Kriminal i kriminalno ponašanje

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI SAD

KRIMINAL I PRESTUPNIČKO PONAŠANJE
Seminarski rad iz predmeta Sociologije

Mentor: Prof. Vuksanović Gordana

Student: SrĎan Nišić 69/10 PI

Novi Sad, Novembar 2011

Uvod

Srđan Nišić, 69/10 PI

1

prema Piaget-ovoj teoriji moralnog razvoja. gde se prelaz sa jednog na drugi odvija na uzrastu od 7 godina. U okviru oba pristupa se uočavaju manje ili više različite struje. jako je bitno:1 1. odnosno kognitivnih struktura koje su različite na različitim nivoima razvoja. kada deca procenjuju teţinu. po Eysenck-u. na moralno suĎenje. poputa crta ličnosti ili kognitivnih struktura koje su presudne u oblikovanju ljudskog moralnog ponašanja. već ih posmatra u kontekstu njihovog uticaja na razvoj ličnosti. Savest je ta koja pojedincu ne dopušta da izvrši ili poţeli zlo delo. Tako u okviru ovog drugog pristupa postoji kognitivno-razvojna struja koja dominira u psihologiji morala već nekoliko decenija. Sa stanovišta psihoanalize. Način na koji različiti tipovi kaţnjavanja iz sredine odrenuju buduće ponašanje. onda ga strogo kaţnjava prekorima i osećanjem krivice. Predstavnici te struje su Kohlberg i Piaget. 69/10 PI 2 . drugi pristup se bazira na stanovištu da postoje unutrašnje dispozicije. Postojanje i priroda ličnosti sklone amoralnom. Relativni uticaj genetskih i sredinskih faktora. 2. Razvoj ličnosti prema Eysenck-ovoj teoriji ostvaruje se kroz interakciju naslenene strukture pojedinca i uticaja okoline. socijalnih faktora u analizi moralnog ponašanja. Prvi stadijum moralnosti je stadijum objektivne moralnosti. i ego ideal. Socijologija prestupničkog ponašanja Srđan Nišić. ključan je super ego za razumevanje moralnog ponašanja. 3. kriminalnom ponašanju. Takvim se shvatanjem Eysenck direktno suprotstavlja sociološkim koncepcijama koje uzroke amoralnog ponašanja i kriminaliteta traţe u različitim socijalnim uslovima nezavisno od karakteristika ličnosti pojedinca. On ne negira značaj socijalnih faktora. postoje dva stadijuma moralnog sunenja. Za objašnjenje amoralnog i kriminalnog kao i drugih oblika devijantnog ponašanja. Jedan pristup je situacionistički. koji je usmeren na analizu sredinskih. On ima tri funkcije: samoposmatranje. Tako npr. a ako to ipak učini. Oni su usmereni na kognitivni aspekt moralnosti. ili makar pomisli. Karakteristike moralnog suĎenja zavise od nivoa razvoja. Super ego ima ulogu unutrašnjeg sudije. iako se ona nije mnogo bavila problemom moralnosti. savest.Kriminal i kriminalno ponašanje Postoje različiti pristupi u proučavanju moralnog ponašanja.

