Универзитет у Крагујевцу Технички Факултет - Чачак

University of Kragujevac Technical Faculty - Čačak

Smer: Tehnika i informatika Predmet: Termotehnika i energetika

SEMINARSKI RAD:

Energija vetra

Profesor: dr Snežana Dragićević

Studenti: AleksandarMamić 627/2008
Page | 1

Stojan Karaulić 1020/2008
Čačak 2011

Sadržaj
POPIS SLIKA POPIS TABLICA 1. Uvod 2. Energija i snaga vetra 2.1. Parametri vetra 2.2. Pozicioniranje turbne 3. Konstrukcijski oblici vetroturbina 3.1. Podela vetroturbina 3.1.1. Vetroturbine s horizontalnom osom obrtanja ili VSHO 3.1.1.1. Broj lopatica 3.1.2. Vetroturbine s vertikalnom osom obrtanja ili VSVO 3.1.2.1. Darrieusova vetroturbina 3.1.2.2. Savoniusova vetroturbina 4. Funkcije rada rada vetroturbina 4.1. Stepen iskorišćenja vetroturbine 4.2. Koeficijent brzohodnosti 5. Proizvodnja električne energije 5.1. Generatori električne energije prikladni za rad vetroturbina 5.1.2. Uporedjivanje sinhronog i ansinhronog generatora 5.2. Spajanje vetroelektrane u elektroenergetski sistem 6. Novi konstrukcijski oblici vertikalnih vetroturbina 6.1. Konstrukcijski oblici vetroturbina na tržištu i njihovo uporedjivanje 6.1.1. Helix wind 6.1.2. Quiet revolution 6.2. Uporedjivanje navedenih vetroturbina 6.3. Idejni projekti vertikalnih vetroturbina 6.3.1. Wing 6.3.2. Tesnic 6.3.3. Bri domestic wind turbine 6.3.4. Magenn mars 6.3.5. Aerogenerator 6.4. Izumi bez podataka o snazi 7. Arhitektura u skladu s energijom vetra 8. Potrebe za električnom energijom u domaćinstvu 9. Razvoj vetroturbine 10. Prikaz 3D modela 11. Tehnička dokumentacija
Page | 2

Popis slika
Slika 2.1. Temperature mora Slika 2.2. Smer globalnog vetra Slika 2.3. Obalna cirkulacija vetra Slika 2.4. Sjer planinskog vetra Slika 2.5. Promena brzine vetra s visinom Slika 2.6. Promena brzine vetra s visinom Slika 2.7. Krive učestalosti brzina vetrova na visinama 10, 25, 50 i 100 metara od tla Slika 2.8. Porast snage vetra s brzinom Slika 2.9. Spektar snage vodoravne komponente brzine vetra Slika 2.10. Weibullova razdioba Slika 2.11. Uticaj prepreke na strujanja Slika 2.12. Brzine strujanja vetra danju i noću Slika 2.13. Ruža vetrova Slika 2.14. Evropska karta vetrova Slika 3.1. Verzija sa stubom ispred lopatica i verzija sa stubom iza lopatica Slika 3.2. “Američka“ vetroturbina Slika 3.3. Darrieusova vetroturbina Slika 3.4. Brzine i sile na preseku lopatica Slika 3.5. H-tip turbine Slika 3.6. Šema sistema za okretanje lopatica Slika 3.7. Spiralna vetroturbina Slika 3.8. Horizontalne verzije Darrieusovih vetroturbina Slika 3.9. Savoniusova vetroturbina Slika 3.10. Princip rada Savoniusove vetroturbine Slika 3.11. Spiralna Savoniusova vetroturbina Slika 4.1. Šematski prikaz strujanja fluida kroz disk rotora Slika 4.2. Koeficijent Cp s obzirom na
v2 v1

Slika 4.3. Promena koeficijenta korisnosti s promenom koeficijenta brzohodnosti Slika 5.1. Karakteristika momenta asinhrone mašine za jedan smer obrtanja polja Slika 5.2. Priključenje na mrežu Slika 6.1. Helix Wind vetroturbina Slika 6.2. Modularna nadogradnja Helix vetroturbine Slika 6.3. Turbulentno strujanje vetra kada nailazi na prepreku Slika 6.4. Quiet revolution turbina Slika 6.5. Wing vetroturbina s solarnim kolektorima Slika 6.6. Pokretanje pri malim brzinama vetra i prilagodjavanje lopatica velikim brzinama vetra Slika 6.7. Prikaz slaganja diskova unutar Tesnic vetroturbine Slika 6.8. Unutrašnjost vetroturbine Tesnic i sklop uređaja Slika 6.9. Konstrukcija Bri Domestic vetroturbine i njena skica
Page | 3

Prednosti i nedostatci direktnog pogona u odnosu na pogon s multiplikatorom Tablica 6.15.2. MARS turbine velikih snaga na velikim visinama Slika 6.3. Prva građevina s instaliranim vetroturbinama (3) Slika 9.11. Morfološka matrica Tablica 9. Glavne potrebe korisnika Tablica 9. Koncept građevine s instaliranim vetroturbinama (1) Slika 7.1.lopatice Slika 9. MARS vetroturbina Slika 6. Generator GL-PMG-500A Slika 12.2. Vetroturbina Graemea Atteya Slika 6. Uporedjivanje snage i dimenzija vetroturbina istih dimenzija Tablica 6.1.1.3. Koncept građevine s instaliranim vetroturbinama (2) Slika 7. Sinhrone brzine obrtanja za razne brojeve pari polova Tablica 5.3.1.3. Razrada lopatica s dodatnim delovima Slika 12.1.14.1. Koncept 2 . Aerogenerator Slika 6.1. Dnevna potrošnja u vatima Tablica 9.2. 3D model modula lopatica Popis tablica i dijagrama Tablica 2. Koncept 1 – lopatice Slika 9.13.1.1.12. Parametri za proračun brzine vetra prema European Wind Atlas Tablica 2. Električni uređaji u domaćinstvu Tablica 8. Uporedjivanje generatora Tablica 5. Beaufortova skala jačine vetra Tablica 5.1.2.3. Uporedjivanje snage i dimenzija vetroturbina Tablica 6.2. Ocenjivanje koncepata Dijagram 6.10 Letelica “Lakša od vazduha” Slika 6. 3D model sklopa vetroelektrane Slika 12.2. Koncept 3 – lopatice Slika 10.2. Mag – Wind vetroturbina Slika 7.4. Dnevna potrošnja električne energije u kilovat satima Tablica 8.3. Funkcijska struktura Slika 9. Modeli Tesnic vetroturbina Tablica 8.3.Slika 6. Snaga u zavisnosti od brzine vetra i energija dobijena kroz godinu u zavisnosti od brzine Page | 4 .2.

statička opterećenost ležaja d x .koeficijent maksimalne korisnosti C p .srednja brzina v1 .frekvencija događanja određene brzine vetra f .kontinuirano opterećenje Rm . .promena pritiska q .postojeća sigurnost T .parametar oblika vetra L10 .moment torzije v .površina A .Popis oznaka i mernih jedinica fizičkih veličina A . .redukovani moment P .promer vratila na mestu preseka x E .faktor veličine b2 .progib J1 .dinamička opterećenost ležaja C0 .brzina vetra ispred rotora v2 .nominalni veek trajanja ležaja m .moment tromosti k .snaga Pmax .koeficijent korisnosti C .sila Fr .brzina vetra iza rotora W .parametar odnosa veličine b1 .protok mase u vremenu M .max .brzina vetra na referentnoj visini vsr .brzina vetra vr .naprezanje pri maksimalnoj sili S potr .modul elastičnosti F .statička nosivost Δp .maksimalna snaga P0 .radijalna sila f (v) .moment M red3 .snaga E .faktor kvaliteta površine C p .dinamička nosivost C1 .potrebna sigurnost S post .moment otpora Nm ms −1 ms −1 ms −1 ms −1 ms −1 mm −3 Page | 5 g g m2 ms −1 kN kN kN mm W Nmm −2 N N % mm mm 4 milioni okretaja kg s −1 Nm Nm W W kN Pa Nm −1 Nmm −2 .

visina koju tražimo zr .radijalni faktor ležaja Y .gustina fluida −3 ρ .nagib elastične linije β kf .X .referentna visina merenja z0 .koeficijent brzohodnosti ω .faktor čvrstoće materijala β .visina hrapavosti površine α .faktor zareznog djelovanja λ .brzina obrtanja −1 m m m rad rad s kg m ρ .faktor udara σ fDN .koeficijent hrapavosti površine α 0 .savojno naprezanje Page | 6 .savojno naprezanje za materijal −2 Nmm σ f .aksijalni faktor ležaja z .

1. Uvod
U poslednje vreme sve smo svesniji činjenice da svojim načinom života izazivamo velike promene Zemljinog eko sistema.Te iste promene, s obzirom da smo deo tog sistema,utiču direktno na nas. Iz tog razloga sve se više budi svest ljudi o potrebi za velikim promenama vezanim uz način dobijanja energije. Jedan od oblika energije koji svakodnevno koristimo jeste električna energija.Glavna prednost električne energije je mogućnost njenog lakog transporta do krajnjeg korisnika. Problem koji se javlja je proizvodnja, naime najveći udeo u svetskoj proizvodnji el. energije imaju termoelektrane koje koriste fosilna goriva. Osim što su ograničen resurs, fosilna goriva značajno zagađuju Zemljinu atmosferu. Iz navedenih razloga javlja se potreba za novim, alternativnim izvorima energije. U svojoj okolini primjećujemo velike potencijale prirodnih izvora energije kao što su sunčeva energija, energija vetra, energija okeana, geotermalna energija, biogoriva i sl. Da bi se ti izvori iskoristili, potrebni su uređaji koji vrše pretvaranje energije. Uobičajeno je da se takvi uređaji grupišu te na taj način prave elektrane koje proizvode el. energiju za široku potrošnju. Zbog raznih činilaca kao što su razvoj tehnologije, svest o ekologiji i potreba za jeftinijom energijom svedoci smo sve većeg porasta broja objekata koji imaju instaliran neki od sistema za iskorišćavanje alternativnih izvora energije tzv. samoodrživi objekti. Da bi se netko odlučio za kupovinu ovakvog uređaja karakteristike proizvoda moraju zadovoljiti osnovne uslove kao što su: zadovoljavajuća iskoristivost, prihvatljiva cena, lako održavanje i sl. Izrada ovakvog uređaja zahteva razumevanje nekih osnovnih pojmova te je neophodno opisati energent koji će se koristiti, analizirati uređaj za pretvaranje mehaničke energije u električnu te proučiti već postojeće konstrukcije takvih uređaja na tržištu. Time se pokušavaju umanjiti nedostatci postojećih proizvoda te se razmatraju mogućnosti za povećanje ukupnog učinka. Bitno je naglasiti da je niska cena jedan od glavnih faktora koji se mora zadovoljiti, a budućida konstrukcija nije predviđena za masovnu proizvodnju bitno je da proizvodnja po komadubude u startu jeftina stoga materijali moraju biti lako dostupni, a tehnološki postupci jednostavni. Kao što je već navedeno jedan od alternativnih izvora energije je vetar. Po svojoj prirodi vetar je oblik sunčeve energije i kao takav ubraja se u obnovljive izvore. Uređaji koji se koriste za pretvaranje energije vetra u mehaničku energiju nazivaju se vetroturbine. Kroz istoriju vetroturbine su se koristile za direktan pogon radnih mašina, no u današnje vreme dobijena mehanička energija pretvara se u električnu. Za takvo pretvaranje u najvećem se broju slučajeva koriste vetroturbine horizontalnog tipa, no nedostatci takvih turbina postaju vidljivi na područjima gde vetar nema stalnu struju i gdje se javljaju udari (npr. bura).Izuzetno su nepogodne za vetar koji brzo mijenja svoj smer (turbulentne struje). Rešenje ovih i drugih problema horizontalne verzije rešava vertikalna verzija vetroturbine.Poznavajući prirodu vetra u našim krajevima sasvim je prirodno odlučiti se za vertikalnu verziju. Vertikalna vetroturbina koja će se relativno lako instalirati na stambeni objekat privlači pažnju mnogih koji se već bore za svoj komad tržišta.

Page | 7

2. Energija i snaga vetra
Snaga koju Zemlja dobija zračenjem od Sunca je 1.74⋅1017W od čega se 1 do 2% pretvara u snagu vetra.Gibanje vazdušnih masa u atmosferi javlja se zbog neravnomernog zagrejavanja površine Zemlje na različitim geografskim širinama zbog toga što se vazduh zagreva indirektno preko tla. Polovi Zemlje dobijaju manje energije od ekvatora, a kopno se greje brže od mora. Zbog razlika temperatura u slojevima vazduha stvaraju se razlike pritiska koji se pretvara u kinetički oblik energije vetra. Ciklusi strujanja vazduha izmenjuju se različitom snagom I različitim periodima trajanja zavisno od utiecajnih činilaca. Promene temperature i pritiska u slojevima vazduha obnavljaju se neprekidno zavisno od klimatskih promena na Zemlji. Globalni vetrovi duvaju od ekvatora prema hladnim Zemljinim polovima. Kako je topli vazduh lakši od hladnog on se na ekvatoru podiže do visine od otprilike 10 km te putuje prema severnom i južnom polu.

Slika 2.1. Temperature mora

Coriolisova sila deluje na vektor brzine vetra. Coriolisovu komponentu generiše vrtložno strujanje kao posledica rotacije Zemlje. Takva kombinacija vertikalnog i horizontalnog pomaka stvara tri zone tj. tri struje. Hadley-evu struju, Ferrelovu struju i Polarnu struju.

Slika 2.2. Smer globalnog vetra

Coriolis-ova sila uzrokuje strujanje do 30° geografske širine s gornje i donje strane hemisfere, a tada se javlja polje visokog pritiska koje se jednim delom vraća prema ekvatoru a jednim kreće dalje prema polu. Zatvorena struja koje se vraća natrag naziva se Hadley-eva struja,
Page | 8

a dio struje koji kreće prema polu radi i vrtlog na 60° geografske širine naziva se Ferrelova struja. Kao i u prethodnom slučaju deo vrtloga se vraća a deo odlazi još dalje ka polu te pravi Polarnu struju. Na polovima vazduh je ohlađen i spušta se kao hladna suha fronta visokog pritiska uvijajući se prema zapadu usled Coriolis-ovog efekta stvarajući prolećne vetrove. Kod svakog prelaza između dva vrtloga vazduh se spušta na nižu visinu jer se hladi pa je tako na najvećoj visini kod ekvatora a na najnižoj na polovima. Ferrelova struja je sekundarno strujanje koje zavisi od Hadley-evoj i Polarnoj struji, ponekad se naziva i zonom mešanja. Ispod te zone često se nalaze zapadni vetrovi. Gore opisani vetrovi nalaze se na visinama od 1000 m iznad zemljine površine i na njih ne utiče Zemljino tlo. S druge strane površinski vetrovi zavise od tla do 100 metara visine.Upravo su površinski vetrovi ti koji su bitni za analizu energetske isplativosti vetra kakva je potrebna za vetroelektrane. Lokalne vetrove pokreću razlike u temperaturi kopna i mora te dolina i visova. Iako su globalni vetrovi važni za određivanje prevladavajućih vetrova u određenom području, lokalni klimatski uslovi mogu prevladati uticaj uobičajenih smerova vetra. Lokalni vetrovi se uvek dodaju sistemima vetrova veće skale, tj. na smer vetra utiče suma globalnih i lokalnih efekata. Kada je vetar više skale slab, lokalni vetar može dominirati uzorkom.

Page | 9

Vayduh se podiže i odlazi prema moru gde se stvara područje niskog pritiska koje privlači hladan vayduh s površine vode. Obalska cirkulacija vetra Tokom noći vetar duva u suprotnom smeru i uglavnom ima manje brzine zbog toga što je razlika u temperaturi između kopna i mora noću manja.Obalska cirkulacija Tokom dana kopno se zagreva brže nego more. Ako dolina ima padinu s dve strane tada se vetar kreće kroz kanjon u jednom od smerova. U suton se često događa da su temperature mora i kopna izjednačene i tada nema vetra.Vrh padine zagreava se brže od dna.3. Slika 2. stvara se područje niskog pritiska i nastaje vetar. Efekat se povećava ako je dno padine u hladu pa je time razlika u temperaturi još veća. Page | 10 . Kada se vazduh pri vrhu zageje preuzimajući toplinu od tla njegova gustina se smanjuje te se on uzdiže prema vrhu prateći površinu padine. Noću se smer vetra menja i zrak putuje prema dole. Planinski vetrovi Planinski vetrovi nastaju zbog geometrije i neravnomernog zagrejavanja tla.

Porast brzine vetra s visinom prisutan je na planinskim prevojima i vrhuncima. Na visinama od otprilike jednog do dva kilometra tlo nema skoro nikakvog uticaja na vetar. Vodene površine stvaraju najmanje otpora vetru dok s druge strane travnate površine pune grmlja značajno usporavaju vetar.4. Smer planinskog vetra Uticaj hrapavosti površine na jačinu vetra Brzina vetra smanjuje se prema tlu Zemlje.Najveće brzine vetra pojavljuju se pri vrhu troposfere na oko 12 km iznad tla.5. Hrapavost površine ima veliki uticaj na brzinu vetra pa tako s porastom hrapavosti raste i otpor te se vetar usporava. Slika 2. Šume i veliki gradovi očito su mesta velike hrapavosti dok putevi I betonske površine stvaraju vrlo mali otpor talasanju vetra. Na samoj površini ona je jednaka nuli zbog sile trenja koja usporava strujanje fluida. Promena brzine vetra s visinom Page | 11 .Slika 2. Dužina hrapavosti .

visina koju tražimo vr .Na temelju meteoroloških merenja na standardnim visinama od 10 metara iznad tla i s pripadnim faktorom hrapavosti moguće je izračunati brzinu vetra na potrebnoj visini od tla.referentna visina merenja z0 . npr. Page | 12 .1 do 0. Ipak.brzina vetra na visini koja se traži z . ovi zakoni pojednostavljuju raspodelu brzine vetra s visinom jer ne uzimaju u obzir efekt topografije terena i moguće prepreke. Ta promena profila brzine vetra po vertikali naziva se okomiti gradijent brzine vetra.32) • Kao logaritamska funkcija ln( z / z0 ) ln( zr / z0 ) α (1) v = vr (2) Pomoću datih jednačina računaju se brzine vetra na većim visinama na temelju merenja brzine v na visini z koja se obično meri na visini od 10 m iznad tla. a preko te brzine i snagu vetra.koeficijent hrapavosti površine (od 0.brzina vetra na referentnoj visini zr . Pokazani su zakoni primjenjivi za homogeni teren i atmosfersku stabilnost. Na visini vrha stupa turbine. promene trenja kao i promene stabilnosti atmosfere.visina iznad sloja trenja (za nisko rastinje može se uzeti da je jednaka nuli) α . Proračun brzine vetra na traženoj visini izračunava se pomoću eksponencijalnog ili logaritamskog zakona. Vertikalni gradijent brzine definiše se: • Kao eksponencijalna funkcija v  z − z0  =  vr  zr  Gde su: v .

1.5 3 3.5 2 2. jako udaljene zgrade Poljoprivredna zemljišta s pojedinim zgradama i 8 m visokim drvoredima udaljenim oko 1250 m Poljoprivredna zemljišta s pojedinim zgradama i 8 m visokim drvoredima udaljenim oko 500 m Poljoprivredna zemljišta s puno zgrada. drveća i grmlja ili 8m visokim drvoredima udaljenim oko 250 m Sela.12 0.1 0. šumom i vrlo neravnim i grubim terenom Veći gradovi s visokim zgradama Vrlo veliki gradovi s visokim zgradama i neboderima Page | 13 . poljoprivredna zemljišta s puno zgrada ili drvoredima. pokošena trava Otvorena poljoprivredna zemljišta bez ograda i živica.01 0.4 0. Promena brzine vetra s visinom Tablica 2.05 0. manji gradovi.6 0.Slika Osa obrtanja turbinskog kola Mereno 2.16 0.055 0.28 - Vodene ploče Potpuno otvorene ploče s glatkom površinom.6.03 0.0024 0.5 4 Visina hrapavosti zo ^ Eksponent m a 0. Parametri za proračun brzine vetra prema European Wind Atlas Opis površine koeficijent hrapavosti 0 0. Avionska pista.5 1 1.0002 0. npr.8 1.

50 i 100 m. 50 i 100 metara od tla 2. 25.potencijalna energija p v2 + =C ρ g 2g v2 . Parametri vetra Prema Bernoullievoj jednačini: z+ (1) z+ p ρg .7. Potencijalna energija je zbog male mase zraka zanemarljiva pa iz gornje jednačine sledi da struja vetra Page | 14 .kinetička energija 2 Jednačina opisuje zakon o očuvanju energije čestice fluida određene mase. a na temelju podataka merenja raspodele brzina vetra u desetomesečnom razdoblju na visini od 10 m visine od tla. Krive učestalosti brzina vetrova na visinama 10. Slika 2.1. ali zato je trajanje viših brzina veće na većoj visini od tla.Pomoću logaritamske ekstrapolacije i Weibulove korekcije. izvedene su krive učestalosti trajanja brzina vetra na visinama 25. Iz slike se vidi da je trajanje nižih brzina vetra veće na nižim visinama od tla.

8. Page | 15 .površina turbine u m 2 Iz jednačinee (4) se može videti da snaga P raste s trećom potencijom brzine vetra i s površinom A turbine. Snaga vetra ne može se izračunati bez merenja brzine vetra na određenom području kroz period od godine I više dana. grafički će se videti dva maksimuma. Ako se merenje brzine vetra pretvori u spektar snage za jedinicu mase. Snaga se takođe menja promenom temperature vazduha zbog promene njegove gustine no ta promena se može zanemariti zbog toga što je vrlo malog iznosa.snaga vetra u W ρ – gustina vazduha u kg /m 3 v . Prvi maksimum je zbog toga pogodan za korišćenje kod vetroturbina dok je drugi manje interesantan no mora se uzeti u obzir zbog udara vetra koji izaziva dinamička opterećenja konstrukcije. Brzina vetra menja se unutar delova sata. Porast snage vetra s brzinom 1 2 ρv A 2 Prvi se maksimum formira u vremenskom periodu od nekoliko dana a odvija se u datom vremenskom sistemu. gustine ρ .ima samo kinetičku energiju: mv 2 Ek = 2 (2) Masa vazduha m koja struji kroz presek A brzinom v. jednaka je: m = ρAv (3) Kada se jednačina (3) uvrsti u jednačinu (2) dobijamo: P= (4) • • • • P .brzina strujanja vetra u m/s A . Slika 2. Drugi vrh pripada snazi kratkog perioda vrtloženja u atmosferi koji traje nekoliko minuta.

Funkcija daje verovatnost pojave neke brzine vetra tokom nekog vremenskog perioda.10min-1h prosečan period ujednačenog vetra Slika 2. Slika 2. Weibullova podela Na dijagramu se može uočiti da se vetar vrlo velike jačine javlja retko dok je umereni vetar vrlo čest. osrednjavanje. Weibullovom funkcijom najbolje se aproksimiraju prikupljeni podatci. Page | 16 .10. Spektar snage vodoravne komponente brzine vetra Osim ovih varijacija postoje i sezonske varijacije koje se menjaju u ciklusima od 1-3 meseca. a period merenja bi trebao trajati nekoliko godina.9. Merenje brzine se vrši na visini od 10 m. Dati uzorak ima srednju vrednost brzine od 7 metara u sekundi a oblik krive određen je parametrom oblika k = 2. Zbog promenjivosti vetra potrebno je opisati njegovo ponašanje tokom perioda vremena tj.

k −1 e v −   A k Page | 17 . Zbog vrlo velikih razlika načina duvanja vetra širom Zemlje zavisno od lokalnih uslova. Područje ispod krive uvek je 1 budući da je verovatnost duvanja vetra određenom brzinom 100%. Brzina od 5.frekvencija događanja (verovatnost) određene brzine vetra • k . Weibullova distribucija razlikovati će se po obliku i svojoj srednjoj vrednosti.Ukoliko pomnožimo svaku brzinu vetra s njenom verovatnošću dobićemo srednju vrednost brzine vetra. Proizvođači vetroturbina obično izražavaju vrednosti učinka koristeći Rayleighevu distribuciju. Ona se naziva modalna vrednost distribucije.parametar oblika vetra • A .5 m/s je najčešća i na tom području pojavljivati će se najučestalije.To znači da je će pola vremena vetar duvati brzinom manjom od 6.brzina vetra m/s Graf prikazuje distribuciju pojave određenih brzina vetra u postotcima. Jačina vetra tradicionalno se iskazuje Beaufortovom skalom.6 m/s.parametar odnosa veličine (mere) m/s (predstavlja srednju brzinu vetra na nekom području) • v . S druge strane srednja vrednost brzine vetra na području merenja je 7 m/s. Ta vertikala naziva se median distribucije. Pola plavog područja je s leve strane vertikale kod 6. uključujući i brzinu od 0 m/s.6 m/s.Jednačina ove podele glasi: kv f (v ) =   A A Gdje su: • f (v) .6 m/s a pola vremena većom brzinom od 6. Ukoliko je parametar k =2 distribuciju nazivamo Rayleigheva distribucija.

onemogućeno je hodanje Pomiču se manji predmeti.75.Tablica 2.104. ljudima je neugodno. Bf 0 1 Tišina Lahor Delovanje Brzina na 10 m iznad tla m/s km/h 0. Tako npr.1.6 . lagana zastava se njiše Umereni vjetar S tla se podiže prašina.30.4 .11 11 .25 75.9 20.4 1.5 Dim se diže ravno u vis.5 2 3 4 Povetarac Oseća se na licu.2 .2.1.17 17 .4 48 .39.3.6 28 . ali dim se više ne diže 0.61. tunel bi trebao biti “mekano“ smešten u prostoru jer ukoliko su to oštri rubovi može se javiti mnogo turbulencija.8 .65 1 m/s = 3.7 7 .4 ne miču Covek ne oseća.8 .34 34 .14 39.9 .0. njišu se velike grane.5. otežano je hodanje Njišu se debela drveća. zastava se razvija.34 104.50.8 5.4 22 .8.11 30.6 3.20.5 . a i mala vetar stabla.4 .8 jednoliko.4 .5 čv 0. lišće počinje treperiti i vetrokaz se pokreće Slab vetar Lišće se neprestano njiše i šušti.9 0.6 17 .122.5 .0 .90 41 . Pozicioniranje turbine Efekat tunela Prostori između dve zgrade ili između planinskih prolaza predstavljaju suženi prostor kroz koji vetar protiče brže.6 3.4 .22 6 11 . Da bi se dobro iskoristio efekat tunela.6 . Princip je isti kao kod strujanja fluida kroz uži presek cevi.17 5 8. žice zvižde. nastaju veće štete na zgradama Jaki orkanski vetar Velike štete na većem području.28 7 8 Zestoki vetar Olujni vetar 14 . stvaraju se mali talasi Jaki vetar Zuji na predmetima.21 50. lome se velike grane. vetrokaz se ne pokreće 1.56 11 29 . To se događa zbog toga što se vazduh sabije i na taj način protiče brže kroz uži prolaz.6. talasi se pjenu.9 .0 . zastave i lišće se 0.41 9 Jaki olujni vetar 21 .3.29 90 .4 56 .2. razorno delovanje 25 .0.5 .6 .13 13 . suvo lišće i papirići.0 . njišu se manje grane Umjereno jaki Njišu se veće lisnate grane. Beaufortova skala jačine vetra Beaufortova Opis vetra oznaka. brzina vetra okoline može biti 6 m/s a u prostoru između planina ili zgrada dostizati i do 9 m/s.6 . pomiču se crepovi.944 čv (čvor) 2.2 61. nastaju štete na kućama 6.6 km/h = 1. Page | 18 . teško je nositi kišobran Neprestano se njiše drveće.48 10 Orkanski vetar Obara se i čupa drveće sa korenjem.

drveće i formacije stena. Takođe. Kada vetar prođe kroz turbinu postaje turbulentan i ukoliko okolno područje nije jednoliko može doći do značajne količine turbulencije koja može negativno uticati na iskorišćavanje pogodnog položaja na uzvisini. Na otvorenom moru manja je turbulencija jer su razlike u temperaturama na otvorenom moru manje. To su najčešće kuće. svetionici koji stvaraju otpor. Prepreke Prepreke na koje vetar nastrujava na putu do vetroturbine ometaju strujanje i time umanjuju vetropotencijal. Takođe se u proračun moraju uvrstiti ostrva. Slika 2. Prepreke uzrokuju turbulenciju u blizini vetroturbina.11. S povećanjem brzine vetra deo energije otpada na stvaranje talasa pa se hrapavost povećava i tako uz nastanak novih talasa dolazi do neravnomerne hrapavosti kao u slučaju površine prekrivene s više ili manje snega. To je zbog toga što vetar biva sabijen s vetrovite strane brda i u trenutku kada dođe do vrha može se ponovo širiti te se spušta dole u područje niskog pritiska u zavetrinu iza brda. Uticaj prepreke na strujanja Page | 19 .Efekat ubrzanja ili efekat brda Uobičajeni način postavljanja vetroturbina je postavljanje na vrh brda ili na uzvisine koje se izdižu. na uzvisinama su brzine vetra veće nego u okolnom prostoru. Prednost je što je moguće širi slobodan prostor u smeru prevladavajućeg smera vetra u tom prostoru. Vetar na moru Kako je površina vode vrlo glatka (nije hrapava pa je trenje vrlo malo).

2. Anemometar koji se najčešće koristi sastoji se od tri poluloptaste čašice koje se nalaze na vrhu osovine te se okreću u smeru vetra. Uz anemometar se postavlja i mehanizam koji registruje smer vetra. Slika 2. Ta varijacija je uzrokovana time što su temperaturne razlike veće danju nego noću. Merenje brzine vetra i ruža vetrova Merenje brzine vetra vrši se pomoću anemometra.Dnevni i noćni temperaturni gradijent U većini lokacija na Svetu danju je vetrovitije nego noću. Brzine strujanja vetra danju i noću 2. Broj okretaja registruje se elektronski. Ruža vetrova Page | 20 . Tako se dobijaju podatci o brzini i smeru pomoću kojih se izrađuje ruža vetrova određenog područja Prosečna brzina vetra Ruža učestalosti vetrova Slika 2.13.12. Vetar je danju turbulentniji i češće menja smer nego noću.

14. Evropska karta vetrova Page | 21 . Ovakva karta obuhvata i podatke o uticaju terena na brzinu vetra. a izgleda poput kompasa. Karakteristike vetrova na nekoj lokaciji mogu se razlikovati iz godine u godinu i do 10%. Atlas Zapadne Evrope izrađen je zbog višegodišnje tradicije merenja brzina vetra na tom području te je prikazan na slici. Svaki od 12 smerova obuhvata 30° horizonta što je standard za europski atlas vetrova.Karta vetrova daje prikaz vetropotencijala za traženu lokaciju. pa je preporučljivo merenja provesti kroz nekoliko godina.Ruža vetrova opisuje brzine vetra iz 12 različitih smerova. Podaci o vetru na 50m iznad zemlje Slika 2. Zbog vrlo zahtevnog postupka merenja cena izrade karte je vrlo velika.

Nakon što vazduh napusti sistem kojem je predao energiju vraća se u okolinu nepromenjenih fizičkih i hemijskih svojstava.3.Multiplikatorom povećavamo brzinu okretanja ukoliko je brzina okretanja lopatica premala za proizvodnju električne energije . Osim toga ovakva konstrukcija je uglavnom lakša. Vetroturbine sa horizontalnom osom okretanja ili VSHO Rotor ovih turbina postavljen je horizontalno na vrhu stuba. Preostala energija fluida na izlazu iz turbine dovoljna je da on napusti sistem. Da bi se razjasnila razlika između ove dve vrste vetroturbina potrebno ih je detaljnije opisati. Podela vetroturbina Vetroturbine možemo podeliti prema položaju ose okretanja.Verzija sa stubom ispred lopatica ima prednost jer joj nije potreban mehanizam za zakretanje zbog toga što se trup sam postavlja prema vetru. Glavna karakteristika vetra kao pogonskog fluida je njegova obnovljivost. Konstrukcijski oblici vetroturbina Vetroturbine spadaju u rotacijske mašine na strujanje jer njihov rotor u kojem se vrši pretvaranje energije vrši rotacijsko pomeranje. Jedna verzija je sa stubom iza lopatica dok je druga verzija sa stubom postavljenim ispred njih. Postoje dve verzije ovakvih vetroturbina. Ta se energija u kolu turbine pretvara u okretni moment vratila. Manje poznate vetroturbine imaju vertikalnu osu okretanja I nazivaju se Vetroturbine s vertikalnom osom okretanja ili VSVO (eng. 3. HAWT).5 do 2 promera lopatica zbog toga da bi turbina mogla hvatati vetrove veće brzine na većim visinama.1. Još važnija prednost je to što ovakve verzije podnose jače vetrove zbog mogućnosti većeg savijanja lopatica bez opasnosti da će dodirnuti stub. Vetroturbine su hladne mašine. Vetroturbina je izložena slobodnoj struji vazduha tj. kinetičkoj energiji vetra iz okolnog vetroenergetskog polja. Visina stuba vetroturbine iznosi oko 1. Ove vetroturbine moraju imati mogućnost zakretanja trupa zbog zahvatanja vetra iz različitih smerova pa tako manje verzije imaju jednostavna krilca koja usmeravaju vetroturbinu u pravom smeru dok veće imaju servo motor povezan s senzorom. Za velike turbine ovo nije najbolje rešenje zbog toga što se gornji deo može zakrenuti mnogo puta u istom smeru i stvoriti probleme s vođenjem kablova kroz stub (četkice ne dolaze u obzir u ovom slučaju jer se struje kreću i do 1000 A).1. VAWT). Uobičajene vetroturbine imaju horizontalno postavljenu osu okretanja i zbog toga se nazivaju Vetroturbine s horizontalnom osom okretanja ili VSHO (eng. 3.1. Generator ovih turbina obično se postavlja na vrh stupa u trup zajedno s multiplikatorom ako je on potreban (zavisno od tipa električnog generatora). Lopatice koje zahvataju vetar moraju biti usmerene u njega. Glavna mana ove verzije je to Page | 22 . to znači da se u njima pretvara energija prirodnog fluida koji ima temperaturu okoline.

što povećava troškove verzije. Te turbine koriste asinhrone generatore.Uobičajena vetroturbina s tri lopatice naziva se klasični Danski koncept.Takođe uređaj za prilagođavanje smeru vetra je obavezan. Vetroturbina s dve lopatice Uštedom na jednoj lopatici dobijamo potrebu za većom brzinom okretanja da bi dobili jednaku količinu energije kao vetroturbina s tri lopatice. Broj lopatica Broj lopatica rotora kod horizontalnih vetroturbina ima veliki uticaj na njihove karakteristike. S druge strane postoji malo uticaja od turbulencije oko stuba pa tako pri svakom prolasku lopatice ispred stuba dolazi do laganog pada snage.Glavna mana ove verzije je ta što rotor turbine mora biti izveden kruto i udaljeno od stuba. Neparni broj lopatica u odnosu na parni pokazao se kao bolje rešenje zbog uravnoteženosti konstrukcije. Prema tom konceptu ocenjuju se ostali jer se pokazao kao najbolje rešenje.1. Prednost ovakve verzije je ta što izbegava senku vetra iza stuba. Veće brzine povećavaju razinu buke.1.što lopatice prolaze kroz turbulenciju nastalu od tornja što pridonosi velikom opterećenju lopatica.1.Verzija sa stubom ispred lopatica i verzija sa stubom iza lopatica Verzija sa stubom postavljenim iza lopatica najčešće se koristi. Slika 3. Osim toga ovakva verzija zahteva složenije učvršćenje lopatica za trup jer im se mora Page | 23 . 3.1.

2.1. Javlja se još veća buka. Verzija je jednostavna I robusna. “Američka“ vetroturbina 3. Prednost u odnosu na horizontalne vetroturbine je to što se ove vetroturbine ne moraju usmeravati u vetar.2. zbog toga se generator nalazi u podnožju i time je toranj manje opterećen. i potreba za protiv spregom na suprotnoj strani lopatice.1. Darrieusova vetroturbina Page | 24 . Darrieusova vetroturbina Osnovna verzija ove vetroturbine pojavila se 1927. Vetroturbine s vertikalnom osom okretanja ili VSVO Položaj vratila ovakve verzije vetroturbine je vertikalan. Slika 3. godine. Brzina okretanja je mala. U poslednje vreme pojavilo se mnogo verzija ovakvih vetroturbina. Vetroturbina s jednom lopaticom Uprkos još većoj uštedi zbog smanjenja broja lopatica ovakva verzija nije se pokazala dobrom.dopustiti mali ugao okretanja u vertikalnoj osi da bi se izbegla velika naprezanja pri prolasku lopatice ispred stupa.1. Francuski inženjer vazduhoplovstva Georges Jean Marie Darrieus patentirao je svoju vertikalnu vetroturbinu prema kojoj su kasnije nastale druge verzije. Slika 3. 3. Vetroturbina s više lopatica “Američka“ vetroturbina Ovakve se vetroturbine koriste na farmama za pogon pumpi za vodu.2.Imaju veliki moment pokretanja ali malu ukupnu učinkovitost.3.

Sila uzgona pada na nulu s leve strane (na 0° ) a s desne se (na 180° ) lopatica pokreće u smeru vjetra pa je u toj poziciji moment je negativan. prikazuje vektor brzine lopatice u različitim položajima u odnosu na vetar. S tako visokim promerom lopatice će “rezati“ vetar s malim napadnim uglom. dok je sila otpora uvek suprotnog smera. Rezultirajuća sila pogona pokreće rotor.4.Oko rotirajućeg vratila raspoređene su lopatice aerodinamičnog profila. Lopatice se vrte mnogo brže u odnosu na brzinu vetra pa je tako promer brzine vrha lopatice > 3. Brzine i sile na preseku lopatica Page | 25 . Ukupni moment po obrtaju biti će pozitivan pa će se tako rotor vrteti u pravom smeru. Brzina vetra ispred rotora Smer okretanja Slika 3. nezavisno od smera duvanja vetra. Ovakva verzija jednako je efikasna. Princip rada Darrieusove turbine je sledeći.4. Kada je lopatica tačno ispred (na 90° )i odpozadi (na 270° ) komponenta pogona je mnogo veća od komponente otpora pa se proizvodi pozitivan moment. Brzina okretanja ove verzije je uglavnom puno veća od brzine vetra. Slika 3. u odnosu na konvencionalne vetroturbine. Pretpostavlja se da vetar koji nailazi na lopaticu duva ravno.

Ovakvoj verziji vetroturbine potrebna je pomoć pri pokretanju jer moraju postići određenu brzinu okretanja pre nego što se počnu same vrteti. H-tip Jedan od poznatih verzija je H-tip kod kojeg su lopatice postavljene paralelno s obzirom na osu okretanja. Pri malim brzinama Darrieusova turbine ima vrlo mali moment pa se vrlo lako zaustavlja zbog trenja u sistemu. H-tip turbine Page | 26 . Slika 3. Iz tog razloga lopatice moraju biti čvršće.5. U odnosu na uobičajenu Darrieus turbinu ovo je jednostavnija verzija. ali problem je u tome što je masa lopatica pomaknuta u odnosu na simetralu tornja.

Page | 27 . To omogućuje lopaticama postavljanje u položaj tako da uvek imaju neki ugao napada vetra.Cilkoturbine Ova verzija vetroturbine ista je kao H-tip a razlika je u tome što lopatice imaju mogućnost okretanja oko svoje ose. a kako se aksijalne sile poništavaju opterećenje na ležajeve je manje u odnosu na ostale tipove Darrieusovih turbina. tri lopatice zakrenute za 60° . a to znači da dobijamo više energije. Pozitivna karakteristika je mogućnost samopokretanja okretanjem lopatica u optimalan položaj da bi se generisala dovoljno velika sila pogona za pokretanje. Ovakav oblik takođe smanjuje otpor rotaciji. Razlog tome je upravo spiralni oblik lopatica. Glavna karakteristika ovog tipa turbine sa tri ili četiri lopatice je ta što je moment približno konstantan. Zbog sistema okretanja dobija se skoro maksimalni mogući moment što pridonosi povećanju korisnosti ovakve vetroturbine. S druge strane. Još jedna povoljna karakteristika ovog oblika turbine jeste mogućnost hvatanja turbulentnih struja kakve se pojavljuju iznad krovova objekata. Vetar može imati dobar napadni ugao na lopaticu s obe strane turbine nezavisno od položaja u kojem se lopatica nalazi. Šema sistema za okretanje lopatica Tip sa spiralnim lopaticama Lopatice Darrieusove turbine mogu tvoriti spiralu npr. mehanizam za okretanje je kompleksan i zahteva neku vrstu senzora za određivanje smera vetra. Relativni smer Sila vetra stvara moment Slika 3. Moment je tako ujednačen tokom cielog okreta i nema pulsiranja. Osim toga problem samopokretanja je otklonjen.6.

Horizontalne verzije Darrieusovih vetroturbina Page | 28 .Slika 3.8. Prednost je u tome što su ležajevi bolje smešteni na konstrukciji i time su manje aksijalno opterećeni. Slika 3. Spiralna vetroturbina Osim vertikalnih verzija postoje i horizontalne verzije Darrieusove vetroturbine što uveliko olakšava i proširuje njihov spektar primene.7. Ovakvom verzijom konstrukcija se smešta na određenu visinu na kojoj hvata jednoliko raspoređenu brzinu vetra pa je time izbjegnut problem malih brzina na delu turbine koji se nalazi pri tlu. Negativan aspekt ove verzije je nemogućnost hvatanja vetra iz svih smerova (kao i kod VSHO) pa se spektar njihove primene smanjuje.

9. Smer okretanja Vetar Slika 3. Savoniusa. godine. turbina ima oblik slova S. Savoniusova vetroturbina Ova vetroturbina zamisao je Finskog inženjera Sigurda J. Ovo je prva verzija vertikalne vetroturbine.1.). Gledajući presek.2.2. Princip rada Savoniusove vetroturbine Page | 29 .10. Na taj način potisak je uvek jači u jednom smeru i dolazi do rotacije. Zbog ovakvog principa rada ove vetroturbine daju puno manje energije nego pogonske turbine iste veličine. Zbog zaobljenja lopatica ima manji potisak kada se giba protiv vetra s ispupčenim dielom nego kada se giba s vetrom uleknutim dielom (slika 3.3. Savoniusova vetroturbina Ovakav tip vetroturbine radi na principu potisne sile.10. Ponekad može imati i tri lopatice. Slika 3. a nastala je 1922.

Ovakve vetroturbine vrlo su jednostavno izvedene pa se koriste u slučajevima kada su ciena i pouzdanost bitniji od učinka. Još jedna upotreba ovog principa pojavljuje se na vrlo poznatom Flettner ventilatoru. pokreće ga snaga vetra.11. anemometar. Slika 3. Postoji i verzija ovakve turbine kod koje su lopatice spiralno zakrenute po dužini pa se na taj način dobija ujednačeni moment na vratilu. npr. Spiralna Savoniusova vetroturbina Page | 30 . On se koristi na krovovima kućaili autobusa i služi ventilaciji prostora. Takođe se ponekad mogu uočiti reklamne oznake u obliku ove vetroturbine. cilj im je rotacija reklamnog znaka kojom se privlači pažnja.

Šematski prikaz strujanja fluida kroz disk rotora Page | 31 .Betzov zakon pokazuje maksimalnu energiju koja se može dobiti od fluida koji struji određenom brzinom kroz infinitezimalno tanki rotor. Teorija koja definiše maksimalni stepen islorišćenja vetroturbine naziva se Betzov zakon prema Nemačkom fizičaru Albertu Betzu (1885.4. Može se postaviti jednačina: vsr = 1 ( v1 + v2 ) 2 (1) Gde je: v .-1968. Stepen iskorišćenja vetroturbine Teoretski stepen iskorišćenja pretvaranja energije vetra pokazuje kolika je maksimalna energija koju možemo dobiti pomoću vetroturbine od vetra u slobodnoj struji.1.) pioniru u istraživanju tehnike vetroturbina. Funkcije rada vetroturbina 4. Da bi se izračunao maksimalni teoretski stepen delovanja tog rotora on se predstavlja kao disk kroz koji prolazi fluid i predaje mu svoju energiju. Prolaskom kroz disk vetar gubi na brzini.brzina usporenog vetra iza rotora Slika 4.brzina vetra ispred rotora v2 .srednja brzina v1 .1.

Kada se vrednost uvrsti u jednačinu (4) dobija se: Maksimum ove funkcije dobija se za 16 1 ⋅ ρ Av13 27 2 Odakle dobijamo koeficijent korisnosti: Pmax = C p .protok mase u vremenu A .površina diska ρ .593 ili 59.max = Cp = 16 = 0.Maseni protok je: ρ A ( v1 + v2 ) 2 g m .3% 27 (5) P Pmax Page | 32 .gustina fluida m = ρ Avsr = g (2) Razlikom kinetičke energije pre ulaska fluida u rotor i nakon njegovog izlaska dobija se snaga vetroturbine: E= g g 1 g 2 m⋅ (v1 − v2 2 ) 2 (3) E – snaga Ako uvrstimo maseni protok:   v  2  v   v 3  1 1 2 2 3 E = ρ A ⋅ (v1 + v2 )(v1 − v2 ) = ρ Av1  1 −  2  +  2  −  2     v1   v1   v1   4 4   g (4) v2 1 = za datu brzinu vetra v1 i površinu A v1 3 .

4 do 0.Slika 4. prenosu. između ostalog.2. Pa je tako: λ= rω v Gde je: r – polprečnik kružnice koju čini vrh lopatice pri rotaciji ω – brzina okretanja vrha lopatice Idealna vetroturbina Slika 4. horizontalne vetroturbine se suočavaju s vrtlozima koji nastaju na vrhovima i na čeonoj strani lopatica pa je time dobijena energija umanjena. i za te gubitke. Koeficijent brzohodnosti Koeficijent brzohodnosti λ je mera brzine okretanja vrha lopatice i brzine vetra. Promena koeficijenta korisnosti s promenom koeficijenta brzohodnosti Uprkos konstrukcijama koje se sve više približavaju gornjoj granici iskoristivosti. Kod vetroturbine s vertikalnom osom okretanja nema pojave vrtloga na vrhovima lopatica. Gubitci nastaju u ležajevima.3. Page | 33 . no moramo uzeti u obzir činjenicu da vertikalna vetroturbina nema potrebu zakretati se da bi se usmerila u vetar pa tako pri vrlo turbulentnim strujama daje više energije.Vetroturbine a u današnje vreme mogu postići Cp od 0.2. generatoru itd. Koeficijent Cp Stvarni stepen korisnosti uveliko zavisi od konstrukcije vetroturbina i aerodinamičih Funkcija njihovih lopatica. Horizontalne vetroturbine imaju veći stepen iskorišćenja od vertikalnih vetroturbina.5 što je 70 do 80% od teoretske granice. 4.

a da su pritom izložene istom vetru i zajedno spojene na mrežu. Pri korištenju prednost bi se uvek trebala dati obnovljivim izvorima energije. Prema instaliranoj snazi dele se na male vetroelektrane i crpne stanice snage do nekoliko desetina kW te velike vetroelektrane s vetroturbinama pojedinačne snage do 3. energija koju proizvode. koristi struja iz mreže. 5. • I poslednji način iskorištavanja energije vetra je pogon vodnih pumpi.5 MW.5.1. Kako je vetar kao pojava vrlo nepredvidive prirode može se dogoditi da na datoj lokaciji u određenom vremenskom periodu nema vetra. Oni imaju veći stepen delovanja i pouzdani su no pri uslovima kada dolazi do poremećaja brzine okretanja. Ukoliko se troši manje energije no što vetroturbina proizvede. Ukoliko se proizvede višak energije ona se može pohraniti u akumulator za naknadno korištenje. solarne kolektore i diesel agregat. ukoliko nema vetra. Generatori električne energije prikladni za rad vetroturbina Uloga električnog generatora u sistemu vetroturbine je pretvaranje mehaničke energije u električnu. mogu se koristiti na nekoliko načina: • Kada je potrošač u nemogućnosti spojiti se na električnu mrežu vetroturbina može biti samostalan izvor energije. Page | 34 . Takođe zahtijevaju hlađenje koje se vrši vazduhom ili vodom. Proizvodnja električne energije Vetroelektrana je postrojenje koje pretvara kinetičku energiju vetra u električnu ili mehaničku energiju. punjenje akumulatora na brodovima i sl. Nedostatak vetroturbine kao pogona je fluktuacija okretnog momenta. Generatori koji se koriste kod vetroturbina mogu biti sinhroni i asinhroni: Sinhroni generator Sinhroni generator spada u mašine nizmenične struje. Njegova brzina čvrsto je povezana s frekvencijom napona i brojem pari polova što se može videti iz jednačine: ωs = 2π f p ili ns = f p Sinhroni generatori uglavnom se primenjuju kada se znaju uslovi rada pogona tj. zbog fluktuacije brzine vetra ili poremećaja u mreži. Iz tog razloga kod ovakvog načina instalacije poželjno je osigurati rezervni sistem napajanja. višak se predaje mreži. tj. • Drugi način spajanja jeste spajanje vetroturbine na električnu mrežu pa se. kada je brzina okretanja vetroelektrane stalna (to se postiže ugradnjom sistema za zakretanje lopatica kod VSHO). Rezervni sistem može objediniti nekoliko izvora energije kao npr. teško zadržavaju sinhronizam. Male vetroelektrane. Sinhronim generatorima potreban je pobudni sistem i regulator brzine kojim će se održavati napon i frekvencija. Vetroelektranu činji jedna ili više vetroturbina raspoređenih na nekom prostoru.

Sinhrone brzine okretanja za razne brojeve pari polova p Za primenu kod vetroturbina koje nemaju konstantnu brzinu okretanja potrebno je osigurati statički pretvarač frekvencije.Dodatna prednost ovih generatora je sposobnost proizvodnje jalove snage što je poželjno ako su priključeni na naponski slabu mrežu. Različitost brzina okretanja rotora i magnetskog polja izražava se klizanjem s . Asinhroni generator Takođe spadaju u mašine naizmenične struje no njihova je brzina okretanja različita od sinhrone brzine zavisi je od opterećenja. Ovo je inicijalno skuplja varijanta ali ako je cena isporučene energije visoka dugoročno dobija na isplativosti. Brzina okretanja rotora uviek je manja od sinhrone brzine i zavisi od opterećenja motora. Kod motornog rada ovih mašina priključivanjem na naizmenični simetrični trofazni izvor kroz namotaj statora poteku struje i stvore rotirajuće magnetno polje koje rotira sinhronom brzinom n i pri rotaciji preseca vodiče rotorskog i statorskog namotaja te se u njima indukuje napon. klizanje je: s= ns − n ns Pomoću ovog izraza može se doći do brzine okretranja motora ako je poznata frekvencija mreže. Sinhroni generatori prikladni su za otočni način rada uz regulatore napona i frekvencije.1.Rotor se okreće u smeru okretanja magnetnog polja. Page | 35 .ns za 50 Hz min-1 1 3000 2 1500 3 1000 4 750 5 600 6 500 8 375 Tablica 5. broj polova motora I klizanje: n = ns (1 − s ) = f (1 − s) p U generatorskom načinu rada klizanje mora biti s < 0 a brzina okretanja rotora s Moment je negativan jer moramo dovoditi rad da bi dobili električnu struju. Time se izbegavaju problemi nestabilnosti napona. Ako je brzina okretanja rotora n . n > ns .

1. do postizanja prevelikih nadsinhronih brzina pri naglom rasterećenju. no s druge strane moraju imati kompenzacijski uređaj (uklopive kondenzatorske baterije) i priključni uređaj koji služi za sinhronizaciju s mrežom. ali treba imati uređaj za ograničenje brzine okretanja da ne bi došlo do pobega. Ovde napon i frekvencija mreže određuju napon i frekvenciju asinhronog generatora. Osnovna prednost odražava se u njihovoj jednostavnoj i jeftinoj konstrukciji. U uporedjivanjem s sinhronim generatorom asinhroni je u prednosti kod priključenja na mrežu zbog jednostavnijeg sistema upravljanja. Glavni nedostatak je nemogućnost rada bez napona mreže pa je potrebno koristiti samopobudu u obliku kondenzatora. a uslovi održivosti sinhronizma mnogo su fleksibilniji. tj. Za potrebe vetroturbina koje imaju promjenjivu brzinu okretanja rotora potrebno je dodati diodni ispravljač u mosnom spoju za regulaciju delatnog otpora rotora i promenu brzina/moment karakteristike asinhronog motora. a zavisi od dovedene mehaničke snage tj.Slika 5. Lako ih je održavati jer zahtevaju samo povremenu zamenu ležajeva. Karakteristika momenta asinhrone mašine za jedan smer obrtanja polja Ovi generatori obično se koriste za spajanje vetroelektrane na krutu mrežu. Maksimalna radna snaga ograničena je najvećom dopuštenom strujom u trajnom radu. . Page | 36 . od brzine okretanja generatora. Nije mu potrebna sinhronizacija niti pobudni sistem. Osim toga on je robusniji I znatno jeftiniji.

gubitci (2-3)% i problemi održavanja multiplikatora Pogon s multiplikatorom Tablica 5. transporta i multiplikatora koji se smatra montaže generatora komplikovanim za izradu i održavanje .veća korisnost agregata . vetroagregata jer nema problem izrade. Prednosti i nedostatci direktnog pogona u odnosu na pogon s multiplikatorom 5.jednostavnija verzija celog .2.Direktan pogon . stabilnost ugla i napona • Osigurati kvalitet isporučene električne energije .Emisija flikera (padovi napona koji uzrokuju treptaj na sijalicama) .Fluktuacije napona .Kratki spoj Testiranje: • Pokretanje • Zaustavljanje u uslovima velike brzine vetra • Vladanje u uslovima promene frekvencije sistema • Vladanje u uslovima promene napona sistema • Vladanje u uslovima njihanja u sistemu • Provera kvaliteta Page | 37 .visoka cena.standardni generator . Spajanje vetroelektrane u elektroenergetski sistem Da bi se vetroelektrana spojila na mrežu moraju se zadovoljiti osnovni tehnički kriterijumi pa je tako potrebno: • Poznavati najveću dozvoljenu snagu koju vetroelektrana sme uneti u mrežu (to određuje HEP s obzirom na mogućnosti elektroenergetskog sistema (EES) Srbije) • Odrediti raspon frekvencije sistema • Osigurati regulaciju napona • Zadržati stabilnost u stanju kvara.velike dimenzije i masa.3.male dimenzije i masa generatora .promer radne i jalove snage .

Slika 5.2. Priključenje na mrežu Page | 38 .

6.1. no pitanje njihove iskoristivosti moralo bi se proveriti u laboratorijskim uslovima merenjem.6.Pretraživanjem internet stranica vrlo se lako mogu pronaći novi inovativni konstrukcijski oblici takvih vetroturbina no njihova učinkovitost i ekonomska isplativost je diskutabilna. na tržištu se pojavilo mnoštvo novih proizvoda koji pretvaraju energiju vetra u električnu energiju. Ova vetroturbina daje ujednačeni moment u velikom rasponu brzine vetra i u teškim uslovima rada. Helix Wind Helix Wind vetroturbina konstruirana je i testirana u San Diegu i Las Vegasu. Zbog nemogućnosti vlastitog testiranja svih konstrukcijskih oblika neminovno je osloniti se na date podatke. mnogo puta navode neistiniti podatci testiranja. Ako se razmotre svi konstrukcijski oblici koji će se opisati u ovom delu rada lako se može zaključiti da se svi baziraju na ta dva osnovna oblika. Podatci koji će biti navedeni u ovom poglavlju uzimaju se s velikom rezervom jer se na tržištu vetroturbina. Page | 39 . U početku ovog rada navedeni su osnovni konstrukcijski oblici vertikalnih vetroturbina a to su Darrieusova i Savoniusova vetroturbina.1. Navedene konstrukcije odabrane su prema teoretski pouzdanim kriterijima i mogu se svrstati u oblike kojima se zaista može dobiti određena količina električne energije. instalacija je jednostavna i modularna. Pogodna je za korištenje u urbanim sredinama. Postoji mogućnost modularne nadogradnje pa je moguće povećati snagu dodavanjem spirala u visinu. Novi konstrukcijski oblici vertikalnih vetroturbina Kako je u današnje vreme energija vetra postala vrlo privlačna. Nije potrebno zaustavljanje pri jakom vetru. Konstrukcijski oblici vetroturbina na tržištu i njihovo uporedjivanje 6. a samim tim i potencijalno unosna tema. Zahvata vetar iz svih smerova i pogodna je za turbulentno strujanje vetra. Osim razvoja uobičajenih horizontalnih vetroturbina pojavio se i veliki interes za razvoj vertikalnih vetroturbina.1. Podatci o performansama dobijeni su merenjima instaliranih vetroturbina i testiranjem u vazdušnom tunelu. zbog borbe s konkurencijom.

2.1.Slika 6. Modularna nadogradnja Helix vetroturbine Page | 40 . Helix Wind vetroturbina Slika 6.

3.2.30 godina • Stub – preporučljiva je visina od 4. Ručno zaustavljanje za potrebe održavanja.5 kW visoko učinkoviti generator s permanentnim magnetom • Brzina vetra pri kojoj započinje okretanje .Specifikacije: • Određena snaga .oko 7000 evra • Konstrukcija radi vrlo tiho i proizvodi zvuk niži od 5 decibela iznad okolinskih zvukova • Sigurna je za ptice i šišmiše • Estetski zadovoljava Fina laminarna struja vetra Turbulentni sloj Vrlo turbulentni sloj Slika 6.6m/s • Kočenje – kočenje nije potrebno za normalan način rada. 50-60Hz inverter vezan na mrežu • Bez mreže – mogućnost napajanja baterije • Masa – 135 kg • Radni vek .3.0m zavisno od okolnih prepreka • Cena .110VAC .5m do 6.3.81 kW • Dimenzije rotora . • Spajanje na mrežu .1.240VAC.5 kW • Vršna snaga – 2.65m • Radni prostor .22 m 2 • Konstrukcija rotora – Ultra čvrsta aluminijska legura • Tip – Savoniusova helikoidalna vetroturbina s vertikalnom osom okretanja (VSVO) • Generator .2. Turbulentno strujanje vetra kada nailazi na prepreku Page | 41 .21m x 2.

automatsko gašenje pri velikim brzinama vetra (iznad 16m/s) • Praćenje i pohrana podataka preko PC-a – prosečna brzina vetra i dobijena količina el.1m promer • Generator . Min brzina vetra: 4.kontrolom izlazne snage konstantno se optimizuje izlazna snaga za sva područja postavljanja i za sve brzine vetra • Radno područje . Quiet revolution Britanska kompanija sa sedištem u Pembroke Dock-u u južnom Wales-u bavi se proizvodnjom vertikalnih vetroturbina spiralnog Darrieus tipa.5m/s • Životni vek .2. Quiet revolution turbine Specifikacije: • Dimenzije .6. generator s permanentnim magnetom • Power control . energije • Cena turbine 20000 kuna • Cena stuba oko 2500 zavisno od visine I obrade • Cena upravljanja 3700 za jednu turbinu.istosmerni.4.5m visina x 3. Slika 6.1. smanjuje se za spajanje više turbina u niz Page | 42 .25 godina • Materijal – lopatice i trostrani držači su izrađene od karbonskih vlakana I epoksilne smole • Kočnice – Kočenje usled prekoračenja brzine se vrši pri brzini vetra od 14m/s.Max brzina vetra: 16m/s.

Ovde bi se moglo zaključiti kako vetroturbina proizvođača Helix wind daje više snage za istu površinu vetroturbine no taj se podatak mora moći dodatno obrazložiti. Page | 43 . teoretski. Uporedjivanje navedenih vetroturbina Podatci u tablici uzeti su iz dijagrama koji se nalaze na web stranicama proizvođača I prikazuju snagu pri brzini vetra od 7 m/s.2 Quiet revolution 230 2.2 Quiet revolution 1000 5 x 3.3. Uporedjivanje snage i dimenzija vetroturbina istih dimenzija Naziv: Snaga u W (7 m/s) Dimenzije m Helix wind 270 2.2 U dijagramu koji prikazuje odnos stepana iskorišćenja i koeficijenta brzohodnosti (slika 4.1. U nemogućnosti za dobivanjem tačnijih podataka uzima se da su ovi podatci tačni.2. Tablica 6. Uporedjivanje snage i dimenzija vetroturbina Naziv: Snaga u W (7 m/s) Dimenzije m Helix wind 270 2.) može se uočiti da Savonius vetroturbina ima dvostruko manji stepen iskorišćenja te zbog toga.6. Točan odgovor na verodostojnost ovih podataka ne može se dati bez ispitivanja. nije moguće da daje više snage od Darrieusove vetroturbine istih dimenzija no mora se uzeti u obzir i činjenica da Helix vetroturbina ima izmijenjen oblik lopatica u odnosu na klasičan Savonius oblik što pridonosi boljoj iskoristivosti.2.64 x 1. Tablica 6.64 x 1.64 x 1.1 Sledeća tablica prikazuje vrednosti za Quiet revolution vetroturbinu manjih dimenzija koje su dobijene preračunavanjem vrednosti snage u odnosu na površinu vetroturbine sledeći raspodelu snage istih dijagrama.

Kada vetroturbina postigne dovoljnu brzinu lopatice se izravnavaju i tvore oblik lopatica Darrieusovog tipa te se turbina pokreće silama uzgona. Slika 6.3.3.6. Wing Japanska kompanija Seabell International. Pokretanje pri malim brzinama vetra i prilagodjavanje lopatica velikim brzinama vetra Time se postigla mogućnost pokretanja pri brzini vetra manjoj od 1 m/s što znači da bi se vetroturbina pokretala i pri malom povetarcu. Preoblikovanjem lopatica dobija se iskorišćenje koje odgovara Darrieusovom tipu turbine Page | 44 . Takav oblik postiže se dodavanjem pomičnog krilca konstrukciji.5. Idejni projekti vertikalnih vetroturbina 6. Kako je problem Darrieusove vetroturbine samopokretanje taj problem rešava se menjanjem oblika lopatica tako da poprime zaobljen oblik Savoniusovog tipa i na principu potisne sile okreću turbinu.1. Ltd. godine i bavi se proizvodnjom inovativnih tehničkih konstrukcija za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora za urbanu sredinu.6. Wing vetroturbina s solarnim kolektorima Ovakva konstrukcija kombinuje oba osnovna konstrukcijska oblika i na taj način iskorišćava najbolje od svakog. Slika 6. utemeljena je 2004.

Na obodu diskova nalaze se lopatice aerodinamičnog oblika koje imaju ulogu usmeravanja fluida tangencijalno na površinu diskova. Ideja je nastala kroz potrebu za dobijanjem energije iz vlastitog izvora u slučaju nestanka struje iz mreže. Ova vetroturbina spada u skupinu vetroturbina s vertikalnom osom okretanja (VSVO). Tesnic Kompanija Tesnic nastala je 2005.Aerodinamična svojstva: • Profil lopatica je aerodinamičan • Hvata vetar iz svih smerova • Mala brzina vetra uzrokuje okretanje (ispod 1 m/s) • Visoki zakretni moment čak i pri malim brzinama vetra • Postiže velike brzine vrha lopatica u širokom rasponu brzine vetra i time dobija na iskoristivosti s obzirom na količinu dobijene električne energije • Buka i vibracije su minimalne Konstrukcijska svojstva: • Izrađena je od izdržljivih delova koji podnose opterećenja izazvana rotacijom • Stabilna konstrukcija podnosi ekstremno jake vetrove i grmljavinu Eksterna svojstva: • Zauzima manje prostora u uporedjivanju sa horizontalnom vetroturbinom iste snage • Mogućnost upotrebe u urbanim sredinama • Delovi se mogu reciklirati • Ne šteti pticama 6. u godine u Kanadi s fokusom na iskorišćavanje energije vetra.7.2. Slika 6. Prikaz slaganja diskova unutar Tesnic vetroturbine Oko rotora nalazi se sklop statora koji ima ulogu povećanja hvatanja vetra tako što neutrališe turbulenciju na rotor. Sklop rotora sadrži više od 200 diskova naslaganih jedan na drugi s debljinom od ≈2mm. Raspodela statorskih i rotorskih lopatica je takva da Page | 45 .3. Vetroturbina kompanije Tesnic temelji se na principu rada Tesline i Darrieusove turbine.

3. Modeli Tesnic vetroturbina Model turbine T10K T3600 T2K T750 Izmerena snaga Približne dimenzije 10 kW 3.se vetar usmerava tangencijalno na površine diskova nezavisno od smera vetra.6 kW 2 kW 750 W 3. A značajna ušteda električne energije se osjeća već pri brzini vetra od 5 m/s. Ovakav način iskorišćavanja energije vetra pomoću adhezije u odnosu na klasičan način pokretanja pogonom.3. Razmeštaj statorskih lopatica takođe onemogućuje prekid rotacije zaklanjajući rotor od turbulencija od vetra iz bilo kojeg smera. 1.5 m visina. Masa je vrlo mala pa je vrlo pogodna za ugradnju na krov. Rotorske lopatice zahvataju vetar na klasičan način. omogućuje ovoj vetroturbini da postiže vrlo veliku učinkovitost.9 m promer Približna masa 350 kg 150 kg 85 kg 50 kg Pokretanje se ostvaruje pri brzini vetra od oko 3 m/s. Unutrašnjost vetroturbine Tesnic i sklop uređaja Tesnic turbina koristi energiju vetra na nekoliko načina. Tako na primjer 3.5 m promer 0. 0. Tablica 6.6 kilovatna verzija teži manje od 150 kg. 2 m promer 1. pogon.3 m visina.3 m promer 2 m visina. Osim toga te lopatice skrivaju rotor tako da su pokretni delovi jedva vidljivi pa je Tesnic vetroturbina estetski uravnotežena s okolinom. Page | 46 . Slika 6.8.9 m visina. Simulacije u vazdušnom tunelu pokazuju učinkovitost ove turbine. Ova vetroturbina ima jednaku učinkovitost pri turbulentnom strujanju vetra zbog toga što spoljne lopatice zaklanjaju rotor. Nakon toga struja vetra ulazi u prostor između diskova gde prijanja uz površinu diskova i na principu Tesline turbine značajno doprinosi rotaciji rotora.

2 kW. Specifikacije: • Ukupna visina: 4 metra • Promer: 2. no obično proizvode samo 40% navedene snage. Za vetroturbine slične veličine navodi se podatak generiranja 1kW električne energije pri brzini vetra od 12 m/s.9.3.6.5 metra • Masa: <30 kg • Cena: Približno 800 evra • Snaga: 1. Slika 6. Osnovna razlika je izbor materijala lopatica a samim time oblik lopatica je drugačiji. Konstrukcija Bri Domestic vetroturbine Ben Storan. Materijal lopatica jest platno koje je napeto između baze i gornjih napinjača a oblikovano je tako da stvori profil lopatice.2 kW pri brzini vetra 12m/s Page | 47 . Za ovu konstrukciju tvrdi se da bi davala tri puta više što znači 1. student industrijskog dizajna s Royal College of Art UK (RCA) osmislio je dizajn vertikalne vetroturbine. Takođe dobra strana ovakve verzije je tiši rad. Izgled ove vetroturbine podseća na Darrieusovu vetroturbinu. omogućuje bolje zahvatanje energije vetra i lakoću ugradnje. Zbog vertikalne verzije rotacija je sporija te omogućava turbini hvatanje turbulentnog toka vazduha što je uobičajeno u urbanim sredinama. Koriste se laki materijali što konstrukciji daje stabilnost.3. Bri Domestic Wind Turbine Nagrada na BSI Sustainability Design Awards 2007.

Na toj letelici (“Lakša od vazduha”) prvi puta se primenio magnus efekt.10 Letelica “Lakša od vazduha” Page | 48 . godine.3. Letelica je bila napunjena helijumom i na taj način dobijala je statički pogon. Istraživanja su započela konstrukcijom Magnus vazdišne letelice sfernog oblika 1978. Tokom pravolinijskog gibanja sfera se rotirala i postigao se magnus efekt te se letelica podizala. Slika 6. Fred Ferguson patentirao je letelicu Magnus 1980. Magenn MARS Magenn Power je Kanadska kompanija s tradicijom dugom 30 godina. Primarno se bave proučavanjem naprednih materijala i struktura.1. Snaga u zavisnosti od brzine vetra i energija dobijena kroz godinu u zavisnosti od prosečne brzine vetra 6.Dijagram 6.4.

Helijum održava MARS i podiže ju na veće visine od tradicionalnih vetroturbina. Ova turbina je mobilna i može se lako izduvati i preneti bez potrebe za kranom. Zatvorena struktura omogućuje proizvodnju ovih turbina u mnogo veličina. Zahvata vetar koji se nalazi na visini od 180 do 300 metara i noćne tokove vetrova koji se javljaju na skoro svim područjima zemlje.Daje veliki moment. Za svrhu pogona istraživačke opreme. Prednost MARS vetroturbine je to što njena instalacija nije ograničena samo na prostore blizu obale ili na područjima gdje duvaju jaki vetrovi već se može instalirati bliže mreži zbog toga što doseže visinu od 300m gde je vetar ujednačene jačine. Sigurna je za ptice i šišmiše i ima malu emisiju buke. MARS je lagana vetroturbina na povodcu koja rotira oko horizontalne ose u odnosu na vetar generišući tako električnu energiju. MARS vetroturbina Električna energija prenosi se povodcem dugim 300 m i koristi se za potrošnju ili za pohranu u bateriji.11. kao pomoćni izvor energije za pumpe za vodu i prirodni gas. Može raditi u velikom rasponu brzine vetra od 1 do više od 28 m/s. kao i za velike vetroelektrane. Page | 49 . od vrlo malih do vrlo velikih i to za iznos mnogo manji no što je to za uobičajene vetroturbine. farme te zabačena područja. MARS turbina može se koristiti na lokacijama kao što su ostrvska područja. Slika 6. za napajanje medicinske opreme u unesrećenim područjima.Princip rada ove letelice primenio se na inovativnu vetroturbinu MARS. počinje se okretati pri maloj brzini vetra i sveukupno ima veću učinkovitost zbog činjenice što se može postaviti na veću visinu. Magenn Power Air Rotor sistem je zatvorena trodimenzionalna konstrukcija (cilindar). Rotacija ove vetroturbine generiše i Magnus efekat koji osigurava dodatni pogon te na taj način stabilizuje konstrukciju i pozicionira ju izvan kontroliranog i zabranjenog područja letova aviona.

Mobilnost je vrlo važna u slučaju nužde ili nepogode Page | 50 .Slika 6. Iskorišćenje Magenn vetroturbine biti će 40 do 50% što je vrlo važno budući da udvostručavanje kapaciteta upola smanjuje cenu dobijene energije po vatu • Vetroelektrane mogu biti smeštene bliže stanici tako da je smanjena potreba za izgradnjom dalekovoda • Uobičajene vetroturbine rade pri brzinama vetra od 3 m/s do 16 m/s. Postiže visine od 180 do 300 m bez potrebe izgradnje visokih stubova ili korišćenja kranova za održavanje • Mobilne su i lako ih je premeštati na druge lokacije zavisno od vetrovitosti područja. a Magenn Air Rotors rade od 1 m/s do 28 m/s • Magenn Air Rotors mogu se podići više tako da rade na većim visinama iznad površine zemlje.12. MARS turbine velikih snaga na velikim visinama Prednosti Magenn Air Rotor sistema: • Jeftiniji je po jedinici dobijene električne energije u odnosu na konkurentske proizvode • Magenn Power Air Rotor sistem će u danom vremenu dati više nazivne energije od uobičajenih konstrukcija.

Ovakva verzija eliminiše potrebu za stubom u središnjem delu a centar mase je na dnu što olakšava izradu konstrukcije. Konstrukciju je osmislio vazduhoplovni inženjer David Sharpe. Procenjuje se cena od 700 dolara po komadu. Testiranje je izvedeno na manjoj konstrukciji nazivne snage 6 kW i rezultati pokazuje da su proračuni relativno tačni za veće verzije.4. Pet ovakvih turbina proizvodile bi dovoljno struje za domaćinstvo. Aerogenerator 6. Radi pri vetru malih brzina. tzv. Graeme Attey dobio je državnu (Australija) subvenciju od 32000 dolara.Visina ove vetroturbine iznosi 144 m i a snaga 9 MW. V struktura uz dodana krilca na lopaticama. Slika 6. Prednost ovakve konstrukcije je iskorištavanje vazdušnog toka koji se koncentrira oko i preko građevine te povećava svoju brzinu.6. Izumi bez podataka o snazi Turbina australskog izumitelja Graeme Atteya Modularna vetroturbina koja se postavlja na krov kuće. Vetroturbina Graemea Atteya Page | 51 . Ovakva verzija zapravo je Darrieusov tip vetroturbine bez gornjeg dela. Negativna strana ove konstrukcije je nemogućnost hvatanja vetra iz svih smerova. Aerogenerator Razvoj ove vetroturbine podstakla je potreba Velike Britanije za električnom energijom iz obnovljivih izvora.5.13. Slika 6.3.14.

Mag – Wind vetroturbina Ova verzija ne opravdava vrednosti navedene od konstruktora jer nije izvršeno pravilno testiranje. Slika 6.15. U postolju ove vetroturbine nalazi se magnetski levitirajući generator s aksijalnim tokom variabilnog otpora namotaja.Oblik lopatica ove vetroturbine je aerodinamičan te se ona svodi na pojednostavljenu verziju Darrieus-ove vetroturbine H-tipa. Page | 52 . Mag – Wind Ovu konstrukciju razvili su Kanađani Thomas Priest-Brown i Jim Rowan a proizvedena je u Texasu.

Time se osim estetski zanimljive i funkcionalne građevine. a spajanjem na mrežu osigurava izbjegavanje neželjenih problema ukoliko zbog nepredvidljivosti izvora dođe do nedostatka električne energije. Koncept građevine s instaliranim vetroturbinama (1) Page | 53 . što je i glavni cilj pri njihovoj gradnji. odmah se nameće odgovor na pitanje zašto su one idealne za iskorišćavanje energije vetra. U kombinaciji s solarnim kolektorima može se postići vrlo visoka iskoristivost obnovljivih izvora energije.7. dobija na povećanju iskorišćenja vetroturbina koje se uklapaju u spomenute komplekse. Raspoloživa energija može se iskoristiti za napajanje rashladnih i ventilacijskih uređaja te rasvete. Arhitektura u skladu s energijom vetra U svetu je s pojavom pojačane svesti o ekološkim problemima došlo i do pojave sve većeg broja arhitektonskih rešenja koja se baziraju na iskorištavanju potencijalne energetske učinkovitosti samih građevina.1. nova rešenja daju prednost maksimalnom iskorištavanju energije vetra na način da se građevine svojim oblikom prilagode vetroturbinama. Slika 7. S obzirom da je cilj građevina ovakvog tipa uglavnom zadovoljiti taštinu čoveka za dostizanjem velikih visina. Što se tiče ekonomske isplativosti cena ovih uređaja u odnosu na cenu cele konstrukcije su zanemarljivi. Građevina je energetski isplativa i da time osigurava značajan udeo u snabdevanju potreba za električnom energijom ljudi koji se u njoj nalaze. Osim toga oblikom same građevine može se povećati brzina vetra i na taj način dodatno povećati iskoristivost. Za razliku od pokušaja da se vetroturbine uklope u već postojeće komplekse. Kao što je već objašnjeno brzina vetra raste s visinom pa su visoke građevine idealne za podizanje vetroturbina na veću visinu bez potrebe za stubovima.

3.12. Koncept građevine s instaliranim vetroturbinama (2) Slika 7. Prva građevina s instaliranim vetroturbinama (3) Page | 54 .Slika 7.

1. Tako se može videti da je hladnjak priključen na električnu mrežu 24 sata dnevno dok se glačalo koristi svega jedan sat u nedelji. no kod njih se grejači pale kada se temperatura spusti. Električni uređaji u domaćinstvu Uređaji Rasveta Televizor Frižider Računar Peć Mašina za veš Usisavač Pegla Ukupno Max W 600 80 120 500 2000 2200 1800 2000 9300 Sati tjedno 42 84 168 84 10. Tablica 8. Od toga je 123 kWh potrošeno u višoj tarifi u vremenu od 07-21 sati a 39 kWh u nižoj tarifi od 21-07 sati. Dnevna potrošnja električne energije u kilovat satima Vreme potrošnje Preko nedelje Vikend Viša tarifa prosečno kWh 4 5. energije jer se ona troši samo za okretanje motora.5 6 0.3 0. Isti princip rada imaju glačalo i peć.5 1 Postotak 25 50 100 50 6 4 0. Prikupljanjem podataka kroz 30 dana dobiveni su sledeći podaci: Ukupno je potrošeno je 162 kWh uz upotrebu uređaja u vremenskom razdoblju kako je prikazano u tablici.6 S obzirom da se neki uređaju konstantno priključeni na izvor električne energije a neki samo povremeno tablično je prikazano koliko sati nedeljno se koristi određeni električni uređaj.5 1 Vrednosti koje su dobijene deljenjem potrošene energije s vremenom u kojem su Page | 55 . Potrebe za električnom energijom u domaćinstvu Analiza potrebe za električnom energijom napravljena je za domaćinstvo koje ima dva člana.8 Niža tarifa prosečno kWh 1. Električni uređaji koji se koriste u domaćinstvu nabrojani su u tablici zajedno s njihovom maksimalnom potrošnjom u vatima. Tablica 8.8. Perilica rublja električnu energiju koristi za zagrejavanje vode i za pokretanje motora koji okreće bubanj pa se može zaključiti da se nakon što je voda zagrejana počinje trošiti manje el.2. Naravno mora se uzeti u obzir i činjenica da se kompresor hladnjaka uključuje samo kada se temperatura podigne iznad one koja je određena regulatorom.

Ta vrednost iznosi 9. peć. Za vreme ove analize niti jednom se nije dogodilo da su sva četiri velika potrošača (mašina. Vrednost maksimalne potrošnje uglavnom neće mnogo odstupati od ove vrednosti pa se tako za maksimalnu dnevnu potrošnju može uzeti vrednost od 5. istovremeni rad perilice.5 kW. Glavnina uređaja koji se koriste istovremeno tokom dana su: .3 kW.televizor . dok se potrošnja niže tarife deli na 2 sata i dvadeset minuta (vreme od početka brojenja niže tarife do trenutka gašenja zadnjeg električnog uređaja). peći i glačala. perilica za rublje i peć dobijamo vrednost od 5075 W. što ukazuje na to da se maksimalna potreba od 9.računar .3 kW ne pojavljuje često. a niti celokupna rasveta. Dnevna potrošnja u vatima Vreme potrošnje Preko nedelje Vikend Viša tarifa prosečno W 307 446 Niža tarifa prosečno W 644 429 S obzirom da je izračunata vrednost potrošnje raspoređena jednoliko na svaki sat ne može se sa sigurnošću reći kolika je maksimalna dnevna potrošnja jer se može dogoditi da se potrošnja naglo poveća uključivanjem nekoliko potrošača velike potrošnje npr.3.uređaji korišćeni daju samo prosečni prikaz dnevne potrošnje. 9. usisavač) uključena u isto vreme. Ako se analizira dnevna potrošnja s obzirom na navike ukućana može se doći do realnih podataka maksimalne potrošnje. Potrošnja više tarife deli se na 13 sati (okvirno vreme od trenutka paljenja prvog električnog uređaja do početka brojenja druge tarife u 21 sati). Maksimalna potrošnja događa se istovremenim uključivanjem svih uređaja i radu na nazivnoj snazi.frizider . Razvoj proizvoda – vertikalna vetroturbina Page | 56 . Tablica 8. pegla.rasveta (tri sijalice ukupno 175 W) što daje ukupnu vrednost od 875 W Ako se tome dodaju još dva veća potrošača npr.

Koji se aspekti razvoja mogu i trebaju kvantifikovati ovom trenutku? Masa koju može podneti krov ili zid prosečnog objekta. Što je stvarni problem koji treba rešiti? Smanjiti cenu energenta. Koja implicitna očekivanja i želje je potrebno uključiti u razvoj? Korištenje obnovljivog izvora energije. Snaga. 5. analiza tržišta i potrebe kupaca. vetra. pouzdanost. da li postoje korisnici koji će ga koristiti. Koje karakteristike/svojstva proizvod sigurno ne sme imati? Ne sme biti prevelik. U kojim smerovima postoje mogućnosti za kreativni razvoj i inventivno rešavanje problema? Približavanje teoretskoj granici iskoristivosti VSVO njenim oblikom i smanjenje cene. energije raste. Za vertikalnu vetroelektranu koja je pogodna za kućnu upotrebu tehnički upitnik daje jasan cilj razvoja: TEHNIČKI UPITNIK . 8. energetski sistem. što veću iskoristivost u odnosu na dimenzije rotora i cenu. instalacije i implementacije u el. 3. profit. funkcionalni zahtevi i ograničenja zaista realni? Cena energenata raste. 7. Definicija cilja s druge strane govori da li je takav proizvod zaista potreban tj. Da li su pretpostavljene potrebe korisnika. Jednostavnost primene.Da bi pristupili razvoju konkretnog proizvoda potrebno je razmotriti što se zapravo traži od samog razvoja. 9. Pretraživanjem internet stranica i anketiranjem može se videti da interes ljudi za ovakvim oblikom proizvodnje el. Tehničkim upitnikom stvaraju se granice kojima se usmjerava razvoj te se na taj način sprečava mogućnost prevelikog broja mogućih rešenja problema koja nisu korisna. Koje karakteristike/svojstva proizvod nužno mora imati? Sigurnost. Da li su razvojni zadaci postavljeni na prikladnom nivou apstrakcije? Page | 57 . Ima li limita na kreativnost u razvoju? Energija se mora pretvoriti u električnu. 6.za definisanje cilja razvoja proizvoda 1. Odgovor na ovo pitanje daju tehnički upitnik i definicija cilja. pretežak i opasan. a istovremeno i briga za očuvanje okoline. Geometrijske karakteristike. Postići što veću korisnost. 4. 2.

to je osnovna funkcija proizvoda. Buka je nešto što se direktno povezuje s ovakvim uređajima te se uglavnom javlja osećaj nelagode na pomisao da će ovakav uređaj biti postavljen na stambeni objekt. dok se održavanje može pokazati vrlo nezahvalnim ukoliko proizvod nema lako izmjenjive. Koja su tehnička i tehnološka ograničenja nasleđena iz prethodnog iskustva sa sličnim proizvodom? Relativno mala snaga s obzirom na veličinu konstrukcije.Cena energenta smanjuje se i ukoliko je samo deo el. Vodeći računa o navedenim ciljevima i pravcima razvoja izrađuje se morfološka matrica koja daje pregled mogućih tehničkih rešenja tržene konstrukcije. naime inicijalni izdatci su samo početak ulaganja. zbog toga je buka faktor na koji se mora obratiti pažnja Page | 58 . Glavne potrebe korisnika Ocena važnosti 8 7 6 5 4 3 2 1 Glavne potreba korisnika Količina proizvedene električne energije Cena nabave takvog uređaja Sigurnost Cena održavanja Buka ne sme biti visoka Mogućnost dobijanja naknade od HEP-a Mora biti sigurna za ptice Estetika Iz tablice se može zaključiti kako je iskorišćenje vetroturbine najvažniji faktor. Glavne potrebe korisnika dobijene su anketiranjem 70 osoba različitih starosnih dobi. Ne tako mali uiecaj na to koji će proizvod neko odabrati a drugi neće je cena održavanja. dostupne i cenom prihvatljive rezervne delove. tj.1. 10. energije mreže. nadalje vrlo je važna cena nabave takvog uređaja dok je treća najbitnija stvar sigurnost. Izradom morfološke matrice na temelju obavljenog istraživanja postojećih konstrukcija vertikalnih vetroturbina generirati će se tri koncepta koji će se oceniti prema glavnim potrebama korisnika. energije dobijen od vetroelektrane. Cena je danas neupitan faktor pa tako uvek ima mesto na vrhu lestvice zahteva. nije nužno u potpunosti prekinuti potrošnju el. Potreba za sigurnošću se podrazumeva i vezana je uz svaki proizvod koji se plasira na tržište.Ovakvi rezultati ankete su vrlo logični s obzirom da je svrha uređaja proizvodnja električne energije. Tablica 9.

kruti spoj motora i turbine . Funkcije proizvoda određuju se pomoću funkcijske dekompozicije.uležištenje samo s donje strane Sigurnosni sistem: . energiju (rotaciju) • Dovesti struju u mrežu Pomoću osnovnih funkcija potrebno je definisati među funkcije koje ih povezuju.vertikalan položaj vratila . a to su mogućnost dobijanja naknade za električnu energiju predanu mreži što je zapravo omogućeno jer HEP ugrađuje brojilo između uređaja i mreže pa se tako vrši umanjenje računa za struju.Lopatice vezane za vratilo varom uz Page | 59 . energiju pretvoriti Buku Izolirano kućište prigušiti Vibracije prigušiti Ulazni signal Prigušivač Ručica Spoj vijcima Pritisak na gumb Spoj zakovicama Touch screen Pričvršći. Sigurnost za ptice ogleda se u obliku lopatica vetroturbine i brzini okretanja (što je brzina manja vetroturbina je bezopasnija).2. Estetika je faktor koji je uvek poželjan no uglavnom nije presudan za odabir. energiju: .kočnica Pretvaranje energije vetra u meh. Osnovne funkcije proizvoda su: • Prihvatiti energiju vetra • Pretvoriti energiju vetra u meh.Pričvršćivanje na krov objekta vanje na objekt Pričvršćivanje na zid objekta Ostale potrebe navode se kao poželjne.Tablica 9. Koncept 1 Vrsta lopatica za prihvaćanje vetra: . Da bi se izradila morfološka matrica potrebno je znati sve funkcije proizvoda. Time se dobiva jasan tok energije.lopatice zavarene na vratilo .digitalni merač brzine . (materijala). Morfološka matrica Rotaciju u Generator el.

Koncept 1 – lopatice Prednosti: .uležištenje samo s donje strane Page | 60 .Ujednačen moment tokom celog okreta. nema vibracija .2.Ovakav oblik lopatice smanjuje otpor rotaciji .Velike brzine okretanja Koncept 2 Vrsta lopatica za prihvatanje vetra: .Manje opterećenje na ležajeve zbog poništavanja aksijalnih sila .Jednostavna verzija .Hvatanje turbulentnih struja iznad krovova .Napadni ugao na jednu lopaticu s obe strane vetroturbine .vertikalan položaj vratila .Lopatice moraju imati aerodinamični profil i trodimenzionalno su zakrivljene .Iskorišćenje nezaviano od smera duvanja vetra .kruti spoj motora i turbine .Mali broj delova .dodatne delove Slika 9.Samopokretanje Nedostatci: .lopatice zavarene na vratilo .Mala masa .

Slika 9.Lopatice vezane za vratilo varom uz dodatne delove Prednosti: .digitalni merač brzine .kočnica Pretvaranje energije vetra u meh.Savijene lopatice mogu biti izrađene od lakog materijala jer su učvršćene na dva mesta . energiju: .Hvatanje turbulentnih struja iznad krovova .Komplikovana verzija mehanizma za samopokretanje (zakretanje yadnjeg dela lopatica ) .Kombinacija H-verzije i osnovne Darrieus-ove verzije povećava učinkovitost ove verzije .Napadni ugao na lopaticu samo kada je ona u povoljnom položaju u odnosu na vetar (nemiran rad zbog ravnih lopatica) .Lopatice moraju imati aerodinamični profil .Zbog velikog broja lopatica jedna lopatica može stvarati zavetrinu onoj iza sebe Koncept 3 Page | 61 .Veliki broj delova .3. Koncept 2 – lopatice Sigurnosni sistem: .Samopokretanje Nedostatci: .Učinkovitost nezavisno od smera duvanja vetra .

Manje opterećenje na ležajeve zbog poništavanja radijalnih sila .digitalni merač brzine .Učinkovitost nezavisna od smera duvanja vetra .vertikalan položaj vratila . Koncept 3 – lopatice Prednosti: .Hvatanje turbulentnih struja iznad krovova .kruti spoj motora i turbine .Nešto manja snaga Odabir najboljeg koncepta Tablica 9.Ovakav oblik lopatice smanjuje otpor rotaciji . Oenjivanje koncepata Potrebe korisnika Korisnost Cena Sigurnost Održavanje Buka Sigurna za ptice Estetika Koncept 1 9 3 6 3 8 8 3 Koncept 2 9 3 4 2 6 5 1 Koncept 3 9 10 8 9 9 10 3 Umnožak ocena važnosti s ocenom koncepta svake potrebe daje vrednost prema kojoj se odabire koncept: Koncept 1 – 195 Koncept 2 – 162 Koncept 3 – 294 Page | 62 . nema vibracija .Samopokretanje pri vrlo malim brzinama vetra pa je učinkovitost veća na području manjih vetropotencijala .Brzina okretana nije jako velika Nedostatci: .Ujednačen moment tokom celog okreta.Napadni ugao na jednu lopaticu s obe strane vetroturbine .kočnica Pretvaranje energije vetra u meh.lopatice zavarene na vratilo .4. energiju: .3.uležištenje samo s donje strane Sigurnosni sistem: .Lopatice vezane za vratilo varom uz dodatne delove Slika 9.Vrsta lopatica za prihvatanje vetra: .

no s obzirom da je oblik svih lopatica i njihovih delova identičan te su svi delovi izuzetno jednostavni za izradu. Naime cena ovog uređaja znatno pada kada se usporede lopatice sva tri koncepta. kontroleri te uređaji za spajanje na mrežu nisu tema razmatranja ovog seminarskog rada tako da su izostavljeni.Odabira se koncept 3 kao najbolji s obzirom na potrebe korisnika. Ovaj koncept najviše konkurira ostalima kada se u pitanje dovede cena. Cena ovog generator 150 evra Slika 12. Detaljno su prikazni svi delovi konstrukcije izuzev motora čiji je model izrađen samo zbog gabarita koji su potrebni za dimenzionisanje konstrukcije. Održavanje je zbog modularnosti jednostavno jer su delovi lako izmjenjivi a zbog jednostavnosti su lako dostupni jer ne zahtevaju komplikovanu izradu.0. Mehanički Page | 63 . Cijene sličnih generatora kreću se između 1500 – 2500 kn ovisno o proizvođaču. Zbog nešto manje brzine okretanja ovaj koncept je sigurniji. Tu je takođe važan i broj delova koji je kod koncepta 3 relativno velik jer se lopatice modularno slažu jedna na drugu. to ne povećava troškove. Prikaz 3D modela Model je izrađen pomoću programa Pro ENGINEER 3. 12. Generator GL-PMG-500A Elektronski uređaji kao što su pretvarači. Lopatice nisu aerodinamičnog oblika i kao takve vrlo su jednostavne za izradu. Odabrani motor je GL-PMG-500A proizvođača GINLONG koji se bavi isključivo proizvodnjom delova za male vetroturbine.1. a i buka je manja.

4.79kn/kg – ukupno 64 evra • Lim svih debljina . • Cevi .2. Lopatice se na vratilo slažu modularno tj. Nosač vetroturbine pričvršćen je za bočni zid kuće vijcima.38 kn/kg – ukupno 11 evra • Vijci.delovi koji su korićteni mogu se naći na tržištu po relativno niskim cenama. dok je drugo uležištenje na gornjem delu kućišta.3. sa svakim sledećim modulom zakreće se za 22. 3D model sklopa vetroelektrane Vetroturbina je za nosač pričvršćena prirubnicom preko kućišta u kojem se nalazi generator.Vratilo je direktno povezano s generatorom te je tako uležišteno na jednoj strani. Slika 12. Page | 64 . Ispod nosača okova nalazi se gumena podloga koja onemogućava oštećenje fasade. podložne pločice – ukupno 10 evra • Ležajevi – 18. sklop lopatica sa slike 12.21. matice.5 evra Model sklopa vetroelektrane vidi se na slici.5 evra Ukupna cena konstrukcije je: 103.5 stepena. a za bočni okovom i gumenim prstenom koji eliminiše pojavu vibracija. Stub nosača pričvršćen je nosačima na dva mesta. Za donji nosač varom.

a to bi zahtevalo masovnu proizvodnju vertikalnih vetroelektrana.Ono što ove vetroelektrane stavlja bok uz bok horizontalnima je neznatno manja snaga.Ovaj se problem može rešiti na dva načina.U svakom slučaju kada se razmatra mogućnost postavljanja vetroturbine na krov objekta mnogo je povoljnije odlučiti se za vertikalnu verziju jer su vetrovi na nižim visinama uglavnom nestalni. a drugi je priključivanje na mrežu. ovakav način proizvodnje energije bio bi isplativiji. globalno. predstavljaju veliki neiskorišćen potencijal u području vetroeneretike. Još jedan problem koji se javlja je pohrana ovako dobijene energije jer ni vetar. 3D model modula lopatica Zaključak Vertikalne vetroelektrane. Negativan aspekt nabave ovakve vetroturbine u svakom je slučaju vrlo velika cena pa se time cena energenta ne smanjuje nego mnogostruko povećava. Priključivanje na mrežu stvara novi problem jer nije jednostavno.3. Rešenje ovih problema zapravo ne zavisi od samog proizvoda već o sekundarnim činiocima pa je vrlo verovatno da će ovakav način proizvodnje energije morati Page | 65 . brzo menjaju smer.Slika 12. jedan je kupovina vrlo skupih baterija koje nemaju dug vek trajanja. U slučaju da se cena smanji. a ni naša potrošnja nisu predvidivi. a ukoliko bi se na mrežu spojilo mnoštvo ovakvih potrošača – proizvođača mreža bi postala nestabilna. a razlozi su neznanje i veliki monopol horizontalnih vetroelektrana na tržištu. a ono što im daje prednost na velikom broju potencijalnih lokacija je mogućnost hvatanja vetra iz svih smerova i što je još važnije otpornost na udare vetra i nagle promene smerova. a zbog objekta kao prepreke javljaju se i turbulentne struje.

London. Majstorović M. Vodne turbine i pumpe. Diplomski rad..etfbl.net. http://www. Fakultet elektrotehnike. Fakultet strojarstva i brodogradnje. Mrežna pravila za vjetroelektrane. Konstrukcijska verzija ovakvog proizvoda nije sporna pa se tako na tržištu pojavljuje sve više proizvođača koji u svom asortimanu nude ovakve uređaje. School of Engineering & Mathematical Sciences City University. [3] Greenwell D. 2006. Split.... [5] Wikipedia. Elektrotehnički fakultet. Nakon testiranja bilo bi moguće odrediti da li je ova vetroturbina isplativa. energije koja je još uvek dovoljno niska da bi se investiralo u ovakav uređaj. Energetski institut Hrvoje Požar [7] Energija vetra – prezentacija. http://www. Bajs D.org [6] Dizdarević N. 2003.windpower.. [2] Mihetec M. Majstorović G. Zagreb. Literatura [1] Pilić – Rabadan Lj. http://www.wikipedia.U kombinaciji sa solarnim kolektorima i agregatom koji se pogoni biodizelom moguće je dobiti zadovoljavajuću količinu el. vetroturbine.org. Konstrukcija proizvoda izrađena u ovom radu cenom je vrlo konkurentna no potrebno je testiranje kojim bi se odredila tačna snaga. banja Luka Page | 66 . energije.. 2008. Odgovor na pitanje da li je ovakva investicija opravdana daje trenutna cena el.pričekati dok se ne reši problem skladištenja energije.. [4] Danish Wind Industry Association. Što se tiče samoodrživih objekata koji nemaju mogućnost spajanja na mrežu ovakav izvor električne energije predstavlja dobar izbor. 2000. A Brief Introduction to Wind Turbines. strojarstva i brodogradnje.

http://www.com ..o.helixwind.ginlong.uk [11] Ginlong. Page | 67 .[8] Knežević S.Tehnologije vetroelektrana. HEP – obnovljivi izvori energije d.hr.hep.co.o. [9] Helix Wind. www.com/en [10] Quiet Revolution.quietrevolution.Izlaganje . http://www. http://www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful