L2.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. PRVI DEO: LV_4_1.

L2.3
L2.3.1 Zadatak

Ručno programiranje mašina alatki. Prvi deo: LV_4_1 Ručno programiranje numerički upravljanog struga POTISJE PH 42-CNC.

U Laboratoriji za mašine alatke izvršiti potrebne pripreme obadnog sistema sa numerički upravljanim strugom POTISJE PH 42-CNC, pa obraditi deo po datom radioničkom crtežu. Koristiti obrasce za potrebnu tehnološku dokumentaciju, a program za mašinu sastaviti po ovom uputstvu i u propisnom formatu. U pripremi za ovu vežbu valja koristiti još i dopunski materijal, postavljen na adresi predmeta i prisustvovati prvom delu vežbe, kada se daje uputstvo za izvođenje četvrte laboratorijske vežbe: Upravljanje i programiranje mašina alatki. Radno mesto za ovu vežbu pokazano je na SC2.3.1.

a) Numerički upravljani strug POTISJE PH 42-CNC

b) Radni prostor struga POTISJE PH 42-CNC

SC2.3.1 Resurs za prvi deo laboratorijske vežbe L2.3

L2.3.2 Vodič
U pripremi za ovu laboratorijsku vežbu valja raditi po sledećem rasporedu aktivnosti: RB Osnovne aktivnosti Dopunske aktivnosti, za bolje razumevanje i za studiranje teme
1 2 3 4 5 6 7 Proučavanje Uputstva za rad. Priprema obrazaca za rad. Priprema programa. Provera i testiranje napisanog programa. Prenos gotovog programa u memoriju upravljačke jedinice. Obrada na mašini. Sastavljanje Izveštaja o obavljenoj laboratorijskoj vežbi. Proučavanje uputstava sa predavanja, Uputstva za izvođenje četvrte laboratorijske vežbe i dopunskog materijala sa sajta ovog predmeta. Proučavanje primera popunjenih obrazaca i pripremanje obrazaca za postavljene zadatke (plan alata, plan obrade i plan baziranja). Priprema programa na bazi pripremljenih planova obrade i geometrije dela definisane radioničkim crtežom. Provera programa, testiranje i verifikacija pomoću ponuđenih resursa. Završna provera programa vrši se na mašini za koju je program napisan. Upoznavanje sa procedurom za prenos programa u upravljačku jedinicu: snimanje programa na računar pored mašine i prenos programa na mašinu. Postavljanje pripremka: baziranje i stezanje. Obrada na mašini. Merenje i analiza obrađenog dela. Sprovođenje eventualne dorade. Analiza rezultata ostvarene obrade. Dopuna planova alata, obrade i baziranja, arhiviranje konačne verzije programa (G koda) i radioničkog crteža u elaborat za ovu laboratorijku vežbu.

Ostalo:
Za ovu vežbu rezervsan je i termin pripreme od četiri časa pod nazivom: Uputstvo za izvođenje četvrte laboratorijske vežve: Upravljanje i programiranje mašina alatki. Za rad na ovoj vežbi koriste se već formirani obrasci. Primeri popunjenih obrazaca su dati u odeljku L2.3.3 Uputstvo za programiranje struga PH 42-CNC. Za pripremu planova alata, baziranja i obrade valja koristiti sledeće obrasce: Plan alata obrazac MA.L.2.03_1.1, Plan baziranja – obrazac MA.L.2.03_1.2, Plan obrade – obrazac MA.L.2.03_1.3. Za radionički crtež koristiti obrazac MA.L.2.03.0.

Rekapitulacija: 1) Na prvoj radnoj laboratorijskoj vežbi (LV_1) praktikovano je: rukovanje ručno upravljanim mašinama alatkama i direktno 2) 3)
merenje obratka korišćenjem radioničkih merila. I na ovoj vežbi treba meriti obrađene delove radi provere tačnosti ostvarenih mera. Na ovoj vežbi treba posmatrati kako drugi rukuju numerički upravljanim mašinama alatkama koristeći programe koji su rezultat samostalnog rada studenata. Valja uočiti značaj pažljivog praćenja cele procedure za programiranje numerički upravljanih mašina alatki. Ove mašine rade po zadatom programu pa programer i rukovaoc treba da se postaraju da svoju tehnologiju mašini prepuste jednoznačno.

1

MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C3. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE

L2.3.3 Uputstvo za programiranje numerički upravljanog struga POTISJE PH 42-CNC
Strug POTISJE PH 42-CNC je numerički upravljani revolver strug tipa PH 42-CNC, koji je proizvela fabrika POTISJE iz Ade. Taj strug ima revolver glavu sa 13 pozicija. Ovo uputstvo se odnosi na objašnjenje osnovnih pojmova i celina programa za mašinu tipa POTISJE PH 42-CNC, u daljem tekstu: PH 42-CNC. Objašnjene su sledeće celine: koordinatni sistem; broj programa, početak i kraj programa; rečenica programa; struktura programa i programiranje putanje alata, uključujući i programiranje konture korišćenjem skraćenog opisa i programiranje primenom fiksnih ciklusa. Dat je primer projektovanja tehnologije obrade za jedan karakterističan obradak, sa programom i primerima popunjenih obrazaca MA.L.2.03_1.1,2,3. Koordinatni sistem. U odeljku L2.3.5 dat je skraćeni opis numerički upravljanog ravolver struga PH 42-CNC i sa naznačenim smerovima servo osa. Oznake i smerovi osa su prema ISO 841. Ovaj strug je po koncepciji numerički upravljani strug sa revolver glavom iza ose obratka (SC2.3.2). Za mašine sa revolver glavom ispred ose obratka smer ose X je suprotan, a to povlači za sobom i razlike u smeru kružne interpolacje u odnosu na ovde opisanu. Broj programa, početak i kraj programa. Svaki tehnološki program, ali i potprogram, predstavlja celinu koja na početku ima takozvano zaglavlje, a na kraju odgovarajuću M-funkciju. Na SC2.3.3 pokazani su primeri zaglavlja glavnog programa, %MPF 123 i potprograma, %SPF 123. Na osnovu zaglavlja upravljačka jedinica prepoznaje tip datoteke u korisničkoj memoriji (%MPF - glavni program, %SPF potprogram, %TOA - datoteka korekcija alata,...). Ovde je 123 upotrebljeno u značenju odabranog broja programa, ili broja potprograma. Za brojeve programa rezervisani su brojevi 1-999, a za potprograme 1-9999.

SC2.3.2 Koordinatni sistem PH 42-CNC

U komunikaciji upravljačke jedinice sa računarom (transfer u jednom ili u drugom smeru) svaki program ili potprogram predstavlja jednu ASCII datoteku.Poželjno je izbegavati numerisanje potprograma brojevima koji počinju sa 9 (obično je to rezervisano za fiksne cikluse obrade i zaštićene programe). Korišćenje potprograma dozvoljava formiranje složenijih programskih struktura za obradu određenog dela (SC2.3.3). Pozivanje potprograma je moguće u koncentričnoj strukturi do dovoljno nivoa dubine za školske potrebe. Pozivanje potprograma %SPF 123 iz glavnog programa, pri njegovom izvršavanju, ili drugog potprograma, ostvaruje se rečenicom L123 Pa (gde je a broj ponavljanja pozvanog potprograma, najviše 99 puta). Poziv programa i potprograma u manipulaciji (brisanje, kopiranje, komunikacija sa PC, ostvaruje se ovako: za program pomoću % 123, a za potprogram pomoću L123. Za kraj programa koristi se funkcija M30 ili M02, a za kraj potprograma M17. Pomoću M30 program se završava i vraća na početak, a sa pomoćnom funkcijom M02 glavni program se samo završava. Rečenica programa. Opšti oblik jedne rečenice programa pokazan je na SC2.3.4. Ovo je format programa i programer za svoju mašinu taj format mora znati u detaljima. Na razlikama tih formata programa za razne upravljačke jedinice zasnovana je i potreba za postprocesorima za računarsko formatizovanje programa, kada se mašina programira pomoću nekog računarskog resursa. Struktura programa. U opštem slučaju nulta tačka obratka može biti bilo gde na njemu, pa i van njega. Značajna pojednostavljenja u programiranju postižu se ako se nulta tačka obratka izabere tako da leži na njegovoj osi, a iz praktičnih razloga u rukovanju mašinom poželjno je da se nalazi na čelu izratka. Uobičajeno je pisanje programa u apsolutnim koordinatama (u odnosu na koordinatni sistem vezan za nultu tačku radnog predmeta). Po pravilu, koordinata X ima značenje prečnika. Izuzetak predstavlja inkrementno programiranje, u tekućem relativnom koordinatnom sistemu (uz poziv funkcije G91), kada X ima značenje poluprečnika. Model strukture programa pokazan je na SC2.3.5. Najvažniji elementi te strukture su: 2

... Dodatna translacija koordinatnog sistema obratka (programsko pomeranje nulte tačke) moguće je ostvariti u samom programu sa G58 i G59 (na primer: G59 X… Z…): X: x1 N10 G56 N20 G59 Z10 X20 N30 G00 X100 Z50… Blok N30 postavlja koordinatni sistem vezan za G56 (na primer: na osi obratka). ...3 znači da se u adresu upisuje decimalni broj sa predznakom (±).3 K ±4. .. .6) treba uočiti da neke funkcije zahtevaju da N120 G0 X50 Z5 M08 N130 G42 G02 X100 Z-25 I0 J-25 budu programirane u posebnoj rečenici. ±4. U N110 T2 D2 M3 S1500 F0. L701 P1.. ....3 Koordinata po osi Z Broj alata za izmenu Z ±4..L2. L888 P1 . G..3.. koja se koristi kasnije u programu. dati neku od korekcija alata.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI.. %MPF 123 .... Sadržaj ove datoteke je pokazan u TC2... . M17 c) Primer programske strukture sa pozivom potprograma SC2.3. M30 ili M02 a)Početak i završetak programa %SPF 123 .6).3 F 4.. .. Usled programiranog pomeranja nulte tačke (N20) blok N30 će dati pomeranje brzim hodom u tačku na 110mm ispred G56 i na prečniku 120mm. Većina funkcija ima modalno dejstvo: važe i u narednim rečenicama. .. M17 %SPF 888 . . Potrebno je uočiti i da postoje N150 G00 X160 Z100 M09 funkcije koje imaju dejstva samo u rečenici u kojoj su programirane. pre prvog odmicanja u poziciju za izmenu alata.… unosi rukovaoc mašine.3 K ±4. ..3 Z ±4..1...3 I ±4. Njih prate brojni podaci u naznačenim %MPF 300 formatima. sve dok ne budu poništene N140 G40 G01 X105 drugom funkcijom iz iste grupe. Primer: Poziv pomeranja nulte tačke (funkcije G54. Na primer. . ..3 T2 Broj korekcije mera alata I ±4.3.G55. pre puštanja programa u rad. ...1 S 4 M 2 T 2 D 2 Redni broj rečenice Korak.. To znači da se čelo revolver glave odmiče od obratka (njegove nulte tačke) za zadato X i Z uvećane za dužine alata po X i Z pravcu (što je definisano pozivom odguvarajuće korekcije alata).3. čelo glave se odmiče od nulte tačke obratka samo za zadato X i Z. N160 M30 SC2.. . što pri naknadnom iniciranju obrtanja revolver glave može biti nedovoljno bezbedno udaljenje.. PRVI DEO: LV_4_1..3. sa najviše 4 cifre na mestima celih i najviše N100 G56 tri cifre na decimalnim mestima. ili brzina rezanja G2 S4 Koordinata po osi X M2 Pomoćna funkcija X ±4.. ... TC2.. niti više od jedne M funkcije. z1.... . U protivnom. . .... U jednoj rečenici se ne smeju naći N105 G00 X160 Z100 dve G funkcije iz iste grupe (TC2. M30 Nivo 2 %SPF 701 ..3 Primeri zaglavlja programa N 4 G 2 G 2 G2 X ±4. M17 b)Početak i završetak podprograma Nivo 1 %MPF 301 ..1 Pripremna funkcija Broj obrta glavnog vretena.2 pregledu funkcija (TC2.. a na osnovu plana baziranja i stezanja pripremka..3 Parametri kružne interpolacije D2 Primer: Slova N..4 Opis osnovne strukture rečenice u programu Element 1: G54 G55 Z: X: Z: z1 x2 z2 G56 G57 X: x3 Z: X: Z: z3 x4 z4 Konkretne vrednosti za x1.. 3 .. su adrese. ili brzina pomoćnog kretanja N4 F 4.1 Sadržaj datoteke pomeranja nultih tačaka obratka Poželjno je.3..G56 i G57) podrazumeva da se pri startovanju programa i nailasku na ovu funkciju vrši iščitavanje koordinata odgovarajuće nulte tačke radnog predmeta iz datoteke nultih tačaka..

brzim hodom. M63. kao što je pokazano na SC2.3.3. M64 i M65 ovde ne razmatraju.2 Sadržaj datoteke korekcija alata (sadržaj za jednu korekciju) Broj korekcije D ___ Red broj alata (u revolveru) ____ Tip alata (orijentacija vrha) 1-9 Korekcija dužine po X (L1) SC2. osim ako nije aktivna pripremna funkcija G96. 4. Zato ona ne omogućava glodanje i bušenje van ose obratka. ako je potrebno: M8 Pomeranje alata u brzom hodu u poziciju iz koje će početi kretanje u radnom hodu sa korakom f: G0 Z10 X60 4 8 Kraj programa M30 ili M2 5 6 Podvučeni brojevi su ovde dati kao primer NAPOMENE: Pokazana struktura programa je minimalna moguća. kojima se ostvaruje stezanje i eventualno dodatno oslanjanje. kao i otpuštanje obratka. pa se funkcije M19. Sadržaj ovog sloga je dat u TC2.3. Broj korekcije d i broj alata u revolver glavi t moraju biti saglasni sa onima datim u planu alata.5 Struktura programa sa naznačenim osnovnim elementima Element 2: Pozivanje određenog broja korekcije Dd podrazumeva postavljanje kao aktivnog sloga d u datoteci korekcija alata. kao i koraka f. a podrazumeva niz pretpostavki. Zaustavljanje vretena ostvaruje se sa M05. 3. odnosno M04 (levi smer).6 Smerovi obrtanja glavnog vretena . koja je u Laboratoriji za mašine alatke. 6 i 7 za obrade za koje su potrebni odgovarajući alati Isključenje hlađenja: M9 Pomeranje revolver glave.2.3. 4 TC2. Prikazan je pogled iz pozitivnog smera ose Z.G57 Pomeranje revolver glave. C:PRAKTIKUM. kao što su: • Niz M-funkcija.G56. kada adresa S ima značenje konstantne brzine rezanja (v=const).3. Vrednost adrese S ima značenje broja obrta glavnog vretena (n=const). Mašina PH 42CNC.G55. koji nadalje važe: M03 Sn Ff Uključenje hlađenja pomoću funkcije M. brzim hodom. posle njegovog završetka. u poziciju koja je bezbedna za izmenu alata: (G00 X100 Z100) Postavljanje alata (t) u radnu poziciju (obrtanjem revolver glave) i poziv broja korekcije (d) tog alata: 7 Obrada alatom sa brojem t Ponavljanje koraka 2. u poziciju koja je bezbedna za izmenu alata: G00 X100 Z100 2 3 T(t) D(d) Definisanje broja obrta n i smera glavnog vretena (M03 ili M04). SC2. odnosno. ostvaruju se u JOG (ručnom) modu. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE Početak programa: %MPF123 1 Poziv nulte tačke radnog predmeta: G54. • Nema promene baziranja i stezanja tokom izvođenja programa. Korekcija dužine po Z (L2) Poluprečnik zaobljenja vrha alata Korekcija korekcije L1 (usled habanja) Korekcija korekcije L2 (usled habanja) Element 4: Smer obrtanja i broj obrta glavnog kretanja S… : Smer glavnog vretena je određen funkcijama M03 (desni smer). ne poseduje osu C.6.MAŠINE ALATKE. pre startovanja programa. C3.

. pozivom korekcije mera alata Dd iz datoteke korekcija se iščitavaju korekcije Lx i Lz (SC2.3. a obrada je blizu ose obratka) poželjno je na početku programa dati programsko ograničenje broja obrta (G92 S…).. ali se zapravo dobija pomerena kontura. 3.3. u naredni. Ovaj režim rada je izuzetno poželjan pri završnoj obradi konture. tokom rada SC2. U osnovnom stanju podrazumeva se da adresa F ima značenje koraka (mm/o ili inč/o. X. U brzom hodu vrši se samo pozicioniranje. G60. Naime. Suprotno pravilo važi pri postavljanju noževa predviđenih za obradu u smeru od glavnog vretena ka šiljku.9 pokazan je uticaj ignorisanja korekcije poluprečnika vrha alata na odstupanja e obrađene konture pri obradi konusa (a) i lučnog segmenta (b) konture. G2. Na SC2. koja je aktivna u osnovnom stanju. koji sadrži programirano kretanje po duži ili luku. Bez eksplicitnog navođenja G09.10): • G41 – kontura je sa desne strane u odnosu na vektor brzine pomoćnog kretanja.3. G3. FEED RATE OVERRIDE nema sa linearnom interpolacijom (G1) dejstva na promenu koraka. Upravljačka jedinica vodi zamišljeni vrh alata kroz tačnu konturu (1. S druge strane. ili ako je putanja definisana u inčima. a zatim po X. Levi noževi se postavljaju sa grudnom površinom okrenutom naviše i zahtevaju smer M04 glavnog veretena. koja podrazumeva značajnu varijaciju prečnika obrade. pritom. brojem obrta n. odnosno G42.3. mogu biti uzrok netačno obrađene konture.). PRVI DEO: LV_4_1. u opštem slučaju. Element 6: Sigurnosna pozicija revolver glave. podrazumeva se kretanje po definisanoj putanji (opisanoj sa G1. alat će se kretati po opisanoj putanji ne uzimajući u obzir korekciju poluprečnika vrha alata. Adresa F. v=const. Pri korišćenju G63 (rezanje navoja ureznikom). Iz režima v=const u režim n=const prelazi se sa G97 S…. Po potrebi. izvesti najpre po osi Z.L2.3. preveliko udaljavanje može prouzrokovati prekoračenje raspoloživih granica pomeranja klizača duž X i/ili Z ose (aktiviranje graničnih prekidača i prekid izvršenja programa). G2 i G3) izvode se sa prethodno definisanim F… Taj korak je važeći do nove specifikacije F… Brzi hod G00 se izvodi uvek sa konstantnom brzinom pomoćnog kretanja. prelaz iz jednog bloka. podrazumeva da upravljačka jedinica uračunava ove mere kao ofsete i vrši odgovarajuće odmicanje.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. pomoću G94. Po pravilu se desni noževi postavljaju sa grudnom površinom okrenutom na dole i zahtevaju smer obrtanja glavog vretena M03. Ovo je naročito važno kada je novopostavljeni alat znatno duži (u pravcu Z) od prethodnog. Ukoliko je kretanje alata definisano u relativnom (inkrementalnom) koordinatnom sistemu.7). zadatim korakom f. Bez eksplicitnog navođenja G41. Takođe je poželjno da se primicanja i odmicanja u brzom hodu ne izvode po dve ose odjednom Primicanje u brzom hodu je poželjno. 5 . G09 (u aktivnom bloku) i G60 (do poništenja sa G64) prouzrokuju smanjenje brzine pomoćnog kretanja na nulu na kraju izvršenja kretanja opisanog u bloku. Realne vrednosti poluprečnika zaobljenja vrha alata. To nema većeg značaja pri čistoj uzdužnoj (po Z-osi) ili pri čistoj poprečnoj (po X-osi) obradi. Navođenje F… uz G00 nema efekta na brzine brzog hoda. Sva programirana kretanja u radnom hodu (programirana sa G1.8). to je neophodno naglasiti odgovarajućim Gfunkcijama (G70. ostvaruje se bez smanjenja brzine pomoćnog kretanja (SC2. Ukoliko postoji rizik od prevelikog broja obrta glavnog vretena (na primer. Umesto: N10 G00 X100 Z100 Bolje je: N10 G00 Z100 N20 X100 Element 7: U pokazanom blok dijagramu. zavisno od G70/G71). F… dobija značenje brzine pomoćnog kretanja (mm/min odn col/min). ili navojnog lanca (L97 i L99). tako da se po programiranoj putanji vodi zamišljeni vrh alata V. 2. pod obradom alatom t . pri čemu vrednost za S ima značenje broja obrta glavnog vretena u munutu. B. odnosno G60. Značenje je sledeće (vidi SC2. (gledano iz pozitivnog smera Z-ose). Z. odnosno. ukoliko je vektor normale bliži simetralama kvadranata. …). odnosno G91). Kompenzacija zaobljenja vrha alata se ostvaruje pozivom funkcije G41. A. U ovom koraku su takođe sadržana različita primicanja i odmicanja u brzom hodu (G00). koji se u pojedinim delovima putanje mogu menjati (Ff1 Sn1). Greška je utoliko veća. u kojoj će se njenom rotacijom dovesti novi alat u radnu poziciju (promena alata T…) trebalo bi da bude dovoljno daleko od obratka. Brzi hod podrazumeva obaranje brzine pomoćnog kretanja na nulu. tako da za precizno pozicioniranje u brzom hodu ne treba navoditi G09. odnosno G42. Funkcija G40.7 Primer prelaska između dva bloka programa u AUTOMATIC modu. kao i pri ciklusu rezanja navoja. Za pravilno funkcionisanje G96 potrebno je da je nulta tačka obratka na osi obrtanja.

što znači da će za dati alat u datoteci korekcija postojojati pravilno unešeni: • vrednost poluprečnika vrha alata i • tip alata (1-9). odnosno G42. C:PRAKTIKUM. upravljačka jedinica tretira alat kao kružić poluprečnika jednakog poluprečniku zaobljenju vrha alata i stara se da ga pravilno vodi sa jedne ili druge strane konture. U režimu G41. • Korišćenjem fiksnih ciklusa obrade L93. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE • G42 – kontura je sa leve strane u odnosu na vektor brzine pomoćnog kretanja (gledano iz pozitivnog smera Z-ose). odnosno.3. na bilo koji način uvažava napadni i pomoćni napadni ugao alata. sa eksplicitno zadatim koordinatama X i Z pojedinih značajnih tačaka (tačke koje predstavljaju krajeve pravolinijskih i lučnih segmenata konture). G02 (kružna interpolacija u smeru kazaljke sata. ili G42 i ako su alati pripremljeni po planu alata. G02. … Programiranje putanje alata pomoću G01. kojim se može izbeći eksplicitno definisanje koordinata pojedinih karakterističnih tačaka na konturi. L95. gledano niz konturu u smeru konturne brzine.3.9 Greške obrađene konture usled ignorisanja zaobljenja vrha alata SC2. Programiranje kretanja alata po željenoj konturi moguće je ostvariti na nekoliko načina: • Funkcijama G1. Kodiranje tipa alata ne znači da upravljačka jedinica. ’’Tip alata kod D’’. • Funkcijama G1.3.10 Primeri poziva korekcija zaobljenja vrha alata Programiranje putanje alata. a za koji se definišu korekcije dužina po osama X i Z. G2 i G3. L96. CCW). SC2. pri korigovanju putanje. CW) i G03 (kružna interpolacija suprotno smeru kazaljke sata. Upravljačka jedinica će uspešno ostvariti kompenzaciju zaobljenja vrha ukoliko je korektno zadato G41.8 Poluprečnik vrha alata SC2. Osnovni načini definisanja ovih funkcija su pokazani na SC2. uz korišćenje pojednostavljenog opisa delova konture. kao i uz eksplicitno navođenje parametara kružne interpiolacije (B. G03. proširivačem i razvrtačem.3. C3. Kodiranje tipa alata brojevima 1 do 9 služi upravljačkoj jedinici da odredi položaj centra tog kružiča u odnosu na tačku – zamišljeni presek projekcija glavnog i pomoćnog sečiva u osnovnoj ravni.3. TC2.11.6. G2 i G3. burgijom. 6 . Poziv G41 i G42 nema smisla kada se vrši obrada zabušivačem. Opis putanje alata se vrši pomoću funkcije G01 (linearna interpolacija).MAŠINE ALATKE. I i K).

TC.3. ili G02 XxKT ZzKT Br..12 data je skica jedne spoljašnje konture (sa nekoliko suvišnih mera za lakše računanje koordinata tačaka na toj konturi). ili rastaviti opis na dva kraća luka..Z) i (2) u inkrementnom programiranju.12 Primer konture . ili sa G00 (brzi hod). kretanja.3 Pravila za definisanje pripremnih funckija G01. Za definisanje pripremnih funkcija G01. G01 Aα XxKT (ili ZzKT).3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI.. Na SC2. gde je r polupečnik kružnog luka. N68 G01 X0 Z0 N76 G01 X0 Z0 N70 G91 N80 G03 X20 Z-10 B10 … N82 G01 Z-20 N80 G03 X10 Z-10 B10 N84 G01 X42 Z-35 N82 G01 Z-10 N86 G01 Z-45 N84 G01 X11 Z-15 N88 G02 X62 Z-55 B10 N86 G01 Z-10 . N50 T__ D__ M__ S__ N50 T__ D__ M__ S__ F__ F__ … . odvojena decimalnom tačkom).3... G02 i G03 G02 ili G03 definišu se na jedan od dva načina G01 se definiše na jedan od ova dva (na primeru G02)1) : načina1): G01 XxKT ZzKT . B. Čak i kada je neki od ovih parametara jednak nuli potrebno je to i pisati u programu: I0. tako da u blokovima N84 i N86 nije bilo neophodno ponavljati G01. odnosno K0.L2.11 strelicom je naznačen smer kretanja alata po pravolinijskom segmentu. Vrednosti adresa X. 1) Znak parametara i i k je pozitivan ukoliko se njihov smer Kosim slovima označeni su sadržaji adresa. Za ovu konturu dat je opis kretanja alata od nulte tačke G55 obratka do završetka konture na poziciji (X62. ili po kružnom luku. a i i k koordinate vektora koji gde je α ugao između pozitivnog smera definiše položaj centra luka u X(i) i Z(k) pravcima u odnosu na ose Z i vektora brzine pomoćnog početnu tačku luka. Umesto G01.3.. N88 G02 X10 Z-10 B10 SC2. ili I i K. PRVI DEO: LV_4_1. 7 . i G03 dozvoljeno je pisati G1. G2 i G3. respektivno. (1) Glavni deo programa u (2) Glavni deo programa u apsolutnom koordinatnom inkrementnom sistemu: sistemu G55(X.. zadaju se u milimetrima (sa najviše tri decimalna mesta.2. G02.. Programiranje konture korišćenjem potpunog opisa. Napomena: Definisanje luka (G2/G3) pomoću poluprečnika (B) bi trebalo izbegavati kada je centralni ugao luka veći ili jednak 180.3.3. Z. To su neke koordinate. G02 i G03 važe pravila data u TC2.Z) : N10 G55 N10 G55 … .3.11 Osnovne definicije funkcija G01. SC2. Tada je uputnije koristiti opis preko parametara I i K. Z-55) i to: (1) u apsolutnom koordinatnom sistemu G55(X.3. poklapa sa pozitivnim smerom odgovarajuće ose. od tačke PT do tačke KT. ili G02 XxKT ZzKT Ii Kk. Svaka od ovih funkcija je aktivna do poništavanja drugom iz ove grupe.G02 i G03 Na SC2.

odnosno G03. odnosno obaranja ivice). C:PRAKTIKUM. SC2. opis sadržan u jednom bloku (rečenici) pri izvršenju programa izaziva kretanje po nekoliko segmenata konture (bilo lučnih bilo pravolinijskih). Na svim skicama sa P je označena polazna tačka dela konture. Eksplicitno definisanje koordinata odredišne tačke svakog pojedinačnog pravolinijskog i lučnog segmenta. Pritom upravljačka jedinica izračunava koordinate karakterističnih tačaka.3.. potrebnih za potpuno definisanje kunture... RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE Programiranje konture korišćenjem skraćenog opisa.13. Opis pod g) važi i za zaobljenu ivicu. kojom počinje opis konture. U nastavku se daje nekoliko opisa (u daljem tekstu “KONTUR”). potrebno je da vrednost adrese B bude po apsolutnoj vrednosti manja od kraćeg pravolinijskog segmenta (pre zaobljavanja. A) Programira se G02 ili G03 samo za prvi luk na putanji. Podrazumeva se da se lukovi tangentno nastavljaju i da su suprotnog smera. sa brojnim tangentnim prelazima i sa nizom oborenih ili zaobljenih ivica. naročito kada se radi o složenijim konturama.3. Naradne rečenice mogu sadržati G02. SC2. analogno sa e) i f). Rečenica. u istom bloku stoje i adrese A i B.MAŠINE ALATKE.13 Primeri programiranja korišćenjem skraćenog opisa 8 . definisanog u pojedinačnim blokovima. . Kod zaobljenih ili oborenih ivica.. potrebno je voditi računa o njihovom redosledu. mora sadržati G0 ili G1. može biti zametan posao. samo je tada Bb. B-c1 B-c2 N50 Xx3 Zz3 NAPOMENE: Kada u opisu konture. pri programiranju kretanja alata po konturi. b) c) a) N150 Aα1 Aα2 Xx2 Zz2 d) N130 G03 Aα Br Xx2 Zz2 e) N240 G03 Br Aα Xx2 Zz2 f) N150 Xx1 Zz1 Br N160 Xx2 Zz2 g) N120 Aα1 Aα2 Xx2 Zz2 B-c h) N350 Aα1 Aα2 Xx2 Zz2 Br i) N155 Xx1 Zz1 B-c N165 Xx2 Zz2 G02A) I i1 K k1 I i2 K k Xx2 Zz2 N40 Aα1 Aα2 Xx2 Zz2 . koje podržava UJ. Pored eksplicitnog definisanja konture upravljačka jedinica dopušta da se koristi i skraćeni opis delova konture. C3. Drugim rečima.

izvlačeći strugotinu. Prva cifra definiše tip zahvata: da li se vrši samo gruba obrada sa ostavljanjem stepenica (koje ostaju od osno-paralelnih prolaza). zastajkivanja alata pri dostizanju svake konačne parcijalne dubine i po odmicanju radi lomljenja.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. koji su pomereni jedan u odnosu na drugog i po X (radijalno) i po Z(aksijalno). Na taj način se smanjuje nepotrebno trenje između sečiva i boka proila. Nije potrebno propisivati iznos degresije takav da bi njen celobrojni umnožak predstavljao razliku između konačne dubine i prve dubine bušenja. Fiksni ciklusi predstavljaju podprograme (rutine). koje je neophodno definisati pre aktiviranja ovog ciklusa su sledeći: korak navoja (R20). Programiranje konture primenom fiksnih ciklusa. Prva dubina bušenja (R25) je obično nešto veća od ostalih (iznos degresije. ciklus rezanja navoja u prolazima predobrade formira niz profila. uzdužnoj ili poprečnoj. definisan je sa R29. Preporuka za ugao ulaza alata (R29) je da bude jednak polovini ugla profila navoja. Poznata je konačna kontura (opisana u potprogramu broj R20). Ovde su objašnjeni fiksni ciklusi L95. • SC2. Druga cifra označava da li se radi o unutrašnjoj ili spoljašnjoj obradi. Između ovih delova burgija će se. 9 . kada se alat postepeno primiče u radijalnom pravcu. Parametrom R29 se definišu dve bitne stvari. Opisi tih fiksnih ciklusa su sledeći: L95 i L96 (Fiksni ciklusi struganja) Lista ulaznih parametara data je u TC2.14 pokazano je nekoliko uzastopnih prolaza alata pri radu u ciklusu L97. ili će se vraćati za po 1mm unazad (R11=3-3) lomeći strugotinu. zabušivača i slično. kojima se ostvaruje predobrada (R28) do dodatka (R25) za obradu u završnom prolazu. a njegov poziv se vrši uz prethodno definisanje parametara (R__). inače. Ovim ciklusom je moguće ostvariti i obradu navoja na konusu. ili se uz sve to vrši i konačni prolaz završne obrade po konturi. • L97 (Fiksni ciklusi obrade navoja struganjem) Parametri. u sekundma.3. Njima se ostvaruju vrlo složena kretanja.3. U tom slučaju se strugotina formira na oba sečiva u podjednakim količinama pa se takav metod koristi kada se za njega nađe opravdanje. a ne njegovog cilindričnog dela. na kraju navoja. ili se nakon tih prolaza pročišćava kontura do dodatka za završnu obradu.14 Bočni ulaz alata kod L97 Na SC2.L2. Razlog za ovo je činjenica da se korekcije po Z osi za ove alate obično definišu za njegov vrh. Inače. Struktura fiksnog ciklusa je nepromenljiva. Razlika između L95 i L96 je što L95 dopušta da na konturi postoje i delovi sa “ulegnućima”. početna tačka po Z-pravcu (R22) i krajnja tačka po Z (R32). Sam tok obrade je definisan parametrima R23 (broj praznih prolaza. PRVI DEO: LV_4_1. kada rukovaoac takve mašine primenjuje takozvani tangentni metod obrade navoja. Sa R26 i R27 definisana je veličina hoda za ulaz i za izlaz alata (put zaletanja i put kočenja). faktorom koji je definisan preko R31. L97 i L98. ili s desna). Veliki deo materijala od pripremka do blizu konačne konture se skida nizom ili uzdužnih (Z) ili poprečnih (X) prolaza. Profil navoja se svodi na željeni u prolazu završne obrade. Drugi metod je takozvani radijalni. R24). u brzom hodu (R11=43). Ako se radi o cilindričnom navoju vrednosti ova dva parametra će biti iste.7 pod nazivom “Fiksni ciklusi obrade”. Ovako se. Parametrima R27 i R28 zadaje se vreme. u stepenima. navoj obrađuje i na strugu sa ručnim upravljanjem. pre ulaska u materijal) i broj uzastopnih prolaza. Sa R26 definiše se ukupna dubina rupe koja će se obraditi po delovima. koje omogućavaju pojednostavljeno programiranje kretanja alata. dubina profila navoja (R24). U tom slučaju će parametri R21 i R31 imati vrednosti prečnika na početku. koje on koristi u radu. odnosno. samo parametarsko programiranje struga PH 42-CNC nije predmet ovih laboratorijskih vežbi. ili izvlačiti do ispred čela rupe. L96. Kod mašine. umanjen za mali ugao δ (δ=3-5°). poželjno je da se programira kretanje vrha alata. ili odvođenja strugotine. Napomena: Kada se programira kretanje burgije. Pritom se vrši (s leva. Zamisao je sledeća: Neka se polazi od šipkastog polufabrikata. ili možda samo zahvat završne obrade. Navodi se i dodatak za finu obradu i to preko komponenata po X i Z pravcu (parametri R24 i R25). Tada nastaje povećanje dubine rezanja pa je poželjna redukcija koraka. ili ne vrši kompenzacija zaobljenja vrha alata (parametar R27). Ugao ulaska alata. za šta bi inače bio potreban veliki broj blokova.3. koja se ovde opisuje. sa željenom dubinom rezanja (definisanom preko R26) i pri određenom koraku (korak je definisan sa R28). • L98 (Fiksni ciklus dubokog bušenja) Parametrom R22 zadaje se Z-koordinata čela rupe.

5. koji se ovde navodi. Pripremak je svetlo vučeni šipkasti polufabrikat od Č. Detaljnija specifikacija reznih modula.2).15 pokazan je crtež dela “ Čaura CN_002”. položaja postavljanja u revolver glavu.4(Nastavak)) i listinzi potprograma u TC2.MAŠINE ALATKE.3.2. potrebnog smera obrtanja glavnog vretena. sa ostatkom u TC2.3) u detaljisanoj formi. kako se pri okretanju obratka ne bi zatevalo novo podešavanje šapa stezne glave (prečnik stezanja se podešava na ∅34). • Za završnu obradu kontura koristiće se režim tačnog prelaska konture (G60). • Fiksni ciklusi struganja će biti iskoriščeni za spoljašnju konturu u prvom baziranju. odnosi se na operaciju obrade ovog dela na strugu PH 42-CNC u dva baziranja (operacija sa rednim brojem 30).03_1. Pretpostavke su sledeće: • Glavni program za ovu obradu (%700) podrazumeva obradu u dva baziranja. Primer projektovanja tehnologije.16. sa prekidom (M00) za promenu strane obratka. pa Plan obrade. SC2. Projektovanje tehnologije obrade ovog dela na strugu PH 42-CNC podrazumeva pripremu tri pomenuta dokumenta za komplet tehnološke dokumentacije i listinge: jednog glavnog programa i tri potprograma (4 ASCII datoteke). Radi praćenja programa za obradu ovog dela. unutrašnje konture u prvom baziranju (L702) i spoljašnje konture u drugom baziranju (L703).3.03_1. • U drugom baziranju (koordinatni sistem G56) vrši se obrada preostalog dela spoljašnje konture i strugaje upusta. koji u planu alata zahteva drugačiji opis. prethodno isečen na ∅50x 60 sa predobrađenim rukavcem ∅34x18. u nastavku ovog teksta. • Za poprečnu obradu i obradu spoljašnjih kontura koristiće se konstantna brzina rezanja.L. izvode svi zahvati spoljašnjeg struganja na strani sa navojem i vrše obrada otvora ∅12 i unutrašnja obrada.3. a onda listing glavnog programa (u TC2. Ostali detalji koji se odnose na baziranja.3. • Za obradu otvora ∅12 biće iskorišćen ciklus bušenja sa izvlačenjem strugotine. data je u planu alata čiji je glavni deo pokazan u nastavku ovog teksta. Svi alati su standardni. 10 . brojevi pozicija u glavi i rezervisana mesta u memoriji za definisanje korekcija. Za kompletnu obradu ovog dela na strugu PH 42-CNC planirano je 8 alata. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE Primer projektovanja tehnologije obrade na strugu PH 42-CNC Na SC2. pokazani su u skraćenoj verziji plana baziranja (obrazac MA.15 Čaura CN_002 za koju je dat primer tehnološkog programa obrade na PH 42-CNC SC2. C:PRAKTIKUM. C3. (L701). držača.15 Slede: Izvodi iz Plan baziranja i Plana alata. • U prvom baziranju (koordinatni sistem G55) obrađuje se prečnik ∅34.2.3.3. u nastavku je dat plan obrade (obrazac MA. osim noža za usecanje žljeba na izlazu navoja.L.16 Skup alata za obradu dela sa S2.3.4.3990. Skice ovih alata pokazane su na SC2.3.

PRVI DEO: LV_4_1.2.. Položaj tvrdih šapa (A-H) 3) Prečnik stezanja [mm] A 34 Pripremak Izradak Mera Df (min/max) Ili prema ctrežu broj • Plan alata – obrazac MA.03_1... 10 Alat Zavojna burgija sa MK drškom JUS K..2.8 75 15 3 a 30 M04 140 0.03_1. 5 6 . (Glavni deo sa skicama baziranja) Spoljašnje stezanje √ Stezna glava √ Unutrašnje stezanje Tvrde šape (GUB0) Meke šape (WB3) √ Nulte tačke radnog predmeta 2) .IB 020130 02 D2 S PGP135 0. IB 020130 05 D6 S HSSE 0..12 0.L.023 N Držač Držač MK4 IB 020 132 01 + Redukciona čaura MK2/MK4 IB 020 132 06 D10 B HSSE 7 f 75 M03 30 0. • Plan baziranja – obrazac MA. (Glavni deo sa podacima za četiri alata) T 1 2 ..4 ___ ___ 3 a 30 M03 150 0..5 90 3 a 30 M03 100 Alat Nož za spoljašnju obradu PDJNL 2020 + pločica S________04 Držač Radijalni držač M03.. s m/mi mm/o M09 alat M3/M4 n 12 13 14 15 16 Alat Nož za poprečnu obradu PSKNL 2020 + pločica SNMM160008 Držač Radijalni držač M04 .D3. IB 020130 04 D5 S P30 0.L2.2 M08 Ne Alat Nož za usecanje izlaznog žljeba za spoljašnji navoj IB 010 122 02 Držač Radijalni držač M03.1 (skraćeni prikaz) ..3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI.14 M08 Ne M08 Da D 2 Tip (S/B) 3 Materijal 4 r 5 κ 6 κ1 7 S1 S2 (1-9) (a–f) 8 9 S2 Lz 10 S2 Lx 11 v Smer M08 Ref.L...25 M08 Ne 11 ..2 (skraćeni prikaz) .

C:PRAKTIKUM.2 i δz=0.06 Legenda: 1-Broj zahvata.4 i δz=0.IB potprograma.8 Dodaci δx=0.06 G90 T13 D13 G40 M08 G97 M03 1060 G64 L97 G55 Obrada spoljašnjeg navoja M27x1. sa dodacima δx=0. operacije 30 1 Kom / oper.8 Dodaci δx=0.14 G60 L703 100 G56 Završna obrada spoljašnje konture (L703) G90 T12 D12 G41 M08 G97 M04 1750 0.25 G64 G60 12 G60 M31 M34 13 tk [min] tuk[min] Broj PP/P 16 2 Broj fiksnog ciklusa 15 10 G55 Poprečno struganje čeone površine ∅50 sa dodatkom 0.MAŠINE ALATKE. u ciklusu) unitrašnje konture. u ciklusu.703 (P_CN002_0*.3990 SV_Odžareno G90 G91 3 G90 T 4 T2 D 5 D2 G40 G41 G42 6 G40 Potprogrami L701.03_1.25 G64 L95 L703 G56 80 90 Predobrada spoljašnje konture. 12-Normalan/tačan prelaz konture. 2-Broj nulte tačke radnog predmeta.92 . 9-Glavno vreteno (L / D). u ciklusu. 15.postupka Broj crteža dela Glavni program %700 (G_CN002_00.TXT) Plan alata br. za izlaz navoja G90 T8 D8 G40 M08 G97 M03 2830 0. 14-Mehanička ruka napred /nazad. Završni prolaz 0. 3-Apsolutni/relativni kordinatni sistem.06 G64 50 G55 Zabušivanje G90 T10 D10 G40 M08 G97 M03 800 0.4 i δz=0. dubina profila 0. 7-Uključenje / isključenje SHP. ∅50x60 /∅34x18 Č. Plan baziranja br.L.2 i δz=0. 8-Vreteno v=const / n=const.16 G60 120 G56 Obrada (predobrada i završni prolaz. 10-Brzina (n ili v) glavnog vretena. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE PH 42-CNC PLAN OBRADE Plan obrade br.16 G60 L95 L702 70 G55 Obrada (predobrada i završni prolaz. 13-Oslobađanje / Aktiviranje šiljka. Prezime i ime Tehnolog Overio Datum Potpis IB Teh. Dubina rezanja 0. C3. XX Aktivno u osnovnom stanju.2.TXT) MA.702. 4-Izmena alata.1 G90 T6 D6 G42 M08 G96 M03 150 0. 11-Korak.12 G64 40 G55 Usecanje žljeba do ∅25.2 G64 L98 60 G55 Bušenje ∅25 na dubinu 63 (ciklus sa izvlačenjem strugotine) G90 T12 D12 G41 M08 G97 M04 1750 0.14 G60 L701 G55 30 Završna obrada spoljašnje konture (L701) i završna obrada čela ∅27 G90 T5 D5 G40 M08 G97 M03 1180 0. Bočni ulaz 27° . 6-Kompenzacija zaobljenja vrha.1 G90 T6 D6 G42 M08 G96 M03 150 0.postupka IB Operacije List / od 1/1 12 . sa dodacima δx=0.25 G64 L95 L701 20 G55 Uzdužno struganje na ∅45 (G40) i predobrada spoljašnje konture. 16. M08 M09 7 M08 G96 G97 8 G96 M03 M04 9 M04 S 10 140 F 11 0.L95 do L99.3 Br. 5-Poziv korekcija mera alata. Pripremak Materijal Stanje Broj Zahv.5 i STOP (M00)! Predobrada: 6 prolaza.) upusta ∅14x7 Dubina rezanja 0.tehnol.2mm po dužini T4 D4 G40 M08 G96 M04 120 0.05mm G90 T4 D4 G40 M08 G96 M04 120 0. 1 Br Obrazac Br.

T6 D6 M3 -------) N1202 G55 G40 G71 G90 G95 N1204 D6 N1206 G0 X100 Z100 N1208 T6 D6 M3 S500 F0.5 N1024 Z2 N1026 G0 X54 N1028 Z0 N1030 (CEONO 2.4 Listing glavnog programa (ASCII file G_CN002_00.25 N1014 (CEONO 1.16 N1034 G1 X-0. N1114 X45 N1116 M08 N1118 G1 Z-37 N1120 X52 N1122 (PREDOBRADA SPOLJ.T4 D4 M4 -------) N1102 G55 G40 G71 G90 G95 N1104 D4 N1106 G0 X100 Z100 N1108 T4 D4 M4 S850 F0.12.1 R26=2.L2.___________) (TEHNOLOG:M.T8 D8 M3 -------) N1402 G55 G40 G71 G90 G95 N1404 D8 N1406 G0 X120 Z60 N1408 T10 D10 M3 S2830 F0.2007) N1000 ( + + + 1.T2 D2 M4 -------) N1004 G55 G40 G95 G71 G90 G95 N1006 D2 N1008 G92 S3000 N1010 G0 X100 Z100 N1012 T2 D2 M4 S800 F0.5 R25=0.12 N1310 (USECANJE ZLJEBA) N1312 G0 Z6 N1314 X50 N1316 Z-16 N1318 X36 M08 N1320 G1 X25 N1322 G4 X0.4(Nastavak)) 13 .25 R29=31 L96 P1 N1134 M09 N1136 G0 X100 Z120 N1138 M5 N1200 ( ------.5 N1324 G1 X28 N1326 Z-15 M09 N1328 G0 X100 Z100 N1330 M5 N1400 ( ------.06 N1410 (ZABUSIVANJE) N1412 G0 Z4 N1414 X0 M08 N1416 G1 Z-6 N1418 G0 Z10 N1420 M09 N1422 G0 X120 Z60 N1424 M5 (Ostatak je u TC2.25 N1110 (UZDUZNA NA FI45) N1112 G0 Z2.3. KONTURE) N1124 G0 X60 Z10 N1126 G96 S120 N1128 R20=701 R21=23 R22=3 R23=1 N1130 R24=0.TXT) %MPF 700 (CAURA CN_002 U DVA BAZIRANJA) (PROGRAM FILE: G_CN002_00.5 N1036 Z1 M09 N1038 G0 X100 Z100 N1040 M5 N1100 ( ------.T5 D5 M3 -------) N1302 G55 G40 G71 G90 G95 N1304 D5 N1306 G0 X100 Z100 N1308 T5 D5 M3 S1180 F0.TXT) (PLAN OBRADE BR. TC2.5 R27=40 N1132 R28=0.TXT) (POTPROGRAMI :) (L701 / P_CN002_01.TXT) (L703 / P_CN002_02.5 N1018 X54 M08 N1020 G96 S140 N1022 G1 X-0.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. KONTURA ZAVRSNO) N1212 G0 Z6 N1214 G96 S150 N1216 X23 M08 N1218 G42 N1220 L701 P1 N1222 G40 N1224 (CELO ZAVRSNO) N1226 G0 Z0 N1228 X30 N1230 G1 X13 N1232 M09 N1234 G0 X120 Z120 N1236 M5 N1300 ( ------.14 N1210 (SPOLJ.PROLAZ) N1032 F0.TXT) (L702 / P_CN002_02.VASIC/21. PRVI DEO: LV_4_1.PROLAZ) N1016 G0 Z0.BAZIRANJE (G55) + + + ) N1002 ( ------.3.

8 R27=41 N1620 R28=0.1 R26=2.T12 D12 M4 -------) N2202 G56 G40 G71 G90 G95 N2204 D12 N2206 G0 X150 Z80 N2208 T12 D12 M3 S1750 F0. C3.T12 D12 M4 -------) N1602 G55 G40 G71 G90 G95 N1604 D12 N1606 G0 X150 Z80 N1608 T12 D12 M3 S1750 F0.5 R25=0.92 N1720 R25=0.18 N1610 (UNUTRASNJA KONTURA) N1612 G0 Z10 N1614 X8 M08 N1616 R20=702 R21=20.2 N1510 (BUSENJE FI12) N1512 G0 Z10 N1514 X0 M08 N1516 R11=4-3 R22=5 R24=14 R25=20 N1518 R26=-63 R27=0.06 R26=5 R27=0 N1722 R28=6 R29=27 N1724 R31=27 R32=-14 N1726 L97 P1 N1728 M09 N1730 G0 X100 Z100 N1732 M5 N1800 M00 N1802 ( + + + 2.3.25 N2010 (PREDOBRADA SPOLJ.5 R28=0.9 N2218 X12.8 N2220 G0 Z3 N2222 X13 N2224 G1 Z-7 N2226 X11 N2228 G0 Z5.25 R29=31 L96 P1 N2024 M09 N2026 G0 X100 Z120 N2028 M5 N2100 ( ------.T13 D13 M3 -------) N1702 G55 G40 G71 G90 G95 N1704 D13 N1706 G0 X100 Z100 N1708 T13 D13 M3 S1060 F0.1 R26=0.3 N1710 (NAVOJ M27X1.MAŠINE ALATKE.5 R27=40 N2022 R28=0.35R25=0.K R A J ----------) M30 14 . KONTURE) N2012 G0 X60 Z10 N2014 G96 S120 N2016 M08 N2018 R20=703 R21=11 R22=3 R23=1 N2020 R24=0.4 R22=3 R23=1 N1618 R24=0.TXT).T6 D6 M3 -------) N2102 G56 G40 G71 G90 G95 N2104 D6 N2106 G0 X100 Z100 N2108 T6 D6 M3 S500 F0.18 N2210 (UNUTRASNJA KONTURA) N2212 G0 Z3 N2214 X13 M08 N2216 G1 Z-6. N2230 M09 N2232 G0 X150 Z80 N2234 M5 (--------.14 N2110 (SPOLJ.5 R21=27 R22=0 N1718 R23=2 R24=-0.5) N1712 G0 Z10 N1714 X32 M08 N1716 R20=1.T10 D10 M3 -------) N1502 G55 G40 G71 G90 G95 N1504 D10 N1506 G0 X120 Z60 N1508 T10 D10 M3 S800 F0.BAZIRANJE (G56) + + + ) N2000 ( ------. KONTURA ZAVRSNO) N2112 G0 Z6 N2114 G96 S150 N2116 X23 M08 N2118 G42 N2120 L703 P1 N2122 G40 M09 N2124 G0 X120 Z120 N2126 M5 N2200 ( ------. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE TC2.5 N1520 L98 P1 N1522 M09 N1524 G0 X120 Z60 N1526 M5 N1600 ( ------.T4 D4 M4 -------) N2002 G56 G40 G71 G90 G95 N2004 D4 N2006 G0 X100 Z100 N2008 T4 D4 M4 S850 F0.12 R29=41 L96 P1 N1622 G40 M09 N1624 G0 X150 Z80 N1626 M5 N1700 ( ------. N1500 ( ------. C:PRAKTIKUM.4 (Nastavak) Listing glavnog programa (ASCII file G_CN002_00.

ode je. Ostavljena su i prazna mesta.715 Z-11 N18 X27 N20 X28 Z-11. Radi preglednosti. kako je ovde učinjeno.13. PRVI DEO: LV_4_1. N16 G1 X25.3. u jednu rečenicu je stavljan manji broj funkcija. u programu se javlja. ako on u programu postoji.5 N20 Z-25 N22 X44 N24 X46 Z-26 M17 %SPF 702 N10 G1 X20. U pokazanom programu to su rečenice N**06. a na vežbi pomažu studentima da se lakše snađu.5 Listinzi potprograma %SPF 701 N10 G1 X23 Z1 N12 G1 X27 Z-1 N14 Z-16 N16 X31 N18 X34 Z-17. koji je primeren vežbama.686 B3.5 N22 Z-14 N24 G2 X40.TXT Alternativni opis kontura u potprogramima.5 N16 X44 N18 A135 X46 M17 %SPF 703 N10 G1 X10 Z0 N20 X18 N30 G3 X23. Komentarima na pogodnim mestima. Z-20. korišćenjem skraćenog načina opisa konture. Kompaktniji stil podrazumeva više funkcija u jednoj rečenici. Zbog jednostavijeg programiranja predobrade konture u drugom baziranju u jednom delu programa mašina će raditi ''režući vazduh'' u više prolaza. pokazan je na SC2. zato što je rukavac na pripremku već predobrađen.TXT ACCII datoteka P_CN002_02. U poruci upozorenja daje i broj rečenice.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. U želji da se program iz primera učini kraćim. napravljena jedna greška u programiranju obrade po kriterijumu proizvodnosti. ponavljanje rečenice sa pozivom pomeranja nulte tačke (G55.967 Z-2. Mašina će ovakav program izvršiti podjednako dobro i kada taj niz nije rastući. Cena ove modularnosti je po jedna suvišna rečenica kretanja u brzom hodu. s tim da se ne ugrozi opis putanje alata i osnovna pravila (samo po jedna G funkcija iz iste grupe. Takođe. N26 G1 Z-22 N28 X44 N30 X46 Z-23 M17 ACCII datoteka P_CN002_03. program je učinjen preglednijim. planski. Još jedan način opisa kontura u potprogramima %SPF 701 N10 G1 X23 Z1 N12 A90 A180 X27 Z-16 B-1 N14 A90 A180 X34 Z-25 B-1. Iskusniji programer će primeniti svoje znanje tako da obrada bude efikasna. uz minimalne izmene u programu (naredba za bezuslovni skok) kada za to ima potrebe i kada situacija to dozvoljava. kao posledica želje da se napravi modularnim. N40 G1 A174 Z-11 N50 A90 A180 X28 Z-14 B-0.L2. Ovde je primenjen jedan.967 Z-2. Ovde je program pisan modularno.3.686 B3.5 N60G2 X40 Z-20 B6 N70 G1 Z-22 N80 X44 N90 A135 X46 M17 Komentar tehnologije projektovne u ovom primeru.4 Z1 N20 X16 Z-10 N30 Z-20 N40 X11. Brojevi rečenica u programu su korisni u situacijama kada upravljačka jedinica prijavljuje grešku u programu. ispisanim u zagradama. inače bespotrebno. TC2.TXT ACCII datoteka P_CN002_01. čak i kada je ona pojedinačna. Deo programa za obradu jednim alatom pisan je kao nezavisna celina i kao takva može biti izvršena u automatskom modu. U programu su dati i brojevi rečenica u rastućem nizu. pa i ako brojeva rečenica uopšte nema. odnosno G56). Ovi komentari su u praksi korisni za rukovaoca mašine. Posledica takvog programa je nepotrebno produžavanje vremena obrade. samo jedna M funkcija). 15 . B6.8 M17 %SPF 703 N10 G1 X10 Z0 N12 X18 N14 G3 X23. U programiranju NU mašina alatki svaki tehnolog gradi određeni stil.

Ovde se koriste podaci o strugu koji je u Laboratoriji za mašine alatke. obrazac MA. pri pripremi mašine. u uzdužnom pravcu.2. sa potrebnim brojem projekcija. Implementirani softver dopušta programiranje makroa. Sistem držača alata je predviđen za maksimalni presek drške noža 20x20 mm. za odsecanje.doc). Pored izvlačenja i uvlačenja pinole. Kompletan izveštaj overava asistent.doc). 16 . listinge programa uz dodatna objašnjenja logičkih celina u programu. sistem za hlađenje alata. popunjenu i korigovanu tehnološku dokumentaciju. Pomeranje pinole i obaranja nosača pinole može da se ostvaruje ručno i automatski. nakon završenog operativnog rada na mašini.doc).6000 min-1. sa rezervoarom. ostvaruje rotacija nosača pinole. radi sinhronizacije sa pomoćnim kretanjima pri obradi zavojnica.2.L. u vidu fiksnih ciklusa (struganje. Na raspolaganju je vrlo bogata pomoć rukovaocu. Stezanje obradaka se izvodi pomoću hidrauličkog steznog kola. Dužine hodova revolver glave. Hod pinole je 80 mm. pojednostavljenog programiranja konture i grafičke simulacije putanje alata. Prihvat alata je preko cilindričnih drški držača alata (DIN 69880.L. Pogon glavnog kretanja je AC motor sa maksimalnom snagom od 16 kW. a ukupna masa 5000 kg. veličina 30). Pomoćni materijal (PDF file) sa pregledom funkcija za strug POTISJE PH 42-CNC.2. u terminu vežbe.MAŠINE ALATKE. Z). sa standardnim zaglavljem i okvirom).5 Dodatak za numerički upravljani revolver strug PH 42-CNC PH 42 CNC je dvoosni numerički upravljani strug sa jednom revolver glavom.90 x 1.75 x 1. sistem za centralno impulsno podmazivanje.3: PH_PLO. Svaki student priprema sve delove tehnološke dokumentacije za obradu tog dela i priprema deo programa koji se odnosi na naznačenu celinu ukupnog tehnološkog postupka. SINUMERIK 810T) omogućava linearnu i kružnu interpolaciju u ravni (X. su: 340mm.L. su po 2000 mm/min. jednim hidrocilindrom se. Moguć je i unos programa sa raspoloživog čitača bušene trake. usecanje profilisanih žljebova. Kao pribor za stezanje se koriste ili elastične stezne čaure ili glava sa šapama (prirubnica vretena prema DIN 55027 5x13).3.03. mehanička ruka za prihvat i odlaganje obrađenih delova (pri odsecanju iz šipke). radi odmicanja zadnjeg šiljka. Gabaritne mere mašine su 2. Praćenje pozicije glavnog vretena. u uzdužnom pravcu (Z-osa) i 120mm u poprečnom pravcu (X-osa). pogleda i preseka. Plan baziranja (Popunjen obrazac MA. Plan obrade (Popunjen obrazac MA. Nosač zadnjeg šiljka se ručno pozicionira.2.1: PH_PLA. Provrt glavnog vretena dopušta provlačenje šipke do ∅42mm. za obe ose.03_1. Pored navedenog.L. Transfer programa od PC ka upravljačkoj jedinici i obrnuto. sa hidrauličnim pogonom i zaštitna kabina. Izveštaj Izveštaj treba da sadrži: Radionički crtež. stezno kolo. po potrebi. Prenosnik za glavno kretanje je planetarni nasadni. ili njegovog dovođenja u pravac ose glavnog vretena. ostvaruje se preko serijskog porta RS 232. a brzine brzih hodova su po 6000 mm/min.0. Revolver glava je. duboko bušenje i struganje navoja). sa alatom. C3. podrazumeva da se za taj termin pripremi sledeće: Radionički crtež dela koji se obrađuje na NU strugu (Na formatu A4. redovnu opremu mašine čine: hidroagregat. Tehnološki program i potprogrami (ASCII datoteke. iza ose struganja. sa dva stupnja. Podela zaduženja se obavlja u terminu auditorne vežbe koja se zakazuje i izvodi radi pripreme za ovu laboratorijsku vežbu. na posebnim vođicama. C:PRAKTIKUM. Maksimalne brzine. Upravljačka jedinica (Siemens. Broj obrta glavnog vretena je u granicama 19 .2: PH_PLB. Priprema za vežbu: Opetarivni rad na samoj vežbi.03_1. po uobičajenoj nomenklaturi. Ima 13 pozicija. Literatura Beleške sa predavanja i auditornih vežbi iz predmeta Mašine alatke. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE L2. Napomena: Grupa studenata obrađuje jedan deo na ovoj mašini. pomoću hidrocilindra. posebni poprečni klizač. Plan alata (Popunjen obrazac MA. na nekom elektronskom medijumu).70m. ostvareno je preko inkrementalnog enkodera. u radnom hodu.03_1.

5mm. 0. r=0.3. desni. levi) Nož za spoljašnju obradu (koristimo ga za i za žljeb) sa izmenljivom pločicom T4 D4 M3 od TM (κr=93°. sa uslovnim STOP-om (M00) za okretanje dela. (5) Obrada • Za različita baziranja koristiti dve nulte tačke obratke (G55 i G56). κ1r=36°. Koraci: 0.1. Praznih prolaza 2. κr=91°. sa dodacima za čeonu obradu po 1. Bušenje: Navoj: Ostalo U TC2.3. ∅3. Zabušivanje bez korišćenja ciklusa. TC2. Nož za spoljašnju obradu sa izmenljivom pločicom od TM T2 D2 M4 (κr=91°. za naznačeni kvalitet.… 301.6 Raspoloživi alati i pripadajući brojevi korekcija i potrebni smerovi obrtanja glavnog vretena.25 mm/o za predobradu.17). HSS Nož za unutrašnju obradu . Struganje: Dubine rezanja: max. Obrada se izvodi bez hlađenja.3/45°.4mm. predhodno obrađen na dužinu izratka. Koraci mm/o (0.… 201.15mm .7 Rezervisani brojevi programa i potprograma.3. sa izmenljivom pločicom od TM T12 D12 M3 Dmin=16mm. Za završnu obradu prema poluprečniku zaobljenja vrha alata i preporukama. označeni sa C1.L2. 102. Predobrađeni rukavac na pripremku dopušta jednu pripremu mekih šapa za oba stezanja. κ1r=58°. Baziranje se vrši pomoću stezne glave sa mekim šapama.4mm. Materijal obratka je AlMg3. PRVI DEO: LV_4_1. 302. prečnika 50mm. 2mm (predobrada).3.bušenje).DXF. po X osi max 0.zabušivanje. C2. HSS T10 D10 M3 Zavojna burgija . Dubina završnog prolaza 0.5mm (SC2. C2 i C3. 0. ∅16mm.… 17 . Koristiti fiksni ciklus L97.22.DXF i C3.1mm.3 . desni) Nož. Crteži delova se mogu kopirati sa sajta predmeta (C1. Brzina rezanja : 35 m/min. (3) Sistem alata TC2. 202. sa pločicom za obradu spoljašnjeg navoja (pločica za korak T6 D6 M3 navoja do 1.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. r=0. r=0.DXF).3. Predobrada u 8 prolaza. Bušenje u ciklusu L98. desni (4) Baziranje Obrada se izvodi u dva baziranja (u istom tehnološkom programu). (2) Pripremak Pripremak je cilindrični. Detalji o obradi na strugu (1) Delovi koji se obrađuju Data su tri primera za obradu (SC2. Dodaci za zavrsnu obradu: po Z osi max.17). Nekotirane oštre ivice su oborene na 0.5mm) T8 D8 M3 Zabušivač.7 dati su rezervisani brojevi glavnih i potprograma za sva tri dela koja su predviđena za obradu u okviru ove laboratorijske vežbe.4mm. Deo C1 C2 C3 Glavni program 100 200 300 Potprogrami 101.5mm. Brzina rezanja: 70m/min (predobrada) 85 m/min (zavrsni prolaz). Broj obrta vretena ograničiti programski na 1200min-1. ili zaobljene sa r 0. κ1r=31°.

C:PRAKTIKUM. pripremak za obardu na PH 42-CNC i primer obrađenih delova 18 . RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE SC2. C3.MAŠINE ALATKE.3. C2. C3.17 Crteži C1.

18 PH42-CNC strug 24.enkoder) Kućište glavnog vretena Glavno vreteno Stezna glava (ili nosač elastičnih čaure) 10. Vođice nosača zadnjeg šiljka 23. Cilindar za obaranje pinole 26. Enkoder glavnog obrtnog kretanja (od značaja pri obradi navoja) 19 . Revolver glava (13 pozicija) DIN69880 ∅30 19. Motor Z ose (AC servo) 14. Nosač zadnjeg šiljka 27. PRVI DEO: LV_4_1. Hidrocilindar steznog kola 11. Prenosnik (sinhroni remeni) Z ose 15. 8. Mehanizam za obaranje zadnjeg šiljka SC2. 3. Klizač X ose sa pogonom revolver glave 18. Postolje Rezervoar SHP Motor glavnog kretanja (GK) Nasadni planetarni prenosnik Motor ventilatora za motor GK (3) Remeni par (glavno vreteno . 4. 7. 6. Enkoder na zavojnom vretenu Z ose 16. servo (AC) motor X ose 20. Prenosnik (sinhroni remeni par) X-ose 21. 9.3. Pinola zadnjeg šiljka 25. Vođice poprečnog (X) klizača 17. 5. 1. Enkoder X ose 22.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. Vođice uzdužnog (Z) klizača 12. 2. Uzdužni klizač 13.L2.

vretena Kraj potprograma Pozicioniranje gl. vretena II opseg br.K.B (I. K ) G33 Rezanje navoja X.Z.MAŠINE ALATKE. Fiksni ciklusi L93 L95 L96 L97 L98 L99 Usecanje profilisanog žljeba Struganje sa ukopavanjem Struganje bez ukopavanja Rezanje navoja Duboko bušenje Struganje navojnog lanca Tip alata kod D Adrese funkcija X X Z I K B BB+ A F F S S T D P % L N R mm s mm mm mm mm mm mm (°) mm/o mm/min o/min m/min Prečnik kod G90. A ≡ A-180 o 20 . gonjenog alata CCW Start obrtanja alata CW Stop gonjenog alata Dotur šipkastog materijala Otpuštanje (sa dodavačem) Stezanje (sa dodavačem) Sinhron. 6 G55-G57* Poziv pomeranja nulte tačke radnog predm.K ) 1 G03 Kružna interpolacija suprotno kazaljci sata X. max.F G35 Rez.Aktivno u osnovnom stanju ♠ . RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE TC2. ograničenje radnog prostora max.3. ograničenje radnog prostora min.Z G60 Tačan prelaz konture F=0 8 G63 Korak F=100% ( urezivanje navoja ) G64 ♠ Grub prelaz konture.K. navoja sa lin. poluprečnik kod G91 Vreme čekanja kod G04 Dužina Vektor (// X) kod G2 i G3 .Z G01 X. M30 M3 M4 M5 M8 M9 M10 M11 M12 M17 M19 M20 M21 M31 M32 M33 M34 M40 M50 M51 M52 M53 M63 M64 M65 M70 M71 M72 M80 Pomoćne funkcije OPIS Bezuslovni stop Uslovni stop Kraj glavnog programa Start vretena CCW Start vretena CW Stop vretena Uključivanje pumpe za SHP Isključivanje pumpe za SHP Automatska promena opsega n I opseg brojeva obrta gl.Z.opadajućim korakom Z. vret. broja obrtaja S G94 Korak F u mm/min ili inč/min S o/min G95 ♠ Korak F u mm/o ili inč/o S o/min 12 G96 Aktiviranje konstantne brzine rezanja G97 Konstantan broj obrtaja (iz G96 fiksira S) 13 G25 Progr.rastućim korakom Z.B (I. C:PRAKTIKUM. S(ugao) Stezanje se posmatra Stezanje se ne posmatra Pinola nazad + konjić gore Pinola se posmatra Pinola se ne posmatra Konjić dole + pinola napred Suport za odsecanje dole Mehanička ruka napred Mehanička ruka nazad Zaštitna vrata se posmatraju Zaštitna vrata se ne posmatraju Start obrt. obrta gl.8 Strug POTISJE PH 42-CNC sa SINUMERIK 810 -T ( Pregled pripremnih i pomoćnih funkcija) Funkcije za programiranje (pripremne funkcije) Grupa Funkcija OPIS ADRESE Funkcija M0 M1 M2.broj obrtaja Brzina rezanja kod G96 Pozicija revolver glave 1-99 Broj korekcije alata 1-99 Broj ponavljanja podprograma 0-9999 Broj glavnog programa 0-999 Broj podprograma 1-9999 Broj rečenice 1-99 Parametar KOORDINATNI SISTEM ZA UGAO KONUSA OBORENA/ ZAOBLJENA IVICA Uvek: A > 0 .Z. F se ne smanjuje G70 Colovni sistem mera 9 G71 ♠ Milimetarski sistem mera G90 ♠ Apsolutni sistem mera 10 G91 Relativni sistem mera 11 G92* Ograničenje max. ♠ . 7 G58-G59 Programirano pomeranje nulte tačke X.Ide u posebnu rečenicu Iz iste grupe može biti programirana samo jedna G-funkcija u istoj rečenici.Z. Korak navoja(+) Vektor (// Z) kod G2 i G3 Poluprečnik kruga Veličina obaranja ivice Veličine zaobljenja ivice/ poluprečnik luka Ugao konusa u odnosu na +Z Korak. kod G95 i G96 promena koraka Brzina pomoćnog kretanja kod G94 Broj obrtaja.F ♠ Radni hod sa linearnom interpolacijom G02 Kružna interpolacija u smeru kazaljke sata X.F 2 G04* Vreme čekanja u dostignutoj poziciji X (F) sec 3 G09 Tačan prelaz konture F=0 G40* ♠ Bez kompenzacije RR (zaobljenja vrha alata) 4 G41 Kompenzacija RR sa leve strane konture G42 Kompenzacija RR sa desne strane konture 5 G53 Brisanje aktivnosti pomeraja nulte tačke G54* ♠ Poziv pomeranja nulte tačke radnog predm. C3. odsecanje programski G00 Brzi hod sa linearnom interpolacijom X. 14 G26 Progr.I ( K ) G34 Rezanje navoja sa lin.

+ čišćenje + zavr. TC2.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI. za unutrašnji navoj L98 CIKLUS DUBOKOG BUŠENJA Param. za spoljašnji navoj Sa predznakom +. samo kod L95 L97 CIKLUS ZA REZANJE NAVOJA Param.) Kompenzacija zaobljenja vrha alata (G40/G41/G42) Korak Vrsta obrade i pravac kretanja alata Redukcioni faktor koraka pri ukopavanju1) Kodiraje parametra R29 spoljašnja //Z spoljašnja //X unutrašnja //Z unutrašnja //X R29=1_ R29=2_ R29=3_ R29=4_ predobrada stepenasto (a) završni prolaz po konturi (c) stepenastor + čišćenje stepenica (a+b) stepen. inkrem. R20 R21 R22 R23 R24 R25 R26 R27 R28 R29 R30 R29=_1 R29=_2 R29=_3 R29=_4 ZNAČENJE PARAMETRA Broj potprograma sa opisom konture Početna tačka ciklusa po X (apsolutno) Početna tačka ciklusa po Z (apsolutno) R23=1 (Parametar mašine) Dodatak za završnu obradu po X (inkrementalno) Dodatak za završnu obradu po Z (inkrementalno) Dubina rezanja za jedan prolaz po X ili Z (inkrement. inkrementalno) Prva dubina bušenja (bez predznaka.9 Strug POTISJE PH 42-CNC sa upravljačkom jedinicom SINUMERIK 810-T: FIKSNI CIKLUSI OBRADE L95 i L96 CIKLUSI STRUGANJA Param. R20 R21 R22 R23 R24 R25 R26 R27 R28 R29 R31 R32 2) ZNAČENJE PARAMETRA Korak navoja Početna tačka navoja po X (apsolutno) Početna tačka navoja po Z (apsolutno) Broj praznih prolaza Dubina navoja (inkrementalno) 2) Dodatak za završnu obradu Veličina zaleta Put kočenja Broj prolaza (predobrada) Ugao ulaza alata Krajnja tačka navoja po X (apsolutno) Krajnja tačka navoja po Z (apsolutno) Sa predznakom -. prolaz (a+b+c) L95 Ciklus struganja sa elementima ukopavanja L96 Ciklus struganja bez elemenata ukopavanja 1) Vrednost od 0 do 1.L2. R11 R22 R24 R25 R26 R27 R28 3) ZNAČENJE PARAMETRA Način odvođenja strugotine3) Početna tačka ciklusa po Z (apsolutno) Iznos degresije (bez predznaka. PRVI DEO: LV_4_1.) Dubina bušenja (apsolutno) Vreme čekanja u početnoj tački Vreme čekanja u krajnjoj tački 3-3 Za kidanje strugotine 4-3 Za izvlačenje strugotine 21 .3.

16-Referentni alat. 8-Definicija korekcije zaobljenja (skica a)). C3. 5-poluprečnik zaobljenja vrha. 10. Plan baziranja Smer M08 v s M3/M4 m/min mm/o M09 28 29 30 31 S2 Lz 26 S2 Lx 27 Ref.1 Tip Materijal (S/B) 19 20 Alat Držač Alat Držač Alat Držač Alat Držač Alat Držač Alat Držač Alat Držač Alat Držač Alat Držač Alat Držač Alat Držač Alat Držač Alat Držač r 21 Br. 7-Pomoćni napadni ugao.2. PH 42-CNC PLAN ALATA T 17 1 2 3 D 18 MA. 9-Postavljanje u drzaču.MAŠINE ALATKE. 2-Broj korekcije. a) Prezime i ime Tehnolog Overio Datum Potpis IB Teh. 15-Hlađenje.Minimalni prepusti. 14-Korak. 4-Materijal reznog dela.Broj pozicije revolver glave. S1 S2 κ κ1 (1-9) (a–f) 22 23 24 25 Br. 12-Smer glavnog vretena (skica b)).L.tehnol.postupka Broj crteža dela Glavni program Potprogrami Plan obrade br. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE Plan alata br. 3-Strugarski/Bušacki. 6Napadni ugao. C:PRAKTIKUM.11. alat 32 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 1.postupka b) IB Operacije List / od 22 .03_1. operacije Kom / oper. 13-Brzina reanja.

146 G 146 .postupka Broj crteža dela Glavni program Potprogrami Plan obrade br. Unutrašnje stezanje Šiljak Maksimalni prepust pinole [mm ] Tvrde šape (GUB0) Meke šape (WB3) Pritisak u instalaciji pinole [bar] Nulte tačke radnog predmeta 2) Tvrde šape Pripremak Meke šape Izradak a) b) A E Opsezi stezanja GUB0 (∅mm) 16 .180 H Položaj tvrdih šapa (A-H) 3) Prečnik stezanja [mm] 114 . PRVI DEO: LV_4_1.114 D 70 .postupka IB Operacije Tehnolog Overio List / od 23 c) .45 B 39 . operacije Kom / oper.L2.2 Nazivni prečnik stezne čaure Plan alata br.108 F 108 .76 C 76 .03_1. za graničenje pripremka po Z-pravcu 2) Naznačiti i numerisati nulte tačke radnog predmeta 3) Položaj šapa na steznoj glavi (prema skici c)) Prezime i ime Datum Potpis IB Teh.3 RUČNO PROGRAMIRANJE MAŠINA ALATKI.2. Br. PH 42-CNC PLAN BAZIRANJA Stezna čaura Stezna glava Pinola šiljka MA.152 160 .tehnol.L. 20 22 25 Br. Plan alata 38 40 42 28 30 32 36 Spoljašnje stezanje.195 Šape obraditi prema skici (P1-P4) Šape obraditi na ∅ Dst[mm] Mera t (min/max) Mera Df (min/max) Ili prema ctrežu broj NAPOMENE: 1) Oznaka baze na šapama (skice a) i b)).

MAŠINE ALATKE. ciklusa 15 Br.03_1. C3. 10-Brzina (n ili v) glavnog vretena. Pripremak tk [min] tuk[min] M50 M51 14 Broj fix. 6-Kompenzacija zaobljenja vrha. Br.postupka IB Operacije List / od 24 . 8-Vreteno v=const / n=const. C:PRAKTIKUM. 12-Normalan/tačan prelaz konture. RADNE LABORATORIJSKE VEŽBE PH 42-CNC PLAN OBRADE MA. 14-Mehanička ruka napred/nazad. 3-Apsolutni/relativni kordinatni sistem.3 Materijal Stanje Br Br. 11-Korak. 5-Poziv korekcija mera alata.Z. 4-Izmena alata. 15-L95 do L99. 2-Broj nulte tačke radnog predmeta. 16-IB potprograma.postupka Broj crteža dela Glavni program Potprogrami Plan alata br. 9-Glavno vreteno (L / D).L. 7-Uključenje / isključenje SHP. PP/P 16 G90 G91 3 T 4 D 5 G40 G41 G42 6 Legenda: XX Aktivno u osnovnom stanju. Plan baziranja br. operacije Kom / oper.2. M08 M09 7 G96 G97 8 M03 M04 9 S 10 F 11 G64G M31 60 M34 12 13 Br. 1-Broj zahvata. Prezime i ime Tehnolog Overio Datum Potpis IB Teh. 13-Oslobađanje / Aktiviranje šiljka. 1 2 Plan obrade br.tehnol.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful