Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga

1

Uvod
Tema ovog seminarskog rada je profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga. Kada sam pristupila izradi ove teme prvo što mi je ostalo u pamćenju je izreka Aristotela koji je rekao: Ako Grčki obućar loše radi svoj posao to smo znači da će grčki narod imai lošu obeću, ali ako grčki učitelj loše radi svoj posao to znači da će Grci, zemlja i svi u njoj biti loši. Ovo je još jedan dokaz u prilog tome da je nastavnička profesija veoma važna i da nastavnici moraju biti pravi profesionalci i da se moraju usavršavati i profeionalno razvijati. Da bi sve to mogao da postigne neophodno je da nastavnik ima široko i solidno opšte obrazovanje, temeljno poznavanje discipline koje predaje i probleme nauke koje se nalaze u njenoj osnovi. Da poznaje psihološko – pedagoške i metodičke osnove nastave i vaspitanja i da je ovladao odgovarajućim pedagoškim umenjima. Specifičnost nastavnikovog rada predstavlja usklañenost nastavne, vaspitne i društvene delatnosti. Ova tema ima veoma veliki značaj posebno kada uzmemo u obzir da su škola i porodica dva najuticajnija faktora u vaspitanju djece. Prilikom izrade samog rada nisam imala većih problema jer je veliki broj autora obrañivao ovu problematiku, mali problem se samo javio kako sva ta mišljenja, koja su ponekad i oprečna smestiti u strukturu seminarskog rada. I želim navesti još to da je ovaj seminarski rad samo početak i da se nadam da ću se u mom budućem obrazovanju i radu i dalje baviti ovom problematikom. Nastavnici su danas odgovorni za javnu službu gigantskih razmera, jednu od najvećih i najrazvijenijih u savremeoim svetu. Sisteme obrazovanja čine veoma slične institucije veoma razuñene strukture obrazovanja. Sistem je tako koncipiran da u njemu može naći mesta, obrazovati se, svaki grañanin od deteta do najstarijeg čoveka. Kapacitete obrazovanja čini približno 1,5 miliona različitih škola na nivou osnovnog i srednjeg, višeg i visokog obrazovanja, sa brojem učenika i studenata koji prelazi 1,2 milijarde učesnika u tom procesu. U sistemu savremenog obrazovanja, na strani instrukcije i voñenja procesa, najvažniju ulogu imaju nastavnici, njih

postavljani su. . "obrazovanja za sve". pogotovu sa intenziviranjem procesa poučavanja. sa razvojem društva i sa sve značajnijom ulogom obrazovanja u njemu. povezan sa potrebom da ti ljudi budu veoma obrazovani i adekvatno pripremljeni za poziv koji je postao njihova profesija. tvorcima budućnosti naroda i čovečanstva itd. kako je to naznačio J. U Bibliji. A. str. Ratke. učenja i nastave u grañanskom društvu. Naprotiv. Kriterijumi za izbor i opredeljivanje ljudi za taj posao. svetoj knjizi Jevreja. učiteljima (ime koje je svojevremeno važilo za sve koji se bave poučavanjem). to zanimanje. razmatraju se izvesni kriterijumi koji se odnose na ulogu učitelja. Stari zavet pominju se učitelji. tek krajem XX stoleća bio dovršen opšte prihvaćen stav da svaki nastavnik. dok u Talmudu. da proñe studije pripremanja za nastavnika. U XVII veku bilo je jako rašireno mišljenje da svaki čovek može biti učitelj i ne samo to već svaki čovek "može svakoga učiti svemu". porastao je interes za način rada i za uspešnost u svom poslu. Ne samo što nastavnik nije mogao biti svako. novi i sve stroži kriterijumi za delovanje u pozivu nastavnika. Beograd 1998. sve manje je bio održiv. Komenski.Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga 2 približno 50 miliona. renesansni stav Komenskog i Ratkea. Uvod u školu pedagogiju. odnosno nastavnika. Sa usavršavanjem javnih službi. čiji je značaj za razvoj društvenih zajednica ogroman. učenje i nastavu. Institucija nastavnik. Igo). "Jedinom armijom koju čovečanstvo može priznati bez stida" (V. Ipak. visoke odgovornosti i uloge. Zbog broja i načina na koji nastavnici učestvuju u procesu obrazovanja nazivani su vaspitačima mladih generacija. tokom napredovanja u procesu obrazovanja.1 1 Kačapor. odnosno koju deceniju pre njega V. u savremenom društvu i institucija nastavnika je dobila nove.90. koji izvode poučavanje. učitelj poznata je ina počecima istorije civilizacije i kulture. pogotovu obrazovanja. nemerljiv.. S. organizuju taj proces u svim vrstama i na svim nivoima obrazovanja. treba da stekne univerzitetsko obrazovanje. na bilo kom stepenu obrazovanja. već su kriterijumi za selekciju. Sa pojavom i razvojem masovnog obrazovanja. da bi na primer samo u pogledu školske spreme nastavnika. drugim roditeljima vaspitanika.. postajao je sve oštriji. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. sa više uslova iz stoleća u stoleće. odnosno izbor nastavnika postajali sve odreñeniji. postala presudan faktor od koga zavisi uspeh čitavog sistema obrazovanja.

krajem XIX stoleća i na četvotrogodišnje učiteljske škole. str. ne može se nikada popraviti tako i toliko da dostigne onaj stepen razvitka koji je po prirodi deteta bio moguć u prvoj deceniji. emocionalni. odnosno profesora razredne nastave. mlad čovek (adolescent). ništa manje važnim i aktuelnim. Na području Srbije osnivanjem učiteljskih fakulteta. školama. devedsetih godina XX veka ozakonjeno je visoko obrazovanje učitelja.Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga 3 Dok su nauke čiji je predmet dete. pogotovu nastava u institucijama. Žika Marković. Otvarane su petorazredne učiteljske škole. psihologija učenja. pogotovu pedagoška i razvojna psihologija. sa dodatnim pedagoškim kursom. došlo je do promene obrazovanja učitelja. Za taj nivo pedagoškog i psihološkog promišljanja. bile nedovoljno razvijene. To saznanje pojačano je drugim. zbog čega će tokom čitavog veka postati aktuelno uvećano obrazovanje učitelja za razrednu nastavu. upozorenjima iz naučnih krugova. Po tome. U XX stoleću ispoljiće se slabosti tog nivoa obrazovanja učitelja. teorija obrazovanja itd. 2002. volitivni. već dosegle saznanja o izuzetnoj važnosti prve decenije u životu čoveka za njegov ukupni razvoj. . veoma dugo. vaspitanju i obrazovanju deteta propusti. odnosno pedagoške akademije. da bi devetnaesto stoleće podiglo obrazovanje nastavnika na trogodišnje. da bi u svetu tokom XX veka u razvijenim zemljama već bilo dostignuto visoko obrazovanje. bili su sasvim dovoljni učitelji sa završenom dvogodišnjom srednjom školom. iako su dečja. traženi su viši stepeni obrazovanosti i pripremljenosti nastavnika za obavljanje svog poziva na tim stepenima. za ukupan duhovni i fizički razvitak čoveka. čak uz veoma branjena gledišta da je to najznačajnije razdoblje za svestran intelektualni. na nižem stepenu saznanja fenomena deca. Kragujevac. više nego što se naučno argumentovalo. Iz tih razloga.90. 2 To je svakako učinjeno sa velikim zakašnjenjem. razvitak. potom šestorazredne.. što se u razvoju. da deca na višem uzrastu. podizanja ovog na nivo 2 Nastavnik je vaspitač. vaspitanje i obrazovanje. do 12. u radu sa starijim učenicima. nikada se više ne može dostići. uspešnije sarañivati sa veoma obrazovanim nastavnicima da bi svoj razvoj ubrzali i učinili što svestranijim. odnosno sa rastom mogu više i bolje raditi na sebe. za decu od 7 do 11 godina. Verovalo se. mladi. didaktika. što se ne učini u tim godinama.

dok je obrazovanje nastavnika svih drugih profila. u savremenom svetu. najodlučnije u obrazovanju savremenog čoveka uopšte. 4 Pedagoški leksikon. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Po tome su razredna nastava.. 3 . izvoda iz nauke koji čini nastavni predmet.. Beograd. najvažnije. I ne samo to. čisto saznajnuh sadržaja nastavnih predmeta. Poučavanje je izvoñeno na uprošćen način i najčešće uz preovladavanje doslovnog interpretiranja stručnih. Sait Kačapor. ostalo tokom sto godina. Nema razloga ustručavati se i izreći ocenu.Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga 4 univerzitetskog obrazovanja tokom XX stoleća.3 Savremeni nastavnik je obrazovan nastavnik..str. poznavanje segmenata. Beograd. da najvažniji posao u obrazovanju. već je i obrazovanje nastavnika usaglašeno sa potrebama da on može ispunjavati svoje obaveze i dužnosti u procesu poučavanja XXI stoleća. str.50.. 1999. koja je utemeljena na naučnom pedagoškom i pishološkom saznanju. dok je poznavanje pedagoških i psiholoških disciplina potisnuto u drugi plan. U tim krugovima smatralo se da je najvažnije stručno znanje. zavod za udžbenike i nastavna sredstva. i osnovna škola. godine. 1996. upravo obavljaju učitelji. odnosno profesori razredne nastave. da izvreši na najbolji način svoje kompetencije u procesu obrazovanja. To je opravdan razlog da se danas u razvijenim zemljama pojačava pedagoško i psihološko obrazovanje nastavnika. da bude osposobljen za "prevoñenje pedagoške teorije u pedagošku praksu.4 Uvod u školsku pedagogiju." U XX vstoleću brzo širenje kapaciteta školovanja i omasovljavanje obrazovanja istaklo je potrebu za brzim pripremanjem velikog broja nastavnika. uz veoma intenzivno zanimanje za ličnost i kvalitete savremenog nastavnika. Nastavnik treba da stiče obrazovanje na osnovu kog može da deluje.231. za sve druge nivoe obrazovanja. To je često učinjeno na nedovoljno kompetentan način i uz primenu usko stručnih kriterijuma u vrednovanju i donošenju programa obrazovanja nastavnika. na nivou od 1900.

dugotrajno vezani za školu i tako poželjni kritičari i "nadzornici" longitudinalnih proučavanja.Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga 13 Zaključak Nastavnici su toliko blizu cilju i zadacima proučavanja. U uslovima kada nastavnici mogu da predaju a učenici da uče i kada se svako od njih osjeća kao ljudsko biće. Nastavnici su tu. podjednako pogodni za dijagnostička i za prognostička istraživanja. istraživačkih centara. boravak u školi postaje obostrana radost. koji svakodnevno mogu uticati na korigovanje proučavanja. instituta i zavoda u čijim je kompetencijama proučavanje poučavanja. toliko u realnostima teme i predmeta proučavanja da čine najbolje kritičare. učenja i nastave. na mestu istraživanja. učenja i nastave. Sve okolnosti upućuju na izuzetne mogućnosti da generacije nastavnika koje dolaze. pa i komntrolore valjanosti procesa proučavanja. bdeti nad upravljanjem procesom proučavanja. U tom smislu nastavnik je najbolji mogući saradnik timova istraživača. Nastavnici se osjećaju dobro kada im je dopušteno da predaju i osjećaju toplinu prema učenicima kada su motivisani da uče: a učenici vole da uče i prihvataju nastavnike koji uspijevaju da podstiču učenje. . koja veoma dugo traju uz opasnost od snižavanja kriterijuma istraživanja. dnevno prisutni u procesu obrazovanja. najbolje informisani. Oni su tu. postanu kompetentni kritičari procesa poučavanja. s obzirom na njihov nivo obrazovanosti i pripremljenosti za poziv. ali i inicjatori i saradnici u proučavanju obrazovanja.

Beograd. Šimleše. 7. Pedagoška enciklopedija 2. 2002. Beograd. Zagreb. 9. N. S. Velika didaktiika. Mitić. B. Svet knjige. Beograd 1998. Krulj. Novi Sad. 2002.Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga 14 Literatura 1. Beograd. 5. Uvod u školu pedagogiju. Pedagogija. 2. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 1999. savet pedagoških društava Jugoslavije. Beograd 1996 10. Tihomir Prodanović. 8. Beograd.Obrazovanje I ljudski faktor danas. Potonjaka. Nastavnik je vaspitač. . 1954. Radenko S. Kragujevac. 1999. P. Jan Amos Komenski. Pero Šimleša. 4. Žika Marković. 1954. Novi Sad. Uvod u školsku pedagogiju. Kačapor. S. 3. 1956. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Problem odreñenja pojma nastavnih metoda i njihove klasifikacije. Vojislav. Kačapor. 1989. 6. Radivoje Kulić. Inovacije i nastava. Sait Kačapor. Sait Kačapor. Uzroci formalizma u znanju učenika..

Beograd.Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga 15 11. Pedagoška enciklopedija. Beograd. 1997. Nenadović. 1982. zavod za udžbenike i nastavna sredstva.. L. 13. Beograd.. 12. Pedagoški leksikon. Vučić. . Prosveta. 1996. Aktivno učenje. Zavod za udžbenike i nastvna sredstva. Novi duh obrazovanja. M.

..............................8 Uloga pedagoga u razvoju intepersonalnih odnosa u školi ......11 Zaključak ......................................................Profesionalni razvoj nastavnika i uloga pedagoga 16 Sadržaj Uvod ...........................5 Ograničenja uloge pedagoga .............................................................13 Literatura.........................................................................1 Uloga pedagoda u razvoju nastavnika .........................................................................................................................................14 ...................................................................................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful