1 ACTIONES LIBERAE IN CAUSA to je slucaj kada ucinilac sam sebe dovede u takvo stanje,a ne kao kod neuracunljivosti kada

je bolest u pitanju. Krivicno je odgovoran ucinilac kriv.dela koji upotrebom alkohola,opojnih droga,ili na drugi nacin dovede sebe u stanje u kome nije mogao shvatiti znacaj svojih dela ili upravljati svojim postupcima,ako je pre nego sto je sebe doveo u takvo stanje delo bilo obuhvaceno njegovim umisljajem,ili je kod njega u odnosu na kriv.delo postojao nehat. Studiozno profesoru rasclaniti prednje pomenuto! Proizilazi da ako kod ucinioca delo nije pre stavljanja u to stanje ,dakle,nije bilo obuhvaceno ni umisljajem ni nehatom on nece biti kriv.odgovoran. Prilikom utvrdjivanja vinosti,sud ce uzeti u obzir da li je sklon cestoj upotrebi alkohola,droga i kako se ponasa u stanju pijanstva,odnosno da li je u takvom stanju i ranije vrsio kriv.dela.Primenjuju se i mere bezbednosti u takvim slucajevima. AMNESTIJA I POMILOVANJE to su akti nadleznog organa na osnovu kojih dolazi do potpunog ili delimicnog oslobodjenja od izvrsenja kazni,ili davanja drugih pogodnosti licu koje je ucinilo kriv.delo. Amnestija je akt kojim se poimenicno neodredjenim licima daje oslobodjenje od gonjenja ili potpuno ili delimicno oslobodjenje od izvrsenja kazne,zamenjuje se izrecena kazna blazom kaznom,odredjuje se brisanje osude ili se ukida odredjena pravna posledica osude. Pomilovanje se uvek odnosi na poimenicno pobrojana lica. BICE KRIVICNOG DELA obuhvata skup svih posebnih elemenata jednog krivicnog dela.Obelezja i elementi su sadrzani u zakonskom tekstu svakog kriv.dela.Oni su u zakonskom tekstu konkretizovani,i po tim elementima se svako kriv.delo razlikuje od drugog.Tako,npr:radnja kod kriv.dela klevete se sastoji od elemenata(iznosenju ili pronosenju stogod neistinitog za drugoga),sto moze skoditi njegovoj casti i ugledu,a kod krivicnog dela samovlasca u samovlasnom pribavljanju nekog svog prava ili prava za koje smatra da mu pripada. Napokon,kriv.dela se razlikuju jedna od drugih i po razlicitoj posledici i drugim stvarima. BITNO SMANJENA URACUNLJIVOST Lice u ovakvom stanju nije potpuno psihicki poremeceno da bi se moglo smatrati neuracunljivim,ali nije ni takvog dusevnog stanja da bi se moglo smatrati uracunljivim.Dakle,sposobnost ovih lica da shvate znacaj svoga dela je bitno smanjena. Osnov ovakvog stanja kod ovih ljudi je isti kao kod neuracunljivosti:trajna ili privremena dusevna bolest,zaostali dusevni razvoj i sl.Takodje,imamo i tu BIOLOSKOPSIHOLOSKU METODU. Ako smanjenje nije bitno ucinilac je potpuno krivicno odgovoran,a njegovo psihicko stanje uzece se u obzir pri odmeravanju kazne.I bitno smanjeno uracunljiva lica su kriv.odgovorna,ali njihovo psihicko stanje moze biti osnov za blaze kaznjavanje.Sud ce redovno u ovakvim slucajevima konsultovati sudske vestake.

2 Lice koje je ucinilo kriv.delo u stanju neuracunljivosti nije krivicno-pravno odgovorno,sto znaci da neuracunljivost predstavlja osnov za iskljucenje kriv.odgovornosti. ELEMENTI KRIVICNOG DELA To su elementi koji su zajednicki za sva kriv.dela: 1.delo coveka(radnja-prouzrokovanje posledice i da su u uzajamnoj vezi), 2.drustvena opasnost dela; 3.protivpravnost; 4.odredjenost u zakonu; 5.vinost Radnja mora da je voljno preduzeta.Nevoljni telesni pokreti ne mogu se smatrati radnjom u ovom smislu bez obzira na posledice koje su nastupile.To su recimo pokreti u snu,besvesnom stanju,izazvani drugim uzrocima,ucinjeni pod dejstvom neke sile i sl.Radnje se mogu manifestovati kao cinjenje i necinjenje. I-aktivno delovanje, II-pasivno delovanje. Da bi postojalo kriv.delo necinjenjem mora postojati obaveza na postupanje. Drugacije se kriv.dela necinjenja nazivaju omisivnim kriv.delima.Mora da postoji uzrocno posledicna veza izmedju radnje i posledice koja je nastupila. Sto se tice uzrocnosti moramo napomenuti TEORIJU ADEKVATNE UZROCNOSTI=uzrok-radnja dela mora da bude adekvatna sa posledicom dela. Dr.Toma Zivanovic `Bez pretnjom kaznom drustvo nemoze da se pravno zastiti`! IZVRSENJE KRIVICNIH SANKCIJA one se izvrsavaju na osnovu propisa i to Zakona o izvrsenju krivicnih sankcija(Sl.glasnik RS). Izvrsenju se pristupa kada presuda postane pravosnazna i ako za njih nema zakonskih smetnji. Kazne lisenja slobode izvrsavaju se u odredjenim ustanovama.Lice prema kome se izvrsava krivicna sankcija ne placa troskove izvrsenja,osim troskove izvrsenja novcane kazne. Prema osudjenom se postupa covecno i s postovanjem njegove licnosti. Kazna zatvora se izdrzava u ustanovama za izdrzavanje kazne,koje mogu biti:KAZNENOPOPRAVNI DOM,OKRUZNI ZATVOR i ZATVOR.Ove ustanove se dele na: OTVORENOG,POLUOTVORENOG I ZATVORENOG TIPA; Osudjeni koji je izdrzao polovinu kazne zatvora moze se otpustiti sa izdrzavanja kazne pod uslovom da do isteka vremena za koje je izrecena kazna ne ucini novo kriv.delo(uslovni otpust).Izuzetno na uslovni otpust moze se pustiti i osudjeni koji je izdrzao 1/3 kazne zatvora. Novcane kazne i kofiskacija imovine izvrsavaju se po odredbama izvrsnog postupka. KAZNE je krivicna sankcija koja se izrice izvrsiocu kriv.dela. Obelezja:1.Kazna treba da bude deljiva, 2.Treba da je licna, 3.Treba da je opoziva, 4.Treba da je srazmerna i da odgovara tezini kriv.dela,

ako nije mogao upravljati svojim postupcima usled trajne ili privremene dusevne poremecenosti ili bolesti. -zatvor. VRSTE KAZNI-Z A T V O R KRIVICNA ODGOVORNOST I USLOVI ZA NJU Kazne se mogu primeniti prema uciniocu samo ako je imao odredjena psihicka svojstva i odredjeni psihicki odnos prema svom delu.Uracunljivost se uvek procenjuje u odnosu na vreme kada je delo izvrseno. Svrha kaznjavanja se sastoji u: sprecavanju ucinioca da ne cini kriv.ili zaostalog dus.dela i njegovo prevaspitanje. Ucinilac je NEURACUNLJIV ako: 1. -izrice se ne pune godine i mesece. URACUNLJIVOST je takvo psihicko stanje ucinioca koje ga cini podobnim da shvati znacaj svog dela i upravlja svojim postupcima. vaspitni uticaj na druge da ne cine kriv.dela.Prema. jacanje morala drustva.tome.koja ne moze biti kraca od 15 dana ni duza od 15 godina.nije mogao da shvati znacaj svoga dela. NOVCANA KAZNA .razvoja.Treba da je humana.a ako to nije slucaj onda se moze kazniti ucinilac do zakonskog maksimuma.sto ga cini odgovornim za svoja dela. Navesti neke bolesti iz psihijatrije. Elementi kriv.Na uslovni otpust moze se izuzetno otpustiti osudjeni koji je izdrzao 1/3 kazne. Osudjena lica izdrzavaju kaznu zatvora u:zatvorenim.Prilikom propisivanja kazne uvek se odredjuje donji i gornji limit kazne.pod kriv. One mogu biti alternativne i kumulativne. -u zakonu su predvidjeni uslovi kada se moze izreci i zatvor od 20 godina.odgovornoscu se smatra psihicko stanje ucinioca i njegov psihicki odnos prema delu na osnovu kojih mu se ono stavlja na teret.uvek se propisuje kao glavna kazna.a do 6 meseci i na pune dane. -kana zatvora i kad je odredjena kao alkternativna. U nasem sistemu predvidjene su sledece kazne: -smrtna kazna.ali su uracunljivi i krivicno odgovorni takvi ljudi.odgovornosti su URACUNLJIVOST I VINOST.PSIHOLOSKI i MESOVITI(BIOLOSKO-PSIHOLOSKI)METOD.Za utvrdjivanje stanja uracunljivosti primenjuju se 3 metoda i to:BIOLOSKI.poluotvorenim i otvorenim ustanovama. -novcana kazna.i -konfiskacija imovine.Od tih bolesti treba razlikovati psihopatije koje su na granici dusevnog zdravlja. je vremenska kazna lisenja slobode. Osudjeni koji je izdrzao polovinu kazne zatvora i ako su ispunjeni uslovi odredjeni u zakonu moze se otpustiti sa izdrzavanja kazne pod uslovom da do isteka za koje je kazna izrecena ne ucini novo kriv.i 2.3 5.delo.

.Zakon ne poznaje delimicnu konfiskaciju. -vaspitne mere:disciplinske mere. 2.sankcija u nasem kriv. Sistem kriv.izrice se samo kada je propisana za ucinjeno delo.Ona se primenjuje narocito za laksa kriv.delatnosti ili duznosti.dela stiti kriv.sankcija pociva na sledecim principima: 1. 5. -one po pravilu obuhvataju lisavanje ili ogranicavanje sloboda izvrsilaca.Ova kazna moze se izreci samo kada je izricito propisana u zakonu.Izricanje sankcija moze se vrsiti samo u zakonu utvrdjenom postupku.i ako je ucunicocu izrecena kazna zatvora od najmanje 3 god. 3.zatim mere pojacanog nadzora i zavodske mere.zamenice se u kaznu zatvora.a zatvor nemoze biti duzi od 6 meseci bez obzira na visinu novcane kazne(kada se zamenjuje).dela obavezuje da plati odredjeni novcani iznos u korist drustvene zajednice. -mere upozorenja:sudska opomena i uslovna osuda. 4. 3.ali licu(cilju pokusaja)ili nekom trecem licu nanese teske telesne .egzistenciju.prilikom izricanja kazne vodi se racuna o imovnom stanju ucinioca dela.obavezno psihijatrijsko lecenje na slobodi.sankcija predhodi zakonski sudski postupak. KRIVICNE SANKCIJE Drustvo se protiv izvrsilaca kriv.i kao takva nikada nije obavezna.Ogleda se u njima i preventivno i represivno dejstvo.Princip zakonitosti u propisivanju i izricanju kriv.Izrice se kao sporedna kazna.ako se ne moze prinudno naplatiti. -moze je izreci samo nadlezni organ-sud.sankcija su: -sve one imaju opstu svrhu suzbijanje kriminaliteta i drustveno opasnih dela.Npr:pokusa ubistvo pa mu ne uspe.Licu se ostavljaju samo stvari koje su najnuznije za zivot. -izricanju kriv.rok isplate n.zabrana vrsenja poziva. KVALIFIKOVANI POKUSAJ KRIVICNOG DELA Kada ucinilac u pokusaju krivicnog dela koje je nameravao izvrsiti pri okoncanju ipak izvrsi delo koje je pokusajem sastavilo bice nekog drugog krivicnog dela. 4.Princip ogranicenosti krivicnopravne prinude.pravu obuhvata sledece sankcije: -kazne:zatvor. Sistem kriv. -mere bezbednosti:obavezno psihijatrijsko lecenje i cuvanje u zdravstvenoj ustanovi.obavezno lecenje alkoholicara i narkomana. -izvrsiocu se moze izreci samo ona sankcija koja je predvidjena u zakonu.sankcijama.sankcija.oduzimanje predmeta i proterivanje stranca iz zemlje.dela.4 je imovinska kazna kojom se ucinalc kriv. -mogu se izreci samo uciniocu kriv.zabrana upravljanja motornim vozilom.Princip humanizma. Osnovne karakteristike su: 1. 2. KONFISKACIJA IMOVINE je sankcija kada se uciniocu oduzima imovina bez naknade.novcana kazna i konfiskacija imovine.a to su mere koje drzava preduzima protiv ucinalaca. Zajednicka obelezja k.zabrana javnog istupanja.dela.kazne nemoze biti kraci od 15 dana ni duzi od 3 meseca.moze se izreci i kao glavna i kao sporedna kazna.

prevaspitanja ili lecenja uz odgovarajuci nadzor.i 2.a zajednicka svrha vaspitnih mera i maloletnickog zatvora u okviru opste svrhe sankcija prema njima-je da obezbedi njihovo vaspitanje.Vreme trajanja ove mere ne odredjuje se unapred.delo ucinio iz nepromisljenosti ili lakomislenosti).ali ona ne moze biti kraca od 1 god niti duza od 3 godine.Osim toga on je ovlascen da pod uslovima utvrdjenim zakonom vrsi izmenu odluke o vaspitnim merama i obustavi njihovog izvrsenja.Ona se .Primer:Lice A puca na lice B u pokusaju ubistva i promasi te nanese teske telesne povrede licu C.Prema mal.a nisu navrsili 18 godina zivota.a u mogucnosti su da to cine ali pod pojacanim efektom.su sledece: 1. Uslovna osuda i sudska opomena ne mogu se izreci maloletniku.sankcije se mogu primeniti prema mal.a Upucivanje u disciplinski centar kada se odgovarajucim kratkim merama izvrsi uticaj na licnost i vladanje maloletnika.VASPITNE MERE.Vaspitne mere mogu biti:DISCIPLINSKE.ako u vreme sudjenja nije navrsio 21 godinu. 2.DISCIPLINSKE MERE(izricu se maloletniku prema kome nije potrebno preduzeti trajnije mere prevaspitanja i ako je kriv.Kontrolu i izvrsenje ove mere proveravace organ starateljstva.Ova mera traje isto vreme kao i predhodne.Kao DISCIPLINSKE MERE mogu se izreci:UKOR ili UPUCIVANJE U DISCIPLINSKI CENTAR.Sud ima velika ovlascenja u izboru i izricanju vaspitnih mera.i ako se s obzirom na njegovu licnost i okolnosti pod kojima je delo ucinio moze ocekivati da ce se izrecenom merom postici svrha kaznjavanja. 4.koji ucini kriv.sankcije. VASPITNE MERE se dele na:1.delo mogu se izreci samo vaspitne mere.MERE POJACANOG NADZORA se primenjuju prema maloletniku prema kome treba preduzeti trajnije mere vaspitanja. 3. 2.onda sledi ova.pravnih odredaba koje se primenjuju prema maloletnicima .Ova mera moze trajati najmanje 1 god.POJACANOG NADZORA i ZAVODSKE MERE. MALOLETNICI I PRIMENA SANKCIJA PREMA NJIMA Osnovne karakteristike kriv.delo.prevaspitanje i pravilan razvoj.Mere pojacanog nadzora ili zavodske mere mogu se izreci i uciniocu koji je kao punoletan izvrsio kriv.Kriv.POJACANI NADZOR ORGANA STARATELJSTVA. U mere pojacanog nadzora spada: 1.a nije potrebno njegovo trajnije odvajanje iz dosadasnje sredine.MALOLETNICKI ZATVOR.5 povrede.dela navrsili 14 god. koji su u vreme izvrsenja kriv.POJACANI NADZOR U DRUGOJ PORODICI.POJACANI NADZOR OD STRANE RODITELJA ILI STARAOCA koji ce se izreci ako su roditelj ili staralac propustili da vrse nadzor nad maloletnikom. 3. Vrste krivicnih sankcija koje se mogu izreci maloletnicima su: 1. 2.Ukor-kada se maloletnik samo prekori.a prema starijem maloletniku moze se izuzetno izreci maloletnicki zatvor.Ispod 14 god.Ako ne postoje uslovi da se primeni neka od predhodnih mera . 5.Maloletnik ce se predati drugoj porodici.ako je maloletnik prema njemu se ne mogu primenjivati kriv.koja je voljna da ga primi i ima mogucnosti da nad njime vrsi pojacani nadzor.a najduze 3 godine.

UPUCIVANJE U SPECIJALNU USTANOVU.prema tome o NEHATU nesto vise u lekciji V I N O S T.i PREVENTIVNE.ZABRANA UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM. 6.sankcija.dela`.izricu se maloletniku prema kome treba preduzeti trajnije mere vaspitanja.odgovornosti ne bi bilo opravdano izreci vaspitnu meru)! Maloletnicki zatvor nemoze biti kraci od 1 godine niti duzi od 10 godina. 3.OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LECENJE I CUVANJE U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI.ucinio kriv.prevaspitanja ili lecenja i njegovo potpuno odvajanje iz dosadasnje sredine.ili psihofizickom razvoju i to umesto predhodnih zavodskih mera MALOLETNICKI ZATVOR Uslovi:prvo(da je mal.Izvrsenje prati organ starateljstva.ZABRANA JAVNOG ISTUPANJA. Postoje sledece zavodske mere: 1. Prema svrsi primene mere bezbednosti se dele na:ELIMINATORNE.PROTERIVANJE STRANCA IZ ZEMLJE.Pri izricanju ove mere sud ce obavezno uzeti u obzir da li je prema mal.DELATNOSTI ILI DUZNOSTI 5.prema kome treba primeniti pojacane mere prevaspitanja.ZAVODSKE MERE.OBAVEZNO LECENJE ALKOHOLICARA I NARKOMANA. .U okviru opste svrhe MB je odredjena `da se otklanja stanje ili uslovi koji mogu biti od uticaja da ucinilac ubuduce vrsi kriv. 4. 2. 3. MERE BEZBEDNOSTI Osnov za njihovu primenu lezi u opasnom stanju ucinioca.ZABRANA VRSENJA POZIVA. NEHAT Vinost se ispoljava u obliku UMISLJAJA I NEHATA.To je posebna vrsta kriv.ranije bila izricana vaspitna mera ili mal.UPUCIVANJE U VASPITNU USTANOVU-kada je potrebno nad maloletnikom obezbediti vrsenje stalnog nadzora od strane strucnih vaspitaca u opstoj ustanovi za vaspitavanje maloletnika. Koje mere bezbednosti postoje?To su: 1.delo za koje je zakonom predvidjena kazna teza od 5 godina zatvora). 2.OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LECENJE NA SLOBODI.KURATIVNE(VASPITNE).6 izvrsava tako sto maloletnik i dalje ostaje da zivi kod svojih roditelja ili drugih lica koja ga izdrzavaju.a najvise 3 godine. 8. 3.On ostaje u ovoj ustanovi najmanje 6 meseci.UPUCIVANJE U VASPITNO-POPRAVNI DOM-primenjuje se prema mal.Ova mera izrice se maloletniku zaostalom u dusevnom razvoju.i drugo(da zbog teskih posledica dela i visokog stepena kriv.ODUZIMANJE PREDMETA . 7.Svrha njena je generalna i specijalna prevencija.a izrice se na pune godine ili na pola godine.zatvor.

ali je delo ucinio usled zavisnosti od ovih sredstava.Lecenje i cuvanje u zdravstvenoj ustanovi treba da je neophodno radi otklanjanja opasnog stanja ucinioca.delo.delo izvrsio u stanju neuracunljivosti ili stanju bitno smanjene uracunljivosti.a opasan je za okolninu ako s obzirom na njegovo dusevno stanje postoji verovatnoca da ce dalje vrsiti kriv. Kada je mera obaveznog lecenja alkoholicara i narkomana izrecena uz uslovnu osudu ona moze trajati najvise 2 godine.a ako je izrecena uz kaznu zatvora moze se izvrsavati i u ustanovi za izvrsenje kazne.To znaci.ucinilac treba da je usled upotrebe alkohola dosao u zavisnost od tih sredstava. 4. OBAVEZNO LECENJE ALKOHOLICARA I NARKOMANA Nesto o ozbiljnosti pojave alkoholizma i narkomanije u nas. 2. 3. OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LECENJE I CUVANJE U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI Ova mera bezbednosti izrice se ucioniocu koji je kriv. Ova mera bezbednosti moze se izreci ako su ispunjeni sledeci uslovi: 1.a prema bitno smanjeno uracunljivim izrice se i uz kaznu zatvora.ova mera moze se primeniti i prema uciniocu koji u vreme izvrsenja nije bio u stanju alkoholisanosti ili drogiranosti.Takodje.delo treba da je ucinjeno usled stalne zavisnosti od upotrebe alkohola ili opojnih droga.kriv.Ako je uciniocu izrecena i kazna zatvora vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi uracunace se u vreme izrecene kazne. Uslovi za izricanje: 1.uslovnu osudu.Ukoliko je ova mera izrecena uz kaznu zatvora prvenstveno ce se izvrsiti mera bezbednosti(ovo prema odredbama Zakona o izvrsenju kriv.dela.Npr:lice koje zavisi od alkohola u trezvenom stanju ukrade novac .ili vaspitnu meru prema mladjem punoletnom licu.ali o svemu ovome nesto vise u okviru lekcije”OSNOVI ISKLJUCENJA DRUSTVENE OPASNOSTI I PROTIVPRAVNOSTI. 3.i u vreme kad nije bio u stanju opojenosti drogama.sankcija).Prema neuracunljivim uciniocima izrice se kao samostalna sankcija.Trajanje ove mere se ne odredjuje unapred.O njenoj obustavi odlucuje sud koji je meru izrekao u I stepenu. Kada je ova mera izrecena uz uslovnu osudu ili novcanu kaznu izvrsavace se samo u zdravstvenoj ustanovi. 2.dela ali da ipak ne bude kriv.obije apoteku ili drugu zatvorenu prostoriju da bi dosao do droga koje upotrebljava.U tom cilju ustanova kod koje se ucinilac nalazi na lecenju i cuvanju duzna je da jedanput godisnje izvestava sud o zdravstvenom stanju lica kome je ova mera izrecena.7 NEZNATNA DRUSTVENA OPASNOST moguce je da neko delo ima sva obelezja kriv.da izmedju ove zavisnosti i ucinjenog dela treba da postoji uzrocna veza.Da je ucinilac opasan za okolninu.Ova mera moze se izreci samo uz izrecenu kaznu. .

i 3. Elementi svakog kriv.ova mera moze se izreci kada sud na osnovu rezultata lecenja utvrdi da vise nije potrebno njegovo lecenje i cuvanje u zdravstvenoj ustanovi.diferencira kriv. Skup svih zakonskih obelezja cini BICE KRIVICNOG DELA.dela su:radnja krivicnog dela.uzrocna veza izmedju radnje i posledice(TEORIJA ADEKVATNE UZROCNOSTI).medjutim.Stoga se sva obelezja ne unose u opis bica pojedinih kriv. Ono sto.ili ce ovu meru zameniti lecenjem na slobodi.a opasan je za okolinu.a pre isteka 2 godine utvrdi da su prestale potrebe za daljim lecenjem na slobodi odlucice sud o obustavi daljeg lecenja.ako samovoljno napusti zapoceto lecenje i 3.dela.lecenje i cuvanje u zdravstvenoj ustanovi u sledecim slucajevima: 1.ako i pored lecenja postane toliko opasan za okolinu da je potrebno njegovo lecenje u zdravstv.dela u teoriji kriv. Sud koji je ovu meru izrekao u I stepenu moze uciniocu prema kome je ona izrecena izreci obavezno psih.Zdravastvena ustanova kod koje je lice na lecenju svakih 6 meseci obavestava sud koji je odluku doneo u I stepenu i o uspehu lecenja.jer bi se na identican nacin ponavljala kod svakog dela.delo ucinio u stanju neuracunljivosti.ako ga pusti na uslovni otpust.posledica kriv. 2.DELA COVEKA.8 Ako je vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi krace od izrecene kazne.i ako sud utvrdi da je za otklanjanje ove opasnosti dovoljno njegovo lecenje na slobodi.Po njima nema medjusobne razlike izmedju pojedinih dela.dela to su njihova POSEBNA OBELEZJA(to delo postoji samo ako su sva njegova obelezja ispunjena u zakonu).Zastitni objekti su ona pravna zastitna dobra i interesi koji .ako je uciniocu bitno smanjena uracunljivost uz kaznu bila izrecena i mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja i cuvanja u zdravstvenoj ustanovi.PROTIVPRAVNOST i ODREDJENOST U ZAKONU su opsti(zajednicki elementi za sva kriv.dela.dela i objekat kriv.ako je takvom uciniocu bila izrecena mera bezbednosti obaveznog lecenja i cuvanja u zdravstvenoj ustanovi.subjekt kriv.Ako se u toku lecenja.uciniocu koji je kriv.pa se na osnovu rezultata lecenja utvrdi da vise nije potrebno lecenje i cuvanje u zdravstvenoj ustanovi.ako se ucinilac ne podvrgne lecenju na slobodi. OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LECENJE NA SLOBODI Ova mera se moze izreci u 3 slucaja: 1.prava vrsi se njegovo razlikovanje na ZASTITNI i NAPADNI OBJEKAT. 2.dela. Ova mera bezbednosti ne moze trajati duze od 2 godine.sud moze odrediti da se osudjeni uputi na izdrzavanje ostatka kazne ili da se pusti na uslovni otpust. OBELEZJA KRIVICNOG DELA Drustvena opasnost.vec samo njegovo lecenje na slobodi.dela). OBJEKAT KRIVICNOG DELA U vezi sa objektom kriv.ustanovi.

delo izvrsavaju 2 ili vise lica.a napadni objekti su ona dobra na kojima se ostvaruje posledica kriv.imovina. 4.pravu.naime.kao sto je npr:ubistvo i telesna povreda. -Nezavisnost i bezbednost zemlje.dela(ono sto se napada kriv. Znaci veoma vazno.Dok zastitni objekat podrazumeva ono sto se stiti od kriv. Drustvena vrednost koja je ugrozena drustveno-opasnim radnjama naziva se objektom krivicnog dela.Pokusaj.Zakonom je predvidjena mogucnost tezeg kaznjavanja za takve slucajeve.ali da iz njega proisteknu teze posledice. Radnju treba shvatiti objektivno-subjektivno-sto znaci da nije dovoljno da je covek radnju samo preduzeo.dela razlikuje se objekat radnje kriv.Radnje izvrsenja.nevoljni-besvesni pokreti ucinjeni u snu ili pokreti ucinjeni tudjom silom ili sredstvom ne mogu se smatrati radnjom izvrsenja u kriv. OBLICI RADNJE IZVRSENJA KRIVICNOG DELA 1. 2.kao sto su npr.postoji samo ako je radnja izvrsenja zapoceta prema objektu radnje kriv.Npr:kod kriv.dela.teza kazna se uciniocu moze izreci samo ako je u odnosu na tezu posledicu postupao iz nehata. ODGOVORNOST ZA TEZU POSLEDICU Moguce je da ucinilac izvrsi neko delo. . Razlikujemo 2 vrste takvih kriv.dela.isprava.To je drustvena vrednost koja se stiti ili zastitni objekat.a napadni objekat je pokretna stvar).dela podudaraju se napadni i zastitni objekat.Napadni objekt se cesto naziva i OBJEKT RADNJE KRIVICNOG DELA.kao sto su npr:zivot.dela ubistva zastitni objekat je zivot coveka.dela. -Ustavom utvrdjeni poredak zemlje.vec da je istu hteo ili na nju pristao.slobode i prava i dr.9 se stite krivicnim zakonodavstvom. Nehat i ovde moze biti svesni i nesvesni. Kod nekih kriv.vec se ona moze pripisati slucaju-tada nema ni krivicne odgovornosti za tezu posledicu.to objekat radnje kriv.dela predstavlja predmet na kome se radnja preduzima da se ugrozi zastitni objekat.Pomaganja.drugacije se naziva predmet kriv.dok se kod nekih razlikuju(npr:kod kradje je zastitni objekat imovinsko pravoimovina.dela proistekla teza posledica za koju zakon propisuje tezu kaznu.Podstrekavanja.pokretna stvar.a objekat radnje je onaj covek koji je lisen zivota.dela. Od zastitnog objekta kriv.Ako prema takvoj posledici nema ni nehata.delom).ljudsko telo.dela i to: KRIVICNA DELA KVALIFIKOVANA TEZOM POSLEDICOM Propisano je zakonom kada je iz kriv. -Teritorijalna celokupnost.novac i sl.telo.dela. Radnja saizvrsilastva postoji samo ako kr. Te vrednosti su odredjene u KZ SRJ a to su npr: -Osnovna prava coveka i gradjanina. -Zivot i telesni integritet coveka.Ovo razlikovanje je znacajno za utvrdjivanje pokusaja kriv.Radnja organizovanja zlocinackih udruzenja. 3.

Sudsko odmeravanje kazne znaci utvrdjivanje vrste i visine kazne.Od tezine posledice zavisice i visina kazne. Kod nekih kriv. 4. U ovoj lekciji moramo pomenuti INDIVIDUALIZACIJU KAZNI sto znaci utvrditi i izreci kaznu uciniocu kriv.delo sto predstavlja okvir u kome se sud moze kretati pri izboru konkretne kazne.Druge okolnosti koje se odnose na licnost ucinioca.pozari).dela.Olaksavajuce uticu da kazna bude blaza i obrnuto.a poseban maksimum kazna zatvora od 10 godina.porodicne prilike.razlog zbog cega se ucinilac odlucio na izvrsenje nekog kriv. OLAKSAVAJUCE I OTEZAVAJUCE OKOLNOSTI sve okolnosti koje uticu na odmeravanje kazne. Navesti i vrste umisaljaja i nehata i rasclaniti.odgovornosti-a kriv.odgovornost obuhvata uracunljivost i vinost ucinioca. Okolnosti koje se moraju uzeti u obzir su: 1.pobuda je motiv.dela ubistva.Licne prilike ucinioca. 5.Ucinilac ce biti odgovoran ako je ta okolnost bila obuhvacena njegovim umisljajem. U nasem zakonodavstvu prihvacen je sistem RELATIVNOG ODREDJIVANJA KAZNE.delo kradje poseban minimum je kazna zatvora od 1 godine.Stepen kriv. KRIVICNA DELA KVALIFIKOVANA NAROCITOM OKOLNOSCU I ONA SE TEZE KAZNJAVAJU.Pobude iz kojih je delo ucinjeno.odnosno stepen njegove krivicne odgovornosti.Po ovom sistemu zakonom je odredjeno koja se kazna i u kom okviru moze izreci za pojedina kriv.10 Kada se primenjuju odredbe o odgovornosti za tezu posledicu postoji samo to teze kriv.Okolnosti pod kojima je delo ucinjeno.delo.kriv.dela.zaposljenost i sl.dela za konkretno delo kojom ce se po oceni suda najbolje ostvariti svrha kaznjavanja imajuci u vidu licnost ucinioca i tezinu krivicnog dela.delo.a ne ovo delo i osnovno kriv.kajanje i sl. . 7.a poseban maksimum 5 godina. 6.Raniji zivot ucinioca.odredjuje se minimum i maksimum kazne za odredjeno kriv.nocu) okolnosti(poplave. 2.delima.Propisivanje kazne za poj.Jacina ugrozavanja ili povrede zasticenog dobra.Ove okolnosti mogu biti subjektivne i objektivne.Imovno stanje izvrsioca.sredstvo izvrsenja. 3.dela propisan je samo minimum kazne kao npr:kod kriv.broj lica i sve ostalo. Npr:za krivicno delo ubistva iz nehata poseban minimum kazne zatvora je 6 meseci.kojim se unutrasnjim razlozima rukovodio ucinilac pri odlucivanju da izvrsi kriv. ODMERAVANJE KAZNE pod ovim pojmom podrazumeva se odredjivanje vrste i visine kazne uciniocu kriv.delo u sticaju.Za kriv.tj.na osnovu ranijeg zivota moze se zakljuciti da li se on slucajno odlucio na izvrsenje ili je sklon kriv.dela.dela.delo vrsi se na osnovu procene njegove apstraktne drustvene opasnosti. 8. Objektivne okolnosti mogu biti vreme izvrsenja(danju.dakle.a minimum iznosi 5 godina. 9.odgovornost i za nehat. Ako se ona moze pripisati njegovom nehatu bice odgovoran za ucinjeno delo samo kad zakon odredjuje kriv.Drzanje ucinioca posle izvrsenog kriv..

ali ne sme dostici zbir pojedinacnih kazni. 2. Za izricanje jedinstvene kazne postoje sledeci sistemi.dela utvrdjene kazne zatvora.a za druga kriv.a kao sporedna kazna utvrdjena novcana kazna. 2.Tada jedinstvena kazna zatvora nemoze biti veca od 8 godina kazne zatvora.kriv.ako su za poj.Uciniocu ce se predhodno za svako kriv.delo u sticaju utvrdjena kazna zatvora od 20 godina.dela kaznu zatvora od 15 godina.Prvo.)SISTEM ASPERACIJE po kome se jedinstvena kazna izrice u duzem trajanju od svake pojedinacne utvrdjene kazne.sabiranjem svih pojedinacno utvrdjenih kazni.ako je za neko kriv.ali ne sme dostici zbir utvrdjenih kazni niti preci 15 god zatvora.dela u sticaju.a za drugo novcana kazna.odnosno od 15 godina.ako je za neko delo utvrdjena smrtna kazna.izrecice se po sistemu asperacije jedna jedinstvena kazna zatvora kao glavna kazna i po sistemu kumulacije jedna jedinstvena novcana kazna kao sporedna kazna.dela u sticaju propisane kazne zatvora od 3 godine.dela u sticaju utvrdjene novcane kazne.To ce biti slucaj ako je za neko od kriv. 3.dela za koje je utvrdjene kazne zatvora i vise dela za koja su utvrdjene novcane kazne. Po SISTEMU ASPERACIJE izrice se jedinstvena kazna za kriv.11 10.ni moguci opsti maksimum ove kazne. ODMERAVANJE KAZNE ZA KRIV.po kome se jedinstvena kazna utvrdjuje kumulativno. ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI PRIBAVLJENE KRIVICNIM DELOM .dela u sticaju sud ce izreci jedinstvenu kaznu. Izricanje jedinstvene kazne po SISTEMU APSORPCIJE moguc je u sledecim slucajevima: 1.dela izrecice se kao glavna kazna utvrdjena kazna zatvora. Po SISTEMU KUMULACIJE jedinstvena kazna se izrice u 2 slucaja.Ostale okolnosti koje uticu da kazna bude manja ili veca.delo utvrdjena kazna konfiskacije imovine.)SISTEM KUMULACIJE.za oba kriv.tada se uciniocu kao jedinstvena kazna izrice samo smrtna kazna(napomena:mozda je kao sporedna predvidjena i novcana kazna ali se ova kazna nemoze izreci uz smrtnu kaznu). U nekim slucajevima pojavljuje se tzv.posto izrecena kazna nemoze preci ovu visinu.Kada je izvrseno vise kriv.delo utvrditi kazna prema pravilima o odmeravanju kazne pa ce se potom za sva ta dela izreci jedinstvena kazna.kada je za neko kriv.i 3.dela novcana kazna izreci ce se samo kazna konfiskacije imovine.izrecice za sva kriv.DELA U STICAJU Za sva kriv.Od ovog pravila ucinjen je izuzetak u slucaju ako su za sva kriv..ali ona ne sme preci zbir utvrdjenih kazni.)SISTEM APSORPCIJE po kome se jedinstvena kazna izrice ona kazna koja je najteza od utvrdjenih.a to su: 1.medju kojima nema ni jedne od 20.Napr:ako je ucinilac izvrsio 2 krivicna dela pa mu je za jedno utvrdjena kazna zatvora.jedinstvena kazna se izrice tako sto se povisuje najvise utvrdjena kazna.NUZNA APSORPCIJA kada ne moze doci do primene sistema asperacije ili kumulacije u izricanju jedinstvene kazne.U ovom slucaju jedinstvena akzna mora biti veca od svake pojedine utvrdjene kazne.koje bi inace trebalo primeniti.dela u sticaju sud utvrdio kaznu zatvora od 15 g a za druga istu kaznu u kracem trajanju.ako su za kriv.

On takvu korist nemoze zadrzati.ili ukoliko imovinska korist prelazi iznos postavljenog zahteva.Imovinska korist moze se oduzeti i od lica kome je prenesena od strane ucinioca. Moze se izreci uciniocu ako su ispuneni sledeci uslovi: 1.To su slucajevi: 1.i pod b)ako su znala ili mogla znati da je imovinska korist pribavljena kriv.ili je otudjio istu-obavezace se da plati novcani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.delom.oduzece se od preduzeca. 2.Kada je imovinska korist prenesena na bliske srodnike oduzece se ako ne dokazu da su kao naknadu dali punu vrednost.To je protivpravno pribavljena korist. 5.uslovna osuda.Nuzna odbrana i . Navedeni predmeti oduzimaju se po pravilu ako su svojina ucinioca.Mogu se oduzeti samo predmeti upotrebljeni ili namenjeni za izvrsenje kriv. 2.pornografski spisi.Zbog toga ova mera izrice se samo ako osteceni nije istakao imovinskopravni zahtev za naknadu stete. Takva protivpravna korist oduzima se sudskom odlukom na sledeci nacin: 1.odnosno povracaj stvari.ukoliko ju je potrosio za licne potrebe.ali moze se oduzeti od trecih lica ako su ispunjeni sledeci uslovi:a)ako je na njih prenesena bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti.12 Izvrsenjem nekih dela ucinilac ostvaruje imovinsku korist.predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koja je pribavljena kriv.ili ako nije ni prijavio zahtev.Ako je krivicnim delom imovinska korist pribavljena za preduzece.Od ucinioca ce se oduzeti novac.dela. Predmeti nastali izvrsenjem kriv.moze se pod uslovima predvidjenim u cl.dela ili koji su nastli izvrsenjem kriv.dela. OSNOVI ISKLJUCENJA DRUSTVENE OPASNOSTI I PROTIVPRAVNOSTI Moguce je nekad da bude ucinjeno delo koje ima sva obelezja kriv.Izuzetno mogu se oduzeti i ako nisu svojina ucinioca.dela.a to zahtevaju interesi opste bezbednosti ili razlozi morala.Ako oduzimanje imovnske koristi nije moguce na ovakav nacin.dela ili koji su nastali izvrsenjem dela. Ako je osteceni za ostvarivanje ovog imovinskog zahteva upucen na parnicu.odnosno obaveznog psihijatrijskog lecenja na slobodi kada su neuracunljivom uciniocu izrecene kao samostalne sankcije.86 KZ SRJ namiriti iz oduzete imovinske koristi.i sl.pornografske slike.sudska opomena ili mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja i cuvanja u zdravstvenoj ustanovi. Oduzimanjem imovinske koristi ne umanjuju se prava lica kojima je pricinjena steta krivicnim delom.ali se usled nekih okolnosti smatra da ne postoji kriv.Neznatna drustvena opasnost. 2. 4.To su npr:falsifikovane isprave. ODUZIMANJE PREDMETA Sadrzina ove mere bezbednosti sastoji se u oduzimanju predmeta koji su upotrebljeni ilio su bili namenjeni za izvrsenje kriv. 3.dela su oni koji se ostvaruju izvrsenjem kriv.falsifikovani novac.odnosno koji nastaju izvrsenjem odredenog krivicnog dela.Potrebno je da je uciniocu izrecena kazna.delo.delom.

Osim navedenog: a)opasnost treba da je istovremena.a pri tome ucinjeno zlo nije vece od zla koje je pretilo.Ukoliko lice misli da je napadnuto ili je pogresno drzao da je napadnut pa u takvom stanju povredi lice za koje pretpostavlja da je napadac.ako su u odbrani upotrebljena sredstva i povrede koje nisu bile neophodne u odbijanju napada.tj.jer su napad i odbrana elementi nuzne odbrane.Osim ovih pomenucemo i institut `pristanak povredjenog`! 1.i b)da nije nastupila stetna posledica ili da je nastupila neznatna stetna posledica.oblik vinosti i td. c) da je objektivno postojala.dela.Ovakva vrsta NO iskljucuje kriv. d)Napad moze biti upravljen protiv bilo kojeg dobra lica koje se brani. 2.odgovornost.NEZNATNA DRUSTVENA OPASNOST Uslovi za postojanje su:a)da je delo malog znacaja.odnosno protiv bilo kojeg njegovog dobra.sredstva kojima je izvrseno. b)mora biti upravljena protiv napadaca.zivotinje ili prirodne sile. c)mora biti istovremena sa napadom.Da li se neka povreda zasticenog dobra moze smatrati neznatnom posledicom predstavlja fakticko pitanje koje se procenjuje u svakom konkretnom slucaju.KRAJNJA NUZDA postoji kada je delo ucinjeno radi toga da ucinilac otkloni od sebe ili drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nacin nije mogla otkloniti. Elementi krajnje nuzde su:OPASNOST I OTKLANJANJE OPASNOSTI. d)treba da po sredstvima i po intenzitetu da bude ogranicena samo na odbijanje napada.imovina.13 3.i subjektivnu=opasnost od ucinioca dela.jer se time vrsi odbrana izvesnog dobra koje drustvo zasticuje.Krajnja nuzda.Prvo mora da postoji napad. e)Napad mora biti stvaran.NUZNA ODBRANA Smatra se da odbijanje protivpravnog napada nije drustveno opasno ni protivpravno ni onda kada se povredjuje neko napadacevo dobro. E sada da vidimo kakva treba da je odbrana? a)treba da je takva da se njome povredjuje dobro napadaca i da ima obelezje kriv. e)srazmernost izmedju napada i odbrane. d)opasnost moze da preti bilo kojem pravnom dobru. Znacaj dela se procenjuje po objektivno-subjektivnim kriterijumima. To su osnovi koji kada postoje iskljucuju postojanje kriv. .sloboda. 3.u takvom stanju ne postoji prava nzna odbrana vec PUTATIVNA NUZNA ODBRANA. Zatim:a)Napad moze biti izvrsen cinjenjem.To mogu biti.Ali ako je ucinilac bio u zabludi iz nehata(otklonjiva stvarna zabluda)odgovarace ako zakon predvidja kaznjivost za to delo u slucaju izvrsenja iz nehata.delo.Objektivne okolnosti su:nacin izvrsenja dela.ali ne i postojanje kriv. Ako napadnuti izvrsi PREKORACENJE NUZNE ODBRANE odgovarace za ucinjeno kriv.dok su subjektivne=pobude iz kojih je delo ucinjeno.dela. zivot. e)moze biti izazvana i od coveka.dela.vreme izvrsenja dela. b)Napadac moze biti samo covek(ljudsko bice). c)Napad mora biti protivpravan.Prekoracenje postoji kada ucinilac prekoraci intenzitet napada.i to objektivnu=materijalnu opasnost od dela. b) treba da je neskrivljena.

Npr:ako izvrsilac puca na jedno lice.dela.Postojanje zablude ne iskljucuje uvek nehat.Npr:strazar napusti strazarsku duznost ukoliko bi usledio napad na objekat koji cuva iz bojazni da ne bude i sam napadnut. Ucinilac koji je duzan da se izlozi opasnosti ne moze se pozvati na KN.i lekar pri lecenju bolesnika od zarazne bolesti.kvalifikovanim.odgovornost.Krajnja nuzda se pred sudom priznaje i kada su u pitanju jednaki interesi.odnosno licu.14 f)KN postoji samo ako opasnost nije mogla da se otkloni na drugi nacin osim povredom dobra treceg lica.I ovde postoji kriv.prema tim shvatanjima osnov iskljucenja postojanja kriv.dela kod nanosenja telesne povrede pri sportskim takmicenjima ne lezi u pristanku povredjenog vec u nedostatku drustvene opasnosti.a u stvari delo cini prema drugom predmetu. -promaseni udarac(aberatio ictus sive impentus) postoji ako ucinilac izvrsenje dela usmeri prema jednom predmetu a delo izvrsi prema drugom predmetu. PRISTANAK POVREDJENOG ovo shvatanje se ne moze prihvatiti jer se kriv.upornost ili bezobzirnost i ako je delo izazvalo teske posledice ili je ucinjeno pod drugim otezavajucim okolnostima.Ako je to bilo moguce nece postojati KN.odnosno dobra iste vrednosti.Ovakav izvrsilac je kriv.U tom slucaju imamo skup opstih kvalifikatornih okolnosti koje kriv.Npr:neko protivpravno prisvoji tudji kofer misleci da je u njemu nakit. Ova zabluda je za nas od znacaja samo ako je ucinilac bio u zabludi u vreme izvrsenja kriv.dela ispoljio narocitu odlucnost.ili ako nesavesno leci bolesnika.Ako je takva zabluda postojala pre izvrsenja. nanosenje povrede pri hirurskoj intervenciji predstavljalo bi kriv.Elementi za ovakav slucaj su subjektivne i objektivne prirode.Postojanje zablude iskljucuje umisljaj.bekstvom i sl.ali on lisi zivota lice C pogresno smatrajuci da je to lice B.odgovornost.Medjutim.Imamo ovde 3 vrste ove zablude i to: -zabluda o predmetu(error in objecto) kada pogresno smatra da delo cini prema jednom predmetu.delo samo ako bi lekar prekoracio svoja ovlascenja i vrsio intervenciju ne u cilju lecenja vec u drugu svrhu.a pogodi drugo lice i lisi ga zivota.U nasem Zakonu ovaj institut nije predvidjen.pravom odredjeno dobro stiti i ne moze pojedinac odlucivati o tome da li ce se u odnosu na povredu primeniti ili nece krivicno-pravna zastita.opravdanja ima u sportskim takmicenjima i povreda u tim slucajevima i pri lekarskim intervencijama.npr:ako lice A se odluci da lisi zivota lice B.odgovoran. g)ucinjeno zlo ne sme biti vece od zla koje je pretilo.Po nasem zakonu ovde postoje 2 kriv. ODGOVORNOST ZA OSOBITO TEZAK SLUCAJ Zakon predvidja tezu kaznu.ODGOVORNOSTI -STVARNA ZABLUDA je nepostojanje svesti ucinioca kriv.dela u vreme njegovog izvrsenja o zakonom odredjenih obelezja ili pogresna predstava o oklnostima prema kojima da su one stvarno postojale.Slicno. -zabluda o licu(error in persona). OSNOVI ISKLJUCENJA KRIV.Medjutim.ona ne bi imala uticaja na kriv. .to delo bi bilo dozvoljeno.npr:dozivanjem u pomoc.Ovaj slucaj postoji kada je izvrsilac pri izvrsenju kriv.delo cine tezim.dela i to pokusaj ubistva lica prema kome je napad bio usmeren i ubistvo iz nehata lica koje je pogresno pogodjeno.Kod KN uvek ce se utvrdjivati da li je ucinilac mogao da otkloni opasnost i na drugi nacin.a u istome se nalaze samo stvari manje vrednosti.Prema tome.

PRIPREMNE RADNJE ZA IZVRSENJE KRIV.i 2.DELA KZ SRJ kaze pokusaj kriv.kada je propisano zakonom kaznjavanje i za pripremanje.jer ga u nekim slucajevima kada sud proceni(zakonom predvidjeno)sud moze osloboditi od kazne.Pripremne radnje su one radnje su one radnje kojima se priprema(teren) za izvrsenje dela.cak i ako kasnije odustane svojevoljno.Pravna zabluda ne iskljucuje kriv.ali moze da predstavlja osnov za ublazavanje kazne uciniocu.dela postoji kada je izvrsenje dela zapoceto s umisljajem.15 -PRAVNA ZABLUDA postoji kada ucinilac kriv.a ovaj je odustao od izvrsenja tezeg dela(teze delo u sebi konzumira lakse delo).podstrekace.dela odredjeno kao posebno kriv.Moze da se desi kod odustanka da je vec izvrseno(svrseno)neko manje kriv.delo zapoceto ili izvrseno za pripremnu radnju nece se kazniti jer je ona konzumirana sa visom fazom izvrsenja.Nema dobrovoljnog odustanka u sledecem slucaju npr:ako ucinilac pri pokusaju izvrsenja dela ubistva ispali metak i promasi zrtvu.Prema nacinu ucesca dele se na:saizvrsioce.odnosno njima se ne pocinje napad na zastitni objekat. pomagace i organizatore zlocinackih udruzenja.subjektivni(dobrovoljnost).dela iz opravdanih razloga nije znao da je delo koje cini zabranjeno.odnosno kada uciniocu nije poznato da je to delo zakonom zabranjeno.Ona ce postojati kada i ucinilac nezna sta se podrazumeva pod pojmovima kojima je kriv. DOBROVOLJNI ODUSTANAK postoji kada ucinilac dobrovoljno odustane od izvrsenja dela koje je pripremao ili pokusao.onu radnju koja cini element bica kriv.DELA U KZ SRJ stoji-kaznice se onaj ko s umisljajem priprema izvrsenje kriv. SAUCESNISTVO postoji kada vise lica ucestvuje u izvrsenju kriv. .U sebi sadrzi 2 elementa:objektivni(odustajanje od izvrsenja dela).ili se radnja izvrsenja dovrsi ali ne nastupi predvidjena posledica.delo odredjeno u zakonu.Za pokusaj ce se izvrsilac kazniti kao za svrseno kriv.Kaznjavanje za pripremanje se vrsi u 2 slucaja:1.delo.dela.delo.Ako radnja izvrsenja ostane nedovrsena.Npr:zavlacenjem ruke u dzep drugoga u autobusu je vec zapoceta radnja dela.tj.Odustanak se sastoji u prekidu radnje koja je preduzeta u cilju izvrsenja dela.dela je ostalo u pokusaju.kada je P.a moze se i blaze kazniti.ili sprecavanju nastupanja posledice.DO ima znacaj za odmeravanje kazne uciniocu.dok je kod dovrsenog kriv.ne moze se govoriti o dobrovoljnom odustanku.izvrsenje kriv.dela nastupila posledica.vec samo stvaraju uslovi da se to ucini.njima se cine samo pripreme za izvrsenje.i kada izvrsilac nije uspeo da dohvati novcanik.dela samo kada to zbog posebne drustvene opsanosti samog pripremanja zakon izricito odredjuje.delo.ali nije dovrseno.i 2.Zapoceti radnju dela znaci predeuzeti radnju izvrsenja.odgovornost ucinioca. Pokusaj se razlikuje od pripremnih radnji po tome sto kod pripremnih radnji ne pocinje sa izvrsenjem dela.Ako je pripremano kriv. POKUSAJ KRIV.Razlika izmedju pokusaja i svrsenog dela lezi u tome sto kod pokusaja nije nastupila posledica dela.dela.a koje jos ne predstavljaju radnju izvrsenja samog dela.

Ono se sastoji u stvaranju uslova da izvrsilac moze da ostvari kriv.i pri tome hoce delo kao svoje-je izvrsilac dela.tragova i predmeta.otklanjanje prepreka.medjutim. PODSTREKAVANJE je umisljajno navodjenje drugog da ucini odredjeno kriv.unapred obecano prikrivanje kriv.neka pravila oko kaznjavanja ovih ljudi:1/Organizator odgovara za kriv.obecavanje poklona.onda nema podstrekavanja. .P se moze vrsiti samo umisljajno.dela ako je pomagac jednom radnjom doprineo izvrsenju vise kriv.delo pokusano podstrekac odgovara za pokusaj krivicnog dela kada se za isto delo po zakonu moze izreci kazna zatvora od 5 godina ili teza kazna.bandu.molbe .dela kao zajednickom cilju.ili pak doprinosi izvrsenju kriv.dela.Razgranicenje treba vrsiti i prema subjektivnim kriterijumima.delo.dela jer bi bio izvrsilac.P moze biti fizicko i psihicko.Pomaganje moze biti posredno i neposredno u zavisnosti da li se cini neposredno licu ili se to radi preko drugog lica.dela za koje se po zakonu moze izreci 5 godina zatvora ili teza kazna ucinilac se kaznjava kao za pokusaj kriv.dela stvorio ili iskoristio organizaciju.dok to nije slucaj kod pomagaca.udruzenja.NEUSPELO PODSTREKAVANJE postoji kada podstrekac nije uspeo da stvori odnosno ucvrsti volju kod podstrekavanog lica na izvrsenje dela.a nakon toga sta je saizvrsilac?Saizvrsiocem se smatra svako ono lice koje je ucestvovalo u realizaciji bica krivicnog dela.a moze i konkludentnom radnjom.delo. Po TEORIJI PODELE RADA(ULOGA) saizvrsiocem se smatra onaj saucesnik koji zajedno sa drugim na bazi podele rada deluje na ostvarenju kriv.pomaganjem ce se ostvariti sticaj kriv.Uvek odredjenom licu i za odredjeno kriv.Izmedju P i drugih oblika saucesnistva ne moze postojati sticaj u istome delu.zaveru. ORGANIZOVANJE ZLOCINACKOG UDRUZENJA:smatra se onaj ko je radi koji je radi vrsenja kriv. POMAGANJE:je umisljajno pruzanje pomoci nekom licu da izvrsi kriv.dela ili ako je sa vise radnji pomaganja doprineo izvrsenju vise kriv.Ako je kriv.Pomagac ne preduzima radnju bica kriv.Ono se sastoji u stvaranju ili ucvrscenju odluke kod podstrekavanog da ucini kriv.U izvesnim slucajevima P je utvrdjeno kao posebno kriv.delo.delo.dela koje drugo lice hoce kao svoje.odgovornosti podstrekaca.pretnje.Ako ucesnik to delo hoce kao delo nekog drugog lica onda se njegovo ucesce naziva ANIMUS SOCII.Za izvrsioca koji hoce delo kao svoje kaze se da postupa CUM ANIMUS AUCTORIS.Neophodno je utvrditi da li ucesnik u izvrsenju 1 kriv.P moze biti nagovaranje.nagrade.tj.Ovakvo podstrekavanje smatra se NEUSPELIM PODSTREKAVANJEM.delo.prema volji ucesnika.udruzenje radi vrsenja krivicnih dela.Svaki onaj koji u okviru podele uloge ostvaruje svoj deo u izvrsenju dela.to su davanje saveta ili uputstava.Ako je kod podstrekavanog vec postojala ucvrscena volja da ucini delo. -da postoji plan zloc.a ne i za ona dela koja su bila u planu te organizacije ali stvarno nisu izvrsena.Medjutim.dela koja je njegova organizacija stvarno izvrsia.grupu ili dr.Nehatno podstrekavanje ne dovodi do kriv.dela zeli delo kao svoje.delo.P se uvek odnosi na odredjeno lice i odredjeno kriv.dela.Sto se tice kaznjavanja za podstrekavanje mozemo sledece reci:za neuspelo podstrekavanje na izvrsenje kriv.odnosno podstrekaca.Nema pomaganja ako je delo svrseno.dela. Postoje.dela i izvrsioca. -da je ucinjeno jedno ili vise kriv.Potrebni su sledeci uslovi: -da je stvorio neko udruzenje bilo kog oblika ili da je u istu svrhu iskoristio neko vec postojece udruzenje.16 SAIZVRSILASTVO:Prvo se razgranici sta se smatra izvrsiocem dela.stavljanje izvrsiocu sredstava za izvrsenje.delo cije je bice odredjeno u zakonu.

dela ucestvuje vise lica od kojih su neka izvrsioci.delo. P O V R A T postoji kada neko lice posle osude za kriv.odgovornost.dela koja izvrse clanovi organizacije ako ne proizilaze iz plana te organizacije.Osuda za ranije krivicno delo moze se odnositi na sva krivicna dela izvrsena s umisljajem ili iz nehata. OBICAN POVRAT za ovaj povrat potrebno je da su ispunjena 2 uslova i to:da je ucinilac ranije bio osudjen i da je ucinio novo kriv.Povrat se uvek uzima kao otezavajuca okolnost.Kaznjavanje za privredni prestup i prekrsaj ne uzimaju se u obzir za povrat.To znaci da organizator odgovara kako za k.tako da se i za odgovornost ovih lica trazi odredjeni oblik vinosti.plana njegove organizacije bez obzira na to da li je i on licno ucestvovao u izvrsenju dela.a nehatno org. 4/odgovara za k.na kaznjive pokusaje i pripremne radnje. 5/osnov organizatorove vinosti je u tome sto je on stvorio zlocinacku org. udruzenja je nemoguce.ili kao saucesnika.Prema KZ SRJ saizvrsilac je kriv.odgovornosti.zloc.odnosno koju je iskoristio.delo je njihovo zajednicko delo.udruzenja(saucesnici)ucinjeno kriv.odgovoran u granicama svog umisljaja ili nehata. Osudjivanim se smatra lice prema kome je izrecena kazna.ove okolnosti mogu se uzeti u obzir pri oceni ranijeg zivota ucinioca.ili kazna nije mogla biti izvrsena usled zastarelosti.tj. Razlikujemo:OBICAN i VISESTRUKI POVRAT.Prema nasem kriv.uslovna osuda. Ranija osudjivanost treba da se odnosi na kriv.To znaci da za nehatno podstrekavanje i pomaganje ne postoji kriv.delo ponovo ucini kriv. .I kod saucesnika vazi pravio da svako odgovara u granicama svoje licne odgovornosti.a druga mogu biti pomagaci.sudska opomena ili koje je oglaseno krivim i oslobodjeno od kazne.on ce za to delo odgovarati kao organizator-izvrsilac.delo.delo ucinjeno delovanjem vise lica smatra se kao jedno kriv.podstrekaci ili organiz.AKCESORNA TEORIJA o saucesnistvu polazi od shvatanja da kada u izvrsenju kriv.Ako je organizator u izvrsenju dela i licno plus ucestvovao.odgovornost na TEORIJI O OGRANICENOJ ili LIMITIRANOJ AKCESORNOSTI.delo.. Smatrace se da je u povratu i ono lice kome je putem amnistije ili pomilovanja oprosteno izvrsenje kazne. 3/ne odgovara za k.dela prizasla iz zloc.Znaci da osuda nije imala nikakav vaspitni uticaj na njih. pravo zasniva kriv.Nase kriv.dela koja su neposredno bila u planu zlocinacke org. KRIVICNA ODGOVORNOST SAUCESNIKA:se zasniva na opstim principima o kriv.ne odgovara za ekscese clanova svog udruzenja.tako i za ona koja su proizasla iz izvrsenja tog plana.zloc.dela koja su proizasla iz plana organizacije koju je stvorio.koju je usmerio u odredjenom pravcu.zakonu kriv.17 2/odgovara za kriv.delo.

Nauka krivicnog prava poznaje FORMALNI POJAM KRIVICNOG DELA(po kojima je za sva kriv.delo i pravni drustveni fenomen odnosno dogadjaj u spoljnjem svetu.DELA: 1.delo ucinjeno iz nehata. Pri oceni da li ce uzeti stroziju kaznu od propisane sud ce narocito uzeti u obzir srodnost ucinjenih kriv.I najzad.ni 15 godina zatvora.dela u sticaju smatra se jednom osudom.Ali ako se jedna osuda odnosi na kriv.i da je za njega propisana kazna zatvora.nacina njegovog zivota.i MESOVINE TEORIJE(po kojima je kriv.delo je takvo ponasanje coveka kojim se povredjuju drustvena pravila i zbog cega je ono drustveno opasno.u smislu ovog propisa. 4.)Da od dana otpustanja ucinioca sa izdrzavanja ranije izrecene kazne nije proteklo vise od 5 godina.ponasanje coveka kojim se povredjuje neka pravna norma).Ovaj uslov sud ce utvrditi na osnovu svestrane ocene licnosti. .kao i potrebu da se radi ostvarivanja svrhe kaznjavanja izrekne takva kazna.i sl.to su krvicma dela.dogadjaj u drustvu koji se izrazava promenom u spoljasnjem svetu).delo drustvena pojava.dela.dela.sto znaci da moraju postojati 2 ili vise osuda.da je ucinilac ranije bio 2 ili vise puta osudjivan za krivicna dela.Osuda za vise kriv.)Sklonost za vrsenje krivicnih dela.prema radu.Delo coveka. U svakom slucaju da bi bilo krivicno delo i da bi se tretiralo kao kriv.)Ranija osudjivanost.delo mora imati sledeca OBELEZJA KRIV. Da bi postojalo kriv.18 Uciniocu koji je u povratu kazna se moze izreci u granicama koje su propisane za ucinjeno kriv.dok TEORIJA O MATERIJALNOM POJMU KRIVICNOG DELA(po kojima je kriv. Jugoslovensko zakonodavstvo poznaje 3 kategorije takvih ponasanja koja nisu dozvoljena.takva ce se osuda uzeti u obzir.Sva ova 3 uslova uzeta su kumulativno kako ulaze u pojam osudjivanosti.ponasanja.okolnosti pod kojima su ucinjena.Osuda treba da se odnosi samo na krivicna dela ucinjena s umisljajem.i ono je jedan oblik ponasanja coveka u drustvu.dela u sticaju od kojih je neko ucinjeno s umisljajem.dela iz nehata.pobudama iz kojih vrsi kriv. POJAM KRIVICNOG DELA Sva ljudska ponasanja se dele na dozvoljena i nedozvoljena.Drugo.a neko iz nehata. 3.potrebno je da je izrecena kazna zatvora od najmanje 1 godine.Da je novo kriv.privredni prestupi i prekrsaji.pobude iz kojih su ucinjena.Nece postojati ova vrsta povrata ako je novo kriv.delo mora da ima sledece elemente: -to je delo coveka.Nece se uzeti u obzir za ovu vrstu povrata osuda za kriv.Njima se izricu sankcije.s tim sto povrat moze uticati kao otezavajuca okolnost da se u tim granicama izrekne veca kazna.Prilikom odmeravanja kazne sud ce narocito uzeti u obzir da li je novo delo istovrsno kao staro.dela zajednicko samo to da se njihovih izvrsenjem povredjuje neka pravna norma).Strozija kazna ne sme preci dvostruku meru propisane kazne.delo ucinjeno s umisljajem. 2. -kriv.Odnosno ona koja su drustveno prihvatljiva i koja su neprihvatljiva. VISESTRUKI POVRAT Uslovi za postojanje visestrukog povrata su sledeci: 1.delo.da li su oba dela iz istih pobuda i koliko je vremena proteklo od predhodne osude.odnosa u drustvu.

2. Pravne posledice osude mogu imati za posledicu ili PRESTANAK ODNOSNO GUBITAK ODREDJENIH PRAVA ili ZABRANU STICANJA ODREDJENIH PRAVA.Zabrana vrsenja odredjenih poslova ili funkcija.i 3.a narocito u odnosu na kriv.Mogu biti propisane kao posledica osude za odredjeno kriv.poziva ili zanimanja ili unapredjenja u sluzbi.Odredjenost dela u Zakonu. U okviru ove lekcije imamo i 3 shvatanja pojma kriv.i 3.Toma Zivanovic kaze da se drustvo nemoze efikasno zastititi od ucinalaca krivicnih dela osim pretnjom adekvatnom kaznom! PRAVNE POSLEDICE OSUDE To su mere koje predstavljaju gubitak izvesnih prava ili zabranu sticanja odredjenih prava koje nastupaju po sili zakona danom pravosnaznosti sudske odluke. 4.Takodje.drugim drzavnim organima. U teoriji posmatramo 3 vrste pojmova kriv. A sto se tice zabrane sticanja odredjenih prava: 1. 4.Zabrana sticanja odredjenih dozvola ili odobrenja.TV ili javnim skupovima. 2.Razlika je u tome sto kod zastarelosti titular gubi zahtev. 3.Zabrana sticanja odredjenog zvanja. Pravne posledice osude mogu se odredjivati samo Zakonom.Ovde moramo upotrebiti maximu NULLUM CRIMEN NULLA PENE SINE LEGE.19 2. Mogu se izgubiti sledeca prava: 1. Trajanje ovih posledica moze se skratiti. 2.To se moze uciniti po proteku 3 godine od dana izdrzane.OBJEKTIVNO.Prestanak radnog odnosa 3.Prestanak vrsenja odredjenih poslova ili funkcija u organima DPZ.Protivpravnost.preduzecima i zajednicama.dela i to: 1.delo ili posledica osude na odredjenu kaznu.Odluku o tome donosi sud.Drutvena opasnost.Gubitak cina vojnog staresine. PREKLUZIVNI ROKOVI Treba razlikovati zastarelost od prekluzije.zastarele ili oprostene kazne.SIMPTOMATICKI POJAM(gde se uzimaju psiholoska svojstva ucinioca. 4.Oduzimanje odlikovanja.Tome Zivanovica-pored kriv. 3. Po TRIPARTITNOJ TEORIJI Dr.dela i krivicne sankcije kao pojmova-treba uvesti i pojam KRIVAC.a moze i aktom o pomilovanju.gubi mogucnost da prinudnim putem ostvari svoje ovlascenje iz subjektivnog . 2.delo koje je izvrsio).OBJEKTIVNO-SUBJEKTIVNO SHVATANJE.na radiju.REALISTICKI POJAM(da je to pojava u spoljnom svetu).dela: 1.Zabrana istupanja u stampi.NORMATIVNI POJAM(ogleda se u povredi pravne norme).Dr.SUBJEKTIVNO.

protekom odredjenog vremena.dela:radnju izvrsenja.i duznik.vec . -PERSONALNOM.onda je to odredjeno ponasanje coveka koje je prouzrokovalo odredjenu promenu ili novo stanje u spoljnjem svetu (posledicu dela).ali pravo ostaje. 2. PROSTORNO VAZENJE KRIV.dela smatra samo radnju izvrsenja.delo ucini na stranoj teritoriji.BLANKETNA RADNJA IZVRSENJA.dela.Prekluzivni rok je vreme trajanja jednog subjektivnog prava u kom vremenu titular mora koristiti svoje pravo. 2.podstrekavanje na izvrsenje dela i pomaganje u izvrsenju dela.Sud po sl.dela mogu se podvesti 2 znacenja.Subjektivni rok uvek tece u okviru objektivnog.nece izgubiti samo zahtev.nema ni prekida ni zastoja kao kod zastarelosti.delo. RADNJA KRIVICNOG DELA Svako kriv.Ono je osnovno obelezje u bicu kriv. 3.ne cekajuci niti trazeci da se tuzeni o tome izjasni.RADNJA CINJENJA I RADNJA NECINJENJA.Rok u kome je titular ovlascen da ostvari svoje pravo. Moguce je razlikovati nekoliko oblika: 1.Utvrdjivanje prostornog vazenja de po odredjenim principima i to: -TERITORIJALNOM.titular gubi samo pravo. Nase kriv.U slucaju da primeti da je rok istekao odbice tuzbeni zahtev.zakonodavstvo vazi za svakog onog ko na nasoj teritoriji izvrsi kriv.Prekluzivni rok moze biti subjektivan i objektivan.i -UNIVERZALNOM PRINCIPU.u protivnom.Naime. 3.to je gubitak prava u celini. Pod radnju kriv. 1.20 prava.vec celo pravo.Njih odredjuje zakon i stranke ne mogu uticati na trajanje rokova.dela.ako se zatekne na teritoriji Srbije ili joj bude ekstradiran.dela i u tom smislu moguce je razlikovati sledece oblike radnje kriv.Titular prava se mora koristiti svojim pravom u okviru subjektivnog i objektivnog roka.dela nije potpuno odredjena radnja izvrsenja.ZAKONA Posmatra se u odnosu na mesto izvrsenja kriv.Izvrsenje dela upravo i pocinje preduzimanjem one delatnosti koja je zakonom oznacena kao RADNJA KRIV.upucujuce norme.niti bilo kakvim ugovorom.POSLEDICNA RADNJA IZVRSENJA.Prekluzijom.delo ima svoju radnju.duznosti pazi da li je protekao prekluzivni rok.duze shvatanje pod radnjom kriv.dok se ostali oblici ucestvovanja u izvrsenju dela smatraju saucesnickim radnjama.Drugo.Jedno je sire i ono obuhvata sve oblike ucestvovanja u vrsenju kriv. Prema personalnom principu nase zakonodavstvo se primenjuje i na naseg drzavljanina koji kriv.Npr:prekluzivni rok na podnosenje zalbe na presudu. -REALNOM.tece kontinuirano.dela podrazumeva samo radnja izvrsenja.titular je ovlascen da primi zastarele trazbine.DELA.u opisu bica kriv. Ako se pod radnjom kriv.Ova radnja izvrsenja odredjuje se putem tzv.ako je ispunio zastarelu obavezu nemoze traziti natrag ono sto je dao u ispunjenju obaveze.delo.Prekluzivne rokove nemogu stranke menjati svojom voljom. Realni princip:nase zakonodavstvo vazi i za stranca koji van teritoirije Srbije ucini prema njoj ili njenom drzavljaninu kriv.

Osuda na zatvor do 1 godine ili maloletnicki zatvor kad protekne 5 godina od dana izdrzane. 4.delo. Po sili zakona brisu se: 1.delo spijunaze propisane su 4 radnje izvrsenja:saopstavanje tajnih podataka.s toga se u svakom konkretnom slucaju mora oslanjanjem na propis o saobracaju utvrditi da li su ti propisi krseni. 2.ALTERNATIVNE I KUMULATIVNE RADNJE IZVRSENJA.radnja izvrsenja je odredjena kao “nepridrzavanje saobracajnih propisa”. Rehablitacija moze biti ZAKONSKA I SUDSKA.dela ugrozavanja javnog saobracaja.Ako su propisane alternativno dovoljno je da samo jedna radnja bude preduzeta pa da budu ispunjeni uslovi postojanja kriv.Ovim institutom regulisu se prava i polozaj osudjenog posle izdrzane kazne i imaju za cilj da omoguce njegovo vracanje u normalne uslove i tokove drustvenog zivota.21 tako da se njena sadrzina mora utvrdjivati uz konsultovanje nekog drugog propisa. 3.zastarele ili oprostene kazne.zastarele ili oprostene kazne.Uslovna osuda posle 1 god od kada je proteklo vreme proveravanja.delo ostvareno je kako samo jednom radnjom(alternativno). .van krivicnog zakonodavstva.Tako npr:kod kriv.a izuzetno od dana pravosnaznosti presude.tako i ostvarenjem svih radnji zajedno (kumulativno).ako za to vreme ne ucini novo kriv.pa na taj nacin oduzme tudju pokretnu stvar.Sud pri odlucivanju procenjuje da li su se ispunili uslovi za davanje rehabilitacije i o tome donosi odgovarajucu odluku.njihovo cinjenje dostupnim i pribavljanje poverljivih podataka radi saopstavanja.i delo se izvrsava preduzimanjem takve delatnosti. Sudska rehabilitacija je fakultativna i zavisi od ocene nadleznog suda.postoje kriv.ako u tom vremenu osudjeni nije izvrsio novo kriv.dela oslobodjen od kazne. Podaci o osudi ili brisanoj osudi mogu se dati samo sudu.kao npr:kod kriv.dela.u roku od jedne godine od dana pravosnaznosti sudske odluke. BRISANJE OSUDE moze nastupiti po sili zakona i po sudskoj odluci. Zakonska nastaje istekom odredjenog vremena od dana izdrzane.ako za to vreme osudjeni ne ucini kriv. 4.dela SPIJUNAZE gde se moze destiti i alternativno a moze i kumulativno ispunjenje da postoji i da postoji to kriv.javnom tuzilastvu i OUP-u u vezi sa kriv.delo.dela koja da bi postojala sve radnje moraju postojati kumulativno.A postoje i alternativne i kumulativne.Da bi postojale kriv.Ovo se moze uciniti ako je proteklo 5 godina od dana izdrzane.delo.zatim nadleznim organima koji uccestvuju u postupku moze se jos davati i drzavnim organima.sto znaci da se delo vrsi krsenjem saobracajnih propisa od strane ucesnika u saobracaju.dela radnja izvrsenja je odredjena kao jedna delatnost.ako za to vreme ne ucuini novo kriv.ako ucinilac ne ucini novo kriv.delo.oprostene ili zastarele kazne.koji je po pravilu.postupkom protiv lica na koje se odnosi.Osuda o izrecenoj sudskoj opomeni i osuda kojom ucinilac kriv.delo.delo.Sudska rehabilitacija nastupa po odluci suda.dela RAZBOJNISTVA(kad ucinilac upotrebi silu ili pretnju-dakle prinudu.To je slucaj kod kriv.oprostene ili zastarele kazne.Takav npr.Ovo kriv.predaja podataka.Medjutim.Ona nastupa protekom odredjenog vremena i za njeno nastupanje nije potreban akt ni jednog drzavnog organa. REHABILITACIJA I BRISANJE OSUDE Rehabilitacija znaci prestanak pravnih posledica koje su vezane za osudu.slucaj kod kradje koja se vrsi oduzimanjem tudje pokretne stvari-to su jednoaktne radnje izvrsenja.Osuda na novcanu kaznu kad protekne 3 godine od dana izvrsene. Po odluci suda moze se odrediti da se iz kaznene evidencije brise osuda na kaznu zatvora preko 1-ne do 3 godine.Kod odredjenog broja kriv.

On postoji kao PRIVIDNI IDEALNI I PRIVIDNI REALNI STICAJ. Treba pomenuti i kriv.Ovaj prvi se naziva jos i formalni.Moze biti IDEALAN i REALAN. SUDSKA OPOMENA .IDELAN postoji kada je ucinilac sa jednom radnjom ucinio vise krivicnih dela.delo protivpravno lisenje slobode.vec samo jedno kriv.Ovde se uvek radi o jednom kriv. Pomenuti HETEROGENI i HOMOGENI IDEALNI I REALNI STICAJ. SUBJEKT KRIVICNOG DELA Ovim pojmom se obuhvata svako lice koje ucestvuje u izvrsavanju krivicnog dela.a da ipak ne postoji sticaj tih dela.delo sadrzano u opisu nekog drugog kriv.delo koje iskljucuje postojanje ostalih cija su obelezja ostvarena.dela”. PRODUZENO KRIVICNO DELO postoji kada ucinilac izvrsi vise istovrsnih kriv.Na osnovu ocene svakog dogadjaja posebno primenjuje se i INKLUZIJA(zanemarivanje sporednog i nevaznog).delo ostecenja tudjih stvari.Ako se delo okvalifikuje kao produzeno.naizgled postoji vise kriv.U ovakvoj situaciji on nece odgovarati i za kriv.a drugi-materijalni. delo pljacke je slozeno kriv.subjekt moze biti IZVRSILAC DELA.dela zakonskog ili pravnog jedinstva: SLOZENO KRIVICNO DELO cije bice sadrzi elemente 2 ili vise drugih kriv.22 STICAJ KRIVICNIH DELA postoji kada ucinilac jednom ili sa vise radnji ucini vise kriv.dela. S obzirom na svojstvo sa kojim ucestvuje u izvrsenju dela.Lakse kriv.dela.delo jer se sastoji iz vise kriv.zbog medjusobne povezanosti pojavljuju kao jedinstveno kriv.Upotrebljava se i termin “ucinilac kriv.delo.licem i sl.delo vec se izrice jedna kazna.vise samostalnih cinjenja smatraju kao jedno kriv.delu.vanbracna zajednica sa mal.nemogu se primeniti odredbe o sticaju.dela. TRAJNO KRIVICNO DELO je takvo delo cijim se izvrsenjem stvara duze ili krace protivpravno stanje-npr:kriv.delo konsumirano je tezim po pravilu LEX CONSUMENS DEROGAT LEGI CONSUMPTAE.REALAN STICAJ postoji kada ucinilac sa vise radnji ucini vise krivicnih dela.razbojnicke kradje. KOLEKTIVNO KRIVICNO DELO postoji kada se zbog posebnog psihickog odnosa ucinioca prema vrsenju dela.razbojnistva ili prevare.Samo. PRIVIDNI STICAJ postoji kada su sa jednom ili vise radnji ostvarena obelezja vise kriv.PODSTREKAC ili POMAGAC.delo.dela za koja mu se istovremeno sudi i izrice jedinstvena kazna.dela. npr:prilikom izvrsenja ubistva ucinilac osteti odelo lica lisenog zivota.Npr:kriv.Kada postoji slozeno delo uciniocu se ne utvrdjuje kazna za svako posebno kriv.dela teske kradje.dela ali koja se zbog vremenskog kontinuiteta u kome su izvrsena.Tako podstrekavanje konsumira pomaganje i uopste tezi oblik saucesnistva konsumira laksi oblik.PRIVIDNI STICAJ postoji ako je jedno kriv.dakle.npr:tesko delo ubistva konsumira tesku telsnu povredu.

kada je to zakonom posebno predvidjeno.da su takva kriv.dela ucinjena pod okolnostima koja ih cini osobito lakim.itd.dobrovoljnog odustanka. -ako je za kriv.Osnovno merilo je zaprecena.dela.pokusaja kriv. Kazna se moze ublaziti po meri i po vrsti.Merilo je takodje.U konkretnom slucaju moraju se imati u vidu sve objektivne i subjektivne okolnosti. Ublazavanje kazne moze se uraditi i kad sud nadje da postoje OSOBITO OLAKSAVAJUCE OKOLNOSTI. od 2 god. U nacelu kazna se moze u svakom slucaju ublaziti kod prekoracenja nuzne odbrane.delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od 3 ili vise godina. -ako je za kriv.pod odredjenim okolnostima moze se uciniocu ublaziti kazna i izreci mu se blaza kazna od propisane.delo kao najmanja mera propisan zatvor do 15 dana(opsti minimum).bitno smanjene uracunljivosti.pravne zablude iz opravdanih razloga.dela:samovoljnog udaljenja i bekstva iz oruzanih snaga.zatim. Ucinilac se moze osloboditi od kazne u sledecim slucajevima:prekoracenja nuzne odbrane usled jake razdrazenosti ili prepasti izazvane napadom.kazna se moze ublaziti do 1 godine.kada je kriv.dela.pomaganja u izvrsenju kriv.umesto zatvora moze se izreci novcana kazna. Najvaznije da sud dolazi do uverenja da ce se i takvim blazim kaznjavanjem postici svrha kaznjavanja. UBLAZAVANJE KAZNE I OSLOBODJENJE OD KAZNE Ako se i blazom kaznom moze postici svrha kaznjavanja.dela.ili kada se steknu vise olaksavajucih okolnosti pa u sklopu cine delo laksim.Izuzetno sudska opomena moze se izreci i za kriv. kazna se moze ublaziti do 3 meseca.Za izricanje sudkse opomene potrebno je da sud stekne uverenje da se i na ovakav nacin moze postici svrha kaznjavanja.dela za koja je propisana kazna zatvora i do 3 godine. 2.za koja je zaprecena kazna zatvora do 1 god ili novcana kazna.delo propisana kazna zatvora bez naznacenja najmanje mere umesto zatvora moze se izreci novcana kazna.a ne izrecena kazna.i sl.zatim kada zakon izricito propisuje.prekoracenja krajnje nuzde pod osobito olaksavajucim okolnostima.nepodobnog pokusaja. Moze se ublaziti i kod pojedinih kriv. u trajanju od 1godine.i to opominjuce.navodjenje na samoubistvo i sl.prekoracenja krajnje nuzde. kazna se moze ublaziti do 6 meseci zatvora.Svrha je da se uciniocu uputi drustveni prekor da ubuduce ne vrsi kriv.tako da delo cini osobito lakim.imajuci u vidu licnost ucinioca i sve okolnosti pod kojima je delo ucinjeno.23 sa uslovnom osudom predstavljaju kriv. Izrice se u sledecim slucajevima: 1.sankcije. 3.Ublazavanje kazne je uvek fakultativno.delo ucinjeno iz nehata i kad posledica dela tako tesko pogadja ucinioca da izricanje kazne u takvom stanju ocigledno ne bi odgovaralo svrsi kaznjavanja .samo za laksa kriv. SO se pokusava da vaspitno utice na ucinioca. Nacin ublazavanje kazni ide ovako: -ako je ze kriv.

dela.sankcije.Ako sud utvrdi da je osudjeni izvrsio kriv.a koje ne moze biti krace od 1 godine ni duze od 5 godina(vreme proveravanja).uslovna osuda moze se izreci samo ako su kazna zatvora do 2 godine ili novcana kazna utvrdjene ublazavanjem propisane kazne.dela.odgovornosti i druge okolnosti.24 USLOVNA OSUDA To su posebne vrste kriv.Neispunjenje je razlog za opozivanje uslovne osude.sledeci uslov za primenu ove sankcije je uverenje suda da ce i samo njeno izricanje dovoljno uticati na ucinioca da vise ne vrsi kriv.delo stekli su se uslovi za opozivanje uslovne osude.Npr:izmirenje dospelih obaveza i uredno placanje izdrzavanja.Tako se uz uslovnu osudu mogu izreci mere bezbednosti:obavezno psihijatrijsko lecenje alkoholicara i narkomana. Uslovna osuda se moze opozvati iz sledecih razloga: -Izvrsenje novog kriv.Naime. .delo i pre nego sto mu je izrecena uslovna osuda i kada oceni da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se znalo za to delo.i moze se odrediti da osudjeni preda ovu korist u odredjenom vremenu. USLOVNOM OSUDOM njome se uciniocu utvrdjuje kazna i istovremeno odredjuje da se ona nece izvrsiti ako osudjeni za vreme koje odredi sud.delom.delom.uz neka kriv.zabrana vrsenja poziva i delatnosti ili duznosti.Ako osudjeni u vreme proveravanja ucini novo kriv.Osim navedenog.utvrdjena i novcana kazna.Imovinska korist oduzima se po cl.Nepridrzavanje ovih obaveza moze prouzrokovati opozivanje uslovne osude.Ukoliko je za nova krivicna dela izrecena kazna zatvora manja od 2 godine ili novcana kazna odlucice sud da li ce opozvati uslovnu osudu.delo za koje se moze izreci kazna zatvora u trajanju od 10 godina ili teza kazna.dela.dela.jer nije ispunjena osnovna obaveza iz presude.njihov znacaj i pobude iz kojih su ucinjena.Moze se izreci uciniocu kad mu je utvrdjena kazna zatvora u trajanju do 2 godine ili novcana kazna.Opominjuce kriv.delo utvrditi uslovnu osudu.ne ucini novo kriv. Uslovi za izricanje su sledeci: 1.Uslovna osuda se moze izreci ako je uciniocu pored kazne zatvora u ovom okviru.opozvace uslovnu osudu i izreci jedinstvenu kaznu.stepen kriv.Takvo uverenje treba da se zasniva na oceni licnosti ucinioca.delo.osudjenom se moze u uslovnoj osudi postaviti obaveza za naknadu stete na isti nacin kao i obaveza povracaja imovinske koristi pribavljene izvrsenjem kriv. -Naknada stete prouzrokovana kriv.pravnim odredbama.delo izrecena kazna zatvora od 2 godine ili duze sud ce uslovnu osudu obavezno opozvati.sankcija.zabrana javnog istupanja.dela utvrdjene su obaveze koje se uciniocu mogu postaviti u uslovnoj osudi.To mogu biti: -Povracaj imovinske koristi pribavljene kriv.za kriv. 3.Svrha je da se uciniocu uputi drustveni prekor da ubuduce ne vrsi kriv.zabrana upravljanja motornim vozilom.84 KZ SRJ.dela.Kada je za novo kriv. -Ranije ucinjeno kriv. Osim navedenog osudjeni se moze obavezati da ispuni i neke druge uslove.Pri tome ocenice se sve okolnosti koje se odnose na ucinjena kriv. 2.a posebno srodnosti ucinjenih kriv.Ako ne opozovu uslovnu osudu sud moze i za novo kriv.delo.dela. -Ispunjenje druge obaveze predvidjene u kriv.

Prema tom pojmu razlikujemo DIREKTNI prvi i EVENTUALNI drugi UMISLJAJ.ali je olako drzao da ce je moci spreciti ili da ona nece nastupiti. Prema KZ SRJ kriv.ili kad je bio svestan da usled njegovog cinjenja ili necinjenja moze nastupiti zabranjena posledica ali je pristao na njeno nastupanje`.ako je bio svestan posledica koje ce njegova radnja prouzrokovati.da li je to delo hteo.tj. Analizirati profesoru ove 2 vrste nehata! Kada govorimo kako o umisljaju tako i o nehatu najbolje mozemo napraviti razgranicenje ukoliko dobro razmislimo o TEORIJI RAJNHARDA FRANKA koji kaze da umisljaj postoji ako se ucinilac nebi uzdrzao od izvrsenja dela ako je znao koja ce posledica nastupiti!!! VREME I MESTO IZVRSENJA KRIV.ali je prema okolnostima i prema svojim licnim svojstvima bio duzan i mogao biti svestan te mogucnosti.ako se utvrdi da osudjeni iz opravdanih razloga nemoze da ispuni postavljenu obavezu.odnosno da li je bio svestan znacaja svoga dela i da li je mogao da upravlja svojim postupcima.ali je olako drzao da ce je moci spreciti. NEHAT Kad postupa iz nehata on to delo ne zeli.ili da ona nece nastupiti. 2.iako je prema okolnostima i prema svojim licnim svojstvima bio duzan i mogao biti svestan te mogucnosti. UMISLJAJ postoji ako je ucinilac predvideo posledicu svoje radnje.delo je ucinjeno s umisljajem kad je ucinilac bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvrsenje.NORMATIVNO i NORMATIVNOPSIHOLOSKO. Po KZ SRJ:`Kriv.osudjenom produzi rok za ispunjenje obaveze a moze se i osloboditi obaveze ispunjenja ili ovu obavezu zameniti drugom odgovarajucom obavezom predvidjenom u zakonu.odgovornost i po kom Zakonu ce mu se suditi.vec i da je hteo istu.Po TEORIJI VOLJE nije dovoljno da je ucinilac predvideo posledicu.ili kad nije bio svestan mogucnosti nastupanja zabranjene posledice.Osnovna shvatanja o vinosti su:PSIHOLOSKO. Vinost se ispoljava u obliku:UMISLJAJA I NEHATA. .Ako on tu posledicu nije hteo-nema umisljaja. Razlikujemo 2 vrste nehata i to: 1.25 -Neispunjenje drugih obaveza.SVESNI NEHAT(luxoria) kada je ucinilac bio svestan da usled njegovog cinjenja ili necinjenja moze nastupiti zabranjena posledica. VINOST odnos ucinioca prema delu koje se ispoljava u svesti i volji ucinioca.NESVESNI NEHAT ili NEMARNOST(negligentia) postoji kada ucinilac nije bio svestan da ova posledica moze nastupiti.delo je ucinjeno iz nehata kada je ucinilac bio svestan da usled njegovog cinjenja ili necinjenja moze nastupiti zabranjena posledica.DELA Ovo je bitno jer se po tome utvrdjuje necija kriv.Moguce je da se u toku vremena proveravanja.

gonjenja.3 KZ SRJ ``nikome ne moze biti izrecena kazna ili druga kriv.nije zakonom bilo odredjeno kao kriv.tada se smatra blazim onaj zakon po kome se uciniocu moze izreci blaza kazna.delo. c)produzena i kolektivna kriv.delo izvrseno kako u mestu gde je ucinilac radio ili bio duzan da radi.dela kao vreme izvrsenja smatra se celo vreme trajanja protivpravnog stanja.Kriterijumi za utvrdjivanje blazeg zakona su: 1.Kod pripremanja i pokusaja kriv.ukoliko po oba postoji kaznjivost-onda je blazi onaj koji predvidja manju kaznu ili predvidja oslobodjenje od kazne.blazi je onaj zakon koji ucinjeno delo ne predvidja kao kriv.ako nijedan zakon ne predvidja oslobodnjenje od kazne. VREMENSKO VAZENJE KRIVICNOG ZAKONA odredjuje se s obzirom na vreme izvrsenja kriv.Utvrdjuje se koji je zakon blazi a koji stroziji ukoliko dolazi do preplitanja 2 zakona. Primena blazeg zakona se primenjuje na ucinioca.Od tog vremena pocinje da tece zastarelost kriv.DELA Narocito zbog odredjivanja nadleznosti suda.smatra se mstom izvrsenja kriv.tako i u mestu gde je posledica nastupila.tako i u mestu gde je po njegovom misljenju posledica trebala da nastupi.sankcija za delo koje je pre nego sto je ucinjeno.dela.odnosno bio duzan da radi(necinjenje).delo.dela smatra se da je delo izvrseno kako u mestu gde je ucinilac radio. 4.smatra se da je delo ucinjeno preduzimanjem poslednje radnje.odgovornost doticnog ucinioca. 2.ako oba zakona predvidjaju delo kao kriv.delo.zakonu koji je vazio u vreme izvrsenja dela.A to znaci da se na ucinioca kriv.26 VREME IZVRSENJA K.zakona u nacelu nije dozvoljeno. Retroaktivno vazenje kriv. .dela koja se vrse sa vise odvojenih delatnosti.Nase zakonodavstvo uzima tzv.dela.U tome postoji jedan izuzetak.odnosno svako mesto gde je posledica nastupila.Prema ovom shvatanju uzima se da je kriv.ili je mogla nastupiti.ako bi po oba zakona postojala kriv. 5. Utvrdjivanje ove cinjenice ima veliki znacaj i izrazeno je u cl.delo.i za koje nije bila zakonom propisana kazna``.dela cinjenja delo izvrseno u vreme kada je ucinilac radio.Kod produzenog i kolektivnog kriv.blazi je onaj koji iskljucuje kaznjivost.dela.a narocito opet poslednje u lancu.dela svako mesto na kome je ucinilac radio. 3.dela svako mesto u kome je postojalo protivpravno stanje smatra se i mestom izvrsenja dela. Vazni su i ovi momenti sto se tice vremena izvrsenja: a)kod kriv. Kod trajnih kriv.odgovornost. b(kod trajnih kriv. MESTO IZVRSENJA K.dela primenjuje zakon koji je vazio u vreme izvrsenja kriv.te se i ne moze primeniti na ucinioca koji je ucinio kriv. Nas Zakon je prihvatio TEORIJU DELATNOSTI prema kojoj je kod kriv.blazi je onaj koji iskljucuje kriv.TEORIJU UBIKVITETA ili JEDINSTVA DELA.zakon primeniti i na delo izvrseno pre njegovog stupanja na snagu ako je blazi za ucinioca.dela.DELA Odgovornost ucinioca utvrdjuje se prema kriv.a to je da ce se novi kriv.Vreme nastupanja posledice nije od znacaja.dela smatra se da su ucinjena u vreme svake izvrsene radnje koja ulazi u sastav ovoh kriv.

Uslovi za izricanje ove mere bezbednosti su: 1.27 6. Uslovi za njeno izricanje su: 1.na radiju ili TV. Kada je ova mera izrecena uz uslovnu osudu.vodenom i vazdusnom saobracaju.delo izrecena kazna.uslovna osuda ili mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja i cuvanja u zdravstvenoj ustanovi ili lecenja na slobodi.Time se ne iskljucuje mera bezbednosti i na vozace motornih vozila po zanimanju. Sadrzina ove mere se sastoji u zabranama:javnog istupanja u stampi. Prema uslovima odredjenim u cl.dela.sudska opomena ili mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja i cuvanja u zdravstvenoj ustanovi ili obaveznog psihijatrijskog lecenja na slobodi.Moze se izreci sa odredjenim rokom trajanja koji ne moze biti kraci od 1 godine niti duzi od 5 godina racunajuci od dana pravosnaznosti presude.uslovna osuda.primenice se zakon koji je najblazi za ucinioca bez obzira sto on nije vazio u vreme izvrsenja kriv. ZABRANA JAVNOG ISTUPANJA Sloboda javnog istupanja je Ustavno pravo coveka i gradjanina. Motornim vozilom se smatra svako saobracajno sredstvo na motorni pogon u suvozemnom.Moze se izreci ako se opravdano moze smatrati da bi dalje javno istupanje ucinioca bilo opasno.92 KZ SRJ.kada su izrecene samostalno.Uciniocu treba da je izrecena kazna.cime se sprecava saobracajna delikvencija. 4.niti je svrha ove mere da prema tim licima bude izuzetna.ako je ista glavna kazna po oba zakona. . 2.Potrebno je da je uciniocu za ucinjeno kriv.dela.Ako sud nadje da okolnosti pod kojima je delo izvrseno ili ranije krsenje saobracajnih propisa od strane ucinioca ukazuju da je opasno da dalje upravlja motornim vozilom odredjene vrste ili kategorije.sud moze posto proteknu 3 godine od njene primene odluciti da se mera obustavi.onda je blazi onaj koji ne predvidja primenu sporednih kazni.delo kojim se ugrozava saobracaj.uslovna osuda se moze opozvati ako ucinilac prekrsi zabranu javnog istupanja. PRIMENA ``MEDJUZAKONA``-Ako je posle izvrsenja kriv.dela krivicni zakon izmenjenvise puta. 3. 3.Ucinilac treba da je izvrsio kriv.Uciniocu se moze izreci ova mera kada je zloupotrebio javno istupanje radi izvrsenja kriv.na javnim skupovima i vrsenja izdavackih delatnosti. ZABRANA UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM Ovom merom se ucinilac onemogucava da za odredjeno vreme ucestvuje u saobracaju kao vozac motornog vozila.koje se moze u zakonom predvidjenim slucajevima ograniciti.Prilikom izricanja ove mere potrebno je voditi racuna da li je ucinilac motornog vozila po zanimanju ili nije. 2.

Iz istih razloga zastareva i izvrsenje kriv.dela.Sto je propisana kazna teza rokovi zastarelosti su duzi. 2. Ova se mera moze izreci ako su ispunjeni sledeci uslovi: 1.Kad protekne 2 puta onoliko vremena koliko je potrebno za zastarelost izvrsenja sankcije nastupa apsolutna zastarelost.poziva ili duznosti. Krivicno gonjenje i izvrsenje kazni ne zastareva za odredjena kriv.OPLNS i oduzimanje predmeta)zastarevaju za 5 godina od dana pravosnaznosti odluke kojom su te mere izrecene. Zastarevanje kriv.dela odnosno od propisane kazne za to delo.kao ni za kriv.dela protiv covecnosti i medjunarodnog prava.Vreme provedeno u zatvoru. U odluci o izricanju se odredjuje i vreme trajanja koje ne moze biti krace od 1 godine ili duze od 10 godina.uslovna osuda ili mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja i cuvanja u zdravstvenoj ustanovi.delo.Po proteku 3 godine od dana primenjivanja ove mere sud moze odluciti da ona prestane.Posledica obustave je da se vreme za koje je obustava trajala ne uracunava u rok zastarelosti.ili OPL na slobodi kada su neuracunljivom uciniocu izrecene kao samostalne sankcije.dela za koja po medjunarodnim ugovorima zastarelost ne moze da nastupi.Treba da je uciniocu kriv.sud moze odrediti da se uslovna osuda opozove ako ucinilac prekrsi zabranu vrsenja poziva.delatnosti ili duznosti. Vreme dok traje obustava zastarelosti ne uracunava se u rok zastarelosti. Zastarevanje kriv.odnosno u zdravstvenoj ustanovi za cuvanje i lecenje NE URACUNAVA SE u vreme trajanja ove mere.gonjenja se obustavlja za vreme za koje se po zakonu gonjenje ne moze otpoceti niti produziti. Ova mera bezbednosti se samo formalno razlikuje od pravnih posledica osude.osude nastupa po samom zakonu kada lice biva osudjeno. Ukoliko je gonjenje preduzeto sud mora da donese presudu kojom se optuzba odbija.vrsenje delatnosti.delo.racunajuci od dana pravosnaznosti odluke.poziva.gonjenja pocinje da tece od dana kada je ucinjeno kriv.a ova mera bezbednosti kada o njoj sud odluci! ZASTARELOST GONJENJA.duznosti) bilo dalje opasno.jer pravna posl.gonjenja nastupa protekom odredjenog vremena od ucinjenog kriv.dela. Zastarelost izvrsenja mera bezbednosti(OPLUZU.Zastarevanje izvrsenja kriv.Sa svakim prekidom zastarevanje pocinje da tece ponovo.DELATNOSTI ILI DUZNOSTI U praksi se desava da lica koja vrse odredjene pozive.U cemu se sastoji ova mera bebednosti vidimo iz samog naslova i imena mere. 3. Zastarevanje se prekida svakom radnjom nadleznog organa koja je preduzeta u cilju izvrsenja kazne.Ucinilac treba da je zloupotrebio svoj polozaj.sankcija pocinje da tece od dana pravosnaznosti presude kojom je izrecena.28 ZABRANA VRSENJA POZIVA.Zastarelost kriv.samostalne delatnosti ili duznosti zloupotrebe te delatnosti radi vrsenja kriv.IZVRSENJA KAZNI I MERA BEZBEDNOSTI Posle zastarelosti objasniti da nemoze gonjenje niti izvrsenje mkazne.sankcija.dela. Kada je ova mera izrecena uz uslovnu osudu. Zastarevanje se prekida i kada ucinilac ucini isto tako tesko ili teze kriv.Primenom ove mere bezbednosti otklanjaju se pogodnosti koje su izvrsiocu u vrsenju delatnosti pogodovale radi izvrsavanja kriv.dela izrecena kazna.Ako se opravdano moze smatrati da bi njegovo vrsenje(delatnosti. .Duzina ovog vremena zavisi od drustvene opasnosti kriv.

29 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful