You are on page 1of 16

Saobracajni fakultet Beograd

SEMINARSKI RAD
Eksplotacija u komunikacionom saobracaju
Tema:

DSL

Profesor: Valentina Radojicic

Studenti: PetrovicVeljko 070242

Dusan Bradic 070103

Sadrzaj :
1. Uvod.....................................................................................................3 2. Sta je DSL............................................................................................4 3. Princip rada DSL tehnologija..............................................................4 4. Osnovni tipovi xDSL...........................................................................5

4.1. Asimetrini DSL......................................................................6 4.1.1. ADSL....................................................................6 4.1.2. RADSL..................................................................9 4.1.3. VDSL....................................................................9 4.2. Simetrini DSL...11 4.2.1. SDSL....................................................................11 4.2.2. HDSL...................................................................11 4.2.3. IDSL.....................................................................12 4.2.4. SHDSL.................................................................13 5. Zakljucak.............................................................................................15 6. Literatura..............................................................................................16

1. UVOD
DSL je danas jedan od najveih tehnolokih dostignua to se tie spajanja na Internet, zato to omoguava spajanje na Internet mnogostruko veom brzinom od modema ili ISDN-a.Ova tehnologija omoguava stalan pristup Internetu visokim brzinama preko telefonske mree. Kao to e se mnogi zauditi poeci ove tehnologije seu jo u kasne osamdesete godine prolog veka, to se na prvi pogled moe initi udnim, ako znamo da Internet u to vreme nije bio ni izbliza popularan kao danas, te da zbog uglavnom tekstualnih sadraja koji su tada prevladavali potreba za irokopojasnim vezama tada nije praktiki niti postojala. Ali, DSL u svojim prvim danima nije niti bio namijenjen povezivanju kunih korisnika na Internet, ve telefonski operateri koji su stajali iza cele zamisli videli su ga kao sredstvo za jeftino uvoenje videotelefonije, te kao potencijalnu konkurenciju operaterima kablovske televizije. DSL je bio jeftino reenje zato to jednostavno predstavlja nadgradnju postojee telefonske infrastrukture, za njegovu primjenu potrebno je samo nadograditi telefonske centrale odgovarajuim ureajima te, opremiti korisnike potrebnom terminalskom opremom, dok se sama komunikacija obavlja preko ve postojeih bakarnih telefonskih vodova. Prednost u ceni ovog sistema u odnosu na konkurentske je iz toga jasno vidljiva telefonsko oienje postoji praktiki u svakom kutku sveta, bar ako govorimo o razvijenim zemljama. irokopojasne kablovske veze koje su glavni konkurent DSL-u su, s druge strane, tek u izgradnji i za njihovo irenje treba e dosta vremena. Ovo, dakako poskupljuje cenu njihove implementacije, a samim tim i cenu usluge koja se preko njih nudi, te na taj nain usporava razvoj i irenje kablovskog Interneta. Osim DSL-a postoji jo nekoliko tehnologija koje omoguavaju irokopojasni pristup Internetu, a ujedno predstavljaju i konkurenciju DSL-u, ali zbog brzine pristupa na Internet te tehnologije polako postaju nezanimljive korisnicima. Na primjer ISDN (Integrated Services Digital Network ili prevedeno Digitalna Mrea Integrisanih Servisa.) tehnologija ve je dobro poznata u svetu. Radi se o nadogradnji postojee analogne telefonske linije, u zamijenu za koju dobijamo dve digitalne linije, te mogunosti pristupa Internetu na brzinama od 64, odnosno 128 kbit/s. Mane ISDN-a u odnosu na DSL jesu osam puta manja brzina , te injenica da se ne radi o stalnoj vezi.

2. ta je DSL?
DSL je skraenica od Digital Subscriber Line to na naem jeziku znai Digitalna Pretplatnika Linija . Generiki naziv xDSL se esto koristi kako bi se njime oznaile sve DSL tehnologije. DSL je tehnologija koja iskoritava nekoritene frekvencije u bakarnoj telefonskoj liniji da alje i prima signale putem standardne telefonske linije. DSL ima mogunost da se istovremeno odvijaju razgovor preko telefona i download/upload podataka na Internet preko iste linije.Budui da je usluga uvijek raspoloiva korisnici se ne trebaju spajati klasinim postupkom na Internet ve su stalno prisutni. DSL podrazumijeva modeme koji se veu na oba kraja obine bakarne parice pretvarajui je u digitalnu liniju sposobnu da prenese podatke unutar irokog opsega. Koristei vie frekvencije, DSL tehnologije omoguavaju velike brzine kroz bakarne parice- do 8 Mbit/s, to je 35 puta bre od dananjih najbrih analognih modema. Mogue su i vee brzine, to znai da korisnici mogu imati aplikacije koje zahtijevaju velike brzine. DSL je bri od analognih modema jer analogni modemi alju svoje signale kroz javnu telefonsku mreu kojom se slue i obini telefonski ureaji. DSL modemi svoj signal alju odvojeno sluei se glasovnim signalom kao nosiocem. Na telefonskoj centrali se linija dijeliglasovni signal se preusmjerava na javnu telefonsku mreu, a DSL signal s podacima ide prema Internetu. Ovom metodom se podaci uklanjaju s telefonske linije i prebacuje na veze koje su optimizirane za prijenos Internet saobraaja.

3. Princip rada DSL tehnologija


Cela pogodnost DSL tehnologije je u tome to se osim govora, telefonskom linijom (bakarnom paricom) mogu prenositi i drugi vidovi informacija kao to su raunarski podaci, servisne informacije i sl. i to mnogo veim brzinama nego pre instaliranja DSL prikljuka. Poboljanje u odnosu na obian telefonski prikljuak lei u tome to je DSL tehnologija bazirana na koritenju celog frekvencijskog opsega koji je mogue prenijeti bakarnom paricom i zatim odvajanju signala govora od ostalih podataka.

Frekvencijski plan prenosa signala u DSL tehnologiji. Odvajanje signala govora od ostalih korisnikih podataka vri se pri telefonskoj centrali u ureaju koji se zove splitter. Splitter je ureaj koji slui da odvoji uskopojasni govorni signal (POTS1 ili PSTN2) od ostalih informacija i alje ga u NF filter telefonske centrale. Upravo zbog NF filtera u telefonskoj centrali nije bilo mogue postii vee brzine, jer on proputa signale u opsegu 0-4 kHz, to nije dovoljno za postizanje veih brzina od one koju je podravala DIAL UP konekcija (56 kb/s). Ostale informacije se odvajaju i prenose raunarskom mreom, ali bez posredstva telefonske centrale. Oslim splitter-a, od ureaja se koristi i DSL modem koji vri funkciju prilagoenja signala liniji prije ulaza u splitter i slanja na liniju.

4. Osnovni tipovi xDSL


Osnovnu poelu xDSL tehnologija mogue je nainiti u dve odvojene grupe: asimetrine xDSL tehnologije simetrine xDSL tehnologije

Simetrinost se u ovom kontekstu odnosi na prenosne brzine u dolaznom i odlaznom smjeru prenosa podataka. Ako su te dve brzine meusobno jednake, tada dotina xDSL tehnologija pripada grupi simetrinih xDSL tehnologija. U suprotnom se radi o asimetrinoj xDSL tehnologiji. U tabeli 1 je prikazana podela xDSL tehnologija.

POTS (Plain Old Telephone Service)- obina stara telefonska usluga. Sistem signala u opsegu od 0-4KHz koji se koristi u analognoj telefoniji za prenos govora (uobiajeni telefonski signal).
2

PSTN (Public Switched Telephone Network)- javna telefonska mrea

Asimetrine xDSL tehnologije ADSL RADSL VDSL G.lite CDSL

Simetrine xDSL tehnologije HDSL SHDSL SDSL

Tabela 1. Podela xDSL tehnologija

4.1. Asimetrini DSL


Asimetrina digitalna pretplatnika linija (engl. ADSL-Asymetric Digital Subscriber Line). Asimetrinost, zapravo znai mogunost breg prenosa podataka u daunlod-u (ka korisniku), nego to je to upload-u (prenos podataka od korisnika ka mrei). Veina najzanimljivijih aplikacija za korisnike na mrei su asimetrine (video na zahtev, pristup Internetu, multimedijalni pristup, kupovina od kue, itd.) gde mnogo vie informacija korisnik preuzima sa mree nego sto ih njoj alje. A u asimetrinu digitalnu pretplatniku liniju spada:

ADSL RADSL VDSL

4.1.1. ADSL
ADSL (eng. Asymetric Digital Subscriber Line, asimetrina digitalna preplatnika linija) je jedna od tehnologija xDSL, koja omoguuje pristup Internetu kroz postojeu komutiranu telefonsku mreu. Poseduje sposobnost prenosa podataka brzinama mnogostruko veim od brzina koje danas omoguavaju analogni modemi.

Prednosti ADSL-a
Pored velike brzine, ADSL modemi imaju i drugih prednosti u poreenju sa analognim modemima. Nasuprot povremenih konekcija koje se ostvaruju korienjem analognih modema, ADSL konekcija je stalno aktivna. Poruka Line is bussy odlazi u prolost i vie nema stalnog logiranja na mreu, kao i ekanja da se konekcija ostvari ona je stalno prisutna. Vrhunska prednost je mogunost korienja telefona u isto vreme dok je ADSL linija aktivna, dakle, vie je neophodno birati izmeu jednog i drugog! Takoe, korienjem ADSL linije prestaje obraun telefonskih impulsa, jer je princip rada ove tehnologije drugaiji od konekcije ostvarene putem analogne ili ISDN linije.

Princip rada ADSL-a


6

Princip rada ADSL tehnologije je razdvajanje frekventnog opsega telefonske parice na dva dela. Frekvencije ispod 4 KHz su rezervisane za prenos govora, a opseg iznad 4 KHz se koristi za prenos podataka. Upravo ovaj princip omoguava da se telefonska linija koristi za prenos govora i podataka istovremeno. Atribut asimetrini dolazi od asimetrinosti opsega rezervisanog za prijem i slanje podataka, to za posledicu ima veu brzinu za download podataka u odnosu na upload, ime su zadovoljeni osnovni zahtevi korisnika.

Potrebna podeavanja na strani korisnika


Postoje dva tipa ADSL modema, interni i eksterni. Interni modemi se daju u obliku kartica koje se instaliraju u raunar na mesta predviena za to, u PCI slot. Eksterni modemi se mogu povezati na korisniki raunar putem USB, 10/100BaseT ili drugih mrenih interfejsa. U sluaju da se korisnik odlui na korienje ADSL linije, Telecom e obezbediti svu terminalnu opremu koja omoguuje da prenos glasa i podataka funkcioniu istovremeno kao dve nezavisne (posebne) usluge kroz jednu telefonsku liniju.

Interni i eksterni modem

Brzina i duina ADSL-a


U zavisnosti od sposobnosti korisnike telefonske parice i ponuenog tipa servisa, ADSL linija ima sposobnost prenosa podataka u smeru prema korisniku (downstream) od 256 Kb/s do ak 8 Mb/s. Telecom e u skladu sa potrebama korisnika i mogunostima mree definisati optimalne brzine prenosa i paketa usluga. U svakom sluaju, brzina prenosa po ADSL liniji u downstream smeru je deset do petnaest puta vea od brzine koja se postie korienjem analogne linije. Pre svega, sam pojam brzine je potrebno malo detaljnije objasniti. ADSL teoretski dopusta do 8 Mb/s podataka u sekundi od centrale prema korisniku (download), dok u suprotnom pravcu propusnost iznosi 1 Mb/s (upload). Uoite da je upotrebljena re propusnost, a ne brzina, zato jer se radi o teoretskoj mogunosti. Takoe, odlazna i dolazna brzina nisu iste (odatle i ime ADSL Asymmetric DSL, asimetricni DSL), to i nije tako loe kako se ini na prvi pogled, jer uobiajeni Internet korisnik uglavnom podatke prima (download) sa Interneta, dok je slanje (upload) na Internet mnogo manje. 7

Iz ovog razloga ADSL nije iskorien za web hoster-e i druge servise, jer je za njih odlazna (upload) brzina kljuna. Brzina od 8 Mbs je u praksi teko dostupna, jer je ADSL jako osetljiv na duinu kablova. Tako ve posle petog kilometra propusnost opada na 2 Mbps za dolazni i 385 kbps za odlazni saobraaj. Maksimalne duine na kojima moe funkcionisati zavise od puno faktora (vrsta kabla, presek, stanje instalacija i sl.), ali tesko da mogu prei 8 km.

ADSL paketi
Trenutno, u Srbiji, su u prodaji 4 ADSL paketa:

download 1.5 Mbps / upload 256 Kbps download 4 Mbps / upload 512 Kbps download 6 Mbps / upload 1 Mbps download 8 Mbps / upload 1 Mbps download 16 Mbps / upload 1 mbps Upotrebni naziv ADSL ADSL (G.DMT) ADSL over POTS ADSL over ISDN ADSL Lite (G.Lite) ADSL2 ADSL2 RE-ADSL2 ADSL2+ RE-ADSL2+ ADSL2+ ADSL2++ Brzina daunlouda 8 Mbit/s 8 Mbit/s 8 Mbit/s 8 Mbit/s 1,5 Mbit/s 12 Mbit/s 12 Mbit/s 5 Mbit/s 24 Mbit/s 24 Mbit/s 28 Mbit/s 48 Mbit/s Brzina aplouda 1 Mbit/s 1 Mbit/s 1 MBit/s 1 MBit/s 0,5 Mbit/s 1 Mbit/s 3,5 Mbit/s 0,8 Mbit/s 1 Mbit/s 1 Mbit/s 3,5 Mbit/s 8 Mbit/s

ADSL Standardi
Naziv standarda ANSI T1.413-1998 Issue 2 ITU G.992.1 ITU G.992.1 Annex A ITU G.992.1 Annex B ITU G.992.2 ITU G.992.3/4 ITU G.992.3/4 Annex J ITU G.992.3/4 Annex L ITU G.992.5 ITU G.992.5 Annex L[1] ITU G.992.5 Annex

Instalacija ADSL-a

Instalacija je jednostavna jer se vei deo posla obavlja u centrali. Filter se montira na telefonski prikljuak. Na filter se prikae telefonski aparat i ADSL mreni ureaj a on dalje na PC.

4.1.2. RADSL
RADSL (Rate-Adaptive DSL) DSL koji je prilagodljive brzine prenosa. Predstavlja tehnologiju razvijenu od strane Westell-a gde je software u stanju odrediti brzinu na kojoj signal moe biti preneen po zadatoj liniji, te podesiti brzinu isporuke prema tome. Upotrebom ove tehnike linija je mnogo vie tolerantna grekama prouzrokovane zvukom i gubljenje signala.

4.1.3. VDSL
VDSL (Very-high-data-rate DSL) - Vrlo brzi DSL prenosi podatke velikom brzinom, ali na relativno kratkim duinama bakrene parice. Prvi standard za ADSL se pojavio 1995. godine. A- u skraenici oznaava da se radi o asimetrinom prenosu(Asymmetric) to znai da se prenos informacija jednakom brzinom prema korisniku kao od korisnika. Pojanjeno normalnim jezikom, reklo bi se ,dakle da je brzina kojom korisnik prima informacije sa interneta vea nego brzina kojom moe da alju informacije drugima. Veini nam i odgovara takva konekcija jer veina za download koristi programe sa direktnom vezom i u cilju nam je da to bre skinemo neto sa interneta nego da poaljemo. Na zapadu,ali sada i kod nas je popularno korienje tzv. torrenta, gde korisnik istovremeno deli isti materijal koji trenutno skida od drugih. Za takav program nam je povoljnija konekcija kod koje su ravnomernije podijeljeni download/upload. DSL se koristi time sto bakarni provodnici u telefonskoj mrei imaju puno vei kapacitet za prenos informacija nego to je to njihova primarna funkcija, prenos ljudskog

glasa. Ljudski glas ima ogranienu frekvenciju koja se prilikom telefonskog razgovora jos vie reducira, na otprilike 300-400 Hz. S obzirom da provodnici mogu prenositi frekvencije sve do nekoliko miliona Hz, ostaje jedan ogroman deo koji je neiskorien. Tehnika se zasniva na tome da se neiskorieni deo podeli na trake kojima informacije protiu paralelno. Za obian ADSL se koriste frekvencije u rasponu od 25 kHz do 1,1 MHz dok su frekvencije koje su nie od 25 kHz su rezervisane za obinu telefoniju, tako da se moe istovremeno razgovarati i surfovati. Novije varijante ADSL-a koriste frekvencije do 2,2 MHz. VDSL je Very High Speed DSL . Radi se o usavravanju postojee tehnike ADSL-a. Novi standard koji nosi ime VDSL2 ,koristi frekvencije do 30 MHz. Sa tom novom tehnikom nam postaje mogue da imamo 100 Mbits simetrino, dakle u oba smera. Izmeu ostalog e biti mogue prenositi HDTV (High Definition TV) putem interneta,ili drugim reima putem bakarnih provodnika. Ali nita nije savreno. Da bi imao ADSL korisnik se mora nalaziti u rastojanju od najdalje 8-10 km od stanice, zavisno od operatera. Da bi se postigao maksimalni efekat sa VDSL2 ta distanca je smanjena na svega 1,5

4.2. Simetrini DSL

10

Simertrini tipovi DSL konekcije omoguavaju bri danload (ka korisniku) i upload (prenos podataka od korisnika ka mrei). Simetrina DSL tehnologija je popularna za biznis clasu DSL servisa zato sto kompanije esto imaju velike potrebe za prebacivanje podataka. Tipina simetrina DSL konekcija podrava 1.5 Mbps za skidanje i slanje podataka. A u simetrini DSL spada: SDSL HDSL IDSL SHDSL

4.2.1. SDSL
SDSL (Symmetric DSL) Simetrini DSL karakterie jednaka brzina prenosa u oba smera, slian je HDSL-u samo za razliku od HDSL-a koji zahteva 2 ili 3 parice, SDSL treba samo jednu. Radi na brzinama 1,544 Mbit/s (SAD) ili 2,048 (Evropa) u oba smera.

4.2.2. HDSL
HDSL (High bit-rate DSL) - Brzi DSL je jedna od najstarijih proizvoda DSL-a. Osnovna karakteristika mu je simetrinost, odnosno jednaka brzina prenosa je mogua u oba smera i razvijena je za prenos podataka i glasa preko T1 linije.

11

4.2.3. IDSL
IDSL - ISDN (Digital Subscriber Line).ISDN prema preporukama CCITT i ITU Baziran na tehnologiji koja je razvijena tokom 1970-ih, sa ciljem da rei problem prenosa digitalnih veza preko postojeih bakarnih vodova CCITT je 1984. definisao ISDN kao mreu koja obezbeuje digitalnu komunikaciju od kraja do kraja. Analogna linija je u stanju da podri samo jedan komunikacioni ureaj u jednom trenutku,a ISDN moe da podri vie ureaja u isto vreme (raunar,fax,telefon) brzine do 128 Kbps. ISDN nudi znatno bolji kvalitet govorne komunikacije u odnosu na klasino telefoniranje. Sa korisnike strane, jedinstven pristup razliiti komunikacionim mreama za prenos govora, slike, teksta i podataka metodom komutacije kola i paketa.

ISDN kanali
B (bearer - nosilac) kanal

Moe se koristiti za prenoenje podataka ili digitalizovanog govora.Omoguava tri vrste transfer moda: 1. 2. 3. komutaciju kola komutaciju paketa semipermanentnu vezu. D (data - informacioni) kanal

Koristi se za prenos signalizacije po zajednikom kanalu, pri emu se pod signalizacijom podrazumevaju poruke koje se razmenjuju izmeu terminala i mree radi uspostave veze, njene kontrole i raskidanja,a ree se koristi i za prenos podataka.

Tipovi ISDN-a
Bazni pristup 2B + D Sastoji iz dva 64 Kb/s B kanala i jednog 16 Kb/s D kanala tj. 128+16 Kb/s.Namenjen rezidencijalnim korisnicima i manjim preduzeima jer omoguava simultani prenos govora i podataka korienjem vie razliitih terminala. Primarni pristup 30B + D Sastoji iz trideset 64 Kb/s B kanala i jednog 64 Kb/s D kanala za signalizaciju, tj 1920+64 KB/s.Namenjen za velike korisnike npr. velika preduzea.

12

4.2.4. SHDSL
SHDSL standard, je razvijen da bi zameni mnoge starije DSL (digital subscriber line) tehnologije i druge transportne opcije kao sto su HDSL, SDSL, HDSL2, ISDN, T1, E1 i IDSL. Da bi se prilagodili svakom od funkcija koje su nudile predhodno navedene tehnologije, proizvoai telekomunikacione opreme su morali da razvijaju razliite linijske kartice. Novi SHDSL standard e omoguiti proizvoaima opreme da razvijaju centralnu CO (central office) i korisniku CPE (customer premises equipment) opremu oko jednog standarda i time smanje cenu komponenti.

Prednosti SHDSL tehnologije


Poveanje rastojanja i rad pri razliitim brzinama, na slici demonstrirano je kako se SHDSL standardom ostvaruje brzinsko prilagoavanje. Takoe, na slici je ilustrovana SHDSL-ova superiorna brzina i karakteristike u pogledu dometa u odnosu na druge raspoloive tehnologije. Mogunost SHDSL modema da produe spajanje udaljenih lokacija za dodatnih 30% u odnosu na dosadanje tehnologije, dokazuje potrebu njihove to vee implementacije na naoj veoma looj infrastrukturi.

Dobijene brzine i razdaljine uz pomo novog G.SHDSL standarda u odnosu na stare tehnologije

SHDSL modem
SHDSL (Single-pair High bit rate Digital Subscriber Line) je nova generacija Telindusovih upravlljakih modema koji omoguavaju full-duplex prenos podataka do 2.3 Mbps preko jednog dvoinog kabla. Specijalna 2-paricna verzija nudi mogunost da

13

se podigne brzina prenosa podataka do 4.6 Mbps. Linijska brzina modema se moe prilagoditi tako da se optimizira propusni opseg u funkciji karakteristika lokalne petlje. Modemi su zasnovani na novoj modulacionoj tehnologiji, ije je ime TC-PAM (Trellis Coded Pulse Amplitude Modulation), a koja garantuje spektralnu kompatibilnost sa starijim i ADSL transmisionim sistemima. Kompletan opseg interfejsnih kartica ini SHDSL idealnim za povezivanje sa skoro svakom aplikacijom (ureajem). Na raspolaganju nisu samo tradicionalni serijski interfejsi kao to su V.35, V.36, RS-530 i X.21 (koji se mogu konfigurisati i za rad u Nx64 kbps varijanti), nego i G.703 (u transparentnoj ili sa G.704 framing-om) i 10BaseT Ethernet interfejs sa integrisanom router-skom ili bridge funkcionalnou. Sve ove interfejsne kartice se mogu zameniti za samo nekoliko sekundi ime se omoguava maksimalna fleksibilnost. Za velike sajtove, dizajnirane su kartine verzije ovih modema koje se smestaju u klasine 19 rack-ove koji mogu primiti do 30 ovakvih modema. Softver u modemu se nalazi u flash memoriji, tako da ga je mogue redovno update-ovati na najnoviju verziju. Jednostavno reavanje problema koji se mogu javiti pri instalaciji ostvaruje se uz pomoc raznovrsnih testova kao to su: test analogne petlje, test lokalne digitalne petlje ili test udaljene digitalne petlje. Sa besplatnom grafikom TMA aplikacijom, koja radi pod Windows OS-om, operator moe konfigurisati lokalnu ili udaljenu instaliranu opremu. To je dragoceni alat za inenjere poto podrava nadgledanje performansi, praenje statistika i reavanje problema. Alternativno, moe se dobiti slina funkcionalnost korienjem VT100 terminal. Veoma je vano napomenuti da SHDSL modem prua automatski instalacioni mod.

Telindus 1420 SHDSL Router


Telindus 1420 SHDSL router je vrhunski base-band modem sa integrisanim IP router-om koji nudi prenos podataka do 2.3 Mbps preko jedne parice (dve ice). Kao i predhodni SHDSL modem, Telindus 1420 modem zasnovan je na TC-PAM modulaciji, koja garantuje vee brzine i vea rastojanja. Telindus 1420 SHDSL router se moe koristiti kao CPE u kombinaciji sa Frame Relay ili PPP DSLAM-ovima ili u point-topoint vezama. Ureaj dolazi sa jednim 10BaseT Ethernet interfejsom koji ima integrisanu bridge i IP router-sku funkcionalnost. Kada integrisani IP router forward-uje paket, saobraaj sa LAN-a se enkapsulira za transmisiju preko WAN linka. Router podrava PPP i Frame Relay enkapsulaciju. Serijski interfejsi na router-u mogu biti sa IP adresom ili bez nje.U Telindus 1420 SHDSL router-u mogue je implementirati statiko rutiranje, RIP verziju 2, filtriranje IP paketa (osnovna firewall funkcionalnost, NAT (Network Address Translation) I PAT (Port Address Translation). Modem je dizajniran sa flash memorijom, tako da omoguava ugradnju softvera-a i na router-u i na modemu. Softver se moe download-ovati u modem ili router uz pomo TFTP servera ili konzole.

14

5. Zakljucak
DSL je jedna od stvari koja e nam biti potrebna u budunosti jer je jedan od najbrih naina pristupanja Internetu, potrebno je manje vremena za uitavanje Internet sadraja, te znatno je povean downlaod i upload sadraja, podataka sa Interneta. xDSL tehnologije koje posjeduju izraenu irokopojasnost, imaju sasvim dobru perspektivu, uglavnom jer se oslanjaju na postojeu infrastrukturu upredenih parica, instaliranih irom svijeta. Pronalazak novih tehnologija i proizvodnja upredenih parica boljeg kvaliteta od postojeih predstavljaju inioce koji stalno poveavaju prenosne brzine xDSL tehnologije.

15

LITERATURA:
http://tehnika.krstarica.com/c/kompjuteri/brze-internet-veze-dsl/ http://www.geocities.com/dsltehnologije/dsl5.htm http://sr.wikipedia.org/sr-el/DSL http://www.os.cg.ac.yu/os/ http://www.sk.rs/forum

16