SADRAJ

1.0.

Predgovor ..................................................................................................................................... 4

2.0.

.....................................................................................................5
Teorijski okvir .................
2.1. Definicija skvotiranja ...............................................................................................................5
2.2. Tipologija skvotiranja Hansa Prujita....................................................................................... 6
2.2.1. Skvotiranje izazvano stambenom nestaicom ........................................................6
2.2.2. Skvotiranje kao alternativno stanovanje .................................................................7
2.2.3. Konzervacijsko skvotiranje .....................................................................................8
2.2.4. Preduzetno skvotiranje ...........................................................................................8
2.2.5. Politiko skvotiranje ................................................................................................9
2.3. Teorija privremenih autonomnih zona Hakima Beja .............................................................10

3.0.

Autonomni pokreti ......................................................................................................................12

3.1. Nastanak ..............................................................................................................................12
3.2. Italijanska autonomia ............................................................................................................13
3.2. Nemaki autonomen ............................................................................................................ 13
3.3. Antiglobalistiki pokret ..........................................................................................................14

4.0.

Skvoterski pokreti ......................................................................................................................15

4.1. Skvoterski pokret u Italiji .......................................................................................................16
4.1.1. Socijalni centri .......................................................................................................16
4.1.2. Faze razvoja ......................................................................................................... 16
4.1.3. Vrste ......................................................................................................................18
4.1.4. Broj ....................................................................................................................... 18
4.2. Skvoterski pokret u paniji .................................................................................................. 19
4.2.1. Istorijat ................................................................................................................. 19
4.2.2. Barselona ............................................................................................................. 20
4.2.3. Madrid .................................................................................................................. 21
4.2.4. Ruralno skvotiranje .............................................................................................. 21
4.2.5. Zakon .................................................................................................................. 21
4.3. Skvoterski pokret u Nemakoj ............................................................................................. 22
4.3.1. Istorijat ................................................................................................................. 22
4.3.2. Berlin .................................................................................................................... 22
4.3.3. Frajburg ................................................................................................................ 24
4.3.4. Hamburg .............................................................................................................. 25
4.3.5. Anatopija .............................................................................................................. 26
4.4. Skvoterski pokret u Holandiji ............................................................................................... 27
4.4.1. Pozadina .............................................................................................................. 27
4.4.2. Groote Keyser ...................................................................................................... 27
4.4.3. 1980-te ................................................................................................................. 28
4.4.4. 1990-te ................................................................................................................. 30
4.4.5. 2000-te ................................................................................................................. 31
4.4.6. Skvotirana sela .................................................................................................... 32
4.4.7. Zakon ................................................................................................................... 32
4.5. Skvoterski pokret u Velikoj Britaniji ...................................................................................... 33
4.5.1. Koreni ................................................................................................................... 33
4.5.2. 1960-te ................................................................................................................. 34
4.5.3. 1990-te ................................................................................................................. 34
4.5.4. Zakon ................................................................................................................... 35
4.6. Skvoterski pokret u Francuskoj ........................................................................................... 36
4.6.1. Istorijat ................................................................................................................. 36
4.6.2. Umetniki skvotovi ............................................................................................... 37
4.6.3. Politiki skvotovi ................................................................................................... 37
4.7. Skvoterski pokret u bivoj Jugoslaviji .................................................................................. 38
4.7.1. Skvotiranje u Sloveniji .......................................................................................... 38
4.7.2. Skvotiranje u Hrvatskoj ........................................................................................ 38
4.7.3. Skvotiranje u Bosni i Hercegovini ........................................................................ 38
2

4.8. Skvoterski pokret u Srbiji ..................................................................................................... 39

4.8.1. Pretee ................................................................................................................. 39
4.8.2. Aktivistiko skvotiranje ......................................................................................... 39
4.8.3. Romi skvoteri ....................................................................................................... 40
4.9. Skvoterski pokret u Brazilu ................................................................................................. 41
4.10. Skvoterski pokret u SAD ..................................................................................................... 42
4.10.1. Njujork ................................................................................................................. 42
4.10.2. San Francisko ...................................................................................................... 43
4.10.3. Zakon ................................................................................................................... 44
5.0.

Poznati skvotovi ........................................................................................................................ 45

5.1. ABC No Rio, Njujork, SAD ................................................................................................... 45
5.2. AKC Akcija, Beograd, Srbija (iseljen) .................................................................................. 46
5.3. ASCII, Amsterdam, Holandija .............................................................................................. 46
5.4. Busana Vekija, Ligurija, Italija .............................................................................................. 47
5.5. CPA, Firenca, Italija ............................................................................................................. 47
5.6. EKH, Be, Austrija ............................................................................................................... 47
5.7. Elektromadonna, enstohova, Poljska ................................................................................ 48
5.8. Grande Hotel Beira, Beira, Mozambik ................................................................................. 49
5.9. Hafentrase, Hamburg, Nemaka ....................................................................................... 49
5.10. Kan Paskal, Koljserola, panija ......................................................................................... 50
5.11. Karlo Rojc, Pula, Hrvatska ................................................................................................. 50
5.12. Kepi, Berlin, Nemaka ....................................................................................................... 51
5.13. Kino Princeza, Barselona, panija (iseljen) ....................................................................... 51
5.14. Kristijanija, Kopenhagen, Danska ...................................................................................... 52
5.15. KUDRUC, Beograd, Srbija (naputen) .............................................................................. 53
5.16. Leonkavalo, Milano, Italija ................................................................................................. 53
5.17. Metelkova mesto, Ljubljana, Slovenija .............................................................................. 55
5.18. Navalkejigo, panija .......................................................................................................... 56
5.19. NDSM, Amsterdam, Holandija ........................................................................................... 56
5.20. Prestes Maia, Sao Paolo, Brazil ........................................................................................ 57
5.21. Rampart, London, Velika Britanija ..................................................................................... 57
5.22. Rebel House, Beograd, Srbija (naputen) ......................................................................... 58
5.23. St Agnes Plejs, London, Velika Britanija (iseljen) .............................................................. 58
5.24. Ungdomshuset, Kopenhagen, Danska (sruen) ................................................................ 59
5.25. Vila Kiseljak, Zagreb, Hrvatska .......................................................................................... 60
5.26. Villagio Globale, Rim, Italija ............................................................................................... 60

6.0.

Skvoterska kultura .................................................................................................................... 61

6.1. Vrednosti ............................................................................................................................. 61
6.2. Izgled skvotera .................................................................................................................... 61

7.0.

Inicijative, grupe i pokreti ......................................................................................................... 62

7.1. Provosi ................................................................................................................................. 62
7.2. Crni blok ............................................................................................................................... 63
7.3. Bela odela ............................................................................................................................ 64
7.4. Hrana ne oruje ................................................................................................................... 65
7.5. Kue ne zatvori .................................................................................................................... 66
7.6. Povratimo ulice .................................................................................................................... 66
7.7. Besplatna radnja .................................................................................................................. 66
7.8. Egzodus kolektiv .................................................................................................................. 67
7.9. Pokret bezemljaa Brazila ................................................................................................... 68

8.0.

Pogovor ...................................................................................................................................... 70

9.0.

Literatura .................................................................................................................................... 71

PREDGOVOR
Ova knjiga predstavlja moj istoimeni diplomski rad, dopunjen ilustracijama i novim informacijama.
Diplomski sam pisao uz pomo otvorenog softvera, na srpskoj Vikipediji, objavljujui sve tekstove pod
slobodnom GNU licencom, elei tako da omoguim naoj omladini informacije o tome ta radi omladina
u drugim evropskim zemljama. Pisanje naunog rada na internetu je zaista dragoceno iskustvo, tokom
kojeg sam naiao na mnoge zanimljive reakcije. Hvala svima koji su mi pomogli informacijama, slikama,
ispravkama i slino.
Pisanje o skvoterskom pokretu je nastalo iz potrebe da se i naa javnost upozna sa ovim, u mnogim
zemljama nezaobilaznim, delom autonomne i omladinske kulture, poslednjih nekoliko decenija.
Skvoterski pokret se javlja kao reakcija na stambenu krizu, a kao deo ireg autonomnog pokreta i na
itavo ustrojstvo drutva koje omoguuje maloj manjini ljudi da odreuje osnovne ivotne uslove veini kakav vazduh e disati, kakvu hranu e jesti, kakve zgrade e ih okruivati, kakav e posao raditi i hoe
li imati posla, ta e im se nuditi u medijima, itd. Skvoteri stvaraju autonomne prostore u kojima
preuzimaju kontrolu nad svojim svakodnevnim ivotom i ureuju meusobne odnose nezavisno od vlasti,
kapitala i trita, uzgajajui zdravu organsku hranu, ureujui prostor po meri oveka, radei ono to
vole i to ih ispunjava i stvarajui sopstvene medije - to je esto nailazilo na estok otpor vlasti.
Iako je skvoterski pokret jedan od novih drutvenih pokreta i postoji preko 40 godina, o njemu skoro
nita, osim nekoliko uzgrednih rei, u domaoj nauci nije napisano. Sva vanija literatura koji sam
koristio je bila na engleskom, nemakom, francuskom, panskom i italijanskom jeziku (pored par radova
koje sam uspeo da naem na hrvatskom). Nadam se da u ovim, u neku ruku pionirskim, poduhvatom
uspeti da barem delimino osvetlim skvoterski pokret u analiziranim zemljama, prikazujui bitne
momente razvoja pokreta, poznate skvotove irom sveta i kolektive koji izvode skvoterske akcije.

DEFINICIJA SKVOTIRANJA
Skvotiranje je zaposedanje prostora bez dozvole vlasnika. Kae se da je zaposedanje staro koliko i
posedovanje jer je posed, izvorno, komad zemlje zauzet od osobe koja na to polae prava (jer je prva
stigla, radila ili gradila na njoj). Najee se skvotiraju dugo vremena prazni i zaputeni prostori, koji su u
javnom vlasnitvu ili ija je vlasnika situacija nejasna. U
Srbiji je skvotiranje radi stanovanja odavno poznato pod
nazivom bespravno useljenje, koji se koristi u zakonodavstvu.
Postoji urbano skvotiranje (useljenje praznih kua, stanova,
zauzimanje naputenih fabrika, skladita i sl.) i ruralno
skvotiranje (naseljavanje zemlje, ponovno naseljavanje
naputenih sela). Mnogi autori pod skvotiranjem
podrazumevaju i srodne fenomene kao to su divlja naselja.
Skvotiranje moe biti sredstvo preivljavanja kao i politiki in.
Zauzimanjem praznih stanova, skvoteri upranjavaju svoje
pravo na preivljavanje. Odbijajui da plate kiriju, skvoteri
odbijaju zgrtanje profita na smetaju, osnovnom uslovu za
ivot ljudskog bia. Skvoteri smatraju da je duboko pogrena
ideja da pristojan smetaj moe imati samo onaj ko plati i
veruju da je to osnovno ljudsko pravo, koje nije na prodaju.
Skvotiranje podrazumeva reviziju koncepta privatne svojine,
Znak skvoterskog pokreta.
koja ne znai njeno ukidanje, ali podrazumeva ukidanje njene
svemoi i uvodi obaveze vlasnika svojine u odnosu na
zajednicu. U ovom radu u se najvie baviti zapadnoevropskim urbanim skvotiranjem, koje prua priliku
za uspostavljanje raznih inicijativa, bez prevelikih resursa i nepotrebne birokratije1.
Skvotovi se najee koriste za stanovanje ili kao javni prostori tj. drutveni centri, a neretko se njihovi
sadraji preklapaju oni su i mesta za ivot i prostori za ispoljavanje drutvenosti. Nekada bezimene
zgrade, skvotiranjem postaju kultna mesta za omladinu u kojima zaivljavaju razne inicijative kao to su
besplatno prenoite, besplatna radnja, besplatna vegetarijanska hrana, alternativna biblioteka,
raunarski centar sa slobodnim softverom, infoop, sitotampa, tamparija, izdavanje fanzina i asopisa,
slobodni radio, politiki kolektivi, prostor za sastanke i okupljanja, prostor za svirke, nekomercijalni kafii,
zadruge, umetnike galerije, pozorite, bioskop, pravno savetovalite za emigrante, enski centri,
radionice za bicikle, razne radionice, grupe podrke i terapijske grupe, vrtii, alternativne kole, itd.
Skvotirana zemljita se pretvaraju u obradive povrine na kojima se uzgaja organsko voe i povre. Ipak
svaki skvot, pre ili kasnije, prestaje da postoji (iseljenjem ili legalizacijom), pa je privremenost bitno
obeleje skvotova. Mnogi skvoteri se protive legalizaciji jer se u tom sluaju skvot mora prilagoditi datim
okvirima, stvara se dodatni troak pa se neki stanari moraju iseliti ili raditi za kiriju, a aktivnosti skvotera
moraju biti konformirane.
Skvoter je irok pojam koji obuhvata seljake bezemljae iz June
Amerike koji zauzimaju neobraenu zemlju da bi preiveli,
zapadnoevropske skvotere aktiviste koji se bore za autonomne
zone u urbanim sredinama, beskunike iz celog sveta koji trae
krov nad glavom, itd. Re skvoter je izvorno nastala u Severnoj
Americi u 19. veku, za pionire koji su naseljavali udaljene zemlje,
bez dozvole i plaanja poreza. Skvoteri se obino dele u dve
osnovne grupe: skvoteri iz nude, egzistencijalno ugroeni, koji
nemaju krov nad glavnom (beskunici, podstanari, izbeglice) i
skvoteri iz ubeenja, (aktivisti, umetnici, kulturni preduzetnici itd)
kojima je potreban prostor za ostvarivanje ideja. Skvoteri smatraju
da otvaranjem zgrada koje lee naputene, pruaju javno dobro.
Oni ne zauzimaju prostor u kojem neko ivi ili koji neko koristi, ve
preureuju i oivljavaju prostore koje su svi drugi napustili. U
poslednje vreme se skvotiranje sve manje shvata kao uzurpacija a
sve vie kao reciklaa prostora, tj. pretvaranje zaputenog i
nekorienog u ivi prostor.
1

Skvotiranje je civilizacijski pomak., kako ree Igor, beogradski aktivista.

5

Zauzimanje naputenih
prostora.

TIPOLOGIJA SKVOTIRANJA HANSA PRUIJTA

Hans Pruijt je profesor na Fakultetu drutenih nauka u Roterdamu, a glavno polje istraivanja su mu
urbani drutveni pokreti. Inae, jedan je od retkih naunika u svetu, koji se iz socioloke perspektive
bave skvotiranjem kao osnovnim poljem interesovanja.
Pruijt definie skvotiranje kao korienje, odnosno ivljenje, u
zgradi bez pristanka vlasnika. On na osnovu mnogih
karakteristika, kao to su svojstva aktera (njihovi ciljevi i
motivi, klasna pripadnost, porodina situacija i slino), vrstu
graevina koje zauzimaju, objanjenja koja akteri koriste da bi
opravdali skvotiranje, nain organizacije skvoterskih
zajednica, zahteve koje postavljaju drutvu i institucijama,
nain na koji se brane, veze sa drutvenim pokretima i
politikim organizacijama i slino, razvija tipologiju od 5
osnovih vrsta (tj. konfiguracija, kako ih sam naziva)
skvotiranja u zapadnoj Evropi. Vrste skvotiranja su sledee:

Skvotiranje kao reiklaa.

1. Skvotiranje izazvano stambenom nestaicom (deprivation based squatting), na koje se iz nude

odvauju stambeno ugroeni (beskunici, podstanari, itd.), koji nemaju mnogo izbora.
2. Skvotiranje kao alternativno stanovanje (squatting as an alternative housing strategy), radi ivota
u zajednici, komuni i slino, umesto u uobiajenoj porodici.
3. Konzervacijsko skvotiranje (conservational squatting), radi ouvanja istorijskih graevina
odnosno spreavanja od ruenja.
4. Preduzetno skvotiranje (entrepreneurial squatting), radi otvaranja kulturnih i drutvenih centara i
drugih mesta od javnog znaaja.
5. Politiko skvotiranje (political squatting), zarad iskazivanja politikog stava o prirodi svojine i
drutva i stvaranja autonomnih prostora.
Ponekad se navodi i turistiko skvotiranje, koje je bilo rasprostranjeno u Amsterdamu tokom 1970-ih, od
strane turista koji su dolazili preko leta i privremeno koristili prazne prostore ne plaajui prenoite.

Skvotiranje izazvano stambenom nestaicom

Skvotiranje izazvano stambenom nestaicom predstavlja najstariji oblik skvotiranja. U Srbiji je ova vrsta
skvotiranja odavno poznata pod nazivom bespravno useljenje. Na njega se odvauju siromani ljudi
suoeni sa ozbiljnom stambenom deprivacijom, koja predstavlja vie od potrebe za stambenim
prostorom, jer je re o ljudima koji jedva da imaju neku drugu mogunost osim ivota u sklonitu za
beskunike2. Tipian primer ove vrste skvotiranja je porodini skvoterski pokret u Velikoj Britaniji krajem
1960-ih. Od druge polovine 1970-ih je ova vrsta
skvotiranja je u Evropi sve manje rasprostranjena
meu domaim stanovnitvom, a sve vie meu
emigrantima.
Organizacija i mobilizacija: Ova vrsta skvotiranja je
obeleena podelom na skvotere aktiviste, koji
zauzimaju zgrade i obine skvotere koji u njima ive,
jer je socijalni kapital stambeno ugroenih najee
toliko nizak da se teko mogu sami uspeno upustiti u
akcije skvotiranja.
Tipovi zgrada: Najpogodnije zgrade za useljenje su
one iji vlasnici imaju moralnu obavezu da pomau
ugroenima i koji bi bili osramoeni da se upuste u
nasilno iseljenje (npr. nekretnine u vlasnitvu crkve ili
drave). Idealne mete su zgrade ostavljene da
propadaju iz razloga koje je nemogue opravdati ili
2

Citirano prema Hans Pruijt, Squatting in Europe.

6

Izbaeni na ulicu. Velika Britanija,

krajem 1960-ih.

objasniti. to su zgrade u boljem stanju, to je vea sramota po vlasnike to su ih ostavili naputene.

Opravdanje: Najee opravdanje za bespravno useljenje je bezoseajnost birokrata i politiara i teak
egzistencijalni poloaj ljudi koji zbog neposredne pretnje beskunitva nemaju drugog izbora osim
useljenja naputenih zgrada.
Zahtevi: Skvoteri trae pomo u vidu pristojanog smetaja ili barem privremenog iznajmljivanja jeftinog
stambenog prostora. Kod ove vrste skvotiranja ne postoji preveliko interesovanje za politika pitanja, ve
je to spontani protest protiv nepravedne situacije u kojoj su se nali.
Rezultati: Ova vrsta skvotiranja se esto zavrava kooptacijom ili legalizacijom. Tako su neke skvoterske
organizacije u Britaniji, proizale iz porodinog skvoterskog pokreta s kraja 1960-ih, u dogovoru sa
lokalnim vlastima pretvoriene u agencije za kratkorono iznajmljivanje nekretnina u javnom vlasnitvu,
to se nazivalo licenciranim skvotiranjem.

Skvotiranje kao alternativno stanovanje

Ova vrsta skvotiranja predstavlja neto noviju
pojavu, i u poreenju sa prethodnom, ukljuuje
znatno iri spektar aktera.
Akteri: oni koje drutvo ne smatra ugroenima
zato to ne ive u braku ili nemaju dece, ili zato
to su mladi i visoko obrazovani; pojedinci koji
pre useljenja u skvot nisu bili beskunici ve su
iveli u iznajmljenim sobama i domovima; oni
koji ele iveti zadruno a ne mogu nai legalan
smetaj koji bi im to omoguio; pobornici uradi
sam (do it yourself, skraeno DIY) filozofije koji
bi radije stvorili sami svoj dom nego provodili
mnogo sati na poslu radi plaanja stanarine;
pripadnici marginalizovanih grupa ili osobe
drugaijeg ivotnog stila; pojedinci koji potiu iz
Hipi skvot. Velika Britanija 1960-ih.
porodica srednje klase ali su mobilni prema dole,
jer su odluili da se posvete aktivnostima koje
donose male finansijske koristi (npr. umetnici i muziari), itd.
Opravdanje: Manjak stambenog prostora nije glavni razlog za opravdanje ove vrste skvotiranja. Ovi
skvoteri ne ele da se na njih gleda kao na ugroene, ve ponosno istiu injenicu da su svojim
delanjem zaputenu nekretninu pretvorili u stambeni prostor, poveavi tako ukupnu koliinu drutveno
raspoloivog stambenog prostora.
Zahtevi: Od vlasti trae jedino da ih ostave na miru, tj. da ih ne iseljavaju iz prostora koji su zauzeli.
Tipovi zgrada: Preferira se zauzimanje zaputenih zgrada jer njihovim renoviranjem pokazuju da
poveavaju ukupnu koliinu stambenog prostora, a ne da ele uzeti neki ve useljiv. Zgrade pogodne za
zauzimanje variraju od prostora koji nikad nisu bili namenjeni stanovanju (poslovnih, industrijskih i slino)
do onih koji jesu ali su daleko ispod standarda koji bi doputao njihovo iznajmljivanje kao stambenih
prostora.
Organizacija: Podela na aktiviste i stanovnike je manje naglaena ili uopte ne postoji. Ovi skvoteri
uglavnom poseduju socijalni kapital koji im omoguuje da sami organizuju akcije skvotiranja i da se sami
nose sa vlastima. Njihovu organizaciju karakterie vie samoorganizacije a manje hijerarhije.
Rezultati: Glavni rezultat postignut ovom vrstom skvotiranja je to je velikom broju ljudi u jednom periodu
ivota omoguen besplatan stambeni prostor. U Amsterdamu je tokom 1981. godine 9000 ljudi ivelo u
skvotovima (Van der Raad, 1981), a procenjuje se da je izmeu 1965. i 1999. u Holandiji oko 50 000
ljudi u jednom periodu svog ivota ivelo u skvotu (Duienvoorden, 2000). Pored toga, neki skvotovi se
legalizuju. Na primer, gradska vlada Amsterdama je otkupila oko 200 zgrada koje su bile zauzete od
7

strane skvotera (Duienvoorden, 2000) a veinu tih stanova vlasti su predale ustanovljenim stanarskim
udruenjima za upravljanje nekretnimama. Ipak, legalizacija nekima predstavlja problem zato to
skvotiranju oduzima subverzivnu komponentu nepristajanja na dati drutveni sistem, a takoe, za one sa
jako niskim prihodima plaanje trokova za odravanje zgrada kao i drugih komunalija moe predstavljati
ozbiljnu prepreku. Zato se neretko javljaju otpori legalizaciji ak i kad za to postoji prilika.

Konzervacijsko skvotiranje
Konzervacijsko skvotiranje je najee taktika kojom se pokuavaju spreiti promene u urbanom
okruenju, kao to su izgradnja auto-puteva ili poslovnih prostora. Poto planirane promene najee
rezultiraju ispranjenim zgradama odreenim za ruenje, grupe koje se protive promenama se slue
skvotiranjem kao sredstvom. Skvoteri koji su nastanili ove zgrade e biti dodatno zainteresovani da
spree planirane promene jer one znae i nestanak njihovih domova. U naseljima koja se nalaze pod
pretnjom promene izgleda naselja, esto dolazi do saveza izmeu skvotera i drugih stanovnika koji se
protive gentrifikaciji i dele isti interes za ouvanje svog kraja. Ovakvi savezi se mogu proiriti i na pitanja
kvaliteta ivota u naselju, javnih usluga, itd. Veliki talasi skvotiranja u Amsterdamu u Berlinu su zapoeli
konzervacijskim skvotiranjem.
Vrsta zgrada: Zgrade ispranjene za ruenje.
Opravdanje: Protivljenje tehnokratskom prostornom planiranju, gentrifikaciji, japifikaciji i unitenju ivotne
sredine.
Zahtevi: Da se odustane od planiranih promena u naselju.
Rezultati: Urbani planeri ponekad odustanu od svojih zamisli.

Preduzetno skvotiranje
Ovim prostorima stanovanje nije primarna funkcija, ve bi
trebali pruati razne kulturne i drutvene sadraje otvorene
iroj javnosti. Primeri su brojni socijalni centri u kojima se
nalaze besplatne radnje, javne kuhinje, skvoterski barovi,
alternativne biblioteke, radionice za popravku bicikla,
tamparije, bioskopi, pozorita, raunarski centri sa
slobodnim softverom, prostori za svirke i probe bendova,
umetnike galerije, pravna savetovalita za emigrante,
enski centri itd. Preduzetno skvotiranje prua mogunost
uspostavljanja prostora od javnog znaaja bez velikih
sredstava i iscrpljujue borbe sa birokratijom.
Tip zgrada: Zauzimaju se prostori koji nikada nisu bili
namenjeni stanovanju od malih poslovnih prostora do
velikih trnih centara, kasarni, fabrika, skladita, luka, pa i
crkvi. esto isti prostor kombinuje funkcije stanovanja i
socijalnog centra.
Opravdanje: Ova vrsta skvotiranja se najee opravdava
isticanjem znaaja socijalnog centra za drutveni i kulturni
ivot ire zajednice i sredine u kojoj se nalazi.
Zahtevi: Da ih ostave na miru ili ak da im pomognu.
Skvoterska tamparija.

Rezultati: Obino represija ili legalizacija. Jedan od

specifinih problema je ouvanje identiteta nakon legalizacije.

Politiko skvotiranje
Pruijt ovu vrstu skvotiranja naziva politikim jer su u njega ukljueni radikalni politiki aktivisti kojima
skvotiranje prua mogunost za konfrontaciju i odmeravanje snaga sa dravom. Politiki skvoteri se
esto uputaju u odbanu zgrada ak i kada za to nepostoje nikakvi realni izgledi.
Organizacija: Organizaciju politikih skvotera karakteristie podela na avangardu i sledbenike3 oni
pokuavaju da izgrade stabilne strukture unutar pokreta kako bi stvorili organizovanu snagu koja bi u
svakom trenutku bila spremna na odbranu skvotova i sukobe sa policijom i neo-nacistima. Isprva su
drugi skvoteri koji nisu delili njihove stavove akcijali sa njima iz solidarnosti, ali se vremenom jaz izmeu
njih poveavao. Politiki skvoteri su smatrali da drugi skvoteri deluju bez jasne politike vizije ili su jedino
zainteresovani za sopstvene male projekte, dok su se ostali skvoteri oseali kao masa za proteste koje
politiki skvoteri koriste za svoje svrhe. Naroito, veini skvotera nije odgovarala njihova gotovo
paramilitarna organizacija i stalno provociranje sukoba s policijom. U Amsterdamu su ove nesuglasice
sredinom 1980-ih kulminirale fizikim obraunima.
Politiki skvoteri su najee pripadnici
radikalnih leviarskih grupa (npr. Lotta Continua
u Italiji i spontisti u Nemakoj). Talas politikog
skvotiranja 1970-ih u Nemakoj je zapoeo,
prema Pruijtu, nakon to su politiki aktivisti
shvatili da ne mogu mnogo uiniti u sferi
proizvodnje (zauzimanjem fabrika) pa su se
prebacili u sferu potronje, u naselja radnike
klase.
Vrsta zgrada: Gotovo sve zgrade dolaze u obzir.
Opravdanje: Raskrinkavanje licemerja politiara,
a posebno socijaldemokrata i pro-reformskih
leviara kao izdajica klasne borbe4.
Zahtevi: Ukidanje drave i stvaranje novog
drutva.

Crvena fabrika u Cirihu - zbog crvenih

cigala i leviarske orjentacije stanara.

Pruijtovu tipologiju skvotiranja bih jo dopunio jednostavnom tipologijom skvotera na:

1. Skvotere koji sebe ne nazivaju skvoterima (milioni ljudi koji bespravno useljavaju irom sveta).
2. Skvotere koji sebe nazivaju skvoterima (samosvesni skvoteri, skvoteri aktivisti), koji su, po
pravilu, pripadnici skvoterskog pokreta.

Iako ovo obeleje nedostaje nekim skvoterskim grupama, poput autonomnih iz Nemake.
Prema konceptu klasne borbe, drutvo je antagonistiki podeljeno na dve klase, bogate i siromane, meu kojima postoji
samo borba. Meu reformistima je popularniji koncept socijalnog dijaloga, koji podrazumeva dijalog izmeu klasa.
9

TEORIJA PRIVREMENIH AUTONOMNIH ZONA HAKIMA BEJA

Hakim Bej (roen kao Peter Lamborn Wilson u Njujorku 1945) je politiki publicista, pisac i pesnik, i
urednik izdavake kue Autonomedia iz Njujorka. Najpoznatiji je po svom teoretskom konceptu
privremenih autonomnih zona (eng. Temporary Autonomous Zones, skraeno TAZ), izloenom u knjizi
"TAZ: Privremena autonomna zona, ontoloka anarhija, poetski terorizam", koju je kod nas objavio
Centar za savremenu umetnost, Beograd. Teorija TAZ je zasnovana na piratskim utopijama, a snano je
uticala na savremeni skvoterski pokret i pokret slobodnih urki 1990-ih.
Bej identifikuje proces mapiranja zemlje koji je zavren krajem 19. veka, kada je i poslednji komadi
planete zauzet od strane nacionalnih drava i pita se: Jesmo li mi koji ivimo u sadanjosti osueni na
to da nikad ne okusimo autonomiju, da nikad ne stanemo na komadi zemlje kojim vlada jedino
sloboda?. On ipak nalazi da nije sve tako crno i da su slobodni odnosi, bez vlasti, itekako prisutni u
svakodnevnom ivotu, a mogu biti i jo prisutniji ukoliko se budemo svesno trudili da ih razvijamo.
Njegov glavni motiv za uspostavljanje
privremenih autonomnih zona je
pretpostavljena nemogunost uspostavljanja
trajnih autonomnih zona (tj. potpuno slobodnog
drutva) zbog sledeih razloga. Prvo, jer ne
eli ekati utopiju koja bi mogla biti ostvarena
tek u dalekoj budunosti: rei da neemo biti
slobodni dok svi nisu slobodni znai ...
unapred se odrediti kao gubitnik. Drugi razlog
je njegovo nepoverenje u Revoluciju (sa
velikim R) poto ni jednom dosadanjom
revolucijom nije uspostavljeno slobodno
drutvo: Ova vizija zaivi samo u trenutku
pobune, ali im revolucija pobedi i drava se
Naputena zgrada konjike kole u Bernu
vrati, san i ideal su ve naputeni. On se zato
je dugo godina sluila kao TAZ.
okree pobuni (insurekciji) koja je ujedno i
sredstvo i cilj - iveti to slobodnije i tako
ukida protivrenost izmeu dalekog cilja i zaobilaznih puteva za njegovo ostvarenje, karakteristinu za
utopije 19. i prve polovine 20. veka. Za razliku od Revolucije koja tei trajnom stanju, pobuna je
privremena i predstavlja vrhunac iskustva izvan standarda svakodnevne svesti, pa takvi intenzivni
momenti daju oblik i znaenje ivotu kao celini. Kao nama blizak primer ove tvrdnje, moemo navesti
studentske demonstracije 1996/1997 koje su poprimile formu tromesenog ulinog karnevala. Trei i
poslednji Bejev razlog su trenutne istorijske okolnosti u kojima bi svaki direktan sukob sa dravom bio
poguban: Apsolutno nita, osim beskorisnog muenitva, ne moe proistei iz takvog direktnog sudara.

Karakteristike privremenih autonomnih zona (TAZ):

privremenost tj. injenica da se ne insistira na trajnosti po svaku cenu. Hakim Bej kae: TAZ je
kao ustanak koji ne udara direktno na dravu, gerilska operacija koja oslobaa podruje (zemlje,
vremena, mate) a zatim se raspruje kako bi se ponovo uspostavio drugde pre nego to ga
drava uspe razbiti.

relativna nevidljivost. Poto je moderna drava, smatra Bej, zainteresovana prvenstveno za

simulaciju, a tek potom za sutinu, mnogi su TAZ-ovi opstali dugo vremena jednostavno zato to
nisu pobudili panju spektakla5, to ih nije bilo mogue definisati u njegovim terminima: Moda
su neki mali TAZ-ovi potrajali i ceo ivotni vek svojih uesnika jer su proli nezapaeni, jer se
nikad nisu susreli sa agentima spektakla, nikada se nisu pojavili izvan sveta stvarnog ivota,
nevidljivog agentima simulacije.

mrena struktura. Bej definie mreu kao totalitet svih informacija i komunikacijskog protoka.
Neki od tih protoka su ogranieni na razne elite, to mrei daje hijerarhijski aspekt, pa se unutar
mree razvijaju i kontra-mree, koje Bej jo naziva i web tj. niti (za razliku od network mree),

Spektakl je pojam koji je u teoriju uneo situacionista Gi Debor, objavljivanjem svoje knjige Drutvo spektakla 1966.
godine. Hakim Bej naziva sebe postsituacionistikim anarhistom.
10

koje su otvorene i horizontalne, a povremeno se koriste za ilegalne, pobunjenike aktivnosti. Pod

mreom ne misli samo na internet, ve i na informacije koje se prenose usmeno, pismeno, itd.
Poto TAZ-ovi stalno nestaju i opet se javljaju na drugom mestu, mree informacija su od
presudnog znaaja za njihov kontinuitet.

odbacivanje nukleusne porodice. Nasuprot porodici koja je zatvorena genetikom, obeleena

mukarevim posedovanjem ene i hijerarhijom, Bej se zalae za paleolitsku hordu koja se
konstituie kao grupa afiniteta. Bej ovde nalazi inspiraciju u kineskom Tongu, u koje uestvuju
ljudi zajednikih interesovanja po principu uzajamne pomoi, koji preporuuje za sve
marginalizovane grupa, posebno one koje radosno ukljuuju ilegalnost (uivaoci marihuane,
seksualni jeretici, pobunjenici) ili radikalnu neobinost (nudisti, pagani, postavangardni umetnici).

muzika kao organizacioni princip tj. festivalski duh, jer TAZ je pre svega festival (urka, svirka,
svetkovina) koji muzikom slavi radost ivota naspram mrtvila i sivila birokratije i njenih statuta i
zakona.

to se tie vremenskog trajanja i prostorne veliine TAZ-a, tu ne postoje nikakva striktna ogranienja.
Veliina TAZ-a nije bitna ve spontanost i neposredni meuljudki odnosi.
Teorija Hakima Beja je bitna za izuavanje skvoterskog pokreta zbog slinosti organizacijskih naela
TAZ-a i skvotova, koji predstavljaju verovatno jedan od najtrajnijih oblika TAZ-ova danas, barem u
razvijenim industrijskim zemljama. Skvotovi su privremeni, pa se nakon iseljenja jednog skvota
jednostavno sele negde drugde, a zahvaljujui svojoj mrenoj strukturi (koja postoji putem usmene
predaje, fanzina, internet sajtova, mejling listi) uspevaju opstati kao drutveni pokret. Pored
privremenosti i mrene strukture, skvotovi dele sa TAZ-om i to to nastaju i funkcioniu kao grupe
afiniteta, koje funkcioniu vie kao horda nego nukleusna porodica. Takoe se moe rei da je muzika
organizaciono naelo velikog broja skvotova, jer najvei broj ljudi upravo na koncertima, urkama i
slinim dionizijskim deavanjima dolazi u dodir sa skvotovima.

III AUTONOMNI POKRETI

11

AUTONOMNI POKRETI
Autonomni pokreti (nem: Autonomen, it: Autonomia) su radikalno radikalno levi drutveni pokreti, koji se
javljaju 1970-ih godina, prvo u Italiji, a zatim u Nemakoj i drugde u Evropi. Karakterie ih odvajanje od
tradicionalne politike i zahtev za samostalnim upravljanjem svojim ivotima, to se ispoljavalo kroz
samoupravu i autonomiju.
Glavno obeleje autonomnih pokreta je da oni ne tee ni osvajanju vlasti niti reformi drutva kroz
institucije, nego razvijanju alternativnih ivotnih stilova ovde i sada. Oni odabiraju da ive u komunama
umesto tradicionalnih porodica, u skvotiranim prostorima stvaraju socijalne centre van komercijalne
masovne kulture, a internacionalnu zajednicu, definisanu radikalnim akcijama, suprotnostavljaju
nacionalizmu podravanom od strane drave. Jo neka sutinska obeleja su nezavisnost od politikih
partija i sindikata (mo prelazi iz politike u svakodnevni ivot), odbijanje pregovaranja s dravom,
autonomnost u odnosu na svoju grupu (ne primaju naredbe ni od koga), nepostojanje vostva6 i
militantni pristup sa estim masovnim sukobima s policijom. Obzirom da ne postoji jedinstven stav
pokreta o raznim temama, vie su orjentisani na akciju nego na ideologiju, odnosno svoju teoriju
ispoljavaju akcijom. Mnogi smatraju njihov otpor prema centralizovanom rukovodstvu i ujednaenoj teoriji
kao slabost, dok oni decentralizovanost vide kao prednost jer je tako oteana infiltracija policije a
olakan je razvoj samoniklih inicijativa jer se podstie individualno donoenje odluka i politiki razvoj. U
vreme blokovske podele sveta, oni sebe vide kao revolucionarnu alternativu autoritarnom socijalizmu
kao i pseudodemokratskom kapitalizmu.
Autonomni pokreti su za ukidanje politike, ele unititi
postojei drutveni sistem jer ga smatraju uzrokom
nehumanosti, iskoritavanja i svakodnevne monotonije. esto
se smatraju postpolitikim zbog njihovog bojkotovanja izbora i
politikih partija. U svojoj knjizi Subversion of Politics
Katsiafiacas izlae istorijat delovanja i socioloku definiciju
autonomnih pokreta, i kategorie ih kao pokrete koji
subverziraju politiku tako to pretvaraju javnu participaciju u
neto sasvim drugaije od onog to se uobiajeno shvata kao
politika. On skvotiranje posmatra prvenstveno kao jedan njihov
vid delovanja, odnosno priliku da se autonomni, humaniji i
neotueni oblici ivota praktikuju ovde i sada; da se pokae da
je konkretne probleme poput nedostatka stambenog prostra,
mogue reiti samostalno, bez pomoi drave, a nekad i
konfrontacijom sa dravom.

Nastanak

Podignuta pesnica, simbol

autonomnih, na skvotu EKH.

Mnoge grupe7 se manje-vie nezavisno jedna od druge od kraja 1960-ih istovremeno pojavljuju u vie
zemalja zapadne (kapitalistike) Evrope: samoredukcija u Italiji, radikalne feministike8 grupe,
kontrakulturne grupacije kao to su Metropolitenski Indijanci u Italiji, spontisti u Nemakoj, provosi u
Holandiji; omladinski pokret u vajcarskoj i Danskoj i delovi mirovnog i antinuklearnog pokreta, a sve
kulminira pojavom grupa koje same sebe nazivaju autonomni. Autonomija je bio pojam koji je preko noi
naem revoltu dao ime Pre smo se nazivali anarhistima, spontistima, komunistima ili smo imali
razliite individualne koncepcije naina ivljenja. Zatim smo svi bili Autonomen9.

Da bi spreili nastajanje kulta linosti, autonomeni istaknute pojedince pokreta zovu promis (prominentni pojedinci) to je
negativna konotacija i oni bi postajali predmet sprdnje. Na demontracijama govornici esto govore iz unutranjosti kamiona,
tako da govornik moe izraavati radikalnije stavove, policija i nacisti ih ne mogu kasnije prepoznati, a mediji ne mogu stvoriti
lidera pokreta.
7
Veina ovih pokreta se u sociolokoj literaturi naziva novi drutveni pokreti, ali Katsiafiacas nalazi da u okviru njih postoji
posebna grupa autonomnih pokreta, koje naroito eli da razgranii od zelenih, koji to nisu.
8
Feministiki pokreti 1970-ih su funkcionisali su prema samoupravnom konsenzusu, odluivali su nezavisno od centralnih
voa i primenjivali odluke shodno svojoj samodisciplini.
9
Autonomni asopis Radikal br. 123
12

Italijanska autonomia
1970-te su godine istorijskog kompromisa (it. compromesso storico), kada su se Komunistika partija
Italije (KPI) i demohriani, ranije nepomirljivi politiki protivnici, okrenuli saradnji radi prevazilaenja
duboke ekonomske, drutvene i politike krize u zemlji. Lider komunista Enrico Berlinguer i predsednik
demohriana Aldo Moro10 su bili glavni zagovornici te saradnje. Mnogi radikalni leviari taj potez KPI
doivljavaju kao izdaju klasne borbe i poinju traiti politike alternative izvan parlamenta. Ljudi su sve
vie okretali lea klasinoj levici jer je razmiljala u okvirima klasne teorije iz 19. veka i nije bila sposobna
reavati aktuelne probleme, ali su takoe okretali lea i novoj levici (Lotta Continua, Autonomia Operaia,
Potere Operaio, Il Manifesto, itd.) jer je poela da ima sve vee politike apetite, poput ulaska u
parlament, a nije vie znala koji su stvarni problemi mladih. ak je dolazilo i do sukoba na
manifestacijama nove levice izmeu obezbeenja i pankera, feministkinja, studenata itd. Tako nastaju
italijanski autonomni pokreti.
utonomni ele ukidanje, a ne popravljanje, dravnog aparata. Drava je za njih generator svih nepravdi
u drutvu. Krajem 1960-ih u Italiji se javlja samoredukcija (autoreduzione), tj. pokret odbijanja plaanja
rauna. Zauzimanjem prostora (kua, fabrika, fakulteta, javnih povrina) su ispoljavali svoje neslaganje
sa koceptom vlasnitva, protovili su se pekulacijama sa nekretninama zbog kojih su mnogi ostajali bez
krova nad glavnom i traili svoje mesto u javnosti. Jedan od glavnih slogana autonomnih pokreta je bio
vogliamo tutto! (hoemo sve!). Sukobi sa policijom, mrtvi i masovna hapenja su bili svakodnevnica. Sa
autonomnim pokretima se javljaju prvi socijalni centri u Italiji, a njihovo naslee se ogleda i danas u
mnogim autonomnim pokretima i mestima irom Italije i Evrope. Jedan od vanijih teoretiara pokreta bio
je Antonio Negri. Autonomisti su u Italji tokom 1970-ih polako slabili zbog sve jae dravne represije i
jaanja terorizma Crvenih brigada i drugih oruanih grupa, pa se pokret iri u Nemaku, vajcarsku,
Holandiju i drugde.

Nemaki autonomen
Nemaki pokret je uio od italijanskog i mnogi su nemaki aktivisti tih godina bili u Italiji da bi kasnije tu
borbu preneli u Nemaku. Tako nastaju autonomen11, nemaka varijanta autonomnih pokreta, a iz njih
se kasnije razvija crni blok. Glavni oslonci nemakog autonomnog pokreta su bile feministkinje, skvoteri i
anti-nuklearni aktivisti. Nemaka je posle drugog svetskog rata intenzivno razvijala nuklearnu energiju.
1977. je godina masovnih demonstracija protiv atomskih centrala. 1979. je preko 150.000 ljudi
protestovalo protiv nuklearne politike SDP i federalne vlade. Krajem 1981. nemaka vlada poinje sa
legalizovanjem nekih skvotova da bi podelila autonomni pokret i marginalizovala radikalnije elemente. Ali
pokret nije oslabljen, ve je naprotiv pojaan u periodu 1980. i 1981. ne samo zbog brutalnog tretmana
skvotera, ve ponajvie zbog najvee policijske mobilizacije jo od Treeg Rajha, radi napada na
nenasilne, sedee protestante Slobodne republike Vendland, kampa sa 5000 anti-nuklearnih aktivista
koji su blokirali gradnju deponije nuklearnog otpada u Gorlebenu. ak i mnogi preanji pacifisti su
radikalizovani takvim politikim iskustvom. Kao odgovor na nasilje drave radikalni aktivisti razvijaju
taktiku crnog bloka (nem: Schwarze Block), protestujui i marirajui sa kacigama, ski maskama i
uniformnom crnom odeom, a oni najspremniji su nosili i cokule ojaane metalom, tanlge, palice,
pendreke i titove. "Crno je postala boja politikog nitavila povlaenje poslunosti partijama, vladama i
nacijama (Katsiafikas). 1980-ih godina nemakim gradovima mariralo je na hiljade osoba odevenih u
crno nosei poruke "Gradi revoluciju, izazivaj mo" ili "Ne odbrojavajte nae dane, odbrojavajte svoje".
Autonomeni su se tih godina esto sukobljavali s rastuim neonacistikim skupinama i policijom koja je
iseljavala skvotove.
Tokom 1980-ih, Hafentrase u Hamburgu je bio arina taka meunarodnog autonomnog pokreta. Od
1984. do 1990. tu su se odravala godinja okupljanja autonomnih, kojima je prisustvovalo i po 5000
ljudi, na kojima se raspravljalo o skvotiranju, anti-NATO politici, anti-nuklearnoj politici, problemu
politikih zatvorenika i meunarodnoj solidarnosti.
10

Aldo Moro, lider demohriana i tadanji premijer Italije, je platio glavom zbog te saradnje. 1978. godine je kidnapovan na
putu za parlament gde je trebalo da se izglasa vlada na elu sa demohrianinom ulijom Andreotijem, uz podrku KPI, to je
trebalo da bude prva primena istorijskog kompromisa. Posle 55 dana bezuspenih pregovora, Moro je ubijen od strane
Crvenih brigada, a njegovo beivotno telo je ostavljeno izmeu sedita demohriana i Komunistike partije Italije.
11
Autonomen je nemaki termin koji se u literaturi najee koristi u izvornom obliku.
13

1995. godine se preko 2000 autonomnih okupilo u Berlinu da bi raspravljali o autonomnom pokretu u 21.
veku. Primer novih autonomnih pokreta su zapatisti, potomci Maja indijanaca iz dungli japasa u
Meksiku, koji se bore protiv ugnjetavanja koje su trpeli od kada je Kortez uao u juni Meksiko i za
narodnu autonomiju.

Antiglobalistiki pokret
Autonomni pokreti su deo, a dobrim delom i
inspiracija, tzv. antiglobalistikog pokreta.
Antiglobalistiki pokret je termin koji se
najee koristi da uopti drutvene grupe
koje protestuju protiv globalnih trgovinskih
sporazuma, negativnih efekata slobodne
trgovine na siromaan svet, ugroavanja
ivotne sredine i meunarodnih vojnih
intervencija. Antiglobalizam je medijska
kovanica i sami uesnici ovog pokreta esto
sebe nazivaju drugaijim imenima, a to su:
pokret za globalnu pravdu, alterglobalistiki
pokret (jer su za drugaiju globalizaciju),
altermondijalistliki (jer se bore za drugaiji
svet), pokret pokreta i sl. Pokret je u svojoj
sutini internacionalistiki, sa tenjom ka
globalnom organizivanju. Bitno svojstvo mu
je solidarnost sa ugnjetavanim ljudima irom
sveta. Pokret je privukao znatnu medijsku
panju tek nakon velikih protesta protiv
Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu,
decembra 1999. godine (poznatih kao "bitka
za Sijetl"), to se smatra prvim znatnijim
rezultatima borbe koju su autonomni
zapoeli jo 1980-ih, kada njihov diskurs i
njihovi zahtevi ulaze u mejnstrim medije.

Protesti protiv G8, enova 2001.

14

SKVOTERSKI POKRET
Skvotiranje se vremenom javlja negde manje, a negde vie organizovano, a od 1960-tih godina se toliko
rairilo da se ne moe vie govoriti o izolovanim akcijama pojedinaca ve o novom drutvenom pokretu.
Skvoterski pokret se tokom nekoliko decenija postojanja delimino osamostaljuje od anarhistikog i
leviarskog pokreta u ijem je okrilju rastao. Skvotovi su od 1970-ih u Evropi baza drutvenih pokreta i u
bliskoj vezi sa novim drutvenim pokretima, autonomnim pokretima, alterglobalizmom, itd. Skvoteri esto
navode argument da je rast broja beskunika i ljudi koji ive u loim uslovima proporcionalan rastu broja
neiskoritenih i praznih prostora. Zbog marginalizovanja od strane masovnih medija, skvoteri su
vremenom stvorili svoje medije: pamflete, grafite, fanzine, otvorene debate, infoopove, asopise,
novine, distribucije pa ak i izdavake kue. U svetu je skvoterski pokret veoma razvijen, pogotovo u
Zapadnoj Evropi i Junoj Americi. U Evropi prema nezvaninim procenama postoji nekoliko hiljada
skvotova a najvie ih je u Barseloni, Amsterdamu, Berlinu, Milanu, Londonu, itd. gde postoji ve par
generacija ljudi koji ive u skvotovima. Mnogi narodi, kod kojih je pokret odavno prisutan, imaju za
skvotiranje svoju re. U paniji se kae okupa, na nemakom hausbesetzung, na holandskom kraken, a
Italijani za skvot kau casa occupata. Ostali narodi koriste izvednice rei squat, iz engleskog jezika.
Neki od slogana skvoterskog pokreta su:
Svako ima pravo nad krov nad glavom.
Skvotiraj svet!
Smetaj svima!
Svakom oveku kua, svakoj kui ovek.
Zato stvarate kriminalace od ljudi bez
doma?
Kue beskunicima!
Stambena prava ispred vlasnikih prava.
Stan pripada onom ko u njemu ivi.
Zauzmi, naseli, oivi.
Mi gradimo, vi ruite!
Stanove, ne poslovne prostore.
Kada iveti postane luksuz, skvotiranje je
tvoje pravo.

Toliko kua bez ljudi, toliko ljudi bez

kue... Skvotiraj!

15

SKVOTERSKI POKRET U ITALIJI

Iako je skvotiranje u Italiji poznato jo od 1950-ih godina (npr. Busana Vekija12), pokreta socijalnih
centara koji su samosvesni u svom ilegalnom zaposedanju prostora nastaje 1970-ih i usko je vezan za
italijanski autonomni pokret.

Socijalni centri
Socijalni centri (it: centri sociali) ili zaposednuti
i samoupravni drutveni centri (it: centri sociali
occupati e autogestit, skraeno CSOA) su
autonomni prostori, kojima samoupravlja
omladina. Predstavljaju pokuaj stvoranja
prostora bez kapitalistikih drutvenih i
ekonomskih veza, gde se upranjava elja za
drutvenou. U njima se nalaze kafii,
galerije, prostori za koncerte, radionice, itd.
Nastaju zauzimanjem naputenih fabrika,
skladita, koli, kasarni i njihovim preureenjen
u omladinske prostore i tipian su italijanski
drutveni fenomen.

Socijalni centar Molino, Italija.

Ameriki autor Adam Bregman pie: Iako je to moda teko zamisliti u Americi, u Italiji komunisti13,
anarhisti, rejveri, pankeri, hakeri i umetnici imaju ogromne prostore, naputene fabrike, tvrave, kole i
crkve, pretvorene u bioskope, koncertne sale, klubove, skvotove i umetnike galerije. Italijanski socijalni
centri spadaju meu najvitalnije kulturne institucije te zemlje.
Socijalni centri su mesta okupljanja raznih kontrakultura. Tokom 1980-ih u njima je preovladavao pank
pokret, 1990-ih je rejv scena imala dominantan uticaj, a hip-hop i rege su najprisutniji poetkom 1990-ih.
Tu su jo i studenti iz nezavisnih studenstkih organizacija, radnici i nezaposleni, emigranti, antiratni
aktivisti, radikalni ekolozi, sajberpankeri, zadrugari i mnogi drugi. To su autonomne zone nad kojima
vlast i policija nemaju nadlenost i gde se ljudi oseaju slobodnima da rade ta ele. Unutar drutvenih
centara se obino mogu uivati droge, ali se ne smeju prodavati, i to ne zbog problema sa policijom, ve
zbog principijelnih razloga, zato to ne dozvoljavaju da se neko bogati prodavajui drogu i eksploatiui
ljude. Socijani centari pruaju razne pogodnosti stanovnicima naselja u kojima se nalaze, a nalaze se
gotovo uvek u siromanim predgraima ili u industrijskim zonama. To im esto daje karakter alternativne
socijalne slube. Oni takoe pruaju utoite svakome kome treba, a putnicima obino u njima mogu
pronai besplatno prenoite. U socijalnim centrima, skoro svaki bend moe organizovati svoju svirku.

Faze razvoja:
1. Nastanak (od polovine 1970-ih. do poetka 1980-ih)
Polovinom 1970-ih raa se novi nain povezivanja drutveno-politikih potreba omladine sa teritorijom,
koji je fokusiran na ponovno oivljavanje urbanih degradiranih prostora. Mladi, razoarani
parlamentarnom i vanparlamentarnom levicom, 1968-om i razvojem situacije posle, stvaraju alternativne
prostore za socijalizaciju, najee na periferiji. Tih godina, tanije 18.10.1975. nastaje najvei i
najpoznaiji socijalni centar u Italiji (verovatno i u Evropi), Leonkavalo u Milanu.
2. Samoizolacija (od poetka 1980-ih do 1989.)
Nakon toga, dolazi druga faza 80-tih godina, kada se socijalni centri zatvaraju u sebe. Membreti nalazi
glavne razloge ove samoizolacije u prisustvu heroina i terorizma na ulicama. injenica je da se za
12

Za vie informacija pogledati stranu 43.

Komunisti u Italiji variraju od tipinih marksista-lenjinista do radikalne omladine koja okupira zgrade i stvara socijalne
centre.
16

13

nepunih pet godina (od 1975. do 1980.) broj korisnika heroina poveao preko sto puta(!), tako da ih je
poetkom 1980-ih u Italiji bilo vie od 200.000 (u odnosu na 1500 korisnika u 1975.). Politiko nasilje je
toliko naraslo da se na ulicama vodio pravi gerilski rat izmeu drave i leviarskih oruanih grupa
(crvene brigade, prva linija i mnoge druge) u kom su ubijeni mnogi italijanski politiari, od kojih je
najpoznatiji premijer Aldo Moro. Zato omladina u
socijalnim centrima odluuje da se zatvori poput
jea (Primo Moroni). Tih godina dolazi do
susreta skvoterskog i pank pokreta, i pank ubrzo
postaje glavna struja u socijalnim centrima.
3. Otvaranje (1989. do sredine 1990-ih)
1989. godine dolazi do izlaska iz samoizolacije u
koju su centri zapali poetkom 1980-ih. To je
godina studentskog pokreta Pantera (koji je bio
slian kao studentski pokret iz 68. samo slabijeg
intenziteta) i pokuaja ruenja Leonkavala od
strane socijalistikog gradonaelnika Piliterija.
1990-te su donele povoljniji stav javnosti o
socijalnim centrima, posebno o Leonkavalu, koji
Ulaz u CSOA Officina 99 u Napulju.
je esto navoen kao primer otpora protiv
privatizacije teritorije i neoliberalnog uticaja na kulturu. Najvea podrka je dolazila iz redova studenata i
uenika koji su se borili protiv privatizacije javnog obrazovnog sistema i intelektualaca koji su branili
javne i besplatne i slobodne prostore u gradu. 1990-tih godina u italijanskim medijima poeo je da se
koristi termin skvoteri, umesto dotad prihvaenog termina autonomni, odnosei se na aktiviste i
posetioce zaposednutih i samoupravnih drutvenih centara. Tih godina u mnogim gradovima gde se
ranije nije skvotiralo dolazi do stvaranja socijalnih centara koji privlae nove generacije, ponajvie
studente. U urbanom ambijentu milionskih gradova, ovi autonomni omladinski prostori predstavljaju
ostrva drutvenosti na kojima jo uvek postoji neistrumentalizovana socijalizacija. Privatizacija
gradskog zemljita je ipak, uzimala sve vie maha, i naputene industrijske zone, koje je omladina
koristila za drutvene centre, se sada ubrzano pretvaraju u poslovne i trne centre. 1994. je
gradonaelnik Milana Formentini naredio rasturanje socijalnih centara reima: Od sada centri nee biti
nita drugo nego duhovi iznad grada. Leonkavalo je sruen, a na tom mestu je izgraena banka. Ubrzo
su izbile masovne demonstracije za odbranu drutvenih centara, na kojima su se beli duhovi tj. aktivisti
obueni u bela odela, zaista pojavili. Umotani u sunere i dueke, i naoruani poklopcima od kontejnera,
bili su veoma uspeni u ulinim konfrontacijama sa organima reda. Pokret belih odela ubrzo je zahvatio
itavo poluostrvo i mnogi zauzeti prostori su zahvaljujui tome sauvani. Druina iz Leonkavala vri
aproprijaciju velike naputene zgrade koja
je nekad bila tamparija, i uz podrku
stanovnitva, skvoteri ostaju unutra.
4. Legalizacija (od 1990-ih do danas)
19. septembra 1998. godine odran je skup
u Milanu u centru Leonkavalo, jer su neki
aktivisti traili redefinisanje uloge pokreta
socijalnih centara. Na skupu je doneena
Milanska povelja, koja je bila zajednika
platforma na kojoj su se nali socijalni
centri sa severo-istoka Italije (Padova,
Venecija itd.), iz Rima (Korto Cirkuito, Forte
Prenestino), a kasnije su se prikljuili i
centri iz Lingurije i Marche.

Bela odela, spremni za konfrontaciju.

Mnogi socijalni centri su prihvatili Milansku

povelju i prikljuili se institucionalnoj levici. tavie, pregovaralo se sa vlastima i desnicom da bi se
dobilo politiko priznanje i legalizovali skvotirani socijalni centri u Italiji, uz tvrdnju da pruaju javne
usluge i zabavne programe u skladu sa tendencijama razvoja civilnog drutva. U Veneciji Mestre su
pregovori doveli do toga da gradsko vee kupi skvotirani centar Rivolta (ranije fabriku) po ceni oko jedan
17

milion dolara, plaenih iz javnih fondova. Legalizacija ostalih prostorija je brzo usledila. Takav politiki
okret je zatim predstavljen kao posledica teorijske revizije koja predpostavlja da je period klasne borbe
proao, i da nastupa vreme socijalnog dijaloga. To je dovelo dotle da je Leonkavalo podravao
demohrianskog kanditata Martinacolija za mesto gradonaelnika Milana. Zatim je usledilo uee
lanova socijalnih centara na lokalnim izborima, u redovima Zelene partije i Partije reformisanih
komunista. Ovaj novi kurs najbolje oslikava izjava Luke Kasarinija, portparola Belih odela, koji 1988.
kae da "Drava nije vie neprijatelj koga treba unititi, ve saradnik sa kojim treba da diskutujemo
stvari". Bela odela su postali jedni od glavnih zastupnika Milanske povelje i to su pokuavali da nametnu
celom pokretu, pa je dolazilo ak i do otvorenih ulinih sukoba. Od 1998. godine je stvoren dubok jaz
unutar skvoterskog pokreta izmeu onih koji prihvataju onih koji prihvataju Milansku povelju i ostatka
pokreta koji nije prihvatio politike pozicije iznesene u tom dokumentu.
Socijalni centri u Italiji se razvijaju u mnogim pravcima neki postaju moderni klubovi sponzorisani od
multinacionalnih korporacija, neki ostaju autonomni prostori sa nezavisnom produkcijom a pritom priznati
i finansijski podrani od gradskih vlasti, neki i dalje odravaju konfliktni stav, dok se neki bave iskljuivo
problemima svog komiluka. Ipak, i dan danas su socijalni centri mesta gde se najbolje moe osetiti puls
italijanske andergraund scene. Neretko u njima sviraju svetski poznati bendovi, poput Rage Against the
Machine, Mano Negra, Public Enemy i drugih.

Vrste
Pokret socijalnih centara u Italiji obuhvata sledee fenomene:
1. Drutveni centri (centri sociali) su najee neinstitucionalizovani i nalaze se u bespravno
zaposednutim prostorima.
2. Drutveni prostori (spazi sociali) su vie institucionalizovani nego CSOA, najee su legalizovani,
registrovani kao nevladine organizacije i specijalizovani u jednom sektoru. Neki primeri: Deposito Bulk
(Milano) studentska laboratorija samoupravljana od strane studenata, Ambulatorio di medicin popolare
(Ambulanta narodne medicine), Kulturni multimedijalni centar Golgonooza (Milano), itd.
3. Zauzete kue (case occupate) su skvotovi u uem smislu rei. Razlikuju se od drutvenih centara jer
pokrivaju sve vidove drutvenosti (kako sami kau): od zajednikog stanovanja, preko zajednikih
aktivnosti i kreativnosti do zajednikog privreivanja. Primer je San Antonio Rock Squat iz Milana.
4. Anarhistiki centri/klubovi (centri/circoli anarchistici) su mesta koja spadaju u anarhistiku federaciju.
Primeri su: Freccia Nera (Bergamo) i Torricelli (Milano).

Broj
Broj socijalnih centara u Italiji se ne moe tano utvrditi jer sve vreme nastaju novi i nestaju stari, ali se
procenjuje na oko 150. Nekad ih ima znatno vie nekad manje, u zavisnosti od drutvene i politike
klime. Pokret socijalnih centara se proirio i celom Evropom, sve do Skandinavije i Rusije.

18

SKVOTERSKI POKRET U PANIJI

Skvoterski pokret u paniji, a pogotovo u Barseloni, je danas jedan od najrazvijenijih u Evropi. Pokret je
naroito jak u industrijski vie razvijenim regionima panije, kao to su Katalonija, Madrid, Baskija, itd.
Zajedniki naziv sa sve skvotove u paniji je okupa, ali se na panskom upotrebljava Centros Sociales
Okupados Autogestionados (zaposednuti
samoupravni drutveni centri, skraeno
CSOA), na katalonskom Kasals Populars
(narodne kue), a na baskijskom
Gaztextes (domovi omladine).
Drutveni centri su baza drutvenih
pokreta u paniji. U njima, osim to se
organizuju drutvene aktivnosti, najee
ive grupe mladih ljudi. Skvoterski pokret u
je deo ireg antikapitalistikog pokreta,
obino autonomnog ili anarhistikog.
Skvoteri su najee ukljueni u aktivnosti
organizovanja komiluka putem susedskih
skuptina. Dok se skvoterski pokret stiava
Okupa y Resiste, Barselona.
u Severnoj Evropi (skvotovi u Nemakoj i
Holandiji se legalizuju i prinueni su da
plaaju rentu ili da isele) u paniji je u punom jeku. Veliki broj skvotera je organizovan u zadruge ili
poljoprivredne zadruge, koje skvoterima omoguuju pristup visoko kvalitetnoj, organski proizvedenoj
hrani, po priutivim cenama. U paniji je takoe prisutno zauzimanje zemlje (ili ruralno skvotiranje),
posebno u poljoprivrednim oblastima poput Andaluzije.

Istorijat
1931. je izbio veliki trajk protiv kirija u Barseloni, kada su desetine hiljada ljudi mesecima odbijali da
plaaju kiriju. Tokom panskog graankog rata od 1936. do 1939. je oko 60% republikanske zemlje bilo
kolektivizovano.
Posle smrti faistikog diktatora Franka 1975. dolazi do oivljavanja drutvenih pokreta. Par godina
nakon toga, poetkom 1980-ih, dolazi do prvih zauzimanja praznih prostora.
Anarhistiki sindikat CNT, proslavljen za vreme panskog graanskog rata, je za vreme Frankove
vladavine bio zabranjen, a imovina oduzeta. Posle Frankove smrti, omladina obnovljenog sindikata
samoinicijativno zauzima zgrade koje su im nekad pripadale.
Skvotiranje se najvie iri sredinom 1980-ih, zajedno sa pank pokretom iz Engleske. U poetku nije
postojao panski naziv za skvotiranje, ali
vremenom se za englesku re skvot ustalila
re okupa (sa argonskim k umesto c), to
dolazi od rei okupacija, zauzimanje, a koristi
se kako za in zauzimanja, tako i za zauzeti
prostor.
Prema Karitasu, u paniji je 273.000 ljudi bez
prikladnog smetaja, jer ive na ulici, u
barakama, kolibama, udericama, i sl. dok
1.350.000. praznih prostora postoji irom
panije. Karitas predlae da se udvostrui
stambeni fond. Mi predlaemo skvotiranje. kau stanari socijalnog centra Kasa de la
Muntanya.
1992. su se odravale Olimpijske igre u
Barseloni, to su bili loi dani za skvoterski

Prikupljanje podrke skvotu, Baskija.

19

pokret, jer je vlada par meseci pre toga krenula da isti i da minka grad za tu manifestaciju.
Novi 1996. novi krivini zakonik je stavio skvotiranje van zakona i narednih godinu dana vlast je iselila
mnoge kue i socijalne centre, meu kojima su David Castilla, Lavapis, Guindalera, itd. Utisak mnogih
skvotera je da vlast eli da se potpuno obrauna sa pokretom i da zaustavi proces drutvene
rekonstrukcije nade, dok neki za to krive EU koja esto zahteva stroije zakone u mnogim oblastima od
zemalja lanica. Posle 1996. dolazi do porasta represije, ali i do porasta pokreta. Pokret se ukljuuje u
talas antiglobalistikih protesta protiv samita ekonomske i politike elite irom Evrope.
Feministkinje su bitan deo skvoterskog pokreta, pa tako postoje skvotirani enski socijalni centri poput
La Jernima u Valensiji i La Eskalera Karakola u Madridu, gde redovno dre radionice iz samoodbrane,
gimnastiku, enski pab i urke mudrih ena (fiestas de meiga).
U paniji, kao i drugim civilizovanim zemljama, su esti protesti protiv urbanog razvoja i irenja grada.
Prilikom jednog protesta 1990-ih protiv izgradnje ceste, koja je znaila ruenje 1.651 domova, skvoteri
su zauzeli prazno skladite koje je postalo dugoveni socijalni centar u Valensiji. Centar je nazvan
Pepika La Pilona prema lokalnoj prostitutki i najvoljenijem stanovniku te oblasti.
15. aprila 2000. godine je 4000 ljudi u Barseloni mariralo protiv pekulacija nekretninama.
2002. je etvoro skvotera iz Valensije iseljeno iz kue, uhapeno i na njih je primenjen zakon protiv
terorizma, to podrazumeva zatvorske kazne do 15 godina.
2004. posle prinudnog iseljenja skvota L'Hamsa u
Barseloni su izbili neredi i skvoteri su polupali izloge
banaka i agencija za nekretnine, zapalili policijska
kola i ispisali slogane po celom gradu.

Barselona
Barselona ima oko 3 miliona stanovnika. Iako
nelegalno, skvotiranje je u Barseloni iroko
rasprostranjeno. U gradu se nalazi oko 200
skvotova, od kojih su preko 30 socijalni centri, sa oko
2000 uesnika u skvoterskom pokretu. Postoje
besplatni internet kafei, besplatna menza svako
vee, besplatne nedeljne novine

Casa Okupada Viladecans, Katalonija.

Nasilno gaenja omladinskog bioskopa Kino

Princeza14 1996. je bila prekretnica u razvoju
skvoterskog pokreta u Barseloni i od tada je pokret
sve jai. Pre toga nije mnogo ljudi znalo o skvotiranju
ta oni rade, ta hoe, za ta se zalau. Masovni
mediji su poeli da govore o skvoterima, a veliki broj
graana koji su videli scene policijskog nasilja na
medijima, poinju da podravaju pokret. Vlada je
postigla upravo suprotan efekat hteli su da ugase
pokret, ali su ga ojaali. 1997. skvotovi poinju da
niu kao peurke posle kie u Barseloni.

U Barseloni postoji i Skvoterska skuptina (Assemblea d'Okupes) koja pokuava da malo koordinira
skvoterske akcije. U zavisnosti od politike situacije, je manje ili vie aktivna, ali kad zapreti opasnost
iseljenja, igra veoma bitnu ulogu. Jo jedan primer koordinacije skvotera u Barseloni je Info-uzurpa, neka
vrsta vodia kroz barselonske socijalne centre. Na njihovoj stranici (usurpa.squat.net) se nalazi spisak
skoro svih socijalnih centara u Barseloni i okolini, sa nedeljnim rasporedom deavanja u svakom. Infouzurpa takoe nudi nacionalne i internacionalne vesti o otporu irom sveta.

14

Za vie informacija pogledati stranu 47.

20

Madrid
U Madridu je, pored Barselone, skvoterski pokret jedan od najjaih. U gradu postoji razvijena scena
socijanih centara jo od 1980-ih godina. Krajem 1990-ih dolazi do prinudnih iseljenja, bez najave,
mnogih starih i poznatih socijalnih centara poput: CSO Vendetta, CSO La Galia i CS La Biblio.
U Madridu postoji Asamblea de Kasas Okupadas y Centros Sociales de Madriz (Skuptina zauzetih
kua i socijalnih centara Madrida), koja pokuava da povee razne socijalne centre i podstakne
umreavanje u Madridu. Postoji i mrea 12 autonomnih grupa pod nazivom Autonomna borba (Lucha
Autnoma), koja ima za cilj da gradi novu antagonistiku subjektivnost sposobnu da oslobodi prostore i
teritorije od logike novca i njegovih raznih vidova.

Ruralno skvotiranje
U paniji, prema grubim procenama, postoji oko 1500 naputenih sela, kao rezultat migracije sela u
gradove. Od toga je izmeu 30 i 40 sela skvotirano tj. ponovo naseljeno. Neka su jo uvek nepoznata
javnosti, dok mnoga druga pokuavaju da se poveu izmeu sebe. 1970-ih i 1980-ih je postojao MAR
(ruralni alternativni pokret), koji je koordinisao nekoliko skvotiranih sela, dok danas postoji FACC
(anarhistika federacija kolektiva nad zemljom) koji je osnovan 1990. Razlozi za skvoterski povratak
zemlji variraju od oveka do oveka, ali najei su: ne plaanje poreza, beanje od otuenosti grada i
kapitalistikih odnosa, povratak prirodi, vea sloboda, kontrola nad sopstvenim ivotom, sve vazduh i
zdrava hrana. Takoe, prinudno iseljenje na selu je dosta
rea pojava.
Neo-ruralizam je pokret koji odbacuje socijalne strukture
velikih gradova i pokuava da uspostavi sistem skuptina
malih ruralnih zajednica, koje ive u harmoniji sa
prirodom. To je pokret ponovnog naseljavanja naputenih
naselja, kako legalno, tako ilegalno. Ilegalni deo pokreta
se zove ruralno skvotiranje, a na njega se najee
odvauju ljudi bez novca, kojima je teko da preive na
betonu velikih gradova panije. Najee se, pored
uzgajanja povra, bave cirkuskim aktivnostima, kako bi
putujui zaradili neki novac na ulinim nastupima. Takoe,
prodaju rukotvorine turistima. est je sluaj da pojedinci
koji odu u planine da ive, uopte ne znaju da postoje
druge grupe i itava naselja koja dele slinu filozofiju. Oni
obino naseljavaju najudaljenije planinske predele, gde
ruka vlasti ne dosee. Ideal ruralnog skvotiranja je
samodovoljnost i zadruna ekonomija.

Zakon
Skvotiranje nije legalno u paniji. Sve do donoenja
novog krivinog zakona krajem 1996. skvotiranje se
Hapenje skvotera u Barseloni.
nalazilo na tankoj granici izmeu zakona i nelegalnosti, ali
nije bilo krivino delo. Vlast je pokazivala odreenu
toleranciju prethodnih decenija, jer se na taj nain reavao problem beskunika. U prvim godinama
demokratije, hiljade bespravnih useljenja je legalizovano. Po starom zakonu je prvo ila sudska tuba,
pa tek onda iseljenje, a po novom, prvo iseljenje, pa sudska tuba.

21

SKVOTERSKI POKRET U NEMAKOJ

Skvoterski pokret u Nemakoj je deo ireg autonomnog pokreta, koji je jedan od najjaih u Evropi.
Vrhunac je doiveo poetkom 1980-ih
godina u tada podeljenom Berlinu,
Hamburgu i drugim zapadno nemakim
gradovima, a 1990-ih se proirio i na
istoni deo Nemake. Skvotiranje prostora
je bilo reenje za siromane mlade ljude
koji su traili osamostaljenje od porodice.
Kamen temeljac ovog pokreta je bio
zajedniki ivot i stvaranje autonomnih
prostora: socijalnih centara, infoopova,
knjiara, bioskopa, pozorita, kafia,
prostora za sastanke, svirke, studije,
umetnike galerije i druge razne namene.

Istorijat
U zapadnom delu Frankfurta se septembra
Rote Flora u Hamburgu, jun 2006.
1970. zbila jedna od prvih skvoterskih
akcija u tom gradu, a poetkom 1970-ih
Frankfurt postaje centar spontisa, osoba koje su bile spremne da spontano deluju u direktnim akcijama i
ulinim borbama ne pripadajui ni jednoj organizaciji. Istovremeno 1969. i 1970. skvotiranje zapoinje i u
drugim gradovima: Kolonju, Dizeldorfu, Minihu, Hanoveru, Getingenu, Minhenu i Hamburgu.
Izmeu 1972. i 1973. izbijaju trajkovi protiv visokih kirija, mahom voeni od turskih i italijanskih radnika
emigranata, sa zauzimanjima kua koje su predvodili spontisi.
1973. se masovna gradnja stanova poinje zaustavljati, oko 1975. poinje kriza nakon ekonomskog
buma, a 1980. broj nezaposlenih u Nemakoj dostie milion.
Poetkom 1980-ih dolazi do udruivanja skvoterskog i pank pokreta, koji donosi novi sistem vrednosti:
bendovi su svirali po malim mestima, bili su protiv konzumerstva, anti-dravni, bez plaljivih hipi
pesama. Uzvikivali su parole poput mo nikome to je bilo skoro neshvatljivo prethodnim generacijama.
Skvoterski pokret je ojaan u periodu 1980. i 1981, ne samo zbog brutalnog tretmana skvotera od strane
demohriana, ve i zbog najvee policijske mobilizacije jo od Treeg Rajha radi napada na nenasilne,
sedee protestante Slobodne republike Vendland, kampa sa 5000 aktivista koji su blokirali gradnju
deponije nuklearnog otpada u Gorlebenu.
U drugim gradovima Nemake, a posebno na jugu, represija nad skvoterima od strane vladajuih
demohriana je bila ogromna. U Nirnbergu je uhapena 141 osoba na projekciji filma o skvoterima koja
se odravala u jednom skvotu. To je bilo najvee masovno hapenje od drugog svetskog rata, a mnogi
od uhapenih su imali manje od 16 godina.
1989. posle ponovnog ujedinjenja Nemake, dolazi do premetanja epicentra pokreta u Istoni Berlin
gde ostalo mnogo naputenih prostora, jer je stanovnitvo posle ujedinjenja masovno emigriralo u
zapadni deo.
3. juna 2006. je u Frankfurtu odran Skvot festival, na kome su svirali mnogi poznati pank rok bendovi, u
skvotu Au, koji postoji od 1983. godine.

Berlin
Berlin je bio grad podeljen na ameriki, britanski, francuski i sovjetski sektor i krcat emigrantima iz
Turske, Bliskog Istoka i Istone Evrope. Berlin je bio privlaan i za mlade iz cele Nemake jer stanovnici
Berlina nisu imali obavezu sluenja vojnog roka, a postojala su i dva velika univerziteta. U Berlinu je bilo
17.000. ljudi koji nisu imali gde iveti, a procenjuje se da je jo 50.000 ljudi trailo smetaj. Praznih
22

stanova i kua je bilo izmeu 7.000 i 17.000 a jo 40.000 ih je bilo predvieno za ruenje. Skvoteri esto
navode injenicu da su kapitalistike spekulacije oko nekretnina stvorile vie beskunika nego Drugi
svetski rat.
1970-ih poinju akcije skvotiranja u Berlinu, a baza skvoterskog pokreta je bila u Krojcbergu, kraju pored
berlinskog zida sa velikim procentom turskog ivlja i centrom kontrakulturne scene. Pored Zida je bilo na
stotine naputenih zgrada, jer je to bila
granina zona Istoka i Zapada. U Krojcbergu
je tada ivelo 145.000 ljudi od kojih je bilo oko
30.000 alternativaca, 40.000 Turaka i 50.000
obinih Berlinaca. U celom Berlinu se 1980ih okupilo oko 150.000 mladih alternativaca
koji se nisu uklapali u kalup nemakog
drutva. Iako ih je vlada doivljavala kao
napast, oni su oivljavali mrtve delove grada i
obnavljali ih, tako da je Krojcberg esto
spominjan kao primer dobre urbanizacije. Na
optube da njihove akcije predstavljaju napad
na privatnu svojinu, skvoteri su odgovarali:
Bolje zauzimati i obnavljati, nego posedovati
i ruiti. Skvoteri su sredili veinu naputenih i
ruiniranih kua da bi se u njima moglo
pristojno iveti.
Kepeniker ulica 137 u Berlinu.

U martu 1980. je osnovan Skvoterski savet

(Besetzerrat) koji se sastajao jednom nedeljno. Rana skvoterska scena je bila dosta raznolika: rokeri iz
radnike klase, feministkinje, turski emigranti, studenati, samohrane majke, hriani, anarhisti i mnogi
drugi. Na vrhuncu pokreta, skvoteri su u Berlinu imali 165 kua, a u svakoj je ivelo preko 10-ak ljudi.
Skvotiranje je raslo, a sa njim i represija. Policija je napadala samo one kue u kojima su bili lanovi
skvoterskog saveta i hapsila ih je pod optubom da pripadaju zloinakoj organizaciji, za ta je najvia
predviena kazna bila doivotna robija. Nasilje i represija su kulminirali crnim petkom. U Berlinu je toga
dana, kasnije nazvanog crnim petkom na ulice izalo oko 20.000 ljudi i unitilo sve oping centre u
elitnom delu grada. Crni petak 12. decembra 1980. godine je bio jedan od najeih dana to se tie
protesta, a prema nekim procenama, uesnika na protestima je bilo vie nego 1960-ih. To je nateralo
vlasti da ponude skvoterima da ostanu u zauzetim kuama uz plaanje minimalne nadoknade. Mnogi su
to prihvatili, ali veina nije.
Posle crnog petka broj skvotova u Berlinu je porastao sa 35 na 160 a u celoj Nemakoj sa 86 na
najmanje 370 do 500. Broj skvotera se procenjuje na 5000 do 8000. Osim stanova, poinju da zauzimaju
i stara industrijska postrojenja. Jedan od primera je KuKuCK u Zapadnom Berlinu, gde je ivelo oko 50
ljudi, bilo je 3 pozornice, prostor za predstave, 10 pozorinih trupa, studio za probe za 5 bendova, kafe
bar i auto-radionica. Umesto da trae otvaranje i finansiranje kulturnih centara od strane drave, ljudi su
sami stvarali kulturne centre bez i jedne dravne marke.
U Berlinu na vlast umesto socijaldemokrata dolaze demohriani (CDU) i nareuju iseljavanje deset
najjaih skvoterskih uporita, to je navelo autonomene da osnuju pokret Tuvat (u berlinskom argonu:
Tuwat - uini neto). Vlast je smatrala Tuvat kao direktan napad na dravni aparat i 25. avgusta 1981.
alje policiju u sedite Tuvata u skvotiranim zgradama, gde je u tom trenutku bilo samo dvoje ljudi, jer su
ostali bili na festivalu. Kad su saznali za napad policije, Tuvat je pozvao aktiviste iz cele zemlje u Berlin
da brane pokret. Narednih dana je najmanje 50.000 ljudi demonstriralo u Zapadnom Berlinu, a bilo je na
stotine uhapenih i preko 150 povreenih policajaca. Ulini sukobi dostiu kritinu taku a mediji situaciju
ve nazivaju graanskim ratom. I pored svega, demohriani i dalje nastavljaju sa politikom nulte
tolerancije prema skvoterima.
22. septembra 1981. dolazi do pogibije osamnaestogodinjeg skvotera Klausa Jirgena Rotaja15, tokom
napada 2000 policajaca na osam zauzetih kua u Vinterfeldplacu u Berlinu. Sledeeg dana izbijaju
nasilne demonstracije u gradovima irom Nemake, kao i u Amsterdamu, sa preko 50 napada na vladine
15

Koga je pregazio autobus u optoj guvi prilikom napada policije.

23

i korporacijske mete u Zapadnom Berlinu. Par dana nakon toga, demohriani objavljuju da e obustaviti
daljnja iseljenja i stambeno pitanje stie do parlamenta (bundestaga). Krajem 1981. nemaka vlada
poinje sa legalizovanjem nekih skvotova i davanjem para za popravku, da bi podelila pokret i
marginalizovala radikalnije elemente. Kako kae Katsiafikas, dali su argarepu ali su nastavili da koriste
batinu protiv tvrdog jezgra pokreta. Zime 1981. dolazi do podele meu aktivistima na pristalice 68. i 81.
tj. na pregovarae i beskropomisne nepregovarae. Te dve struje su se zvale muslis (po dijetalnoj muli
hrani) i molis (po molotovljevim koktelima). Moliji (pankeri) su bili za proteste i protiv pregovaranja sa
vlastima, a musliji (hipici) su bili za pregovore i organizovanu politiku aktivnost. Pankeri su bili uglavnom
muki, ei u sukobima, hladniji u ispoljavanju emocija i urbano orjentisani. Meu hipicima je bilo vie
devojaka, bili su areniji, neniji i agrarno orjentisani, ka obradi zemlje i povratku prirodi. Iseljenjima i
legalizacijom, broj zauzetih kua se smanjio sa 162 na 123, a kasnije se smanjio na manje od 30 pravih
skvotova. Posle iseljenja mnogi su odlazili da ive u atorima po parkovima. Tako je u kvartu
Harlotenburg nastalo atorsko naselje Haotenburg.
1983. je bila godina gaenja pokreta u Berlinu i tada je pokret skoro nestao. Policija je poela sa
najeom represijom, a kazne su bile ogromne. ak su optuili i Ortovskog, jednog od optinskih
odbornika Krojcberga za provaljivanje poseda (jer je uao u jedan skvot) i za krau (jer je koristio
kancelarijski papir da pie skvoterima koji su bili u zatvoru). Masovni pokret se ugasio ve 1984. godine,
ali se skvotiranje nastavlja do danas.
1989. posle pada berlinskog zida, mnogi prostori u Istonom Berlinu, su ostali naputeni, poto je
stanovnitvo masovno emigriralo u zapadni deo. Poetkom 1990. sve vie mladih putuje u istoni deo i
zatiu taj deo grada prazan, poput grada duhova. Kepi je bio jedan od prvih skvotova zapadnih Berlinaca
u Istonom Berlinu. Godinu dana nakon pada zida bilo je oko 120 skvotova u istonom delu Berlina.
1990. nakon zvaninog ujedinjena Nemake, vlasti su pokrenule kampanju protiv skvotova, jer su htele
da zavedu red i u istonom delu grada. 12. novembra, policija je iselila 3 kue, a skvoteri su za odmazdu
zaustavili su saobraaj na Frankfurter Aleji, jednoj od najvanijih ulica istonog Berlina. Reakcija drave
je bila neoekivano otra, poslala je 7500 specijalaca da se bori protiv 400 skvotera, to je rezultiralo
nasiljem i ulinim sukobima koji su trajali danima. Mnogi su prostori nasilno iseljeni, a neki su
legalizovani, tj. prodati skvoterima u bescenje, za 1-2 marke.
1996. Berlin je postao glavni grad ujedinjene Nemake a vlasti su odluile da oiste novu prestonicu.
Kao ministar unutranjih poslova Berlina angaovan je desniarski orijentisan general, koji je to
legalnim, to ilegalnim (podmetanje poara, i sl.) radnjama oistio oko 20 kua. Danas skoro da i nema
nelegalnih skvotova u Zapadnom Berlinu, a nekolicina postojeih skvotova je smetena u istonom delu
grada koji je slabije razvijen i u kom se nalazi vei broj
naputenih zgrada. Neki skvoteri sada kirijom otplauju
kue koje e kroz nekoliko godina posedovati, dok drugi
imaju samo privremeni ugovor sa vlasnicima.

Frajburg
1971. je skvotirana prva zgrada u Hameltrase da bi se
spreilo ruenje, i u narednih par godina je postala
otvoreni prostor u kome je smetena besplatna radnja
koju je su vodile feministkinje. U podrumu se nalazio prvi
autonomni centar u Frajburgu. Ovaj eksperiment je
zavren 1974. intervencijom policije, i zgrada je ubrzo
posle toga sruena.

Autonomni centar KTS, 2003.

1978. je itav blok kua skvotiran u ulici Kajzera Jozefa i

tu su razvijene razne kulturne aktivnosti (koncerti, teatar,
radionice, itd.). 1980. su vlasti naloile iseljenje, a u 8.
juna su poslale policiju da ga sprovede. To je rezultiralo
desetodnevnim nemirima. Oko 1600 pripadnika
specijalne policije je obezbeivalo ruenje zgrade, a
svako vee se okupljalo 10.000 demonstranata, a sve su
prenosili nacionalni mediji. Sedam dana posle ruenja
zgrade, skvotiran je varcvaldhof, koji je iseljen dve
24

godine kasnije. Na jesen 1981. je zauzeto est kua za ivot, a jedna od njih je preureena u autonomni
centar, koji su vodili pankeri. Strategija policije se malo promenila i oni su odluili da toleriu skvotere.
1985. je autonomni centar je progutao poar.
1994. je skvotirana stara kasarna francuske vojske Vaubangelnde i nastao je Autonomni centar KTS
(skraeno od Kulturtreff in Selbstverwaltung). Posle iseljenja Vaubana od strane gradske vlade, KTS je
naao novi prostor 1988. skvotiranjem zgrade nemake eleznice, gde se i danas tu nalazi.

Hamburg
1981. su zauzeti prazni stanovi i kue u ulicama Hafentrase i Bernard Noht trase u Hamburgu.
Pokuaji iseljenja su uvek propadali jer su skvoteri uspevali da skupe hiljade simpatizera i stotine ulinih
boraca. Tokom 1980-ih, Hafentrase16 je bio arina taka autonomnog i skvoterskog pokreta u
Nemakoj. Od 1984. do 1990. tu su se odravala godinja okupljanja autonomnih, kojima je
prisustvovalo i po 5000 ljudi, na kojima se raspravljalo o skvotiranju, anti-NATO politici, anti-nuklearnoj
politici, problemu politikih zatvorenika i meunarodnoj solidarnosti.
1986. je dolo do pokuaja da se skvoteri iz Hafentrase izbace napolje. Nekoliko graevina je osvojeno
od strane vlasti, ali je jezgro od osam zgrada ostalo netaknuto. 20. decembra 1986. su odrane
demonstracije podrke Hafentraseu na
kojima je mariralo 12.000 ljudi od kojih je
1500 bilo organizovano u crni blok. Na elu
kolone su nosili transparent: Gradimo
revolucionarnu dualnu mo!. Tokom
mara je dolo do teih okraja sa
policijom u kojima u kojima su skvoteri
pretukli i povredili 100 policajaca. Dan
kasnije je gorelo 13 robnih kua u
Hamburgu, a teta je iznosila 10 miliona
dolara. 1987. vlasti su preduzimale jo
nekoliko akcija protiv Hafentrase, a
odmazda je usledila 23. aprila 1987. kada
su skvoteri u roku od 15 minuta napali
kue gradskih funkcionera, sudove,
prostorije gradskih vlasti i gradski radio
Hamburg. Grad je tada proglasio skvotere
Hafentrase u Hamburgu, juna 2006.
za dravne neprijatelje broj 1 i u
Hamburgu je proglaeno vanredno stanje.
Hiljade policajaca je dolo iz cele Nemake, a granice su bile zatvorene za sve koji su udno izgledali.
Skvoteri su utvrdili kue elinim vratima i bodljikavom icom na fasadama i krovovima, u sluaju
helikopterskog napada. Mesec dana pre toga je otpoelo emitovanje piratske radio stanice Radio
Hafentrase, koja je izvetavala o situaciji. Borbe su trajale itav dan, stotine ljudi je bilo na barikadama,
molotovljevi kokteli su leteli, prevrnuta kola, zapaljene gume Uvee su barikade ostale itave, a na
jednoj od kua je postavljan transparent sa natpisom No Pasaran!. U sledee dve sedmice je dolo jo
2000 policajaca, i napadi policije su se bezuspeno nastavljali. Posle 15 dana borbi, gradonaelnik
Donaji je odluio da se napadi obustave, da se prekine vanredno stanje i da se Hafentrase legalizuje.
1990. je usledila jo jedna kampanja protiv Hafentrase, tvrdei da podravaju Frakciju Crvene armije,
koja tamo ivi. Usledio je napad 1000 policajaca, poslatih od nemakog dravnog tuioca, ali nikakvi
dokazi nisu pronaeni koji bi potkrepili te optube.
U novembru 1989. je skvotirano bive pozorite Flora Hamburgu i nazvano Rote Flora (Crvena Flora).
Rote Flora je proslavila svoju 15. godinjicu novembra 2004. i postala je bitan kulturni centar za etvrt
anze u kojoj se nalazi. U Hamburgu su skvoteri i danas jaki i ive u etvrtima Altoni, St. Pauli, anze,
itd.

16

Za vie informacija pogledati stranu 45.

25

Anatopija
Anatopija je bila protesno selo podignuto 4. jula 1991. kada je omladina skvotirala ogroman gradilini
prostor (12 km dugaak, 3 km irok) na kom je kompanija Mercedes planirala izgradnju puteva. Selo je
imalo mnotvo kua i koliba, podignutih od recikliranih otpadaka drutva (plastinih flaa, automobilskih
guma i slino) i promovisan je ivot u skadu sa prirodom, bez struje, vodovoda i automobila. Poetkom
1994. je nareeno iseljenje Anatopije, a talas akcija uperenih protiv Mercedesa i Zelene partije, koja je
odgovorna za prodaju zemlje Mercedesu, je zapljusnuo Nemaku. Akcije su ukljuivale proteste,
sabotae i unitavanje Mercedesove imovine, a ukupna teta je iznosila preko 200.000 evra.

26

SKVOTERSKI POKRET U HOLANDIJI

Skvoterski pokret u Holandiji je zapoeo jo 1965. godine, a svoj vrhunac doivljava poetkom 1980-tih,
koje se smatraju zlatnim godinama skvoterskog pokreta. Posle toga, pokret naglo opada, da bi se
stabilizovao tek 1990-ih kada se vie okree
zauzimanju naputenih prostora na periferiji,
van politiki bitnih delova grada. Skvotovi se
zovu na holandijskom - kraakpands, a
skvoteri - kraakers.
U Amsterdamu je skvoterski pokret veoma
jak, u svakom trenutku broji nekoliko hiljada
skvotera u nekoliko stotina zauzetih prostora
i smatra se paradigmatinim ne samo za
Holandiju ve i za celu Evropu. Iako su
veina njih mladi, postoje i skvoteri od preko
40 i 50 godina, koji su takoe deo scene, a
takoe je mnogo i stranaca koji tu ive.
Amsterdamski skvotovi mogu trajati od par
meseci do nekoliko desetina godina.
Duivenvoorden (2000) procenjuje da je u
Skvotirana zgrada u Amsterdamu.
Holandiji, izmeu 1965. i 1999. ukupno oko
50.000 ljudi ivelo u skvotu neko vreme.
Amsterdamska optina je do sada otkupila preko 200 graevina koje su skvoteri zauzeli i legalizovala ih.
Veinom tih zgrada upravljaju stambena udruenja koja zakljuuju ugovor sa skvoterima.

Pozadina
Zanimivo je kako je skvotanje u Amsterdamu poelo. Krupni vlasnici nekretnina su namerno ostavljali
stanove prazne i time stvarali vetako pomanjkanje stambenog prostora da bi podigli cenu kvadrata. U
jednom trenutku mnogima je prekipelo i mnogi mladi ljudi su odluili da se jednostavno usele u prazne
zgrade. Provosi, uveni holandski aktivisti 1960-ih, su podsticali rane akcije skvotiranja, a u njihovim
belim planovima bilo je i useljenje praznih stanova i kua. Prema Hansu Prujitu, u drugoj polovini 1970ih Amsterdam je imao oko 600.000 stanovnika i oko 53.000 ljudi koji su traili smetaj, a red ekanja
studenata na smetaj je bio dui od trajanja studija. Skvoteri svoje aktivnosti esto predstavljaju kao
protest prema manjku stabenog prostora i na taj nain dobijaju iru podrku. Justus Uitermark, sociolog
iz Amsterdama kae: Skvoterski pokret se javio 1970-ih kao glavna snaga sposobna da manjak
stambenog prostora stavi na politiku agendu.
Izmeu 1968. i 1981. godine je zauzeto vie od 25.000 graevina irom Holandije, a od toga 10.000
samo u Amsterdamu17. Postojali su skvoterski barovi gde su se skvoteri okupljali radi dogovaranja
sledeih akcija, gde su mogli saznati za nove skvotove, itati skvoterske publikacije i druiti se. Postojale
su skvoterske kuhinje za beskunike i siromane, skvoterski savet koji je koordinirao akcije i informativni
centri (u skvotiranim zgradama) u kojima su mogli dobiti pravne savete i pomo advokata, podneti albe
protiv policijske brutalnosti i protiv vlasnika nekretnina. Prujit prenosi da je 1981. je u Amsterdamu bilo
oko 9.000 skvotera. Iako mnogi ljudi skvotiraju jednostavno da bi imali gde da ive, javljaju se i mnoge
politiki bitne akcije zbog sve prisutnijeg oseaja nezadovoljstva vladinim planovima da smanji broj
stanova u gradu, razmesti stanovnitvo i funkcionalizuje ulice i infrastrukturu. Mnogi su se bunili jer vlada
vie brine o automobilima nego o ljudima. U tom periodu nastali su slogani poput: kola u spavae sobe,
ljude na ulicu, garae = rat i prazni prostori = rat.

Groote Keyser
Prekretnicu u skvoterskom pokretu predstavlja Groote Keyser, niz od est prelepih starih zgrada, du
jednog od amsterdamskih kanala u starom, istorijskom, delu grada. Zgrade, koje predstavljaju kulturnu
batinu grada su bile predviene za ruenje, a posedovala ih je investiciona kompanija OGEM, koja je u
17

Navedeno prema Edgar Buri Squatterski pokreti u zapadnoj Europi, diplomski rad, Odsjek za sociologiju Filozofskog
fakulteta sveuilita u Zagrebu.
27

oima mnogih predstavljala neobuzdani (spekulativni) kapitalizam. Iako je veina stanovnika dobrovoljno
otila, ne ekajui da ih izbacuju, malobrojni koji su odluili da ostanu i da brane zgradu su od javnosti
zatraili pomo. U jednom trenutku su im amsterdamski skvoteri zakucali na vrata i tog trenutka su
njihovi izgledi naglo porasli. Barikade su postavljene i oformljen je tim za tampu, a Groote Keyser ubrzo
postaje ponos skvoterskog pokreta. 1. novembar 1978. je bio dan kada su skvoteri doli u Groote
Keyser, a ve sledee godine, 1979. je postao nacionalni simbol bunta protiv izdaje 53.000
amsterdamskih beskunika, praznih
prostora i luksuznih stanova.18
U ekanju iseljenja, skvoteri su utvrdili
kue, organizirali obranu i osnovali
skvoterski piratski radio Free Keyser koji je
emitovao hardcore-punk muziku i
skvoterska saoptenja, a koji postoji i
danas19. Slali su izviae, da bi saznali
kada policija kree, stotine ljudi je bilo
vazda spremno, a ivelo se u danononom
opsadnom stanju. 01. oktobra 1979. je
najavljeno iseljenje i skvoteri su morali
iseliti u roku od mesec dana. Dva meseca
kasnije jo se nita nije dogodilo, ali su
kruile glasine o velikom odredu
Groote Keyser, Amsterdam.
specijalaca koji se spremao za borbu sa
skvoterima. Skvoteri nisu ekali, ve su
udarili prvi stotinjak ljudi napalo je skuptinu grada petardama i dimnim bombama. Skvoteri iz raznih
delova Amsterdama krenuli su ujedinjeni u ovu akciju, koja nije trajala ni 15 minuta, ali je predstavljala
prekretnicu i objavu rata politiarima. Prvi napadai na Groote Keyser bili su batinai20 koje je unajmio
vlasnik nekretnina, a posle njihovih poraza dolazila bi policija. Skvoteri u zgradi su dobijali pomo spolja
od omladine koja je gaala policiju kamenjem. Skvoteri su bili toliko spremni na borbu s policijom da su
prilikom bacanja suzavca imali maske i limunove koje bi cedili u oko da isteraju gas. Na
demonstracijama krajem januara 1980. je 3000 ljudi mariralo pored kua dok su se iznutra vijorile
zastave ukraene skvoterskim simbolima. Tenzije su porasle krajem februara posle serije policijskih
napada, manjih iseljenja i hapenja. Skvoteri su proglasili april mesecom akcije i zapoeli ga sa
skvotiranjem 52 luksuzna apartmana na Prins Hendrikkade-u. Talas skvotiranja je dostizao vrhunac.

1980-te
30. aprila 1980. godine se dogodila najpoznatija akcija skvotera, ometanje krunisanja kraljice Beatrix pod
sloganom Nema stanova nema krunisanja (nl: Green woning - Green Kronung). U Amsterdamu je
falilo najmanje 50.000 mesta za stanovanje, i skvoteri su stekli simpatije veine Holanana trei
stanove po razumnim cenama. Akcija nije imala za cilj prekidanje krunisanja, ve je bila demonstracija
moi ujedinjenog delovanja skvotera, kojom su svi bili izneneaeni: sami skvoteri, policija (sasvim
nemona pred naletom skvotera), javnost, mediji i svi ostali.
Poetkom 1980-tih godina skvoteri su potpuno kontrolisali amsterdamske ulice21. Takvo stanje je
primoralo vladu da donese nove zakone koji bi regulisali situaciju, da pojaa legalnu upotrebu sile tako
to je policija dobila vie novca iz budeta, poveana ovlaenja pri iseljenju, okrajima sa skvoterima,
ali i da zatvori oi pred batinaima koje su slali vlasnici nekretnina. Ali, uprkos svim tim merama, holanski
zakoni su ostali meu najliberalnijim u celoj Evropi.
Mnogi skvoteri su prozvali sebe autonomni (autonomen) po ugledu na svoje saborce u Nemakoj. Kada
je Borbeni autonomni front preuzeo odgovornost za omanji bombaki napad na gradski sekretarijat za
dodelu stanova, u medijima su odmah predstavljani kao teroristi, a oni su na irenje svih tih pria
odgovorili jednom poalicom. Urednici skvoterskog asopisa Bluf! pozvali su jednog od najpoznatijih
mejnstrim novinara na ekskluzivni intervju. Novinar je, naravno, pristao i odveden je na tajnu lokaciju s
18

Navedeno prema Adilkno, Cracking the Movement.

http://www.vrijekeyser.nl
20
Batinai su esto bili plaeni ragbi timovi, koji su na poprite dolazili u kacigama, titnicima, palicama i ostaloj opremi.
21
Postoji i knjiga u kome su opisani ovi dogaaji, zove se De stad was van ons Grad je bio na. Naslov sve govori.
28
19

povezom na oima. Tamo su urednici Bluf!-a, koji su se za intervju pripremili uei klasine
revolucionarne parole, dali intervju novinaru i dopustili mu da se slika s njima. Kasnije su novine objavile
intervju i sliku hrabrog novinara s maskiranim pripadnicima Borbenog autonomnog fronta. A Bluf!
magazin je objavio sliku novinara s povezom na oima u drutvu trojice urednika asopisa22.
Posle prvih gubitaka na strani skvotera, poput skvota Lucky Luijk koji je izgubljen 1982. godine u borbi
sa policijom i lanovima jedne desniarske stranke, javljaju se nesuglasice meu samim skvoterima oko
naina voenja borbi. Nastale su dve struje skvotera: jedni su samo hteli da ree svoj egzistencijalni
problem - zauzeti stan i legalizovati ga to pre mogue, da bi presto da bude skvot, a drugi su bili
radikalni skvoteri, koji su u problemu stanovanja videli samo jo jednu nepravdu sistema, pored
poveanja gladi u svetu, proizvodnje nuklearnog otpada, pretvaranja gradova u betonske dungle, itd.
(lista je podugaka). Iz njihove perspektive, njihova borba na barikadama bila je deo iste borbe koja se u
treem svetu vodila kalanjikovima, a to je bila borba siromanih i potlaenih protiv bogataa i tlaitelja.
1983. vlasti su poele intenzivno raditi na produbljivanju podela meu skvoterima, marginalizovanju
radikalnih skvotera i njihovom odstranjivanju. Policija i vlasti vie nisu birali sredstva, koristili su oklopna
vozila, dizalice i bagere. U borbi za Groote Watering policija je bila toliko domiljata da je koristila
dizalice koijma je na krov zgrade spustila kontejnere pune specijalaca preobuenih u Deda Mraza, ne bi
li iznenadila skvotere.
U februaru 1984. se na udaru nala zgrada u Weyersu u kojoj su bile umetnike galerije, kafii,
infoopovi i prostor za svirke. Uprkos 500 branitelja, zgrada je iseljena od strane policije a danas na tom
mestu stoji Holiday Inn.
U maju 1985. Papa je doao u posetu Amsterdamu, a milioni guldena su uloeni u obezbeenje
manifestacije, koju su skvoteri uspeli unititi. Vlasti su otro reagovale i poslale su specijalnu jedinicu
policije u radniko predgrae koje je bilo poznato kao skvoterski kraj. Izvrili su nelegalno iseljenje (bez
naloga suda) jedne ene i njenog deteta, a stotine skvotera se odmah uputilo na lice mesto pokuajui
da ponovo zauzmu kuu. Dolo je do eskalacije nasilja, policija je poela da puca prema ljudima, ranili
su jednu osobu a uhapsili 32 ljudi koji su u
stanici bili brutalno premlaeni. Meu
uhapenima je bio i Hans Kok koji je umro
pod nepoznatim okolnostima u eliji u
policijskoj stanici. Godinu dana posle
njegove smrti, oktobra 1986. tiha povorka
je prola pored policijske stanice. Zastali su
nekoliko minuta, niko nije govorio, niko se
nije pomerao, samo su bubnjevi udarali
lagani ritam, a ubrzo su i oni zautali.
29. marta 1986. su skvoteri zapalili hotel u
Kedichemu, u kom je trebalo da doe do
ponovnog ujedinjenja dve desniarske
frakcije u jednu partiju CP. Iz Utrehta je
dola kolona od stotinjak automobila i
kombija punih ljudi naoruanih bejzbol
Skvotirana tvrava Fort Pannerden.
palicama i dimnim bombama, reenih da
prekinu kongres. Moto je bio: Ne smemo
dozvoliti faistima da se organizuju. Ispred hotela je bila policija, koja je ljude upozorila da se raziu
inae e primeniti silu, na ta se nekoliko stotina prisutnih ljudi sa mougama i kacigama nasmejalo.
Policajci su onda uli unutra i rekli politiarima: Gospodo, imamo neprijatne vesti za vas, isped hotela je
200 razbojnika i mi vas ne moemo zatititi. Ubrzo su cigle, flae i dimne bombe poele da uleu kroz
prozor, jer su okupljeni hteli da nateraju politiare da izau, ne bi li se fiziki obraunali sa njima. Jedna
dimna bomba se zakaila za zavesu i ubrzo je izbio poar. Svi su poeli da bee, a jedna ena,
sekretarica partijskog lidera, je izgubila nogu (koja joj je amputirana zbog zadobijenih povreda) iskaui
kroz prozor sa drugog sprata. To je bio sam mali deo rata koji su skvoteri 1980-ih vodili protiv desniara.
Militantni skvoteri i ostali, osnovali su RAF (skrano od radikalni anti-faisti) i jurili su deniarske
kongrese irom zemlje, po selima i gradovima, i rasturali ih masovnim tuama, dimnim bombama i na
22

Navedeno prema Hans Pruijt, Squatting in Europe.

29

druge naine. Organizacija je bila poput mafijake tajne slube. Motori su jurili svuda naokolo, pratei
faiste i sve je ilo poput dobro podmazane maine govori jedan od oevidaca, Kasper.
1. januara 1987. godine je stupio na snagu novi zakon o stanovanju. Vrila se japifikacija grada, dok je
skvoterski pokret bivao marginalizovan. Poto je sve manje Holanana htelo da skvotira, pokret se
poeo blie vezivati za nemake autonomene a redovi skvotera su se popunjavali aktivistima iz cele
Evrope. Skvotere su u medijima poeli prikazivati kao strance, a neofaistike skinheds grupe su
napadale skvotere neretko pred oima policije. Tada se iz skvoterskog pokreta rodila RA RA (antirasistika akciona grupa) koja je sa faistima vodila prave uline borbe. Represija prema pokretu je
bivala sve ea, njihove (re)akcije sve ekstremnije, a istovremeno je popularni skvoterski pokret
postajao sve slabiji.
24. aprila 1988. je preduzeta jo jedna velika akcija policije u Nijmegenu. U tom gradu su skvoteri u 16.
septembra 1986. zaposeli Marinburg (koji su nazvali Marienburcht), veliku praznu zgradu u vlasnitvu
Shella23. U poetku su stotine skvotera naoruanih bejzbol palicama pod kacigama uspeli odbaciti
policajce, ali je sledei dan dolo dovoljno policajaca koji su, uz estoku borbu, uspeli da isele skvotere i
uhapse 123 osobe. Dan kasnije je iseljen i jedan enski skvot zauzet jo 1980. godine, i gradske vlasti
su proglasile Nijemegen zonom bez skvotera (kraaker-free zone).
18. juna 1988. je policija napala jednu od najveih skvoterskih zgrada, Konradstraat, u kojoj je ivelo oko
140 ljudi. Skvoteri nisu oekivali napad tolike estine, jer su pregovarali sa vlastima oko renoviranja
zgrade o svom troku i otvaranju radnih mesta u njoj, pa su ubrzo bili izbaeni. Socijaldemokrate koje su
tada bile na vlasti, su pokazali da im prioriteti nisu reavanje problema stambenog prostora i
nezaposlenosti ve problema skvotera, koji tada shvataju da za njih nema vee razlike da li vlada levica
ili desnica.

1990-te
1990-tih centar Amsterdama se isti od preostalih skvotova i preureuje u za mesta za turiste, a u centru
gotovo da ne ostaje skvotova, ve se potiskuju ka politiki manje bitnim delovima grada.
1993. godine je u celoj Holandiji bilo svega oko hiljadu skvotova. U tom periodu je paranoja zahvatila ve
marginalizovani pokret, a jedan od oajnikih pokuaja oivljavanja pokreta je osnivanje Politikog krila
skvoterskog pokreta (PVK), koji su sastavili spisak izdajnika koje je trebalo eliminisati i izdali ga kao
knjiicu pod naslovom Biseri pred svinje (hol: Parels voor de Zwijnen) u kojoj su se nalazila imena oko
200 ljudi koji su navodno bili policijski dounici, sluge reima, mladi japiji i slino.
Iako je tokom ekonomskog buma 1990-ih, sve alternativno bilo gueno, ipak krajem 1990-ih dolazi do
promene stava gradskih vlasti prema skvotovima i poinju da cene njihov kulturni znaaj za grad. Mnogi
smatraju da je to zato to je Amsterdam polako postajao dosadan.

Protest skvotera u Amsterdamu.

23

Skvotersko pitanje je ponovo privuklo panju

javnosti 1998. godine kada je 12 poznatih
amsterdamskih skvotova iseljeno u isto
vreme (ADM, SILO, Vrieshuis Amerika,
Ruigoord, Kalenderpanden, Lloyd Hotel,
Zeezicht, Plantage Dok, Houtkopersburgwal,
Douaneloods, OHK 33, Argentini). Skvoteri
su se udruili radi zajednikih akcija: debata,
javnih rasprava, manifestacija, uline
umjetnosti, demonstracija, privlaenja
publiciteta, objavljivanja knjiga, pisama vladi,
itd i dobili su podrku mnogih kulturnih
institucija i javnih linosti u Holandiji.
Istovremeno je Amsterdam kritikovan spolja,
da gubi svoj imid tolerancije i da vie ne
predstavlja uzbudljivu kulturnu klimu punu

Izbor Shellove zgrade nije bio nimalo sluajan, jer je to jedna od najveih naftnih kompanija, koja je podravala rasistiki
reim u Junoj Africi, a veinske deonice dri holandska kraljevska porodica.
30

eksperimenata, kao nekad. Umetnici su menjali Amsterdam za Roterdam, a Amsterdam je pretio da

postane muzej 18. i 19. veka, pojas kanala koji su privlani jedino starijim turistima.
U godini nakon iseljenja, 1999. je osnovana
radna grupa sastavljena od pozorinih trupa,
umetnika i skejtera koji su traili prostor gde
e nastaviti svoje aktivnosti. Saznali su da je
lokalna vlada na severu Amsterdama
raspisala konkurs za preureenje
naputenog pristanita NDSM24, a osnivanje
fondacije je bio jedan od uslova da bi se
mogao dobiti prostor i sredstva. Radna grupa
je 2000. godine osnovala fondaciju nazvanu
Kinetisch Noord i uz pomo arhitekata i
profesionalnih savetnika, napisala plan, koji
je vlada prihvatila. Dobili su 10 miliona eura
za obnavu starog pristanita i za jo deset
graevinskih projekata. To se nekim
lanovima grupe nije svidelo pa su napustili
projekat i vratili su se skvotiranju.

ELF eksperiment, Amsterdam.

ELF eksperiment (od 1999. do 2001.) je bio eksperiment skvotiranja velike zgrade u Amsterdamu i
uspostavljanja raznih inicijativa inspirisanih filozofijom novog doba. Tri meseca posle otvaranja je vlasnik
tuio skvotere sudu i dobio spor, a skvoterima je naloeno da u roku od mesec dana napuste zgradu.
Oni su odbili da idu i ostali su u zgradi jo dve i po godine, pre nego su najzad bili izbaeni. Unutar
zgrade su postojali: magini restoran (gde je svako davao koliko moe, a od priloga bi se kupovali
sutranji obroci), ajdinica, studio i umetniki prostor, prostor za uzgajanje marihuane i lekovitog bilja i
skajlab gde su se 24 asa dnevno odravale urke. Na vrhuncu eksperimenta, zgrada je bila naseljena
ljudima iz 27 razliitih zemalja.

2000-te
Iako je pokret danas znatno slabiji nego prethodnih decenija i zbog ubrzane gentrifikacije se sve vie seli
od centra ka periferiji, skvotovi su do sada postali jedan od simbola Amsterdama, pa se mogu i nai u
turistikim brourama, gde se pominju kao jedna od glavnih atrakcija. O njima se esto snimaju i
dokumentarni filmovi. Pokret danas vie nije toliko militantan, a skvoterska mrea izdaje vodi skvotova
u gradu, ima svoj TV program, internet kafee, fitnes centar i prua usluge iznajmljivanja bicikla i
autobusa. Zauzete kue se redovno popravljaju i odravaju i plaaju grejanje, struju i vodu. Teko je rei
za skvotere da su paraziti, ali mnogi ih doivljavaju kao strance, to je esto sluaj, jer mnogi od njih su
Italijani, Nemci i ljudi iz bive SFRJ, a sve vie i Afrikanci i Arapi koji nemaju para za stan. Nezadovoljna
prilivom stranih skvotera, Miriam Otten iz
gradske vlade, kae da mnogi ljudi misle
da je u Amsterdamu sve mogue, a
zapravo nije i to se polako poinje shvatati.
Skvotirane zgrade po Amsterdamu najpre
moete poznati po zelenim, utim i crvenim
prozorima i mnotvu pamfleta na njima,
zajedno sa skvoterskim znakom (koji
izgleda kao zaokruena munja) koji svima
govori da je zgrada skvotirana. Ovde ljudi
sa raznih strana sveta nalaze besplatan
svetaj, studenti, omladina, pankeri, radnici,
emigranti i ostali koji nemaju para za hotel.
esto se deava da su ostali stanari
prijateljski nastrojeni prema skvoterima, a
pogotovo u jeftinijim zgradama namenjenim

Blauwe Huis, skvotirane kue na vodi.

24

Za vie informacija pogledati stranu 51.

31

ruenju, gde se deava da skvoterima daju kljueve od praznih prostorija, u nadi da e to oiveti zgradu i
odloiti ruenje. Iseljenja, po pravilu, nailaze u talasima, tokom kojih policija iseli nekoliko skvotova za
par dana, a to se deava par puta godinje. Postavljanje barikada za skvotere ima efekta, jer ako uspeju
da se odbrane dan ili dva, najee ostaju u prostoru do sledeeg talasa.
Amsterdamski skvoteri su veoma solidarni to slikovito prikazuje dogaaj iz 2000. godine. Jednog
popodneva su policajci navratili do skvotova u Swammerdamu (istoni Amsterdam) da provere njihove
sigurnosne mere, ali da ne ine jo uvek nita. Skvoteri su odaslali poziv na uzbunu i za nekoliko minuta
su ljudi iz celog grada poeli da pristiu. Ljudi su uskoro zakrili ulice, maskirani skvoteri su bili na
krovovima, vrata i prozori su bili vrsto zabarikadirani, a sa krova je visila zastava Zato privatizovati
kad moemo kolektivizovati?. Skvoteri su zatim odluili da ovakva uznemiravanja ne mogu proi tek
tako, i grupa od 60-ak ljudi je otila do oblinje policijske stanice da provere njihove sigurnosne mere, ali
da ne ine jo uvek nita.
U jesen 2003. je poslanik Jan Ten Hoopen, demohrianin, predloio anti-skvoterski zakon ija je
sutina bila zabrana skvotiranja poslovnih prostora, dok je drugi poslanik Van As, inae trgovac
nekretninama, predloio totalnu zabranu skvotiranja. Skvoteri su odmah oformili komitet za organizaciju
protesta, lobi grupu i tim za tampu. U 18 holandskih gradova i sela je odran otvoreni dan u preko 50
skvotova (smetenih u poslovnim a ne stambenim prostorima) da pokau ta bi bilo izgubljeno ako bi se
izglasao taj zakon. Skvoteri su hteli da prikau iri znaaj skvotova za holandsko drutvo, pored pruanja
mesta za ivot skvotera. U nekim gradovima, poput Vageningena i Ajndhovena su organizovane i
biciklistike ture, da bi se obili svi skvoterski projekti. Tokom ove kampanje, Ten Hoopen je doao u
sredite medijske panje, ali je svakim odgovorom na novinarska pitanja gubio podru i kredibilitet.
Zelena partija i socijalisti su skuptinsku debatu usmerili u pravcu stambenog pitanja i pekulacija sa
nekretninama. Takoe je naglaeno da postoje milioni kvadratnih metara praznih poslovnih prostora u
Holandiji. Odluka je na kraju bila da nema potrebe za novim zakonima, a temeljila se na argumentima
koje su skvoteri izneli tokom kampanje protiv donoenja novog zakona.

Skvotirana sela
Odmah pored Amsterdama, na obali mora se nalazi
selo Ruigoord koje su itavo zauzeli skvoteri i koje je
postalo umetnika komuna. Poetkom 1990-ih je
staro stanovnitvo iseljeno zbog planova ruenja
sela i izgradnje luke. Projekat je godinama odlagan,
a skvoteri su se malo-pomalo naseljavali, a mnogi
meu njima su bili umetnici, pisci i slikari, koji su to
pretvorili u umetniki raj. Prireuju veeri poezije,
dez svirke i tehno urke, a jednom godinje
organizuju veliki festival. Ovakvih primera ima jo po
Holandiji, a trend ponovnog naseljavanja naputenih
sela je sve popularniji u Evropi.

Zakon

Vavilonska kula u Ruigoordu.

Skvotiranje je legalno u Holandiji. Prostor koji se ne koristi vie od godinu dana, zakonom se smatra
naputenim. Kada je prostor naputen, svako moe poeti da ivi u njemu, a posle 72 asa ga vlasnik
vie ne moe iseliti bez sudskog naloga. Da bi dobio nalog, vlasnik mora dokazati, sudskim putem, da e
prostor ponovo poeti da koristi. Skvotiranje se po pravilu vri uz podru skvoterske organizacije, u
suprotnom se zove divlje skvotiranje i veliki broj skvotera ga ne podrava, jer ne doprinosi iroj
zajednici. U praksi, to izgleda otprilike ovako: skvoteri nekako otvore vrata prazne kue, koja nije njihova,
unesu skvoterski set, tj. krevet, stolicu i sto, a zatim obaveste policiju da je to sada njihov dom, gde e
iveti bez plaanja kirije. Prijavljivanje skvota policiji ima prednosti za skvotere, jer je vlasnik onda
primoran da proe kroz sudski proces da bi dokazao svoje tvrdnje, a skvotere niko ne moe
uznemiravati bez sudskog naloga. Jedini nelegalan in je provala, ali ona mora biti dokazana. Ipak, ako
policija stigne dok skvoteri provaljuju unutra, bie uhapeni.

32

SKVOTERSKI POKRET U VELIKOJ BRITANIJI

Skvotiranje u UK je prisutno ve vekovima, a najpoznatiji talas savremenog skvotiranja se javlja od 1968.
godine do kraja 1970-ih. Od tada, skvoterski pokret traje, promenljivim intenzitetom, do danas. Skvoteri u
Britaniji imaju svoju mreu, a u Londonu ve preko 30 godina deluje Pravno savetovalite za skvotere,
koji daje besplatne pravne savete skvoterima i beskunicima, dri info-telefon i izdaje uveni Skvoterski
prirunik. Prema skvoterskim izvorima u Londonu 1990. je bilo 75.000. beskunika. Prema podacima
organizacije Shelter, u celoj Velikoj Britaniji ima 1.9 miliona beskunika, a s druge strane, 850.000
praznih objekata. Procenjuje se da u Londonu danas besplatno ivi oko 30.000 ljudi.

Koreni
Koreni skvoterskog pokreta u Velikoj Britaniji seu u period neposredno posle revolucije iz 1649. godine.
Tada su se siromani pobunili, jer im revolucija nita nije donela, organizovali su se u grupe, poeli
samoinicijativno da obrauju neobraenu zemlju i prozvali sebe kopai (Diggers). Osnovali su itava
naselja u junoj Engleskoj i odbijali su da plaaju danak zemljoposednicima. Stalno ih je napadala vojska
(tzv. vitezovi), na zahtev plemia i svetenika, njihovi usevi su upani i paljeni, a oni prebijani. Kopai su
bili miroljubivi po ubeenju (danas bi se reklo pacifisti) i nisu pruali otpor nasilju koje se nad njima vrilo,
samo su se sklanjali sa jednog mesta na drugo. Ipak, nisu dugo opstali jer je dravni ceo apartat, na elu
sa Kromvelom, bio protiv njih.
U periodu neposredno nakon Prvog svetskog
rata, 1919. godine, vojnici koji su se vraali
sa ratita, oekujui da ih doekaju kao
heroje, bili su primorani da zauzimaju prazne
kue, da bi imali gde da ive sa porodicama.
Posle Drugog svetskog rata se ponovo javlja
slan pokret. U prolee 1945. bivi vojnici
zauzimaju prazne kue u Blantyreu u
kotskoj. Leta 1945. bivi vojnici osnivaju
pokret Vigilantea, i organizuju se u komitete
kako bi beskunike preko noi uselili u
prazne kue. Pokret je bio najjai na junoj
obali u mestima Brajton, South-on-Sea i
Posleratni skvoteri u Engleskoj.
Hastings. Akcije su im bile veoma uspene
zbog podrke naroda, sporosti sudova i
tekoe oko pronalaenja pravih vlasnika. Pokret je poeo iz protesta protiv tada uobiajene prakse da
se velike kue (pogotovo na moru) dre prazne veim delom godine da bi se mogla traiti velika
najamnina za vreme sezone. Pokret je bio napad na pravo vlasnika da sa nekretninom ini ta hoe.
Vlasti su tako donele zakon po kom drava moe zapleniti posed ako ga vlasnik ne koristi i dati ga
beskunicima. No, uprkos tome, i dalje je bilo mnogo beskunika. 8. maja 1946. se Dejms Filding sa
porodicom nastanjuje u naputenoj protivavionskoj bazi u Lincolnshireu. Ubrzo im se pridruuju mnogi
brani parovi iz cele Engleske. Isto se deava i sa naputenim vojnim bazama na podruju efilda. Te
dve skupine se ujedinjuju u Drutvo za zatitu skvotera . Nakon toga, hiljade ljudi bez krova nad glavom
zauzimaju kampove irom Velike Britanije. Vlasti u poetku nisu znali kako da se ponaaju u
novonastaloj situaciji i mnoga ministarstva su prebacivala odgovornost jedno drugome, ali su ubrzo
skvoterima dali struju i vodu. U oktobru 1946. godine vlada je objavila da 39.535 osoba skvotira u 1038
kampova u Engleskoj i Velsu, a u kotskoj jo 4000. Zauzimanja su se uskoro proirila i na urbane zone,
kad su se kampovi prenatrpali. Situacija dostie svoj vrhunac 8. septembra 1946. kada su skvoteri
zauzeli 148 luksuznih stanova i hotela u Kensingstonu, a zatim je sledilo zauzimanje u Marlibonu,
Holand Parku, Kamden Hilu, Viktoriji, Regets Parku, Blumsberiju, itd. Vlast je reagovala i naredila je
straarenje u blizini primamljivih graevina i istragu Skotland Jarda da sazna ko stoji iza skvoterskog
pokreta. Represija je usledila a pet skvotera komunista je uhapeno u pokuaju zauzimanja zgrada
Duchess of Bedford, pod optubama zavere s ciljem prestupa i nasilnog ulaska. Vlada nije samo
represijom zaustavila talas skvotiranja ve je i skvoterima obezbedila smetaj, i dala im je kampove na
korienje. Tako je pokret iz 1940-ih zavren, ail je imao uticaj na sledei talas skvotiranja 1960-ih
godina.
33

1960-te
1966. se ponovo aktuelizuje pria o bespravnom useljenju, povodom sluaja Doane Denijels, koja je
trebalo da se iseli iz enskog hostela King Hil u kom je boravila, a umesto toga ona je dovela mua, a
ubrzo su i druge ene dovele mueve. Osnovali su grupu Prijatelji King Hila, koja je traila od gradskog
vea Kenta da promeni pravilnik da muevi ne smeju da ive u hostelu sa svojom enom i decom i da
porodice u roku od tri meseca moraju da napuste hostel. U julu 1966. muevima je doputeno da ive sa
svojim porodicama i ukinuta su ogranienja boravka u hostelima. Ubrzo su sline akcije usledile u
hostelu Norid u Eseksu i drugde. Skvoteri su nauili
zajednike direktne akcije daju rezultata tamo gde
individualne albe ne daju, zakljuuje Bejli.
13. novembra 1968. je na nacionalnoj televiziji
prikazana drama na temu beskunitva Keti doi
kui (Cathy Come Home), koja je toliko uzdrmala
javnost da je u to vreme svaki politiar u svoj govor
ubacivao nekoliko reenica o beskunitvu. 14.
novembra 1968. Ron Bejli i saradnici zapoinju
Londonsku skvotersku kampanju. Tokom 1970-ih
skvoteri su se uspeno borili protiv spekulanata
nekretninama i spreavali su unitenje mnogih
graevina. Skvotiranje je tada postalo mnogo vie
od traenja krova nad glavom, postalo je zabava,
nudilo nove slobode, oseaj zajednice i nov nain
ivota (Stiv Plat). Jedan od najveih skvoterskih
podviga toga vremena se zbio 1977. kada je 120
skvotera iz ulice Freston u zapadnom Londonu
osnovalo Slobodnu i nezavisnu republiku Frestoniju,
proglasili nezavisnost od britanske krune i traili
prizanje od Ujedinjenih nacija. Londonska gradska
vlada je legalizovala oko polovinu tadanjih
skvotova, pa je 1979. godine registrovano smanjenje
zahteva za stanom i smanjenje broja skvotera.
Stari skvot u Brixtonu, London.

U 1980-im, podstaknuto sveim pank pokretom,

ponovo poinje masovno zauzimanje naputenih
prostora. Mnogo mladih pankera iz provincije dolazi u London da ivi po skvotovima, i to postaje
masovna pojava i deo pankerskog naina ivota. Broj skvotera se penje na 30.000 u Londonu (iako je
samo oko 1000 njih ukljueno u skvoterski pokret) i jo 10.000 u drugim delovima zemlje. Organizuju se i
socijalni centri gde se skvoteri okupljaju, drue i dogovaraju akcije.

1990-te
U 1990-im opada uestalost skvotiranja kao reavanja stambenog pitanja, ali ima sve vie skvotiranja
vezanog za proteste (skvotiraju se kue planirane za ruenje zbog autoputa), socilane centre i
alternativni nain ivota. 1990-ih su vlasti sve vie ile prema kriminalizaciji skvoterskog pokreta. U
decembru 1994. su to na neki nain i ostvarili donoenjem Zakon o kriviom pravu i javnom redu
(Criminal Justice and Public Order Act, skraeno CJA). uli su se sve glasniji protesti protiv tog zakona,
oko ega su se ujedinili svi akteri kontrakulturne scene u UK. S druge strane, mnogi beskunici su se
plaili da skvotiraju jer se u medijima prialo da je skvotiranje sasvim nelegalno, to nije sasvim istina.
Prema CJA, skvoter ne mora biti obaveten kada je suenje, da ne bi mogao prisustvovati (ranije je 25%
sporova dobijano u korist skvotera). U roku od 24 asa od naredbe za iseljenje mora napustiti graevinu.
Doputaju se i nasilna iseljenja od strane vlasnika. Policija dobija vea ovlaenja i za deloiranje Roma
i putnika (travellersa) sa terena gde su se u tom trenutku smestili, i mogu zapleniti vozila i unititi ih o
troku vlasnika. Zakon takoe kriminalizuje neprijavljene urke i policija dobija pravo da preusmeri bilo
koga u preniku od 5 milja od dogaaja, da zapleni opremu i da uhapsi sve one za koje sumnja da
uestvuju ilegalnom okupljanju, to vai za sve sluajeve gde se skupi vie od 10 ljudi. Represija nad
skvoterima je samo izbegavanje vlade da se suoi sa razlozima zato ljudi skvotiraju, a to su porast
broja beskunika paralelno sa porastom broja praznih prostora. kae jedan od britanskih skvotera.
34

Neki skvotovi su odoleli i preko dvadeset godina pod stalnim pritiskom drave ili vlasnika da se isele. St.
Agnes Place je postojao preko trideset godina, sve do 29. novembra 2005, kada su vlasti iselile celu
ulicu. To je bila ulica u Londonu, jo pre trideset godina planirana za ruenje. Bob Marli je svojevremeno
boravio u njoj, to je ostavilo jak uticaj na ovaj skvot, tako da na ovoj teritoriji moglo sluati rege radio,
posetiti rastafarijanski hram i neometano puiti marihuanu. Neki prostori su jo uvek zaposednuti jer se
opiru iseljenju preko 20 godina. Scena skvotiranih socijalnih centara u Ujedinjenom Kraljevstvu
zaivljava krajem 1990-ih i poetkom 2000-ih, podstaknuta jakim pokretom socijalnih centara u paniji,
Italiji i drugde.

Zakon
U Engleskoj i Velsu, vlasnik nekretnine
mora proi razne zakonske procedure pre
nego to iseli skvotere. Da bi legalizovali
useljenje naputene kue u Velikoj Britaniji,
moraju obezbediti ekskluzivan pristup
posedu tj. promeniti brave na objektu i
uiniti ga bezbednim za ivot. Ne sme biti
znakova nasilne provale inae se smatra
da postoje elementi krivinog dela. Da bi
pokazali da su faktiki posednici zauzete
svojine, skvoteri obino se na ulazna vrata
Akcija sreivanja prostora, Hackney, UK.
okae kopiju dokumenta znanog kao
Sekcija 6, koji daje do znanja da je mesto
skvotirano. Dokument ukazuje da unutra ljudi ivi i da na to imaju zakonsko pravo. Takoe se izriito
naglaava da svako, pa ak i zakonski vlasnik nekretnine, ko pokua da ue unutra bez naloga ili
dozvole, ini krivino delo. Zakonska procedura iseljenja moe trajati mesec-dva, a ponekad i par
godina, tako da skvoteri imaju vremena da nau novo mesto za ivot (ovo samo u sluaju da je kua u
javnom vlasnitu; privatni vlasnici obino pronau naine da bre isele skvotere). Lokalne vlasti, poto
se suoavaju sa velikim trokovima suenja da bi iselili skvotere, esto unite toalete ili krov ne bi li
obeshrabrili useljenje. Skvoteri u Velikoj Britaniji imaju pravo da dobiju vlasnitvo nad posedom nakon 12
godina provedenih u njemu, pod uslovom da niko drugi ne trai vlasnitvo.
U kotskoj je skvotiranje krivino delo, kanjivo velikom novanom, pa ak i zatvorskom kaznom.
Zakonski vlasnik ima pravo da izbaci bespravno useljene bez prethodnog upozorenja ili sudskog naloga,
a ni jedna radnja koju pritom primene, pa ak ni nasilje, se ne smatra protivzakonitom.

35

SKVOTERSKI POKRET U FRANCUSKOJ

Skvoterski pokret u Francuskoj se najvie razvio poslednjih nekoliko godina, naroito od 2000. naovamo.
Dosta je jak u veim gradovima (Parizu, Dionu, Grenoblu, itd.) i delom je ukljuen u altermondijalistiki
pokret. Iako su stanari francuskih skvotova razni ljudi raznih motiva (npr. omladina koja odbijaja da se
integrie u sistem, emigranti iz Afrike i Istone Evrope, umetnici bez prostora za rad, aktivisti, Romi),
ipak su najee tri vrste skvotova: umetniki, politiki i emigrantski.

Istorijat
U Francuskoj su se prvi skvoteri pojavili posle Drugog svetskog rata. Kao protest protiv administrativnih
prepreka koje su usporavale primenu zakona o rekviziciji, oni su zauzimali prazne stanove. To je bio
pokret porodica bio blizak Hrianskoj radnoj omladini i prvobitno je nastao u Marseju pre no to se
proirio na druge gradove. U narednih par godina, oko 5000 porodica je tako smeteno.
1950-ih i 1960-ih godina se u Francuskoj pojavljuje pokret stambene samopomoi nazvan Dabrovi, iji
su pripadnici jedni drugima pomagali da sagrade kue.
1970-ih godina se borba za stanovanje radikalizuje
pod naletom revolucionarnog skvoterskog pokreta
svuda u Zapadnoj Evropi. Od 1975. do 1980. je trajao
dugaki trajka protiv stanarina, koji su vodili radnici
imigranti iz Afrike. trajk se sastojao u autoredukciji
(samosmanjenju) stanarina i odbijanju da se pristane
na traeno poveanje i bio je jedan od najduih
konflikata tih godina.
1980-ih godina su se pojavili mnogi otvoreno politiki
skvotovi, povezani sa libertarijanskim i autonomnim
pokretima, koji su se protivili kapitalizmu. Od 1987.
neke oblasti Francuske su poele sa sistematskim
prinudnim iseljenjima svih politikih skvotova.

Kampovanje beskunika u Parizu.

U maju 1990. je 48 domainstava, preteno porodica sa decom, izbaeno iz dve skvotirane zgrade u 20.
distriktu Pariza. Uz podrku lokalnih aktivista, familije su organizovale kampovanje koje je trajalo etiri
meseca. Zahvaljujui mobilizaciji mnogih udruenja, sindikata i nekih leviarskih partija, izborili su se za
smetaj svih porodica. Tako je nastalo udruenje Pravo na stanovanje (fr: Droit Au Logement, skraeno
DAL) koje se bori za ostvarivanje prava na krov nad glavom za najugroenije delove stanovnitva (loe
skuenih i beskunika) i pronalaenje prikladnog smetaja za njih.
U Francuskoj su nastala mnoga udruenja koja brane pravo na stanovanje: Komitet loe smetenih
osoba (1984), Pravo na stanovanje (1990), Koordinacija beskunika (1994) i mnoge druge. Dok neka od
njih (npr. Pravo na stanovanje) pregovaraju sa vlastima, druga su okrenuta iskljuivo direktnim akcijama
skvotiranja (npr. Koordinacija beskunika), poput zauzimanja zgrade 1994. u aveniji Breteuil u 7. distriktu
Pariza. Zgrada je ubrzo iseljena, a Koordinacija beskunika je prestala da postoji 1996.
Charade, jedan od najpoznatijih skvotova u Grenoblu, otvoren oktobra 2002. je iseljen 18. juna 2003. od
strane Komunistike partije, koja je drala lokalnu vlast, to je dovelo do mnogih kritika toj partiji. Kao
protest protiv iseljenja, bivi stanari skvota arada i njihovi simpatizeri, ukupno 50-ak ljudi, su 23. juna
okupirali gradsku skuptinu Grenobla, sa vreama za spavanje, zalihama hrane, pia i vodenim
pitoljima.
Do raskola u skvoterskom pokretu dolazi 30. januara 2003. kada je u Parizu na sastanku skvotera
umetnika doneena povelja poznata kao Interface, kojom se trai saradnja od drave na umetnikom
preureenju naputenih prostora. Kao reakcija na to, politiki skvoteri, antikapitalisti, su na sastanku u
Grenoblu 2003. doneli povelju Intersquat. Prvi se zalau za legalizaciju i pregovaraju sa lokalnim
vlastima radi sigurnosti korienja mesta na duge staze, iznosei argumente poput kulturnog doprinosa
gradu i pozivajui se na primere Holandije i Italije, gde su mnogi skvotovi ozakonjeni. Drugi se zalau za
logiku konfrontacije sa vlastima i kapitalizmom i odbijaju pregovaranje, nepriznajui koncept vlasnitva.
36

Oni smatraju da su legalizovani skvotovi pretnja ostalim, manje podobnim skvotovima u kojima ive
aktivisti, siromani, osobe bez papira, itd. Dolazi do promene opravdanja skvotiranja umesto ranijeg
opravdanja pukim ivljenjem, sada pojedinac sada mora postati kulturni preduzetnik da bi od grada
dobio naputene prostore.
25. februara 2005. su francuski skvoteri aktivisti pokazali svoju organizovanost kada su u svim veim
gradovima Francuske odrane direktne akcije podrke skvotovima Les 400 Couvertes kojima je pretilo
iseljenje od optine u kojoj su socijalisti na vlasti. To je ustvari itava skvotirana ulica sa 6 zauzetih
zgrada u centru Grenobla. U okviru tog kompleksa funkcionie skvoterska pekara, mesto za proizvodnju
ekolokog goriva, biblioteka, prostor za javna deavanja, besplatna radnja, povrtnjak, pozorite,
raunarski centar, radionica za bicikle, narodna kuhinja i jo mnogo toga. A u ulici, kojom ne prolaze
automobili, su zasaene razne voke. Velike demonstracije na ulicama Grenobla su odrane i 30. aprila.
Do 2006. je najvei skvot u Francuskoj bila zgrada naputenog studentskog doma Uiteljske vie kole u
Cachanu, kod Pariza, koju je zauzelo hiljadu ljudi, ukljuujui 700 osoba bez papira i 170 dece. Izbaeni
su avgusta 2006. godine, a 49 odraslih je uhapeno i deportovano nazad u zemlje porekla.

Umetniki skvotovi
U Parizu i veim gradovima su dosta raireni
umetniki skvotovi, za koje ve postoji nova re
skvart (skvot + art). Umetniki skvotovi su nastali
zbog nevieno visokih cena zakupa prostora za
umetnike (studio, atelje i sl.), a razvili su se zbog
zakona koji dozvoljava zauzimanje naputenih
prostora ako e u njima biti uspostavljene
kreativne aktivnosti. Umetniki skvotovi nastaju u
Parizu i okolnim gradovima od 1980-ih godina.
Najee zauzimaju velike, naputene, industrijske
graevine, skladita, fabrike, itd. i pretvaraju ih u
umetnike prostore. esto uspostavljaju dobre
odnose sa vlasnikom prostora i lokalnim vlastima.
Umetniki skvot 59 Rivoli, Pariz.
U njima se odravaju raznovrsna kulturna
deavanja koja variraju od andergraund rok svirki
do galerijskih prostora savremene umetnosti. Prostorima samoupravljaju oni koji u njima ive i rade. Neki
umetniki skvotovi kasnije postanu zvanine institucije kulture. Jedan od najpoznatijih umetnikih
skvotova u Parizu je "Les Frigos". To je nekada bilo ogromno skladite (od 4000m) za zamrzavanje sve
hrane koja je stizala u Pariz a posedovalo ga je Fransusko elezniko preduzee (SNCF). Unutar njega
se ak nalazi i parna lokomotiva koju je jedan umetnik transportovao iz Poljske. Jo jedan veoma poznat
skvot je "La Miroiterie", gde esto sviraju mladi pank bendovi. Tu se nalazi i besplatna radnja, iz koje ko
god doe moe neto uzeti ili neto ostaviti tamo. U Parizu se ve nekoliko godina unazad, redovno
odrava Festival umetnosti i skvotiranja (Festival Art Et Squat).

Politiki skvotovi
Poslednjih par godina u Francuskoj se javlja rastui pokret politikih skvotova, koji se od umetnikih
skvotova razlikuju jer ne sarauju sa lokalnim vlastima i dovode u pitanje privatnu svojinu. Okupljeni su
oko Interskvot povelje i organizuju povremena okupljanja na nacionalnom nivou. Bore se protiv privatnog
vlasnitva, drave, odnosa zasnovanih na novcu i moi i pokuavaju da izgrade autonomne zone i da
poveu razne drutvene pokrete. Politiki skvotovi najee udomljuju razne anti-kapitalistike kolektive i
organizuju mnoge akcije i deavanja poput: slobodnih zona gde roba moe da se slobodno razmenjuje,
skvotiranih bata, internet kafea i sajber aktivizma na slobodnom softveru, nezavisnih medija, irenja
informacija, objavljivanja knjiga i fanzina, narodne medicine, deljenja znanja i vetina, radionica za
bicikle, radionica za obradu drveta i metala, recikliranja bio dizela za vozila, distribuciju semena (koje nije
genetski modifikovano), enske i feministike prostore, kvir zabave, komijske piknike, besplatne menze
(narodne kuhinje), diskusije, video projekcije, izvedbe i pozorita. Njihova iseljenja su dosta esta, ali je
takoe velik broj novih useljenja i otvaranja. Iako je prema politikim skvotovima otrija reakcija drave,
ipak je i dalje, u najveem broju sluajeva, mogue skvotirati prazan prostor u Francuskoj bez rizika od
hapenja.
37

SKVOTERSKI POKRET U BIVOJ JUGOSLAVIJI

Iako na prostorima bive Jugoslavije neke forme skvotiranja, poput bespravnog useljenja i divljih naselja,
postoje odavno, aktivistiko skvotiranje se javlja tek poetkom 1990-ih, sa raspadom SFRJ i
povlaenjem JNA iz kasarni u zapadnim republikama. Prvi skvotovi se javljaju upravo u kasarnama koje
se preureuju u socijalne centre, i to u krajevima koji su najblii Italiji, gde je takva praksa ve
decenijama prisutna.

Skvotiranje u Sloveniji
Najstariji i najvei skvot na podrujima bive Jugoslavije je nekadanja kasarna JNA Metelkova25 u
Ljubljani koja je 1993. skvotirana i
preureena u ogroman alternativni kulturni
centar. 1994. godine, u Mariboru biva
kasarna bive JNA pretvorena je u socijalno
kulturni centar Pekarna. Sredinom aprila
2006. stotinak ljudi je skvotiralo naputenu
fabriku Rog od 7000 m2 u centru Ljubljane,
koja je pre toga 15 godina putena da
propada.
.

Skvotiranje u Hrvatskoj
U Hrvatskoj, najvei i najdugoveniji skvot je
takoe biva vojarna JNA Karlo Rojc26 u
centru Pule, povrine oko 20.000 kvadratnih
Naputena JNA kasarna Metelkova, 1993.
metara, koju od 1991. polako naseljavaju
arene skupine bendova, aktivista, umetnika,
manjina, udruenja i pojedinaca koji tu nalaze mesto za rad, organizovanje, hakovanje ukratko,
autonomno podruje za proizvodnju sopstvene kulture. U Zagrebu se skvotiranje javlja devedesetih kao
reakcija na nedostatak prostora alternativne kulture te se kao mesta skvotiranja pojavljuju Kuglana, Taxi
remont i Tvornica Jedinstvo, meutim nijedan od nabrojanih vie ne postoji - to zbog upada policije,
naci skinhedsa ili gradskih vlasti. Poslednji pokuaj skvotiranja u Zagrebu bila je Vila Kiseljak27, kua na
obodu grada.

Skvotiranje u Bosni i Hercegovini

U Mostaru je 1990-ih omladina skvotirala ratom razruenu zgradu doma kulture Abraevi, koja je
kasnije renovirana, legalizovana i pretvorena u OKC Abraevi, koji je danas centar alternativnih
kulturnih deavanja. Takoe je postojala 1999. inicijativa sarajevske omladine za pretvaranje dela
kasarne Maral Tito u kulturni centar, koja je ostala neostvarena zbog agresivnog nerazumjevanja
Univerziteta u Sarajevu, pravnog vlasnika kasarne. U Sarajevu je 2004. umetnika druina zauzela tri
prazne barake koje su preuredili u umetniki skvot "Barake", koji je trajao oko godinu dana, dok nije
sruen.

Skvotiranje u Srbiji
Skvotiranje kao vid aktivizma se javlja u Srbiji poetkom 2000-tih, najvie posredstvom interneta i
iskustava mladih koji su bili u skvotovima u Hrvatskoj i Zapadnoj Evropi. U Beogradu nastaje nekoliko
javnih skvotova koji su sluili kao kulturni centri. Jedan za drugim javljaju se Rebel House, AKC Akcija i
KUDRUC.
O skvotiranju u Makedoniji i Crnoj Gori nisam uspeo pronai nikakve podatke.

25

Vie o Metelkovoj na strani 50.

Vie o Rojcu na strani 46.
27
Vie o Vili Kiseljak na strani 54.
26

38

SKVOTERSKI POKRET U SRBIJI

U naoj zemlji je do nedavno bilo uobiajeno, da svako ima krov nad glavom, ali se u vremenu
tranzicije gradi sve manje drutvenih stanova, pa je sve vie ljudi primorano da ive kao podstanari.
Pored toga, u Srbiji se nalazi hiljade izbeglica i prisilno raseljenih lica. Tu je, takoe, i na hiljade Roma
koji ive u divljim naseljima od kartona i per-ploe. Samo u Beogradu je do sada registrovano preko
1200 beskunika i pored mnogobrojnih praznih objekata u vlasnitvu dravnih organa. Nedostatak
prostora hronina je stvar u Srbiji: rtvama nasilja nedostaju bezbedni prostori, muziarima prostori za
probe, mladima prostor slobodan od roditeljskih oiju i uiju, ljubiteljima pasa prostor za istravanje
njihovih ljubimaca. Istovremeno, malo gde ima toliko prostora koji je naputen. A potreba za prostorom
ovde se retko artikulie u jasnu akciju.28
Neke neke forme skvotiranja, poput bespravnog useljenja i divljih naselja, su odavno prisutne u Srbiji.
Neretko se u stanove sa nereenim pitanjem vlasnitva useljavaju izbeglice29, Romi, beskunici,
socijalno ugroeni, pa i policajci, koji po slubenoj dunosti prvi saznaju kada premine vlasnik stana bez
naslednika. Ipak, bespravno useljenje se nikada nije razvilo u drutveni pokret, ve je svaki akter
zaposedanja (odnosno skvoter) teio da se o tome mnogo javno ne govori. Postoje takoe i skvotirane
bate koje su duboko ukorenjen narodni obiaj. Najee osobe koje ive u prizemljima zgrada ureuju
deo zemlje ispod svog prozora, a na predgraima esto uzgajaju i povre. Postoji i primer vikendakog
skvotiranja, kada ljudi koji ive u gradu zauzmu komad zemlje izvan grada, na kom sagrade kolibu i
esto provode vreme (npr. penzioneri iz miljakovake ume, sa velikog ratnog ostrva, itd.). Skvotiranje
kao vid aktivizma se javlja u Srbiji poetkom 2000-tih, najvie posredstvom interneta i iskustava mladih
koji su bili u skvotovima u Hrvatskoj i Zapadnoj Evropi.

Pretee
Prema neproverenim kazivanjima, u Beogradu je 1997/1998. postojao skvot pored studentskog doma
Penezi, koji je policija, nakon nekoliko upada, ubrzo zatvorila. U njemu su uglavnom boravili lokalni
pankeri. Takoe, u Subotici je postojala pank kua. Pank kua nije skvot, jer je u privatnom vlasnitvu,
ali je ipak na neki nain javna, jer dosta ljudi prolazi i besplatno prenoi. U Subotici je to bila kua jednog
lokalnog pankera, u koju je esto upadala policija. Kua je bila na loem glasu zbog este upotrebe
tekih droga. Tamo je uglavnom odlazila pank ekipa, a nekoliko buduih beogradskih skvotera je
boravilo tamo. Pria se da mu je na kraju drava oduzela kuu zbog ne plaanja kirije.
U Resniku je zime 2002/2003. postojao Socijalni centar Junog Beograda ili jednostavno Prostor. Ni ovo
nije bio skvot, jer je prostor bio zakupljen a ne zauzet, ali ipak je po funkciji dosta blizak skvotovima na
zapadu, a pogotovo socijalnim centrima u Italiji. Prostor je iznajmila ekipa iz kraja da bi imali gde da
provode vreme preko zime, i plaalo ga je zajedno oko 30 ljudi. Prostorom su zajedniki upravljali i
dogovarali se oko deavanja. Postojao je i kulturni program koji je ukljuivao prikazivanje filmova i
koncerata, tribine, diskusije, organizovanje urki Dolazilo je omladine iz okolnih krajeva: Miljakovca,
Jajinaca, Rakovice, Vidikovca, Banovog
Brda, Ripnja, Prnjavora i ostalih delova
Beograda. Dobar deo ekipe kasnije
uestvuje u stvaranju Kudruca.

Aktivistiko skvotiranje
Skvotiranje u Beogradu30 se, kao vid
aktivizma, javlja u Beogradu poetkom
2000-tih i u gradu nastaje nekoliko javnih
skvotova koji su sluili kao kulturni centri.
Rebel House (Pobunjena kua) je skvot
koji se nalazio u Dobrainoj ulici, nedaleko
od Trga Republike u Beogradu, a trajao je
nekoliko meseci, od jeseni 2003. do
Skvoteri posle akcije, Beograd, 2004.
28

Prostor u-lice, lanak iz Danasa.

Pogledati http://www.mediaclub.cg.yu/dnevnevijesti/arhiva/1999/novembar/10vece-srb.htm
30
Za vie informacija pogledati poglavlje o poznatim skvotovima: Rebel Mouse, AKC Akcija i KUDRUC.
39
29

poetka 2004. i esto se navodi kao prvi beogradski skvot. Posle nekoliko inicijativa i akcija, dolaskom
zime su se u skvot uselili narkomani, pa se stanari iseljavaju iz skvota, a narkomane ubrzo posle toga
izbacuje policija. Kua u Proleterskih brigada (kako su je skvoteri zvali) bila je skvotirana kratko vreme
pre ubistva Zorana inia, a nalazila se u Krunskoj ulici preko puta sedita Demokratske stranke.
Taman kada je skvot trebalo da zaivi, posle ubistva premijera je zavedeno vanredno stanje i preko puta
kue se pojavljuju ljudi naoruani dugim cevima, pa skvoteri naputaju mesto kao rizino. AKC Akcija je
bila kratkotrajni autonomni i alternativni kulturni centar ispod Brankovog mosta u Beogradu skvotiran
krajem 2003. Nakon kontaktiranja optine Stari grad sa projektom legalnog pretvaranja optinskog
praznog prostora (oko 1500m) u kulturni centar, odgovoreno je peaenjem prostora i pretnjom zatvora,
pa je poetkom 2004. skvot naputen. Naputeni bugarski konzulat se nalazi u Hilandarskoj ulici, i bio je
nakratko skvotiran kao mesto za ivot, krajem 2003. i poetkom 2004. od strane Rebel Mausa, koji je tu
uhapen zbog posedovanja vee koliine marihuane. KUDRUC je bio je bio autonomni prostor
omladinske potkulture u ulici Kralja Milutina 18 na Slaviji, nastao skvotiranjem jula 2004. Posle vie od
godinu dana postojanja, skvot je, bez nekog posebnog razloga, naputen. Posle Kudruca, hip-hop ekipa
iz Crnog bloka poinje da sreuje naputeni prostor na Adi Safari, koji su nazvali Enterprajz 2068. I
pored nekoliko deavanja tamo, objekat je jo uvek van upotrebe. BIGZ je bilo veliko izdavako grafiko
preduzee, u ijoj zgradi preko puta beogradskog sajma od nedavno iznajmljuju prostorije mnogi
beogradski stvaraoci. Tu se nalazi mnotvo ateljea, muzikih studija za probe i raznih prostora. AP13 je
bio autonomni prostor u BIGZ-u, koji je bio blisko povezan sa skvoterskim pokretom. U prostoru je bio
otvoren infoop, esto su se odravale svirke, benefit urke, akcije hrana ne oruje i slino.
Trenutno se u Babunici nalazi skvot koji dri pank ekipa i u koji svraaju bendovi, koji imaju svirke u
Niu i okolini, na prenoite, a tokom leta je postojao i skvot u Novom Pazaru.
Skvoteri najee letuju u divljim kampovima, a na crnogorskom primorju su najpoznatiji: tvrava Arza
na anjicama u Bokeljskom zalivu, Kamenovo kod Budve, Zagrae kod Sutomora, ue reke Bojane, itd.
koje veinom poseuju mladi umetnici, pesnici, filozofi, cirkusanti, ongleri, muziari i ini. Prethodnih
godina je, za vreme trajanja muzikog festivala Exit, takoe bio popularan divlji kamp na obali Dunava,
poznatiji kao kontrakamp.

Romi skvoteri
Romi, po pravilu, skvotiraju za ivot, jer ih je muka naterala. Iako esto zauzimaju naputene prostore,
ipak nisu deo ireg skvoterskog pokreta, zbog mnogih razloga meu koje spadaju: kulturoloke razlike,
nedostatak informacija, nezainteresovanost, itd. Romi useljene prostore najee naputaju bez ikakvog
otpora jer nemaju svest o tome da, kao i svi ljudi, imaju pravo na pristojan smetaj. Meutim, neki od njih
koji su dolazili u kontakt sa beogradskim skvoterima su poeli sebe takoe nazivati skvoterima. Romi
skvoteri iz komiluka Kudruca trenutno ive u zauzetoj kui na Vodovcu, pored Fakulteta politikih
nauka. Ipak, Romi najee ive po divljim naseljima, od kojih je verovatno svima najpoznatije ono preko
puta Sava centra. Mnogi Romi se takoe bave reciklaom kartona, stakla, metala, starih stvari i slino.
Nasuprot duboko uvreenoj predrasudi da oni prljaju grad, oni ga iste. Veliki broj Roma radi u gradskoj
istoi, dok se mnogi drugi bave reciklaom i obavljaju onaj posao koji drugde obavlja drava. Oni prljaju
samo svoja naselja, u koja privremeno skladite velike koliine otpada, jer im nedostaju skladita, kao i
ira drutvena podrka za vid alternativne slube reciklae koju obavljaju.

40

SKVOTERSKI POKRET U BRAZILU

Skvoterski pokret u Brazilu obuhvata kako urbano skvotiranje, tj. useljavanje praznih prostora po
gradovima, tako i ruralno skvotiranje, odnosno naseljavanje zemlje. Najpoznatiji, ali ne jedini, drutveni
pokreti koji izvode akcije skvotiranja u Brazilu su pokret zemljoradnika bez zemlje31 (portugalski:
Movimento dos Trabalhadores Rurais Sem Terra) koji zauzima zemlju ve 20 godina i pokret ljudi bez
krova (portugalski: Movimento dos Sem Teto)
koji skvotiraju zgrade u gradovima Brazila. Tu je
i Federacija anarhista Rio de anera (FARJ),
koja skvotira i pomae skvotove u Riju i okolini.
Krajem 1980. i poetkom 1981. je preko 6.000
porodica bez zemlje osnovalo kamp na tromei
tri neobraena poseda u najjunijoj dravi
Brazila Rio Grande do Sul, koji je kasnije postao
poznat kao Encruzilhada Natalino. Uz podrku
mnogih udruenja graana, i dela katolike
crkve, porodice su izvrile pritisak na vladu vojne
hunte da eksproprie okolnu zemlju u svrhu
agrarne reforme.
2001. godine je nastalo najvee skvotersko
Olga Benario Prestes, Brazil.
naselje u Junoj Americi, kada je 9000 porodica,
organizovanih u pokret ljudi bez doma, zauzelo
1.139.000 m2 neobraene zemlje krupnog brazilskog zemljoposednika u gradu Guarulhos i nazvalo je
Anita Garibaldi po Brazilki koja je bila ena i saborkinja italijanskog revolucionara uzepe Garibaldija.
2002. je nastala Prestes Maia, najvei skvot u Junoj Americi, kada je 468 porodica, ujedinjenih u pokret
ljudi bez krova Sao Paola, skvotiralo naputeni neboder od 22 sprata. Zgrada je godinama pre toga bila
zatvorena i ostavljena da propada, a novi stanari su poistili tone smea (tano 20 kamiona je bilo
odvezeno). Ona sada ima besplatnu biblioteku, radionice i brojne autonomne obrazovne, drutvene i
kulturne inicijative.
U februaru 2005. je skvot Olga Benario Prestes u Rio de aneru, proslavio dvogodinjicu postojanja.
Mesto je nazvano po komunistikoj pobunjenici, koji je uhapena za vreme diktature i isporuena Hitleru,
koji ju je ubio u Autvicu 1942. Jo neki od skvotova u Riju su Vila Conquista, koja postoji preko 8 godina
i Nelson Faria Marinho.
16. februara 2005. se dogodio masakar u mestu Gojanija, 800 km severozapadno od Rija, kada je 2.000
teko naoruanih pripadnika specijalne policije prinudno iselilo
vie od 12.000 skvotera, koji su iveli devet meseci na 242
hektara zauzete zemlje, pri emu je nekoliko ljudi ubijeno, a vie
desetina ranjeno. Odmah posle policijske akcije su doli buldoeri
koji su poravnali celo naselje, ruei oko 3000 domova i
zakopavajui dokaze i tela ubijenih. 50 ljudi se vodi kao nestalo.
16. avgusta 2005. je specijalna policija, uz upotrebu sile, suzavca
i gumenih metaka, iselila 300 skvotera iz estospratne zgrade u
Rio de aneru, u kojoj su iveli preko 2 godine. Najmanje desetak
ljudi je povreeno.

Gojanija masakr, Brazil.

31

Cena moje kue je 26 godina borbe. - kae skvoter iz

Tvrdoglave Brazilije (Brazilia Teimosa), skvoterskog naselja blizu
Recife u Brazilu, koje ve 40 godina odoleva iseljenju. Vlada
pokuava da ih iseli, u skladu sa urbanistikim planom, ali oni
kau: Odluili smo da sprovedemo svoja pravila i napravimo
sopstveni urbanistiki plan.

Poznatiji kao pokret bezemljaa Brazila. Vie o njima na strani 61.

41

SKVOTERSKI POKRET U SAD

Skvoterski pokret u SAD je slabije razvijen nego u Evropi, pa u veini gradova skvotovi nisu potrajali
due od par meseci. Izuzeci su Njujork, San Francisko, Boston, Vaington i ostali gradovi u kojima je
pokret jae prisutan. Takoe, skvotiranje beskunika i siromanih je vie rasprostranjeno u SAD nego u
Evropi, gde je skvoterski pokret vie povezan sa kontrakulturom.
Skvotovi za stanovanje u SAD se mogu podeliti na dve vrste: tzv. skvotovi zadnjeg prozora (back
window squats), koji su ei, i u njih se beskunici uunjaju da bi neprimeeni u njima iveli i skvotovi
prednjih vrata (front door squats) gde stanari slobodno ulaze i izlaze. Ponekad skvot zapone na jedan
nain, a kasnije se prebaci na drugi. To zavisi od mnogih faktora, meu kojima su: ciljevi skvotera,
atmosfera u komiluku, zakoni, itd.
Jedan od najaktivnijih skvoterskih kolektiva su Kue ne zatvori (en: Homes Not Jails) koji se bore za
smetaj direktnom akcijom. Imaju tri ogranka: u Bostonu, San Francisku i Vaingtonu. Skvotiranje je
oblik graanske neposlunosti. Ono moe biti pitanje
ivota i smrti za nekog ko je beskunik. kae Ted
Guliksen, osniva Kue ne zatvori.

Njujork
Tri etvrtine Njujorana plaaju 40% ili vie svojih
prihoda za kiriju, dok jedna etvrtina najbogatijih plaa
manje od 40%. U Njujorku ima 100.000 beskunika, od
kojih je 27% prisilno iseljeno iz domova, dok u Njujorku
ima 310.000 praznih ili naputenih prostora, od kojih
gradska vlada poseduje 65% u Harlemu i drugim
delovima grada32. Krajem 1990-ih je bilo najmanje 30
skvotova u gradu, od toga 10 u Bruklinu, 12 u Bronksu i
18 na Menhetnu.
Skvotiranje u Njujorku je staro koliko i sam grad. Po
naseljenikom zakonu (Homestead Act) iz 1863. ljudi koji
bespravno nasele javnu zemlju su imali priliku da je
legalizuju i otkupe od vlade.
Moderno skvotiranje datira s kraja 1960-ih, kada je Louer
New York City skvoter.
Ist Sajd, deo Menhetna, bio suoen sa prestankom
ulaganja krupnih vlasnika nekretnina, a do kraja 1970-ih je skoro 80% stambenih nekretnina bilo
naputeno ili oduzeto od strane gradskih vlasti zbog dugova. Istovremeno kada je kraj naputen od
vlasnika i preduzetnika, ljudi poinju da se useljavaju u prazne zgrade i 1970-ih poinje skotiranje u
Njujorku. Meu skvoterima je bilo belaca, crnaca, Portorikanaca, Hispanjolaca, hipika, aktivista,
umetnika, beskunika, sirotinje Za neke je skvotiranje bilo in oslobaanja prostora iz ruku kapitalista,
a za mnoge druge samo mesto za ivot. Posle godina bespravnih useljenja, grad je krajem 1970-ih
zapoeo Program urbanog naseljavanja (Urban Homesteading program), koji je ponudio prostore
pojedincima i grupama koji su bili voljni ih renoviraju.
Na Louer Ist Sajdu su sredinom 1980-ih skvotirali ljudi iz Brikstona, Berlina, June Afrike, Australije i
Centralne Amerike. Oni su osnovali nekoliko manjih grupa, koje su bile veoma aktivne 1985. i 1986.
1985. skvoteri su uivali iroku podru za zauzimanje praznih zgrada u istonom Njujorku, a pre
skvotiranja bi se prvo, preko svoje organizacije ACORN (Association of Community Organizations for
Reform Now), obratili gradskoj vladi sa zahtevom da revonira 2.000 naputenih objekata. Kada grad ne
bi odgovorio, oni bi skvotirali. Te godine su skvotirali 25 zgrada u Bruklinu, od kojih su mnoge kasnije
legalizovane.

32

Navedeno prema Survival Without Rent (Preiveti bez kirije) http://www.habiter-autrement.org/07.squat/02_sq.htm

42

1988. novinar Metju Li, koji je izdavao lokalne novine Iner City Press, je poeo da dri nedeljne
sastanke sa siromanim porodicama Bronksa, koje su htele da sreuju i renoviraju naputene zgrade, a
narednih godina je 150 siromanih radnikih latino-amerikih porodica bilo smeteno. 1992. u martu su
se sastali predstavnici Iner siti presa, sa predstavnicima stambenog preduzea (HDP), da bi razgovarali
o budunosti tog projekta. Ove zgrade moda jesu vlasnitvo grada, rekao je ezdesetogodinji skvoter
Enrike Deleo ali grad je vlasnitvo ljudi i mi smo ljudi. Kasnije je stambeno trailo spisak prostora koje
su zauzeli, a kada su skvoteri odbili da im predaju, pregovori su prekinuti. 8. jula 1993. su policija i
vatrogasci iselili nekoliko Iner pres skvotova, ali oko 200 ljudi je ostalo da ivi tamo do dan danas.
Jedan od poznatih njujorkih skvotova je bio Umbrella House, koji je preiveo nekoliko neuspelih
pokuaja iseljenja zahvaljujui upornosti svojih stanara. U prolee 1989. zabarikadirani unutra, umalo
nisu zatrpani, kada je kugla ve krenula da udara po zidovima. Skvoteri Umbrela hausa su jo od
poetka uveli nekoliko pravila: nema droge, nasilja, krae, rasizma ni seksualnog uznemiravanja.
Do poetka 1990-ih je bilo izmeu 500 i 1000 skvotera u 32 zgrade na Louer Ist Sajdu, delu Menhetna.
Izmeu 1990. i 1995. grad Njujork je koristio sve raspoloive snage (policiju, vatrogasce, izbacivae)
da iseli stotine skvotera iz 200 stanova u junom Bronksu, od kojih su veina bili latino radnici niskih
primanja, sa svojim porodicama. 30. maja 1995, stotine teko naoruanih policajaca su prisilno iselili
skvotere iz East Village sa Menhetna, koji su kasnije samo preli u zgradu pored. Hafid Lalaoui, iz
skvota Ist Vilid kae: Ali mi ne krademo. Mi recikliramo, transformiemo i gradimo zajednicu. Mi nismo
anarhisti, nismo protiv establimenta. Mi se borimo da preivimo.
1997. je grad pristao da proda zgradu socijalnom centru ABC No Rio za 1$ dolar.
27. aprila 1999. je dolo do prinudnog iseljenja skvota Dos Blokos u Ist ulici, koji je nastao tako to su
skvoteri uselili zgradu koju je grad ostavio naputenu 12 godina. Oni su stavili novi krov, popravili
elektrine i vodovodne instalacije, i pokuali da se dogovore sa gradom oko jeftine stanarine. Umesto
toga, grad je prodao renoviranu zgradu privatnom preduzetniku. Skvoteri su sebe vezali lancima za
poarne stepenice, zacementirali vrata, blokirali hodnike i stepenice friiderima, ve mainama i
poretima. Nita nije pomoglo radnici iseljenja su probili rupu u zidu i presekli lance kojima su bili
vezani. Stotine ljudi se okupilo dole na ulici, viuu: "We the people won't go" (Mi ljudi ne idemo). Jedan
skvoter se nagnuo kroz prozor i viknuo: Upomo, policija, provaljuju mi u kuu! Mediji su izvetavali o
iseljenju naputene zgrade koju su zauzeli skvoteri, podrazumevajui da naziv stanara zavisi jedino od
plaanja kirije, a ne od injenice da ljudi godinama stanuju tu. Na kraju je 13 od 22 skvotera osueno za
opstrukciju gradske administracije. Jedini zloin koji su oni poinili, ogoreno ree lanica gradskog
vea Margarita Lopez je to su spasli tu zgradu.
Tri gradonaelnika, jedan za drugim, su tretirali skvotere kao da su najopasniji kriminalci. Krajem 1990-ih
je svega nekoliko stotina skvotera ostalo na Menhetnu.
Avgusta 2002. je dolo do poboljanja odnosa kada je grad legalizovao 11 skvotiranih zgrada meu
kojima su: Umbrella House, Bullet Space, C Squat i Serenity, prodajui ih skvoterima za po 1$ dolar i
pretvarajui ih u stambene zadruge za
siromane. Ovo se smatra najveom pobedom
skvotera, a tome je prethodila viegodinja borba
u kojoj su koristili sledee taktike: legalne akcije,
sedee proteste, vezivanja lancima, upadanje na
sastanake, leenje ispred buldoera, utvrivanje
zgrade, uline barikade, gaanje policajaca koji
dolaze da ih isele, ponovno skvotiranje posle
iseljenja i slino.

San Francisko
1992. su Kue ne zatvori zapoeli stvaranje
pokreta koji bi obezbedio smetaj beskunicima,
od kojih su mnogih postali skvoteri koji se bore
za svoja prava. Do sada je smeteno hiljade ljudi
u skvotove koji su trajali od jedne noi do est

Skvot u San Francisku, SAD.

43

godina. Na vrhuncu pokreta, bilo je oko 500 ljudi koji su skvotirali irom grada, a otvarali su izmeu jedne
i est zgrada nedeljno. Ukupno je otvoreno oko 500 kua, od kojih je 95% trajalo u proseku 6 meseci33.
Najdue su trajali skvotovi iji su vlasnici iz drugog grada.
U San Francisku je aktivna i Mrea ljudi bez doma (Homeless People's Network), koji, izmeu ostalog,
zahtevaju pretvaranje svih praznih prostora u San Francisku, privatnih i javnih, u drutvene stanove za
siromane, prestanak maltretiranja ljudi bez doma zbog spavanja na javnom mestu i prestanak rata
protiv sirotinje.

Zakon
U SAD, zakoni o skvotiranju se razlikuju od drave do drave i od grada do grada, ali u veini sluajeva
je vlasniku prilino lako da izbaci skvotere. Veina skvotova u SAD traje jer vlasnik ne zna ili ne obraa
panju na skvotere, a esto je najvaniji faktor trajanja skvota to da li e komije pozvati policiju. Samo u
retkim sluajevima, prvenstveno u Njujorku, skvoteri su dobijali sudsku bitku, pozivajui se na set zakona
koji se zove "adverse possession" a kae da stanari polau pravo na prostor ako su redovno plaali
raune i ako dokau kontinuirano korienje odreen broj godina. Za sticanje prava nad posedom u
skladu sa "adverse possession" potrebno je da proe izmeu 5 i 15 godina, zavisno od drave, a
zaposedanje mora biti otvoreno i poznato. "Adverse possession" se najee koristi kada komija
godinama obrauje batu na zemlji koja nije njegova, koja prolaskom odreenog broja godina postaje
njegovo vlasnitvo.
Da bi se pozvali na "adverse possession", skvoteri moraju prvo stei stanarska prava. To je dosta teko
ali ne i nemogue, a dve glavne prepreke su ne plaanje stanarine i stanovanje bez dozvole vlasnika.
Prevazilaenje prve prepreke je plaanje stanarine ne novcem, nego radom, staranjem o zgradi,
popravkama, ienjem, itd. A ugovor vlasnika i stanara ne mora biti pismen, ve moe i usmen i
podrazumevan, kad vlasnik zna za stanare a ne ini nita protiv toga. Kue ne zatvori su dobili jednu
pravnu bitku za uspostavljanje stanarskih prava pod ovim okolnostima34.

33
34

Navedeno prema podacima sa Homes Not Jails sajta http://www.homesnotjails.org/

Navedeno prema Squatters Legal Rights (Skvoterska zakonska prava) http://www.sftu.org/squat.html
44

POZNATI SKVOTOVI
ABC No Rio
ABC No Rio je socijalni centar na Louer Ist Sajdu, delu Menhetna, u Njujorku, osnovan 1980. godine,
koji sadri izlobeni prostor, biblioteku fanzina, mranu sobu, studio i javni raunarski centar. ABC No
Rio prua prostor i velikom broju radikalnih projekata Njujorka, ukljuujui nedeljna hardkor/pank
deavanja i njujorki Hrana ne oruje kolektiv. ABC No Rio se trudi da bude centar zajednice Louer Ist
Sajda i radikalnog aktivizma u Njujorku, promoviui uradi sam filozofiju, umetnost i aktivizam, bez
predaje ili prodaje korporativnim sponzorima." Nalazi se u Rivington ulici 156.
Istorijat. Od kraja 1960-ih, Louer Ist Sajd Menhetna je bio suoena sa velikim odsustvom ulaganja
krupnih posednika do kraja 1970-ih skoro 80% nekretnina stambenog prostora je bilo naputeno i
oduzeto od strane gradskih vlasti zbog dugova. Istovremeno, kada je kraj naputen od vlasnika i
preduzetnika, dolazi do veeg priliv doseljenika iz Porto Rika, rastueg skvoterskog pokreta i
andergraund umetnike scene. ABC je izrastao 1979. iz predstave Real Estate Show (imovinski ou)
umetnike grupe Colab (Collaborative Projects), koja je htela da stvori veze izmeu skvoterskih
zajednica putem izlobenog prostora gde e
ispoljavati solidarnost sa ugroenima, kritikom
gradske politike ostavljanja praznih zgrada do
privlaenja investitora. Umetnici su zauzeli
zgradu za ou 1. januara 1980. ali su isterani
pre jutra 2. januara od strane gradskog
stambenog preduzea HDP (Housing
Preservation and Development). Kasnije su, u
pregovorima sa njima, dobili zgradu u ulici
Rivington 156 na korienje, gde se nalaze i
dan danas. Od tada, ABC No Rio je opstao
decenijama, nekad kao skvot, a nekad
plaajui malu zakupninu gradu. 1994. je grad
zatraio od drutvenog centra plaanje
komercijalnog zakupa. Oktobra 1994. u
odgovor na planirano iseljenje, nekoliko
Spoljanjost socijalnog centra ABC No
aktivista je poelo za skvotiranjem gornjeg
Rio na Menhetnu, Njujork, SAD.
sprata, koji godinama nije korien, a javili su
se i protesti zajednice, to je odloilo iseljenje.
1997. je grad pristao da proda zgradu socijalnom centru za 1$, a da se skvoteri na spratu iznad isele i da
se to pretvori u javni prostor. Oko 10 stanara, ukljuujui i mladu porodicu, je iseljeno a prostor je
pretvoren u biblioteku fanzina, hrana ne oruje kuhinju, studio, raunarski centar i umetniki prostor.
ABC No Rio se sastoji od vie autonomnih kolektiva koji izvode mnoge projekte, meu kojima su:
Pank i hardkor, ko emu je ovaj centar verovatno najpoznatiji. Od decembra 1989. odravaju se
hc/punk svirke i deavanja svake subote popodne, koja su tokom 1980-ih drala na okuplju itavu
njujorku hc/punk scenu. Krajem 1980-ih su deavanja prerasla u nasilja bandi, pa su u novembru
1989. prekinuta. Hc/pank veeri su posle pauze ponovo poela da se odravaju, ali ovaj put samo za
nezavisne bendove (koji ne izdaju za velike izdavake kue) koji ne promoviu seksizam, rasizam,
homofobiju, maizam i slino. Svirke poinju subotom u 16h, a ulaz je 6$.
Biblioteka fanzina, u kojoj se nalazi velika kolekcija fanzina koji su nekad bili smeteni u, sada
zatvorenoj, radikalnoj knjiari i infoopu Blackout Books na Louer Ist Sajdu. Kolekcija pokriva preko
dve decenije radikalno politikih, pank i uradi sam fanzina. Meu naslovima su: Love & Rage,
Maximum RocknRoll, Profane Existence, Slug and Lettuce, i veliki broj drugih manje poznatih.
Raunarski centar na etvrtom spratu tei da ukine digitalnu nejednakost pruajui javni pristup
raunarima stanovnitvu. Sastoji se samo od poklonjenih raunara i radi iskljuivo na slobodnom
softveru i softveru otvorenog koda.

45

AKC Akcija
AKC Akcija je bila kratkotrajni autonomni i alternativni kulturni centar ispod Brankovog mosta u
Beogradu, krajem 2003. i poetkom 2004.
20. decembra 2003. godine je, nakon
propasti Rebel Hausa, skvotiran veliki
naputeni prostor (oko 1500m) u ulici Brae
Krsmanovi, ispod Brankovog mosta u
Beogradu. Prostor je ranije pripadao
drutvenoj firmi sa Kosova koja nije radila od
1990-ih i bio je u vlasnitvu optine Stari
grad. Odmah su usledile akcije spremanja i
ienja, kao i sastanci na kojima su
ustanovljeni zajedniki principi delovanja.
Mladi aktivisti i aktivistkinje su nameravali da
u Beogradu naprave zaista autonomni
prostor, centar drutvenog delovanja i
alternativne kulture. Zamiljeno je da prvi
sprat bude klub za svirke, tribine, izlobe i
AKC Akcija ispod Brankovog mosta.
koncerte, a drugi sprat alternativna
biblioteka, ajdinica, besplatna radnja,
prostor za sastanke radikalnih aktivistikih grupa, mesto za ivot i za besplatno prenoite gostiju iz
zemlje i inostranstva. Nakon to su oistili prostor od smea, doneli nametaj i promenili bravu,
kontaktirali su optinu sa pismenim projektom pretvaranja naputenog objekta u kulturni centar.
Zaposleni u optini Stari grad su ljubazno izali u susret, ali kada su aktivisti doli sutradan da sreuju
prostor, na vratima ih je ekao katanac, optinski peat i upozorenje sa pretnjom zatvora. Mnoge donete
stvari i knjige su ostale unutra, a prostor nije renoviran i zgrada jo uvek zjapi prazna. Iako je potrajala
samo 2-3 meseca, Akcija je bila pozitivno iskustvo zajednike akcije velikog broja razliitih grupa i
pojedinaca sa beogradske aktivistike scene. Jedna zanimljivost je da je tu i beogradski reper Hobbo
snimao spot za pesmu "Sindrom lidera male stranke".

ASCII
ASCII (eng: Amsterdam Subversive Center for Information Interchange Amsterdamski subverzivni
centar za razmenu informacija), je skvotirani prostor s komunikacionom laboratorijom i besplatnim javnim
pristupom mrei u Amsterdamu, Holandija, koji dre zajedno hakeri i aktivisti (spoj iz koga je nastao
haktivizam). Sebe esto opisuju kao kolektiv tehniki osposobljenih i politiki zavednih hakera.
Osnovan je 1997. u Herengrahtu, a od tada je promenio preko pet lokacija. Centar ASCII je uspostavljen
pomou reciklae starih raunara i uz upotrebu iskljuivo slobodnog softvera, pod GNU GPL licencom,
poput Linuksa, Open Office i Fajerfoksa. Bore se za slobodan pristup tehnologijama i tvrde da je pravo
na komunikaciju pravo svakoga, a slobodan softver je sredstvo. U centru se nalazi besplatni internet
kafe sa beinim pristupom mrei, koji radi na agregat i svakome omoguava pristup informacijskim
tehnologijama. Njihov link u svet tee preko antene izraene od recikliranih konzervi, to se navodi kao
primer gerilskog hardvera. Takoe su pokrenuli projekat beinog umreavanja dela Amsterdama.
Trenutna lokacija centra ASCII nije ni prvi prostor, jer se oni bore za oslobaanje prostora od
komercijalnog pritiska a to podrazumeva neplaanje prostora u kome deluju. Obino zauzimaju
naputene prostore, a struju dobijaju uz pomo agregata. Beini internet i mobilna infrastruktura
podesni su zbog estih selidbi. Kada ih isele sa jednog prostora, oni jednostavno, sa celokupnom
infrastrukturom, zauzimaju novu lokaciju. Njihov moto je: Poslednje programske kodove emo pisati na
barikadama!

46

Busana Vekija
Busana Vekija (it: Bussana Vecchia - Stara Busana) je 1000 godina star grad u Liguriji, par kilometara
od italijansko-francuske granice (administrativno spada pod Sanremo).

1887. u zemljotresu koji je ubio vie od 2000 ljudi,

grad je razruen, a vlasti odluuju da izgrade novo
naselje u blizini pod nazivom Bussana Nuova (Nova
Busana), gde je preostalo stanovnitvo preseljeno.
Staro naselje je naputeno a preostale graevine
proglaene opasnim za ivot. Ruevine su bile
naputene sve do 1947. kada imigranti iz june
Italije poinju ilegalno da naseljavaju grad duhova.
Posle nekoliko prinudnih iseljenja tokom 1950-ih,
italijanske vlasti nareuju ruenje svih stepenica na
prvom spratu i krovova. Bez obzira na sve, ranih
1960-ih grupa umetnika odluuje da se preseli u
Staru Buskanu, gde e moi da ivi jednostavnim
ivotom i da se bavi umetnou. U selu nije bilo ni
struje, ni vode, ni kanalizacije, ali nova zajednica
svejedno raste i oko 1968. dostie 30-ak
stanovnika, uglavnom hipika iz raznih krajeva
Evrope (Italija, Austrija, Engleska, Francuska,
Danska, Nemaka i vedska). Tenzije sa
starosedeocima i sa policijom rastu sve dok 25. jula
1968. vlasti nisu naredile prinudno iseljenje. Policija koja
dolazi da izvri zadatak susree se za zabarikadiranim
stanovnitvom i poveom grupom stranih novinara, i odluuje da izbegne konfrontaciju. Tokom 1980. i
1981. francuski piratski radio Radio K je emitovan iz Busane.
Umetniko selo Busana Vekija.

Danas je Busana Vekija poznata kao Meunarodno umetniko selo, i bez obzira na povremena
uznemiravanja od strane vlasti (bilo je jo nekoliko pokuaja iseljenja), zajednica i dalje ivi tamo,
prodaje svoje rukotvorine turistima i organizuje umetnika deavanja.

CPA
CPA (it: Centro Popolare Autogestito - Narodni samoupravni centar), je socijalni centar u junoj Firenci
skvotiran 1989. godine i od tada se tamo odravaju muziki koncerti i politika i javna deavanja (protiv
represije, faizma i rasizma). Ovaj ogroman skvot omoguuje prostor rege, ska i alternativnih
bendovima, a takoe se prave i tehno urke. esto im gostuju bendovi sa raznih krajeva Evrope i sveta,
a gostovanje se jednostavno dogovara putem imejla35. U CPA se, pored kulturnog i umetnikog centra,
nalazi jo i teretana, bioskop, biblioteka, haklab, skejt park, pozorite i jeftina menza, besplatan hostel sa
mestom za kampovanje, i utoite za ljude izvan zemalja EU koji nemaju gde da odu.

EKH
EKH (nem: Ernst Kirchweger Haus Kua Ernsta Kirhvegera) je zgrada u Beu, koja je 23. juna 1990.
skvotirana i pretvorena u meunarodni, multikulturni, antifaistiki centar, koji udomljuje emigrante,
izbeglice, lokalne aktiviste i politike grupe.
Zgrada je izgraena 1920-ih kao kola za radnice i radnike iz eke i Slovake. 1945. prelazi u
vlasnitvo Komunistike partije Austrije. U vreme kada su je zauzeli autonomeni i turski aktivisti, vei deo
zgrade je ve godinama bio van upotrebe. Kua je nazvana po antifaisti i preivelom logorau Ernstu
Kirhvageru, koji je ubijen 1965. godine tokom demonstracija protiv neo-nacistikog profesora Tarasa
35

cpa@ecn.org
47

Borodajkevia, biveg lana NSDAP. 2004. je vlasnik kue, Komunistika partija Austrije, prodala EKH
agenciji za trgovinu nekretninama. Skvoterima je pretilo iseljenje, ali posle mnogo protesta i akcija,
agencija je prodala zgradu bekoj optini jula 2005. i pretnja iseljenjem je, za sada, prola. U EKH-u se
nalaze mnoge nezavisne i autonomne organizacije i inicijative, meu kojima i organizacija za pruanje
utoita emigrantima, infoop, javna biblioteka i arhiv, muziki studio, krovna organizacija za grupe iz
bive jugoslavije i udruenje turskih radnika. esto se odravaju koncerti, diskusije i tribine. Ljudi sa svih
strana sveta ive u kui. EKH definie sebe kao mesto diskusije, informisanja i otpora protiv
dominantnih uslova ivota nedostojnih ivota, ovde i svuda.
Projekti: arhiv drutvenih pokreta, radionica za
bicikle, Udruenje turskih radnika i omladine u
Austriji, besplatne konsultacije za azilante i
emigrante, besplatan privremeni smetaj za
izbeglice, enske grupe i radionice, domaice
(hausfrauen), Infomaden (infoop), kvir grupa,
Rechtshilfebeisl (pank grupa protiv represije),
Rosa Antifa (lokalna antifaistika grupa),
Udruenje za audio-vizuelno samoodreenje,
narodna biblioteka i narodno pozorite
"Volxtheater Favoriten".
Slogani: Zemlja onima to je obrauju.
Sredstva za rad onima koji ih koriste. Kue
onima to u njima ive.

EKH (Ernst Kirchweger Haus), Be.

Elektromadona
Elektromadona je skvot koji se nalazi u enstohovi (Czstochowa), u Poljskoj, osnovan jeseni 2001. u
naputenoj kui u Varavskoj ulici. U skvotu ivi izmeu 10 i 12 osoba koje organizuju akcje hrana ne
oruje i hip-hop i rok koncerte. I pored nekoliko napada naci-skinsa i pokuaja prisilnog iseljenja od
strane policije, skvot jo uvek traje.
Osnivanje. Ovaj skvot je zauzet posle skoro godinu dana traganja za odgovarajuim mestom. Kada je
grupa skvotera nala ovu kuu uli su u nju, a na njihovo iznenaenje, utvrdili su da su se u kui pre njih
nalazile asne sestre. Po kui su se nalazile religiozne slike, mesto za molitvu, skulptura Presvete
Bogorodice... Poto su nali smetaj skvoteri su krenuli u potragu za nametajem. U centru grada, u
Kavijej ulici, nalazile su se dve stare zgrade za koje su skvoteri znali da su opremljene nametajem. Ali
prozori i vrata na zgradama su bili zazidani i jedini ulaz u kuu je bio preko krova. Grupa od 20-ak ljudi je
preko krova provalila u zgrade i poela da iznosi sve to je moglo da im koristi (stare police, ormare,
stolove, stolice, lonce...). Stvari su natovarene na kolica i prebaene u Varavsku ulicu (uz proteste
suseda). Tada je kua zvanino useljena. Meutim ve sledeeg dana doao je vlasnik sa
telohraniteljima naoruanim palicama i traio objanjenje od skvotera ta rade na njegovom vlasnitvu.
Ipak posle nekog vremena vlasnik se uverio u dobre namere skvotera (poto je video da odravaju kuu
i imaju nameru da plaaju raune) i dao im je dozvolu za ostanak u kui tako da je skvot legalan.
Ime. Ime skvota se vezuje za ime Presvete Bogorodice (Madona), poto je kua, u kojoj se sada nalaze
skvoteri, pripadala asnim sestrama. Prefiks elektro je dat jer se pored kue nalaze dalekovodi visokog
napona. U sastavu skvota nalazi se slobodna biblioteka.
Akcije. Elektromadona je organizovala nekoliko akcija. Najvanija je akcija pomoi najsiromanijim
ljudima deljenjem toplih obroka. Akciju organizuju pod nazivom Jedzenie zamiast bomb (Hrana umesto
bombi). Ova akcija je otpoela 29. decembra 2002. godine i od tada se svake nedelje u toku jeseni, zime
i dela prolea, ispred glavne eleznike stanice deli hrana najugroenijim ljudima. (slike sa akcije hrana
umesto bombi) Skvoteri tvrde da ova akcija ima dve posledice:
1. Gladni dobijaju hranu.
2. Politiarima skreu panju da pare umesto na oruje treba davati za pomo socijalno ugroenima.
48

Sem ove akcije Elektromadona je organizovala i: 17. februara 2003. godine - demonstracije protiv rata u
Iraku, na kojima je uestvovalo oko 80 ljudi. Takoe 25. novembra 2003. godine organizovan je i "Dan
bez krzna" (Dzie bez futra), gde je uestvovalo izmeu 30 i 40 ljudi.
Napadi naci-skinsa. Skvoteri su pretrpeli nekoliko napada naci-skinsa. Najvei je bio 17. februara 2003.
godine, posle demonstracija protiv rata u Iraku. Grupa od oko 30 naci-skinsa je upala u kuu naoruana
bejzbol palicama, lancima, noevima i drugim orujem. Provalili su u kuu i demolirali je. U napadu su
dve osobe povreene. Skvoteri su se ipak organizovali i uspeli da isteraju skinse. Ubrzo se pojavila i
policija. Nekoliko skinsa koji nisu uspeli da pobegnu su uhapeni i zadrani u pritvoru 3 meseca za
vreme istranog postupka. Posle tri meseca su puteni zbog "nedostatka dokaza".

Grande Hotel Beira

Grande Hotel Beira je bio luksuzni hotel u Beiri, u Mozambiku, koji je bio otvoren od 1952. do 1963.
Zatvoren je zbog portugalskog kolonijalnog rata, kada je postao izbegliki kamp. Danas u hotelu ivi oko
1.000 skvotera.
Nekad. Kada je hotel otvoren 1952. proglaen
je ponosom Afrike i bio je nairoko poznat
kao najvei i najgrandiozniji hotel na
kontinentu. Bio je popularna destinacija za
bogate Portugalce i Britance. Samo 9 godina
nakon otvaranja, hotel je zatvoren zbog
graanskih nemira izazvanih portugalskim
ratom. Oko 3000 ljudi je nalo utoite u hotelu
tokom rata, opirui se svim pokuajima vlasti
da ih isele.

Grande Hotel Beira, Mozambik.

Danas. Novinar Florijan Plavek je posetio hotel u julu 2006. o emu je napisao lanak za austrijski Kurir.
Izvetava da je sve od dragocenosti poharano, ukljuujui i mermerne i keramike ploice iz kupatila,
parkete i brodske podove, kade i lavaboe. Nekadanji bazen sada slui za skupljanje vode za pranje
odee, a bar pored bazena za vrenje nude. Zgrada hotela je oteena na nekoliko mesta, krov
prokinajva a drvee je poelo da raste sa terasa. I u takvim uslovima, zgrada i dalje prua krov nad
glavom stotinama najsiromanijh porodica Beire.

Hafentrase
Hafentrase (nem: Hafenstrae) je naziv za skvotirane zgrade u ulicama "Hafenstrae" i "BernhardNocht-Strae" u St. Pauliju, delu Hamburga u Nemakoj. Danas je Hafentrase legalizovan i sastoji se
od 12 zgrada u vlasnitvu zadruge kojom upravljaju stanari. Prazni stanovi i kue su zauzeti 1981.
godine i od zauzea do 1992. godine je dolazilo do estih sukoba sa policijom ili faistima i huliganima.
Pokuaji iseljenja tih kua su uvek propadali jer su skvoteri uspevali da skupe hiljade simpatizera i
stotine ulinih boraca.
Tokom 1980-ih, Hafentrase je bio arina taka autonomnog i skvoterskog pokreta u Nemakoj. Od
1984. do 1990. tu su se odravala godinja okupljanja autonomnih, kojima je prisustvovalo i po 5000
ljudi, na kojima se raspravljalo o skvotiranju, anti-NATO politici, anti-nuklearnoj politici, problemu
politikih zatvorenika i meunarodnoj solidarnosti. Za razliku od ostalih drutvenih pokreta u kojima je
bilo najvie studenata ili mladih radnika, meu skvoterima u Hafentrase je bilo najvie
lumpenproleterijata, pankera i ljudi povezanih sa crnim tritem. Jedan od grafita na njihovim kuama je
glasio: Kriminalci celog sveta ujedinite se! Skvoteri su probleme izmeu sebe reavali
revolucionarnom pravdom. Npr. silovatelja iz svojih redova ne bi predali policiji, nego bi ga brutalno
pretukli, obrijali, poniavali i slino.
1986. je dolo do pokuaja da se skvoteri iz Hafentrase izbace napolje. Nekoliko graevina je osvojeno
od strane vlasti, ali je jezgro od osam zgrada ostalo netaknuto. 20. decembra 1986. su odrane
demonstracije podrke Hafentraseu na kojima je mariralo 12.000 ljudi od kojih je 1500 bilo
49

organizovano u crni blok. Na elu kolone su nosili transparent: Gradimo revolucionarnu dualnu mo!.
Tokom mara je dolo do teih okraja sa policijom u kojima u kojima su skvoteri pretukli i povredili 100
policajaca. Dan kasnije je gorelo 13 robnih kua u Hamburgu, a teta je iznosila 10 miliona dolara.
1987. vlasti su preduzimale jo nekoliko akcija
protiv Hafentrase, a odmazda je usledila 23.
aprila 1987. kada su skvoteri u roku od 15
minuta napali kue gradskih funkcionera,
sudove, prostorije gradskih vlasti i gradski radio
Hamburg. Grad je tada proglasio skvotere za
dravne neprijatelje broj 1 i u Hamburgu je
proglaeno vanredno stanje. Hiljade policajaca
je dolo iz cele Nemake, a granice su bile
zatvorene za sve koji su udno izgledali.
Skvoteri su utvrdili kue elinim vratima i
bodljikavom icom na fasadama i krovovima, u
sluaju helikopterskog napada. Mesec dana
pre toga je otpoelo emitovanje piratske radio
stanice Radio Hafentrase, koja je izvetavala
o situaciji. Borbe su trajale itav dan, stotine
Hafentreppe, nekadanje sastajalite
stanara Hafentrase.
ljudi je bilo na barikadama, molotovljevi kokteli
su leteli, prevrnuta kola, zapaljene gume
Uvee su barikade ostale itave, a na jednoj od kua je postavljan transparent sa natpisom No
Pasaran!. U sledee dve sedmice je dolo jo 2000 policajaca, i napadi policije su se bezuspeno
nastavljali. Posle 15 dana borbi, gradonaelnik Donaji je odluio da se napadi obustave, da se prekine
vanredno stanje i da se Hafentrase legalizuje. Skvoteri su uklonili barikade i poslali gradonaelniku
buket rua, a gradonaelnik je za iznalaenje politikog reenja dobio medalju Theodor Heuss. Nikad se
vie nije kandidovao.
1990. je usledila jo jedna kampanja protiv Hafentrase, tvrdei da podravaju Frakciju Crvene armije,
koja tamo ivi. Usledio je napad 1000 policajaca, poslatih od nemakog dravnog tuioca, ali nikakvi
dokazi nisu pronaeni koji bi potkrepili te optube. U oktobru 1991. u Hamburgu se pojavio raunarski
virus koji je izbacivao je poruku Hafenstrae remains!. 1992. kada je ugovor o zakupu istekao, kue su
prodate zadruzi, da bi se stiali sukobi skvotera i drave. O Hafentrase je do sada snimljeno preko 7
dokumentarnih filmova i napisano vie knjiga.

Kan Paskal
Kan Paskal (Can Pasqual), samoodrivi socijalni centar, je skvotirana farma na Koljseroli, planini pored
Barselone, panija.
Mesto je naseljeno decembra 1996. od strane grupe ljudi koji veruju u samoodrivost, organsko
uzgajanje (permakulturu), skvotiranje i nepokoravanje sistemu. Od tada su se mnoge grupe pridruile
Kan Paskalu stvarajui mreu kreativnog otpora: enske grupe, drugi skvoteri, anarhisti, antimilitaristi i
ostali. Stalno se odravaju radionice, sastanci i diskusije na teme ekonomske globalizacije, istih
energija i alternative automobilskom transportu. Prave makrobiotike hlebove za sebe i za druge
socijalne centre u Barseloni. Uestvovali su u drugom zapatistikom okupljanju protiv neoliberalizma i za
oveanstvo, jula 1997. godine, gde su drali diskusije o alternativnim ekonomijama.

Karlo Rojc
Biva kasarna JNA Karlo Rojc, kolokvijalno Rojc je skvot i multimedijalni centar u Puli, u Hrvatskoj.
Zgradu koriste razna udruenja i muziki bendovi, a klubovi su esto okupljalite pulskih ljubitelja
alternativne muzike.
Biva vojarna Karlo Rojc je najvei i najdugoveniji skvot U Hrvatskoj. Postoji od 1991. kada se JNA
povlai a prostor polako poinju da naseljavaju arene skupine bendova, aktivista, umetnika, manjina,
50

udruenja i pojedinaca koji tu nalaze mesto za rad, organizovanje, hakovanje ukratko, autonomno
podruje za proizvodnju sopstvene kulture. Danas je Rojc multikulturalni drutveni centar kojim
autonomno upravljaju njegovi korisnici/ce i u kom se nalazi 70 udruenja od kojih je veina aktivna.
Meu njima su i Monteparadiso, Metamedija, Udruga igraa bilijara, Udruga hrvatskih veterana
domovinskog rata, Udruga Bonjaka branitelja, udruenja Srba, Makedonaca, Roma, Maara, aerobik,
ritmika gimnastika, borilake vetine (karate, itd.), joga, INat kazalite, Zelena Istra, invalidi, plesai
Zaro... Imaju i haklab u kom koriste iskljuivo GNU/Linux i slobodan softver. U manifestu "Rojca" stoji da
se oni protive bilo kakvom obliku nacionalizma, seksizma, homofobije i nasilja, a zalau se za solidarno
drutvo bez privilegovanih i diskriminisanih. Prostor se nalazi u centru Pule, u ulici Gajeva 3, a povrine
je oko 20.000 kvadratnih metara, zajedno s pet hektara okolnog zemljita. Do sada je oslikano vie od
4.000 kvadratnih metara hodnika te hodanjem prostorom se prolazi kroz rad 60-ak umetnika, tako da
Rojc sve vie nalikuje galeriji. Rojc, uz mnoge strance i namernike, poseuju i mladi i sve druge
starosne skupine Pule. Svake godine mesto je odravanja festivala pank-rok muzike, dok su manji
koncerti esti i tokom cele godinu.

Kepi
Kepi (nem: Kpi) je autonomni kulturni centar u Kepeniker ulici (Kpenickerstrasse) u Berlinu, koji je
nastao kao skvot 1990. da bi kasnije bio legalizovan. U njemu ivi i radi oko 50 ljudi, ukljuujui i decu
koja tu ive od roenja. Zgrada je zauzeta 23. februara 1990. u Kepeniker ulici 137 , odmah pored
istone strane berlinskog zida. To je bio prvi skvot u Istonom Berlinu od strane zapadnih Berlinaca.
Ubrzo je to postala rairena praksa, jer je stanovnitvo prelazilo iz istonog u zapadni deo, i ostajalo je
puno naputenih prostora. Leta 1991. dolazi do sporazuma stanara i vlasnika, stambenog preduzea. U
prostoru se organizuju svirke, urke solidarnosti, narodna kuhinja, besplatan bioskop, asovi jezika itd.
Nikada nisu primili nikakav novac od fondacija ili od drave i planiraju da nastave s tom politikom. 2005.
proslavljena je petnaestogodinjica Kepija.

Kino Princeza
Kino Princeza (Cine Princesa) je bio poznati
socijani centar u naputenoj zgradi bioskopa, u
centru Barselone, panija.
Nalazio se u jednoj od najveih avenija u
Barseloni, svega 200 metara od najvee
policijske stanice, blizu svih veih banaka i
katalonske i gradske vlade. Stari bioskop je
leao prazan 12 godina, pre no to je skvotiran
10. marta 1996. Veoma je brzo renoviran, i u
njemu su poele svakojake aktivnosti: koncerti,
pozorite, filmovi, tribine i izlobe. Drutveni
centar je ubrzo stekao popularnost u susedstvu,
kao i veliki medijski interes. Tu su se odravale i
velike urke za prikupljanje pomoi zapatistima.
U julu je stigao nalog za iseljenjem i usledilo je tri
Kino Princeza, Barselona.
meseca demonstracija, festivali solidarnosti, sa
mnogim poznatim izvoaima. Rasprava o tome
je stigla i do katalonske skuptine. I pored svega, 28. oktobra je stiglo 30 policijskih marica, 2 helikoptera
i preko 200 teko naoruanih specijalaca. Oko etrdeset skvotera se zabarikadiralo unutra i gaalo
policiju, a kada su policajci stigli do njih, pretukli su ih, vreali, uhapsili ih sve i odveli ih u policijsku
stanicu, gde je nasilje nastavljeno. Omladina iz kraja se ubrzo okupila, i njih oko 2000 je otilo pred
policijsku stanicu da zahteva putanje 48 uhapenih. Uvee su se demonstracije rairile po centru grada,
policijska kola su paljena i unitavana, a borbe su trajale do ranih jutarnjih asova. Prinudno iseljenje
socijalnog centra Kino Princeza 1996. je bila prekretnica u razvoju skvoterskog pokreta u Barseloni i od
tada je pokret sve jai. Posle ovog nasilnog gaenja jednog omladinskog bioskopa, masovni mediji su
poeli da govore o skvoterima. Veliki broj graana koji su videli scene policijskog nasilja na medijima, su
51

poeli da podravaju pokret. Vlada je postigla upravo suprotan efekat hteli su da ugase pokret, ali su
ga ojaali. 1997. skvotovi poinju da niu kao peurke posle kie u Barseloni. Ipak, etvoro uhapenih
skvotera je dobilo ukupnu zatvorsku kaznu od 8 godina.
28. oktobra 2006. je ulinim manifestacijama u Barseloni obeleena desetogodinjica iseljenja ovog
socijalnog centra.

Kristijanija
Kristijanija, poznata i kao Slobodni grad Kristijanija, je autonomna zajednica sa oko 900 stanovnika koja
zauzima 34 hektara u blizini Kopenhagena, glavnog grada Danske. Kristijanija je nastala 1971. godine
kada je grupa hipika skvotirala naputenu vojnu bazu u blizini Kopenhagena, i proglasili je slobodnim
gradom i alternativnim drutvom. Narod Kristijanije je razvio sopstvena pravila, potpuno nezavisna od
danske vlade. Pravila zabranjuju krau, oruje, pancire i teke droge, kao to su heroin i kokain. Kola su
takoe zabranjena i stanovnici mahom voze bicikle. Ova enklava je dobro poznata ljubiteljima
alternativnog naina ivota iz cele Skandinavije. Mnogi je nazivaju poslednjim utoitem hipika u Evropi.
Kristijanija je za kratko vreme postala glavna turistika atrakcija u Kopenhagenu. Kristijanija ima
sopstvenu valutu, loen, koja se menja otprilike 7,7 za jedan evro.
Cilj Kristijanije je da stvori samoupravno drutvo u kome e svaka individua sebe smatrati odgovornom
za dobrobit itave zajednice. Naa zajednica je stvorena da bude ekonomski samoodriva i nae
namere su da istrajemo u naem ubeenju da psihika i fizika beda mogu biti izbegnute. - iz Proglasa
Kristijanije.
Godinama nakom 1971. godine, danske vlasti
su pokuavale da isele skvotere. Jedno vreme
je ak bajkerska banda bila preuzela kontrolu
nad mestom. Posle dugogodinjih rasprava,
danska vlada je odustala od pretnji da e iseliti
hipike koji su se tamo bespravno naselili i
priznala postojanje Kristijanije kao drutvenog
eksperimenta. U poslednje vreme se ponovo
javljaju problemi sa novom, desniarskom
vladom, koja pokuava da sprovede danske
zakone na teritoriji Kristijanije. Novi plan za
Kristijaniju naiao je, meutim, na veliko
protivljenje leviarskih partija, aktivista iz
mnogih organizacija za zatitu ljudskih prava i
Mural na ulazu Kristijanije.
umetnika. Prema najavljenom zakonu,
Kristijanijom e ubudue upravljati nov,
nezavisan komitet, postavljen od strane vlasti. Portparol policije u Kopenhagenu izjavio je da ubudue u
Kristijaniji nee biti dozvoljena legalna prodaja narkotika. Nekoliko desetina starih i dotrajalih stambenih
objekata bie srueno, a na njihovom mestu izgradie se novih 300 kua. 1994. stanovnici plaaju vodu,
struju, gas, odnoenje smea i slino, to je do sada korieno besplatno.
Hai je po njihovim pravilima dozvoljen i prodavao se javno, na tandovima u glavnoj ulici. Uglavnom
zahvaljujui bezakonju, jer Kristijanija nema oruane organe vlasti, javili su se problemi sa prodavcima
tekih droga, koji su zloupotrebljavali autonomiju. Policija je do sada u nekoliko navrata pokuavala
racije u Slobodnom gradu Kristijanija, ali se to zavravalo velikim protestima i nemirima u kojima su
korieni molotovljevi kokteli i kamenice. Kai Vitrup, ef policije, koji je predvodio jedinu uspenu raciju
na Kristijaniju do sada, tvrdi da organi reda i mira nemaju nameru da ostanu stalno prisutni u tom kvartu:
Mi nismo okupacione snage. Uhapeni su samo oni koji su se bavili trgovinom drogom i njima e se
suditi. Ostali mogu da budu mirni, jer ne elimo nove sukobe. Danski istoriar Jes Fabricijus Moler tvrdi
da problem sa Kristijanijom pre svega potie iz prenaseljenosti Kopenhagena i rasta cena zemljita:
Kristijanija se nalazi na pet minuta brodom od centra Kopenhagena, a to je primarno graevinsko
zemljite. Vlada samo deluje po logici privatnog zemljita. Svi koji ive na skupom zemljitu, to moraju
da plate. Stanovnici Kristijanije naglaavaju da je upravo to i glavni problem, jer je profit iznad ljudi.
Kada su vlasti 2002. zatraile da prodaja haia bude manje vidljiva, tandovi su prekriveni vojnomim
52

kamuflanim mreama. 4. januara 2004. vlasti su sruile tandove u sklopu velike policijske racije. Jedan
od najarenijih tandova je zavrio u Danskom narodnom muzeju i sada je deo postavke.
2004. godine je danska vlada donela zakon koji ukida kolektive i sada tretira njih 900 lanova kao
individue. Poetkom 2005. je usledila serija protesta povodom tog zakona. Sutina problema je to je
koncept privatnog vlasnitva nespojiv sa pravilima zadrune svojine koja vladaju u Kristijaniji. Danska
policija je upala u Kristijaniju sa oko 200 specijalaca i usledilo je jedno od najveih masovnih hapenja u
danskoj istoriji uhapeno je preko sto ljudi. Veina njih su optueni da nisu izvravali policijska
nareenja, dok su neki optueni za nasilje protiv policije. U januaru 2006. vlada je predloila da
Kristijanija postane legalna optina i da se izgradi jo 400 novih stanova. Stanovnicima koji sada plaaju
250 DKK (40 dolara) meseno e biti dozvoljeno da ostanu ali da plaaju normalne rente. Kristijanija je
odbila ovaj scenario, ne elei se da se slobodni grad pretvori u jo jedno kopehagensko predgrae.

KUDRUC
KUDRUC (Kulturno drutveni centar) je bio uveni beogradski skvot u ulici Kralja Milutina 18 na Slaviji, u
istom dvoritu kao i kafi DKC i deji skvot, naseljen malim Romima pobeglim iz doma za nezbrinutu
decu. Nastao je jula 2004. kada je grupica entuzijasta skvotirala naputen i ruiniran prostor u centru
grada, bez vrata i prozora, koji su sredili,
oistili, postavili vrata i prozore, doneli
nametaj, okreili zidove i popravili
instalacije.
KUDRUC je bio autonomni prostor
omladinske potkulture koji su poseivali
metalci, pankeri, rokeri, rastafarijanci, hiphoperi, resniki keceri, ongleri, klovnovi,
muziari, radikalni aktivisti, umetnici i
mnogi drugi. U njemu su se javile inicijative
poput besplatne radnje (poklanjanje i
razmena starih stvari), hrane solidarnosti
(besplatna vegetarijanska hrana),
ajdinice, itaonice fanzina, muzikih
sviraonica i mnogobrojnih urki, a u
Sreivanje Kudruca, Beograd, 2004.
Kudrucu je odrana promocija i prvog broja
asopisa Neradnik, glasa beogradske prigradske omladine. Ulaz na sva deavanja je bio besplatan. U
skvotu su esto noili stranci. Jedan od skvotera, Ludist, kae: KUDRUC je bio ostvarena utopija gde su
smetaj, voda, struja i hrana bili besplatni, a marihuana legalizovana. Ipak, heroin je bio strogo
zabranjen pa je dolazilo i do incidentnih situacija sa heroinomanima koji su navraali, zbog ega je
kasnije skvot bio esto zakljuan. Kudruc je tokom svog postojanja privukao znatnu medijsku panju,
reportae su izlazile u mnogim dnevnim novinama (Politika, Blic, Kurir), a emisija o skvotu je
emitovana i na prvom programu RTS-a. Ekipa iz Kudruca je vodila kampanju za legalizaciju marihuane i
uestvovala u prvom srpskom ganda maru. KUDRUC je, posle vie od godinu dana postojanja, bez
nekog posebnog razloga, naputen. Objekat je sada prazan i napola ruiniran, a ceo kompleks oko
skvota je predvien za ruenje.

Leonkavalo
Leonkavalo (it: Leoncavallo) je autonomni socijalni centar u Milanu, koji je najstariji i najpoznatiji u celoj
Italiji. Leoncavallo, je nastao 1975. kada je nekoliko aktivista skvotiralo, poistilo i sredilo naputenu
fabriku, koja je bila zatvorena godinama pre toga, u siromanom predgrau Milana u kojem je vladao
hronini nedostatak javnog prostora (naselje nije imalo obdanite, predkolsko, kolu, biblioteku, niti
prostor za koncerate).
Prvi skvoteri su pripadali radikalno levom pokretu koji je izrastao iz 1968. Cilj im je bio stvoriti javno
mesto za svoj kraj i za ceo grad, koje e biti izvan kontrole drave i kapitalistike logike trita. Grupa je
bila dosledna principima samoorganizovanja i samouprave koja je bila zasnovana na donoenju odluka
putem zborova kojima svi prisustvuju. Mesto je od samog poetka postalo autonomni prostor za
53

drutvene aktivnosti, kulturu i pruanje javnih usluga svom okruenju. Odmah je otvoreno savetovalite
za ene, vrti, prostor za koncerte i izlobe, radionica za obradu drveta, kola ivenja, pozorite i mnogo
manjih prostorija za zajedniku upotrebu. Sve je naravno bilo besplatno. Tokom 1980-ih, centar su vie
puta pogaale krize, izazvane pojavom
oruanih gradskih gerila, vrtoglavim
rastom broja korisnika heroina u Milanu i
pokuajima japifikacije prostora od strane
lokalnih politiara, koje su gurnule
socijalni centar u poziciju drutvene
marginalnosti. Leonkavalo se odjednom
naao izolovan na neprijateljskoj teritoriji.
Privatizacija javnog prostora je ila ruku
pod ruku sa policijskom represijom i
nepotovanjem prema socijalnom centru
i drutvenim pokretima uopte. U
javnosti, a posebno meu lokalnim
politiarima, je preovladavalo mnenje da
su samoupravni socijalni centri konice
Ulaz u Leonkavalo, Milano, Italija.
progresa i ostaci prolosti. Ipak, kada je
1989. policija napala i silom iselila
graevinu, otpor se javio ne samo od aktivista. irok pokret podrke socijalnom centru, koji se sastojao
od svih slojeva stanovnitva, je ubrzo preuzeo ulice da bi povratio drutveni centar. Ljudi su zajedno
obnovili ono to je policija unitila, i ponovo uspostavili kulturne i drutvene aktivnosti u centru.
1990-te su donele povoljniji stav javnosti o socijalnim centrima, posebno o Leonkavalu, koji je esto
navoen kao primer otpora protiv privatizacije teritorije i neoliberalnog uticaja na kulturu. Najvea
podrka je dolazila iz redova studenata i uenika koji su se borili protiv privatizacije javnog obrazovnog
sistema i intelektualaca koji su branili javne i besplatne i slobodne prostore u gradu. Paralelno sa
degradiranjem socijalne drave, rasli su zahtevi za poveanjem socijalnih usluga od strane raznih
ugroenih grupa. Emigranati, gastarbajteri, ljudi sa niskom platom i nezaposleni su poeli da otkrivaju
autonomne socijalne centre kao mesta u kojima mogu slobodno boraviti, dobiti topli obrok i savet za
nalaenje posla i dobijanje dozvole boravka. Ubrzo su se socijalni centri nali u centru javnog
interesovanja. Mnogi novi drutveni pokreti su se okrenuli drutvenim centrima, zato to su bili jedina
besplatna i slobodna mesta za drutvneo i umetniko izraavanje u velikim gradovima. Privatizacija
gradskog zemljita je ipak, uzimala sve vie maha, i naputene industrijske zone su pretvarane u
poslovne i trne centre. Gradonaelnik Milana, Formentini, naredio rasturanje socijalnih centara reima:
Od sada centri nee biti nita drugo nego duhovi iznad grada. 1994. je Leonkavalo sruen, a na tom
mestu je izgraena banka. Ovog puta nije bilo prinudnog iseljenja niti otpora, jer je gradska vlada sama
ponudila novi prostor za socijalni centar. Ipak, ni nakon par meseci vlada nije ispunila obeanje, tako da
ekipa iz Leonkavala vri prvo aproprijaciju zelene povrine, zatim trga i na kraju velike naputene zgrade
koja je nekad bila tamparija, a njihov in nalazi na javno odobravanje. Ubrzo izbijaju masovne
demonstracije za odbranu drutvenih centara, na kojima su se beli duhovi tj. aktivisti obueni u bela
odela, pojavili. Umotani u sunere i madrace i zatieni debelim slojem izolacije, katapultirali su
sopstvena tela na barikade, i naoruani
starim gumama su probijali kordone policije.
Politiari ovaj put ni ne pokuavaju da isele
prostor i skvoteri ostaju unutra. Leonkavalo je
tokom 1990-ih vodila hip-hop ekipa i Public
Enemy, na turneji po Italiji, su izabrali da
sviraju tamo pre nego na tradicionalnim
koncertnim mestima.
Ogromna zgrada je danas spolja prekrivena
velianstvenim grafitima. Mnogi pregradni
zidovi su uklonjeni, a ulaz ka glavnoj ulici je
otvoren ceo dan za svakoga, a posebno za
beskunike i emigrante, koji se tu mogu
skloniti bez straha od policije. Dvorite slui
kao mesto za okupljanje ljudi iz kraja.

Ulini fudbal ispred Leonkavala.

54

Unutar socijalnog centra se nalaze:

samousluna kuhinja, koja je svakom dostupna uz malu nadoknadu, a socijalno ugroenima
(beskunicima i emigrantima) bez nadoknade.
dva kafia, za odravanje umetnikih i kulturnih deavanja (izlobe, tribine) u kojima se sprovodi
jasna politika protiv prohibicionizma lakih droga.
skejt park
diskoteka
prostor za kocerte i pozorine predstave
knjiara, koja sadri arhivu samizdat izdanja.
dokumentacioni centar za pomo emigrantima
sedite za etiri nevladine organizacije koje rade pri centru.
kancelarije (u kojima se ureuje internet sajt, vri savetovanje emigranata, izdaju saoptenja za
javnost, itd.)
Leonkavalo je danas neka vrsta samoupravnog neprofitnog preduzea, koje svojim niskobudetnim
aktivnostima obezbeuje platu za oko 40 ljudi koji rade pri centru, od kojih su mnogi emigranti i kroz koji
godinje proe oko 100 000 ljudi.

Metelkova mesto
Metelkova mesto je autonomni kulturni centar u bivoj kasarni JNA, u centru Ljubljane. AKC Metelkova
zauzima prostor od 12,500 m i ini je sedam graevina meu kojima su: galerija Alkatraz, klub Gromka,
Trg brez zgodovinskega spomina, radikalna infoteka kratova italnica, klub Monokel, klub Tifani i
umetniki ateljei i radionice, a donedavno i Mala ola, koja je sruena 2. avgusta 2006.
Ideja o autonomnom centru dolazi sa kraja 1980-ih kada se 200-tinjak ljubljanskih intelektualaca,
umetnika i aktivista okupilo u Mreu za Metelkovu, nastojei da dobiju prostor kasarne. Nakon to je JNA
1991. napustila Sloveniju, ta mogunost je izgledala mnogo izvesnija i poeli su stalni pregovori sa
gradskim vlastima, sa kojima je
postignuta naelna saglasnost za
dobijanje prostora. Neoekivano, u noi
9. na 10. septembar 1993. godine je
poelo ruenje nekih od zgrada na
Metelkovoj. Omladina je brzo regovala i
septembra 1993. je stotinjak ljudi
preskoilo ogradu i zauzelo kasarnu, a u
njenom skvotiranju je uestvovao i
izvestan broj istaknutih ljubljanskih
intelektualaca. Takoe je postojala jaka
podrka slovenakog civilnog drutva,
umetnika i poznatih linosti, ukljuujui i
Majku Terezu, koja je poslala pismo
podrke. Meutim, bilo je i onih koji su
Zaposedanje Metelkove, 1993. godine.
protiv, a jedan slovenaki desniarski
politiar je tada izjavio: Zauzeti ilegalno
prostor moe samo neko crnako pleme ili neki Balkanci, a pravna drava poput Slovenije to sebi ne
moe dopustiti. Nakon tri meseca gradska vlast je iskljuila stuju i vodu, pa je dosta ljudi napustilo
kasarnu, koja je dobrim delom bila ruinirana. Ipak, nekolicina najupornijih je ostalo da i dalje organizuje
kulturna deavanja, donosei vodu u kanisterima i pravei struju na agregat.
Metelkova danas udomljuje grupe i pojedince koji bi teko dobili prostor za rad, a jo tee bi ga plaali.
Na Metelkovoj postoje vebaonice za bendove, muziki studio, slikarski i vajarski ateljei, pozorini
prostori, nekoliko barova, dva koncertna prostora, klub homoseksualaca, lezbejki, ensko savetovalite,
klub makedonskog drutva, izlobeni prostor galerije Alkatraz... Tamo se mogu sresti i ljudi koji tek
poinju slikati i profestori Akademije likovnih umetnosti. Metelkova ima preko 70 deavanja meseno.
Zgrade koje su nekada bile ruglo Ljubljane, predviene za ruenje, postale su kulturni centar vaan ne
samo na balkanskom, ve i na evropskom nivou, zahvaljujui borbi samoorganizovnih mladih ljudi.
Metelkova Mesto i njeni aktivisti u kontaktu su sa brojnim nezavisnim umetnikim kolektivima na prostoru
bive Jugoslavije.
55

Navalkejigo
Navalkejigo je ruralno naselje u paniji udaljeno oko 50 km od Madrida. Iako postoji jo od 12. veka, od
kraja 1960-ih je potpuno naputeno. 1998.
grupa ljudi zauzima prvu kuu, na vrhu
naselja, a kasnije zauzimaju i neke kue u
naselju. Malo po malo, 1999. su osposobili
nekoliko kua i crkvu (iz 12. veka) koja slui
za kulturna deavanja zajednica. Trenutno u
Navalkejigu postoji 9 skvotiranih kua u
kojima ivi izmeu 15 do 25 stanovnika, i
mnogi putnici namernici, kao i esti gosti. U
Navalkejigu se odravaju koncerti mnogih
bendova, a 16.04.2005. je odravan festival
samouprave. U paniji postoji pokret
neoruralizma koji odbacuje drutvene
strukture velikih gradova i pokuava da
uspostavi sistem skuptina malih ruralnih
zajednica, koje ive u harmoniji sa prirodom.
Seosko skvotiranje u paniji.

NDSM
NDSM (Netherlands Shipbuilding and Dock Company Holandsko brodogradilino luko preduzee) je
naputeno brodogradilite i pristanite u Amsterdamu koje se preureuje u umetniki eksperimentalni
prostor, saradnjom skvotera i gradskih vlasti. Projekat NDSM je inicirala Eva de Klerk, portparolka
Esnafa industrijskih objekata pored reke, asocijacije od 24 skvota i umetnike grupe u Amsterdamu.
U godini nakon iseljenja 12 poznatih amsterdamskih skvotova, 1999. je osnovana radna grupa
sastavljena od pozorinih trupa, umetnika i skejtera koji su traili prostor gde e nastaviti svoje aktivnosti.
Saznali su da je lokalna vlada na severu Amsterdama raspisala konkurs za preureenje naputenog
brodogradilita, a osnivanje fondacije je bio jedan od uslova da bi se mogao dobiti prostor i sredstva.
Radna grupa je 2000. godine osnovala fondaciju nazvanu Kinetisch Noord i uz pomo arhitekata i
profesionalnih savetnika, napisala plan, koji je vlada prihvatila. Kinetisch Noord je kolektiv osnovan kao
predlaga prenamene brodogradilita kroz kulturno preduzetnitvo. Iako je poeo kao kolektiv prijatelja i
umetnika, sada je to slubena neprofitna fondacija sa upravnim odborom sastavljenim od
profesionalaca. Dobili su 10 miliona eura za obnavu starog pristanita i za jo deset graevinskih
projekata. To se nekim lanovima grupe nije svidelo pa su napustili projekat i vratili su se skvotiranju.
Preostali umetnici su formirali nekoliko udruenja (za svaki graditeljski projekt po jedno), odgovornih za
vlastite projekte i za selekciju kandidata za njihovu zgradu. Zahvaljujui javnim akcijama i izdanju knjige
Nadolazea plima (The Turning Tide), koja redefinie ulogu korisnika u prenameni lukih objekata u
severozapadnoj Evropi, gradska vlada Amsterdama je osnovala Fond za odgajanje prostora (Breeding
Places Amsterdam project).
Pionirska uloga projekta se ogleda u mnogim aspektima, a mnoge odrednice urbanistikog planiranja
njime su redefinisane, poput javnog interesa, uloge vlade, uloge arhitekata, zakona i potkulture. Oni su
razvili filozofiju grada kao ljuske, alternativu urbanistikom planiranju, koja doputa razvoj urbanih
podruja odozdo. Cilj ove filozofije je razviti ivi grad iji stanovnici nisu vie pasivni konzumenti ve
ravnopravni partneri u kontroli nad stanovanjem.
NDSM lei na obali reke, preko puta amsterdamske eleznike stanice, a prostire se na vie od 80.000
m2. Spisak planova sadri umjetniko selo s vie od 100 ateljea i studija, izgraenih i dizajniranih od
strane samih umetnika u glavnom skladitu od 20.000 kvadrata, skejt park koji e urediti skejteri, zid za
penjanje, nekoliko studija za muzike probe, amatersko pozorite, profesionalno pozorite, studio za
montau zvuka, umetnike radionice, ulini teatar, prostor za meunarodni teatar i jo mnogo toga. Za
umetnike uglavnom sa skvoterske scene, postoji stalna opasnost endioizazije, situacije da ih projekat
proguta u smislu da moraju poeti da se bave menadmentom. Ve nas je zasigurno progutao. Osobito
56

u ovoj fazi u kojoj smo sada, proces same gradnje, izvrni planovi i operacije koje se izvode Potreban
nam je uasno jak menadment da bismo ovo izgurali do kraja. Nemamo spremne odgovore na sva
pitanja i verujemo u promene. Grad nije zavrena celina, on se konstantno menja, a tako i mi., kae
Eva. Ovaj projekat se moe opisati kao umetnost i skvotiranje pod uticajem vlasti. Zbogo toga se vode
rasprave meu skvoterima gube li oni svoju subverzivnu funkciju i uopte o potrebi za subverzivnou u
Amsterdamu.

Prestes Maia
Prestes Maia je skvotirani neboder od 22 sprata u Sao
Paolu, Brazil, u kome ivi oko 1600 ljudi. To je najvea
skvotirana zgrada u Junoj Americi, a zauzelo ju je 468
porodica, ujedinjenih u Pokret ljudi bez krova Sao
Paola 2002. godine. Zgrada je godinama pre toga bila
zatvorena i ostavljena da propada, sluei kao
sklonite za pacove i bubavabe. Novi stanari su
poistili tone smea (tano 20 kamiona je bilo
odvezeno), organizovali se, proterali narko dilere i
pretvorili zgradu u sadrajan ivotni prostor. Ona ima
besplatnu biblioteku, radionice i brojne samostalne
obrazovne, drutvene i kulturne inicijative. U poslednjih
nekoliko godina je postala glavna laboratorija
drutvenog organizovanja u Sao Paolu. Ljudi svih
uzrasta i sa svih krajeva Brazila i iz inostranstva,
umetnici i studenti, ive i rade zajedno, uzajamno se
pomaui.
Trenutno stanarima prete iseljenjem i postoji ansa da
e se uskoro svih 468 porodica, tj. vie od 1600
nekadanjih beskunika, ukljuujui decu, stare i
bolesne, ponovo nai na ulici, a zgrada biti vraena
njenom formalnom vlasniku Mr. Hamuche & Co, koji
je za poslednjih 15 godina nagomilao duga 2.1 miliona
eura, to iznosi vie od cene zgrade. Enormni dug, kao
Prestes Maia, najvei skvot u
i injenica da je zgrada godinama bila naputena, su
Junoj Americi.
po nekima dovoljan argument da zgrada treba da
pree u vlasnitvo optine. 27. januara 2006.
predstavnici stanara su se sastali sa policijom da pokuaju da odloe iseljenje. Na sastanku je policija
naglasila da odlaganja nee biti i da e se iseljenje obaviti u februaru. Porodicama je naloeno da
napuste objekat ranije da bi izbegli neprijatne scene, a kada su oni upitali gde da idu, odgovor je bio: na
ulicu ili negde. 7. februara su stanari postavili dvoasovnu blokadu puta, ne bi li privukli panju javnosti
na svoj problem. 14. februara se oko 200 ljudi okupilo oko zgrada iekujui informacije. Kada im je
reeno da je preuzimanje zgrade odloeno do daljnjeg, stanari su napravili slavlje, zahvaljujui podrci
kolektiva, pojedinca, advokata i svih ostalih koji su pomogli kampanji. U londonskom socijalnom centru
Rampart je odrana premijera dokumentarnog filma o Prestes Maji, a ispred brazilske ambasade u
Londonu su odrane demonstracije podrke.

RampART
RampART je skvotirani socijalni centar u oblasti Vajtepel u Istonom Londonu. Nastao je preureenjem
naputene graevine u Rampart ulici, koja je pre toga bila islamska enska kola. Centar omoguuje
prostor irokom spektru grupa za izvoenje njihovih aktivnosti. Vode ga volonteri, oslonjeni iskljuivo na
samofinansiranje, odluivanje putem konsenzusa i uradi sam kulturu.
RampART je otvoren 21. maja 2004. od strane raznovrsne skupine umetnika, lokalnih grupa i politikih
aktivista, inspirisan socijanim centrima u Rimu, poput Forte Prenestina. Tokom prve godine, centar je
organizovao preko 100 kulturnih i politikih deavanja, i postao je jedan od znaajnih aktivistikih mesta
u Londonu. Centar primarno funkcionie kao otvoreni autonomni protor koji vode volonteri, a svako moe
da se ukljui i da daje predloge na otvorenim sastancima koji se odravaju jednom sedmino. Svi
57

projekti se vode volonterski od strane zainteresovanih, u duhu saradnje, solidarnosti i uzajamne pomoi.
Ne finansiraju se putem komercijalnih aktivnosti, ve putem dobrovoljnih priloga, benefit urki, filmskih
projekcija i slino. Neki od projetaka su:
Kulturne aktivnosti: amatersko pozorite, umetnike postavke, akustini koncerti, filmske veeri
svakog etvrtka, slem poezija, foto izlobe, politike diskusije i sastanci.
Uzajamno poduavanje i radionice: asovi plesa, samba, radio, onliranje, tampanje, tai i,
popravke bicikla, asovi jezika, rad na raunaru.
Ostali projekti: besplatna radnja, biblioteka, medijska laboratorija, internet kafe, menza i bar.
U Rampartu organizuju prikupljanje priloga za politike zatvorenike u Argentini, Boliviji i ileu, za
mobilizaciju protiv samita G8, itd. Tokom Evropskog socijalnog foruma Rampart je ugostio preko 50
posetilaca iz cele Evrope. Ovde se organizuju i serije filmskih festivala, esto na temu pobune i otpora
irom sveta. Takoe je organizovan i festival bliskoistonog filma. Film Majkla Mura Farenhajt9/11 je
ovde prikazan pre zvanine premijere. Radio, koji zapoeo emitovanje u oktobru 2004. da bi pokrio
deavanja Evropskog socijalnog foruma, i danas emituje nezavisne vesti, saoptenja i muziku.

Rebel House
Rebel House (Pobunjena kua) je nekadanji skvot u Dobrainoj ulici 15, nedaleko od Trga Republike u
Beogradu, koji je trajao nekoliko meseci od jeseni 2003. do poetka 2004. Rebel Haus se esto navodi
kao prvi beogradski skvot, a dobio je ime po Rebel Mausu koji se prvi uselio.
Stara, puzavicama obrasla kua se nalazi na uglu
Dobraine i Simine, a vlasnitvo je Borisa Vukobrata,
srpskog biznismena u Parizu. Vlasnik due vreme
planira njeno ruenje, to mu ne polazi za rukom jer
je kua pod zatitom Zavoda za zatitu spomenika
kulture. Zbog spora izmeu vlasnika i drave, kua je
ostavljena da propada, a malter se obruava na
prolaznike. Kua, u kojoj decenijama niko nije iveo,
je veim delom ruiniratana, nema struje, instalacije
za vodu su propale od starosti, veina prozora je
polomljeno, dobar deo plafona je propao na donji
sprat, a dvorite je zaraslo u korov. U septembru
2003. godine se u kuu useljava Rebel Maus, u iju
ast je kua dobila ime Rebel Haus. Mogu rei da
Spoljanji zid kue u Dobrainoj.
sam sa skvotiranjem poeo sa idejom da skvotiram i
za druge a ne samo za sebe i ne samo za neku
grupu sa kojom radim na tome. Jednostavno, nikad sebe nisam video kao novog vlasnika ve kao
korisnika neke imovine.36. Ubrzo se oko skvota okuplja arenolika omladinska druina, izmeu ostalih i
studenti koji su vodili kampanju za besplatno obrazovanje. Odravaju se omladinske radne akcije svake
nedelje i nekoliko prostorija se adaptira za boravak. U skvotu je ivelo par ljudi a pored toga su
odravano nekoliko javna deavanja poput urki, tribina, sastanaka, itaonica, itd. U skvot su, i pored
oajnih uslovova ivota, esto navraali stranci da prespavaju. Planirano je da u jednoj prostoriji bude
biblioteka, u drugoj da se odravaju tribine, izlobe i prezentacije. Takoe je bilo planirano da se tu deca
bez krova nad glavom ue da itaju i piu. Naalost, krajem zime su se u skvot uselili narkomani koji
spopadaju ljude za pare. Posle nasilnog incidenta prilikom pokuaja otimanja para od stranaca, stanari
se iseljavaju iz skvota, a narkomane je ubrzo posle toga oterala policija. Kua ostaje prazna i
zamandaljena, da bi krajem marta 2007. izgorela u (verovatno podmetnutom) poaru.

St Agnes Plejs
St Agnes Plejs (en: St Agnes Place) je bila skvotirana ulica u Keningtonu, u junom Londonu. koja se
preko trideset godina opirala ruenju. Ulica je prvi put bila skvotirana 1969. kad ju je gradsko vee
predvidelo za ruenje, a naputene i ruinirane graevine su bile potpuno obnovljene od strane skvotera.
36

Citirano prema Rebel Mouse, Sloboda ili kapitalizam u skvotovima na Zapadu?

58

1977. godine dolazi do pokuaja iseljenja, pri emu su mnoge graevine sruene, a veina estoko
oteena. Posle odustajanja vlasti od iseljenja, stanari su ih ponovo obnovili.
Neki od zajednikih projekata St Agnes Plejsa sa bili:
udomljavanje beskunika
socijalni centar
slobodne urke
slobodni rasta radio
rastafarijanska zajednica
prostor za muziare i umetnike
Bob Marli je tamo boravio nekoliko puta tokom 1970-ih,
to je ostavilo jak uticaj, tako da se ovde mogao sluati
rasta radio i neometano puiti marihuana. St Agnes
mesto je imalo rastafarijansku zajednicu sa
Ruenje St Agnes Plejsa 1977.
rastafarijanskim hramom i drutvenim centrima. Jedan
od stanovnika St Agnes Plejsa govori: To je izraslo u
jedinstvenu zajednicu u Londonu. Mogao si slobodno da ueta u komijsku kuu. Ljudi su se oseali
sigurno, nije bilo pljaki ovde. Mislim da bi mnogo stvari drutvo u celini moglo da naui iz primera ove
ulice.
Novembra 2005. gradska vlast najzad dobija sudski nalog za iseljenje stanovnika 21 objekta. Masovno
iseljenje je izvrilo 200 specijalnih policajaca 29. novembra 2005.

Ungdomshuset
Ungdomshuset (Dom omladine) je bila istorijska graevina u Kopenhagenu, u Danskoj, koja je
poslednjih 25 godina sluila kao prostor za andergraund svirke i okupljanja anarhista i leviara. Sve do
ruenja je bilo u ii javnosti zbog bitke izmeu optine i aktivista
koji brane zgradu.
Petospratnu zgradu Ungdomshuseta podigao je 1897. danski
radniki pokret, i tokom vie decenija bila je poznata kao "Folkets
hus" (Narodna kua). V. I. Lenjin je u njoj drao govor pre dizanja
Ruske revolucije. U njoj je takoe zasedala Druga Internacionala.
Iz te kue je 1910. godine objavljen prvi Meunarodni dan ena,
8. mart. Mesto je imalo znaajnu ulogu u organizovanju velikih
demonstracija protiv nezaposlenosti 1918. godine.

Dom omladine u Kopenhagenu.

Tokom 1950-ih su zgradu koristile razna udruenja, sindikati i

razne druge aktivnosti meu kojima i bokserski klub, ples itd. U
nepopravljivo stanje zgrada je zapala tokom poznih 1970-ih.
Otkupio ju je danski lanac supermarketa "Brugsen", sa namerom
da je srui da bi na njenom mestu bio izgraen supermarket, ali
grad nije doputao unitenje istorijskog zdanja. Poto je to
zabranjeno, "Brugsen" ju je 1978. prodao ansamblu narodne
muzike "Tingluti", a ansambl ju je posle par godina prodao optini
Kopenhagen, iz finansijskih razloga.

1982. narodnu kuu je skvotirala omladina i tada ona dobija svoje dananje ima, Ungdomshuset. 1996.
je poar zahvatio dom omladine i optina je htela da ga zatvori, tvrdei da bi popravka kotala milione
kruna. Od tada su skvoteri sami renovirali zgradu, to je kotalo znatno manje nego to je optina
procenila. 1998. je optinska vlast jo jednom bezuspeno pokuala da zatvori dom omladine. 1999.
optina je dala na prodaju zgradu, koja je od tada promenila nekoliko vlasnika, da bi ga na kraju
preuzela fundamentalistika hrianska zajednica "Faderhuset" (Oev dom). 2003. je poeo sudski
proces novih vlasnika i skvotera. 2006. je organizovana urka povratimo ulice zarad podrke domu
omladine, koja je prekinuta estokim policijskim nasiljem i ulinim neredima. Od tada, pa do samog
59

ruenja, mesecima su se odravale razne manifestacije podrke autonomnom Domu omladine,

ukljuujui i nastupe najpoznatijih danskih umetnika i bendova.
1. marta 2007. u 7 sati je policija poela s
okupacijom Doma omladine. Podruje oko
zgrade je bilo izolovano u radijusu od 50 metara,
a susedi su bili upozoreni unapred da sklone
svoje automobile, bicikle i motore na sigurno
mesto. Zgrada je zaposednuta od strane policije
i iz vazduha pomou helikoptera. Tokom
policijskog zaposedanja zgrade nije bilo otpora
od strane korisnika Doma omladine. Korisnici
Doma omladine su u izjavi za javnost najavili da
nee predati zgradu bez borbe: "Bie ili Doma
omladine ili borbe za Dom omladine - ienje
nikada nee biti oproteno." Nakon to je policija
Demonstracije za Ungdomshuset.
izbacila skvotere, usledile su akcije, bacanje
kamenja, blokade i paljenje objekata, tokom
poslepodneva i noi. Oko 19 sati je policija poela koristiti dimne bombe, a neredi su poeli jenjavati
tokom noi, da bi sledee jutro 2. marta situacija oko zgrade i okolini bila mirna. Tokom dana odrane su
mirne demonstracije irom Kopenhagena, ali je navee ponovo dolo do sukoba izmeu policije i grupe
demonstranata. Vie automobila i kontejnera je zapaljeno tokom noi. Nekolicina demonstranata je bilo
uhapeno. U znak podrke korisnicima Ungdomshuseta, odravane su demonstracije u Berlinu,
Hamburgu, Oslu, Stokholmu, Beu i Istanbulu. Narednih nekoliko dana zapoela je graanska
neposlunost i izbili su estoki ulini nemiri u Kopenhagenu i u okolini Kristijanije, prilikom kojih je
uhapeno nekoliko stotina ljudi. 5. marta 2007. je policija uz pomo buldoera zapoela ruenje zgrade
Doma omladine.

Vila Kiseljak
Vila Kiseljak (poznata i kao skvot na Kneiji) je zagrebaki skvot smeten u Horvaanskoj ulici 32 u
prigradskom naselju Kneija. Skvotirana je u jesen 2002. i smatra se prvim u potpunosti uspelim
pokuajem skvotiranja u Zagrebu. Iako je skvot u poetku nekoliko puta iseljavala policija, njegovi su se
stanovnici uvek ponovno vraali, tako da se nakon nekoga vremena i policija pomirila s injenicom da u
do tada nekoliko godina praznoj kui ive skvoteri. Prostor se koristi za stanovanje i kao socijalni centar,
a do sada je promenio vie ekipa (hipici, pankeri, ekipa iz kvarta...). Vila Kiseljak je poznata i mnogim
skvoterima strancima koji prolaze kroz Zagreb, jer se tu moe prespavati ili iveti neko vreme. U skvotu
se esto odravaju pank hardkor svirke i razne urke. Prostor je bitan za alternativni omladinski ivot
Zagreba, kao i za radikalnu aktivistiku scenu.

Villaggio Globale
Villaggio Globale (Globalno selo) je popularni drutveni centar u junom Rimu, Italija, nastao
skvotiranjem bive klanice. Poznat je kao jedno od vitalnijih alternativnih kulturnih mesta u Rimu, i u
njemu se odvija veoma bogat i raznorodan noni ivot, pogotovo tokom leta. Mnoge poznate grupe su
nastupale tamo, a jedna od legendarnijih je bila svirka Bisti Bojsa pred 5.000 ljudi.
Sam prostor, svojom neobinou, ostavlja utisak na mnoge umetnike, a evo ta o tome kae Laurie
Smolenski, pesnik iz Detroita: Zauzeli smo naputenu klanicu, gde duhovi preklanih ivotinja i dalje
lutaju hodnicima po kojima smo iscrtali kaleidoskopske murale u hiljadu boja. Postavili smo binu i
ozvuenje da pravimo muziku tamo gde su se nekada mrvile kosti. Nazvali smo to mesto Villagio
Globale i bili smo domaini mnogih dobrih urki gde su raste sa dredovima plesali po celu no utopljeni u
dim, senke i ogromno more ljudi, koje je sada plovilo zajedno uz glasni dab i rege, tamo gde je krv
ivotinja nekada tekla. Ovaj drutveni centar, pored organizovanja kulturnih deavanja, vodi i niz
kampanja za socijalnu pravdu, slobodu medija, pomo emigrantima i slino.

60

SKVOTERSKA KULTURA
Meu skvoterima se razvila autentina kultura ivljenja i odnosa prema svetu, oslanjajui se na vrednosti
ranijih omladinskih kontrakultura (hipi, pank, itd.), a koja je snano obeleila i drutvene pokrete koji su
se pojavili posle njih.

Vrednosti:

Reciklaa - reciklaa prostora, reciklaa otpada, reciklaa odbaene hrane, reciklaa starih stvari,
kompostiranje
Besplatnost - besplatan smetaj, besplatna hrana, besplatna radnja, besplatan prevoz (bicikl ili bio
dizel), besplatna kultura, besplatan softver, besplatna solarna energije besplatan ivot.
Uradi sam (Do It Yourself) etika tei
samodovoljnosti, tj. da svako pravi i koristi ono
to je sam napravio i da se to je mogue vie
odbace pakovani proizvodi.
Solidarnost. Pri otvaranju novog skvota,
stanari najee imaju dosta toga da srede i
poprave, pa im besplatno pomau skvoteri
elektriari, vodoinstalateri, moleri, itd, irei
tako znanja i vetine i kulturu uzajamne
pomoi.
Autonomija i samouprava u odnosu na
sisteme moi. Stvaranje slobodnih prostora i
neotuenih veza meu ljudima.
Direktna demokratija - odluke se donose
dogovorom na zajednikim okupljanjima svih
Irski skvoteri ekajui policiju.
stanara i nema onih koji su jednakiji od drugih.
Ekoloka odrivost prijateljska nastrojenost
prema okolini i drugim ivim biima. Korienje obnovljivih goriva i ne zagaivanje prirodne sredine.
Vegetarijanska ishrana je najee prisutna u skvoterskim kuhinjama, zato to je zdrava, etika,
jeftina i ekoloki odriva.
Alternativna muzika sluaju se razne vrste muzike, kao to su: rege, pank, rok, metal, hardkor, hiphop, tehno, psihodelija, itd. ali nikad komercijalna i mejnstrim muzika.
Nomadizam i esta promena mesta stanovanja su sastavni deo neizvesnosti skvoterske situacije u
kojoj se ne zna da li e danas biti izbaeni iz doma.
Horda (pleme) umesto nukleusne porodice. Tei se osamostaljenju od roditelja i ivotu u zajednici sa
vrnjacima i prijateljima.

Duh skvoterskog pokreta u kome uestvujem omoguava nam da razvijamo zadrunost kroz rad u
ateljeima i zajedniki ivot. Zajedniki ivot u skvotu je orue razvoja, a i nain da se odluno krene
protiv kapitalizma koji nas okruuje. ivim u skvotu skoro dve godine i sticanje svesti je ogromno. Ja
sam, ivotnim iskustvom u skvotu, otkrila da novac nije primarna stvar koja se stavlja ispre svih drugih.
Nego injenica da se ovek dobro osea i ivi onako kako eli da ivi.37 Ludivine Hannon, 24 godine,
studentkinja grafikog dizajna

Izgled skvotera
1980-ih je izgled skvotera bio prepoznatljiv i na prvi pogled se moglo videti da je neko pripadnik
skvoterskog pokreta. Odevni predmeti su bili crna kona jakna, vojne izme, dimnjaarske ili radnike
pantalone, palestinska marama Njihova odea nikada nije postala moda, nije se mogla nai u
kupovini, bila je potpuna antisocijalna. Nalazili su je pored kontejnera kao otpadak potroakog drutva.
Crna boja je bila i simbolina i praktina jer se nisu videle fleke. Kosa je najee bila delom obrijana a
delom u dredovima. Danas skvoterski izgled nije vie toliko odreen i oni mogu izgledati kao hipici,
punkeri, rejveri, metalci, nesvrstani, itd....

37

Navedeno prema Zbogom partije, samizdat, Beograd 2002..

61

INICIJATIVE, GRUPE I POKRETI

Ovo su neke od najpoznatijih inicijativa, grupa i drutvenih pokreta irom sveta koji se bave akcijama
skvotiranja ili su njihove akcije i inicijative, poput besplatne radnje, esto prisutne u skvotovima.

Provosi
Provosi (hol: Provo) su bili holandski kontrakulturni pokret 1960-ih, orjentisan na provociranje nasilnih
reakcija vlasti, upotrebom nenasilnih provokativnih taktika.
Naziv provo dolazi od rei provokacija, a dato je grupi mladih koja je izvodila simbolike akcije,
organizovala manifestacije i izbacivala slogane protiv neslobodarskog karaktera drutva. Koristili su
kombinaciju nenasilja i apsurdnog humora radi postizanja drutvene promene. Na provose su uticali
dada, anarhizam, hipici, situacionisti i mnogi drugi. Sprovoenje provokativnih akcija je zapoelo 1964. i
1965. kada je Robert Jasper Grootveld poeo odravati happeninge (deavanja) oko kipa Het
Lieverdije (Mali prosjak) koji je gradu Amsterdamu poklonila velika kompanija za proizvodnju duvana. Tu
su, uz uee publike, kritikovali potronju duvana i gradski smog kao simbole zapadne civilizacije. Ta
deavanja su se pretvorila u masovne manifestacije, sve vie usredsreene na teme guenja slobode, a
omladinu koja je tu dolazila su kasnije prozvali provosima.
1965. prilikom veridbe princeze Beatrix sa Nemcem Klausom von Amsbergerom dolo je do prvih
provokativnih akcija skupine kojoj je polo za rukom da omete raskoan vladarski obred. Otada su se u
Amsterdamu redovno ponavljale akcije uperene protiv struktura vlasti: policije, dravne, birokratije,
vojske, potronje, itd. 12. jula 1965. je izaao prvi broj asopisa Provo, koji je odmah bio zaplenjen
zbog sadraja i zbog deljenja na ulici bez odobrenja. U naredne dve godine je izdato jo petnaest
brojeva, od kojih neki i u 25.000 primeraka. U martu 1966. godine za vreme venanja Beatrix i Klausa,
provosi su organizovali protest, bacali dimne
bombe i suzavce na sveanu povorku, a zatim
se sukobili sa policijom. Dogaaje je prenosila
televizija u zemlji i inostranstvu, to je provose
svetski poznatim. Provosi su smatrali da je
nosilac budue drutvene promene
provotarijat, u koji su spadali umetnici, bitnici,
hipici, intelektualci, aktivisti i ulini
provotarijat. Jedna od najranijih kampanja
koju su vodili je bila za legalizaciju marihuane
u Holandiji.
Najpoznatije inicijative provosa bili su
takozvani beli planovi, kojima su praktinim
Prvi beli bickikl u Amsterdamu 1966.
primerom ukazivali na drugaije vrednosti od
preovlaujuih. Neki od belih planova su bili:
Beli bicikli su bili javni bicikli obojeni u belo i ostavljeni svuda po gradu na upotrebu ljudima.
Predstavljali su protivteu privatnom vlasnitvu i automobilskoj potronji. Iako je ovaj plan provosa
svojevremeno doekan kao radikalna utopija, par decenija kasnije je primenjen u nekim evropskim
gradovima, poput Bea, od strane gradskih vlasti.
Beli dimnjaci su pripadali onima koji nisu zagaivali atmosferu.
Beli plan za stanovanje je nudio revolucionarno reenje stambenog problema i predviao je da
svako ue u prazan stan i da tamo ivi. Ovaj plan je bio pretea skvoterskog pokreta u Holandiji.
Beli plan za policajce je predviao prelazak od policijske slube zavoenja javnog reda na slubu
socijalnih radnika i pomaganja ljudima.
Beli plan za ene je predviao otvaranje savetovalita za brane i seksualne probleme i kontrolu
raanja.
Beli plan za decu predvia da nekoliko parova naizmenino uvaju jedni drugima decu, po jedan dan
nedeljno.
Provosi su polazili od pretpostavke da se holandsko drutvo ne moe revolucionisati, pa su predlagali
borbu na svoj nain, buenjem svesti ljudi o prilikama u kojima ive, pomou oka i direktne akcije. Roel
62

Van Duyn, jedan od pokretaa je govorio: ovek moe biti revolucionar koliko hoe, ali pre e sunce
izai na zapadu nego to e izbiti revolucija u Holandiji. Da smo u paniji ili San Domingu, bez daljnjeg
bismo bili revolucionari. Ali ovde kod nas, gde ak i naa pobuna udara o granitni blok buroaskog
konzervativizma, jedino to nam preostaje je provokacija. Njihove akcije nisu prole nezapaeno kod
stanovnitva, pa na optinskim izborima u Amsterdamu u julu 1966. godine osvajaju 13.000 glasova
(2.5%), to je dovoljno da jedan njihov kandidat, Bernard de Vrijes, bude izabran.
Ubrzo se pokret proirio i na druge evropske gradove, pa dolazi i do prvog (a ujedno i poslednjeg)
meunarodnog kongresa provosa u dvorcu Borgharen od 12. do 14. novembra 1966. Ipak, videlo sa da
se pokret mnogo vie zasnivao na spontanosti irenja naina ivota nego na pokuaju organizacije. 13.
maja 1967. se raznolika masa provosa okupila u parku Vondel u Amsterdamu da bi raspravljala o
rasputanju pokreta, i iako su miljenja bila podeljena, pokret posle toga prestaje da postoji, a ni asopis
vie nije izlazio. Provose su nasledili kabuteri (nl: kabouters - patuljci).

Crni blok
Crni blok (nem: Schwarze Block, eng: Black Bloc) je grupa afiniteta koja se okuplja za proteste,
antiglobalistike demonstracije, mareve ili razne oblike klasne borbe. Sastoji se od ljudi obuenih u
crno, mahom omladine, koji su najee anarhistikog i antikapitalistikog uverenja. Crni blok nije
organizacija, ve strategija, poput graanske neposlunosti. Iako se strategija crnog bloka javlja na svim
veim antiglobalistikim demonstracijama (u enovi, Pragu, Sijetlu, Vaingtonu, Edinburgu, itd.) ne
postoji stalna organizacija crnog bloka izmeu protesta.
Crni blok se prvi put javlja u Nemakoj
tokom 1980-ih, kao odgovor na nasilje
drave prema radikalnim aktivistima. To je
bio izraz kojim su policajci opisivali
militantnu skvotersku omladinu i
autonomne, koji su se borili protiv njih na
ulicama za odbranu skvotova, marirajui
sa kacigama, ski maskama i uniformnom
crnom odeom, a oni najspremniji su nosili
i cokule ojaane metalom, tanlge, palice,
pendreke i titove. Takoe su maskirani u
crne fantomke branili turske emigrante od
neonacistikih napada, naroito u Istonoj
Nemakoj posle pada Berlinskog zida. Prvi
ameriki crni blok je organizovan tokom
Crni blok na demonstracijama protiv EU 2002.
protesta protiv Zalivskog rata 1991, a ta
strategija postaje izrazito popularna krajem
1999. na masovnim demonstracijama protiv Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu koje su bacile crni
blok u iu meunarodne panje. Crno se takoe nosi na demonstracijama da bi se sauvala
anonimnost, ukljuujui i crne maske, poto policijske snage snimaju proteste video kamerama. Maske,
osim anonimnosti, doprinose i gubitku linog identiteta i stvaranju oseaja pripadnosti i jednakosti meu
uesnicima (slino kao zapatisti).
Taktike tipine za crni blok su mariranje, dizanje barikada, zauzimanje ulica bez dozvole, unitavanje
imovine multinacionalnih korporacija, napadanje i razoruavanje policije, pruanje ljudima prve pomoi
od suzavca, oslobaanje od hapenja, pravljenje lanca, itd. Oslobaanje od hapenja najee
funkcionie tako to su ljudi koji nee da budu uhapeni brojniji od policajaca i jer je veina policajaca
okirana to aktivisti pokuavaju da oslobode nekoga. Pravljenje lanca slui da se blok ujedini i da
oteaju policiji posao da rasturi lanove. To je neka vrsta policijske formacije, poput kordona, samo
mnogo vie promenljiva i spontanija.
Meu razlozima za pravljenje crnog bloka na demonstracijama se najee navode:
solidarnost oni prave odstupnicu od policijskog nasilja i demonstriraju principe solidarnosti meu
potlaenima;
upadljivost - crni blok kao gej parada ponosa;
63

predstavljanje ideja i anarhistike kritika na irem protestu;

meusobna pomo i slobodno udruivanje - su oigledan primer kako se grupe afiniteta mogu
udruivati u vee grupe i spajati se zarad zajednikih ciljeva;
eskalacija - nain da se uzburka protest i da pree granicu reformizma i dostigne revolucionarno
stanje.

esti su sukobi crnog bloka i policije jer se oni svesno odluuju za taktike koje ukljuuju unitavanje
imovine. Najee mete napada su simboli ekonomske moi i politike kontrole - banke, multinacionalne
korporacije i video kamere za nadgledanje. Mnogi aktivisti ne mogu da prihvate injenicu da se drugi
aktivisti bave unitavanjem imovine. U svakom sluaju ostaje pitanje koje je postavio anonimni aktivista
crnog bloka: ta je uasnije, petominutno nasilje nad simbolikim objektima kapitala ili ono koje kapital
svakodnevno ini nad milionima anonimnih rtvi? Ipak, taktike crnog bloka su meta sve eih kritika,
kako drugih aktivista unutar pokreta, tako i ire javnosti. Najee ih optuuju za vandalizam, krenje
zakona, nezrelost i bezrazlono nasilje.

Bela odela
Bela odela (it: Tute Bianche) je bio italijanski drutveni pokret (aktivan od 1994. do 2001.) zasnovan na
taktikama ulinih protesta. Pokret je nastao 1994. godine kada je gradonaelnik Milana, Formentini,
naredio rasturanje socijalnih centara reima: Od sada centri nee biti nita drugo nego duhovi iznad
grada. Ubrzo su izbile masovne demonstracije za odbranu drutvenih centara, na kojima su se beli
duhovi tj. aktivisti obueni skroz u belo, pojavili.
Bela odela odbacuju tradicionalnu dihotomiju nasilje/nenasilje i praktikuju taktike koje se mogu opisati
kao borbeno nenasilje. Za razliku od taktike pasivnog nenasilja (npr. sedenje na ulici isped policije)
aktivno nenasilje podrazumeva obmotavanje tela sunerima da bi se probili kroz policijski obru i zatitili
od pendreka. Umotani u sunere i madrace i zatieni debelim slojem izolacije, katapultiraju sopstvena
tela na barikade, a naoruani vodenim topovima se probijaju kroz redove policije. Obino mariraju u
blok formacijama (kao policijski kordon) radi meusobne zatite tokom demonstracija i odbrane aktivista
od hapenja. Sredite pokreta je inila italijanska Ya basta asocijacija, mrea grupa irom Italije
inspirisanih zapatistikim ustankom u japasu 1994. godine i italijanskim autonomnim pokretom 1970-ih
i 80-ih. Pokretaka deviza pokreta je preuzeta od zapatista: Ya basta! (Dosta!). Bore se, izmeu ostalog,
za univerzalno zagarantovani osnovni prihod, globalno dravljanstvo koje garantuje slobodno kretanje
ljudi preko granica i slobodan pristup novim tehnologijama, to u praksi najee podrazumeva slobodan
softver i borbu protiv restriktivnih autorskih prava.
Strategija pokreta se naziva
graanska i drutvena neposlunost i
ukljuuje zauzimanja i stvaranje
samoupravih socijalnih centara, antikapitalistiko organizovanje, aktivizam
za prava izbeglica i radnika
emigranata, kao i stvaranje velikih
blok-formacija tokom demonstracija,
da bi se zadrale ulice tokom sukoba
sa policijom. Tokom protesta protiv
G8 u enovi u julu 2001. pokret je
dostigao svoj vrhunac, sa oko 10.000
demonstranata u zajednikoj blok
formaciji. Nakon enove se
asocijacija Ya Basta! raspada, a neke
preostale grupe menjaju ime u
Disobedienti (neposluni).

Bela odela protiv MMF i Svetske banke, Prag 2000.

Pokret belih odela je izvrio veliki uticaj na nove drutvene pokrete irom sveta, pa imamo u Britaniji
grupu WOMBLES koja koristi njihove taktike, u paniji Mano Bianco, a u SAD Ya Basta Collective, sa
seditem u Njujorku (koji, dodue, nose uta a ne bela odela).

64

Hrana ne oruje
Hrana ne oruje (eng. Food not Bombs) je pokret ljudi koji spremaju i besplatno dele vegeterijansku
hranu gladnima i protive se ratu i nasilju. Za sebe tvrde da su jedan od revolucionarnih pokreta
dananjice koji se najbre iri.
Prva ovakva grupa je stvorena u Kembridu, Masausetsu 1980. godine od strane aktivista antinuklearnog pokreta. Hrana ne oruje je potpuno volonterska organizacija koja je posveena nenasilju.
Ona nema zvaninih lidera i nastoji da ukljui svakog u proces donoenja odluka. Svaka grupa nabavlja
hranu koja bi inae bila baena i sprema svee, kuvane, vegetarijanske obroke koji se posluuju u
gradskim parkovima, bilo kome, bez ograniavanja. Takoe posluuju besplatne vegetarijanske obroke
na protestima i deavanjima.
Sr njihove filozofije je nahraniti gladne, a postoje etiri stuba na
kojima se zasniva:
Recikliranje hrane
Odluivanje konsenzusom
Nenasilje
Vegetarijanstvo
Pobornici ove filozofije takoe veruju:
Kad bi vlade i korporacije irom sveta troile jednako novca i
energije na hranu kao to troe na ratove, niko ne bi bio gladan.
Na svetu ima dovoljno hrane za sve, ali se bespotrebno baca,
kao direktna posledica kapitalizma i militarizma.
Vegetarijanska hrana je ujedno zdrava i nenasilna.

Hrana ne oruje!

Hrana ne oruje ima preko 175 autonomnih kolektiva koji dele vegetarijansku hranu gladnim ljudima i
protestvuju protiv rata i siromatva, po celoj Americi, Evropi i Australiji. Pokret se prethodnih godina
proirio balkanskim prostorima i besplatna hrana se delila u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Mostaru,
Novom Sadu, Rijeci i drugde. Verujemo da bi nae drutvo i vlada trebali vie vrednovati ljudski ivot, a
ne materijalna dobra. Dajui besplatnu hranu siromanima na javnim mestima direktno ukazujemo na
stupanj gladi i viak hrane koja se ne iskoristi i propadne. Ukazujemo na propust drutva koje to
podrava, dok se u isto vreme gomilaju ogromna sredstva za vodenje ratova i razne oblike kontrole i
nasilja." (iz letka kolektiva Hrana ne oruje sa ovih podneblja). Hranu koju dele najee besplatno
nabavljaju na pijacama, a to je hrana koja neprodata ostaje na tezgama posle radnog vremena. Od
naene hrane spremaju razna jela pri emu su trokovi minimalni, jer najee kupuju samo hleb i
zaine.
Volonteri kolektiva u San Francisku su hapeni preko hiljadu puta. Pripadnici pokreta smatraju da vlasti
pokuavaju da uutkaju njihov protest protiv vladine politike u vezi beskunika. Amnesty International je
izjavio da njihove uhapene volontere smatra
zatvorenicima savesti i radie na njihovom
bezuslovnom oslobaanju. Kod nas ne postoje
informacije o sluajevima hapenja.

Deljenja besplatne vegetarijanske hrane.

65

Hrana ne oruje sarauje sa grupama kao to

su Kue ne zatvori (Homes Not Jailes),
Anarhistiki crni krst (Anarchist Black Cross),
Anti rasistika akcija (Anti Racist Action), U
odbranu ivotinja (In Defense of Animals),
Pokret slobodnih radija (The Free Radio
Movement), Earth First (Zemlja na prvom
mestu), kao i sa drugim organizacijama. Za
sebe kau da su na frontu borbe za pozitivne
socijalne promene i da se suprotstavljaju
programu otre globalizacije.

Kue ne zatvori
Kue ne zatvori (en: Homes Not Jails) je volonterska organizacija koja se bori za smetaj direktnom
akcijom i svim raspoloivim sredstvima. Cilj im je da "okonaju beskunitvo i ukinu zatvorski industrijski
kompleks". Imaju tri ogranka u Bostonu, San Francisku i Vaingtonu.
1992. Kue ne zatvori su zapoeli stvaranje skvoterskog pokreta u San Francisku koji bi obezbedio
smetaj beskunicima i do sada su smestili hiljade ljudi u skvotove koji su trajali od jedne noi do est
godina. Na vrhuncu pokreta, bilo je oko 500 ljudi koji su skvotirali irom grada, a otvarali su izmeu jedne
i est zgrada nedeljno. Ukupno je useljeno oko 500 kua, od kojih je 95% trajalo u proseku 6 meseci.
Skvotiranje je oblik graanske neposlunosti. Ono moe biti pitanje ivota i smrti za nekog ko je
beskunik. kae Ted Guliksen, osniva "Homes Not Jails".

Povratimo ulice
Povratimo ulice (en: Reclaim the Streets, skraeno RTS), je kolektiv koji se prvenstveno bori za
osloboenje ulica od automobila, a deo su ireg pokreta protiv kapitalizma. Zalau se za javnu kontrolu
javnih prostora.
Kolektiv Povratimo ulice je nastao poetkom
1990-ih u Londonu, Velika Britanija, iz
protesnih kampova protiv izgradnje autoputeva. Oni upranjavaju teoriju privremenih
autonomnih zona (TAZ) i organizuju slobodne
urke i druge nenasilne akcije na ulicama
Londona kao protest protiv automobila. Prva
ulina urka je organizovana u Londonu 1995.
u Camden High ulici. Vremenom, njihove
uline akcije, zbog svoje festivalske atmosfere,
neformalnog pristupa i jednakosti svih
uesnika, dobijaju sve veu popularnost, a
narednih godina su se proirile na sve strane
sveta. Njihovi protesti najee izgledaju poput
Povratimo ulice urka.
peake zone, gde ljudi sviraju, ongliraju,
voze bicikle, skejtove i rolere, sede svuda
okolo, sluaju muziku, pa ak se i deca igraju u pesku, koji je donet za tu priliku. Za razliku od
komercijalnih urki, na akcijama povratimo ulice, se nikad ne zaboravlja socijalna i politika pozadina.
Oni upozoravaju da svakodnevno, samo u Velikoj Britaniji, etrdesetoro ljudi umre od automobila - 25 od
njihovog zagaenja i jo 15 poginu na putevima. Povratimo ulice dolaze iz radikalnog ekolokog pokreta,
i pokuavaju da spree da se od gradova naprave auto-putevi, a od zelenih povrina poslovni prostori.
Bez saobraaja, gradovi ponovo mogu oiveti. Ogromne raskrsnice u centru grada mogu ponovo postati
javni trgovi, sa posaenim drveem i fontanama koje ubore. iroki auto-putevi, koji presecaju nae
gradove na paradi, mogu postati mesta susreta, povezujui zajednice, radije nego da ih razdvajaju.
Ovaj pokret je iznedrio Karneval protiv kapitalizma iji su ogranak srebrne i ruiaste brigade (en:
Pink and silver brigades). Re je o ludistikom pokretu ena i mukaraca obuenih u ruiasto i srebrno,
koji naoruani fluoroscentnim pajalicama za prainu u ivim bojama, provociraju policijske kordone na
demontracijama. Povratimo ulice se takoe koristi ne samo kao naziv kolektiva, ve i za direktnu akciju
privremenog nenasilnog zauzimanja ulica.

Besplatna radnja
Besplatna radnja (eng. Free Shop ili Give Away Shop) je mesto poklanjanja i razmene starih stvari.
Funkcionie tako to ljudi koji imaju vika starih stvari donose stvari u besplatnu radnju umesto da ih
bace u kontejner. Nain na koji besplatna radnja posluje je suprotan novanoj ekonomiji, jer je u njoj
novac bezvredan a sve u radnji je besplatno. Radnja, teoretski, moe postojati sve dok jedni u nju
donose stvari koje e se poklanjati, a drugi dolaze da ih uzmu.
66

Ideja o besplatnim radnjama se rodila u zemljama severne Evrope (Holandija, Nemaka) krajem 1990-ih,
kada u mnogim zemljama dolazi do smanjenja koliine novca koji drava izdvaja za najugroenije
slojeve stanovnitva. Pokretai besplatne radnje dolaze do zakljuka da, iako se zemlja ekonomski
razvija, raste i broj ljudi koji ne uspevavaju da zadovolje svoje najosnovnije potrebe. Njihova ideja vodilja
je bila da svog suseda ne gledaju kao konkurenta, ve da pokuaju da pronau naine komuniciranja u
drutvu koji se ne zasnivaju na profitu. Besplatne radnje najee funkcioniu u okviru skvotova, jer ne
donose profit i vode ih volonteri tako da ne mogu plaati zakup poslovnog prostora. Prva besplatna
radnja, Weggeefwinkel je otvorena u Lajdenu, u Holandiji od anarhistikog EuroDusnie kolektiva pod
sloganom: "Srea nije na prodaju". Namera im je bila suprotstaviti se dominaciji novane ekonomije na
lokalnom, gradskom nivou. Njihova viegodinja iskustva pokazuju da ljudi u Holandiji vie donose stvari
nego to ih uzimaju, tako da nastaju problemi sa skladitenjem. Tu se moe nai sve, od igle do
lokomotive, od ispravne tehnike, gramofona, knjiga, polovnih raunara, do obue, odee, nametaja itd.
Slogan pokreta besplatnih radnji je vremenom postao: "Ima dovoljno za svaije potrebe, ali ne i za
svaiju pohlepu", to su izvorno rei Mahatme Gandija.
U Beogradu je postojala besplatna radnja koju su vodili Stani pani kolektiv i koja se nalazila u
prostorijama nekadanjeg beogradskog skvota KUDRUC. irom sveta, ukljuujui i Srbiju, se svake
godine odrava Dan bez kupovine, gde se na glavnom gradskom trgu organizuje akcija poklanjanja i
razmene starih stvari. Jo jedna inicijativa bliska pokretu besplatnih radnji je Frisajkl mrea (eng.
Freecycle - igra rei: besplatno i reciklaa), koja je nastala u Arizoni sa svrhom da povee one koji imaju
vika stvari koje im ne trebaju i one kojima trebaju neke stvari. Dogovaraju se uglavnom preko mejling
listi a lokalna frisajkl mrea postoji i kod nas.

Egzodus kolektiv
Egzodus (en: Exodus Collective) je jedan od vodeih kolektiva uradi sam kulture u Velikoj Britaniji,
smeten na farmi u Lutonu, severno od Londona. Bave se organizovanjem slobodnih urki (rejvova) i
festivala, skvotiranjem i raznim muziko-politikim akcijama. Aktivnosti Exodusa38 poinju 1986. godine,
kada nastaje Gemini Sound System, vezan za rege i dab muziku. Pokuava se oiveti tradicija slobodnih
festivala iz 1960-tih i 1970-tih godina. U
drugoj polovini 1980-tih poinje cvetati acid
house i tehno scena sa ilegalnim urkama
u naputenim skaditima na periferiji
Londona. Egzodus se ukljuuje u tu scenu,
a dobrim delom je i sami stvaraju. Poinju
praviti urke sa opremom koju nalaze bilo
gde (zvunici pored kontejnera, pojaala
na buvljaku...), i dolazi oko 3.000
najrazliitijih ljudi: od skvotera, putnika,
punkera, hipika, rejvera i ostalih. urke se
ne reklamiraju, plakatima i letcima nego
usmenom predajom. Egzodus je protest
protiv komercijalizacije rejv kulture i
klubova u kojima se mora platiti skupa
Neprijavljena urka Egzodus kolektiva.
ulaznica za ples.
Nekoliko puta su imali pretrese i montirane procese, meutim policija je uvek izvlaila deblji kraj i mnogi
zlonamerni policajci su smenjeni. U januaru 1993. godine je 120 policajaca okruilo skvotiranu farmu
Duga livada i odvuklo u stanicu svih 36 zateenih lanova kolektiva. Poto je tu no trebalo da se odri
slobodna urka, kada se proirila vest o hapenju, 4000 ljudi se zaputilo prema policijskoj stanici da
tamo plee. Policija je bila nemona protiv tolikog broja plesaa koji su na taj nain protestovali protiv
hapenja prijatelja, pa su svi uhapeni puteni. Egzodus uiva podrku mnogo ljudi u Lutonu, jer su
oiveli njihov kraj. Znaajna je nihova drutvena delatnost vezana za rehabilitaciju maloletnih delikvenata
i aktiviranje mladih koji spadaju pod rizinu skupinu to se tie kriminala. Potronja alkohola u pabovima
u Lutonu opala, smanjio se broj prekraja vezanih za alkoholizam, a kriminal je pao za 6%. Zanimljiv je
38

Kolektiv je nazvan Exodus prema pesmi Boba Marlija.

67

podatak da je 1993.godine, kad su aktivnosti Egzodusa gotovo zamrle zbog estoke policijske represije i
zabrane delovanja, potronja alkohola u Lutonu porasla je za 40%. Ljudi iz Egzodusa su se do 1998.
godine suoili s jedanaest upada policije, 25 hapenja, 55 optubi i 10 osuda, od ega 9 zbog
neprijavljenih urki39. 03. novembra 1999. godine farma Duga livada je zakonski predana na koritenje
kolektivu Egzodus. Na farmi postoji sala za fitnes, prostorije za druenje, 40 spavaih soba, velika
kuhinja, povrtnjak, radionica i skladite, a imaju i mnogo ivotinja: konje, ovce, kokoi, pse, make...

Pokret bezemljaa Brazila

Pokret zemljoradnika bez zemlje (portugalski: Movimento dos Trabalhadores Rurais Sem Terra,
skraeno MST), poznatiji kao pokret bezemljaa Brazila je najvei drutveni pokret u Latinskoj Americi
sa oko 1 i po milion ljudi organizovanih u 23 (od ukupno 27) brazilskih drava.
U Brazilu, 1.6% zemljoposednika dri
skoro polovinu (46.8%) obradive zemlje,
3% zemljoposednika poseduje dve
treine obradive zemlje, dok 20% ljudi
dri 90% zemlje. Skoro dve treine
ogromnih zemljoposeda (latifundiosa)
ostaje neobraeno, dok je 12 miliona ljudi
bez krova i bez zemlje (ne raunajui
stanovnike favela, za koje se smatra da
nisu u najgorem poloaju), a seljaci
zakupci plaaju ogromne rente. Brazilski
bezemljai sprovode zemljine reforme
odozdo, tako to zauzimaju i obrauju
neobraene zemljoposede, a ogromne
prazne kue u vlasnitvu krupnih
Kad se digne kuka i motika...
zemljoposednika pretvaraju u domove za
siromane porodice. Reforme temelje na
brazilskom Ustavu, koji kae da zemlja koja ostane neobraena treba da se koristi za iru drutvenu
funkciju (Federalni Ustav Brazila, 1984). Zemlje ima puno. Nae je pravo da osvojimo ovu zemlju, da
moemo da sadimo useve i hranimo decu. kae jedan od bezemljaa.
Brazilski pokret bezemljaa je roen iz pojedinanih, izolovanih borbi za zemlju, koju su seljaci vodili u
junom Brazilu krajem 1970-ih. Krajem 1980. i poetkom 1981. je preko 6.000 porodica bez zemlje
osnovalo kamp na tromei tri neobraena poseda u najjunijoj dravi Brazila Rio Grande do Sul, koji je
kasnije postao poznat kao Encruzilhada Natalino. Uz podrku mnogih udruenja graana, i dela
katolike crkve, porodice su izvrile pritisak na vladu vojne hunte da eksproprie okolnu zemlju u svrhu
agrarne reforme. Pokret bezemljaa je zvanino osnovan 1984. i organizovan je, od lokalnog do
nacionalnog nivoa, u kolektive koji donose odluke diskusijom i konsenzusom. Pokret izmeu sebe bira
predstavnike, od kojih preko 90% ivi u njihovim naseobinama. Pokret je do sada osvojio preko 80.000
kvadratnih milja zemlje i naselio 350.000 porodica u preko 2000 naselja40. Njihova borba nije prola bez
rtava, na stotine je bezemljaa do sada ubijeno. Vie je seljaka ubijeno pod demokratskim reimom,
nego politikih disidenata pod vojnom diktaturom (od 1964. do 1988). 17. aprila 1996. policija je napala
2000 seljaka bezemljaa u istonoamazonskom gradu Eldorado dos Karahas. 19 seljaka je ubijeno a 69
je povreeno. U toku 2000. godine ubijeno je 11 bezemljaa.
in zauzimanja zemlje, koji oni nazivaju presecanje ice, je temelj pokreta. To je vatreno krtenje za
aktiviste i bitan deo njihovog identiteta. Kada kljeta preseku icu i ona pukne kao ica na violini, a
ograda se srui, bezemljai gube svoju nevinost, kae Pedro Tierra, iz pokreta bezemljaa. Pokret je
razvio itav niz taktika direktne akcije, ukljuujui zauzimanje kongresnih i optinskih zgrada, dugake
mareve, zemljoradnike trajkove i bojkote, barikade i blokade puteva. esto se te direktne akcije
kombinuju sa pregovaranjem i parlamentarnom politikom. Ideoloki je pokret dosta arenolik, inspirisan
katolikom teologijom osloboenja, marksizmom, kubanskom revolucijom i raznim pobunjenicima kao
to su: e Gevara, ikona pokreta, Zumbi, brazilski rob koji je poveo pobunu u 16. veku i uspostavio
39
40

Navedeno prema Draen imlea: Snaga utopije, to ita, Zagreb, 2004.

Podatak sa njihovog sajta http://www.mstbrazil.org/
68

slobodnu zajednicu, koja se odrala 95 godina, i Antonio Conselheiro, mistik koji je predvodio bunu
siromanih u 19. veku i osnovao kvazi-komunistiku zajednicu Canudos. Pokret bezemljaa je ukljuen u
alterglobalistiki pokret i od 1994. se bore protiv globalnih agrokompanija i mariraju protiv STO na
samitima. Globalizacija brazilske seljake dovodi u prilino nezavidan poloaj, prisiljavaju male uzgajivae
da se takmie sa gigantskim agrokompanijama na meunarodnim tritima, nameui standardizaciju
semena, i sl. 1999. pokret je usvojio novu strategiju - ranije su zauzimali samo naputenu zemlju, ali od
sada u krajevima gde vlada glad, ako se zemlja koristi za uzgoj komercijanih sadnica, poput eerne
trske, a ne za hranu lokalnog stanovnitva, zauzimanje je opravdano. Pokret se takoe bori i protiv
genetski modifikovanog semena i za organski uzgoj hrane. Postoji stotine malih zadruga koje zajedno
uzgajaju hranu. 2005. su u saradnji sa vladama Venecuele i brazilske Parane, univerzitetom Parane i
pokretima zemljoradnika irom sveta, osnovali Latino ameriku kolu za agroekologiju. Pokret se bori i
protiv velike nepismenosti u Brazilu. Oko 160.000 dece pohaa 1800 javnih kola u MTS naseljima, a
preko 50.000 odraslih su nauili da itaju i piu.
Pred izbore na kojima je izabran 2003.
predsednik Lula je obeao da e drava
kupiti neiskorienu zemlju i da e je
podeliti siromanim porodicama bez doma.
Dau vam toliko zemlje, da neete mou
svu da je zauzmete! 2005. je 13.000
bezemljaa mariralo preko 200 kilometara
iz Gojanije u glavni grad Braziliju. Kada su
posle dve nedelje stigli, 18. maja,
predsedniku Luli je predata lista zahteva za
agrarnu reformu, autonomiju Indijanaca,
vee javne izdatke i drutvene stanove.
Delegacija od 50 ljudi je imala triasovni
sastanak sa predsednikom Lulom, koji im
je ponovo obeao da e 430.000 porodica
Brazilski bezemljai mariraju ka Braziliji.
bez zemlje biti smeteno do kraja 2006.
2006. stotine brazilskih bezemljaa su
zauzele kongresnu zgradu u glavnom gradu Braziliji. U neredima je oko 500 ljudi uhapeno, a preko 25
povreeno. Aktivisti su uspeli da se probiju u predvorje donjeg doma brazilskog Kongresa u Braziliji da bi
zahtevali kraj ropskom radu i izmene brazilskih zakona sa ciljem ubrzanja agrarnih reformi.
Slogani:
Zemlja onima koji je obrauju. (Terra para quem nela trabalha)
Bez agrarne reforme nema demokratije. (Sem reforma agraria nao havera democracia)
Zauzimanje zemlje je reenje! (Ocupaao a soluao!)
Zauzmi, obradi, odbrani! (Ocupar, Produzir, Resistir!)
Agrarna reforma: za Brazil bez latifundosa! (Reforma Agraria: Por um Brasil Sem Latifundios!)

69

POGOVOR
Jedan od ciljeva ovog istraivanja je ukazivanje na neka, po mom miljenju pozitivna, zakonska reenja
koja se tiu skvotiranja. Tu prvenstveno mislim na tzv. holandski model, po kome se nekorien prostor
posle godinu dana smatra naputenim i slobodnim za useljenje. Ovakav tretman skvotiranja, kao to se
pokazalo u praksi, ima veoma pozitivne efekte, kako na ublaavanje stambene krize, tako i na kulturnu
ponudu grada. A vlasnici nekretnina, ak i u sluajevima kada ih ostavljaju prazne iz pekulantskih
razloga, ne trpe neke naroito negativne posledice jer vlasnitvo ostaje i dalje njihovo, drava ga titi,
stanari ga besplatno odravaju, a oni ga dobijaju natrag, sudskim nalogom, im smisle ta e sa njim.
Smatram da ovakvo reenje iznalazi dobar balans izmeu vlasnikih interesa i interesa ire drutvene
zajednice.
Videli smo da je bitna drutvena funkcija koju obavljaju skvotovi na zapadu osamostaljivanje omladine
od roditelja i uenje za samostalan ivot. U siromanim drutvima, gde je mnogo ljudi nezaposleno,
izgledi za osamostaljenje od roditelja su minimalni, za one bez posla i novca. Mladi u skvotovima, poput
nekadanjih zadruga, pronalaze krov nad glavom i mesto za rad, gde pokreu razne inicijative koje im
omoguavaju da se osamostale i preive. Skvotiranje otvara jo jedno vano pitanje, a to je pitanje
javnog prostora. Javni prostor se vidno suava pod najezdom privatnog kapitala a nestanak javnih
prostora vodi poveanju prostora privatne kontrole. Trgove transformiu u parkinge, a nekadanja javna
mesta pretvaraju u banke i oping centre. Gradovi se danas uglavnom sastoje od mnotva privatnih
enklava povezanih kvazi-javnim saobraajnicama, opasnim po ivot dece, ljudi i ivotinja. Skvotiranje
preokree proces privatizovanja grada i ponovo zamenjuje privatno javnim. Novi javni prostori se irom
Evrope pojavljuju u naputenim fabrikama, skladitima, pristanitima i kasarnama, koje zjape prazne u
nedostatku inspiracije vlasti, ekajui svog privatnog investitora.
Poslednjih godina se u Srbiji sve manje gradi drutvenih stanova. Ako se taj trend nastavi, bie sve vie
potrebe za stambenim prostorom. Najmanje to moemo uiniti u tom sluaju je upoznati narod sa
iskustvima drugih naroda koji su se svojevremeno suoili sa slinim problemima. Takoe, u Srbiji postoje
i uslovi za ruralno skvotiranje, jer u mnogim selima ima dosta praznih kua i naputenih imanja bez
naslednika, koja propadaju, a sela se gase. Ponovno naseljavanje naputenih sela je ve odavno trend u
zemljama poput panije, Holandije, Italije, itd. gde su sela ranije opustela i gde se sada ljudi bez novca i
bez posla vraaju zemlji, poto shvataju da se beton ne moe jesti.

70

LITERATURA
Knjige i tekstovi:

Hakim Bej, Privremena autonomna zona, Centar za savremenu umetnost, Beograd, 2003.
Draen imlea, Snaga utopije, to ita, Zagreb 2003.
Ivana Momilovi, Zbogom partije, samizdat, Beograd 2002.
M. Teodori, Historijat novih ljevica u Evropi, Globus Zagreb, 1979.
Zbornik: Obnova utopijskih energija, priredio Vukain Pavlovi, Beograd, 1987.
Jelena kara, Skvotiranje, studentski rad, Fakultet politikih nauka Beograd
Edgar Buri, Squatterski pokreti u zapadnoj Europi, diplomski rad, Odsjek za sociologiju Filozofskog
fakulteta sveuilita u Zagrebu
Eugen Vukovi, Skvotiranje u Zagrebu
http://04zine.org/index.php?page=article&id=40&css=10
Hans Pruijt, Squatting in Europe
http://www.eur.nl/fsw/english/staff/homepages/pruijt/publications/sq-eur
Hans Pruijt, Is the institutionalization of urban movements inevitable?
http://www.eur.nl/fsw/english/staff/homepages/pruijt/publications/inevitable
Justus Uitermark, Framing urban injustices: the case of the Amsterdam squatter movement
http://www.justusuitermark.nl/Documents/sp2004.pdf
Adam Bregman, Italy's Cultural Underground
http://www.hartford-hwp.com/archives/62/248.html
Andrea Membretti: Centri Sociali Autogestiti: Territori in Movimento
http://www.cgil.it/org.programma/webprep/cso3.htm
George Katsiaficas, The Subversion of Politics
http://www.eroseffect.com/books/subversion_download.htm
Rebel Mouse, Sloboda ili kapitalizam u skvotovima na Zapadu?
http://www.geocities.com/aktivizam/onlinetekstovi.html
Adilkno, Cracking the Movement
http://squat.net/archiv/cracking
Lela Vujani, Od skvotera do kulturnih poduzetnika, 04 Megazin za hakiranje stvarnosti br.1

Internet stranice:

Svetski sajt o skvotiranju: vesti, arhiva, informacije (viejezino)

http://www.squat.net/
Skvotiranje na vikipediji, slobodnoj enciklopediji
http://en.wikipedia.org/wiki/Squatting
Pravno savetovalite za skvotere u Velikoj Britaniji
http://squatter.org.uk/
UK skvoterska arhiva
http://www.wussu.com/squatting/
Nick Wates, Squatting Real Story
http://www.squat.freeserve.co.uk/story/
Samoupravni socijalni centri u Rimu
http://www.tmcrew.org/csa/csa_en.htm
Spisak socijalnih centara u Italiji
http://www.ecn.org/collegamenti/listacs.htm
Tekst o skvotiranju u Berlinu (na srpskom)
http://www.pionirovglasnik.com/index.php?category=46&content=436
Squatters movement in Brazil: Movimento Sem Terra
ttp://aspin.asu.edu/hpn/archives/may98/0318.html
Squat in Brasil (Anita Garibaldi)
http://www.squat.net/en/news/brasil141001.html
Autonomous Land Occupations in Brasil
http://www.defenestrator.org/?q=node/111
71

Art Squats in Paris

http://www.ivyparis.com/blogger/2005/07/art-squats-squarts-in-paris.html
Political squats in France
http://pgaconference.org/en/2006/political_squat
Survival Without Rent
http://www.habiter-autrement.org/07.squat/02_sq.htm
Kratka istorija njujorkih skvotova (na engleskom)
http://www.citylimits.org/content/articles/articleView.cfm?articlenumber=862
Istorija skvotiranja u Njujorku (na engleskom)
http://gregoryheller.com/home/node/35
Squatting in Spain
http://www.infoshop.org/inews/article.php?story=20060905181731126&mode=print
Squatting in Barcelona
http://www.cascall.org/canpasqual/texts/squatting.html
Squatting South of the Pyrenees
http://gridlock.gn.apc.org/squat-sp.htm
Skvoterski nedeljni vodi kroz Barselonu (na panskom)
http://usurpa.squat.net/
Skvoterski prirunik (na srpskom)
http://anarchyserbia.mahost.org/browser_tekstova.php?lokacija=tekstovi/skvotiranje
Skvotiranje na srpski nacin (lanak iz magazina UPS)
http://www.upsmagazin.org/02/skvotovi/decaskvota.php
Jedini beogradski skvot: prazna velika kua (lanak iz Vremena)
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=351932/
Okupatori naputenih zgrada (tekst iz Politike)
http://www.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=525/
Kontrapunkt, mnotvo tekstova o autonomnim drutvenim pokretima (na srpskom)
http://www.kontra-punkt.info

72