You are on page 1of 11

POČECI MODERNE U SRPSKOJ UMETNOSTI LIDIJA MERENIK POČETAK MODERNE UMETNOSTI U SRBA

OD PLENERIZMA KA IMPRESIONIZMU MARKO MURAT (1864-1944 PROLEĆE 1894

ISTORIJSKA KOMPOZICIJA KAO STARI NARATIV, PLENERIZAM KAO NOVI SLIKARSKI JEZIK PAJA JOVANOVIĆ KRUNISANJE CARA DUŠANA U SKOPLJU, 1900 POLITIČKO-NACIONALNA REPREZENTACIJA U Paviljonu Kraljevine Srbije izlažu Đorđe Krstić Pad Stalaća, Rista Vukanović Dahije, Leon Koen Otmicu srpkinja za turski harem, Paja Jovanović Krunisanje cara Dušana u Skoplju, Marko Murat Ulazak cara Dušana u Dubrovnik i dr. Paja Jovanović dobija Zlatnu medalju za istorijsku kompoziciju urađenu plenerističkim manirom. UROŠ PREDIĆ HERCEGOVAČKI BEGUNCI SLIKARSKA ŠKOLA BETE I RISTE VUKANOVIĆA U BEOGRADU BETA SA UČENICIMA NADEŽDA PETROVIĆ I KOSTA MILIČEVIĆ SA ĐORĐEM KRSTIĆEM

POČECI IMPRESIONIZMA NA POČETKU XX VEKA 1900

1

tako i političke autonomije.zagovaranjem kako kulturne. ali je fond otkupljenih dela sa Prve jugoslovenske umetničke izložbe predstavljao začetak Zbirke jugoslovenskog slikarstva XX veka Narodnog muzeja u Beogradu. Save IV stepena. slovenačke i bugarske umetnike i afirmiše južnoslovensku (jugoslovensku) ideju . koji menja strategiju kako unutrašnje. Izložba je otvorena 5. Istom prilikom ilegalno prenosi municiju sakrivenu u žitu. Nadežda dolazi na ideju o osnivanju Jugoslovenske umetničke galerije. a pravila rada Galerije piše dr Miloje Vasić. VASINA ULICA 1903 1904. BEOGRAD. prikupljanje i pružanje brze i efikasne pomoći Srbima izvan Srbije. 1903 U atentatu (MAJSKI PREVRAT) ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga. Majskim prevratom. 1905 2 . • Povodom stogodišnjice Prvog srpskog ustanka i krunisanja Petra I. Prilepa. ULICA KNEZA MIHAJLA. U Srbiju je stigao prvi automobil. hrvatske. Dobija Orden sv.1900. koju Nadežda Petrović svesrdno prihvata. Nadežda učestvuje u osnivanju i organizaciji Prve jugoslovenske umetničke izložbe. Rađa se ideja o oslobođenju južnoslovenskih naroda. • Nadežda radi ključne slike ovog perioda . septembra na prvom spratu Velike škole. Osnovan je Muzej grada Beograda.Resnik i Staro groblje. Organizuje veliki ženski skup 15. a na presto dolazi Petar Karađorđević. BEOGRAD. Ova ideja nije realizovana. Prikuplja i tokom jeseni odnosi humanitarnu pomoć u Makedoniju (sela oko Bitolja. postaje prvi njegov sekretar. u vatrenom govoru agituje za "buđenje patriotske svesti kod našeg ženskinja". Kičeva) i za postradala sela oko Soluna. Izlaze prvi brojevi novina Politika i Pravda. avgusta 1903. Nadežda osniva Kolo srpskih sestara. dolazi do smene dinastija. Otvorio ju je kralj Petar I i tom prilikom otkupio 41 delo i odlikovao najistaknutije umetnike. 1903: Osnovano je udruženje Slovenski jug . koja okuplja srpske. političku i socijalnu pravdu. • Objavljeni Principi metafizike Branislava Petronijevića i Jazavac pred sudom Petra Kočića. Nastaju impresionističke slike Riharda Jakopiča Sunčani breg i Kamnitnik.projugoslovenski orijentisanih studenata Velike škole. • Nastaje inicijativa za osnivanje Jugoslovenske umetničke kolonije. tako i spoljne politike.

borila se sa simbolističkim. izgrađivala se tehnika kratkog i samostalnog poteza. fovističkim i kubističkim slikarstvom. u kojima su videli i već prihvatili izvesna impresionistička rešenja. Beta i Rista Vukanović. opažamo na vidiku tri generacije: stariju. Leon Koen i Stevan Aleksić. Međutim. već za impresionizam. Otkuda to da se naši nisu vezali za ove pravce i za ono što im je bilo savremeno. druga ga je prihvatila.“Na samom početku srpskog modernog slikarstva. koja je tek dovršavala svoje školovanje. oko godine 1900. Do svih triju svetlost je doprla kao problem: jedna je ukazala na njega. i u tim godinama.T. do 1912. Đorđe Krstić. (L. Uočava se da su Srbi. Međutim. u kome su na prelazu iz XIX a XX vek jake tradicije kasnog romantizma u temi (istorijska kompozicija) i realizma u formi. predistorija novog sadržana je u razvoju od veštačkog osvetljenja do prirodne svetlosti. Trifunović) “Dva zapadnoevropska centra. Minhen i Pariz. 3 . s Krstićem. koja je aktivno stupala u umetnički život.”. ušli u moderno slikarstvo. Dva krupna istorijska razloga uticala su da se naši umetnici. tu — u tim godinama — za Francusku već prevaziđenu umetnost? Odgovor na ovo pitanje otkriva temelje srpske Moderne i specifičnost njena razvoja u odnosu na evropsku umetnost.” (L. i mladu. uticali su na razvoj srpskog slikarstva u vremenskom razdoblju od 1900. od slikara luminista do prvih plenerista starije generacije. od 1903. svesno ili nesvesno.) TERAZIJE U PRVOJ DECENIJI XX VEKA UGAO KNEZ MIHAJLOVE I KOLARČEVE – STARA “ALBANIJA” PRE IZGRADNJE PALATE “ALBANIJA” FOTOGRAFIJA S POČETKA XX VEKA 1907. koja je već uveliko stekla ime i popularnost. a u delima plenerista sazrevala je postepeno koncepcija svetlosti kao osnovnog problema slike. francuska umetnost je uveliko prebolela impresionizam. kada su prvi srpski slikari išli za Pariz (Milovanović. već preko Praga i Minhena. Nadežda). dolazeći u Pariz ne opredele za savremene pokrete: (1) vezanost za domaći umetnički razvoj. i (2) prvi srpski slikari nisu dolazili u Pariz direktno iz Srbije. to su bile pouke i iskustva koja su mladi đaci Krstićevog ateljea i Kutlikove škole mogli da steknu u Beogradu i da ih dobro upamte pre nego što su produžili svoja školovanja na Zapadu. koje su radili Đura Jakšić. KLJUČNA GODINA SRPSKOG IMPRESIONIZMA Most cara Dušana u Skoplju Milana Milovanovića (1876-1946) “Srpski impresionizam je predstavljao istorijsku prekretnicu: s njim je u Srbiji počela život moderna i savremena koncepcija slike. Oba ova rešenja nastala su u zemlji. u vreme njegovog formiranja. U slikama s noćnim osvetljenjem. do 1918. a treća razvila. srednju. rešavajući problem svetlosti.

KOLOSEUM. 1875 NADEŽDA. paralelna struja Nadeždinoj centralnoj ideološkoj sadržini slike zavičaja. 1907. MONE. takođe. 1909 Sa pomenutim delima koja nastaju kao bočna. ŠETNJA. jer su svetlosni problemi dobili tada najzrelija rešenja”.Razvoj impresionizma pokazuje da je on u godinama prvog svetskog rata bio na vrhuncu. SLIKARKA LUKIĆ U BAŠTI. mogu se meriti još i aktovi koje Nadežda slika u dve vremenske celine. i Sedeći ženski 4 . ZA ŠIVAĆOM MAŠINOM. Iste godine nastaje i jedan od najboljih aktova. nisu u žiži njene slikarsko-programske strategije. 1913 “GRADJANSKE” TEME “NARODSKE” TEME NADEŽDA PETROVIĆ. veka i oko 1907-1909. a pre svega sa pomenutim portretima i autoportretom iz 1907. početkom 20. ŽENA SA SUNCOBRANOM. ANĐA. Aktovi. kao vrhunskim slikarskim realizacijama. Oni se razvijaju u Minhenu: najranije su studije . 1907 BORIVOJE STEVANOVIĆ 1878-OKO 19 DEVOJČICA U DVORIŠTU. kao i crteži.vežbe iz 1899. a oko 1901. slika Ženski akt s leđa. 1907. DAMA SA CRNIM ŠEŠIROM. studije muškog i ženskog akta iz 1900. 1908 ČITANJE 1901 NADEŽDA. 1918-19 NATALIJA CVETKOVIĆ (1888-1928). 1915 NATALIJA CVETKOVIĆ. OKO 1920 ? BETA VUKANOVIĆ (1872-1972) LETNJI DAN.

Žena u crvenoj haljini (Žena u crvenom)[9] i kao da sa njom čini zamišljeni par suprotnosti. koja je znatno izdvaja od slike prirode kao proizvoda vladajuće kulture[10]. ukrasa i izveštačenosti poze. i ukazuju na njen novi. 1910. aktovi ipak ostaju deo one vizije prirode. 1903..građanske haljine ili narodne nošnje.. Od trenutka kada se vrati u Srbiju. drugog odevenog u društveno i statusno kodiranu odeću . Akt u fotelji (Odmor) iz 1909. tela. Tada slikarskim kvalitetom kulminira. u odnosu na druge slike iz ovog perioda. relativno nepoželjnoj temi koja je posledica društveno propisane podele polova: "Akt je [. tako ni posthumno. pokazuje kao izrazito moderni pokušaj spontane scene (ili njene inscenacije) . ako je tako bilo prihvatljivije"[4]. Sada se oslobođenost od kostima . celokupnog izgleda. putenosti.akt. sporedni sadržaj u odnosu na primarne ciljeve.večernju haljinu.[6] nema podataka da je javno izlagana. po duhu najsličnijem ambijentu skicozno rađene slike iz 1910. on odaje slični utisak kompozicione svedenosti i jednostavnosti ukupnog utiska: eliminisanje suvišnih detalja. Obe slike su svedočanstvo da Nadežda ne pati od "porcelanskog izražavanja" i uglađenosti. sa nijansama toplih boja u osnovi (varijacije crvene. odmora . prirodnog i oslobođenog.] rušio tabu.dokolice. opuštene poze tela: jednog nagog i nesputanog. ona ne slika aktove. kako za Nadeždinog života. i postane okupirana političkim pitanjima i aktivnostima. u boji fotelje i poda).u građanskom enterijeru. kao i u vreme kada je najviše usredsređena na rad po programskim osnovama Kolonije. Akt se ponovo javlja u vremenu vezanom za njene najbolje pretpariske slikarske godine. individualni i anticipirajući pogled u repertoar Modernih tema. drugačiji. I ovde možemo pronaći svedočanstvo Nadeždinog moderniteta. AKT 1901 Ženski akt s leđa je slika relativno velikog formata[5]. 1907-1909. Prilično usamljeni i na prvi pogled izolovani u Nadeždinom opusu. Iako rađen slobodnim i širokim potezom. Akt u fotelji (Odmor)[7] je izlagan na Nadeždinoj drugoj samostalnoj izložbi u Ljubljani. iste. a do 1978. ako imamo u vidu predrasude koje postoje prema aktu kao temi kojom bi se umetnice aktivnije bavile. [1] 1901 1909 ŽENA U CRVENOJ HALJINI Anđa Ciganka 1905 Devojčica 1905 5 . najceremonijalniji i najuglađeniji od svih bourgeois kostima. Akt u fotelji pokazuje onu vrstu prirodnog i spontanog kojem je težila i u drugim temama i sadržajima. stvarajući pukotinu na površini rigoroznih pravila epohe koja su diktirala model po kome se i poznato smatralo nepoznatim. ali ne i u Beogradu[8].

koji nosi garanciju stvarnog ili prividnog reda te stremi anonimnosti. mirnodopski. u ciklusima koji se mogu grupisati kroz tipologiju zemlje i njenih ljudi. 1905 1905 Domaćin 1905 Guslar Čobanin 1911 Posebnu Modernu i. kao i ateljerski podsticanu epiku i nacionalni mit pretočila u realnu. Prvi period. prizora i običaja modernog doba i ideala modernizacije.ideološki analogne oslobodilačkim i jugoslovenskim težnjama kralja Petra I Karađorđevića. veku bila dovoljno otvorena za podsticaje Moderne. a svoj vrhunac je imala u ostvarenjima slikarkine pariske i postpariske faze.koji afirmiše. početnom godinom Nadeždinog angažovanja na organizaciji Jugoslovenske umetničke izložbe i Jugoslovenske umetničke kolonije i godinom kada odlaska u Pariz. Ovako formirana tipologija dobiće na intenzitetu u periodu od 1913.živopisna. godine. izjednačavanja projekta Moderne sa projektom nacionalno-državotvornog ostvarenja. kada je Nadežda sopstvena oslobodilačka stremljenja. Tada nastaje njena verzija modernizma. Nadežda slika u Resniku. patrijarhalna. 6 . uopštava. ideološko-političkog diskursa . PRIZRENKA.Dve seljanke 1905 Čišćenje gusenica 1906 Nadežda Petrović je prva od srpskih umetnica i umetnika u 20. Moderna je u srpskom slikarstvu generisana zahvaljujući Nadeždinom individualnom delovanju 1905. godine. 1910. do 1915. da bi govorio o nekoj istini koja bi trebalo da bude ispisana rečima" Do Nadeždinog Modernog preokreta istorijske teme i njene preobrazbe u temu zavičaja. i političkih stavova i patriotskog angažmana. redukuje razlike. u vremenskom toku od 1904. Sićevu i drugim srbijanskim mestima. između 1910. omeđen je 1904. godine. implicitno političku. prethodnog formiranog. sinteze modernih ubeđenja i slikarskih eksperimenata. U ovom kratkom periodu kulminiraće suština njenog. a njena dela su prva moderna postignuća u srpskoj umetnosti na početku veka. i 1914. Nije ni slikarka arkadijske. nakon povratka iz Minhena 1903. Srbija je centralna tačka ovog ambivalentnog ideološkog umetničkog delovanja. estetizovane Srbije. kao spoj modernističkih jezičkih postulata i reprezentacijskog narativa zavičajne slike zemlje i ljudi . bez obzira na stilske varijacije i promenu dominantnog pikturalnog iskaza. siromašna i neprosvećena. već onakve kakva je Srbija bila . i deluje u skladu sa idejama i programom Jugoslovenske umetničke kolonije. političke i intelektualne elite. Nadežda Petrović je progresivna slikarka koja nije hroničar grada. viziju slike realizovaće Nadežda Petrović. političku i humanitarnu misiju na frontovima Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata i čija umetnička tematika topografski i ideološki prati njen ratni itinerer. determiniše "i koji kao takav uvek implicira neko stanovište moći . do 1915.

slika i crta na letnjim terenskim putovanjima po Srbiji i Ovčarsko-kablarskoj klisuri. 1913 Slike koje Nadežda radi na svojim putovanjima i boravcima po inostranstvu. lišene su ideološko-patriotske supstancije koje sadrže dela i motivi nastali u Srbiji i predstavljaju njena vrhunska pikturalna istraživanja i kolorističke eksperimente. evoluira radeći prevashodno na tragu Krstićevih dela. njen avangardni slikarski prosede razume jedino avangardna kritika. bilo da su u pitanju skice sa terena. Moša Pijade piše: "Kada se pre nekoliko godina prvi put pojavila na našim izložbama. Nadežda će dalje osavremeniti i razviti u duhu impresionističke motivacije i žustrine autohtonog slikarskog rukopisa i naglašenog kolorizma. zavičajnoj i istorijskoj supstanciji ideološkog narativa slike. teritorijalizaciju nacionalne ideje i nacionalnih ili memorijalnih toposa[1] . 1913 VEZIROV MOST. kao i slike Fasada crkve svetog Marka u Veneciji iz 1914. koja nastaju između 1881. bili su zavedeni 7 . pre svega u Italiji i Parizu. tj. tačnije. Fasada Notr Dam. najhrabrije slike koje u potpunosti funkcionišu kao izrazito modernističko delo sa svim njegovim gradivnim elementima. [1] 1911 1911 1910 KEJ NA SENI. a neke od skica docnije koristi za slike.došlo je zahvaljujući uplivima Krstićevog dela. 1913 KOSOVSKI BOŽURI. kada on. 1910 Kada 1912. To su dela potpuno sazrele umetnice koja je konačno pronašla dugo traženi slikarski izraz. bilo po njima nastale slike. takođe. tako i zbog svojih terenskih putovanja. godine. Većina kritičara. od 1904. Krstić u ovom periodu stvara tri ključna tipa (sadržaja). izrazito individualističkog i kreativnog razumevanja njegovog opusa. godine izlaže neke od svojih pariskih slika na IV Jugoslovenskoj izložbi. godine. uobličenih u maniru plein-air slikarstva. Bogorodičina crkva u Parizu (Notr Dam). Krstićev model. i 1883. istovremeno. Nadežda Petrović glavne teme i tipove svojih slika. u Krstića započetu. onih koji su pisali o izložbi. Kej na Seni. Krstić je. Forum Romanum i Trg u Milanu. [1] GRAČANICA. Ksenija Atanasijević. poput slika iz 1910: Bulonjska šuma. Most na Seni. daleko izvan delikatnog plein-air slikarstva njegovih najboljih srbijanskih ostvarenja. među srpskim umetnicima starije generacije. More (Talas). kako zbog svog temeljnog školovanja izvan Srbije. Samo unutar takvog procesa mogao se. po nalogu Kneza Milana Obrenovića i Kneginje Natalije. oblikovati Nadeždin odnos prema nacionalnoj. njeni su radovi izazvali čitavu buru u publici. 1913 STARI ŠEDRVAN U PRIZRENU. već daleko moderniji i slobodniji od savremenika. 1910 MORE. Plaža u Bretanji i 1911: Jezero u Bulonjskoj šumi. u Minhenu. 1910 PLAŽA U BRETANJI. za Nadeždu mogao da. bude glavni primer za ugled i autoritet u kome pronalazi važne oslonce sopstvenog stvaralačkog identiteta. kada i moderni jezik koji će samosvojno interpretirati. a sa podrškom Mihajla Valtrovića.

] Ona je najpotpunije uspela u Notr Damu [. Pre svega nju. usamljenu i autohtonu verziju moderne slike naglašenih izražajnih. nego sadašnjost prošlosti. pre svega Moše Pijade i Branka Popovića. Oni su malani virtuozno i pastozno i sa neobuzdanošću jednog strasnog slikarskog temperamenta kome Petrovićeva u ovim slikama nije dopustila da se ispolji na uštrb harmonične celine". Odlučujuću ulogu u tom procesu je odigrao kako Nadeždin politički i humanitarni angažman pre 1912. na celoj izložbi malo je pejzaža sa više slikarske sadržine od ta dva pejzaža. stvaraju svoja najbolja dela.aktivizam neobično odevene "čudne mlade žene".] i Tiljerijama. već onoga što odatle ponovo živi.] Ali se sećam da je samo nekoliko ljudi radujem se što sam i ja bio među njima . Nadeždin moderni projekat nastao je u najboljem spoju individualnog. koja u džakovima žita švercuje municiju i koja je "vidar nacionalnih rana i vojnik". materijale ili efekte neimanentne slici (slikarstvu). Shodno tome. jasno je da Murat ne može izgledati revolucionar kao nekad pored svojih kolega iz srpske Lade". ohrabren elementima primitivizma i fovizma koje prepoznaje kao važne pokretače napretka moderne umetnosti. U Parizu njen radikalni umetnički govor ide još dalje. navodi Moša Pijade.. širokih zahvata i vizura. on je u svoje vreme doživljen pre kao eksces nego kao kapitalno dostignuće. a naročito ne vladajući tok uglavnom konzervativne i netrpeljive likovne kritike. ali i njene kolege impresioniste. [. koji upravo oko 1912. pored Nadežde Petrović i Milovanovića. i kasnije.tom burom.. daleko ispred impresionističkog senzibiliteta slikara poput Milovanovića. uspostavivši ga kao moguću normu. nisu mogle da preokrenu ni kulturnu javnost Srbije u vremenu pre 1915. Nadeždina hrabrost se ogleda upravo u uspostavljanju ideje čistote (purizma) slike u smislu u kojem ona postaje samodefinišuća. kolorističkih vrednosti.. [1] Međutim. izražen u mnogim pariskim i postpariskim slikama. [1] Nesposobna i nevoljna za delikatnost impresionističkog iskaza. pa ni presudni za njeno uobličavanje u heroinu. u tom trenutku je moguće prepoznati kao napredne slikarske snage: "Pored Vidovića. u čemu leži centralna istorijska istina o modernizmu i modernističkoj slici. Tako je vidi istorija i najčešće prepoznaje po slici koju sama nikada 8 .. stvorio je prve radikalne pikturalne iskaze srpske Moderne.. daleko ispred sopstvenih nedorečenih impresionističkih traženja iz 1907-1908. a ne kao slučajno odstupanje. Stevanovića. i sve dok ne postane svestan ne onoga što je mrtvo i prošlo. Miličevića. a i mnogi slikari mislili su tada da g-cu Nadeždu Petrović treba proglasiti nedarovitom i ludom plavom četkom [. Slikarka je sada istinski avangardna u definisanju modernog izraza. pošto prethodno odbaci postupke. inovativnog stvaralačkog poriva i inteligentne interpretacije toposa i mitova tradicije: umetnik ne zna šta će stvoriti dok ne počne da živi u nečemu što više nije čista sadašnjost. pored Slovenaca iz Medulića. Malobrojne dobre kritike. Ako imamo u vidu da no artist of any art. iako je prvi utemeljeni moderni projekt umetnosti i umetničke ideologije u Srba realizovala žena. one nisu mogle da budu presudni generatori njene posthumne slave. Njen stav o samodefinišućoj slici.moglo u ono vreme izdvojiti iz njenih radova ono što je bilo neobuzdano u njima i što je dolazilo iz njene mladosti i nezrelosti i razumeti da će jednoga dana Nadežda Petrović biti odličan pejzažista. tako naročito u vreme oba Balkanska rata i u Prvom svetskom ratu . has his meaning alone. Nadežda stvara različitu..

ili problem koji to rešenje isključuje? Da li je Moderni projekt Nadežde Petrović bio ideološka ili utopijska projekcija? Potonja istorija je. a ne za štafelajem. i koja nikada nije bila nosilac njenog ideološkoumetničkog programa. godine. pouzdano. Jer. kao dominantna. on je u čistom modernizmu više nego što je Srbija prvih decenija 20. Izrazito slikarski avangardna serija pariskih motiva tek ne poseduje ni jedan nacionalno reprezentacijski momenat. 1911 MALIŠA GLIŠIĆ. progres Moderne slike identifikovan je sa progresivnom realizacijom pre svega nacionalne i šire. Zbog toga je njena lična žrtva postala toliko dragocena i toliko teška.u situaciji u kojoj umetnost i njena ideologija. kroz homogeno telo etike.modela. veka imala sposobnosti da prihvati. tokom 20. kao delotvorni postupak. Autoportretu iz 1907. Paradoksalno kako na prvi pogled može da izgleda. Priznanje odato Nadeždi Petrović. jedinstveno i neuporedivo. kako potvrdila. Takav model je na kratko bila uspostavila Nadežda Petrović. kao borbenu umetničko-političku viziju budućnosti. Ono što je sagrađeno. učinili heroinom: "Nadežda je jedne večeri dobila ratno odlikovanje koje je jedan vojvoda skinuo sa svojih grudi da njoj prikači. nisu uspele da se nametnu. Definisano početkom 20. BOROVI. najbolje je priznanje koje je ova hrabra žena mogla da dobije. stalno okretane na točku hiperistorizovanog i hiperpolitizovanog društva. priznanje koje je izjednačilo sa muškarcima.njeno slikarsko delo. Pejzaži Srbije su očigledno više insistirali na slikarskom eksperimentu nego na idiličnom sadržaju. Na žalost. kasnije je razarano. nju su tek ratničko. operativna struktura vizije jednog racionalno i etički osmišljenog projekta . [1] MALIŠA GLIŠIĆ (1885-1915) PREDEO IZ RIMA. Ono bi bilo. "ono što je Nadežda Petrović ostavila iza sebe na umetničkom polju . a njihovu su jezičku progresivnost olako zasenili još radikalniji eksperimenti drugih umetnika koji se sporadično javljaju nakon 1918." Na kraju: Koji problem je umetničko delo postavilo budućnosti? Problem koji iziskuje umetničko rešenje. veka. veka kao "ideja-snaga" i "projekt delovanja revolucionarne namere". ideje.nije uvažavala. tako demantovala. Po svom sentimentu takav je koncept bliži romantizmu nego modernizmu. Istorijske kompozicije su previše Moderne i "nejasne" da bi nadmašile besprekorni narativ nacionalnog mita kome su Jovanovićeve slike i danas neprevaziđeni simbol. izjednačavanje sa muškarcima i njena prerana smrt na frontu. Ono će ostati u našoj kulturnoj istoriji kao samo njeno. umetnosti i odgovornosti. jugo-slovenske. Iako slikarsko delo Nadežde Petrović veliko. ili po mitskoj dokumentarnoj fotografiji u uniformi dobrovoljne bolničarke. a ne umetničko. Po svojoj umetničkoj odlučnosti i beskompromisnosti. veka kao utopijski projekt in vitro . završeno je krajem 20." Nadeždini narodski portreti su bili dovoljno stvarni i (ili) neprivlačni da nikad ne postanu vizuelni stereotip "naroda" i uspeju da nadmaše popularnost Krstićeve slike Na studencu. 1912 9 . Ono je značajno i preporođajno. i u političkom i u umetničkom smislu. stoji potpuno zasebno. oba. mnogo značajnije da nije prekinuto.

i njega su u donosili učenici Minhena i Praga. dakle. strast i nemir. Njen jedini zahtev – autonomija kreativnog čina i autonomija slikanog polja – doživljavan je kao jeres prema drugim. kao pokušaj ako ne multikulturalizma ono bikulturalizma svakako. tako karakteristične za fin de siecle. FRANCUSKI NADREALIZAM I BEOGRADSKA SCENA TRIDESETIH GODINA FRANCUSKI NADREALIZAM I BEOGRADSKA SCENA TRIDESETIH GODINA NEDOVRŠENI PROJEKT MODERNE • Od 1900. sa znamenjima prirode i svetlosti. bučne restorane i mjuzik-holove. kao i na ozbiljno zaustavljanje njene geneze u periodu od 1945. i 1918.” (L. Iako je. Iako je jednim okom gledao u Evropu i uzdisao za njom. lepršave. golicave i razuzdane atmosfere. srpsko slikarstvo je ipak uspelo da konstituiše otvoreni. godine. Obožavajući prirodu. 10 . tople boje srbiijanske jeseni i olovne oblake rata. do 1945. S obzirom na različite. poetične parkove. može se posmatrati i kao deo isprekidanog i nikada do kraja ostvarenog projekta Moderne. 1911 “Moderna umetnost u Srbiji rođena je relativno kasno. Mada se teško oslobađao tradicija. — jednu patrijarhalnu stvarnost koja je od evropske bila udaljena tačno toliko koliko i naše slikarstvo od francuskog. nešto svoje i specifično. do 1951.MALIŠA GLIŠIĆ.T. konjske trke i okeanske obale. univerzalni umetničko-ideološki model sa premisama moderne / modernističke slike. kada se usredsređuje na transparentni politički narativ. NEUSPEH NOVE MODERNOSTI I AVANGARDE 1921. impresionizam je postao vodeći tok srpskog slikarstva između 1900. modernistička slika kao rezultat najafirmativnijeg razvoja evropske ideje u srpskoj umetnosti. elegična jezera i sunčane trgove. impresionizam je u Srbiji imao i nešto drugo. Svega toga nije bilo u srpskom slikarstvu. Sa slika srpskih majstora nije odjekivala zvučna melodija kan-kana. blistavu materiju. unoseći u sliku topliju emociju. godine. manje tolerantnim ideološko-nacionalnim i ideološko-političkim modelima. na granici dva veka. koji su na povratku za rodni kraj sporadično i nakratko svraćali u Pariz. PUT U MONTE ĆIRĆEO. impresionisti su glorifikovali svetlost. niti je u njima bilo one lake. UMERENI MODERNIZAM POSLE 1921. I PARIZ KAO IDEAL NOVA MODERNOST 1921. kada je još usredsređeno na nacionalno-istorijske teme. srpski impresionizam je zabeležio ono što je video: periferiju Beograda i blatnjavu Srbiju. toliko mnogo i sudbonosno iniciran velikim zapadnoevropskim centrima. nekada veoma žustre kritike. ali toga nije bilo ni u Srbiji.) RATOVI 1912-1918 RATOVI VALJEVSKA BOLNICA 1915 NOVA MODERNOST POSLE 1918. godine. On nije slikao ljupke kupačice i balerine. lampione i velike bulevare. crkvice i vejanje žita. koje takva slika trpi u periodu između dva rata.

11 .