You are on page 1of 47

»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«

NOVOVERCI
Simo Matavulj
»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«»«

1

O piscu
Simo Matavulj je rođen 14.09.1852. u Šibeniku, Hrvatska. Osnovnu školu završio je uporedno na hrvatskom i talijanskom jeziku. Pošto ga "knjiga nije zanimala" majka je pokušala da ga da u trgovinu zašta on nije pokazivao nikakvo zanimanje. Zbog toga ga majka šalje Siminom stricu Stefanu, igumanu manastira Kupe, s rečima "Neka bude kaluđer, kad već nizašto drugo nije". Matavuljevo najpoznatije delo i obavezna lektira u našim školama Bakonja fra Brne dobrim delom se zasniva na ovom iskustvu. Nakon četiri godine "đakovanja"stric ga je vratio majci u Šibenik s obrazloženjem da Simo "nije za mantiju". Majka ga potom šalje u učiteljsku školu u Zadar koju je završio 1871. godine. Godine 1874. prelazi da bude učitelj niže pomorske škole u Herceg Novom gde ostaje sve do 1881, kada se preselio na Cetinje gde je ostao do 1887. kada nakratko odlazi u Beograd i Zaječar. Nakon svega par meseci vraća se opet na Cetinje gde ostaje nepunih dve godine. U to vreme starao se za obrazovanje crnogorskog prestolonaslednika. Septembra 1889. Matavulj se seli za Beograd gde ostaje sve do svoje smrti. U to vreme nastaje ciklus od 30 pripovetki iz beogradskog života. Tako, sredinom 1890−tih nastaje i pripovetka Novoverci koja opisuje život nazarena u tadašnjem Beogradu. Mita, glavni lik u ovoj pripovetki je postojao. U jednom pismu Matavulj piše: "Krojač Mita iz Starog Bečeja moj je stari poznanik. On je 1889−90 ovde radio, pa je kao nazaren proteran". Simo Matavulj je umro u Beogradu 20. februara 1908. godine.

2

I.
Beše jesenji dan predveče. Duvao je jak severni vetar. Na savskoj obali, laktima na braniku, licem prema vodi, stajaše neki visok, suh čovek, sa šajkačom na glavi, u kratku gunjiću i pantalonama koje mu zvonjahu oko članaka. Kad lađa uđe iz Dunava u Savu, izađe iz carinarnice pozornik, zatim drugi, za njima se promoli kroz vrata neka kosmata činovnička glava, pa ubrzo ustuknu. Prvi pozornik pođe ka usamljenom čekaocu, pa videći kako ovome vetar nadima haljine, najmanji pretstavnik vlasti ispravi jaku na šinelu, turi ruke u špage, pak se nakašlja − onako malko zvanično − a oči mu sevnuše, kao da vele: − „Tri koraka natrag, bre!“ − Čovek se odmače, jer ču iza sebe korake i graju putnika. Lagano okrete glavu prema gomili, te mu „vlast“ vide suho potavnelo lice, obrubljeno sedom bradicom, oči sitne i pocrvenele, tanak, gotovo prav nos − ele obličje neznatno. Čiča se spusti niza se ozeble ruke i obrnu glavu ka lađi. Tada nastade običan prizor. Lađa bubnu bočinom; ona se dva pozornika ukrutiše na izlasku, pa trgaju iz ruke putne listove, a nogama preče izlazak. Na lađi opet vardanja i dreka; uzvicima spušta se s neba bog i sva njegova vojska, u tri jezika: mađarski, nemački i srpski. Pred katarkom beše se ukrutila neka visoka žena. Po jeleku i suknji videlo se odmah da je radničkog staleža. Žena mirno, skrštenih ruku, čekaše dokle ne izađe i poslednji njen saputnik, pa onda pruži knjižicu pozorniku, koji u taj mah uđe u lađu. U isti trenutak stani se pred njom onaj suhonja čiča, te se njih dvoje rukovaše i prošaptaše dve tri reči.

3

− Pa što ne izlazite, kad ćete u Beograd? − reče ljutito pozornik, tresnuvši knjižicom o dlan. − Dvoje vas je, vi i muž. Gde vam je muž? Žena otstupi u stranu. Iza njenih leđa, na visoku kovčegu, seđaše neku čovek, koji hitro ustade. Sa temeljom od šešira ne dopiraše ženi do nosa. Čiča i njemu pruži ruku i obojica prošaptaše nešto, pak, dohvatiše za gvozdene brnjice od kovčega, žena pomože, i čiča se natovari, te krenu pred njima. Žena odiže jednu nabubrenu vreću, a muž joj uze neku kutiju, pa za njima. U crnom kovčegu beše obućarski alat, truba učinjne kože, nekoliko komada kuhinjskog posuđa, pak ogrtači i haljine. U vreći beše rublje. U kutiji nekoliko štampanih knjižica i rukopisa. − Šta vam je to? − pita činovnik. − Molitve! − odgovori brzo žena i pruži svoju široku ruku, kao da zaštiti kutiju. − Kakve molitve? − reče činovnik u čudu, pak uze gornju hartiju i razvi je. Beše pismo sa pečatom i potpisom starešine beogradske obućarske zadruge, u kom se dopušta Miti Petroviću obućaru iz Novog Sada da se preseli u Beograd i otvori radnju. Drugo pismo beše policijsko uverenje: kako je Mita Petrović izmolio dopust da se sa svojom ženom Persidom nastani u Beogradu. Činovnik ne htede pregledati ostale hartije pa zapita nemarno: − Vi ste Mita Petrović, obućar? Mita ne odgovori. Njegove oči ukočene gledahu u otvorenu kutiju, ali mu pogled beše rasejan. Obrazi mu behu okrugli i rumeni, brada crna,
4

Nakon malo trenutaka ćutanja.progrušena. da... ponovi pozornik činovnikovo pitanje. Persa beše utoliko neobična što na njenoj jakoj građi meso beše žućkasto. diže kažiprst i lagano izgovori: − Vidi Bog da imam usta. 5 . pomenu ime nekoga bogataša na Vračaru. − Ja sam. Mogao je imati najviše do 45 godina. − Pa što ti da govoriš mesto njih! − oseče se drugi pozornik. meni je ime Sreta.. znaš. te joj široko uvenulo lice napominjaše likove svetaca u skatazi... oči vidnjikaste. − A ti koji si. dobio je dozvolu.. ali su usta data da se govori kad treba! Činovnici se nasmejaše. jes. i k'o što vidite. a ovo mu je žena Persa. a Sreta. bolešljivo. Ovo je Mita. Jaka mu na košulji beše veoma čista.. Čiča se umeša: − Jes. Persa i Mita izađoše.. On je dolazio.. − Zar oni nemaju usta? Obućar se namrgodi. a gornja haljina mrke boje polovna. petnaest dana.. Mita potvrdi glavom. Ja sam pokućar kod gospodina. ima. − prekide ga pozornik.

kroz koja se ulazilo u dosta prostranu sobu. Imali su još i šupicu i dva koraka dvorišta. nad vratima jedne oniske kuće. gde je kovalo desetak radnika i šegrtića. privlačna lica. Tako ga zvahu. Kad je šeširić 6 . Zajedljive dosetke i masne šale ne bunjahu je nimalo. Čak i nedeljom i ostalih svečanika nakovanji zvektahu od zore do mraka. plav. naime: crnpurasta. bejaše krčma. a svojim krupnim izbuljenim očima na sve strane po vignju streljao da uzdrži mlađe u zaptu. sredovečna udovica. živih očiju. Gazda beše postar. malo levo. Najstariji mu radnik bejaše Joži Mađar. bog zna kakve boje. gojazna. desno. koju držaše neka Makrena. Prema prozoru bejahu vratašca. Persa beše kupila koliko joj trebaše od pokućstva i gvozdeno ognjište koje smesti u kuhinjicu do sobe. Posle dva tri dana. osvanu crna gvozdena ploča sa natpisom Dimitrije Petrović obućar. turivši ruke u špage od suknje. u jednoj od sporednih ulica u savskom kraju. Prema krčmi.II. Kad ne bejaše gostiju. Retko bi ko prošao da ga ona ne pozna i da s njim ne izmeni gde koju veselu reč. Zimi i leti Joži nošaše iste izlinjale haljine. Na jednom prozoru do vrata beše izložena naslikana cipela. osrednjeg rasta. mek šeširić. turpijao i gledio skovane stvari. On je po ceo dan sedeo. četkasta brka. brka zafitiljena do uha. no je uvek gotova bila da vrati milo za drago. Makrena bi uvek stojala na pragu. beše viganj nekoga Nemca. jer se sam izdavao za Mađara. Preko puta od Mitina dućana. kakova ga mi obično zamišljamo. ali njegovo obličje ni izdaleka ne napominjaše hunskoga sina. Joži beše sušta suprotnost tome − povisok. ćelav i trbušat.

Niko ne zapamti da je kadgod seo na drugo mesto nego na svoje. Popa je hodio ukrućen. Joži.zaturen za potiljak Joži je pri sebi.. kudraste crne kose. krupan. dva. Do drvodeljnice beše bakalski dućan Steve N. tada Mađar „besni“. Mladi gazda beše gladac prve vrste. zamišljen. pod grlom mu višaše nekakva medaljica. brčića jako negovana. Za to je on jednom noćivao besplatno u vignju. Kod svoga gazde Joži ne mogaše uzeti ni jedne pare napred. kod Makrene ni za pet para pića na veresiju. ali samo večerom. da je popio manje il' više od pomenute mere. Njegov predebeli okovratnik i narukvice plenjahu oči svih sluškinjica. da se s kim poverljivo razgovarao. tri. ćutke.. smeđe brade. Rukavi od gornje haljine behu mu kao zvono. čoveka ispod trideset godina. Tima ne tražaše prijateljstva i ljubavi. a onda ga obično prihvate stražari i odvedu na noćište u „buvaru“. ako ga gosti ne izbace. u ruci je nosio visok štap. koštunjav pop. Beše to profesor bogoslovije. Beše to brkonja. „Dobar dan. oko trideset godina. Od ostalih stanovnika te ulice spomenućemo samo još jednoga. da mu reče na pr. Tima je bio ozbiljan radenik i domaćin sa punom kućom dece.. dosta beše da ga zovne imenom. pope Kosta!“ − „Nisam ja tvoj pop. Imao je tri pomoćnika. ali svaka veštija kovačka rabota prolazaše kroz Jožine ruke. nego kao da mu i reč i pokret zapovedahu da bude cenjen. pravi Šumadinac.. 7 . da je presedeo posle deset časova. da se s kim krupno našalio. marljivo kuje dan. te već ne izbiva iz Makrenine krčme. Tima bejaše redovan gost Makrenin. loveći očima pozdrave. niti smo zajedno kašu kusali!“ odgovorio je više no jednom. s vrha srebrom okovan. a kad je naheren. premda se hranjaše kod nje plaćajući mesečno. Ko je hteo da mu se ljuto zameri. U istom nizu gde i viganj beše stolarska radnja majstora Time. Debeljko malo reči trošaše s njim. i samo na po oke crna vina. zdrav čovek od četrdeset i koju godinu. visok. pa odmah uzme nadnice.

. − Ne. Šojke li. znali biste po koju se cenu selite u Beograd! − Tebi je krivo što majstor Mita ne pije! − doviknu joj jedared gazda Steva. a nažuta suknja klimaše joj oko članaka. ako se promoli Persina mrtvačka glava. iskoče: kalfica. Već prvih dana. ako je u društvu.Susedi poznavajući mu slabost. a vino je zob ljudska! Ne bi ni ona bila u onoj koži da pije. − Ha−ha−da. očiju ti? − Pa eto vidiš. Ja. je li tako? 8 ... bogami. Ta ja sam pitala gospodina profesora. no moja. More. poznaje se konj koji zob zoblje. sa kotaricom preko ruke. niti se pričešćuju... ne ispovedaju se. Persa se čini nevešta tome rugu. šireći ruke. to opet nije zlo! − završi kicoš. Veli: ne veruju u bogorodicu. pobogu. tada Makrena stade uakanje. sluškinje se ustavljaju. ne kunu se. ne psuju Boga. gdekoja matora gospođa proviruje kroz prozor.. Bogami. nije zlo. podboči se i udari u grohotan smeh i čeka da je prolaznici pitaju za uzrok nenadne veselosti. ne krste se. ne druže se ni s kim!. gazda Steva i šegrti iz vignja. a Makrena se desi na vratima sama. Kakva li je to nova vera. − Ej. Džaba ti onakve mušterije! Pa to je više njihova šteta. ne piju. − More. no bi bila rumena kao i ja! − Pa što su ti onda krivi? − pita gazda. kao tobož uveren. tad bezobzirce pokazuje prstom na nju. što će šugavi među nama!. zapuše uši da ne slušaju zvona. Kao na poklič. Kad jutrom pođe na trg. − Da se ja pitam. zvahu ga u oči: gospodine profesore. novoverci!. te hitro grabi svojim dugim koracima. Šojke! − viče i rešeta glavom Makrena.

Brate moj dragoviću.. nego iđahu poizadalje za njima. samo što se porazgovori sa jednijem džandarom.− Može biti! − Eto vidiš! Pa još pitaš što su ti krivi! Nije li to baksuz imati takve komšije. bogami. pa izađoše prema česmi. P' onda izađe onaj stari i s njim jedan visok čovek.. a iz odonud navrla kola. pa svrnu kroza sve kuće u toj ulici. − Ima i njih u toj novoj veri.. vjerujte − bar u deset dućana i od svakog izvede po troje. jakako! − prekide ga jedan. Užičanin. Matori je gotovo šapatom izgovarahu. a prašina se digla k'o oblak. a svi iđahu na gomilice.. a za njima dvije ženske.. dokle ne minuše dvor. ama u stopu. stari. brate moj dragoviću. Tu. a? A opština im još dopušta!. te ja.. ne svrati niđe. odmaknuvši rukom. po četvrto čeljadi. a on se vrati posle dva časa. otidoše naprijed... gospoda iz šetnje. zamišljajući da je nalik na „karakondžulu“. − P' onda.. − Pa onda? Svrši − viknu Makrena. pričaše: − Išao sam − veli − za njima. Taj sluga. udariše ovude preko. Jednom posla Makrena svoga izmećara za njima. P' onda onaj stari đavo kroza Terazije svrati − amo. svrnu neđe. onaj stari. gazdarice. P' onda. Reč „novoverci“ poleti najpre iz Makreninih usta.. Prizor je zanimljiviji bivao predveče. 9 . kad obućaru svrne čika Sreta. onom džadom. a ovo dvoje. te se deca plašahu njenog nejasnog značenja. obrnuše onamo. ali se ne sastadoše s Mitom i Persom. poizdalje jedni za drugijem.. ama sve lagano.. pak sve troje otidu nekuda brzim koracima.

pak se đornuo! Vuci se odatle! − Veruj da je tako bilo. koji zna mnoge stvari. osim dvojice. kako sve to biva. neki će Knez−Miloševom ulicom. neki će preko zapadnog Vračara.. on je milioner − mogao bi kupiti po Beograda razumeš li? On izdržava sve te novoverce. − i pekar trljaše palcem o kažiprst. kad imaju drugova džandara. Drugi nemaran slušalac beše Joži. Neki će pravo. da ih sve pohvata.. bogati! − prekide je jedan pekar. pa okolo. najlakše im se pomešati među svet i zavarati trag. − On ih je pratio do „Londona“. koji bejahu nemarni. − Ja sam čuo od čoveka. da i vladi ume nekako. Uprav on nije ni slušao o čemu se 10 . − Pa zar ne znaš? Ta u svojoj crkvi. ali se ni jednom reči ne umeša u sav taj razgovor. Majstor Tima seđaše kao obično.. nisu ni svi džandari. Tu na raskršću. te ti u mehanu.. na Novom Vračaru! − Ju! I vlast zna za to! I ne opkoli ih noću vojska. da ih. pa. poče jedan gost. gazdarice. − More. razume se. pijuckajući i pušeći. − More.. − Opet će onaj prvi.− Mangupe. onaj što im je sazidao crkvu. I tu kaza svak svoju. − Batali. pokazujući kako se broje novci.. ne treba im se toliko kriti. gde se oni razdeliše. drugovi!. Onaj njihov vladika. − Dakle im je zabranjeno da se kupe? Ama gde li se to sastaju? − pita Makrena.

Gazda Steva beše uhvatio račun koliko dnevno troše Mita i Persa i to saopštio popu profesoru. Dalje. Kad bi mu se umorila jedna ruka. − jer se ovaj obaveštavao o svakoj sitnici koja se ticala obućara. on bi se podnimio na drugu. I tako novovercima ispirahu usta. gledajući rasejano u gomilu gostiju.“ I drugi se susedi bavljahu doseljenicima. dakle.govori. još dajbudi dve nadnice. grah. te je sve skupa iznosilo otprilike tri groša dnevno. sočivo i sapun. premda njih dvoje malo s kim reči progovoriše. pa da se „razmadžari. nego seđaše nalakćen. Uoči toga dana beše isplatio gazdarici za hranu. trebahu mu. 11 . Steva je sračunao koliko ona troši na trgu za zelen i voće. Kod Steve kupovaše Persa pirinadž i ulje. a pri tome griskaše svoj četkasti brk.

Bejaše posle podne.. majstor bi. Mita ustade da prošeta. i majstora zaseni nešto s prozora. Ištenem! − nastavi Joži sedajući. ni čama. a Joži. Valjda da se otme dremu... − Ne razumem mađarski. Persa otškrinu vrata i proturi glavu. Mita kleknu i skide je. ni nadanje − ništa.. klateći se. uđe u zabaratuma nešto mađarski. Šta želite. pa s nategom diže nogu i pokaza iskrivljenu potpeticu.. 12 . te hodao preko dućana − tri koraka tamo. Odjednom utiša se graja u krčmi. − A meni.. brate. mučeći se da sazuje cipelu.. pa je uze i omeri njom pravo u nos majstoru. gde behu alati. otprilike svake četvrti sata. posrćući na mestu i šireći ruke.. Mita obrnu oči i vide Jožiku sa naherenim šeširićem i sa cigaretom u ustima. − ponovi Mita i ponudi mu jednu stolicu.III. ustao. tri amo. Mađar. Beše u licu crven kao rak. Majstor Mita seđaše za prozorom skrivenih ruku. kazali.. Proteče nedelja dana. Joži jednako govoraše u svom jeziku. − Šta želite? − zapita majstor. i kolećaše se na nogama. što ti. − Me. kao da hoće da zagrli majstora. detinjastom licu ne ogledaše se ni briga. vedar jesenji dan. ali ona prolete preko ramena i pade na stočić. Amo! − reče Joži pokazujući cipelu. Na njegovom rumenom. ne gledajući na ulicu.. Samo da sklopi oči. pa eto ti čoveka koji sedeći spava.

Joži ustade. Joži. a to sve tako komično. Treći planu: − More. Joži ga uhvati za skut. raziđe se. Pošto nestade publika. svako svojim poslom. seti se da ga neko gleda iza leđa. posokoljen. Svi razmetoše tragove. prevarena u svom nadanju. Makrena stajaše ramenima do praga. On breknu za vatru. pokloni se i poljubi vrhove od prsta. Odmah se nađe i drugi toga mišljenja. s jednom bosom nogom. kako mogaše gledati i majstora i pijanicu. koji se pre nekoliko trenutaka smejao. Cigara mu se ugasi. i ljubazno pogleda ženu. Neki postariji radnik. neka zapamti kako se vređaju poštene žene! Ali na tome osta. Joži sad tek beše dohvatio pravu žicu. pravo bi bilo onu protuvu izmlatiti.Persine žute obraze prože bledilo. Na nečiji mig spolja. Međutim beše se skupilo pred vratima i pred prozorom gomila gledalaca. stade se derati. Publika. i odbijajući naglo dimove. Najzad se majstor blago istrže i opet prionu na posao. praveći pokrete rukama. stade sad gunđati kako nije lepo ni pravo da se jednom mirnom zanatliji čine pakosti. tražeći da ga ošamari. još dodade da je Mitu trebalo braniti. da se publika previjaše od smeha. otklati se opet u 13 . Majstor kresnu kresavicom i prinese mu je da pripali. a da oni nju ne vide. mlataše desnom rukom po vazduhu. te nastavi pevati mađarski i svakojakim pokretima pokazivati kako mu je mila Persa. Joži. te kad se obazre i vide Persu. − Vidi Bog! − reče majstor saginjući se. pak se odmah dade na posao.

14 . Mita brzo skupi novac. − Bro jutro. pa zaključa vrta i spusti zavese na prozoru.... omeriv pogledom praznu radionicu i pogurenog obućara. − Fala. odbasa na ulicu. ne pijem vina. otklanjajući glavu.. Na!. − Vidi Bog! − reče Mita s uzdahom.. cereći se. Potpetica beše gotova.. turajući ga lagano. nego idi! − opet će Mita. koliko vredi koža. koji nošaše pod pazuhom breme knjiga. pa. Neću ja tvoga poklona! − izdera se Joži. − Pij! − veli njemu Joži. zdravim.. − Pij!. govoraše: − Idi. rano svrati k Miti majstor Tima sa sinom.krčmu. brate. zadrži dvadeset para. Posle dva dana. − Ištenem!. pa ga zagrli drugom rukom i prinese mu sklenicu k ustima. pa nagli sklenicom. lepim dečakom od 13 − 14 godina.. − Šta dugujem? − pita Joži. komšija! − Nazva krupni Tima. − Dvadeset para. Moraš piti!. pa izvuče iz špaga sitna novca i prosu ga po podini. brate. pristadoše za njim samo dva tri mangupa. te. a ostalo smesti pijanici u špag. Kad se vrati noseći sklenicu vina. veli Joži i prosu mu vino po licu i po nedrima.

a mogu svršiti za dan i po... ne bi mu trajale više od mesec dana. Tima izađe naglo. u tren sede. − Koliko je pravo. dvostruke potplate. Đak se tako isto hitro obu i izleti. razumeš li! − reče Tima sedajući na stolicu. koliko ceniš? Mita se uhvati za podbradak i obori glavu. brate. a vidi Bog! Građa za obuću koštaće me tri i po dinara. − I biće cipele. s koje ustade sin. ama k'o što bi ih sašio đavolu. unese Mita novu 15 . Dakle pet dinara. To beše prvi nepoznati čovek u novom zavičaju kome otprve reče „ti“. to je dinar i po. izu se. Pošto se odmače desetak koraka. a desna ode uvis. Sutradan. te otide u svoju radionicu. a Mita bez reči omeri mu stopu. kao da broji svaku reč. − odgovori Mita. jer da su gvozdene. na sve strane. ali se savlada. kad Tima i njegovi radnici kretahu na ručak. k'o što rekoh. ali. Još se Miti otvori volja na razgovor. − Biće sasvim kako želiš! − potvrdi obućar. smejući se. položi knjige. Trči. vide Persu u razgovoru sa mužem. − Timi se spusti leva gusta obrva...− Bog dao dobro! − odgovori lagano Mita. kad bi prema prozoru. − Paa. − Od jake kože i dvostruke đonove. vrati se. ućuta i sede za posao. to mu se poznade na licu. Sedi de. kad nije u školi. − Razumem. Miloše! Miloš. − Ev' ovom deranu napravi cipele.

Ni pare više. S velikom pažnjom radnici praćahu svaki Timin pokret. Miti sinu lice. pogodili. Kuća mu beše treća od 16 . − Ded zatvorite! − reče Tima i izađe prvi. pa ako će se posvetiti. zakuca zgrčenim srednjim prstom..obuću. neka on radi jevtino. Ali taj dinar što si namenio meni. odmahnuv glavom. − Čudne budale! − doda jedan radnik. − Što. pregledajući obuću. ni pare manje!. obrnu ih i stavi na sto. − nastavi drugi. pa izađe. jer sam do sada plaćao i više. tegnu ih. podaj sirotinji! Zbogom! − I uze svojih pet dinara. i udari u smeh. a po duši behu uvek gore od ovih. − Što smo pogodili.. ali zavrte glavom. − I ja! − I ja! − rekoše i ona dvojica. svojim snažnim palcem pokuša odvrnuti ivicu od potplate. − Čudan svetac! − reče Tima. Tima je željno zgrabi. − Znaš li što je. bogami. komšija! − reče on i opet mu se obrve razdvojile. brate? − Pogodili smo pet dinara. Ja. − Taj se brine o duši! − More. − Baš su dobro izrađene − potvrdi stariji radnik. ali da ti dam šest. odoh sutra da poručim jedne.

Jes' razumeo.. što začudi ne malo i Jožu i radnike. znak da beše u prelaznom stanju između pijanstva i treznila.radionice. I gazda Steva posla svoga kalficu na omeru. tebe. onako. Tima mu položi obe ruke na ramena. te navreše mušterije... ajne!. te Joži otide zbunjen u krčmu. (On je već nosio „bečke“ iz Knez−Mijajlove ulice). ni paru manje“ nego što vredi građa. budem. baratum Joži! − veli majstor gledajući ga pravo u oči. Među prvima je bila Makrena. gotovo svi stanovnici Mitine ulice postadoše njegove mušterije.. i jedva mogao odolevati.. koji je zviždao. idući za majstorom. I radnici... cvaj! − i pripremi tu svojom širokom rukom. To se čudo brzo razglasi po susedstvu. pa onda izrada. Malo pomalo. pred Božić.. On se sukobi sa Jožikom. On je sa svakim pogađao onako isto kao sa Timom.... 17 ... ali pogled i izraz lica kazivahu da se ne šali. i drmnuvši njim − ako jošte budeš činio pakosti majstor−Miti. imaćeš posla sa mnom. znaš. − Čuješ.. bratum? Ja. Sutradan sva tri pomoćnika Timina poručiše obuće kod Mite. tako da je radio od zore do ponoći. Tima izgovori to mirno. ogledaše se u čudu. „ni paru više. šumadinski..

vižljasta crnojka. vi izgledate slaba! Ja sam. Ona se prvi put porazgovori s Persom kad Mita načini obuću i za njeno najmlađe dete od dve godine. dohvataše se za šešir. U maloj radionici smesti se lepa gvozdena peć kraj koje povazdan seđaše Persa. tada pljune za Persom. sa kakvom lakom ženskom rabotom u rukama. debljim. osobito po daljim ulicama. bogami. Pa onda doneše Timini ljudi jednu policu i dve jake stolice. hvala vam! − odgovori smerno Petrovićka. odgovarajući na njen pozdrav. pa i radnici. − „Koliko nas je god u kući. svetle. svi eto nosimo obuće koje je vaš čovek pravio!“ − reče Ljubica. Najljubaznija. Da se niste razboleli od kad ste u 18 . beše s njom Timina žena Ljubica. crne oči. odmah bi se počela i smejati. Pa se onda pojavi velika „gasna“ lampa. sa zelenim štitom. u kojima bi se mogao čovek ogledati. Čim bi otvorila usta da progovori. čak i goropadna Makrena mrdnula bi joj ponekad glavom. Persa se „ponovi“ − zameni izlinjale nažute haljine tamnijim. jer ako se u takvom slučaju razgovara sa nekim. pored svega toga što je rodila osmoro dece. izvinite. − E.IV. Ne može se tvrditi da Persa beše sasvim mirna od zadirkivanja. pak. kao da bi to valjalo zabeležiti i letopis Savske ulice. čvrsta kao da beše od tuča salivena okretna kao devojče. ako se desi sama na vratima. s takvim glasom i izrazom lica. koje i bolje dolikovahu njenom isposničkom licu. na primer. i grdi „novu veru“. debeli kovač i njegovi stariji radnici takođe se ljudski zdravljahu s njom. Gazda Steva. odavno to primetila i baš sam govorila s Timom. neka sitna. pa i oči joj se smejahu. − Ama. tj. ali joj beše kud i kamo snosnije nego pre dva meseca. Ponekad. krupne. ama svi. eto od Time do malog Dušana. u njenom jutarnjem hodu na trg.

ni imala dece. i skupi svu pažnju i pamet u tom važnom trenutku. uprav. Ja imam bolest u srcu.. valjda? − zapita Persa.. ne boli me ništa. niste se. − Izvinite. − Jesam. i uz to idete na pijacu. od umora. to je sve! − Jest. čudeći se.. među nama ženama može se govoriti: da niste zapatili bolest posle porođaja? − Ljubica se uozbilji. jesam. pa onda ne mogu da dišem. i − ko bi ga znao! − reče Persa s osmejkom. oborivši oči. nego srce zaigra jako. Persa se žalostivo osmehnu.. i šijete sama! − Nego! Da uzmem sluškinju. − U Novome Sadu pregledao me doktor i dao mi nekakav prašak. dobra gospo. 19 . ali nije pomogao. − Pa jeste li se lečili? − Bog je naš lekar! − reče Persa. od nekih jela.. ima već šest. − Nisam. Ponekad prođe i osam dana da ništa ne osetim. − A to vam dolazi svakoga dana?. a ponekad i po dva tri puta preko dana i ponoći. a perete.. kao da hoće da izleti... − Kako kad. Najteže mi je noću. − doda brže Persa.Beogradu? − Ja sam odavno bona. Pa eto malo što i radim! Pospremim kuću i zgotovim jelo. Posle mi reče doktor da se čuvam od vlage. − Kako to! Dakle. sedam godina.

. i ona ih obrnu na stranu. To se i njoj učini tako smešno. 20 . a tako je opet bolje.. malko zbunjena. Perso. zavrnu očima.− Pa i to. „gde su naslade. nego što pošlje onaj ozgo! − I Persa rekavši to. da se od silnoga kikotanja previ i uhvati za njegovu snažu mišicu. Hvala Bogu na svemu! Od neke se bolesti mora umreti − je li tako? A nama nije dato da biramo. stade se opraštati. Dugo trajahu te njene pouke. ali ne pomaže ništa! − dodade i opet se onako čudno osmehnu. u svoju pravu postojbinu. kad god udesi Persu. pa. ovaj. da mu. dabome. a lice joj dobi izraz blaženstva.. − Hvala vam na dobrim savetima. Vaš čovek sad lepo zarađuje. porazgovori se s njom. radila da ja odem u novoverce. posle toga.. I moja je majka od iste bolesti umrla. a mogao bi i više. − Vidi bog da se imam za što kajati! − reče Persa tiho. niti uho ču“. prekide govor. nećete se kajati! − završi ubica svojim običnim glasom i veselim izrazom lica. Ljubica.. a? − Timi stršnu brk i otkriše mu se beli zubi. − Poslušajte vi mene.. te kao da joj duša željaše odleteti k njemu. − Malo je šašava! − reče posle Ljubica mužu − ali je dobra duša! − Pa žena prema mužu. Ljubica udari savetovati i pomenu nekoliko domaćih lekova. očevidno njena pamet beše daleko od razgovora. preče je zdravlje nego sve ostalo. Kad Ljubica to opazi. pa da cenim moje radove za polovinu manje nego sad. na primer. Spočetka Persa slušaše prosto iz učtivosti. Persa se trgnu iz zanosa. pa joj se zenice raširiše. kazajući potanko kako se koji gotovi i uzimlje. nego da se ne slažu! Šta bi ti. čisto kao da u tom trenutku ugleda Gospoda u svoj njegovoj slavi. kao za sebe. da hoće. kakvih oko ne vide.

stavi ruku na prsa. znaš. ali u svemu ostalom nije.. zbog te njihove vere. Ja. Đaci navreše. te počne. izdaleka. − i to. vidi Bog.. u sobi ni ikone. ako neću gaziti bos! A stan mi je čak pokraj Dorćola! Taki razlozi. ni bosiljka. pa kas Persa prećuta o tome.. Stade mužu da priča: − Nemaju. Đavolan kakav nezadovoljan ni umerenom cenom.. majstore. ili ne veruje? − Nisam. što ti da se mešaš. zamleči očima. šala pa i zadirkivanje ne brkahu mnogo majstora.“ 21 . mi smo se razgovarale sasvim o drugome. I mnogo smo se ispričale. ali se vrati kući prilično mrzovoljna. da ne mogu čekati više od osam dana. ali ne zna kako bi svemu doskočio. malko nacifrane. usred priduševnog smeha svojih drugova: − Vidi Bog. a tako iskazani diraju Mitu u srce. te i on od svoje strane uverava da „Bog vidi i što se ne može. Što se nas tiče ko u što veruje. povedoh reč o tome. da ti ne mogu dati više od sedam dinara... ni dugim rokom za plaćanje. što ti da popuješ! − prekide je on ljutito. ništa onako uvredljivo kazala.. kako je tamo i kako se živi. brate. da su od teleće kože. A.Jednom joj ode u pohode. brate. bogami. znaš.. onako. − Ama. − A pre reče da je šašava! − Ama jest šašava što se vere tiče. kako nije lepo. Njihova graja. Ona mi je pričala o Novom Sadu. Glas o čudnom obućaru pređe njegovu ulicu. a samo sam izdaleka napomenula. Ponekad bi ih ušlo toliko da se ne mogahu smestiti u maloj radionici i do dugo morahu čekati red radi mere. Prognali su ih otuda. Ja ti kažem da je pametna i dobra. a pri vrhu.

Baš prvu takvu njegovu dosetku ču Persa. Beše to „beogračić“ od dvadeset i tri. Rista prisluškivaše. nego stade odbijati mušterije koje ne mogahu čekati. osrednji rastom. te je to ponavljao na sav glas u krčmi i dodavao svoje stihove. ali se već prvih dana poznade i da je pokvaren. I najposle. Majstor izađe. Posle dva časa dođe stari Sreta. Pa onda. kad se Mita i Persa zatvoriše. Uze jednoga pomoćnika. ali takve sadržine. Beše vešt zanatlija − to se videlo odmah. isplati pomoćnika što mu beše preteklo od zarade. jedne nedelje. da se Makrena i gosti smejahu. poče pevati ta svoja „stihotvorenija“ i u radionici. Mita već ne htede da čuje o drugom pomoćniku. tanak i bledunjav. i četiri godine. pokloni mu još toliko novca i otpravi ga. osobito kad prođe koje mlado ženskinje. obezobrazi se toliko da sutra dan. te zapamti reči i napev neke pobožne pesme „Naš se car sija na Sionu“. Poče odlaziti u krčmu nekoliko puta na dan i sipati kojekave dosetke. crnomanjast. te uprepašćena gledaše muža. 22 . onako mamuran.Najposle morade učiniti što mu je odavno savetovao Tima. Ime mu beše Rista.

Persa se prstima grčevito hvatala za pokrivač. ali isprekidano. na neki način a protiv njene volje. kao da joj se nešto strašno priziraše. kasno uveče. I oni bi se tada osmehnuli. Sedela je na krevetu naslonjena na četiri podglavača. To joj u isto vreme beše najvernije merilo koliko su „šašavi“ sve troje. Te godine zima beše neobično blaga. Ljubica upotrebi svu svoju rečitost. pod jabučicom. Čiča Sreta nastani se kod njih i zameni u nekim domaćim poslovima obolelu ženu. čas zverala. da poznadu svoju glavnu potrebu − spas duše! Odista. ali tada stegnu mraz. a Sreta mu stojeći nešto čitaše. kao da pile kljuje iznutra. Persa pade u postelju. ne bi li je nagovorila da pije čorbu i da jede pomalo mesa. Ljubica Timina poče češće svraćati s ponudama. koža joj otskakaše. Prosvetni ih Gospode sa Siona. Persa je s osmejkom zahvaljivala. da se treba čak i omrciniti i ogrešiti radi zdravlja! Oprosti im. Čim nasta ta nagla i velika studen. a to je otprilike značilo: − Ovaj nas svet ne razume! Svet ovaj misli da je telesno zdravlje najpreče dobro. čas sažmala oči. Sa suhom vratu. disanje joj beše učestalo. Gospode. jer ne razumeju tvoju volju. što no reku. zateče ona Persu u strašnim mukama. te se domišljala kako da spase bolesnicu. Mita je mirno radio kraj nogu Persinih. jer je bolesnica najradije primala mleko. Prvi sneg pada tek posle Bogojavljanja. te se ponekad moglo misliti da joj se dah neće povratiti. a pri tome bi pogledala muža i Sretu. Jednom. ali je ona njih jasno pročitala na licu sve trojice. ali sve zaludu. da pukne kamen.V. 23 . ne bi Ljubica umela tako iskazati te njihove misli. sve moguće razloge. od kojih većinu behu zaludne.

Bolesnica se. pa otide ka lekaru. On je.. pa zatvori oči. Najposle iz sklenice usu nekoliko kapljica u lažicu vode. Najposle. Još naredi da joj stave hladne obloge na grudi i da joj se lek daje samo u nastupu. kao iz učtivosti. pa Persino. prošapta mu nešto. Doktor ne znadijaše čemu da se više začudi. da vidimo! − odgovori on Ljubici polazeći s njom. te. kako se bolest pojavlja itd. Na Mitinu licu se ne ukaza nikakva promena kad uđe doktor. ali kratko. 24 . Dalje putem dopuni žena mnogo što šta o susedima. − Paa. i beše stoga ih je sve dobro zapamtio što im je malo trebalo. bez reči.. možemo! − odgovori Mita ali se ne mače. pa joj onda brojaše udarce bila. čuo bio po štogod za nastranoga obućara. On se začudi videći Ljubicu. Lekar ih ispitljivo motraše svo troje. smeđ. Ljubica mu živo i verno ispriča sve što je znala o Persi. ali se istoga trenutka pribra. ali sad mu slika njegova beše potpuna. nasmeši Ljubici. Kao da ga najviše zanimaše Sretino obličje. to je taka bolest. − Može žena noćas umreti. odmah se vrati ka Timi. Svratiše u apoteku.Ljubica se zgrozi videći toliku njihovu nemarnost prema samrtničkim bolovima.. Beše to čovek osrednjega rast. koja se za njih zauzima. ili Timinoj ženi. Zateče ga. i tim zapoji Persu. pa otide. Na prvi se pogled moglo poznati da je Jevrejin. pa stade pitati od kad boluje. Sreta se kao malo trgnu. gde on uze neki lek. − Pa hoćemo li joj staviti krpe? − zapita Ljubica malo ljutito. da li osobama o kojima beše govor. da vidimo. doduše. kukasta nosa i debelih usana. a mogla bi živeti i koju godinu. Doktor joj nasloni uho na grudi. sve ono što beše čuo od Ljubice. jer je poznavao Timinu porodicu. koji ne beše daleko s kućom. On lagano ustade i snimi štit sa lampe. Mita je odgovarao savesno.

− U staro vreme. − s takvim je ubeđenjem obućar govorio.Ljubica okvasi ubrisač. Prorok to izvrši i car ozdravi onoga časa. Ona nikada dotle ne ču od Mite toliko reči u jedan mah. I Gospod ga usliša. protiv vašeg adeta. da je to protiv vaše. ne biste učinili. u vreme proroka. a opet nekoga da izleči. Bog je naš lekar! − odgovori on gledajući u Sretu i dignuvši prst. Svi njegovi lekari ne mogoše mu pomoći. da vam Bog nije zapovedio! Sreta gutaše svaku njegovu reč. da nekoga digne sa sveta. I vi to. pa kakve reči! Pa onda ono njegovo vladičansko dostojanstvo i Sretina poniznost! Pa onda pomisao da je ona pred njihovim očima kao neki 25 . Gospod se u utvari javi jednome proroku i nauči ga da napravi melem od smokve te da privije taj melem na carevu ranu. − ali ponekad on se služi i ljudima da izvši svoju volju. Ljubice. dobra ženo! − nastavi on. Car je vapio ka Gospodu da mu produži dane njegove. Mita stište ruku Ljubici. Tada njih troje pređoše u radionicu. Domalo ova tvrdo zaspi. Ljubica ustade. − A ja sam mislila da ćete se ljutiti na mene! − poče ona. mislite li vi da bi on mogao pomoći? − Ne bi mogao pomoći! − odgovori Sreta. − Istina. Sad njene smešljive oči igrahu veselo i celo joj se lice smejaše. Ljubicu podigoše trnci. zvati lekara. ocedi ga i položi ga na grudi bolesnici.. beš se smrtno razboleo jedan car. smejući se.. radi nekoga dobro. tako je. Ja k'o mislim. od neke rane. − Eto. Da su lekari načinili taki isti melem od smokava. odista stoga što je život carev trebao na svetu.

ka Topčideru. iako oblaci zaklanjahu sunce.božji poslanik! Pa onda. kakva mora biti večerom. seti se da je slušala od suseda da je Mita neki pop među novovercima. a sutradan. Desetak dana sneg se kopnio. sve to beše tako smešno. te joj se pretstavi slika. tako da niza strme beogradske ulice. Dakle. Kaldrma beše čista. uverena već da će biti poslušana. Ali posle nekoliko dana − beše druga polovina februara − poče sunce grejati. letijahu bujne rečice. Po kestenju na Terazijama izbi put. prema svećama. 26 . tamo u njihovom hramu. Pa udari južni vetar. Jedva je čekala da ispriča Timi i da se sita nasmeje. u velikim gomilama izlažaše u šetnju. ako bude nastupa! − reče ozbiljno. se pridigla. kad mali Mita propoveda gomili dronjavaca! − Ah. − Laku vam noć! Bolesnica je prespavala celu noć. promenite oblogu. Sutradan poče naglo popuštati. pa se prekonoć sneg sasvim rastopi. Svet. kao što beše naglo i nastala. kad se dobro zagreje i pazite da joj date kapljice. pripretivši prstom. koje silaze ka Savi i Dunavu.

Ja! Ded. Nego. ev' i ove su gotove kupljene − pa kad ih „poprobujem“ idu dobro. ded da sednem. kao rukavica. U Petrogradu na stotine magacina. pa kvit! Kroz dva tri sata. hoćeš li? − Mogu! − veli Mita. Ja uvek tražim da mi se uzme mera na levoj nozi. Nego. kao da mi je deblja od desne! Uvek sam stradao zbog cipela. Zbilja. igrajući se s medaljicom pod vratom. majstore! − Bog pomogao − prihvati Mita ustajući. Gospodi pomiluj! Ded. da nisi skup. − Svi te hvale da si dobar majstor. a inače teško je ugoditi da mi na nju dobro ide cipela.. i. posle jednoga sata.. i radicu. da mi uzmeš meru. tj. poručiću i za moju gospođu. da ti stane pamet od izumenija. znaš. pa se ispravi pred njim u svem svome dostojanstvu pop profesor. lako je tamo. skini mi levu cipelu. velim. pa zađem i biram. molim te. pa. pa kazati: imam na pr. hajde da i ja poručim. izrađuješ li ženske cipele? Ama. nego fine. ovde u Srbiji. od tanke kože. − Pomoz Bog. Čort bi ga znao. − Da mi napraviš jedne cipele. jer na njoj imam žulj. žulj na malom prstu. razume se. majstore. Kupovao sam gotove. češkajući se. Jednom pred podne Mita se začudi kad se pojavi okovani štap i kucnu u podinu. pa. kako ono zovu? − sad svejedno. Čort bi ga znao! U Rusiji kad sam bio. zatim kad kroči noga ispred mantije. Eh. Može čovek poručiti. da ne osećam bolove. što je glavno. pa želim da mi tako udesite. ako mi budete povoljan.VI. i izrada je tamo. ukusne... sve zvezde vidim. cipele su gotove i udesne. ne mislim kojekakve ženske cipele.. recimo na peti. 27 . ali.. nisam stradao od toga.

te. no. tačno da znam za kad mogu biti gotove. − ono smejanje. rekavši da ga zovu unutra. a posle kratke tišine. Za stolom s popom sećahu dve ženske. izvaljen u naslonjači. dakle ćeš ipak raditi toga dana! No. pače. nad kojim caruje sotona. te navodi čoveka grešnika da digne glavu ka prozoru.. odgovori. ne radi se. Mita uđe u sobu. Ali novovercu taj smeh napominjaše lakoumni. poklonivši se nezgrapno. a? Za sredu do podne? Da. Sluškinja se vrati. koje ti i pred nepoznatom kućom izazivlje pred oči mladu. u sredu je blagovješčenije. odnese ih u sobu. Predusrete ga kuharica. Mogu biti u sredu. sreda. oko dva časa posle podne. pjatnica. mogu li biti za u sredu. pa pošto je pregleda. 28 . pirio je mlazeve dima iz cigrete. vidiš. zaklikta neki zvonki glas. Opet se smeh zaori. Pred njima beše sklenica vina i na tanjiru tvrde.. odnese Mita obuću popu. a cena? Mitin odgovor i na to zadovolji mučnog mušteriju. uprav zakon. Obućar zbunjen tolikim „mnogoglagolanijem“ uze svoju knjižicu. Na Blagovesti. tome je kriva opština.nego pre svega. no. Pop. voskresenije. razvlačeći kao obično. trebao bi strog zakon kao u Rusiji? Dakle za kad? Jedva prestade i pruži stopu. u šlafroku. najdalje. u kojoj beležaše imena mušterija i rokove izrade. plotni svet.. lepo. praznik gospodstveni. uzevši od njega cipele. lepo. ti radiš i kad su veliki pravoslavni praznici. zdravu žensku. subota. praznujete samo nedelju? No. − Eto. četvrtaste poslastice kakve su se uz post gotovile.. Pevanje se namah prekide. vtornik. je li? Vi. Šta je danas? Danas je ponedeonik! Dakle. Nego. te bi rado pobegao. Na stepenicama njegove kuće ču Mita umiljato pevanje u tri glasa. novoverci.

poprobavao sam. Prema njoj beše druga plavuša. evo vidi. − E. njena sestra. s novom cipelom. pa i čašicu vinca! − dodade domaćin točeći. živih očiju. rumena. − Izvolite sesti! − ponovi gospođa. Celo Mitino lice dobi izraz nategnute pažnje i opreznosti. − seđaše skrštenih ruku. sedni. − Da. protegljastih obraza. te.. kovrdžaste kose na glatkom. − Jesi li rođen u pravoslavnoj veri? − Ne. Mita hoćaše poznati da je to ona što se onako „grešno smeje“. odgovori mi otvoreno na neka pitanja! − poče popa medeno. razumem..Poša − omalena.. − Ja sam zadovoljan. plava. puna oblina. kao da ih opomenu.. ne! Ne piješ vina! Zašto to? Zar svi vi. majstore. I bez toga. − Malko od ovoga testa.. − E. Mita otkrnji krajičak kolača i sede na kraj stolice. devojka svom glavom viša od popadije. to možete! Ona mu prinese tanjir. kao pošten i bogobojažljiv čovek. − Izvolite sesti! − ponudi gospođa. 29 . reči. − Majstore. blagodarim. Devojka beše pokrila usta rupcem. pazi što će sada biti! − Fala. ne pijem vina − reče majstor ščinjajući se da li da sedne. beloputasta. baš harašo! − poče domaćin.. i prostrelja očima obe ženske. te mislim da će mi dobro stojati! − i on podiže levu nogu.. pravilnom čelu..

− A sad već nisi pravoslavni? − Ja pravo slavim Boga. a sad krpe. koliko mogu i kako umem! − Kao i mi. ustaše da to rešavajući po svojoj pameti. prizivlješ ugodnike božje. zašto to beše njegovo prvo čudo? − Ja razumem njegovu nauku. amali. na svadbi jednoj. uprav bez tolkovanja svetih otaca! Gotovo svakoj pojedinoj izreci iz Svetog pisma treba posvetiti ceo život. Kaži mi. Koliko li je mudrih ljudi to učinilo!. Ta i mi sveštenici učimo toliko godina da naučimo kako ćemo objašnjavati najobičnije stvari. moj brale.. krojači. pretvorio vodu u vino.. jesi li kršten bio. Ti znaš koje beše prvo čudo što učini Isus? On je. jesi li se ispovedio i pričešćivao. da ne priznaju 30 . − Aha! Tako li ti objavljuješ te reči iz Svetoga pisma! − One su jasne po sebi. tvrd je dvopek za tvoje zube! Evo ću ti izvesti najprostiji primer. − niti možeš razumeti Hristov nauk bez našega tolkovanja. a to je mudrovanje. − Nije to mudrovanje! − planu pop i ustade. zašto je on to učinio? Uprav. pa da se objasni sa svake strane. je li? Ideš na liturđiju. dabome? − Crkva je svuda gde se makar dvojica sastanu u ime Hristovo! − Mita ispravi kažiprst. jesi li hodio u crkvu. − E. brat−Mito? Mita potvrdi glavom. u Kani Galilejskoj.− Jesi li rođen od pravoslavnih roditelja. i kojekakva fukara. počituješ sveštena lica.

i njegove su reči večne. Zaista Mita stojaše oborenih očiju.. − a ima jedan takav. ti ne možeš to razumeti. nego ribare. da preziru svete. radike i težake. − Eto pravda (Zaista)! − potvrdi popadija. kud si zašao? Pogledaj − vidiš ove kapke na očima? Što su oni očima to je crkva pravoslavna čistoti vere i predanju svetih otaca. ako se tada opet ne poratiš u pravoslavlje. za koje su ginuli naši pradedovi.. i prilike ugodnika božjih. jadni Mito. − Dakle. No. i mi ih razumemo bez ičijeg tumačenja. Ruku moju dajem... ispi čašicu vina. − pa da vidiš kako ću ga priterati duvaru!. a ko je čista srca. Dakle. A Hristos je vazda među nama.. On skonfuzovatija (On se zbunio) ! − završi ruski. pa nastavi blaže: − Jadan Mito. Hajde kad je tako. jedno te jedno!!. pogledavši pobednički ženske. u naše lepo pravoslavlje.. nego mač!“ Mita se razmisli: 31 . i mirno odgovori: − Hristos nije učio književnike.. velikoljepne obrede. ali ih sad diže. kažu. koje je kroz toliko vekova ljute nevolje održalo u snazi srpski narod . opet!.bogoslovski avtoritet. verovao ga. kaži mi šta znače ove Hristove reči: − „Nisam došao na svet da donesem mir. kao da ga neko iglom bocnu. s reda ljude i žene. Popa sede. i svako ga razumevaše. Gospođica se nasmeja. nego dovedi mi jednoga od vaših učenih ljudi. veruje ga! Pop skoči. crkva štiti veru od svakoga pritrunka. i znamnije časnoga krsta. i ko je bio čista srca..

i mnogi drugi se prepiru. Ded izgovori simvol vere! Mita zavrti glavom. oko njegovih reči. − A koje zlo činimo? − upita Mita nepomično.. a neprijatelj je naš sotona. Obućar slegnu ramenima. Njim čovek ubija svoga neprijatelja. vi novoverci.. − Znam da nećeš. vi ste zlo. ružnim izrazom lica: − More! More! Iako si tim svojim tolkovanjem daleko od istine. Isusa Hrista!“ 32 . njegova nepomerna mirnoća i pouzdanje u sebe... možemo protolkovati i drukčije! Mač je mač. − E. − Paa. te poče. protiv koga treba istrgnuti mač. Evo vi se sa mnom prepirete. do istreblenija.− Paa. razdražiše dozlaboga profesora. bez potrebe.. Ta majstorova nehotična ironija. − Koje zlo?! Zar je malo zlo sablažnjavati narod i odvraćati ga od pradedovske vere. gospodine. to jest: svako zlo! − Nije! Nije! − viknu pop promuklo. a on je znao da će to tako biti i zato reče: da donosi mač! − Nije to tako − viknu pop već srdit. a?. Ded izgovori ove reči: − „Verujem da je prečista djeva.. po Duhu svetom začela i rodila spasa našega. ne mogu pogoditi da kažem onako kako bi vi hteli. Vi ste sotone. a znam i ostale vaše bogumrske jeresi. ipak si njim izrekao sebi presudu!!.

. i zaštiti lice dlanom... Kuharica koja se beše pritajila pred vratima..Mita zaprepašćen kroči natraške. Vidi Bog!. ponavljaše majstor uz svaki korak niz stepenice. Skupština!. − Vidite li! − dreknu pop udariši pesnicom o sto... Vidi Bog!. − Vidi Bog! reče Mita u sebi.. ustuknu pred njim. Obe ženske ustadoše da ga umire. gledajući ga koso. Vlada!. − Vidi Bog!. 33 . Zakon!... što ih trpi! − viknu pop iz sveg glasa. kao da je čuo strahovitu hulu na Boga.. − More vlada je kriva... Mita izađe..

jer ga poznavaše odavno. 34 . čas jači. Jedared obućar okrete glavu ka ženi i diže prst. a oči sjakte kao dva žeravka. a nato se njene obrve jače uzviše. čas slabiji. − od onih što na vrančićima pustare po mađarskim pustarama. sa nizom žutih putaca sredinom pršnjaka. Tima se ustavi. Šandor skide šubaru i baci je na podinu. prema Miti. Tima se seti njegova imena. Zaista taj čovek mogaše poslužiti kome slikaru kao ugled hajduka. onom monotonijom kojom đačići uče zadatke. zelenih korica. šinjaše strašnijom tu hajdučku glavu. te uveče prvi put pođe u krčmu. i prošivaše iglom kožu. tako da se Timi učini da vidi neku utvaru. toliko beše zamišljen. žuća no pre. te upre prstom u neku reč i zastade. Kroz vratašca što vođahu iz radionice u sobu uđe Persa. Ona imaše u ruci neku knjižicu. premda je s poštovanjem slušao. Baš se zvao Šandor. ali po Šandorovom izrazu lica moglo se suditi da ne razume. koji iđaše iz Mitine radionice. a Joži prođe ispred njega ne opazivši ga. Obrve joj se uzvile. Brkonja imaše na glavi šubaru. Tima se sad primače k Mitinu prozoru. Kad se vrati. no mu njen glas dopiraše. Obojica rabotahu ćutke. Tima uđe u krčmu. Ali ta slika Šandor Rože seđaše mirno za obućarskim stolom. Mogao je imati 30 do 36 godina. te ugleda. srete se sa Jožikom. jednoga brkonju širokih grudi. oči bolje zasjaše. Kad sede između njih.VII. Majstor Tima beše otišao poslom u unutrašnjost Srbije i tamo se zadržao preko dva meseca dana. i beše Mađar. jer beše srpski. beše sami kostur obmotan kožom. Pa onda opet nastavi čitanje. osim muža i žene. Mita slušaše s velikom pažnjom. koja vrhu oniskog čela i gustih obrva. Time ne mogaše razumeti reči. Ona poče čitati glasno.

− Dvadeset! Dvadeset! − povikaše ostali. Makrena mu donese njegov običan obrok vina. On je tim hteo da namigne put Makrene. za deset litara vina! − nudi pekar pruživši mu ruku. a pošto mu to ne ispade. na koje on umereno odgovori. te mu se odiže brk i zatvori oko.Prihvatiše ga uzvici veselja. Makrena se nalakti i stade šaptati s njim. majstore!“ − Bolje te naš'o Makrena. gazdom Jožikinim. − Malo je deset! − reče neki.. on zaburi usta i glavom mahne put nje. Onako nije mi dobro! − odgovori ona preko volje.. − E. Beše jako opala i bleda. pristaješ li Franc? − pripita pekar. kovačem. pa za dvadeset litara! − ponudi pekar. sa pozdravom: „Dobro došao. pokazujući je drugovima. − Dakle. trojicom. − odgovori on posmatrajući je. − Da nisi bolesna? − Nisam!. Veseli pekar opkladi se oko nečega sa gojaznim Nemcem. pak sede na svoje obično mesto. pa lagano otide k jednom gost. 35 . rukujući se s dvojicom. gledajući na stranu. − Dakle. Tima ipak poznade da je to Joži. koji leđima beše obrnut ka Timi i koji se ne obazre kad on uđe. Pri tome tako smešno namrska desni obraz. − Kladite se za dvadeset. da svi udariše u smeh.

Švabo. već prilično đornut. nofoferac. Jošika! − viknu njegov gazda... koja još jednako šaptaše sa Jožom. Gosti opet zagrajaše. očevidno da zabašuri predmet opklade. − Hajde.. − Jes! Jes! Majstor neka preseče! − zagrajaše ostali. On se nasmeja i razdvoji im ruke. − Servus. ha−ha−ha! − Ta ćuti. držeći se za ruke. 36 . − Je li moguće! − reče on kao za sebe. − Ne smeš sad govoriti! − veli mu pekar. debeli Franc.. pak mu zadrma rukom.. − Psssss! − ućutka ga protivnik. sedajući. natoči čašu vode i odnese je Jožu. Što je dalje pričao. dokle mu se obrve razrogračiše. − Ja pudem platila tvatsest lidara fina. tresnuvši dlanom o dlan pekarov. Ovaj ispi u dušak. Nekolicina njih zapeva. ubio te bog! − viknuše. i izađe bez „zbogom“ ikome.. − Servus paradum!. iako ne znam oko šta se kladite! Pekar stade šaptati na uho Timi. Jošika ne pila više! Ne jela mesa!. priđoše ka Timi. − Neka seče majstor Tima! − reče neko... Jošika nasaren!. nasaren! Ha−ha−ha!. U taj mah Makrena ode za tezgu.− Gilt! − reče kovač.. ako Makrena. eto vam. to se na licu Timinu pokazivalo veće čuđenje.. ubrisa usne. Debeljko i pekar. gledajući Makrenu.

I svi ostali udariše u smeh. Svi zagrajaše da ga zagluše. ha−ha−ha! − ponavlja Franc. ne trideset.. ha−ha−ha. On tresnu pesnicom o sto i ustade. − Pa šta onda? − upita Makrena mirno. te. To razgolica i onako veselog Franca. kroza smeh nastavi: − A Magre. gazdarice. Makrena se ukrutila beše pred tezgom.... − Jošika.. nasaren. i opet onako smešno namignu. Magrena. nego pedeset litara. ne mičući se s mesta. − Ništa. ha−ha−ha! − Pa jest nazaren.. ta vidiš da ne pije vina evo već mesec dana! − reče jedan. − Ništa.− Jošika. ne slušaj ga! − Ja klatila ne tvadeset. ovo je šala! − odazva se pekar. ako. ja sam tebe kladila se. ništa.. − Što se ja pojim jedno žensko! Ja se klatila ti ne puteš Joši žena! Pek se klatila što puteš! 37 . − A naša Makrena hrani ga pasuljem i sočivom! − drugi će.... − A što si se kladio na mene? − zapita ona.

ako i to bude! − reći će neko sa puno ironije u glasu. bez pažnje. Žena mu. crte. uze kredu i poče nešto sračunavati. onako sanjiva. na račun toga. − Živeli! − izdera se neki. i on prilično snebiven. no se zgledaše među sobom. obrnu im leđa. po po litra na svakoga. Na mestu Persinu Joži čitaše jakim glasom. amo vina! Jedan zapeva svatovca. a Mitino odavaše poštovanje. 38 . − Mogao bi ti izgubiti opkladu! − reče sasvim mirno Makrena. Gosti isto kao da ne poverovaše svojim ušima. Hej. − Ded. muške. Tima izađe i primiče se ka Mitinu prozoru. sretno bilo. bre. Došavši kući. koliko to odpuštahu njegove krute. − I ja. te Tima sam mogaše razumeti da čita mađarski. Šandorovo hajdučko lice beše jako pažljivo i izražavaše poniznost. − E. valaj! − doda pekar. pak se svi pogledi stekloše na krčmaricu.Nasta mrtva tišina. Tima se u polasku nekoliko puta od čuda prekrsti. − Ja tršim reč! − potvrdi Franc. Makrena. ispriča što je znalo i celo susedstvo. Ona prezrivo slegnu jednim ramenom. ali ona za to ni habera. razbudi Ljubicu i stade je zapitkivati o tim čudnim pojavama.

Joži se ne krije. ne smej se. A za Makrenu se takođe svašta govori. Ja. Spočetka je to krio. bogami.. po nekad znaš lepo me uhvati nesvestica. Nijednom nisam 39 .... − Ja sam o svemu tome odavno nešto razmišljala. šta još! Muž njoj ispriča sve što beše čuo toga večera. jesu neki vračari ti novoverci! Kad oni mogu privući u svoju veru jednoga Joža. tako mi života! I. Bogami.... dadnu nešto u piću. ne bije šegrte. A. trpi svakojaka njihova zadirkivanja i deli milostinju siromasima. više po sto puta no da mi je sestra! Prosto čeznem za njom!. a sad. Tima sedi na krevet namrgođen. kako da ti rečem. ama ne uvek. radi po ceo dan. i − šta ti ja znam. od kad se kod Petrovića nastani onaj radnik Mađar.− Joži je − veli − prešao u novoverce. zašto ne bi mogli učiniti i da se venčaju − ako se ti nekrsti venčavaju! − Ja. ja ne idem k njima od kad si ti otišao na put. − Ama. znam.. kaži ti meni... Zna se već da ne pije vina.. − To ne verujem! − reče Ljubica − da će se udati za Jožiku. ja mislim. jednu Makrenu. Ljubica takođe sede. tako je! − potvrdi on. Uveče ide na molitve ka Miti... pa da se otseli nekud.. ili kako drukčije! Eto kad mene − Persa pogleda pravo u oči.. đavo bi ga znao. ja to tvrdo verujem. zašto sam se ja k njoj tako priljubila. Još govore da hoće da proda sve stvari iz krčme. opet. kao da mi je rođena sestra.. a i cenu je jako na sve spustila. da oni umeju omađijati čoveka. − E! − Jest.

Tima se grđe namrči. Po njenom pokretu gledaoci poznadoše da moli domaćina neka spusti zavesu na prozor. u povratku... i video isti sinoćni prozor. mogu. pošla. ni na goste.. To je pred bogom grehota. bivši sluga Makrenin i još nekoliko mangupa. i sad bih. Makrena se moleći obrati ka Miti. pak se raziđe. To se ponavljalo nekih petnaest. Kad graja na ulici dopre do vrška. Svetina je još malo grajala. ama šta ću kad sam mislila da me. gledao je na Mitin prozor.bila od kad je Persa bolovala. Uveče je Tima malo sedeo u krčmi. bogami.. dvadeset dana. Svi njegovi poustajaše. 40 .. Od svega svoga nameštaja jedini taj stočić beše Makrena iznela. ne obraćajući pažnju ni na Makrenu. koji je pre držao krčmu negde u Paliluli.. Promena gazde izvrši se bez ikakve graje. mukanje i dernjava pred Mitinom radionicom. Šandor. te ih se nakupi poveća gomila.. Joži i Makrena sedijahu za stolom i blagovahu „bratsku večeru“. Prosto mi je u srcu.. Mita ustade i poče propoved. Na. Persa. Prolaznici se ustavljahu. Ali Mita diže prst i odlično zavrti glavom. Sutradan pop je osvetio vodicu u Timinoj kući. Toga dana uveče skupiše se šegrti Francovi.. te. da. − Šta? − Pa sve me nešto k njoj vuče!.. Mita. Tada ih zviždanje i dreka ispod kuće progluši još većma. Jedino. Pa se onda useli u krčmu neki Gliša Smederevac.. Sreta.. te stade zviždanje.

odbornici mogoše opaziti na Jožinu licu kao malo zavisti. Hrista radi? − reče mu jedan obešenjak. pa dade maha smehu. − Sestra Makrena nije više u Beogradu! − veli Mita. Franc beše dobio opkladu. nego je li sama otišla? − Ona se priružila svome bratu po Hristu. Šandoru. dok mu to i Mita ne potvrdi. 41 . jednog večera. Posle malo vremena nestade i Jožike. − A? Kao da bi i ti rado s njom trpeo. Hrista radi! Kad je to Mita rekao. Pekar ne htede nikako da prizna. ali treće noći nestade i Šandora i Makrene. − Znam...Još se dva puta viđao taj skup. Oni će zajedno da trpe. Najposle. trojica starih gostiju kod novog krčmara otidu k obućara i veoma učtivo ga zamole da im objasni nestanak Makrenin.

− Napolje ko nema posla! − zagrmi Tima. Mito! − viknu on i sagnu se da je odige. Ta ne može biti!. U polovini meseca avgusta. jednoga večera. − O.. trup posrnu i ona pade na bok. Brzo se iskupiše prolaznici.. − Ta.. Šta koješta drobiš! − govori bakalin podižući joj glavu. Sveću amo!. glava joj se spusti ka levom ramenu. − Gospa Persa!. Neko iznese lampu.... a rukama pokaza da mu pomognu uneti je. Persa izađe pred kuću da odahne. Svi se pogledi stekoše na Mitino lice. ali čim sede na stolicu...... pa poduhvati lešinu i unese je sam na krevet.VIII. te razgura oko sebe ženskadiju.. umrla je! − vrisnu neko. Po lekara brzo!. Mita izađe.. − Brzo lekara! − više Steva.. te prema svetlosti blesnuše njene raširene zenice. koje malko beše ubledilo. Svetina zaguši radionicu. To se desi baš kad je Steva bakalin tuda prošao.. − Vode!. viču što koji. Tima dođe.. pekar 42 .. Ne zna se! To se ne može znati! Mita mrmljoše nešto u sebi.. Nađoše se tu Franc. Trljajte je!. Bože!.

. − Lepa vam.... Pop prekide žestok govor. idite kućama. odgovori u ime sviju Tima. Nije mu trebalo dugoga pregledanja. Doktor napisa nekoliko vrsta i ode. hoćemo. a vi. − Hoćemo. Vrati se sa čiča Sretom. − Majstore. reče doktor začuđen. jer bih morao dolaziti k vama. a nemam nikoga. velika hvala. − Molim. na žalost. dobro.Gliša. onaj mali Jevrejin. te pomogoše Timi da povrati red. kad naiđe majstor. ako želite. − molim za uverenje radi sahrane. Lekar otkide listak iz svoje knjižice. te osim onih koje ostavi zateče još popa profesora i jednog pozornika u radionici.. Mita natače šešir i otide nekud brzim koracima. − Hvala vam. braćo! − reče Mita rukujući se sa zanatlijama. 43 . braćo. − Biću vam jako blagodaran. − ja ću vam ga napisati sad ovde. − prekide ga Mita već sasvim priseban. Gliša otide i donese pero i mastilo. ako možete da posedite po sata. hvala vam braćo! − poče Mita zadihan. − Pa. Sad ja imam drugoga posla. gospodine. ali ne beše pera. dokle se ja ne vratim.. − E. − Biću vam blagodaran. Dođe lekar.

A misliš li ti hrišćanski sahraniti ovu pokojnicu? − zapita oštro pop. pred radionicom hodahu dva žandara. I ostali mu ponudiše svoju pomoć. Tima. ali odmah ustuknuše.− Ako bi ti što trebalo. a glas mu malko zadrhta. Oko deset časova pre podne zazvrjaše mrtvačka kola. − Hoće li se sad izneti mrtvac? − Da! 44 . Oba izašođe. Pred krčmom beše gomila sveta.. On se povrati sa nekim starčićem.. Razumeš li? − reče pop pozorniku. lepo odevenim. da me ostavite na miru! − reče Mita. − Pazi ti!. Samo ti pazi. − Kamo majstor? − Evo me? − odazva se Mita.. preteći prstom.. − Molim. ustajući kraj nogu pokojnice. Franc i Sreta krenuše da izađu. samo zovni! − veli Tima polazeći. Mita se zatvori.. na svoju odgovornost. jer uđe pozornik. gospodine. − Razumem! − odgovori stražar.. Sutradan ranije Sreta otide u opštinu da plati za grob i za mrtvačka kola.

45 . ali ga prihvati onaj stari gospodin i nešto mu brzo prišapta. Mita se uhvati za kosu i posrnu. izvolite. Za njim uđe profesor i viknu drugu: − Počinji! Paroh poče: „Blagosloven Bog naš. Hajdemo Sreto! − i gologlav sa čičom izađe na ulicu..− A sveštenik gde je? Jeste li poručili po sveštenika? − Ja neću sveštenika! − odgovori majstor odlučno. − Vidi Bog! − jedva izreče majstor. ali pop Kosta. pak se izgubiše negde. Mita se povrati sa Sretom tek predveče. zaklanjajući oči.. vidi Bog da je ovo nasilje!. vsegda.. Uđe paroh s petrahiljem o vratu i krstom u ruci... kao da se nadao tome.. Sve su novine govorile o tome događaju. ninje i prisno!“ − i stavi srebrni krst na grudi Persine. zgrabi mu ga iz ruke i položi ga opet na vrhu pokrova. Za njim šmignu i gospodin. − Po zakonu mora biti! Vi ste u policiji zapisani kao pravoslavni. Zanatlije izneše mrtvo telo i otpratiše ga do večne kuće. gospodine popo! − reče pozornik s vrata. Tada Mita đipi i dignu krst sa mrtvaca. Radnju mu beše Tima zatvorio.

Opet se Miti javi žandar. Zvao ga je sud da odgovara što je prečio sveštenika u vršenju dužnosti i osudi ga na godinu i po tamnice. 46 .

pravičnosti. I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE! 47 . koji imaju interes za Reč. dela i puteve Božije… Nadamo se. da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas: "Za poznanje mudrosti i vaspitanja. za davanje prostima razbora. (Poslovice 1:2−4) OVAJ FAJL JE BESPLATAN.Onima. za shvatanje izraza razuma i primanje nauke pameti. pravde i poštenja. znanja i razmišljanja mladome čoveku.