ali isto tako istraţuje i ponašanje koje je izvan domena krivičnog prava. Socijologija prestupničkog ponašanja oslanja se na istraţivanja u krimatologiji.Kriminal i kriminalno ponašanje Devijatnost (prestupnivštvo) se moţe definisati kao nepriznavanje datog skupa normi koje prihvata znatan broj ljudi u nekoj zajednici ili društvu. Krimatologe često interesuju metode za merenje i mere usmerene na smanjivanje kriminala u okvirima društvenih zajednica. sudije o devijatnosti mogu ispitivati potpuno različite pojave kao što su nudizam. Nijedno društvo. Krimatologija se bavi oblicima ponašanja koji su kaţnjivi po krivičnom zakonu. Devijatnost i kriminal nisu sinomimni pojmovi. koji se odnosi samo na ono nekonformističko ponašanje kojim se krši zakon. na primer. Pojam devijantnosti mnogo je širi od pojma kriminala. Socijolozi koju proučavaju prestupničko ponašanje smatraju devojatnom i kako se pojmovi takvog ponašanja različito primenjuju na ljude unutar društva. u robnoj kući ili u kancelariji. podeliti na one koji odstupaju od normi i na one koji se pridrţavaju. Uzroci Srđan Nišić. ali srodne discipline. Tako. u nekim situacijama. iako se u većini slučajeva poklapaju. rejv kultura i takozvani putnici Novog doba. Mnogi oblici devijatičkog ponašanja nisu kaţnjivi po zakonu. Većina nas. krši opšte prihvaćena pravila ponašanja. na primer. Moţe nam se. zvali nekoga telefonom da bi zbijali šalu ili pušili marihuanu. jednostavno. ne moţe se. desiti da i sami počinimo neku sitnu kraĎu. 69/10 PI 3 . kao što je već naglašeno. Proučavanjem kriminala i prestukpničkog ponašanja bave se dve posebne. Moţda smo nekada u ţivotu preskočili dozvoljeno ograničenje brzine. Pojam prestupništva (devijatnosti) moţe se primeniti ne samo na ponašanje pojedinca već i grupa. kao što je papir ili olovka. kad prisvojimo neki sitan predmet.

Neki obrasci ličnosti su osjetljiviji na kriminalno ponašanje od drugih. Samoubojstvo je takoĎer kriminalan čin i dešava se kada osoba kroz duţi period prolazi kroz mentalnu konfuziju te je često povezano sa mentalnom bolešću i depresijom. ukoliko je moralni razvoj zapriječen u ranoj fazi ţivota . te ukoliko postoji potpun vanjski nedostatak kontrole.moralni razvoj individue je blisko povezan sa prilagodbom odreĎenim normama i standardima koje zahtjeva društvo. neagresivni. kasnije dolazi do kriminalnog ponašanja. a kontrola antisocijalnog ili negativnog ponašanja je neophodna u sprečavanju delikventnog ponašanja. te ukoliko individua shvaća ozbiljnost kriminala biti će odvraćena od kriminalnog ponašanja. MeĎutim. ubiju ili kradu bjeţeći od vlastite realnosti i njenih posljedica u uglavnom se nesvjesno povode vlastitim mislima i porivima.poremećaji u ličnosti su blisko povezani sa kriminalnim ponašanjem i kriminalac je obično psihopata ili asocijalac metalne nestabilnosti.kroz kriminal bjeţe od realnosti i ispucavaju svoje frustracije na društveno neprihvatljiv način. 69/10 PI 4 . Sudjelovanje u kriminalnom djelu je kao performans na pozornici gdje u tim momentima zapadaju u drugačije mentalno stanje od uobičajenog. a moralni i osobni razvoj neometeno nastaviti da se razvija. razdraţljiv i agresivan. Moralni uzroci (prilagoĎenost/racionalnost)  . individue odaberu da se ne prilagode društvenim standardima te pokušaju djelovati van normi. i većina ima eksapističke osobine i sklonost da zaobilaze rješavanje svojih problema.Kriminal i kriminalno ponašanje Personalni uzroci (osobnost/predispozicije) . Ovo nije uvijek negativno već moţe biti povezano sa novinom i kreativnosti. Svi oni imaju jednu zajedničku osobinu . Srđan Nišić. Alkoholizam takoĎer utiče na promjenu u mentalnom stanju i broj kriminalnih djela u alkoholiziranom stanju je visok. Oni nalaze izlaz iz svojih problema u kriminalu. Neki psihopate su šarmatni i blagi u komunikaciji. ali sposobni za najteţa kriminalna djela.djeca ignoriraju moralne vrijednosti i etiku društva zarad vlastitih sebičnih potreba.  Nakon završetka moralnog razvoja.  Faktor koji obuzdava kriminalno ponašanje je racionalno razmišljanje. Potrebno je shvatiti faze moralnog razvoja da bi se utvrdio pozitivan i negativan uticaj neprilagoĎenosti.

Ţrtve i počinioci kriminalnih dela Da li su neki pojedinci ili grupe veše skloni tome da počine zločin. U onim područjima u kojima vlada veća materijalna oskudica. Kriminalac ima destruktivnu i negativnu osobnost. Pojedinci koji ţive u siromašnim gradskim četvrtima mnogo više su u opasnosti da postanu ţrtve kriminala nego stanovnici bogatih predgraĎa. Etničke manjine neravnomerno su zstupljene u centralnim gratskim područjima. i mladi ljudi pre nego stariji. ali kriminalac je onaj koji direktno usmjeri agresiju prema drugom čovjeku i okolini. Moralni razvoj djeteta zavisi od nekoliko faktora smatra psiholog Lawrence Kohlberg:    poslušnost i izbjegavanje kazne drţanje do očekivanja članova obitelji kretanje unutar društvenih normi Kriminalci su ljudi koji su moralno nerazvijeni i njihovo ponašanje moţe biti motivirano ţeljom da prekrše zakon te izazovom vezanom za izbjegavanje poslušnosti i kazne. Srđan Nišić. 69/10 PI 5 . dok je za druge veće verovatnoća da će postati ţrtve zločina? Krimatolozi odgovaraju potvdno – istraţivanje i statistike kriminalnih dela pokazuju da kriminal i ţrtve kriminala nisu nasumično rasporeĎeni unutar stanovništva. po pravilu dolazi do veće stope kriminala. Na primer. što se pokazuje kao značajan činilac u povećanim stopama kriminala u kojem su ţrtve upravo etničke manjine. Verovatnoća da neko postane ţrtva kriminala u tesnoj je vezi sa sredinom u kojoj ţivi. muškarci su pre počinioci krivičnih dela nego ţene.Kriminal i kriminalno ponašanje  psihoanalizom je utvrĎeno da svi mi imamo kriminalne/agresivne tendencije. Ovo se uvelike razlikuje od zrele neprilagoĎenosti koja je povremeno konstruktivna.

Narodni Ďavoli i moralna panika (1980).Kriminal i kriminalno ponašanje Pojačanje prestupničkog ponašanja Lesli Vikins (1964) bio je zainteresovan za pojavu proširenja „kontrole“ devijantnog indetiteta i njegove integracije u svakodnevni ţivot pojedinca. Drugim rečima. otporniji na promene. Proces etiketiranja ove grupe kao bumerang kreatorina takve politike i stvorio čak veće probleme u primeni zakona. 69/10 PI 6 . Ako takva etiketa postane sastavni deo indetiteta te osobe kroz proces sekundarne devijatnosti. Srđan Nišić. veka – tkz. U ovom klasičnom istraţivanju. Preterano i senzacionističko izveštavanje u medijima o grupi Modsa i Rokera dovelo je do moralne panike – izraz koji su sociolozi koristili da opišu preterane reakcije pod uticajem medija prema nekoj grupi ili obliku ponašanja. etiketiranjem ponašanja kao devijantnog. čak. Koen je proučavao kako je policija pokušavala da kontroliše izvesne subkulture mladih u vreme 60-ih godina 20. To se odnosi na nenemeravane posledice izazvane onda kada. Široki efekti pojačanja prestupničkog ponašanja objašnjeni su u vaţnom delu Stenija Koela. kao što su kriminal mladih i „laţni“ azilant. modsa i rokera – a zapravo je uspela samo da skrene dodatnu paţnju na njih i učini ih još popularnijum kod mladih. neka sluţba kontrole zapravo još više podstiče to isto devijantno ponašanje. On je ukazao da je ishod tog procesa najčešće pojačanje prestupničkog ponašanja. a oni koji su etiketirani kao devijantni postaju. samo ponašanje koje se smatra nepoţeljnim sve je raširenije. Moralna panika često nastaje u vezi sa nekim javnim pitanjima koja se smatraju ranim znacima opšteg društvenog nereda. to će gotovo sigurno izazvati još veće reakcije od strane organa kontrole.

Statistički podaci o kriminalu i delikvenciji verovatno su najmanje pouzdani od svih zvaničnih podataka o društvenim pitanjima. Na osnovu odgovora ispitanika da li su ţrtve nekog kriminalnog dela u predhodnoj godini. pa je vrlo verovatno da ţrtva nasilja u porodici ne ţeli da prijavi takve dogaĎaje u prisustvu osobe koja ih je počinila. Mnogi kriminolozi ističu da zvanične statistike ne treba shvatiti doslovno. I pored toga što predstavljaju dragocene pokazatelje. Da bi se utvrdila prava stopa kriminala. jer smatraju da je to privatna stvar ili nešto što će sami rešiti. izveštaji su pokazali da je mnogo veći procenat stanovništva bio ţrtva nekog oblika kriminala nego što se pre toga mislilo. MeĎutim. više od jedne trećine ţrtava ne prijavljuju takve slučajeve. S obzirom da se statistički podaci redovono objašnjavaju. MeĎutim. Takvi slučajevi koji nisu obuhvaćeni u zvaničnim statistikama nazivaju se „tamnim brojkama“ neregistrovanih krivičnih dela. pogotovo sitne kraĎe. Većina takvih dela. Srđan Nišić. izgleda ne bi trebalo da bude teškoća u odreĎivanju. ne moţe se naprosto zvaničnim policiskim podacima dodati broj neprijavljenih dela. reč o kriminalnim delima koja se prijavljuju policiji. postoji dugačak lanac problematičnih odluka izmeĎu mogućeg krivičnog dela i njegovog prijavljivanja i evodentiranja kod policije. jer lokalne policiske jedinice imaju različitu praksu prijavljivanja krivičnih slučajeva. Izveštaji o kriminalnim delima sprovode se na osnovu ontervjua u kućama ispitanika.Kriminal i kriminalno ponašanje Kriminal i statistika kriminala Podatke o nivou kriminla i najčešćem oblicima kriminalnih dela. U nekim slučajevima kao što je nasilje u porodici. mnoga od njih nisu registrovana u zvaničnim statistikama. stopa kriminala. pak. pomenute studije moraju se uzimati sa oprezom. Kada je. Ovakve vrste izveštaja zovu se studije o ţrtvama. ova predpostavka je prilično pogrešna. već se mora obratiti paţnja na način na koji su takvi statistički podaci dobijeni. Najvaţnije ograničenje zvanične statistike kriminala jeste činjenica da se njome obuhvataju samo ona kriminalna dela koja su prijavljena policiji. sama metodologija istraţivanja moţe biti uzrok manjeg broja prijavljenih slučajeva policiji. 69/10 PI 7 . moţemo naći u zvaničnim statistikama kriminla. Čak i u slučaju teških kriminalnih dela. nikad se i ne prijavljuju policiji.

sluţi da se proglase kriminalcima širi segment mlaĎeg stanovništva koji se uglavnom pridrţavaju zakona. na primer. Istraţivanja otkrivaju da se upotreba droge i alkohola meĎu mladima posmatra kao nešto relativno „normalno“. Zvanične statistike stopa kriminala zaista pokazuju visoke stope prestupa meĎu mladima. „Rat protiv droga“ tvrdi Mansi. uglavnom. mladi ljudi koji to čine da bi došli do para za kupovinu droge. ali ne i kriminalom. fizički napadi i silovanje. 69/10 PI 8 . i 16. Dve petine svih počinilaca koji su opomenuti ili osuĎeni zbog kriminalnih dela u 1997. neopravdano izostajanje iz škole i uzimanje droge. I dok pojam kriminala podrazumeva kršenje zakona. Dţon Mansi je ukazao na uobičajenu predpostavku po kojoj su počinioci pljački. da je oko jendne trećine pušilo cigarete u toku predhodnih mesec dana. Anketiranje više od 7000 mladih ljudi izmeĎu 15. provale. otkrilo je da je više od 94% konzumiralo alkohol. bili su mlaĎi od 21 godine. subkolture i nepriznavanje opšteprihvaćenih normi kod mladih ljudi moţe se smatrati delikvencijom. kako bi se prikazala sve veća „tolerancija“ u društvu. Prema nekim sociolozima ovo izjednačenje mladih sa krivičnom aktivnošću nije novo. kriminalitet kod mladih često se dovodi u vezu sa aktivnostima koje. Analiza kriminaliteta kod mladih retko kad je jednostavna. Srđan Nišić. a 42% bar jednom je probalo drogu. godini. vezuju mladi muškarci iz radničke klase.Kriminal i kriminalno ponašanje Mladi i kriminal Tradicionalni strah od kriminala zasniva se na delima kao što su kraĎa. i nisu zločini. strogo govoreći. Mora se izraziti oprez kada je reč o opšteprihvaćenom miščjenju da je većina prestupa mladih povezana sa drogom. Antisocijalno ponašanje. Medisko izveštavanje povećih stopa kriminala često u prvi plan ističe „moralni pad“ mladih ljudi i probleme kao što su nasilničko ponašanje. to jest na oblicima „uličnog kriminala“ za koje se. godine starosti.

69/10 PI 9 . na njih navikli. doţiveti pojedinac kada. dok su druge grupe. Ova vrsta kriminala tradicionalno se razvila u pojedinim zemljama na način koji u vezi sa kulturom tih zemalja. trgovinu drogom i razne malverzacije. ali je istoriski gledano. sprečava njihovo kršenje. zakon se koristi protiv onih koju ta pravila ili principe ne poštuju. uključene u pranje novca. Marljiv učenik kojeg drugovi iz odeljenja zadirkuju zato što mnogo uči i retko uveče izlazi. Srđan Nišić. Glavne oblike formalnih sankcija u modernim društvima predstavljaju sudovi i zatvori. ova vrsta kriminala bila naročito razvijena u malom broju zemalja. velike kraĎe. U organizovani kriminal spadaju krijumčarenje. Norme i sankcije Ljudi često poštuju društvene norme jer su. nezakonito kocanje. odnosno. Sankcija jeste svaki način reagovanja ljudi na ponašanje nekog pojedinca ili grupe kojim se obezbeĎuje poštovanje odreĎenih normi. ali su nezakonite. na primer. Formalne sankcije primenjuju posebna tela ili agencije koje obezbeĎuju da se odreĎen skup normi poštuje. „Trijade“ (kineski gangsteri poreklom iz Hong Konga i Jugoistočne Azije) i „jardi“ (dileri droge sa svojim vezama na Karipskim ostrvima) jesu dve najveće mreţe kriminala.Kriminal i kriminalno ponašanje Organizovani kriminal Organizovani kriminal odnosi se na aktivnosti koje imaju mnoge osobine uobičajenog poslovanja. no on sve više postaje transnacionalan. trgovina drogom. iznuĎivanje reketa itd. Organizovani kriminal najčešće je povezan s nasiljem.Organizovani kriminal sada je prisutan u mnogim zemljama širom sveta. a graĎani te zamlje moraju ga poštovati. takoĎe. pod uticajem socijalizacije. izloţen je u obliku neformalnog sankcionisanja. Sankcije takoĎe mogu biti formirmalne ili neformalne. prostitucija. Zakon je vrsta formalne sankcije koju drţava odreĎuje kao pravilo ili princip. Sankcije mogu biti i pozitivne (nuĎenje odreĎenih nagrada za poštovanje normi) ili negativne (kazna za ponašanje kojim se norme krše). koje dolaze iz Istočne Evrope. Neformalne sankcije jesu manje organizovan i spontan način reagovanja na nepoštavanje normi. komentariše nešto na rasnoj ili sekstičkoj osnovi pa nailazi na neodobravanje kod prijatelja ili kolega. Sve društvene norme praćene su sankcijama koje promovišu prihvatanje tih normi. Juţne Amerike i Zapadne Afrike. Takvu vrstu sankcionisanja moţe.

danas su prihvaćeni širom sveta. Da bi se odstupilo od opštepriznatih normi u društvu potrebna je hrabrost i odlučnost. Dobro rešenje verovatno se moţe postići jedino kad se lične slobode poveţu sa socijalnom pravdom – u jendnom društvenom poretku u kojem nejednakosti nisu tako velike i u kojem svako ima mogućnost da ţivi ispunjenim ţivotom. Društvo koje toleriše prestupničko ponašanje ne mora nuţno da se suočava sa socijalnom dezorganizacijom. Svako društvo koje priznaje da ljudska bića imaju različite vrednosti i interesovanja mora naći prostor i za pojenince ili grupe čije aktivnosti nisu u skladu sa normama većine. stope teških oblika kriminala su niske. u onim Zemljama u kojima su te slobode ograničene stope nasilničkog kriminala su visoke.Kriminal i kriminalno ponašanje Zaključak Bilo bi pogrešno posmatrati kriminal i prestupničko ponašanje samo u negarivnom svetlu. Da li je „štetna devijatnost“ cena koju društvo mora da plati kad dozvoljava značajne slobode onim ljudima koji tragaju za nekonformalističkim idejama? Na primer. prestupničko ponašanje najverovatnije će se usmeriti ka društveno destruktivnim ciljevima. tvrdeći da je takva vrsta kriminala neizbeţna u društvu u kojem se primenjuju stroge definicije poštovanja normi. često oni koji imaju tradicionalne stavove posmatraju sa podozrenjem ili neprijateljstvom. 69/10 PI 10 . ovakva mišljenja pokazuju se kao netačna kada se podrobnije ispituju. na primer – sloboda pojedninca i jednake mogućnosti za sve nailazili su na ţestok otpor mnogih ljudi tof vremena. da li su visoke stope kriminala povezanost s nasiljem cena koju društvo plaća ako ţeli da svojim graĎanima omogući uţivanje ličnih sloboda? Neki istraţivači jasno su na to ukazali. Nasuprot tome. MeĎutim. Srđan Nišić. ali je to često od ključne vaţnosti u ostvarivanju procesa promena za koje se tek kasnije uvidi da su svima od koristi. i ako mnogi ljudi smatraju da ne mogu da postignu samoispunjenje. U nekim društvima koja priznaju visok stepen ličnih sloboda i tolerišu prestupničko ponašanje. ipak. Ljude koji razvijaju nove ideje u policiji. Ako sloboda nije u ravnoteţi sa jednakošću. nauci. umetnosti i drugim oblastima. Politički ideali koji su se razvili u američkoj revoluciji.

3) Internet Srđan Nišić. 2007 god.Kriminal i kriminalno ponašanje Literatura 1) Entoni Gidens. 69/10 PI 11 . 2) Miković M. Sociologija.. Maloletnička delikvencija i socijalni rad. Sarajevo. Ekonomski fakultet Beograd. 2004 god.

Norme i sankcije 9) Zaključak 10) Literatura Srđan Nišić. 69/10 PI 12 .Kriminal i kriminalno ponašanje Sadrţaj: 1) Uvod 2) Sociologija prestupničkog ponašanja 3) Uzroci 4) Uzroci. Ţrtve i počinioci 5) Pojačanje prestupničkog ponašanja 6) Kriminal i statistika kriminala 7) Mladi i kriminal 8) Organizovani kriminal.

.307009.789:8.3. ..0578:9.789. 5.3 723. 34:..3..2.4390 &47./0  308..3489402.3:/74427.723.3723.. 0894780/.3.3.3.. 34438. 90.: 0340/7:4.9 .33.34.4 0 /4 .09540/3./7::.3723.303472 30.4/003.3.5. .3..97. .. 4 030:4-:301472.0 /7: 9.383. $./7442 574899:.3723..3.383.3./.43.8..34.4573.  %7..7...: 540/3202.7030 30.308.03.390.3..389075470424343.30304 540/3.024:-9 549.34.0 97. .543. 3.:24/0732/7: 9.3.2...4/70 :0.:4894 300  ..:2..7/  /07 /7408..1472..30 8...34807.43.438.30 974.3.802  ..3.3..3047..4..4..0.3.3034.40..7.0 0270 0723.9. .:/3..008:2.08.34.  ^ SZ    %È    % .. %.-. 974.34.3.3.42.304/57..3. 05489.789..54 94.2./.07.3..03./30170 :: 030: 57.47 030 $..430.33. :57.34.3 7.0284.804/70 038:5347254 9:0 . 0308:8.75824897..3.7.304/4-7.0404-0-0 ::/.57207 42039.30 3: 0304/70 033.30301472..04:/7 .03....42-74:02./.74 947.4394 4.3..09...0  :/ 089454 9::/7: 9...2..573.30 4280347207 0  $..:9:742902.057203::5480-3.:.7.438047895749.0894 30.0 3.9.0   47208.3:234202.9.7450 : 302070. /48: /7:07:50 40/4.9.. 08:/.789.308./.503054 9::  01472.2.9/  7./.3723.4 024:-9147272...30 3472 .2.85.457..570/89..3.543.3093472 4/34834  8570 .08908.03034720078: 54/:9.  7..57. . 0 3: .3...:2340484-30:4- .90..302.385439.3..34.304-01472.47 .3.:8:/4.. 370.09.0 0 .007.8348089 44834.434:9.20247...34 4.30 472...8:30.034 5484.348.^ZS^ZSZ[\[ZS SZW  7.7 030 943.723...0.4057424.30 .3 8.438.0.3054 9..0303472057.:7:2 ..304/70 033472 $. 0 0054..5 . 370.24 0  9.3.3.54 94. 7428....8.:.4/348803.94 942344: 7094:.7:5042804-0-0 :054 94.

.4:..3..0/00:54..43.9723. 3.83 4723.8..723.45.88:57.9089.2.3472.830:..4247..93472:/7: 9... 089449547234:/941.:54970-3.2.  .789.3: 34/...30-0 3.03.3:574..348983.4.:7.8:. ..84.408090.5..:34.574203.4..247. .09. 03 7428..:.4/4789  .3490 8./80 3084-4/0 54. . ..54/4703023057..0/3..3..3030247. 3489:489.:.. 9.07.427.57089:53 4543.0.84890503 384-4/.//.  08944342..::4028057203::89740/013./.8348:3.2.:/8.70/34893907084.034/0897:9.7/0 /.30 384-4/.2.:.97..8.2.840  7: 9.30: 7. .540/33. .94:..930 080:82079.9407 :57089:53 4543.05482.03.84.4409407 057089:53 4543. 3.  4-5470 345482.8:9084-4/0 47.3472  0 :92 4./.074..074.0897.24: 3489/.802. .09:  $. 90../42 :03/342/7: 9.4942 484-4/.3084-4/0 432:/2.4 : .:8.7.0 30 :/04 7.348938::8.723..-804/89:544/45 90573.: 97.207 470.85:3032 .. 3. .808:4 .::80.034254709::402300/3.42 !49 /0./7: 9./.9348024 05489 0/34.3.       ^ SZ    %È      .3024:/.4.32.8:.  5748947./0.8: 8.7.42 4-7470 030.3.3.2.70203.0/3.094 08944/: 30.42. .4.4:/7: 9. :2093489/7:24-..:/7: 9.57207 84-4/..0 3.:.09.342 /047.54033.32.57207 /.8:3.08.4/7: 9.308..00:4028.8:57499420 :43202...24:30.5. /.3089..8.4309.: .9.2 03.0/....4 0/.3428.573.89 2/0.48: 807..3 030894503.303.054 94.54..0 :8.48938: 9.34257.30431472.0 9093.2485:3030  57089:53 4543.:/.30 89450 90 4-.- ..892.07:50 0.3.4234:/82. 424: : .84089450 723.497. .54.440573.4:/7: 9.. .97..97.//4.0.9./:8.:42.^ZS^ZSZ[\[ZS SZW  .024: 3489.8054/74-30859:: &302 /7: 9..54893:8.2.-74894/: 3489 ..8:380 .93489 ..

434281./0.84.03.   3943/038 $4..0.:909047.4  4/   3907309                            ^ SZ    %È      .9:7.^ZS^ZSZ[\[ZS SZW  907..7.4093 .  ./ $.37./  4/   4.44.

44.  &74.3.: ..  .0  .723.054 34.  !4. 79.   &.3.57089:53 4543.  &74.  907./7 .3.  723.47208./723.3057089:53 4543.34..9:7. .^ZS^ZSZ[\[ZS SZW  $.89. ^ SZ    %È      . .   7.3723.989. .4/  $4.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful