) brzina prelaza na račun stimulisane emisije. verovatnoća apsorpcije W12.

uslijed čega dobijamo dva fotona (upadni plus emitovani). 24 .Tri procesa koja smo upravo opisali. na osnovu jednačina. prelazi sa nivoa 2 na nivo 1. prostire elektromagnetni talas u smjeru z ose. Pretpostavimo da se u sredini sa dva izdvojena proizvoljna energetska nivoa.Izmena gustine fluksa fotona dF pri prolazu elektromagnetnog talasa kroz sloj debljine dz. na “jeziku fotona” mogu se opisati na sledeći način: a) pri spontanoj emisiji atom. Izmena gustine fluksa fotona dF. odreĎena je formulom: dF = σF ( - ) dz. c) pri apsorpciji upadni foton se apsorbuje. uzrokovana procesima stimulisane emisije i apsorpcije u sloju debljine dz. izazivajući prelaz 1→2.2 Princip rada lasera Slika 4 . b) pri prinudnoj emisiji upadni foton izaziva prelaz 2→1. 3. čije su naseljenosti i . emitujući foton.

tada će sredina delovati kao pojačivač. 25 . 381  ) = exp [ -( - )/ ]. MeĎutim. Kod masera se to postiže tako što se aktivna sredina postavlja u rezonator čija je rezonantna frekvencija ν. u slučaju termodinamičke ravnoteže je uspemo da ostvarimo neravnotežno stanje za koje je (jer je T>0) i sredina apsorbuje zračenje frekvencije ν. Da bi se pojačivač pretvorio u generator elektromagnetnog zračenja neophodno je ostvariti povratnu spregu. U tom slučaju. Naseljenost nivoa u termodinamičkoj ravnoteži se opisuje Bolcmanovom statistikom: ( 1. tada je dF / dz<0 i sredina je apsorbujuća. a u slučaju kada je sredina je “pojačavajuća” (jer je dF/dz > 0). ako na neki način . gde je λ = V / ν talasna dužina zračenja). koristimo oznaku talasnog broja k = 2π / λ. gde je J/K Bolcmanova konstanta (umesto uobičajene . a T apsolutna temperatura sredine. kažemo da imamo inverziju naseljenosti u sredini i takvu sredinu nazivamo aktivna sredina. Dakle. dok se kod lasera aktivna sredina postavlja izmeĎu dva ogledala. da bismo razlikovali Bolcmanovu konstantu od oznake k.Ako je > < .

Npr. kada inverzija naseljenosti - dostigne tzv. I kod masera i kod lasera generacija je moguća ako je zadovoljen neki granični uslov – prag generacije. pojačavajući se pri svakom prolazu kroz aktivnu sredinu. tada su i prag generacije se dostiže ako je: tj. gde je l dužina aktivne sredine. pojačanje zračenja za jedan prolaz u aktivnoj sredini (tj.. Ako je jedno od ogledala delimično propusno. tada se na izlazu iz sistema može izdvojiti snop korisnog zračenja.Slika 5 – Šema lasera Ravni elektromagnetni talas koji se prostire u smeru pod pravim uglom na ogledala će se naizmenično reflektovati od njih. odnos izlazne i ulazne gustoće fluksa fotona) je exp [σ ( )l]. Na osnovu jednačine. kritičnu inverziju: 26 . kod lasera do generacije dolazi u slučaju kada pojačanje aktivne sredine kompenzuje gubitke u njoj (u gubitke ubrajamo i “korisne gubitke” na račun izlaza zračenja kroz delimično propusno ogledalo). Ako sa gubici i označimo koeficijente refleksije ogledala.

u zavisnosti od broja “radnih” nivoa iz (neograničenog) skupa stanja atomskog sistema. 27 . Postavlja se pitanje da li se to može postići sa tri ili više nivoa. Na prvi pogled izgleda da se to može postići u sistemu sa dva nivoa i sa dovoljno jakim elektromagnetnim poljem frekvencije ν. i. biće više prelaza 1→2 nego prelaza 2→1. Dakle. 4 i više nivoa. govorićemo o sistemu sa 3.Tek kada je dostignuta kritična inverzija moguće je razlikovati generaciju od spontane emisije zračenja. apsorpcija će prevladati prinudnu emisiju. Upravo opisani mehanizam čini osnovu laserskih generatora – lasera. Kod laserskog sistema sa tri nivoa atomi se prvo prevode sa osnovnog nivoa 1 na nivo 3. 3. Pokazuje se da može. Problem nastupa kada postane = . tj. Tada se procesi prinudnog zračenja i apsorpcije uzajamno kompenzuju i sredina postaje propusna za elektromagnetne talase frekvencije ν.3 Stvaranje inverzne naseljenosti Razmotrimo sada kako se može postići inverzija naseljenosti. Tada se obično govori o zasićenju sistema sa dva nivoa. brzo prelazi na nivo 2. Pošto je u termodinamičkoj ravnoteži nivo 1 naseljeniji od nivoa 2. koristeći samo dva nivoa nije moguće ostvariti inverziju naseljenosti. kada se naĎe na nivou 3. Ako je izabrana takva sredina u kojoj atom. tada se u takvoj sredini može ostvariti inverzija naseljenosti izmeĎu nivoa 2 i 1.

da bi nastala inverzija naseljenosti. To je znatno jednostavnije i zato je bolje tražiti takve aktivne sredine koje rade po šemi četiri ili više nivoa. u skladu sa Bolcmanovom statistiko gotovo svi atomi se pri termodinamičkoj ravnoteži nalaze u osnovnom stanju. nivo 1 je nenaseljen i inverzija naseljenosti se može postići i ako se samo jedan atom prevede na nivo 2 (prolazeći nivo 3).Šema laserskog sistema sa tri (a) i četiri (b) nivoa Proces prelaska atoma sa nivoa 1 (0) na nivo 3 nazivaćemo pumpanjem sistema sa tri (četiri) nivoa. Zato je. za neprekidan rad lasera sa četiri nivoa. tada će se izmeĎu nivoa 2 i 1 pojaviti inverzija naseljenosti. Pumpanje se može vršiti pomoću lampi ili pomoću 28 . Pošto je obično ˃˃ . atomi pri procesu prinudne emisije prelaze sa nivoa 2 na nivo 1. Kada kod takvog lasera sa četiri nivoa doĎe do generacije. Inverziju naseljenosti je lakše postići kod lasera sa četiri nivoa. kod lasera sa četiri nivoa. Za razliku od toga. Slika 6 . Zato je kod sistema sa tri nivoa potrebno prevesti više od polovine atoma sa osnovnog nivoa 1 preko nivoa 3 na nivo 2. Ako nakon toga atomi brzo prelaze na nivo 2. neophodno da atomi koji se naĎu na nivou 1 vrlo brzo prelaze na nulti nivo.Kod laserskog sistema sa četiri nivoa atomi se takoĎe prevode sa osnovnog nivoa (označimo ga sada kao nulti nivo) na nivo 3.

Pumpanje elektronskim snopom . Brzina kojom se uslijed pumpanja naseljava laserski nivo 2 je: gde je naseljenost osnovnog nivoa (eng. 3. a brzina pumpanja. rezonator je upravan na laserski snop b) pumpanje sa kraja. za kadmijum-sulfid (CdS). ground . 29 .glavne konfiguracije u elektronskom pumpanju jesu: a) pumpanje sa strane ili Farbi-Perotova šupljina tj.rezonator je paralelan sa snopom i c) konfiguracija sa potpunom internom refleksijom.1 Načini pobuĎivanja Već pominjana inverzija naseljenosti može se postići optičkom ili elektronskom pobudom. sve dok se ne postigne energija elektrona koja oštećuje kristal poluprovodnika (290 KeV). Dubina prodiranja elektrona raste sa porastom energije elektrona.električnog pražnjenja. Prag generacije se postiže kada je brzina pumpanja veća od neke kritične brzine . Uobičajeno je da se postupak stvaranja inverzne naseljenosti naziva pumpanje.3.osnova).

(tj. u kojoj ostaje šupljina. dvofotonska apsorpcija. MeĎutim. usmerenosti i velikim intenzitetom. koherentnosti. u provodnu vezu). moguće je i pumpanje sa izvorom čiji fotoni imaju energiju manju od energije zabranjenog pojasa.Energija upadnog elektrona. Budući da se ostala energija pretvara u toplotnu. npr. Obično su to laseri na bazi galijum-arsenida (GaAs) ili galijum-arsen-fosfora (Ga(AsP)) ili srebro-galijum-arsenida ((AgGa)As). Ono ima odreĎenu polarizaciju i veliki sjaj.4 Osobine laserskih snopova Lasersko zračenje se karakteriše izuzetno visokim stepenom monohromatičnosti. Broj parova elektron-šupljina. za kadmijum-sulfid. 3. Na ovaj način se postižu veoma visoke energije. Za takav proces potrebni su veoma snažni izvori. približno je E/E1. rad sa velikim energijama moguć je samo u impulsnom režimu rada. ukoliko se odvija tzv. U tu svrhu se koriste poluprovodnčki laseri. 30 . zavisi od energije zabranjenog pojasa. potrebna da se stvori par elektron-šupljina. da se izbaci elektron iz valentine veze. snaga je oko 400 KW na temperaturi od 300 K. a ujedno je i manje efikasan od jednofotonskog pumpanja. Optičko pumpanje – poluprovodnički spoj pobuĎuje se optičkim izvorom u kome fotoni imaju energiju veću od energije zabranjenog pojasa. stvorenim po upadnom elektronu energije E.

Koherentnost Za svaki elektromagnetni talas nezavisno se mogu definisati pojmovi prostorne i vremenske koherentnosti. .. Neka su i dve tačke u prostoru. Ako je taj uslov ispunjen za svaki par tačaka talasnog fronta. i generacija nastaje samo pri rezonantnim frekvencijama rezonatora koji se sastoji od dva ogledala. njih prolazi talasni front izabrane na takav način da u trenutku t = 0 kroz elektromagnetnog talasa. a ako je ispunjen samo za 0 < 31 . i neka su (t) i tačkama. tada kažemo da postoji vremenska koherentnost u intervalu τ. tada kažemo da se dati talas karakteriše apsolutnom prostornom koherentnošću. pri čemu se (P). Da bismo definisali vremensku koherentnost razmotrimo električno polje talasa u datoj tački P u trenucima t i t + τ. Širina linije laserskog zračenja je mnogo uža (približno za šest redova veličine) od obične širine linije prelaza 2→ 1 koji se zapaža pri spontanoj emisiji. Razlika faza električnog polja Ako je - (t) odgovarajuća električna polja u tim i u trenutku t = 0 je i = 0. imamo = 0 u svakom trenutku t ˃ 0. talas se karakteriše apsolutnom vremenskom koherentnošću. Za svaku tačku (ako postoji korelacija faza). tada izmeĎu tačaka apsolutnu prostornu koherentnost. kažemo da se talas karakteriše parcijalnom prostornom koherentnošću.Monohromatičnost Monohromatičnost laserskog zračenja je bazirana na sledećim činjenicama: pojačavaju se samo elektromagnetni talasi frekvencije ν. Ako je u vremenskom intervalu τ izmeĎu ta dva trenutka razlika faza konstantna. Ako je taj uslov ispunjen za svaku vrednost τ . tačka je smeštena unutar neke konačne oblasti (koja uključuje i tačku za svaku tačku P može definisati oblast koherentnosti ). U tom slučaju.

koherentnosti . sa vremenom . tada govorimo o parcijalnoj vremenskoj koherentnosti. planparalelni rezonator). tj. Samo oni elektromagnetni talasi koji se prostiru duž ose rezonatora (ili vrlo blizu nje) se održavaju i pojačavaju. Snop čija je divergencija odreĎena formulom naziva se difrakciono ograničenim. Prema Hajgensovom principu talasni front u nekoj ravni R iza ekrana se formira superpozicijom elementarnih talasa koji polaze od svake tačke otvora. Razmotrimo snop apsolutno prostorno koherentnih talasa sa ravnim talasnim frontom. koji pada na ekran E sa aperturom . Ako je λ talasna dužina laserskog zračenja. lasersko zračenje se odlikuje visokim stepenom usmerenosti. Divergencija snopa može se izračunati na osnovu teorije difrakcije.τ < . tada je: Koeficijent proporcionalnosti je reda veličine jedinice. 32 . Zaključujemo da je divergencija laserskog zračenja mala. U odgovarajućim uslovima može se postići da izlazni snop laserskog zračenja iz rezonatora bude difrakciono ograničen.Usmerenost Aktivna sredina je smeštena u rezonator (npr.

MeĎutim. ukoliko se oscilacije svetlosnog vektora odvijaju po nekom zakonu. . Polarizacija može biti i kružna i eliptična. Ako se oscilacije svetlosnog vektora odvijaju samo u jednoj ravni. tada govorimo o linearno polarizovanoj svetlosti.Polarizacija Oscilacije vektora električnog polja kod prirodne svetlosti imaju sve moguće pravce. a ne stohastički i tada govorimo o polarizovanoj svetlosti.Slika 7 – Divergencija ravnog elektromagnetnog talasa uzrokovana difrakcijom. Za razliku od prirodne svetlosti. jer se svetlosni talas takve nepolarizovane svetlosti sastoji od velikog broja talasa koje emituju atomi u pobuĎenom stanju. Svi pravci su jednako verovatni. 33 . lasersko zračenje je najčešće polarizovano na odreĎeni način.

Faktor cosθ u formuli je povezan sa tim da je fizikalno bitna veličina projekcija površine dS na ravan okomitu na smer prostiranja OO′. . gde je θ ugao izmeĎu OO′ i normale n na površinu dS. B je sjaj izvora u tački O u smjeru OO′. tada kažemo da je izvor izotropan (Lambertov izvor). Sjaj lasera je za nekoliko redova veličine veći od sjaja običnih izvora. 34 .Sjaj Sjaj izvora elektromagnetnih talasa se definiše kao snaga zračenja emitovanog sa jedinice površine izvora u jedinični prostorni ugao.Svetlosni zrak nepolarizovane (a) i polarizovane (b) svetlosti.Slika 8 . Ako B ne zavisi od ugaonih sfernih kordinata θ i ϕ. To je uzrokovano visokom usmerenošću laserskog snopa. Razmotrimo element dS površine izvora u tački O. Snaga dP koju emituje element površine dS u prostorni ugao dΩ u smeru OO′ je (u sfernim kordinatama): dP = Bcosθ dS d Ω.

To se ne može postići tzv. Najjednostavniji je tzv. u samom rezonatoru se mora nalaziti dovoljna količina aktivnog sredstva. u rezonatoru ne bi bilo dovoljno aktivnog sredstva. Optički rezonator jeste šupljina ograničena reflektujućim pločama. Svrha lasera jeste pojačavanje koherentnog zračenja pomoću aktivnog sredstva u laseru. ograničen samo sa dve suprotno postavljene reflektujuće ploče. koji za dobijanje zračenja odreĎene frekvencije mora imati šupljine veličine reda talasne dužine. što nije pogodno za svetlosne frekvencije. Upravo iz tog razloga. ureĎaja za stvaranje inverzije naseljenosti u aktivnom sredstvu (ureĎaja za pumpanje) i optičkog rezonatora.Slika 9 – Sjaj izvora elektromagnetnog zračenja iz tačke O u smeru OO ′ 3. Pojačavanje zračenja treba da je u uskom pojasu frekvencija. što bi prouzrokovalo rezonovanje na više frekvencija odnosno bio 35 .5 Optički rezonatori Laser se sastoji od aktivnog sredstva. otvoreni rezonator. U tom slučaju. zatvorenim rezonatorom.

Rezonantne frekvencije su: gde je c brzina svetlosti. gde je n prirodan broj. U toj aproksimaciji rezonantne frekvencije dobijaju se uz uslov da je dužina šupljine L više kratkih polutalasnih dužina. Tipovi rezonatora . tj. razmaknuta na udaljenost L. Planparalelni rezonator - sastoji se od dva razmaknuta. pravougaonog ili kružnog oblika. koje može biti od nekoliko milimetara do 1m. električno polje na oba ogledala je jednako nuli. tj. ravna ogledala. U prvoj aproksimaciji može se uzeti da su modovi tog rezonatora suprepozicija dvaju elektromagnetnih talasa koji se šire u suprotnim smerovima duž ose šupljine. Time se dobija takozvani stojeći talas u rezonatoru. postavljena paralelno.bi multimodan. Izgled planparalelnog rezonatora dat je na sledećoj slici: 36 . Ovim se postiže veoma nizak nivo monohromatičnosti pojačanog zračenja.većina upotrebljavanih laserskih rezonatora ima ravna ili sferna ogledala.

a izviru u središtu zakrivljenosti ogledala. tako da se središta zakrivljenosti ogledala poklapaju.sastoji se od dva sferna ogledala. nakon četiri refleksije. 37 . istog poluprečnika zakrivljenosti R i razmaknuta na udaljenosti L=R. Konfokalni rezonator . ponovo prolaze kroz istu tačku. Zraci koji kreću iz žarišta.sastoji se od dva sferna ogledala istog poluprečnika zakrivljenosti i razmaknuta na udaljenost od L=2R. tako da im se žarišta poklapaju. Modove ovog rezonatora čini superpzicija dvaju talasa koji se kreću u suprotnim smerovima.Koncentrični (sferni) resonator .

Pored ovoga. npr. tako da je L<L<2R i L<R.Kombinovani rezonatori . jednakih poluprečnika zakrivljenosti i razmaknuta na udaljenost L. divergira sve dalje od ose rezonatora. Rezonator je nestabilan ako prizvoljan zrak paralelan osi rezonatora nakon naizmeničnih refleksija na ogledalima. napravljeni od dva ogledala.od ravnog i sfernog ogledala jesu. Svi ovi rezonatori mogu se posmatrati kao posebni primeri opšteg rezonatora. Rezonatori se mogu razvrstati u dve grupe: stabilni i nestabilni. 38 . Obrnuto. postoje rezonatori koji su sačinjeni od dva sferna ogledala. helikonfokalni i helisferni rezonatori. različitih R i razmaknutih na rastojanje L. rezonator je stabilan ako ukoliko zrak ostaje unutar ogledala.

Upravo zbog toga. Uslov za nestabilnost jeste: g1g2>1 (pozitivni rezonator) g1g2<0 (negativni rezonator) Optika tankih slojeva kod lasera nezamenljivi deo lasera. pri čemu jedan ima najveći mogući faktor refleksije (~99.7%). sa malim i velikim indeksima loma. TiO2… 39 . ogledala se izraĎuju od dielektričnih materijala takozvanim naizmeničnim naparavanjem slojeva. odreĎenih debljina u visokom vakuumu. MgF2. Osim za laserske rezonatore. tankoslojnih polarizatora.2%). Pored ovoga. ogledala moraju imati što manji koeficijent apsorpcije (~0. Ukoliko se apsorpcija povećava.Uslov za stabilnost rezonatora jeste: 0<g1. Materijali koji se naparavaju jesu najčešće ZnS. tanki slojevi primenjuju se i za izradu antireflektnih slojeva u laserskim sistemima (posebno u IR području) tzv. Proporcionalno. Al2O3. g2<1 gde su g1= 1. pa isti imaju i do 30 slojeva. R1 i R2 –poluprečnici zakrivljenosti i L-razmak izmeĎu ogledala. a drugi nešto manji (~97%). vek trajanja se smanjuje. SiO2. delitelja snopa itd. posebno kod lasera veće snage. jeste optički rezonator sastavljen od dva ogledala.L/R1 i g2= 1-L/R2 . sa brojem slojeva povećava se i refleksivnost reflektora.

optičko pumpanje i dr. koji se dešava izmeĎu atoma i atoma. Frekvencije polja se kreću u intervalu od 5-50 MHz. ne može se očekivati velika gustina pobuĎenih čestica.4. a prednost ove metode ogleda se u pružanju mogućnosti upotrebe hemijski aktivnih gasova. pa su zbog toga i izlazne energije ove vrste lasera dosta niže u odnosu na čvrste lasere. sudarna elektronska frekvencija je mnogo veća od frekvencije primenjenog polja. Izlazno zračenje karakteriše visok nivo monohromatičnosti i koherentnosti koji su posledica male gustine čestica i prostorne homogenosti. Elektroni ubrzani u električnom polju sudaraju se sa atomima u osnovnom stanju i pobuĎuju ih na jedno od viših stanja. zbog male gustine gasa. Ali u poslednje vreme. MeĎutim. Ovaj proces je poznat po nazivu neelastični sudarni proces. Gasni laseri rade u veoma širokom pojasu talasnih dužina od ultraljubičastog do infracrvenog dela spektra. Gasni laseri razvrstavaju se u tri grupe:  Neutralini atomski laseri  Jonski  Molekulski U slučaju prvog. rad sa visokim pritiskom gasa i primena novih metoda pobude . Neke vrste lasera Gasni laser Kod ove vrste lasera. Ukoliko se pobuĎuju na ovaj način. odnosno 40 . umnogome su povećali izlazne energije gasnih lasera.aktivno sredstvo u kome se pobuĎuje inverzija naseljenosti jeste gas. U pomenute metode ubrajaju se: hemijska pobuda. atomi se pobuĎuju jednosmernim poljem sa elektrodama unutar cevi ili pak visokofrekventnim poljem u bezelektrodnoj cevi.

Takav laser daje zračenja velike snage. a druge argonski laser. 41 . osvetljavaju se helijumovom svetiljkom koja zrači veoma intenzivno zračenje talasne dužine λ . Da bi se pomenute pare pobudile. a lasersko zračenje je u IR području. vodonik i helijum. nastaće inverzija naseljenosti. Za pobudu ove vrste lasera koristi se hemijsko i optičko pumpanje. dodaju se i pomoćne komponente. Inverzija naseljenosti nastaje na dva para nivoa. kao rezultat neelastičnih sudara. za pobudu molekula predajom energije putem sudara.  Jonski laseri Ovi laseri se dele na:  Lasere metalnih jonskih para i  Lasere jona plemenitih gasova Primer prve grupe je helijumsko-kadmijumski.  Optički pumpani neutralni atomski laseri Najvažniji laser ove vrste jeste cezijumski laser u kome se stvaranje laserskog snopa odvija u parama cezijuma dobijenih grejanjem istog u vakuumu. atomi i molekuli nalaze u mnogo pobuĎenih stanja.  Molekulski laseri Ovi laseri rade u području molekulskog spektra. Ukoliko je više atoma u nekom višem nivou u odnosu na niži. Povratak cezijumovih atoma u osnovno stanje ide preko intermedijalnih procesa. na primer ugljen-dioksid. U nekim laserskim sistemima. a samim tim i mogućnost laserske akcije.atoma i molekula. Zbog toga se.

42 . pobuĎuje disocijaciju komponenata smeše. bljeskalice. U smeši fluoro-deuterijuma.Hemijski laseri Hemijski laseri predstavljaju lasere kod kojih se inverzija naseljenosti stvara direktno ili indirektno za vreme egzotermne hemijske reakcije. ugljendioksida i helijuma. uz pritisak od 50 KPa. smeša gasova se pobuĎuje UV zračenjem iz tzv. Impulsni hemijski laseri U ovoj vrsti lasera sa metodom ultraljubičaste fotolize. energijom bljeska od 2400 J. fluora. u vremenu od 40 mikrosekundi. Čvrsti laseri Čvrsti laseri mogu biti:  Rubinski  Neodimski i  Yag laser Kada je reč o čvrstim laserima treba reći da se inverzija naseljenosti i laserska akcija odvijaju izmeĎu diskretnih energetskih nivoa jona distribuiranih u nekom čvrstom sredstvu. jer mnoge egzotermne gasne reakcije oslobaĎaju svoju energiju preko vibracijske pobude nastalih hemijskih veza. može se dobiti izlazni impuls od nekoliko džula u trajanju od 20 mikrosekundi. Većina hemijskih lasera radi na vibracijsko-rotacijskim prelazima. Zračenje kratkih talasnih dužina (180 – 200 nm). nakon čega dolazi do hemijske reakcije.

širenje emisionih linija. Kako se kod staklenih lasera inverzija naseljenosti vrši optičkim pumpanjem. aktinida. dotiran jonima hroma (Cr). postavljene izmeĎu dva ogledala. Rubin je u ovom slučaju oblikovan u štapić čiji su krajevi strogo paralelni. grupe retkih zemlji (lantanidi). Njihov emisioni spektar koji je veoma važan širi je od odgovarajućeg spektra kristalnih materijala. zahteva se energetska šema sa najmanje tri nivoa (kada bi bila samo dva nivoa. Što se tiče aktanida.Prema gustini aktivnih jona oni se nalaze izmeĎu gasnih i poluprovodničkih lasera.Većinom su jonske gustine čvrstih lasera rezultat kompromisa izmeĎu izvora za pobudu i mogućnosti hlaĎenja aktivnog sredstva. Za pobudu se obično koristi ksenonska lampa. pa takvi laseri najčešće rade impulsno. do sada su zapaženi laserski prelazi kod uranijuma . Oko šipke se nalaze ksenonske lampe. Najjednostavniji stakleni laser sastoji se od staklene šipke aktivirane elementima iz tzv. Pošto nemaju kristalnu rešetku. dakle. Laserski prelazi primećeni su u jonima retkih zemlji.  Stakleno-neodimski laser Stakleni materijali sami po sebi nisu luminiscentni. optičko pumpanje moglo bi postići saturaciju u kojoj su 43 . ali se dodavanjem odreĎenih aktivatora može izazvati ista. samim tim ni pravilnu strukturu. očigledno da će se njihova fizička svojstva razlikovati od kristala. Nepravilnost strukture izaziva.  Rubinski laser Aktivno sredstvo u ovom laseru jeste aluminijum-oksid ( ). izmeĎu čijih se energetskih nivoa dešavaju prelazi. i prelaznih metala.

jeftino. kao lasersko sredstvo koristi se itrijum-aluminijum-granat. MeĎutim. Proizvode se štapići dimenzija 1x15 cm. u trajanju od nekoliko ps. pa se koriste u kontinualnom režimu rada. visoku temperaturnu provodljivost i lako se obraĎuje. kristalni laseri imaju veliku toplotnu provodljivost i uže emisione linije.  Yag laseri Kod Yag lasera. postignuti su impulsi sa energijom većom od 5KJ. trajno. Inače. stakleno-neodimski laseri daju impulse veoma velike snage. Laserski štapić se hladi vodom koja ujedno filtrira IR zračenje izvora koje bi ugrejalo štapić. jer mogu operisati na sobnim temperaturama sa visokom efikasnošću. dotiran najčešće neodimom ( : ). 44 . aktiviranih istim jonima. Za pumpanje se koriste volfram-halogene lampe. Staklo je kao lasersko sredstvo vrlo povoljno jer je izotropno. treba reći da je velika prednost na strani staklenih lasera. njihova glavna slabost jeste mala toplotna provodljivost. dok neodimski laseri sa Q-prekidanjem imaju snage veće od 17GW. energije. lako se obraĎuje. u trajanju od 3ms. i kratkog trajanja. TakoĎe. Ova vrsta lasera daje kontinuirano zračenje snage do nekoliko KW. Nasuprot ovome. a mogu se dodavati velike količine primesa. S ovom vrstom lasera.populacije oba nivoa jednake). pogodni su za visokoenergetske pulsne operacije. Kada je reč o digresiji izmeĎu staklenih i kristalnih lasera. YAG ima dobra mehanička svojstva.

Svaki prozvod identifikuje se prema svom jedinstvenom proizvodnom kodu (Universal Product Code . Sony i Phillips započeli su razvoj nosača zvuka na kojima je zvučni signal digitalno kodiran na plastični disk (Compacd Disc – CD. 45 . itd. pri čemu kupac u supermarketu može da očita podatke o proizvodu (sastav.).UPC). moguće je preneti zvučni signal u digitalni i obratno.Primena lasera i mogućnosti koje pružaju laserske tehnologije Proizvodnja različitih tipova lasera. digitalizuje se i arhivira u računaru. koji se reprodukuje tako da laserski zrak prelazi preko tako izbrazdane površine diska i beleži promene u refleksiji zraka. digitalni signal u zvučni signal visokog kvaliteta. ureĎaje koji registruju crno-beli uzorak na način da se laser reflektuje od površine koda. Digitalni zapis (bit) odgovara mikrometarskim udubljenjima urezanim u površinu plastičnog nosača zvuka.5. Na taj način. Osim što štede vreme u redovima supermarketa. upravo zahvaljujući svojstvu usmerenosti laserskog zraka. otvorilo se nova područja nauke i tehnologije. 2D bar-kodovi. cena. Tehnološka novost vezana za bar-kod čitače su tzv. njihovo tehnološko usavršavanje i povezivanje sa optikom i elektronikom. u telekomunikacijama. i energetici. što dovodi do primene lasera u industriji. mnoge grane ljudske delatnosti prepoznale su važnost laserskih tehnologija. prečnika 12cm). Nepunih 15 godina od otkrića He-Ne laseri postali su osnova za bar-kod čitače. Signal nastao refleksijom. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka. laseri već 20 godina nalaze primenu u industriji zabave prenoseći nam zvuk visokog kvaliteta. Istvoremeno. u medicini i stomatologiji. koji se mogu čitati sa mobilnog telefona.

digitalnih video diskova (DVD) koji imaju kapacitet da memorišu film. 650 nm za DVD i 405 nm za BD. blue-ray diskovi (BD) postavili su novi standard sa kapacitetom od 50 Gb. Ona iznosi 780 nm za CD. Odgovor na pitanje kako lasersk zrak iscrtava tekst zapravo je baziran na osnovnim fizičkim principima. inovativan način. što je omogućilo memorisanje video-zapisa visoke rezolucije. koji su primenjeni na jedan sasvim novi. Osnovna razlika izmeĎu ova tri različita formata je talasna dužina lasera potrebna za zapis informacija na disk. znatno je povećan uvoĎenjem tzv. kapacitet CD diska od 74 minuta muzike.Sredinom devedesetih. Osnovni princip je statički elektrictet. našao je svoje mesto u svakodnevnom životu – laserski štampač. godine. koji laserski štampač koristi kao privremeni lepak za koji se lepi boja u 46 . Slika 10 – BD disk Još jedan ureĎaj baziran na laserskoj tehnologiji. 2009.

U početku ciklusa. štampač propušta boju kroz valjke koji zahvaljujući visokoj temperaturi.obliku praha. Papir je prethodno negativno naelektrisan i to većom količinom negativnog naelektrisanja. koji služi kao foto-reflektor. nastaje negativan napon. Konačno. Osnovni deo svakog laserskog štampača. Na mestu koje obasjava zrak. tako da na sebe zalepi boju. bubanj je pozitivno naelektrisan i. fiksiraju boju za papir. Nakon što se na površini bubnja načini željeni uzorak. kako se okreće oko svoje ose. on se zasipa sa pozitivno naelektrisanim tonerom – finom prahom. Slika 11 – Unutrašnjost laserskog štampača 47 . koji se lepi na ona mesta na bubnju koja su negativno naelektrisana. laserski zrak ga obasjava duž cilindra i “iscrtava” slova i slike načinjene od elekričnih naboja. stvarajući elektrostatičke slike. daljom rotacijom bubnja. Bubanj je načinjen od fotoelemenata. Potom se bubanj kreće preko papira. uz sam laser je i laserski bubanj.

Pomoći lasera povezuju se milioni umreženih kompjutera. Danas je ceo svet umrežen u globalnu mrežu (World Wide Web . i to brzinom od nekoliko terabajta u sekundi. godine.Optičke kablove čini snop optičkih vlakana (slika 12).WWW). koji se praktično bez ikakvih gubitaka prenosi optičkim kablovima na velike udaljenosti. Telekomunikacione kompanije počele su da instaliraju optička vlakna u svoju infrastrukturu još krajem sedamdesetih godina prošlog veka. prebacijući binarni kod u svetlosni signal.Slika 12 – Optička vlakna Laser je postao dominantan ureĎaj u telekomunikacijama. Možemo reći da su laseri postali integracioni factor svetskih (tele)komunikacija. a prvi transatlantski optički kabl dugačak nekoliko desetina hiljada kilometara. važno je istaknuti da veliki dao današnje 48 . a ceo system pokreću jeftine i pouzdane laserske diode. Osim toga. povezao je SAD i Evropu 1988.

Danas se proizvode laseri veće od W. što vodi do automatizacije proizvodnje i neverovatne preciznosti izrade. već se material trenutno isparava i stavlja čiste rubove na rezu. tj. njihove dimenzije i gustina u materijalu koji se oblikuje se mogu unapred planirati. Razvoj impulsnih lasera sa kratkim vremenom trajanja impulse omogućio je koncentrisanje energije lasera u kratkom vremenskom razdoblju. laserska obrada materijala ne vodi do topljenja i deponovanja rastopljenog materijala na rubovima reza. omogućili su primenu lasera u obradi materijala. npr. S obzirom na kratko trajanje impulse. S obzirom da se lasersi zrak može kompjuterski navoditi. što znači da vršne snage takvih impulse mogu biti enormno velike. Visoki intenziteti impulsnih lasera.mikroelektronske industrije počiva na laserskim tehnologijama koje se koriste za izradu mikroprocesora postupkom fotolitografije. čak i za oblike čije su dimenzije nekoliko desetina mikrona. na kratko vreme interakcije medijuma sa impulsom. oblici i položaj useka. Danas se ta svojstva koriste u autoindustriji. rezova i bušotina. za rezanje i bušenje materijala. Slika 13 – Automatizovano zavarivanje karoserije automobila 49 .

koja pod uticajem laserskog zraka daje fluorescenciju specifičnu za datu bazu. ne igraju važnu ulogu. upotreba lasera ubrzala je taj postupak million puta. Svojstvo laserskog zraka da ulazi u oko a da ga ne ošteti. i to tako da se svaka baza obeleži specifičnom oznakom baze čime nastaje dd-NTP (dideoksinukleotid). obloži se fluorescentnim materijalom. tj. 50 . Naime. značajno se koristi u oftalmologiji. Spomenimo da su laseri imali važnu ulogu u sekvencionisanju ljudskog genoma. ali i uopšte praktične primene nauke.1961. čitanja i dešifrovanja parova baza koji čine genom. Slika 14 – Laserska operacija oka Skoro da nema oblasti medicine. Ovo možda najvažnije otkriće u ljudskoj istoriji ne bi bilo moguće bez lasera. DNK koja je nosilac genetske informacije. gde laseri i laserske tehnologije. godine u Medicinskom centru Univerziteta Kolumbija izvedena je prva laserska operacija pri čemu su lekari pomoću rubinskog lasera uklonili retinalni tumor.

a komunikaciju je moguće ostvariti ukoliko izmeĎu dve tačke postoji optička vidljivost. Ovaj proces se naziva i 51 . Laserska svetlost u ovom slučaju predstavlja medij kroz koji se informacija prenosi. Laserska tehnologija je svakako jedna od tehnologija koja ima tu neverovatnu osobinu da može sa lakoćom biti primenjena na više polja interesantnih oružanim snagama.Slika 15 . laseri pružaju veoma širok spektar primena i potencijalnih primena koje su za sada još uvek tehnički teško izvodljive. Izdvajaju se sistemi komunikacije putem čvrste infrastrukture (optički kabl) i sistemi koji su mobilni.1 Primena lasera u vojne svrhe Vojska je oduvek bila sklona da isproba sve tehnologije koje bi mogle naći eventualnu primenu unutar njenih sfera interesa.Elektroferogram nakon izvršenog sekvencionisanja 5. Za razliku od većine tehnologija koje su limitirane na jednu sferu. Laser se u komunikaciji primenjuje na vaše različitih načina. Komunikacija je svakako jedan od veoma bitnih integralnih delova jedne moderne armije. Električni impuls se pretvara u varijaciju laserskog impulsa i kao takav šalje. a sa druge strane prijemnik (varijanta fotodetektora) pretvara ovaj signal nazad u električni.

Ovo je razlog zašto ne bi trebalo očekivati neku veliku promenu vezanu za raširenost ove vrste komunikacijskih sistema barem još nekoliko godina. Iako laserska komunikacija pokazuje neverovatne mogućnosti ona još uvek nije dovoljno razvijena da bi bila u masovnoj vojnoj primeni. Najjednostavniji nišanski sistem zasnovan na laseru je laserski pokazivač montiran na ručno oružje koji se 52 . Ovde nema klimatskih promena tako da se sasvim mirno može reći da će laserska komunikacija meĎu satelitima postajati sve popularnija. a sistemi zasnovani na optičkoj vidljivosti postaju sve popularniji u bežičnoj komunikaciji možda upravo zbog činjenice da je izuzetno teško ako ne i nemoguće presresti tj. Ovo se može izvesti na više načina.modulacija/demodulacija signala i poznat je i u ostalim komunikacionim sistemima. Jedna od velikih prednosti laserskog u odnosu na ostale komunikacione sisteme je veoma velika pouzdanost i gotovo nikakva mogućnost presretanja signala od strane neprijatelja. Ovo se uglavnom odnosi na direktnu lasersku komunikaciju koja je ograničena mnogim faktorima. Optički kablovi danas nose na sebi gigantski teret gotovo celokupne komunikacije putem globalne mreže (Internet). uslovi u svemiru su znatno bolji. Mana ovih sistema je potreba za veoma obrazovanim kadrovima kao i relativan mali domet sistema bez infrastrukture (optička vidljivost) ili skupa. prisluškivati ovaj signal. sofisticirana i jako osetljiva infrastruktura. Najveći problem ovde predstavlja degradacija signala usled promene vremenskih uslova (magla. Druga popularna upotreba lasera u oružnim snagama je za nišanjenje i označavanje mete. kiša. Brzina prenosa podataka može biti jako velika ali udaljenost na kojoj se komunikacija može ostvariti izmeĎu dva komunikacijska ureĎaja je mala i pod idealnim uslovima može iznositi maksimalno 4-5 km.). S druge strane. sneg i sl. Signal koji se koristi za lasersku komunikaciju može da bude digitalni pa tako nije potrebno pretvaranje digitalnih u analogne signale pre transmisije.

„Laserske puške“ se koriste na gotovo isti način kao i paint ball puške. kada IR snop doĎe na metu. a računar sprovodi kalkulaciju na osnovu koje može dobiti podatke o udaljenosti. Drugi vid nišanskog sistema je sistem zasnovan na tehnologiji koja se naziva LIDAR (Light Detection and Ranging). proizvodi crveni odsjaj u vidu tačke. 53 .sastoji od lasera postavljenog paralelno sa cevi oružja. Lidar je kompleksna tehnologija ali se ureĎaj u osnovi sastoji od lasera. a preciznost je daleko veća nego kod paint ball oružja. mete. Laser je obično IR laser sa talasnim dužinama iz bliskog IR opsega tako da. Drugi način za označavanje bi bilo montiranje mini laserskog odašiljača unutar parametra mete. Ovaj sistem se uglavnom koristi na oružju za blisku borbu (pištolji i automati). S druge strane avion je opremljen laserskim označivačem koji prema cilju šalje pulsni laserski signal koji je kodiran na takav način da svaka bomba ima svoj cilj. Laserski zrak se odbija od mete. Ovaj sistem se sastoji od bombe koja je opremljena prijemnikom odnosno fotoćelijom koja registruje lasersku refleksiju od mete. detektor registruje povratni zrak. Treći tip laserskog nišanskog sistema su laser-guided bombs ili LGB-s. detektora i računara. Razlika je što su vojnici opskrbljeni odelima koja sadrže brojne detektore koji registruju „pogodak“. Ovakve akcije izvode specijalne desantne jedinice i koristi se kada je potrebna izuzetna preciznost. U novije vreme sve se više koriste laseri prilikom vojne obuke. Ovo je veoma precizan sistem ali se javljaju problemi zbog činjenice da neke površine ne reflektuju laserski snop dovoljno dobro ili su pak premazane posebnim zaštitnim sredstvima koja namerno otežavaju refleksiju odnosno apsorbuju lasersku svetlost. računarskog sklopa koji koristi signal dobijen na ovaj način i upravlja bombu ka cilju uz pomoć upravljačkog sklopa. Ovakav sistem se susreće kod recimo tenkova gde je kompletna procedura nišanjenja kontrolisana od strane računara koji računa sve parametre neophodne za siguran pogodak. brzini itd.

u skorije vreme operativna. hemijske lasere u kojima je laserski medij zapravo kombinacija hemikalija koje oslobaĎaju dovoljno energije za kontinuiranu operaciju ovog lasera. To su ona oružja koja koriste fokusiranu elektromagnetnu energiju za nanošenje štete meti. Laser montiran na Boing 747 je hemijski laser ili chemical oxygen 54 . Razlozi za ovo su brojni. Američka armija je dosta radila na tome da razvije ovakve sisteme pa tako trenutno. postoje dva. da bi se napajao laser koji može služiti kao oružje. svetlosti. a samo mali deo ostaje u vidu elektromagnetnog zračenja tj. Osim ovog energetskog pitanja laseri imaju problem sa dimenzijama jer laser velike snage pored osnovnih delova mora imati i sistem hlaĎenja koji je komplikovan i glomazan. Ova oružja spadaju u tzv. Oba sistema koriste tzv. oružana sistema zasnovana na laserima. prema nekim saznanjima. a snaga lasera je izražena u megavatima. Laseri su poznati kao veoma veliki potrošači energije. U principu. Laserski zrak je efikasan samo ukoliko je fokusiran što samo po sebi predstavlja veliki problem na većim udaljenostima jer zrak nije savršeno propusna optička sredina te zbog čestica koje se nalaze u zraku dolazi do značajnog problema apsorpcije energije i difrakcije zraka. Iako su u filmovima veoma popularni laserski pištolji i puške. Osim ovih nekoliko problema postoji još čitav niz drugih vezanih za tehničke aspekte. a svakako najveći problem predstavlja energija. ali nabrojani problemi su dovoljni da trenutno ne dozvoljavaju masovnu upotrebu bilo kakvog laserskog oružja za uništavanje meta. Snaga lasera potiče od snage svetlosne energije koja se u većini slučajeva dobija električnim putem. Pored svih pobrojanih problema ne može se reći da trenutno ne postoje laserski oružani sistemi. još se sigurno dugo neće naći u rukama vojnika. potrebna je veoma velika količina električne energije i shodno tome ogroman generator. Da bi laser mogao naneti štetu on mora imati izvesnu snagu.San svakog deteta su laserska oružja koja se često pojavljuju u SF filmovima. Problem je taj što laser veliku količinu električne energije rasipa u vidu toplote. direct energy grupu.

Pitanje je da li ovaj sistem ostavlja trajne posledice na vid te se sada u tom smeru i vrše ispitivanja. Drugi sistem zasnovan na hemijskom laseru je mobilni zemaljski sistem THEL (Tactical High Energy Laser).iodine laser (COIL) koji za operaciju koristi vodonik peroksid (hidrogen) i jod. Za kraj treba spomenuti jednu veoma interesantnu primenu lasera. Ovi laseri bi u skoroj budućnosti mogli postati potpuno operativna oružja. Radi se zapravo o laserskoj pušci koja koristi laser za omamljivanje protivnika tako što se usmeri u oči. a to je takozvani DAZZLER. Kao što se vidi iz teksta lasersko oružje je još uvek manje-više stvar budućnosti. Ovaj laser je naslednik jednog ranijeg projekta koji je pokazao izvesnu efikasnost (projekat se zvao Airborne Laser Laboratory). 55 . Namera nije da se projektil probije ili detonira već da se oplata istog zagreje do te mere da se raketa raspadne usled nemogućnosti da oplata zadrži integritet pri datoj brzini leta. a svoju primenu bi moglo više naći u policijskim snagama za obračun sa prekršiteljima zakona. možda ne tako daleke. Personnel Halting and Stimulation Response (PHASR) je naziv ovog oružja koje bi trebalo da privremeno zbuni i onesposobi protivnika. Ali osim direktnog oružja možda su primamljiviji ostali vidovi primene lasera koji su u konstantnom razvoju. Ovaj sistem je montiran na vozilo i pokazao se kao efikasan u uništavanju različitih projektila u letu. godine Konvencijom UN zabranjeno lasersko oružje koje direktno uništava vid. Ovaj sistem ima naziv Boing YAL-1 i planirano je da bude namenjen za uništavanje taktičkih balističkih projektila u njihovoj prvoj fazi lansiranja dok još uvek koriste raketni motor. Ovaj pristup nije novina ali je 1995.

vraćajući se u materijal i pobuĎujući još elektrona. zatim njihovim usmeravanjem na suprotne strane 110 mikrometara debelog silicijuma. 56 . Uspešnost ove apsorpcije bila je 99. U korišćenom medijumu se početnom dovedenom energijom pobuĎuju elektroni. „Šest meseci nakon što je po prvi put predloženo kao ideja i šest meseci nakon proslave jubilarnih pola veka od otkrića lasera. Laser je ureĎaj koji daje koherentni monohromatski (samo jedne talasne dužine) snop svetlosti. prema autorima eksperimenta.Umesto zaključka Početak razvoja laserske tehnologije počeo je slučajno i bez potrebe da se izumi baš laser. a njihova je teorija takoĎe predviĎala da se umesto pojačanja svetlosti u medijumu. svet je ugledao i prvi antilaser. koji će svoju primenu verovatno naći u budućnosti. može dobiti oslabljenje. U rezonatoru u kome se medijum nalazi fotoni se odbijaju o zidove. patentiran je tzv. Ovi naučnici radili su na teoriji koja bi predviĎala od kojih se materijala može napraviti medijum u laseru. menjan je način interferencije dva talasa. Eksperiment je izveden podelom infracrvenog laserskog snopa na dva dela. apsorpcija svetlosti. U nekim drugim uslovima.4%. svetlosni talasi se na tom mestu sabiranjem poništavaju. do 30%. Tim naučnika sa Jejl Univerziteta u SAD konstruisao je aparaturu koja gotovo u potpunosti apsorbuje upadni laserski zrak. antilaser. apsorpcija bi se mogla menjati od 99 do 1%. Menjajući fazu jednog od laserskih snopova pre upada u silicijum. Rezultat je snop svetlosti koji izlazi iz rezonatora na jednom kraju. a time i uspešnost apsorpcije. Faze snopova podešene su tako da pri njihovom spajanju dolazi do destruktivne interferencije. koji zatim zrače fotone. Isto tako. tj. Na taj način fotoni ostaju u silicijumu dovoljno dugo da bi bili apsorbovani. ubrzo nakon proslave pedesetogodišnjice lasera.

viva-fizika.org/naucnici-napravili-anti-laser/ 57 . kao i to da količina apsorpcije može biti menjana.Iako anti-laser ne bi mogao biti iskorišćen kao štit od spaljivanja laserom. anti-laseru se predviĎa odlična primena u narednoj generaciji računara koji bi umesto elektrona koristili svetlost.“1 1 Preuzeto sa http://www. za sada je uočena jedna izuzetno značajna potencijalna primena. odreĎenoj talasnoj dužini. Ovome u prilog ide i to da se anti-laser može konstruisati pomoću silicijuma. iz razloga što apsorbovanu energiju i dalje oslobaĎa kao toplotu. već opšte prisutnog materijala u elektronici. S obzirom na to da apsorbuje svetlost samo na jednoj.

on-line enciklopedija Google pretraživač 58 .Literatura: Milošević Dejan. „Upotrba lasera u savremenoj medicini“ Vujičić Nataša. „Osnovi laserske fizike“ PuĎa Nikola. „50 godina lasera – otkriće koje je promijenilo znanost ali i svijet “ Wikipedia.

pojmovi i otkrića potrebni za razumevanje rada lasera 1...56 Literatura……………………………………………………………………….10 1.4 Inverzna populacija………………………………………………………..1 Spontana i stimulisana emisija.29 3.4 1.3 Neka svojstva čvrstog tela………………………………………………….2 Osnovni model atoma………………………………………………………7 1.6 Veza izmeĎu atoma i lasera……………………………………………….9 1..13 2.30 3. Razvoj laserske tehnologije………………………………………………….1 Talasno-korpuskularna priroda svetlosti……………………………………5 1. Neke vrste lasera……………………………………………………………..40 5.. Primena lasera i mogućnosti koje pružaju laserske tehnologije………….20 3.3 Stvaranje inverzne naseljenosti……………………………………………27 3...58 59 .3..14 3.. Fizički procesi u laseru……………………………………………………….5 Materijali od značaja za polurovodničke lasere………………………….1 Primena lasera u vojne svrhe……………………………………………51 Umesto zaključka……………………………………………………………..12 1.21 3.5 Optički rezonatori…………………………………………………………35 4.2 Osnovni elementi lasera…………………………………………………….1 Načini pobuĎivanja…………………………………………………. Teorije.45 5..2 Princip rada lasera…………………………………………………………24 3..Sadržaj Uvod……………………………………………………………………………….…. Apsorpcija……………………………….3 Podela lasera…………………………………………………………….4 Osobine laserskih snopova……………………………………………….

sasvim mirno može reći da će laserska komunikacija među satelitima postajati sve popularnija. mete. a računar sprovodi kalkulaciju na osnovu koje može dobiti podatke o udaljenosti. Drugi način za označavanje bi bilo 61 . Drugi vid nišanskog sistema je sistem zasnovan na tehnologiji koja se naziva LIDAR (Light Detection and Ranging). Ovo se može izvesti na više načina. Lidar je kompleksna tehnologija ali se uređaj u osnovi sastoji od lasera. kada IR snop dođe na metu. brzini itd. Najjednostavniji nišanski sistem zasnovan na laseru je laserski pokazivač montiran na ručno oružje koji se sastoji od lasera postavljenog paralelno sa cevi oružja. proizvodi crveni odsjaj u vidu tačke. Ovo je veoma precizan sistem ali se javljaju problemi zbog činjenice da neke površine ne reflektuju laserski snop dovoljno dobro ili su pak premazane posebnim zaštitnim sredstvima koja namerno otežavaju refleksiju odnosno apsorbuju lasersku svetlost. Ovakav sistem se susreće kod recimo tenkova gde je kompletna procedura nišanjenja kontrolisana od strane računara koji računa sve parametre neophodne za siguran pogodak. detektor registruje povratni zrak. Laser je obično IR laser sa talasnim dužinama iz bliskog IR opsega tako da. Treći tip laserskog nišanskog sistema su laser-guided bombs ili LGB-s. Ovaj sistem se uglavnom koristi na oružju za blisku borbu (pištolji i automati). računarskog sklopa koji koristi signal dobijen na ovaj način i upravlja bombu ka cilju uz pomoć upravljačkog sklopa. S druge strane avion je opremljen laserskim označivačem koji prema cilju šalje pulsni laserski signal koji je kodiran na takav način da svaka bomba ima svoj cilj. detektora i računara. Laserski zrak se odbija od mete. Druga popularna upotreba lasera u oružnim snagama je za nišanjenje i označavanje mete. Ovaj sistem se sastoji od bombe koja je opremljena prijemnikom odnosno fotoćelijom koja registruje lasersku refleksiju od mete.

Ovakve akcije izvode specijalne desantne jedinice i koristi se kada je potrebna izuzetna preciznost. Ova oružja spadaju u tzv. Laserski zrak je efikasan samo ukoliko je fokusiran što samo po sebi predstavlja veliki problem na većim udaljenostima jer zrak nije savršeno propusna optička sredina te zbog čestica koje se nalaze u zraku dolazi do značajnog problema apsorpcije energije i difrakcije zraka. svetlosti. Da bi laser mogao naneti štetu on mora imati izvesnu snagu. a samo mali deo ostaje u vidu elektromagnetnog zračenja tj. Osim ovog energetskog pitanja laseri imaju problem sa dimenzijama jer laser velike snage pored osnovnih delova mora imati i sistem hlađenja koji je komplikovan i glomazan. Iako su u filmovima veoma popularni laserski pištolji i puške. Osim ovih nekoliko problema postoji još čitav niz drugih vezanih za tehničke aspekte. a svakako najveći problem predstavlja energija. a preciznost je daleko veća nego kod paint ball oružja. Laseri su poznati kao veoma veliki potrošači energije. To su ona oružja koja koriste fokusiranu elektromagnetnu energiju za nanošenje štete meti. potrebna je veoma velika količina električne energije i shodno tome ogroman generator. direct energy grupu. još se sigurno dugo neće naći u rukama vojnika. U novije vreme sve se više koriste laseri prilikom vojne obuke. „Laserske puške“ se koriste na gotovo isti način kao i paint ball puške. Razlozi za ovo su brojni. San svakog deteta su laserska oružja koja se često pojavljuju u SF filmovima.montiranje mini laserskog odašiljača unutar parametra mete. da bi se napajao laser koji može služiti kao oružje. Razlika je što su vojnici opskrbljeni odelima koja sadrže brojne detektore koji registruju „pogodak“. U principu. Problem je taj što laser veliku količinu električne energije rasipa u vidu toplote. Snaga lasera potiče od snage svetlosne energije koja se u većini slučajeva dobija električnim putem. ali nabrojani problemi su dovoljni da trenutno ne dozvoljavaju 62 .

Oba sistema koriste tzv. Personnel Halting and Stimulation Response (PHASR) je 63 . Pitanje je da li ovaj sistem ostavlja trajne posledice na vid te se sada u tom smeru i vrše ispitivanja. a to je takozvani DAZZLER. Drugi sistem zasnovan na hemijskom laseru je mobilni zemaljski sistem THEL (Tactical High Energy Laser). Ovaj sistem je montiran na vozilo i pokazao se kao efikasan u uništavanju različitih projektila u letu. Ovi laseri bi u skoroj budućnosti mogli postati potpuno operativna oružja. Namera nije da se projektil probije ili detonira već da se oplata istog zagreje do te mere da se raketa raspadne usled nemogućnosti da oplata zadrži integritet pri datoj brzini leta. godine Konvencijom UN zabranjeno lasersko oružje koje direktno uništava vid. prema nekim saznanjima. oružana sistema zasnovana na laserima. postoje dva. Pored svih pobrojanih problema ne može se reći da trenutno ne postoje laserski oružani sistemi. u skorije vreme operativna.masovnu upotrebu bilo kakvog laserskog oružja za uništavanje meta. Za kraj treba spomenuti jednu veoma interesantnu primenu lasera. Laser montiran na Boing 747 je hemijski laser ili chemical oxygen iodine laser (COIL) koji za operaciju koristi vodonik peroksid (hidrogen) i jod. Ovaj pristup nije novina ali je 1995. hemijske lasere u kojima je laserski medij zapravo kombinacija hemikalija koje oslobađaju dovoljno energije za kontinuiranu operaciju ovog lasera. Ovaj laser je naslednik jednog ranijeg projekta koji je pokazao izvesnu efikasnost (projekat se zvao Airborne Laser Laboratory). Američka armija je dosta radila na tome da razvije ovakve sisteme pa tako trenutno. a snaga lasera je izražena u megavatima. Ovaj sistem ima naziv Boing YAL-1 i planirano je da bude namenjen za uništavanje taktičkih balističkih projektila u njihovoj prvoj fazi lansiranja dok još uvek koriste raketni motor. Radi se zapravo o laserskoj pušci koja koristi laser za omamljivanje protivnika tako što se usmeri u oči.

Kao što se vidi iz teksta lasersko oružje je još uvek manje-više stvar budućnosti. ubrzo nakon proslave pedesetogodišnjice lasera. antilaser. Umesto zaključka Početak razvoja laserske tehnologije počeo je slučajno i bez potrebe da se izumi baš laser. Ovi naučnici radili su na teoriji koja bi predviđala od kojih se materijala može 64 . možda ne tako daleke. Tim naučnika sa Jejl Univerziteta u SAD konstruisao je aparaturu koja gotovo u potpunosti apsorbuje upadni laserski zrak. koji zatim zrače fotone. a svoju primenu bi moglo više naći u policijskim snagama za obračun sa prekršiteljima zakona. koji će svoju primenu verovatno naći u budućnosti.naziv ovog oružja koje bi trebalo da privremeno zbuni i onesposobi protivnika. svet je ugledao i prvi antilaser. „Šest meseci nakon što je po prvi put predloženo kao ideja i šest meseci nakon proslave jubilarnih pola veka od otkrića lasera. Rezultat je snop svetlosti koji izlazi iz rezonatora na jednom kraju. vraćajući se u materijal i pobuđujući još elektrona. Laser je uređaj koji daje koherentni monohromatski (samo jedne talasne dužine) snop svetlosti. Isto tako. patentiran je tzv. Ali osim direktnog oružja možda su primamljiviji ostali vidovi primene lasera koji su u konstantnom razvoju. U rezonatoru u kome se medijum nalazi fotoni se odbijaju o zidove. U korišćenom medijumu se početnom dovedenom energijom pobuđuju elektroni.

Ovome u prilog ide i to da se anti-laser može konstruisati pomoću silicijuma. za sada je uočena jedna izuzetno značajna potencijalna primena. U nekim drugim uslovima. može dobiti oslabljenje. do 30%. zatim njihovim usmeravanjem na suprotne strane 110 mikrometara debelog silicijuma. Na taj način fotoni ostaju u silicijumu dovoljno dugo da bi bili apsorbovani.viva-fizika. menjan je način interferencije dva talasa. Eksperiment je izveden podelom infracrvenog laserskog snopa na dva dela. a njihova je teorija takođe predviđala da se umesto pojačanja svetlosti u medijumu.napraviti medijum u laseru. iz razloga što apsorbovanu energiju i dalje oslobađa kao toplotu. svetlosni talasi se na tom mestu sabiranjem poništavaju. određenoj talasnoj dužini.org/naucnici-napravili-anti-laser/ 65 . S obzirom na to da apsorbuje svetlost samo na jednoj. anti-laseru se predviđa odlična primena u narednoj generaciji računara koji bi umesto elektrona koristili svetlost. već opšte prisutnog materijala u elektronici. prema autorima eksperimenta.“1 1 Preuzeto sa http://www. Faze snopova podešene su tako da pri njihovom spajanju dolazi do destruktivne interferencije. apsorpcija bi se mogla menjati od 99 do 1%. a time i uspešnost apsorpcije. tj. Uspešnost ove apsorpcije bila je 99.4%. Menjajući fazu jednog od laserskih snopova pre upada u silicijum. kao i to da količina apsorpcije može biti menjana. Iako anti-laser ne bi mogao biti iskorišćen kao štit od spaljivanja laserom. apsorpcija svetlosti.

Literatura: Milošević Dejan. „50 godina lasera – otkriće koje je promijenilo znanost ali i svijet “ Wikipedia. „Upotrba lasera u savremenoj medicini“ Vujičić Nataša. on-line enciklopedija Google pretraživač 66 . „Osnovi laserske fizike“ Puđa Nikola.

.3 Neka svojstva čvrstog tela………………………………………………….9 1. ….10 67 . Teorije.2 Osnovni model atoma………………………………………………………7 1.4 Inverzna populacija………………………………………………………...Sadržaj Uvod……………………………………………………………………………….3 Podela lasera…………………………………………………………….4 1. pojmovi i otkrića potrebni za razumevanje rada lasera 1. 2 Osnovni elementi lasera……………………………………………………..1 Talasno-korpuskularna priroda svetlosti…………………………………… 5 1..

Razvoj laserske tehnologije………………………………………………….2 Princip rada lasera………………………………………………………… 24 3..45 5..3 Stvaranje inverzne naseljenosti…………………………………………… 27 3..1..40 5. Neke lasera……………………………………………………………..4 Osobine laserskih snopova……………………………………………….1 Primena lasera u vojne svrhe……………………………………………51 Umesto zaključka…………………………………………………………….21 3.5 Optički rezonatori…………………………………………………………35 vrste 4.6 Veza između atoma i lasera……………………………………………….30 3. Apsorpcija………………………………..5 Materijali od značaja za polurovodničke lasere………………………….29 3.56 Literatura……………………………………………………………………….20 3. Fizički procesi u laseru………………………………………………………. Primena lasera i mogućnosti koje pružaju laserske tehnologije………….58 68 .1 Načini pobuđivanja………………………………………………….3..13 2..1 Spontana i stimulisana emisija.12 1.14 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful