KERKA MESECA

Osnova ove prie Je legenda koja se prenosila s kolena na koleno u plemenu Navaho Indijanaca, a koju je Zejnu Greju prenela ena jednog trgovca koja je ivela u rezervatu Navaha poetkom dvadesetih godina, istorijski, okvir prie datira mnogo godina pre dolaska belog oveka i govorio tome kako se jedan indijanski ratnik suoio sa smru i sramotom zbog ljubavi prema princezi iz neprijateljskog plemena. Usred velike pustinje uzdizao se golemi kameni zid na ijim je bedemima stajala citadela Tanina, poglavice klana Stena. Ispod kao u zlato uvijene planinske ploe, od severa prema istoku, zjapio je arnbis, mesto stena i senka, kroz koji se valjala i huala crvena reka bogova. Na jugu se protezala pustopoljina duga, vetru i nevremenu izloena strmina koja je vodila do ogolelih grebena i arenih nasipa, preko sivih dolina Jo glinenih prudova i u belo ovijenih daljina. Na zapadn;)) strani leala je plitka dolina gde je izmeu zdenih keurova rasla izbledela trava i sasuena polja ita. Tanin je koraao po svojoj kamenom ograenoj terasi. Topli suvi vetar uznemiravao mu je lice. Duvao je sa zapada. Donosio je loe vesti da kie nee doi. Prethodna godina je bila suva; zimski sneg je bio krt, a sada su izvori opadali, reke sahnule, a vodopad Oljato kapao preko stenja poput tanke, na vetriu povijene trave. Ovi predznaci su muili Tanina. Podseali su ga na poetak dvanaestogodinje sue koja je na kraju rasprila izgladnele klanoveSebojaha na etiri vetra. Kie su ponovo dole sa sezonom voa, vraajui napredak i sreu malom narodu na stenama. Tanin je mogao gledati daleko, orlovskim pogledom, sve do daleke goletne visine citadele klana Vuka; i jo dalje, nejasno u purpurnoj izmaglici, do tamnih bedema koji su oznaavali dom klana Antilopa. Drugi klanovi su bili ratrkani daleko prema zapadu. Tog leta ni jedan glasnik jo nije preao vreli pesak i stenje sa porukama Taninu. Nije sve bilo dobro sa susednim klanovima. Tanin je skrenuo pogled sa terase na stepenasti uspon preko malih smeih nastambi sa prozorima tamnim poput oiju, sve do sredita tvrave gde su kupolaste itnice i krune cisterne stajale ispod zatitnog luka velikog zida i jo dalje, do izbledelih tratina i sivih ovala igralita. Ali, tog vrelog dana mladi ratniciSebojaha nisu bili zaokupljeni nikakvim igrama. Lekarili su u senci zidova ili spavali u sveim domovima. Gola deca vrtela su se poput lenjjih mrava po dvoritima i na terasama. Samo su skvo i devojke bile zaokupljene radom mlele su, kuvale, pekle, tkale, nosile, izlazile na sunce i vraale se u senu. faninov klan Stena ponovo je bio brojan i zbog tog dara bogova on je bio ponosan i zahvalan. Ali, izgledalo je da preko njih polako prelazi senka. Otiao je u prostoriju za savetovanje u kojoj su se odnedavno skupljali njegovi vraevi, opsednuti tumaenjem znakova vremena, sa svojim vraanjima i obraanjima duhovima zatitnicima. U istonom delu, gde su vrata gledala prema izlasku sunca, gorela je sveta vatra od kedrovih cepanica. Na sredini poda bio je fini pesak i tu je Deklis, slikar, sijao pesak obojen belo i bakrenasto, zeleno i plavo, oker. Stari Benei, zvezdoznanac, pojao je. KJodotie, glavni vra u klanu, bio je oslonjen na svoj tap i s pogledom sumnje i straha gledao etvrtog u prostoriji. Ovaj se zvao Dagil, bio je plemenska luda, ruiastih oiju, crvene kose, toliko nagren da ga je bilo strano i pogledati. SviSebojasi su ga se i plaili i mrzili ga. ta sada radi? upitao je Tanin uasnut. Slua odgovorio je znaajno Klodotie. Dagil, nagnut nad crte u pesku, nejasno je isputao divlje i uzbuene glasove, koji su poglavici izgledali bez znaenja ali puni straha. Pravio je udne i silovite pokrete, dahtao kao ustraena srna. Govori o prvim ljudima koji su potekli od ivotinja prevodio je vra. O vremenu kada je uvek bila no, o dolasku sunca, a zatim o dolasku vode u celu zemlju. Tanin je nestrpljivim pokretom ruke uutkao vraa. A ta je sa ovim vrelim zapadnim vetrom? upitao je smrknuto. O, poglavico! To je vesnik jo mnogo sunih godina odgovorio je vra zvonkim glasom irei svoje ruke poput kandi. Nae ito nee sazriti. Na bostan e se sasuiti na viticama. Izdaj naredbe da moj narod uva ito i vodu. Mi neemo gladovati. U meuvremenu ete vi vraevi prizivati bogove kie. Traiete savet od vaih duhova da biste saznali kakvu rtvu moramo prineti, kakve ceremonije e ih udobrovoljiti. O, poglavico, to je napisano! Vrati Nastu njenom prognanom plemenu! zagrmeo je svetenik. Tanin se trznuo kao da ga je neko ubo. Mudri ljudi, treba

da znate da je zapisano da e moje dete Nasta, Kerka Meseca, ostati zauvek sakrivena od dnevne svetlosti uz pleme Stena. Tvoj grejeh e zadesiti tvoj narod rekao je svetenik. Neka bude. Ona je moja krv, moj ponos. Nasta je nevina, kao i njena majka. Divlji klan Antilopa bi je unitio, kerku njihove kraljice. Onda e silna sua doi kao i ranije, kao roj skakavaca koji ogoljuje zemlju. y<j _ Tanin je stajao utke, posmatrajui crtaa u pesku. Led e nas opet prekriti. ili e zemlja opet biti u tami. ili e se voda opet podii do najviih kronji. Ne. Tanin ne veruje. Led i no i poplava pripadali su vremenu prvih ljudi. Avaj. ! Ako su bili prvi ljudi, onda e biti i poslednji. Rasa koja e nas uiniti robovima. Klodotie ih vidi u senkama. Njihov glas je kao grmljavina crvene reke. Tanin je verovao u istinitost ovog proroanstva. uo ga je u aputanju vetra kroz kedrove. ak su i stenoviti zidovi ekali eho koraka budunosti. Zemlja, nebo i zvezde postali su veni, ali su se iva bia promenila. Svaki klanSebojaha iveo je na stenovitim visinama u smrtnom strahu od nepoznatog. Njihovi stari mudraci uali su pored vatri u kivama i prenosili mladjim generacijama legende plemena kako su se oevi njihovih oeva borili i pobedili prve ljude i kako su se njihovi potomci borili s ovekom pre nego to je bio ovek. Bilo je potajnih koraka na traguSebojaha. Nije bilo predaleko vreme kada e biti opravdan obiaj starih poglavica da grade svoje nastambe na neosvojivim stenama. Nije li klan Jazavac nestao daleko s padine na jugu? Tanin je napustio prostoriju svetenika i vratio se na terasu gde se naslonio na ogradu da zamagljenim pogledom gleda preko nizina. Suvi vetar donosio jfiTtopH miriTuhe zemlje, peska, kaktusa i kedra, beskrajnog kamenjara. Sa svih strana, a samo je onaj na zapadu davao neku nadu za ivot. Nije vie mogao izdrati magloviti severni ambis odakle se ponekad uzdizala neprijatna buka. A bela pustopoljina pokretnog peska na jugu samo je pojaavala njegov strah. Ipak, te oblasti izgledale su kao nepremostive barijere za one neodreene gomile koje su pretile njegovom narodu. Siva i samotna i monotona bila je kedrova dolina na zapadu, vana i nepopustljiva na podnevnom suncu, iroka staza do drugih klanovaSebojaha, a ipak zastraujua u ovaj sat. Pogled poglavice pomerio se do senke ispod velikog luka zida koji je podupirao kraj citadele ispod. Ovde, duboko u procepu stena, nalazila se kiva koja je krila Nastu, Kerku Meseca. Svetlost dana nikad nije pala na devojino prelepo lice. Tajna te kive bila je sveta klanu Stena. Samo su vraevi i stare ene iz plemena i devojke zaklete na utnju znale za prisustvo Taninovog deteta koje je imao s kraljicom odbaenog klana Antilopa. Nasta, Kerka Meseca, ija je koa bila bela kao sneg! Taninova snaga nad njegovim plemenom nije bila jaa od te opasne tajne. Oseala se katastrofa u vazduhu. apati umrlihSebojaha dolazili su sa utavim letom lastavica. Velika ljubav poglavice prema odbaenoj kraljici bila je vea od ljubavi prema njegovom narodu. On e paziti Nastu, njenu kerku, iako e kroz tu vezu moda doi kob koju su prorekli svetenici. Tanin nije voleo samotnu okolinu, niti znaenje elemenata. Oaloen, potraio je hladnu senu svog doma s debelim zidovima. Na zalasku sunca vraevi su doveli Taninu glasnika od klana Vukova. Pokriven prainom i znojem, ovaj ratnik je donio neobine vesti. Nije vie bilo klana Antilopa. Srditi bogovi su ili unitili. Oblaci dima uzdizali su se iznad njihove citadele, a dugi nizovi jastrebova sedeli su na zidovima. Tanine, pripazi! povi kao je Klodotie, a glas mu je bio ispunjen predskazanjem da i tvoj narod ne propati istu kobnu sudbinu. Poglavica nije uo. Dua mu je bila rastrzana zbog vesti o smrtnom neprijatelju i smrti ene koju je jo voleo. Potraivi tamu, legao je irom otvorenih oiju i uplaen. Ali, muka je bila zbog gubitka tamnooke ene koja je izoptila svoj narod zbog ljubavi prema njemu. Tihi vetar koji je valjao pesak jeao je u procepima stena. Tanin je uo i oseao da nije sam. Tada su tihi koraci u mokasinama na terasi potvrdili venu oveiju aktivnost, sastanak ratnika i devojaka koji su se preputali zabranjenoj ljubavi, kao to se i on usudio u danima svoje mladosti. Noni soko je ispustio krik gorine. Napokon je u sitne sate tiina leala kao teak pokrov oko citadele. Tada se Tanin iskrao na terasu. Bledi mesec je svetlucao na bezbrojnim plohama stene. Klanac na severu podseao je na no, preteu, mistinu, koja vreba. Oni koje je Klodotie nazivao prvim ljudima moda su bili tamo, u tom crnilu. Ali, Tanin je bio siguran samo u strahovito lupanje srca u tekoj tiini. Vazduh je bio sveiji i on je duboko disao. Bio je pononi sat koji je Tanin retko proputao, a nikad kada se mesec uzdizao visoko. Bledi oblici kretali su se neujno, kao duhovi, izvan senke velikog luka. Tanin ih je posmatrao, a srce mu je bilo puno, kao da e da se raspukne. Nasta se sa

svojim zvezdanim devojkama, svojim pratiljama, iskradala da se okupa u meseinom obasjanom jezercu ispod citadele. Opori letni dani su se vukii. Taninovi visoki svete nici i pored sveg njihovog znanja i hvalisavog uticaja kod bogova nisu doneli kiu. Zeevi i antilope napustili su dolinu. Izvori su postali jo plii. Oljato vie nije slao svoj bledi ipkasti vodopad preko ponora. Ali, veliko jezerce ispod zida, zasenjeno od ednog sunca, zadralo je svoj svetlucavi nivo. MblOMHk. Misteriozna sudbina klana Antilopa nije vie dominirala u govorima Taninovih vraeva. Ljubomorni na svoju mo i sumnjiavi u svoju snagu, sve napore upravili su u molitve za kiu. Jednog dana Tanin je sebi dokazao da je jo zadrao otrinu vida koji se u njegovoj mladosti mogao uporediti sa orlovim okom. Daleko na neravnoj crvenoj padini razaznao je pokretnu taku. Posmatrao je sa svoje terase. Predmet je mogao biti ovca i kuguar, ali je verovao da je to ovek i stoga je odrao savet. Crna mrlja se kretala, poveavala, nestajala i ponovo se pomaljala i uvek se pela. Dolo je vreme kada je Taninov strah postao opravdan. Pozvao je svoje lovce, i to one koji su videli nadaleko. Doli su i dugo utke gledali. Visok mukarac. Nije glasnik. Sa severa! Ratnici su dolazili pojedinano i u grupama; skvo su napustile svoje poslove da bi se naikale po bedemima; vraevi su uli i izali da vide. Kada se stranac jasno ukazao na padini ispod podnoja stene, celi klan Stena skupio se na zidovima, terasama, krovovima. Trenutak je bio znaajan. Stranac je mahnuo s neim stoje sevnulo na svetlosti. Pokret je bio prijateljski. Samo ga vraevi nisu tako videli. Devojke su bile zahvaene uzbuenjem. Tanin je mahnuo u odgovor koji je oznaavao dobrodolicu. Tada su stari ljudi, skvo, ratnici i devojke sledili primer svog I poglavice i dugaki lepravi niz ruku koje su mahale protegao se du zidina. Ovaj posetilac imao je hod lovca. Dolazio je. Uspinjao se ne pokazujui ni znaka iscrpljenosti. Doao je do prvih useenih stepenica u neravnoj steni. Uspeo se uz njih kao neko navikao na strme zidove. Sada su ga mogli videti samo oni koji su se naginjali preko bedema. Do onih iza njih dopirao je tihi mrmor. Tanin je video kada se stranac zaustavio pored drugog uspona useenih stepenica. Njegovo podignuto lice sevnulo je na suncu. Pozvao je zvonkim glasom. Bio je to nepoznat jezik koji je uutkao zauene posmatrae. Zatim je ovaj smioni posetilac pokuao ponovo da se uspinje i uskoro je nestao iz vida ispod zida. Spustite merdevine naredio je Tanin. Svetenici su se glasno pobunili. Ali im je poglavica mahnuo da uute. Dovedite ga kod mene naredio je Tanin. Visoki svetenik Klodotie podigao je mrave ruke prema nebu i iz njegovih upljih grudi zatutnjala je bolna jadikovka. To je bio kraj. Tanin e primiti guju u njihovu sredinu. Snane ruke spustile su dugake merdevine niz zid. Ratnici klana Stena mogli su se kao veverica uspinjati uz njih. Trebalo je videti da li se taj posetilac moe popeti uz zidove. Nema gomila ekala je bez daha. Tanin je koraao terasom, uspravan i dostojanstven, odan plemenitosti kojoj je dugovao svoje nasledstvo; jadikovka visokog svetenika odzvanjala je kao posmrtno zvono u uima. uo se povik. Stranac je savladao zidove. Tanin se okrenuo i video kako se gomila razmie da bi propustila predivnu figuru mukarca koji je iao izmeu svetenika. Doveli su stranca pred Tanina, nemi i, bez sumnje, puni strahopotovanja prema njegovoj velianstvenoj figuri. Tanin je podigao desnu ruku izgovorivi nekoliko rei ] dobrodolice. <MiSSHBPE Posetilac je imitirao pokret poglavice i odgovorio na jeziku koji niko nije razumeo. Bio je za glavu vii od najvieg ratnika u Taninovom plemenu. Oko njegove ponosne glave i kao gavran crne kose bila je arena traka iz koje se dizalo dugako plavo pero. Njegovo lepo lice je bilo za nijansu svetlije od lica bilo kog ratnika iz plemena koje je Tanin video. Tamnosive prodorne oi sakrivale su tajnu velike moi. Tanin je ocenio da ima manje od trideset godina. Njegov velianstveni torzo bio je nag do pojasa. Imao je pantalone od jelenje koe koje je pridravao isprepleteni kai. Za pojasom je imao tomahavk sa kremenim seivom. Mokasine i dokolenice od jelenje koe upotpunjavale su njegovu odeu. Nosio je dugaki luk, a na leima tobolac sa strelama. Odakle dolazi? upitao je poglavica, znacima objanjavajui svoje pitanje. Stranac je razumeo, jer je odgovorio zamahom dugake ruke prema severu, pokazujui na daleku zemlju iza provalije koju nijedanSebojah nije nikad preao. Progovorio je ponovo i svoj govor ilustrovan znacima koji su pokazivali na oruje i na njegovo telo; jasno je ukazivao na to da je lovac, da se u lovu izgubio i odlutao preko klanaca, izgladneo i oedneo. Tanin je pokazao na svoje prisutne ratnike, stidljive devojke, skvo, celi svoj klan, i onda ponovo pitao, koristei

se znacima. Tvoj narod? Nopah! odgovorio je stranac i dotakao plavo pero koje je ukraavalo njegovu crnu kosu. Plavo Pero preveo je Tanin svojim zapanjenim sluaocima. Tanin mu eli dobrodolicu. Dajte mu da jede i pije. Smrknutim visokim svetenicima Tanin je rekao: Klan Stena ne moe promeniti svoju veru zato to tamo vani vlada glad. Ili zbog avoljeg oblaka na horizontu. Tanin ini ovom posetiocu iz novog naroda ono to bi traio i za nekog od svojih sinova. Radosnim usklicima mladi ratnici su okruili Plavo Pero da bi ga poveli s terase uz pratnju devojaka koje su neto mrmljale i aputale. Dok je leto bledelo, Plavo Pero je dokoiiio sa ratnicima u prijatnoj senci zidova ili ispod grmovitih zaklona. Svima je dao na znanje da e se tu zadrati sve dok hladni vetrovi jeseni ne ublae vrelinu dugog putovanja do njegovog naroda. U meuvremenu je nauio jezikSebojaha. Brz i inteligentan, uskoro je savladao oskudni renik klana Stena, nailazei na tekoe samo kod rei sa vie znaenja to je jj j zavisilo od intonacije kojom je re izgovarana. f j Plavo Pero je bio poverljiv uhoda velikog plemena Nopah iz daleke zemlje. Bili to ratnici, a ne ratari. Notis Toh, njihov poglavica, unitio je male narode na stenama iza velikih provalija crvene reke, i sada je pogled svojih vatrenih oiju upravio na uzgajivae ita, one koji su se krili u peinama. Mnogostruk je bio zadatak Plavog Pera. Trebalo je da se sprijatelji sa klanom Stena, a najbrojnijim plemenomSebojaha, da proveri njihove zalihe, njihovu odbranu i prilaze citadeli, da obmane vraeve i da, napokon, zanese ratnike vetinama, i igrama i travom, kojima je Plavo Pero gospodario, i da svojim lukavstvom obmane mlade ene tako da sve potpadnu pod njegovu mo. Klan Stena je imao ukupno dve hiljade lanova. Treina su bili sposobni mukarci. Izgledalo je da je Taninovu tvravu nemogue napasti izvana. Lukavi Sebojasi su izabrali veliku liticu uz koju se nije moglo uspinjati i s koje su mogli oterati svako pleme koje bi pokualo da ih napadne. Tanin je mogao biti savladan jedino strategijom i iznenaenjem, izdajstvom unutar citadele. Ogromni kruni sudovi bili su puni ita, cisterne su bile pune, a duboko ezerce ispod luka nee opasti te godine. Tanin je mogao izdrati opsadu due nego to bi Nopahi mogli i zamisliti i sigurno je da bi prvi odustali. Iz tog nedokuivog izvora Plavo Pero je naslutio podzemni prolaz ispod citadele. Kao izvrstan glumac odlino je igrao svoju ulogu postajui sve sigurniji da e kod Nopaha stei jo vee potovanje i ugled. Prolo je leto i doli su sveiji dani. Trava i ito u dolini su se sasuili. Izvori su presuili. Plavo Pero je sluao opomene vraeva koje su ga ispunjavale prezirom. Nisu znali kako da udobrovolje bogove kie. Kada su lie vinove loze i liajevi postali zlatasti, Plavo Pero se posluilo svojim vetinama. RatniciSebojaha voleli su igre, posebno one koje su zahtevale brzinu i izdrljivost. Plavo Pero je pokazivao lenjost i ravnodunost i bio je stalna poruga drugih mladia. I devojke, potaknute braom i svojim draganima, poele su da ga zadirkuju. Napokon je Plavo Pero bio ubeen da se takmii, ali je postavio uslov da se svaki takmiar u neto opkladi. Kao to je Plavo Pero predviao, ovaj njegov zahtev je uveliko uzbudio mladie. Svi su bili roeni kockari. Staza za trke i polje za igre bili su izvan citadele, na terenu okruenom stepenastim stenama na kojima su sedeli gledaoci. Po utabanom zemljitu Plavo Pero je prosudio daSebojasi provode mnogo vremena u igrama. Tu su igrale generacije klana Stena. Visoko iznad pustinje, kao orlovo gnezdo, ovo igralite oivieno visokim omorikama snano je privlailo Plavo Pero. Meu Nopasima, plemenu velike sranosti, on je bio najbolji borac i pobednik u svim igrama. Tako je Plavo Pero trao sa prvim odreenim mladiem, ali ga je lako pretekao. Zatim je, jednog po jednog, Plavo Pero porazio jo pet najbrih trkaa. Nastao je amor meu prisutnim. TitLei! TitLei! vikali su. Plavo Pero je saznao da je TitLei, Krtica, bio ne samo najbri trka u klanu Stena nego ampion meu svimSebojasima. Plavo Pero nije ptica koja moe u jednom danu preleteti i sedmu trku odgovorio je pobednik ponosno. Poraeni mladii i njihove pristae traili su da se trka ponovi sutradan, kako bi mogli da se iskupe za gubitak. Plavo Pero se sloio, ali je samo traio da staze budu due. Dok se on odmarao, ostali su se zabavljali svojim omiljenim igrama. Jedna je posebno privlaila Plavo Pero. U sredini kruga bio je zabijen stup koji je tri stope izvirivao iz zemlje. Vrh stupa bio je okrugao i izglaan tako da je sijao na suncu. Duga motka i mali obru sainjavali su druge sprave potrebne za ovu igru. Sa izvesne daljine trebalo je zamahnuti tapom i obru nabaciti oko stupa. Plavo Pero je morao priznati da je za ovu igru bila potrebna spretnost i bio je odluio da tu dolazi nou kako bi vebao. Njegov plan je ukljuivao da

pobedi u svim njihovim igrama pre nego to ih upozna sa igrama Nopaha. Tog popodneva i veeri svi u citadeli su govorili o sutranjoj trci, a opklade su bile sve vee i vee. Ovo je odgovaralo planu Plavog Pera da podstie kockarske strasti klana Stena. Stoga nije bio iznenaen kada je ujutro video koliko se ljudi uputilo da prati trku. Plavo Pero je bio uzbuen velikom grupom devojaka, blistavo obuenih i sjajno raspoloenih. Njegovom cilju odgovaralo je da izigrava ravnodunost prema mnogim stidljivim pogledima. Ali, ova bi prilika mogla znaiti preokret i on bi mogao poeti sa osvajanjem devojaka klana Stena. Tanin i njegove poglavice i svetenici sedeli su na vrhu stenovite izboine. Ispod njih i sa svih strana stajala je arolika gomila. Mladii su utali loptu. Plavo Pero je ponosno koraao ispred dvostrukog re da devojaka. Srce mu se nadimalo i po prvi put je zaboravio svoj zli naum ovom miroljubivom plemenu. Uivao je u laskavom strahopotovanju i divljenju koje je u njima pobuivao. Njegovo otro oko brzo je izabralo BaLi, jednu od najlepih devoiakaklana, iji mu skriveni pogledi nisu izmakli. Galantno joj se naklonio. Nema devojke koja bi ovo nosila za mene rekao je dodirujui plavo pero u svojoj kosi. Moda ratnik Nopaha nije ni pitao odgovorila je BaLi ije su oi planule sjajem. One su Plavom Peru jasno rekle da nije morao dugo ekati da probudi vatru u njihovim snenim dubinama. Plavo Pero jo nije imao priliku, ali. rekao je i izvadio ukras iz trake. BaLi je lako uzviknula, dok se iz skupine devojaka oko nje uo uzbuen apat i mrmor. U tom trenutku, u pratnji mnogih mladia, doao je TitLei, Krtica, protivnik s kojim se Plavo Pero trebao tog jutra ogledati u trci. Bio je nizak, a sitne, poluzatvorene oi jasno su govorile otkud mu nadimak Krtica. Pogled mu je bio otar te nije mogao sakriti ljubomoru videi Plavo Pero pored BaLi. Devojka je zadrhtala, a pronicljivom Plavom Peru nije izmaklo koliko je njegov protivnik zaljubljen u nju i da mu je ljubav neuzvraena. Plavo Pero je dao svoje obeleje devojci. Ako BaLi bude ovo nosila, trka Nopaha nee izgubiti trku. Pognula je glavu da Plavo Pero stavi svoje pero u njenu sjajnu crnu kosu. TitLei je siktao kao zmija. Ako pre nije bio neprijatelj Plavog Pera, to je postao u ovom trenutku. BaLi je zabacila ponosnu glavu i nasmejala se sa svojim prijateljicama. Ali, brz zamagljen pogled koji je uputila Plavom Peru rekao mu je da je osvojio. Tada su trkai pozvani na start. TitLei se skinuo do pojasa. Plavo Pero je kritiki pogledao svog protivnika. I iroke, snane grudi TitLeija, uski bokovi i vitke miiave noge ubedili su Plavo Pero da je u dugoj trci trka klana Stena protivnik kojeg se treba plaiti. U kratkoj, pak, trci nije se mogao meriti sa Nopahom. Trkai su bili spremni. Reeno im je da tre oko motike na drugom kraju polja i vrate se do starta. Onaj ko prvi dotakine ruku startera bie proglaen za pobednika. Jedan ratnik je podigao palicu za bubanj. Kada je zvuk odjeknuo, trkai su poskoili. Plavo Pero je drao korak sa TitLeijem i kriom ga posmatrao. to je TitLei bre trao, to je Plavo Pero vie nastojao da se odri uz njega. Tako su doli i obili oko motike. A, onda je, kao strela ispaljena iz luka, Plavo Pero poleteo svojim udesnim korakom koji je bio dvaput dui i bri nego kod TitLeija. Ostavio je hvalisavog trkaaSebojaha kao da je urastao u zemlju. Povici mladia i vriska devojaka slatko su odzvanjali u uima Plavog Pera. I ranije je uo takvu oduevljenu grmljavinu. Ako klan Stena voli trkaa, neka u punom sjaju vidi najveeg trkaa Nopaha. Poglavica je napustio svoje mesto da bi stavio ruku na snano rame Plavog Pera. Nopah tri kao antilopa rekao je. Tanin bi bio ponosan da ima takvog sina. Visoki svetenici su mrko gledali Plavo Pero, a zadihani TitLei ga je pratio zlobnim pogledom koji je odavao ljubomoru i mrnju. Meutim, meu mladiima ak i onima koji su izgubili opkladu, postao je veoma popularan. Bio je junak i meu devojkama dok je traio BaLi da uzme svoje plavo pero. BaLi je stidljivo drala pero iza lea i preklinjala ga da joj ga pokloni. Moda jednog dana kada Nopah pobedi sve i. dobije tebe odgovorio je Plavo Pero odvano. Narednih dana Plavo Pero je igrao i pobeivao u svim igrama klana Stena osim u onim gde je bila potrebna posebna izdrljivost. Ta.. u t se povlaio, putajui mladiima da poveruju kako je slab u rukama i leima. Uio ih je igre Nopaha iji je tempo bio brz i estok. Da bi pobedio, igra je morao voditi loptu sa savijenim tapom sve do otvora u zidu. Druga igra koju ih je nauio jo vie im se dopadala. Trebalo je udariti loptu napravljenu od koe kuguara i pacova i ubaciti je u rupu na vrhu humke u sredini igralita. Plavo Pero je uvek pobeivao. U svakoj igri, takmienju ili opkladi bio je siguran pobednik. Kako je izbegavao igre u kojima je bila potrebna izdrljivost, mladii su mu se rugali jer su verovali da ga bar u neem

mogu potui. Jednog vedrog popodneva opet je sav klan Stena bio na otvorenom polju. U sreditu panje bio je okrugli kamen do visine kolena. Plavo Pero je pitao devojke emu slui kamen. To je ovek stena odgovorila je ozbiljno BaLi. U odreenim godinama svaki deak iz klana mora svakodnevno ovde dolaziti i vui ovaj kamen i pokuati da ga pomakne. Kada bude u stanju da ga otkotrlja, postaje ratnik mladi, a kada ga podigne sa zemlje, postaje mukarac, a kada ga ponese, postaje poglavica. Plavo Pero, i ti ponesi oveka stenu preklinjala je BaLi uzimajui ga za ruku. BaLi zna da ti to moe. Zar je nisi podigao kao da je kao pero laka? Pokai im i uini radosnom BaLi. TitLei je ljubomoran. On se kune da si slab. Da e te ubiti u borbi. I, moj Nopah, ako on to uini, BaLi e umreti i njena dua e se zauvek izgubiti. Plavo Pero se pridruio krugu oko kamena. Mladi Indijanci su jedan za drugim vukli i teglili kamen, drugi, oni zreliji, pomicali su ga. TitLei se nagnuo nad kamen a miii na leima su mu se napeli. Glasni povici posmatraa potvrdili su da ga je odigao sa zemlje. Vraevi su izjavili da e biti gozba za sve. TitLei se posrui uspravio, purpurno crven u licu. Dok mu se znoj slivao niz ramena. Trijumfalno je pogledao Plavo Pero. NoPah! drhtao je. : Hitre noge. veliki jezik. lovac skvo!. Ako si. mukarac. podigni kamen! Svetenik Klodotie dao je oduka svojoj sumnjiavosti i mrnji prema ovom nezvanom gostu iz nepoznatog plemena. Ponesi kamen ako eli da jo ostane kodSebojaha! naredio je. Mali narode, vi biste hteli saznati da li su Nopahi snani? pitao je Plavo Pero prezrivo, prvi put pokazavi ljutnju prema neprijateljima svog plemena. Gledajte! Sagnuvi se, podigao je kamen bez vidljivog napora i nosio ga sve do mesta gde su ga prvi preci klana Stena bili postavili. Gledaoci su klicali sa strahopotovanjem. Plavo Pero je nosio kamen toliko daleko koliko su ga nosile stotine mladia tokom brojnih godina. Tada ga je s gnjevom u pogledu odneo do grebena i bacio pred noge onih koji su ga izazivali. Visoki svetenik je podigao ruke, kao da u njegovom prisustvu vidi nekog sa boanskom moi. Avetinjsko lice TitLeija otkrivalo je kraj smelog plana koji je sad morao napustiti. Strah u grudima mladia nadvladao je njihovo strahopotovanje i divljenje. Ali su zato skvo vriskale od radosti zbog sranosti Plavog Pera, a devojke mu divlje klicale. Svima koji su bili zadivljeni, a i onoj nekolicini mladia koji su se pretvarali da nisu bili impresionirani dramatinim otkriem snage Plavog Pera, dao je objanjenje zato uvek pobeuje. Njegova baka ga je uila obredu kroz koji e mu bogovi, ako ga uspeno obavi, podariti svu sreu; da je ijednom omanuo i u najsitnem detalju tog neverovatno tekog legendarnog obreda, nikad ni u emu ne bi pobedio. Plavo Pero im je ispriao kako je uspeo. Njegova stara baka naredila mu je da uzme kuku ruzovog polena i polena drugih biljaka i da legne ispred rupe gutera i stavi polen na ruku, da podigne dlan i da peva etiri pesme koje ga je nauila. Morao je leati dok guter ne izae da pojede polen, a peva se nije smio micati sve dok je guter napolju, niti je smio zaboraviti ijednu re iz pesme. Naui nas tim pesmama povikali su ambiciozni mladii. Ali je Plavo Pero odmahnuo glavom. Plavo Pero je imao gomile tirkiza i jantara, oruja od kremena, lukova i strela, arenih mokasina i odee, torbi i tobolaca, ogrlica od kosti, koa i krzna sve je to dobio pobeujui mladie klana Stena. Posudjivali su i molili i krali da bi se kladili, a to je bilo ono to je Plavo Pero uvek poticao. To je bilo ono to je prepredeni Nopah eleo. Odbijao je da tri ili igra druge igre, objanjavajui da ne bi bilo fer da se s njima i dalje takmii poto je ve pokazao da je superioran. Ali u klaenju, to im je dozvoljavalo iste anse kao njemu, uvek im je poputao. Kao i u svemu, Plavo Pero je opet pobeivao. Ali, Plavo Pero je svoje rtve naveo na neto daleko opasnije nego to je klaenje. U svojoj velikoj torbi donio je dosta plave gume koja je lako opijala. Na ovu ravu naviku Plavo Pero je poticao jednog po jednog mladia. A slatka i mona droga je imala snano opojno dejstvo iju je tajnu dobro uvao. Znao je da bi vrlo lako mogao savladati sve ratnike klana Stena kada bi mogao skuvati dovoljno ove smese. Plava guma bila je napravljena od sri meskalovog drveta skuvane sa smolastom masom koja je isticala iz nekog zimzelenog drvea. Plavo Pero je znao kako se pravi, samo je morao nai sastojke. Dane je provodio kockajui u skrivenim niama u stenama ili naputenim kivama. No je posveivao osvaja nju ena. Jedne noi pune meseine Plavo Pero je ekao BaLi na terasi, u donjem delu citadele. Poto je zakasnio na sastanak, pretpostavljao je da je ona dolazila i otila. Pitao se zato BaLi retko ostaje do kasno u no. Skvo su bile stroge prema svojim kerkama, ali kod BaLi je bilo neto to nikako nije razumeo. Plavo Pero se

zagledao u crnu dubinu provalije. Znao je da je njegov otac Notis Toh sa najhrabrijim ratnicima sakriven u zelenoj dolini ispod crvenih stena i da eka povratak uhode koji e ih povesti u pokolj klana Stena. Ali, za to jo nije bio kucnuo as. Zadatak Plavog Pera jo nije bio ispunjen. A Te noi, kao nikad ranije, bilo je duhova na sveem vetru, a njihovi glasovi bili su nerazumljivi uhodi. Izgledalo je da ne alju poruke od bogova Nopaha. Dok je ekao BaLi, muilo ga je njihovo prisustvo. Bio je nemilosrdan Nopah i grinje savesti nije bilo u njegovom srcu. Ali, postojala je misterija koju nije mogao dokuiti. Izgledalo je da e se desiti nepoznati strani dogadjaji koji donose upozorenje iz senka. Tiina je obavila mesto i samo se ulo ukanje mekih, nevidljivih krila u vazduhu. Smrt i usamljenost i propast lebdeli su iznad ove stene naseljene usnulim Sebojasima. Srebrnasta pustinja prostirala se daleko na jugu, beskrajna i pusta, bez ivota, neuznemiravana ni ivotom ni duhom. Plavo Pero je stresao ovu bezimenu moru i krenuo svojim putem. Sledee noi, kada je bio pun mesec, etao je sa BaLi pored zapadnog zida i prekorio je to mu nije dola na sastanak prole noi. BaLi je bila tamo rekla je devojka. Ali, nisu svi sati njeni. Zagledao se u nju na meseini i privukao je. Plavo Pero e ubiti onog sitnookog TitLeija proaputao je strasno. BaLi je ustreptala kao ptica u zagrljaju zmije. BaLi je verna. Ona ne krije da TitLei motri i kuje zaveru. ta e biti ako ga Plavo Pero ubije? BaLi nee mariti. Njena ljubav je ovde proaputala je devojka blistavih oiju, sputajui obraz na njegove gole grudi. Izgledalo je da je ljubomora Plavog Pera smirena, ali jo uvek nije bio sasvim zadovoljan. BaLi ga je divlje volela, ali ipak nije verovao da bi ikad izdala tajne klana Stena. Plavo Pero se uskoro vraa svom narodu. Ah!. On e zaboraviti devojkuSebojaha. On se igrao sa BaLi i njenim sestrama. I one ga vole. I one se plae. One ne veruju ratniku sa severa. Plavo Pero je dragan mnogih. Da li se BaLi plai Nopaha? BaLi ne zna gde se ljubav zavrava, a strah poinje odgovorila je alosno. ta kau stari ljudi? Da je Nopah odvratio nae mladie od igre i rada i naveo ih na pie i kockanje. da je bacio ini na devojke. Plavo Pero eli da ode nou. ne pomou merdevina. ne eli da ga vide. TitLei bi mu bacio strelu u lea. Hoe li BaLi povesti Plavo Pero do tajnog puta ispod zidova? Devojka se stresla u njegovom naruju. Usne su joj poricale, ali su je oi izdavale. Ha! Tako je velika ljubav BaLi za Nopaha! Gledae kako ovde vene. BaLi se ne boji smrti za sebe. Nego zbog drugih, ako izda. Plavo Pero je dobio odgovor. Devojka je znala tajni prolaz. Ali neto vie od asti zapeatilo joj je usne. Neto vie i od samog ivota! Bio je za sada zadovoljan. Ali, slomie on nju. Osnaen saznanjem da e se njegov opasni poduhvat uskoro ispuniti, milovao je devojku sve dok se nije opustila u njegovom zagrljaju. Zaboravila je na vre II me. Kada se beli mesec uzdigao visoko, blago plovei na tamnoplavom nebu, izgledalo je kao da se BaLi probudila iz transa. Bolno je uzviknula. Oh, mesec je visoko. Kasno je. BaLi mora ii proaputala je drhtei dok se izvijala iz njegovog naruja. Skvo i stari ljudi su u dubokom snu. Ne! povikala je, izmiui njegovim dugim rukama. Svi spavaju, BaLi. Ostani s Plavim Perom. Ne! rekla je bez daha i pobegla. Plavo Pero je posmatrao kako nestaje i ponovo je osetio da se deava neto vanije nego to je strah od njene majke. Tamne oi koje su se odjednom rairile izraavale su emociju slinu strahu. Plavo Pero nije verovao devojkama Sebojaha, ali je to moda bio rezultat njegovog prezira prema nioj rasi. Njen narod je eleo da ona postane ena TitLeija. Verovatno je bila obeana Krtici. Sta god da je bilo, potaklo je ljubomoru Plavog Pera i on je prvi put sledio. Meseina je delila citadelu na zrake srebra i ebonosa. Bila je pono Tiha prilika BaLi istopila se u senci zida, a onda se ponovo pojavila na beloj stazi i opet iezla u tami. Plavo Pero je ubrzao korak. BaLi je krenula prema svom domu, a onda se naglo okrenula od centra citadele. Nije ila kui. Plavo Pero je tiho opsovao. On e iznenaditi BaLi i TitLeija i oboje zadaviti. Nakon to je poput aveti nestala sa zapadne terase, Plavo Pero je izgubio iz vida BaLi. U senci velikih lukova leali su ambari i cisterne. Plavo Pero se, zadovoljan, uverio da su puni i zapeaeni. Meseev zrak pao je na prolaz u zidu i otro oko uhode video je kako tuda prolazi BaLi. Moda e se tamo sastati sa lukavim TitLeijem. Plavo Pero je proao iz srebrne meseine u duboku senu. Pribliavao se zapadnoj strani ogromne uzvisine na kojoj je Tanin drao svoju citadelu. Litice su se visoko uzdizale i bile su doslovno neosvojive. Ispod litice se pojavio prazan prostor. Bila je to plitka peina koja je, kako je Plavo Pero primetio, danju bila ispunjena drvima. Ispod nje stene su se poput stepenica sputale prema tesnacu na zapadu. Iznenada je

Plavo Pero zadrhtao, kao panter kada ugleda svoj plen. Pokretne prilike izlazile su iz senke na meseinu. Tri vitke prilike od kojih je jedna bila sva u belom. Plavom Peru se uinilo da je prepoznao BaLi, po stasu i hodu. Gde su se to iskradale devojkeSebojaha? Ili je BaLi imala prijateljice koje su tajno sretale svoje dragane? Prilike su nestale iza ugla zida. Uhoda je potrao do mesta gde su devojke nestale. Izvirujui iza ugla, zastao je kao opinjen. Tamno jezero sijalo se kao ulateno srebro na meseini. BaLi i njene drugarice u ovoj misterioznoj pononoj avanturi promicale su kroz zavesu od vrba. Plavo Pero se razvedrio i neujno nasmejao. Male avolice e se kupati u kristalnom jezeru koje kriju svetenici. Odluio je da ih iznenadi. Kradom se sputao, zadravajui se u gustoj seni. Stigavi do vrha, dopuzao je polako i tiho do malog otvora u liu i provirio. Na srebrnastom pesku na obali svetlucavog jezera, jedva tri koraka dalje, stajale su tri devojke u sjaju meseine koja je jo vie uveavala lepotu mesta. Plavo Pero se setio sna svoje majke. Jednom e Plavo Pero sresti nekog uzviene lepote od koje e, ako joj podlegne, doi propast i smrt. BaLi je vezivala blistave crne pletenice devojci u beloj haljini. Bila je via od BaLi, a njena nena glava je graciozno stajala na vitkom vratu. Plavo Pero nije mogao da joj vidi lice. Trea devojka je kleala na pesku ispred njenih nogu. Oh, gospodarice moja mrmljala je BaLi pokajniki oprosti Bal i! Opel je zakasnila. Dete, ako si uljena, oproteno ti je odgovorio je glas umilan poput flaute. Ali, Nasta ne moe odgovarati bogovima koje strani Klodotie stalno spominje. Naa Kerko Meseca rekla je druga devojka pono nije davno prola. Drage moje ropkinje, vi znate da samo pun mesec moe obasjati Nastu kada je bez haljina. Oh, smemo li se usuditi da naljutimo bogove? povikala je BaLi uplaeno. Oni mogu rei Klodotiu. On e samo videti da zlo pada na klan Stena. Nasta bi rizikovala vie od toga. samo da bi imala jednu kratku avanturu sa Nopahom kao BaLi! BaLi moli bogove da oproste. Trebalo je da dri usne zatvorene. Ali, i Nasta je ena. Priaj joj jo o njemu o trkau sa plavim perom. Noas je BaLi otila od TitLeija do Plavog Pera. I srce joj je teko. Ona se zaklela jednom. Ona voli drugog. Plavo Pero se kune da e ubiti Krticu. Da li Plavo Pero voli BaLi? Avaj! On se u to kune sa smehom na usnama. On voli mnoge. LaKlo e ispriati Nasti. ona voli Nopaha. LaKlo, zar si takva budala? upitala je Kerka Meseca dok je izvlaila bele ruke iz haljine. On je gospodar ena jadikovala je devojka. On nije naeg roda. On je zgodan i straan! Ah! BaLi, LaKlo, vi >e plaite tog stranca? LaKlo je pognula ljupku gla u, a Bal. i je stidljivo rekla: Dua BaLi vie nije njena. Nasta nije videla ni jednog drugog mukarca osim njenog oca i svetenika. A i njih samo nou. Volela bi da vdi tog Nopaha danju, pa makar oslepela na suncu. . Nasta! ta to BaLi uje? Plaljivo su se osvrtale. A oki) njih su bili samo tiina, meseinom okupana voda i srebrne stene; Nasta se okrenula prema vrbama otkrivajui prelepo lice belo kao lji ljan koji cvate pored vode. Oi su joj bile kao dva tamna jezerca na meseini. Tada je BaLi svukla haljinu s Naste i bela devojka je iskoraila na meseinom obasjan pesak. Plavo Pero je osetio kao da mu otrica probada srce. Ostvarili su se lepotica i upozorenje majinog sna. U ovom trenutku znao je da je jedini smrtnik koji je video prozor rezervisan za bogove. Ali, ova Nasta, devojka koju zovu Kerka Meseca, nije bila boginja. Ona se kretala, iz nje je izbijao izuzetan miris koji je ispunjavao mirni noni vazduh, sijala je belinom kao sneg na srebrnom svetlu. Ona je bila otelovljenje svih lepota iz svih snova i legendi Nopaha. Plavo Pero je izaao pred njih. BaLi je pala na kolena sa uasnim krikom na usnama. LaKlo je postala kamena statua. Nasta nije ni ustuknula, niti re progovorila. Stajala je gola pred njim, ne stidei se. Izgledala je kao dete koje ne zna da postoji razlika izmeu golotinje i obuenosti. BaLi, ogrni je naredio je Plavo Pero. Obe devojke su se odmah pokrenule. I Nasta je ubrzo bila uvijena u plat iz kojeg je virilo samo belo lice na kome su plamtele tamne, ponosne oi. Nasta, princezo ili devojko, tvoja elja je ispunjena. OvojeNopah. Oh, BaLi ona je zamucala. Vie nije sumnjao da je devojka prvi put ugledala nekog mladia. Kada je zagrlio, spustila je nenu glavu na njegove grudi. Plavo Pero rekao je uhoda glasom drhtavim od enje koja mu je ispunila srce. Tanin je naredio da mu pozovu Plavo Pero. Nopah, otkud ove opklade sa TitLeijem? Poglavico, tvoji ratnici su izludeli Nopaha stalnim zadirkivanjem. Zar bi Plavo Pero mogao zauvek da izdri njihove poruge? Nopahi su ponosni. Moj otac bi me se odrekao kada bi znao kakve sve izazove moram da izdrim. PoglavicaSebojaha verovao je da su tane optube mladog ratnika, a on je bio pravedan ovek. Generacijama je klan Stena

bio sklon kockanju. U doba sue, kada nije bilo lova ni poseta drugim klanovima, ratnici su se samo igrali i kockali. Tanin je blagonaklono gledao na ovu slabost. Ali, svetenici su na ove sadanje poroke gledali kao na predznak vlastite propasti. I izgledalo je da je poslednjih sedmica zavladao neki udan zanos, gotovo kao otrovanost kockanjem. Taninova mudrost govori da su bogovi poslali Plavo Pero da testira njegov narod. Ako su postali slabi, onda je svaka optuba dobrodola. Kakva je to poslednja opklada koja je potakla Deklisa i Klodotia da govore kao ratnik poremeenog uma Dagel? Krtica eli da otera Nopaha. BaLi rado gleda Nopaha. TitLei se kladi da se Plavo Pero ne moe spustiti niz zidove bez pomoi, ubiti antilopu i vratiti se pre zalaska sunca treeg dana. Poglavica je napravio nestrpljiv pokret. TitLei nije razborit. On je budala. On izaziva zbog svog interesa. Nije dostojan Taninovog klana. Plavo Pero je prihvatio opkladu Krtice odgovorio je Nopah nadmeno. To znai smrt. Nijedan ratnik se ne bi mogao uspeti natovaren ubijenom antilopom. Tanin e ponititi opkladu. Ne, poglavico. Plavo Pero je dao re. Tanin je spustio svoj dugaki tap. Nikad nije bio blagosloven sinom. Njegovo jedino dete bila je Nasta, Kerka Meseca, dragocena kao crvene kapi krvi Taninovog srca. Ali, sunce nikad nije smelo obasjati njeno prelepo lice i on nikad nije mogao stati ponosno pred svoj klan i priznati je. Sada je njegovo bolno i tegobno srce prihvatilo ovog Nopaha, ovog stranca, ovog plavoperog mladog diva kao to bi prihvatilo sina. Tanin je oseao da ga je zavoleo. ta e biti ako Nopah pobedi? upitao je. TitLei e se s njim sukobiti u smrtonosnoj borbi u polju. ta e biti ako Nopah izgubi? Plavo Pero e vratiti sve to je dobio i nikad vie nee pogledati nijednu devojku iz klana. Nopah, antilope su otile iz doline Tanin je bio namrten. Plavo Pero nije znao. Ali, on e nai njihov trag. Tanin je uzeo svoj tap i pokazao svojim pratiocima da ga ostave samog sa Nopahom. Taninovo sunce je na zalasku. Njegovo pleme je umorno. Njegovi dani su odbrojani. Neka Plavo Pero pobedi u ovoj nefer opkladi. Neka ubije TitLeija! Nopah je dugo zurio u tamno nedokuivo lice poglavice. Mogao je videti da su jednostavne rei starog poglavice iskrene. Samo su potakle jo vie vatru u glavi Plavog Pera. Ve je njegova savest bila uzdrmana sladim reima sa divnih usana sakrivene kerke velikog poglavice. Plavo Pero je prihvatio opkladu TitLeija jer mu je to bio izgovor da napusti citadelu. Mora pobei od sebe, od izvrenja strane zavere koju je sam skovao, pobei od najdivnije i najvoljenije devojke u celom svetu i izvan njega. Tanin ceni Nopaha. On jo nije zasluio poasti. Ali, ako se Plavo Pero vrati. Plavo Pero se naklonio i povukao. Bilo je nemogue da izrekne jo neku la. Bio je uzdrman. Vie nije bio ne pogreivi uhoda Nopaha. Plavo Pero je napunio torbu peenim kukuruzom i osuenim mesom i, zgrabivi luk i tobolac, pourio da potri niz terase, gluv na pljesak ratnika, slep na jadikovke i pla devojaka. Skaui po bedemima kao planinska koza, izabrao je mesto na junom zidu odakle e se spustiti. U tom trenutku bi izazvao i sam svemir. Ali, njegove ruke i noge privijale su se poput liaja uz stenu dok se sputao, brzo i sigurno, sve do nagiba u podnoju zida. Nagnute glave i ispruene ruke ocrtavale su se na nebu iznad njega. Mahnuo je u odgovor dugakim poklicima i potrao preko stena prema severu, uskoro ieznuvi iz vida. Neravna strmina bila je za Plavo Pero kao mnotvo neprijatelja, kao da je svaki kamen bio protivnik kojeg treba ukloniti. Trao je, skakao. Kamenje se odranjalo. inilo se kao da ga gone krila ti duhovi onih koji su umrli poremeenog uma. Nijedna borba koju je vodio, nijedna trka koju je trao nije se mogla uporediti sa ovim spustom koji su videli samo duhovi noeni kao i on grinjom savesti. U dnu klanca, gde se Plavo Pero zaustavio, vreo i mokar od znoja, usana pokrivenih slojem praine, otkrio je da su demoni od kojih je beao jo uvek pored njega. Lupanje njegovog srca odzvanjalo mu je u uima kao prigueno bubnjanje. Zaludan je bio njegov ponos, njegova slepa uobraenost. On je bio samo smrtnik Nopah. A smrt je zadrhtala u njegovoj dui. Daleko na beskrajnoj strmini video je zlatom obavijene zidove, citadelu klana Stena. Istrgnuo se iz neeg dragocenijeg od asti, slave ili samog ivota. Klanac ispod njega bio je izlaz za zemlju bezdana. Tamo dole, u zelenoj dolini, ekali su Nopahi. Plavo Pero se uspravio i krenuo dalje. Stigao je do dna, gde je krivudalo korito suve reke, gde su ogromne crvene stene blokirale put, gde su se guteri sunali na suncu. Zlato sa rubova zidova je izbledelo, purpurne senke spustile su se kao zavese, a krivudava traka plavog neba iznad njega prelazila je u duboko plavetnilo noi. Popustila je plahost Plavog Pera. Opipavao je put u bledoj tami zidova. Njegovi avoli su zaostajali. Jo ih je uo,

pretei, aputave. Ali, dok je prolazio ispod kamenog luka, tihi glasovi su mu govorili mnoge stvari o kojima nikad ranije nije sanjao. Pobegao je od Naste i od ljubavi koja gaje razdirala. inilo se da ga sati mnogih noi provedenih s njom ispod usnulih zidova, pored svetlucavog jezera, opkoljavaju sa svim njihovim zanosom. Ni jedna devojka na zemlji ili na nebu nikad nije bila kao Nasta. Bila je ljupka kao neni beli cvet koji se povijao na vetru. Bila je nevinija od ijednog deteta. Volela je vie nego ijedna ena. Ali je malo znala. Nisu je muili ni strah ni ljubomora, ni neraspoloenje ni mrnja. Skvo koje su je uile uskratile su joj znanje o roenju, smrti, bitkama, ljubavi, braku sve ono to je bilo sasvim obino jednoj devojci iz klana Stena. Devojke koje su je dvorile nakon detinjstva samo su je zbunjivale legendama, igrama, udvaranjima. Nasta je Plavom Peru dala udesno oboavanje lepe prilike roene iz sudbonosne i neutaive ljubavi kraljice i poglavice iji su klanovi bili otueni. Od trenutka kada je Plavo Pero privio na grudi, ona je poela da ivi; a kasnije, svako od njenih beskrajnih pitanja, slatki dokazi da je ivela samo za vreme koje je mogla biti s njim, poljupci kojima se u poetku smejala a onda za njima udela nezasita, izgledalo je kao nemi i tragini dokaz da bi umrla ako ga izgubi. Plavo Pero je to znao, ali je bilo bolje da ona umre nego da bude odvedena kao ropkinja u peinu Nopaha. I Plavo Pero se potpuno preobrazio, bio je kao raspoluen udarom munje, tako da su njegova okrutna nakana, beutna degradacija ratnika, nemilosrdno osvajanje devojaka, sagorijevali u paklu kajanja u njegovoj dui i bacili ga na muke zbog ljubavi koja mu je okonala svu nadu i radost, lepotu i ivot ako ih ne bi mogao deliti s Nastom. U dugim nonim satima ti glasovi sa zidova pratili su Plavo Pero i terali ga na misli o kojima nije ni sanjao pre polaska. Zora je svanula kada je Plavo Pero osetio miris dima i uo lave poludivljih pasa. Klanac se otvarao u zelenu dolinu okruenu crvenim zidovima koji su se uzdizali do stenovitih visina. Izvidnici koji su ga prvi opazili najavili su njegov povratak pokliima kojima je odgovorila grmljavina gomile sakupljene na zidovima. Plavo Pero je tek tada primetio Nopahe. Bilo ih je hiljadu visokih, tamnookih, gladnih dinova eljnih da ubiju, da uzmu, da progutaju. Ni njegov otac, Notis Toh, namrten i edan poput leinara, nije krio rat i krv u svojim tamnim oima. Doklease rekao je kraljevski ponosno svom sinu dani su bili dugi. Notis Toh ti eli dobrodolicu i veseli se. Nopahi su gladni ita, mesa i skvo. ta je s Malim Narodom? Plavo Pero se naslonio na svoj luk. Oe i poglavico, Dokleas donosi loe vesti. Nopahi moraju loviti daleko preko crvene reke, dva meseca od kedrovih visoravni Sibeta. Dokleas je napokon naao klan Stena iz plemena Sebojaha. Mnogo malih ljudi, siromanih i bolesnih od gladi. ive na visokoj steni uz koju se Dokleas nije mogao uspeti bez pomoi. Nemaju mesa, a antilope su napustile njihove panjake. Imaju dovoljno vode i ita da izdre opsadu, ali bi opsada za Nopahe bila besmislena. Nemaju oni nikakvog blaga, ni tirkiza, ni koa, ni krzna. Skvo su stare, mrave i nepokretne. Njihove devojke udale su se u daleke klanove. Dokleas e pokuati ponovo, prema zapadu. Ali, mora imati mnoge mesece. Vrati se kui sa svojim ratnicima naem itu, mesu i enama. Ako se Plavo Pero ne vrati svom ocu pre nego to zeleni pu poljci ponovo propupaju, onda se on nee nikad vratiti. Dokleas je veliki sin velikog poglavice povikao je Notis Toh i naredio svojim ratnicima da krenu prema severu. Pre nego to se sunce spustilo, Plavo Pero je stajao na vetrovitoj visoravni i vlanim i svetlucavim oima gledao Nopahe kako poput uske kolone mrava idu niz klanac prema mrkoj reci. I agonija i radost mijeali su mu se u srcu. Prevario je svog oca, izdao svoj narod, zauvek odbacio devojku Nopaha, koja ga je ekala. Bio je izgubljen za slavu i bogatstvo. Bio je izdajica krvi i vere. Dokleas, Nopah, mrtav je povikao je nauljenim uima stena visoko uzdignuvi ruke. Plavo Pero e se uzdignuti! On e imati Nastu! On e spasiti njen narod! On e doneti kiu! Njegov prodorni krik preleteo je preko te samotne zemlje. Iza kedrovima zaklonjene litice izjurilo je stado antilopa. Plavo Pero se stresao setivi se opklade sa TitLeijem. Namestivi strelu, zategnuo je luk. Bilo je predaleko i on je promaio. Antilope su se ratrkale i opet zastale radoznalo. Plavo Pero je ispustio novu strelu. Gde je bila njegova razmetljiva vetina, njegova strahovita mo? ivotinje su se opet razbeale. Lovac ih je pratio preko surih litica sve dok nije naiao na jednu koja je stajala na maloj uzvisini. S te daljine je bilo teko pogoditi cilj, ali je Plavo Pero pomislio na Nastu, kako se uz njegove grudi privija, i zategao je luk i postavio strelu sigurnom rukom kao da se odjednom pretvorio u kamen. Plavo Pero nije video let te

strele, ali je antilopa pala. Potrao je i video da joj je strela prola kroz srce. Te noi se odmarao na dalekoj strmini doline. Plavo Pero je dobro znao koliko e mu sutra biti potrebna snaga. Jeo je i pio. Spustila se tama i ovila ga mirom i odmornim snom. Divlji psi su ga probudili u sivilo jutra otrim laveom i zavijanjem koje je presijecalo hladni vazduh. Nanjuili su svee meso antilope koju je Plavo Pero obesio na kedrovo drvo. Bio je to trei dan, odreen da bude najznaajniji za Plavo Pero. Ustao je da se suoi s njim, smiren zbog spoznaje da e mu doneti slavu ili smrt. Kada su se vukovi razbeali, tiina je zavladala dolinom. Nije bilo glasova u mrtvom vazduhu, niti koraka na njegovom tragu. Bio je ovek sam u pustinji, zavisan od svoje snage, od svoje mudrosti. Bogovi njegovog naroda sada su ga prepustili njegovoj sudbini. Mora pridobiti naklonost drugih bogova. Ta dolina nije bila nenaseljena. Za Plavo Pero stene su imale duu, kedrovi su otvarali svoje purpurno sjeme da bi ozelenjeli strminu, izbledela trava je imala iskru u korenju, ukoeni vazduh je bio naseljen nevidljivim ivotom svega onog to je ranije nestalo. Plavo Pero je podigao svoj teret i krenuo niz strminu, izvan kedrova, na smrznutu kadulju. Otra i crna prema nebu koje se rumenjelo, uzdizala se stena Taninova. Strmina kaduljom prekrivena zavrila se u peskovitom i suvom renom koritu na dalekoj obali s koje se prostiralo polje osuenog bostana i spreno ito. Iza njih poinjala je stenovita strmina koja je vodila do podnoja zida. Iz daleka su videli Plavo Pero. Iao je od stene do stene, krivudajui polako, tedei snagu. Muilo ga je to mu je antilopa lak teret. Nije verovao buri u grudima. Samo ovek nadljudske snage mogao se ponadati da e se uspeti uz ovaj zid. Znoj je kapao niz gola ramena i grudi Plavog Pera, a grudi su mu se nadimale kao mijeh. Duga neravna strmina konano je leala ispod njega a uzdizao se strmi sivi zid. Spustio je antilopu i skinuo luk i tobolac s leda. Otri povici dopirali su do njega. Plavo Pero je ispruio vrat. Tamna lica pojavila su se na bedemima, jedna devojka je povikala njegovo ime. Plavo Pero je pogledom prelazio preko lica na zidu. BaLi! Samo je ona bila bleda. TitLei je popustio vikala je divlje. Idi do merdevina! Ne! povikao je. BaLi, ako Plavo Pero padne. Druga lica su izvirila preko zida orlovsko lice Tanina, iskrivljeno lice KJodotia, smeurano lice Deklisa, ruiasto lice Dagela. Debelo ue sputeno je niz zid. Plavo Pero je za slobodan kraj vezao luk i tobolac i pozvao ih da povuku. Posluali su ga. I ponovo je ue sputeno, snaan glas utiao je vrisku. Plavo Pero je pogledao uvis. Svezi antilopu! naredio je glas. Bio je to glas poglavice. Neu! Tanin nema sina.Sebojah moe imati Plavo Pero kada to on zaslui doviknuo mu je lovac i krenuo uz podnoje zida da bi naao najpristupanije mesto za uspon. Traio je du celog zapadnog zida, zatim oko junog. Mesto na kome se spustio skretalo je prema neosvojivom nagibu. Stoga je krenuo sa zapadne strane prema severu, gde ga je doekalo okomito brdo na kome su bili nadsvoeni zid i litice. Na celom polukrugu brda postojalo je samo jedno mesto koje je Plavom Peru malo due zapelo za oko. Bio je to niz izboina na jedva primetnoj kosini, koje su vodile do mesta na kome su se dva zida spajala pod pravim uglom. I u tom trenutku vizija je osvetlila zbunjeni um Plavog Pera. Video je sebe kako nosi Nastu i brzo poput bleska potrao je du podnoja zida. Ono za to se molio preplavilo ga je snano kao vatra sunca, neutaivo kao ivot, veliko kao njegova ljubav. Plavo Pero je povukao kraj ueta koji je visio niz zid i vezao prvo prednje a zatim zadnje noge antilope, privukao oba para vezanih nogu i vrsto ih povezao. Odneo je antilopu do mesta koje je izabrao i spustivi je na zemlju udahnuo je do najdubljih dubina plua. Vika iznad njega nije dopirala do njegovih uiju. Podugo je prouavao strmi uspon, odreujui trasu. Zatim je u mislima video kako podie Nastu umesto antilope i prebacivi njene vezane udove preko glave, stisnuo je njeno telo uz svoje grudi. Vie se nije molio nepoznatim bogovima. Nasta je sada bila njegova boginja. Poeo je da se uspinje uz zid. Njegovi snani prsti poput kandi su se hvatali za stene, njegove noge su doticale nesigurne oslonce. Ali, on se uspinjao i uspinjao. Zurio je samo u strmi zid ispred sebe. vrsto se drao jednom rukom i jednom nogom dok je traio neku pukotinu ili otvor u steni. Sve vie i vie! Nije se Plavom Peru bilo teko uspinjati sa Kerkom Meseca na grudima! Izboine na litici su nestale, a s njima i nagib. Prihvatio se uz osnovicu pravog ugla dva zida. Bili su udaljeniji nego to mu se to uinilo kada je bio dole. Ispruio je slobodnu ruku preko praznine i za trenutak izgubio ravnoteu kada su mu prsti dotakli zid i tamo se ukoili. Nadljudskom snagom se pridravajui, pomicao se in po in sve dok mu glava nije dotakla najblii zid. Brzo je prebacio i

drugu nogu. Tako je svojim telom napravio most, glava mu je bila iznad stopala, ruke spojene sa antilopom (ili je to bila Nasta?) na grudima. Polako je pomicao jednu, a zatim drugu nogu. Gore! Gore! Zidovi su se primicali sve dok nije uspeo da se savije do kolena i iroka plea osloni na kamen. Gore! Sivi zidovi su se skraivali i maglili prema plavetnilu neba gde su izvirivale glave. Krio je svoj bolni put, sada sve bre. Bezbroj ruku povuklo je Plavo Pero preko bedema gde je pao od pritiska u uima. Kada je tama nestala i kada mu je vid opet bio jasan, Plavo Pero je leao sa glavom u krilu BaLi. Njene vrele suze padale su mu na lice. Lanac devojaka kleao je oko njih. Oko njega je sve vrvelo. Plavo Pero je privukao glavu BaLi da joj neto apne na uho. Devojka mu je uzvra tila apatom da je Nasta pala kao ranjena srna kada je saznala za opkladu da lei ekajui njega ili smrt i posto se vratio, mora biti dovoljno velikoduan dc potedi ljubomornog TitLeija. Plavo Pero se podigao kao pognuta mladica koja se uspravi kada se ukloni teret koji je zadrava. Lica ratnika sada su bila lica brace. Ali je stranom Dagetu izlazila pena na usta; izgledalo je da zvezdoznanac Benei vidi neto neprijateljsko na nebu; Deklis je zanjihao svoje vree s peskom i pogledao u kamenje; Klodotie se smrknuo kao najmraniji olujni oblak. Oni su uli otre rei svog poglavice. A on, Tanin, stajao je suvie ponosan da otkrije svoje duboke emocije dok je njegov optuujui pogled bio upravljen u TitLeija. Taj ratnik je i te kako znao ta se sada od njega oekuje. Kivan, a ipak uasnut onim to nije mogao shvatiti, nije susreo pogled, niti je podigao glavu kada mu je Plavo Pero pokazao mrtvu antilopu. Plavo Pero je ovde, a jo nije doao zalazak sunca treeg dana. ovek je vie od obinog smrtnika odvratio je TitLei, a potovanje prema mrskom protivniku otrgnulo se iz same njegove due. Tanin je stao izmeu njih. Stanite na razdaljini od stotinu koraka zagrmeo je. Okrenite glave. Kada Tanin pozove, okrenite se i borite. BaLi je donela luk i strele Plavog Pera. Nasta kae spasi Krticu. Ali, BaLi kae da ga ubije proaputala je dok su joj oi reito govorile o nesebinoj brizi za ovog stranca koji je zadobio i njenu ljubav i njen strah. Tiina je obavila polje. Svi lanovi Taninovog klana Stena, ak i najmanja deca, poredali su se na zidovima i liticama. Plavo Pero je zauzeo svoje mesto. TitLei je stajao dalje okrenut prema mnotvu, oajan i potresen, sada siguran u svoju sudbinu. Dva protivnika okrenuli su je dan drugom leda. Teka tiina obavila je posmatrae. Samo je Dagel razbijao zaara nost nizom tihih alopojki. Vraevi su stajali uzdignutih ruku, kao da upravljaju panju na kletvu koja je pala na njih. Devojke su plakale skrivajui oi. Tada je Tanin ispustio krik u kome nije bilo ni traga tuge. TitLei se brzo okrenuo ispustivi strelu koja je blesnula na suncu. Kada se Plavo Pero okrenuo, neobino miran i oprezan, strela TitLeija pogodila ga je visoko u rame i zadrhtala u mesu dok je crveni mlaz levao niz njegove gole grudi. TitLei je ispustio divlji i trijumfalni pokli i brzo krenuo prema ranjenom protivniku. Dok se pribliavao, ispustio je jo jednu strelu koja je prozujala iznad glave Plavog Pera. Gomila je zaagorila. Svi su bili zapanjeni mirnoom Plavog Pera dok je nametao strelu. TitLei se i dalje primicao ispalivi ponovo strelu koja je okrznula ispruenu ruku njegovog neprijatelja. Ali, neoekivano je zastao, kao da je nevidljivi zid zaustavio njegovo napredovanje. Plavo Pero je zatezao luk. Samo jedan pogled na njega bio je dovoljan da se ovek uveri da je on izvrstan strelac. Meutim, dugaka strela bila je upravljena daleko, na drugu stranu. Plavo Pero nije ciljao u Krticu. Daleko iza TitLeija stajalo je jedno jedino mlado drvo. Plavo Pero je zategao udesni luk sve dok se krajevi nisu sastavili. Stajao je nepomian kao isklesan od kamena. Peng! Ta strela je mogla biti krilati duh. Nijedan gledalac je nije video. Ali, svi su videli kada se drvo zanjihalo i povilo svoju nenu kronju. I palo na zemlju. Daleko su odjeknuli poklii klana Stena. Oni su se divili udesnoj vetini strelca, ali jo vie velikodunosti Protivnika TitLeija. Odlazi! zagrmeo je Tanin zapanjenom i zaplaenom Krtici. Tada je poglavica priao Plavom Peru, koji je krvario, ali i dalje mirno stajao na mestu odakre je i k.. jelu. Neprijatelji Tanina mogu nai Nopaha na njegovim zidovima! Plavo Pero je u senci luka ekao BaLi. Strepio je od ljubomorne devojke, znajui da su poeli da gasnu i njena ljubav i njen strah. Da li bi otkrila poglavici njegove tajne posete kerki Tanina? Polumesec je bacao srebrne zrake na stene. Bilo je kasno. Taninov klan je spavao. Zloslutna tiina je visila nad domovima. Plavo Pero je oseao iako je njegov zaneseni um mogao misliti samo o Nasti. ta je to sada pretilo klanu Stena? Nalazilo se tamo, u hladnoj tmini tesnaca. BaLi je dola, na meseini, i stala ispred Plavog Pera gledajui ga

tamnim, nedokuivim oima. Obasuo je pitanjima o Nasti. Ona eka sa LaKlo. Ona trai da doe. AH, BaLi ti kae da te eka smrt ako sie do svete kive. BaLi ga je zadravala rukom koja vie nije bila drhtava. Plavo Pero je potedio TitLeija, ali ubija devojku. Stavila je ruku na srce. U njenom pogledu gorela su tamna sumnja i enjiva strast. Ti si sada sestra Plavog Pera proaputao je uzimajui je za ruke. Nopah je alostan to ne moe biti vie. On se promenio. Nasta ga je osvojila sa svim onim zbog ega su drugi patili zbog Plavog Pera. On je potedio Krticu. BaLi, on je spasio tebe i Nastu i LaKlo i Tanina, sve one koji su noas na velikoj steni. Devojka je okrenula glavu. Nije eljela da se Plavo Pero kaje ili promeni. Oseao je kako ga obuzima strepnja. BaLi mu je laganim pokretom pokazala da je sledi. Drei se senke luka kradomice je ila na drugu stranu, iza povezanih snopova drva, itnica i cisterni do tamne pukotine u zidu. Ovde su bile obredne kue, i dalje do mesta svetk . j uvo Bero je drhtao. Noga ni jednog ratnika nikad nije oskrnavila ovo mesto. BaLi je ila dalje. Slabo svetlo sijalo je na crnom podu. Dolazilo je kroz otvor na krovu kive. BaLi je zakoraila unutra apuui mu da je sledi. Plavo Pero je video merdevine kako se sputaju u ovu peinu u stenama. Krenuo je za njom, oprezno koraajui. Mala vatra, iji je plamen bio i plav i crven, osvetljavala je prostoriju toliko veliku da Plavo Pero nije mogao videti zidove. Pretpostavljao je da je to podzemna peina koju je Tanin koristio za svetu kivu. Ovde sigurno lei tajna podzemnog prolaza koji je iz citadele vodio napolje. Ali, Plavo Pero nije bio zainteresovan ni za prolaz, ni za kivu. Bez daha i s grmljavinom u grudima nastojao je da probije tamu. Pored stepenita LaKlo mu je promrmljala nekoliko rei. on je, kao i BaLi, prekrila zakon plemena zbog Plavog Pera, ali ona e biti verna. Nasta je tamo rekla je BaLi. Tada je Plavo Pero video svoju boginju kako klei na bledim krznenim koama, ispruenih belih ruku poput sjajnog mermera u bezdanu. Nasta ponovo ivi proaputala je kada je kleknuo da je uzme u naruje. < Oh, Kerko Meseca, moja Nasto! Plavo Pero se naginjao nad lepim licem i oseao da uz grudi dri vezu izmeu svoje budunosti i glasova dole u dolini. BaLi, ide gore, i ti, LaKlo. Pazite i oslukujte. Plavo Pero e dugo ostati ovde. TitLei luta nou kao imi odgovorila je BaLi znaajno dok se pela uz merdevine. Plavo Pero je stavio Nastinu nenu ruku visoko na svoje rame gde je oblog od gume prekrivao ranu. Nasta je milovala vrelu kou na koju je sputala svoj hladni obraz, a onda i meke drhtave usne. Nasta je pogreila. Nikad vie ona nee preklinjati Plavo Pero da potedi Krticu rekla je i izgledalo je kao da se bes prvi put pokrenuo u njoj. BaLi e ispriati TitLeiju i on e nas odati. Tanin je moj otac. On bi oprostio. Da, princezo moja. Ali Klodotie i Deklis upravljaju tvojim plemenom. Bacie me divljim psima. Plavo Pero mora pridobiti tvoj narod. On e doneti kiu. Oh, moj Nopah. Nasta veruje da e jedino to poraziti Klodotia i njegovu mo. Ti si bog za nju i njen dah i njena krv. UR tfctOT I VP Nasta, prizvati kiu za opahe je sitnica. Plavo Pero je nauio. On je mnogo puta igrao ples kie. On zna pesme i napitak od trava koji ubija otrov zmije. Zmije! Onih gmazova to zveckaju pored jezerca? Uh! Kerka Meseca je nauila da sve voli. Ali, poljupci Nopaha su zamraili sve uenje. Nasta voli samo Plavo Pero. Njegov osmeh, njego gla, njegov dodir sada su najvaniji u njenom svetu. Ona voli kao njena majka, kraljica odbaenog klana Antilopa. Samotna devo, da li zna tu tunu priu? Od samog Tanina. I on,je prekrio zakon plemena. Ispriao mi je o mojoj majci. Njena ljubav je bila velika i istinska kao sunce koje nikad nije obasjalo Matu. Oh, moj Nopah, razmisli. Nastina sudbina bie kao i sudbina njene majke osim ako je Plavo Pero ne povede u njegov vigvam, uini je njegovom nevestom tako da njegov narod bude njen narod, njegov bog njen bog. Nasta, vie me nikad ne nazovi svojim Nopahom odgovorio je Plavo Pero. On vie nije Nopah. On je izdao i odrekao se svog naroda. On je izoptenik. On nema imena, nema doma, nema blaga, nema nita osim ljubavi za Nastu, zbog koje je sve izgubio. Ah! Kakva je to pria? Neka Plavo Pero ne poginje glavu! Nastina ljubav e mu nadoknaditi sav gubitak. Sluaj. Plavo Pero je prvo doao kao uhoda rat nikog plemena Notisa Toha, njegovog oca. Njegov zadatak je bio da obmane mali narod sa stena. Doao je i bogovi su mu bili skloni. Ratnici su poludeli za kockarskim igrama. vakali su plavu gumu i otkrili njenu slast. Devojke su potpale pod mo Plavog Pera. Uskoro bi on otiao u no da ratnike koji ekaju dovede ovde da ubijaju i unitavaju, zarobljavaju i siluju. Ali, Plavo Pero je sreo Nastu i njegova crna dua je otila u tminu. Izgovorio se opkladom TitLeija da bi otiao u provalije da nade svog oca. Plavo Pero je lagao.

Ispriao je najvee lai. I vratio je ratnike Nopaha preko <. rveiu reke do njihovih dalekih peina i doao N. tMi i nnnom nanulu. Zauvek. Nasta je o ii. i n. i oko njegovog rata i zacvilila od straha koji se u nii u lom trenu rodio. Preklinjala je Plavo Pero da upoti ih Im v u svoju vetinu da je odvede daleko odSebojah. i d. i bude njegov rob, da ivi kao druge devojke, da vidi udeMio sunce, da oseti vetar na licu, da joj promene plaviastobelu kou u prirodnu boju kao i kod drugih ljudi. Plavo Pero je privijao uz uzdrhtale grudi i nije nalazio odgovor. On je molio samo da je vidi, da je dri kao sada, da slui njoj i njenom narodu. Ali, Nasta nije bila boginja, ni duh, niti meseev zrak koji govori. Ona je bila meso i krv, bila je ivot i ljubav. Godinama su je drali daleko od stvari za kojima je udela. BaLi je ispriala Nali ono to su joj skvo zabranjivale da zna. Nasta se smejala. Ona nije verovala sve dok nije na usnama osetila poljupce Plavog Pera. Nasta je ena. Ona e biti izoptenik. Ona e biti nevesta Nopaha izoptenika, ponosna majka njegove dece. Voljena kriknuo je Plavo Pero promuklim glasom Nasta kida srce izoptenika. On je snaan, on je brz, on je vet. Ali, on ne moe promeniti zakon tvog naroda. Plavo Pero moe odneti devojku preko stena. o je dovoljno. Da, u mrkloj noi on bi mogao spustiti Nastu i poi za njom. Da li ona tako eli? proaputao je, slab od ljuba vi. Nasta se raduje. Izoptenik Nopah i princezaSeboja ha e otii. Plavo Pero je ratnik. On zna ta da radi. Nasta ama samo lepotu. Ona nije jaka. Sunce mora pomalo da obasjava njeno lice. Plavo Pero e planirati odgovorio je zamiljeno, dok ga je veliina ove zavere pritiskala. BaLi. TitLei. ito i meso i pie. Dugaki konopac. Nasta nije potpuno bespomona. Ona zna skriveni prolaz ispod zidova. Ima mnogo rukavaca. Tanin dolazi kroz njega kada ovde poseuje Nastu. Ovde! povikao je Plavo Pero, skoivi s devoj kom u naruju. Da, Plavo Pero. Otvor je ovde, u tmini kive. Pokri ven je. Samo Nasta zna. Plavo Pero je njihao Nastu u svom snanom zagrljaju. On je bio div o kome je sanjao. Gl asovi doline ispunjavali su mu ui kao daleka muzika. Nazivao je Nastu najdivni jim i najvoljenijim imenima koja je nauio na jeziku klana Stena. Jo! Jo! Sve rei Nopaha! oduevljeno ga je. poti cala. Nasti priaj uvek na jeziku Nopaha. Ona ui. Ne ma dovoljno reiSebojaha da bi ispriala o njenoj ljubavi, o njenoj srei. Nasta mora zaboraviti jezik Nopaha kojem je nauio Plavo Pero. Taninova kerka nita ne zaboravlja. Ah! Ona pamti sve prie BaLi o Plavom Peru. Kako je poput ptice zaro bio srce BaLi. O njegovom smehu, o njegovom poljup cu! I njeno jadikovanje kada se on igra sa LaKlo i ostalim devojkama. Dosta. Nasta moe biti Kerka Meseca, ali je i ona kao druge devojke. Oprosti Plavom Peru. Sutra uvee i i emo pobei! Plavo Pero se popeo uz merdevine, urei kroz okrugli otvor na krovu kive, iza kojeg je video kako polumesec plovi nebom. Deli crnog luka izvirivao je na bledu svetlost. utke je zastao na otvoru, njegov oseaj za opasnost se vratio da naoblai njegovu radost. Proaputao je imena BaLi i LaKlo. Nije bilo drugog odgovora osim zvuka hladnog vetra koji je cvilio preko kive! Devojke moraju biti tu negde. Plavo Pero je izvukao glavu da vidi uokolo. Peina ispod luka bila je tamna, napolju je bleda meseina lebdela preko kupolastih itnica. Pozvao je tihim glasom. Samo je vetar odgovorio. Tada je Nopah osetio da je i sam vetar potiten pred katastrofom. Iskrao se iz kive, njegove oi bile su oi lisice u mraku, njegove ui bile su prilagoene pretnji na vetru. Visoki ambari bili su gusto skupljeni, a jedan je bacao okruglu senu prema bledom sjaju drugog. Plavo Pero im nije verovao, ali je morao da proe. Iznenada, iz njihovih tamnih senka pojurile su brze noge. Roj ratnika opkolio je Plavo Pero sa svih strana. Izmakao im je i poleteo unazad. Nije imao vremena da izvue oruje. S tihim besom bacili su se na njega i pri kovali ga uz zemlju. Vezali su ga i odvukli na meseinu. TitLei, zlobnog lica i sav nadut od trijumfalne mrnje, stao je pred svog zarobljenika. Nopah pas! Sada e njegova plava kresta pasti! Gde je sad njegova razmetljiva snaga, njegova mo da pobedi, gde je njegova guma koja je ukrala pametSebojaha? Plavo Pero je igrao na BaLi i izgubio. On je odao Taninovu tajnu klanu. On je ogolio sramotu velikog poglavice njegovom narodu. Prokleti Nopah e biti rastrgan i baen divljim psima! Vukli su ga za vezane noge i bacili u tamnicu gde se kotrljao i udarao o kamene stepenice i pao na vlani pod sav u krvi i modricama. Crne reetke sklopile su se iznad )o utvor. Slabi trak meseine zasjao je na zidu, kuuei tu srebrnim sjajem koji je bio propast Nopaha. Konano se ispunio proroanski san njegove majke. Hladan i gorak dah preputanja preplavio je duu

Plavog Pera. On je zasluio ovakvu sudbinu. On je na grudima drao Kerku Meseca. Nastina ljubav uinila ga je kraljem na zemlji i bie dovoljna i za drugi svet. Ona e poput cveta uvenuti u svojoj kivi, ali e se sigurno njen duh sresti s njegovim tamo daleko pod stenama odakle dolaze glasovi. Celu no Plavo Pero leao je na bolnim leima, obamro od agonije uma. Tugovao je samo zbog gubitka divnih sati sa voljenom Nastom. U hladno sivilo zore zapao je u iscrpljujui san. Grube ruke probudile su Plavo Pero. Vukle su ga uz kamene stepenice, na sunevu svetlost, preko terasa citadele. Celi klan Stena pridruio se pratnji. Na Plavo Pero su gledali kao na divlje pse u pustinji. Dok su ga vukli, ratnici su ga udarali, skvo su pljuvale na njega, devojke ga s mrnjom gledale, a goliava deca gaala ga ibama i kamenjem. Citadela je divljala. Konano su ga bacili ispred Taninove nastambe. Veze oko njegovih ruku su prerezane, a grube ruke su ga gurale napred kroz gomilu. Udaranje bubnja i iznenadan otar krik utiali su mnotvo. Plavo Pero je stajao pred svojim sudijama visoko uzdignute glave, plamteeg pogleda. LaKlo je puzala po kamenom podu. Ratnik sa dugim konim biem stajao je iznad nje. BaLi je stajala uz TitLeija. Izgledalo je da je zapanjena veliinom onog to je izazvala. Izgledalo je kao da Krtica koraa po vazduhu. Ovo je bio njegov trenutak. Klodotie, Deklis i Benei, zajedno sa drugim vraevima, poredali su se uz zid Taninove nastambe. Krovovi, zidovi i terase crnjeli su se od glava znatieljnih posmatraa. A iza leda Plavog Pera stajali su mrki ratnici koji su ga ovde dovukli. > si , Tanin je izaao iz svog doma, ovek slomljen, ali jo uvek s dranjem poglavice. Nopah poeo je Tanin oporim glasom. TitLei tvrdi da si se usudio ui u svetu kivu Kerke Meseca. Nasta voli Plavo Pero. Zbog nje e on prkositi i vetru, i smrti, i vatri. Nopah ne porie? Ne! On je naterao BaLi i LaKlo da izdaju tajnu? Tanine, devojke su nevine. One su se plaile Nopaha. Plavo Pero govori drske rei o svom ulasku u svetu kivu Tanina o svojoj povredi zakonaSebojaha o strasti stranca prema izoptenoj i svetoj princezi koju sunce nikad nije obasjalo i koju nikad nije pogledalo oko ni jednog ratnika. Plavo Pero je ponosno odgovorio poglavici. Nopah je bio neastan sve dok nije video Nastu. On je bio uhoda Nopaha, sin Notisa Toha. dok su ratnici Nopaha sa njihovim velikim lukovima i dugakim strelama ekali u klancima, Plavo Pero je obmanjivalo klan Stena. Uvek se igrao, uvek se kockao, uvek je davao plavu gumu ratnicima, uvek je pridobijao ljubav devojaka. Uvek je ekao vreme da ode i dovede opahe da unite Taninov narod. Ali, jedne noi sreo je Matu pored meseinom obasjanog jezera. zlo iz njega je nestalo. Plavo Pero je otiao, vratio se ocu i visokim, pohlepnim ratnicima. slagao je velikom poglavici, svom ocu. Rekao im je da su Sebojasi siromani. Da gladuju. Da nemaju zalihe ita i mesa. Da nemaju blaga tirkiza i agata. Da su im skvo stare, mrave i nepokretne, da hii im devojke udate u druge klanove. da se Nopahi moraju vratiti daleko preko crvene reke da ekaju dok Plavo Pero nade bogatiji klan. Tako im je on rekao. Svetenici su prevrtali kamenje sa svojim tapovima i vikali: Laljivac! Uhoda! Pas Nopaha! Doi e visoki ljudi sa njihovim velikim lukovima! Tanin je uutkao graju. Da li Nopah govori istinu? Plavo Pero je prestao s laima kada je pogledao oi Naste. On se odrekao svog naroda. Sada je on izoptenik. Tanin je podigao ruke u traginom prihvatanju sudbine koju nije mogao izmeniti. Prekasno, Nopah! zagrmeo je, na taj nain strano optuujui i Plavo Pero i Nastu i sebe i narod koji ga je napustio da bi vladavinu prepustio svetenicima. Tanin veruje. On vidi sebe u Nopahu. On ponovo izgara u ljubavi zbog koje Plavo Pero mora umreti. Ali, njegova mo ovog dana prestaje. Tanin je nestao u svom domu i iznenada su se vrata zatamnila od prilika koje su nagrnu le. Smrt Nopahu! vikali su. Klodotie je udarao u bubanj i u nastaloj tiini obratio se svojim istomiljenicima. Napokon se visoki svetenik okrenuo Krtici. TitLei, izreci smrtnu kaznu uhodi Nopahu. Ratnik je iskoio sav preobraen, znajui da je dolo vreme da postane poglavica klana. Konopti za Nopahove noge vriskao je. Rairite ih i razbucajte ga i polovine bacite divljim psima. Reeno je. Tako e Nopah umreti sveano je izjavio Klodotie. Tada je buknuo bes okupljenih i krug ratnika pomahnitalih i ednih krvi skakao je oko Plavog Pera. TitLei je igrao radosno ispred ponosnog protivnika kojeg je osudio na stranu smrt. Ratnici i devojke prostrli su se pred njim pomamno se njiui. Izgledalo je kao da je Krtica opsednut blagoslovom avola. Divlje je potrao preko dvorita i skoio na bedem vanjskog zida. Tamo je velianstveno rairio ruke prema pustinji kao da eli pot vrditi svoj uspon. Odjednom je ukraeno koplje u njegovim rukama ispalo i nestalo u dubinama ispod njega.

Pomamni pokli iznenada je zagluio ui pomahnitale gomile, TitLei se uasnuto povukao. Tada je nastalo utanje brzih lastaviijih krila u letu vitak sjaj svetla ispod zida a onda neobina tutnjava. Iz golih lea TitLei ja izvirivala je krvava strela. Vriskao je u smrtnoj agoniji i obrtao se kao na toku prema plemenu kojim je trebalo da vlada. Dugaka strela podrhtavala je na njegovim grudima. Tamni mlaz tekao je niz njegovo telo koje se grilo. Ruke su poput kandi hvatale vazduh. Njegovo iskrivljeno lice govorilo je da se u trenutku slave preobrazilo u uas. Rei su mu zastale u krvlju oblivenom grlu. Plavo Pero je razbio tiinu zvonkim krikom. Pazite! Duga strela Nopaha! TitLei umire! Obesni TitLei klatio se na zidu citadele. A okamenjeni gledaoci, koji su samo do pre nekoliko trenutaka divlje vikali, nemo su zurili u pogoenog ratnika ekajui da padne. Padao je natrake sve dok vrh smrtonosne strele nije bio upravljen prema nebu. Tada je TitLei brzo nestao iz vida. Ispod zidina prolomili su se strani poklii. Nikad ranije Sebojasi nisu uli uasnije zvuke. Klodotie je pojurio prema Plavom Peru: Ko dolazi? To je ratniki pokli Nopaha odgovorio je Plavo Pero pun gorine. Ratnici su podigli svoje toijage s kamenim glavama da razbiju lobanju Nopaha. Stanite! naredio je visoki svetenik. Spasite prokletog uhodu. Bie raereen pred svojim ljudima. Vezali su Plavo Pero i bacili ga pored isprebijane La Klo ispod zida suda. OniSebojasi koji su bili dovoljno hrabri da provire preko bedema podigli su ruke uasnuti. as koji su prorekli vraevi konano ih je sustigao. Klodotie je vikom dozivao njihovog poglavicu. Tanine! Tanine! StariSebojah je izaao na svetlo. Klodotie i njegovi sledbenici stali su pred njega. Doao je! Avaj! Avaj! Zadesie nas sudbina klana Antilopa. Onaj pas Nopah lagao je da zaslepi Tanina. Ratnici Nopaha su ovde. Njihov ratniki krik je kao poplava crvene reke. Tanin je otiao do zida da pogleda. Grube stenovite padine, prisne Taninu koliko i terase njegove citadele, nisu bile onakve kakvih ih se seao. Bile su poput mravinjaka kojeg su uveali bogovi, zastraujua pokretna arena povorka. I Tanin je, kao i njegovi ratnici, podigao ruke uvis pred stranom tragedijom. Na svakoj steni stajao je po jedan din sa velikim lukom i dugakim strelama. Bili su visoki i pretei posmatrali zidove. I oni su kao i Plavo Pero bili svetlije puti negoSebojasi. Svi su nosili pera u trakama na glavi. Kolone ratnika uspinjale su se vijugavim stazama uz kosinu. Peli su se nosei korpe i torbe na ramenima, a neki sa neobinim platformama na glavama. Bile su to merdevine i titovi za zatitu merdevina od napada odozgo. Drugi ratnici su nosili tanke ravne tapove sa korpama na vrhu. Ovo i drugo ratno oruje nepoznato Taninu, pokazivalo je snagu i lukavost vie rase. Taninovi Vraevi, koji su sada postali kukavice poto su se njihova alosna predskazanja ispunila, salijetali su poglavicu da spasi njih i njihovo pleme. Vratite se u vae rupe i molite se! povikao je poglavica prezrivo im mahnuvi rukom. Tada je poeo da udara o bubanj sazivajui sve ratnike. Taninov narod napada vojska Plavih Pera! vikao je. Ovo je kraj klana Stena iz plemenaSebojaha. Borite L se! Neka nadu naa tela na zidovima kada dou. Y. Gomile kamenja leale su unutar zidova citadele na jp menje za odbranu. Kada se hiljadu ratnika podiglo da ga bace preko zida, izgledalo je kao da se velika gomila nije smanjila. Tanin se pridruio svojim ljudima, nareujui im da ne razbacuju dragocenu municiju. Strelci klana stajali su spremni sa svojim malim lukovima. Kada je odjeknuo pokli poglavice, svi branitelji su poleteli da bace kamenje i ispale strele. Bio je to i signal za blistav u navalu strela odozdo. Mnoge su zavrile u grudima, glavama i rukama hrabrihSebojaha. Njihovo kamenje se kotrljalo niz padine, ali nije pogaalo cilj, a njihove strele su bile prekratke. Opet je odozdo, ali sada iz vee blizine, odjeknuo onaj strahoviti ratniki krik Nopaha. Branitelji su imali dobar poloaj, ali su napadai bili brojniji, snaniji i naoruaniji. Tanin je opet provirio preko zida, sa znojem u oima i mrazom u kostima. Ono to je video potvrdilo je slutnju u njegovom srcu. Redovi Nopaha, po deset u svakoj grupi, napredovali su uz padinu sa dugakim merdevinama na ramenima i titastim platformama napred ispruenim koje su ih titile od kamenja to je na njih padalo. Ove merdevine su lako mogle biti naslonjene na zid dok su se Nopasi skupljali zatieni sve do poslednjeg skoka preko zida. Tada je Tanin poeo da tri pored bedema, govorei svojim ratnichna da gaaju i bacaju sve dok jo ima vremena da zadre olujne ratnike. Branitelji su se poput pela skupljali na zidovima i stene su padale poput estokog pljuska, a njihove strele ile su kao vetrom noen grad. Tek tada je zapoela prava bitka. Miris krvi, krici ranjenih i kletve neozlijeenih, tropot lavine kotrljajueg kamenja, strani

let dugih stri jela odozdo i ratniki krici koji su ga pratili, hrabrost skvo koje su dolazile da pomognu i, konano, saznanje da je u pitanju ivot ili smrt popalili suSebojahe do mahnitosti koja je prevazilazila strah. Nopasi su napokon postavili merdevine uz zid i uspeli se uz njih do visine titova. Doekao ih je pljusak strela i poplava kamenja. Dagel, idiot, pojavio se na zidu. Ni jedan ratnik ne bi znao rei otkud je doao. Njegovo oruje bio je dugaki tap. S njim je dosegao do platforme najbliih merdevina. Snano je gurnuo dok su blistave strele letele oko njega. Kako nije imao pameti, nije imao ni straha. I odgurnuo je te merdevine od zida. Stajale su te merdevine uspravno sa grupom Nopaha, za trenutak se zanjihale, a onda tresnule. KrikSebojaha sada se izjednaio sa krikom Nopaha. Kia kamenja popratila je pad merdevina; napadai su leali osakaeni, slomljenih udova i glava pod navalom kamenja koje je padalo odozgo. Luak je trao zidom do drugih merdevina. Izgledao je kao da je zaaran. Nepogreivi Nopasi nisu uspevali da ga zaustave. Odgurnuo je i druge merdevine snagom koja se mogla meriti snagom jednog Nopaha. Merdevine visoke pedeset stopa drale su na svakoj preki po jednog ratnika. Stajale su za trenutak uspravno dok su ratnici padali kao orasi sa stabla. Onda su merdevine tresnule nosei sa sobom smrt. Dagel je otrao do sledeih merdevina. Strelci su se sada usmerili na ovu odvanu priliku. Oblak strela poleteo je uvis. Kada je zastao da odgurne tree merdevine, izgledalo je da mu je telo odjednom poskoilo. Jedna strela mu se zaustavila u slabini. Druga ga je dokaila po nozi. Ali, Dagel nije oklevao. I te napadae zajedno s merdevinama poslao je u smrt. Kada je krenuo ponovo, videlo se da je osakaen. Hramao je. Pao je. Dovukao se do etvrtih merdevina i sada, na kolenima, besno ih je odgurnuo od zida. I ove su pale usred gomile koja je odozdo navirala. Odjednom je Dagel izgubio snagu i glava mu je klonula na grudi. Dugaka strela prola mu je kroz vrat. I sam je utonuo u dubinu. Ratnici su bili spremni da nadmae Dagela. Dvojica su se borili da se domognu tapa, ali oni nisu imali Dagelov zaarani ivot. Let strela zaustavio je njihovu borbu i bacio ih u ambis zajedno sa dugakim tapom. Iznenada je odozdo doao strahovit udar, kao da su sami bogovi napravili luk. Zatim je kamen udario o ivicu zida. Tanin je sa strahom provirio da vidi taj novi instrument vetih Nopaha. Bila je to neka vrsta prake. Kao da su iza stena pucale tanke mladice. Stajale su gotovo uspravno sa korpom na vrhu. Jedan Nopah je upravo stavljao kamen u korpu. Zatim su drugi Nopasi povlaili konop i savijali drvo sve dok ne bi dotaklo zemlju. Onda su poputali i teki kamen bi poleteo uvis. Kamenje bi padalo preko zida, obaralo ratnike i ruilo zidove kua iznad terase. Dugake strele, merdevine, katapulti, bili su dokaz veliine Nopaha u bici. Ali, oni su potakli herojstvoSebojaha, tako da su dve sile bile gotovo izjednaene. Kada bi Taninovi ljudi mogli da izdre, moda bi mogli i odvratiti napadae. Notis Toli je ostavio merdevine dok su katapulti neprestano grmeli. Bila su etiri, postavljena na etrdeset koraka razmaka, a izbacivali su po tri kamena u minuti. Dizali su se oblaci praine i krv je lila niz terase. Branitelji iza zida izvetili su se kako da izbegnu ubojito kamenje. Vratili su mnoge na neprijatelja. Nopasi su ih snabdevali municijom. Oblaci praine du zidova onesposobljavali su strelce odozdo i pogodovali braniteljima. Tada su dole ene sa loncima vrele vode i posudama uarenog ugljevlja koje su ratnici praznili preko zida. I kada je ponovo izgledalo da e ratnici Notisa Tota zaposesti citadelu, Taninovi ratnici su uspeli da preobrate tok bitke. Najea bitka vodila se u vreme zalaska sunca. Krupno kamenje je jo uvek padalo preko zida i ruilo sve pred sobom. Citadela je na istonoj i severnoj strani bila sva u ruevinama. Vatra je pojaala uas branitelja. Nopasi su izbacivali uareno kamenje koje je probijalo zidove i palilo nastambe. Ogromna gomila kamenja du zida sada je bila upola smanjena. Slomljene ruke i okrvavljene glave, Tanin se kretao meu svojim ljudima i molio ih da umru na nogama. U sumrak je napad Nopaha prestao, iznenada kao to je i poeo. Ratnici Notisa Toha su se povukli da jedu i piju, da se pobrinu za svoje ranjenike i odmore. Uporni otpor klana Stena iznenadio ih je. Poglavica Nopaha savetovao se sa svojim svetenicima. Da li su zalihe i blago citadele, o kojima su uli i pored Dokleasovog suprotnog uveravanja, vredni rtve? Tanin je izgubio vie od polovine boraca i mnogo ena. Oblak praine se podigao, dim se rasprio otkrivajui ruevine, agoniju i smrt. Klodotie je leao u sudnici nepomian. Deklis vie nee crtati slike u pesku na kamenom podu. Zvezdoznanac Benei bio je mrtav. Dok su skvo pripremale hranu i pie, pobrinuli su se i za povreene. Kada je pala no, hladna i vedra, sa mesecom

koji je nemilosrdno obasjavao litice, sva Taninova vojska je leala. ak su i straari popustili i predali se snu. Nasta je leala iroko otvorenih oiju u tiini i tami svoje kive. Seanje na poljupce Plavog Pera treperilo joj je na usnama. Krv joj je uzburkano kolala ilama od oduevljenja to e uskoro doi as bijega s njenim draganom. Dugo se bunila protiv misterije suanjstva, protiv imena Kerka Meseca, ive deve koju sunce nikad nije obasjalo. Ali, popustljiva i blaga, prihvatila je odluku Tanina. Onda je Nopah spalio sve ono emu su je uili. Nije uopte imala predstavu o budunosti izvan kive, samo joj je pred oima bila sloboda sa Plavim Perom. On e je odvesti daleko. Videe zemlju, i nebo i vode, drvee, cvee, ptice, ustalasano ito i zlatni bostan sve ono o emu su joj devojke priale. Strano sunce e joj zasjati na licu. Od te pomisli uzdrhtalo joj je srce. BaLi i LaKlo se nisu vratile. Nasta im nije zamerila poto je bila kao u zanosu. San je napokon pozvao sebi. Kada se Nasta probudila, okrugli otvor njene kive proputao je trak svetla koje nije bilo srebrno nego zlatno. Vrealo joj je oi. Nasta to nikad ranije nije videla jer su vrata njenog zatvora danju bila zatvorena. Spavala je do kasno. BaLi i LaKlo bile su uz nju. Iznenada se Nasta uspravila na svom leaju od krzna. Uobiajena rutina ivota bila je prekinuta. Obukla je novu odeu od jelenje koe, delo u koje su ona i devojke unele mnogo ljubavi i za koje su skvo slale perle i arene kaiie i dugmad od tirkiza. Ova kitnjasta haljina, namenjena za dokono zadovoljstvo zatoene princeze klana Stena, posluie za nevestu izoptenog Nopaha. Da li e se Plavo Pero ponositi njome. Poeljala je i splela svoju crnu kosu, a pletenice su joj padale do pasa. Njene pratilje nisu dolazile. Nasta, nenavikla na nemar, uskoro je osetila glad. Pojela je i popila ostatke hladnog jela od prethodnog dana. Zatim je ustala i koraala u nejasnoj svetlosti svoje kive, jedva svesna da neto nije u redu. Tiha, nejasna buka iznenada je doleprala do nje. Pojaala se i zagrmela kao grom na nebu. Nikad neto slino nije ula. Nejasno je podseala na povike klana Stena u danima veselja. Znai da su to bili muki glasovi. Nasta )e oslukivala, polako padajui na kolena. Uznemirujui zvuk je utihnuo, ali se vratio kao pokli mnogih ratnika, sa neskladnim notama u kojima nije bilo muzike. Taninov narod nije pevao. Mata je esto ula pesme koje su do nje nejasno dopirale sa terasa. Kleala je zbunjena i uznemirena, napokon shvativi da postoji neki neobian razlog za ovu udnu buku i nedolazak njenih pratilja. Napokon je tutnjava prestala. , Tada je tiinu njene kive probio jedan daleki krik. Iako Nasta nikad neto slino nije ula, naslutila je da je to neto protiv ivota tragedija, bol i smrt. Izgledalo je kao da je taj krik potakao istinsku grmljavinu zvuka. Ali, to nije bio znak za kiu. Da li je Plavo Pero pozivao bogove olujnog oblaka? Nije njega je interesovala samo Nasta. Zaista je izgledalo da je to grmljavina, ali nekako drugaija, uzdizala se i sputala, as otra, as tia, kao tutnjava kamenja koje se kotrlja, topot mnogih nogu, udaranje bubnjeva i hor vritavih glasova, a onda prigueni udari. Rat! zinula je Nasta. Doli su Taninovi neprijatelji! Klan Antilopa narod moje majke!. Oh, jao Keri Meseca! Dete Tanina izvueno na sunce! Nastaje pala na svoj leaj od krzna sa grmljavinom u uima i proroanstvom svetenika u mislima. Oni su prorekli da e ona doneti prokletstvo klanu Stena. Bie odvuena pred veliki sud i svuena na suncu tako da sve oi bulje u njenu prokletu belu lepotu i nju e rastrgnuti ratnici Antilopa. Tama joj je zamaglila vid i dotad nepoznata zebnja bacila je u zaborav. Sati su protkali. Nasta! Nasta! Izgledalo je da kiva odjekuje od pomamnog zova. Nasta se trgnula. Zavesa sumraka zasenila je otvor na krovu. U sjaju baklje u dnu stepenica pojavila se LaKlo. Kretala se kao osakaena i kleknula je da potakne vatru na podu. LaKlo! LaKlo! O, gospodarice, oprosti svojoj slukinji ula je alostiv odgovor. Ona nije mogla doi ranije. BaLi? Prole noi ona se borila sa LaKlo. Ona je odala Plavo Pero TitLeiju. Lukavi Krtica ga je odao svetenicima. Saekali su ga i zgrabili. LaKlo je isprebijana. Ovog jutra je Plavo Pero izveden pred Tanina i njegove vraeve. Nopah nije porekao. Rekao im je da je obmanuo svog oca i ratnike Nopaha i odvratio ih odSebojaha. Ali, tajna Kerke Meseca obeastila je Tanina pred njegovim klanom. TitLeiju je data vlast. Njemu je bilo dato da izrekne smrt uhodi Nopaha. I on je izrekao. Plavo Pero treba da bude rastrgnut i baen divljim psima. I odjednom, dok je gledao niz zid, velika strela probila mu je grudi. Plavo Pero je glasom olujnog vetra povikao: Pazite! Duga strela Nopaha! Nopasi! Ratnici Plavog Pera! skoila je Nasta. Oni ratuju na Taninovoj citadeli? Rat! Oni su snani i strani. Imaju velike lukove i dugake strele, merdevine sa zaklonima i stvari koje bacaju kamenje preko zidova. Ali,

celog dana ratniciSebojaha su ih zadravali. Taninove poglavice su mrtvi, vraevi su mrtvi, polovina ratnika i skvo su mrtvi. Samo Tanin ivi da nareuje. I drugog dana on e iveti da otera Nopahe! Plavo Pero! Vezali su ga i bacili ispod zida suda. LaKlo lei pored njega. Kada se bitka zavri, preostaliSebojasi e se veseliti muenju Nopaha. Izvui e Nastu na sunce i prisiliti je da gleda trganje njegovog divnog tela, prolivanje krvi, lomljavu kostiju i telo baeno preko zida da ga poderu divlji psi. Nikad! molila se Nasta bogovima izoptenih. Sluaj. Bitka prestaje. No dolazi. Oh, Nasta, spasi Nopaha! Ne gubi vreme. Kada se sunce ponovo digne, oni e ga ubiti. Ali, kako? Moe li LaKlo odvesti Nastu do Plavog Pera? Devojka se nesvesti. Ona je ranjena smrtno. tako ne sme biti za Nastu. Nopah lei u dvoritu meu ratnicima. Nasta je pridravala teturavu devojku. Na odsjaju vatre LaKlo je klonula bledog lica s kojeg je kapala krv. Nasta, princezo moja! proapurala je. BaLi zabila. otricu. u srce LaKlo. LaKlo!. Oh, kako je biti bez boga ili prijatelja, bez znanja! ta moe ova jadna Nasta uiniti? Princeza? Ha! Nasta je najnia. Pst!. Ker Meseca. spasie Nopaha. Tako je zapisano. LaKlo moe samo umreti! Nasta je odravala vatru dok je poput lavice u kavezu koraala po svojoj kivi. ekala je mrklu no, kada mesec bledi na nebu. LaKlo je leala pokrivena u seni. Napokon je ogrnula beli ogrta od jelenje koe i uzevi baklju krenula kroz tajni prolaz ispod stena. Vukla se puevim korakom, pipajui hrapavi zid. Hladni vetar duvao je Nasti u lice. Drala se zida i kretala oko prostorije dok nije naila do naglog pada. Ona koja nije imala ni snagu ni vetinu sputala se sa istim duhom koji je pomogao Plavom Peru da se uspne uz liticu. Baklja se ugasila. Iznenada je tamu probio bledi sjaj. Uski prolaz izmeu otrih uglova stene propustio je napolje. Okrenula se prema severu. No je bila za Nastu dan i znala je zvezde. Daleko preko doline, mutni mesec je tonuo iza crnog horizonta. Stajala je na litici. Visoko iza nje uzdizala se severna strana Taninove stene, vrletna strana stena. Daleko s desne strane Nasta je videla umirue vatre Nopaha. Spustila se do podnoja litice, ne oseajui bol u okrvavljenim dlanovima i nogama. Odozdo je mogla videti otvor kroz koji je izala. Bio je prikriven u sivilu grube stene. Oznaavala je svoj poloaj zarezima u steni. A onda je krenula napred. Iznenada se pred njom pojavio dinovski straar. Ugledavi bledu princezu, ispustio je oruje i pobegao. Ubrzo je Nasla srela dvojicu visokih Nopaha sa zategnutim lukovima. Zapovedniki je podigla ruku. Nasta, kerka Tanina! Ona trai Notisa Toha! Polako su lukovi sputeni. uvari Nopaha bili su zbunjeni, neto su mrmljali izmeu sebe. Pojavila se jo jedna prilika, kao iznikla iz zemlje. Prodorne oi sa odsjajem meseca u njihovim tamnim dubinama izvirivale su du podnoja zida. Ovi straari su oito bili uasnuti belom utvarom. aputali su izmeu sebe. Zatim je voa oprezno ispruio svoj dugaki luk da dotakne Nastinu haljinu. Bila je stvarna. Nasta je ponosno povukla ogrta. Ne dodiruj Taninovu Kerku Meseca. Ona je dola da spasi uhodu Nopaha. Dokleas! proaputao je voa svojim drugovima uzbueno. Zatim je pokazao Nasti kuda da ide. Devojka je preskakala preko tela umrlih, pored vatre koja je tinjala gde su Nopasi spavali u gomili, prelazei od kamena do kamena, do logora poglavice. Tamo je vatra plamtela. Ratnici su stajali na strai. amor se uo meu njima. Usnuli su se pridigli, zabuljili i onda ustuknuli od straha. Notis Toh najavio je voa trojice ratnika koji je pratio Nastu devojkaSebojaha usudila se da sama potrai poglavicu. Sa zemlje se podigao dinovski poglavica, Vica okrutnog kao u leinara, oi su mu blesnule ugledavi devojku. Skvo? upitao je promuklo. Notis Toh govori princeziSebojaha. Nestrpljivo je odmahnuo rukom. Skvo, cura, princeza! Svejedno je Nopahu. Da li je PoglavicaSebojaha jo iv? Da, Tanin ivi. Ko se usuuje da trai Notis Toha. Nasta, Taninova kerka. Ha! Da li poglavica alje uslove predaje? Ne. Tanin e se boriti. Nopahi se ne mogu uspeti uz zidove. ta bele devojka eli od Notisa Toha? Ona je dragana Plavog Pera uzviknula je Nasta ponosno. Znai da je sin Notisa Toha tamo? upitao je poglavica besno. Jeste. On vie nije uhoda? Nije. Dokleas, ponosni, veliki! Najbri od svih Nopaha! Sin jedinac Notisa Toha! On izdaje svog oca. on izdaje svoj narod!. Da se nikad rodio nije! Snane grudi poglavice su se nadimale, a tamno lice saginjalo u bolu. Kakvu poruku alje on koji vie nije sin Nopaha? upitao je. Nikakvu. Plavo Pero lei vezan gore ispod zida. Po izlasku sunca bie rastrgnut. To je pravo. Ali, zato kada je ve obmanuo Nopahe? Plavo Pero se usudio da zavoli Kerku Meseca, Taninovo dete od odbaene kraljice. Kada je uao u svetu Nastinu kivu, donio je propast Taninu. Ah! I ta onda eli devojka bele koe? upitao je Notis Toh dok mu se

vitka glava izvijala kao kod sokola spremnog da zgrabi plen. Nasta e izdati svoj narod zbog ljubavi Nopaha. Poglavica se udario po grudima, a njegovo tamno lice je zasjalo neobinim sjajem. Zurio je u okupljene svetenike i ratnike koji su razumeli ovu poruku, a on kao da jo uvek nije mogao shvatiti njeno znaenje. Govori ponovo, skvo Sebojaha! Nopah je gluv! Neka veliki poglavica pogleda Nastu njene oi, njeno srce, pa e u njima videti ljubav i agoniju povikala je Nasta tuno. Ona je odbaena princeza na koju nikad nije pao sunev zrak. Ali ona ne bi lagala. Plavo Pero je izdao svoj narod zbog ljubavi Naste. Ona e izdati svoj narod zbog ljubavi Plavog Pera. Poglavica je eao svoju iljastu bradu, i protiv volje ubeen u njene rei. Nekad davno Notis Toh nije bio slep za ljubav rekao je ozbiljno, klimnuvi glavom. Zato bi princeza Meseca izdala Tanina? Ona bi spasila svog dragana. Kako e Nasta izdati veliki mali narod sa stena? Ona e povesti ratnike Nopaha kroz tajni prolaz izpod zida. Duga nema kolona visokih ratnika kretala se uz podnoje stene. Vitka bela prilika pokazivala je put. Mesec se spustio i nastupio je tamni sat pre zore. Divlji psi su ekali dole u dolini. A iz grotla provalije dopirala je slaba buka crvene reke. Duga kolona se poput senke kretala oko zida. Blede zvezde su bile naikane na njegovom rubu. Hladni vetar duvao je preko pustopoljine. Nisko, tamo na istoku, bledo sivilo umekavalo je tamu. Zora nije bila daleko. Kolona se kretala, svaki lan za petama onog drugog. Svaki je nosio dugaki luk i tobolac sa strelama na leima i kamenu sekiru za pojasom. Ispod obeleene litice na severnom zidu zaustavio se voa u belo ogrnut. Tihi niz ratnika je zastao, a tamna lica podignuta uvis bila su napeta kao kod vukova koji su nanjuili krv. Glas je prekinuo tiinu, tih ali jasan, neustraiv ali pun potovanja. Jednu re, Notis Toh? Govori odgovorio je grub glas. Kako veliki poglavica zna da skvo ne rtvuje svoj ivot da bi uvukla Nopaha u klopku? On to ne zna. ta ga onda tera da ide dalje? Notis Toh uzmie pred onom koja je od Nopaha uinila izdajicu. Nopasi su uli u tajni prolaz, krenuli uz strmi uspon, kroz peinu i svetu kivu, do otvora i ispod senke lukova. Jo su izlazili kada je siva zora pala na usnulu citadelu. A kada je crveno svetlo zasjalo na istoku, Notis Toh i njegovi ratnici ekali su, smrknuti i tihi iza svojih zaklona, spremni da iskoe i spree izvrenje kazne njihovog nevernog uhode. Sivi plat noi i zamagljeni ogrta rata polako su se dizali iznad citadele. Uskoro se na istonom horizontu iza pustopoljine pojavio crveni sjaj, nemili vesnik sunevog izlaska koje e granuti na dan krvi. Ptice nisu pevale. Samo su jastrebovi plovili na izbledelom nebu, sputajui se ukrug. Hladni mir obavijao je jutarnju atmosferu. Odjednom je ovu sumornu tiinu razbio divlji povik jednog ratnikaSebojaha. Odjeknuo je jasno, sa trijumfalnom notom radosti. Prvi je provirio preko zida. Nopasi su otili! vriskao je budei straare koji su zaspali na dunosti. I oni su ustali, prvo uasnuti a onda radosni i potrali preko terasa viui kao pomahnitali: Nopasi su otili!. Ostavili su svoje mrtve. Ostavili su svoje merdevine. Klan Stena iz plemenaSebojaha potukao je dinove sa dugim lukovima. Ovi otri povici pobede probudili su celo pleme. Osakaeni su podigli svoje slabe glasove da bi se pridruili radovanju. Iznad dugog niza prekrivenih mrtvaca skvo su naricale, a ratnici isputali divlje povike. Deca su vriskala, iako nisu shvatala zbog ega viu. Bila je to prva opsada klana Stena. Njihova prva bitka, njihova prva pobeda koju su doneli njihovi vraevi, mudrost njiho vih poglavica, istina legendi. Devojka u poderanoj i okrvavljenoj haljini skoila je visoko na zid, dok joj se crna kosa vijorila a oi gorele kao eravica. Mahala je i vriskala da utia divlju rulju. Bila je to BaLi. Plavo Pero ivi! Prokleti uhoda Nopaha lei nepovreen! Ubijte ga! Neka dragan neverne Naste umre smru koju mu je namenio TitLei! Njen bes zahvatio je grudi ratnika koji su poeli da igraju pomahnitali od mrnje i osvete. tamo ispod zida lei fopalfi! vriskala je poludela BaLi dok je trgala kosu i odeu. Ali, mrnja je bila jaa od alosti. Izvucite ga. i Nastu. devu meseevog lica koja je osramotilaSebojahe! Grupa podivljalih mladia probijala se kroz kretavu gomilu i dovukla u sredinu velikog dvorita nepominog Nopaha. Tanin se pojavio na svojim vratima oslanjajui se na tap bio je to ugasli starac sa smru na licu. Podigao je drhtavu ruku da utia gomilu. Oni koji su ga videli utiali su druge, dok sve nije utihnulo. Tanin je stajao drhtei i borei se da prikupi malo snage koja je preostala u njegovom umornom telu. Ljudi su ga s potovanjem posmatrali zbog njegove hrabrosti ako ne zbog poloaja. U njegovim umornim oima videla se poslednja poruka njegovom klanu. Ali, iako su mu se usne micale, rei nisu izlazile i pao je kao stablo poseeno u korenu. Tanin umire! povikala je podivljala BaLi.

Danas Wan Stena bira poglavicu! Ratnik koji je mlad, brz i hrabar vodice novi klan Stena!. Onaj ija je mrnja najvea Prema uhodi Nopaha! Velianstven, jedinstven krik uzdigao se iz svih grla. U tom kriku svaki ratnik je video sebe kao poglavicu. Nastala je tiina. Ko e voditi klan Stena? LI tom tenutku tiine i napetog iekivanja opet je Ba Li pokazala svoju vatrenu ljubomoru. Onaj ko prvi dovue Nastu, izdajicu!. Onaj ko prvi otkrije njenu lepotu suncu. onaj ko je dovue da bude rastrgnuta sa svojim uhodom Nopaha! Plavo Pero podigao je glavu sa kamena i oni koji su se sreli s njegovim pogledom ustuknuli su. Psi Sebojaha! Budale! zagrmeo je glasom koji niko iz klana Stena nikad uo nije. Mali Narode sa stena! Mali ratnici nemaju pameti! Nopasi ne bee! Oni nisu otili. Notis Toh je na steni! Zapanjeni i obamrli, oni to su ga sluali stajali su kao vornati kedrovi na padinama. Iznad njihovih glava prozujao je plavi trak. Njegov let, bri od lastavice, okonao je u brzoj smrti. Oi ratnika bile su uasnute. Tada je strani krik zagluio njihove ui. BaLi se zateturala na zidu padajui natrake, dok su joj male ruke hvatale grudi gde je blistala pernata drka strele Nopaha. Pala je. A nemi posmatrai su se okrenuli kada su uli jurnjavu nogu, i videli kako su krovovi, terase, staze naikani dinovskim strelcima. Prvi red Taninovih ratnika, zapanjen zastraujuim prisustvom Nopaha, stajao je kao opinjen pred plavkastim letom strela, a onda su pali, kao nena trska na vetru. PreostaliSebojasi, skupljeni u dvoritima, na terasama i krovovima izjurili su sa divljim povicima koji su se utapali u tragini krik osuenog naroda. Ovaj zvuk se izgubio u prodornom ratnikom kriku nadirue vojske. Ponovo su dinovski strelci zategnuli svoje lukove i ispustili kiu pernatih strela. Nopasi su padali po svojim rtvama, visoko podiui sekire. Pakao je vladao unutar ozidane citadele Tanina. Poslednji lanovi klana Stena ostali su u dvoritima, u svojim domovima. Iznenaeni, bez oruja, mnogi su zubima i noktima doekivali neprijatelja. Drugi su vitlali tolja gama ili pucali iz svojih malih lukova, ali su brzo padali pod udarcima napadaa. Neki su uplaeni beali u najtamnije rupe iz kojih su ih izvlaili i ubijali. Praina se visoko dizala iznad zidova, a terase su bile preplavljene krvlju. Promukli povici boraca, udaranje kremena, tupi udarci po telu i kostima, brzo kretanje nogu ispunjavali su jutarnji vazduh. Bila je to borba do kraja. Notis Toh je zakoraio u dvorite puno mrtvih i umiruih, ekajui svoje pobednike ratnike koji su se vraali u grupama, po dvojica ili trojica, jedan po jedan. I meu njima je bilo osakaenih i iskrvavljenih, ali na licima sviju sijalo je svetlo trijumfa. Na kamenju su ostavili mnogo ratnika ije tamno lice svetlo vie nikad nee obasjati. Notis Toh je, velianstven i straan od ara borbe koja ga je jo drala, primao izvetaje svojih poglavica. Citadela je pala. Sebojasi su uniteni. Oruje i odea, blago tirkiza i agata, puni ambari i zapeaene cisterne pripali su gladnim Nopasima. BacajteSebojahe preko zida! nareivao je. mrtve i ive! Svake godine, na ovaj dan, Nopasi e bacati male ljude preko stena sve dok ne izumru! Praina i dim uzdizali su se sa poruene opustele citadele. Notis Toh je stajao ispred Taninovog doma gde su du irokih zidova stajali njegovi ratnici oslonjeni na velike lukove i blistavih oiju ekali naredbe svog velikog poglavice. Dovedite izdajicu Nopaha? naredio je. etvorica ratnika kopljima su gurali Plavo Pero na istinu i tamo ga ostavili. Uhoda Nopaha stajao je uspravan, sa rukama jo uvek vezanim na leima. Njegova oskudna odea bila je poderana i umrljana krvlju i prainom. Bio je bos, a divne gole grudi bile su crvene od krvi. Opustilo se i njegovo nekad visoko uzdignuto pero. Ali na njegovom bledom licu i u otrim oima gorela je vatra nepokorenog duha. Notis Toh je zagrmeo na svog sina. Neverni sine! Izdajico Nopaha! Govori! Notis Toh, izvor rei Plavog Pera je presuio. Dokleas nee moliti za milost? Nee. ____________ ta e biti ako ga bacimo preko zida meu mrtve naroda koji je izabrao? Neka bude po tvojoj volji! Notis Toh se tresao u besu i dizao duge ruke u oaju i bacio svoje kameno ezlo na pod. Boe mojih predaka, ta je promenilo krv ovog mladia? Samo tiina je odgovorila na njegovo strasno pitanje. Opljakao je citadelu Tanina, unitio jeSebojahe. A ipak je bio poraen. Bilo je ovde neto preveliko za Notisa Toha i to se iskazivalo u njegovoj mrnji. Dokleas je izneverio svog oca? upitao je sveanim glasom. Jeste odjeknuo je odgovor Plavog Pera. Sin Nopaha ne saginje glavu? Ne! I sve zbog skvo Malog Naroda? povikao je Notis Toh lica tamnog od besa. Sve zbog Naste, princezeSebojaha, Kerke Meseca koju sunce nikad obasjalo nije! Poglavica je ljutito mahnuo svojim straarima. Dovucite tu udesnu skvo na svetlo! Plavo Pero je kriknuo i stresao se kao list na grani. Oe. Nasta. Zar se izdajica usuuje nazvati

Notisa Toha ocem? apat je proao kroz okupljene ratnike. udne crne oi pretraivale su terasu koja je vodila prema kivama. Tiina kao tiina prethodne noi i snana poput stene zavladala je preko poruene citadele. Belo sunce prilo je sa jasno plavog neba. Pojavila se u belo obuena devojka opipavajui put ispred sebe. uvari su morali da je vode. Sklanjala je oi ispod ogrtaa i posrtala uz stepenice do suda. Doveli su je pred poglavicu. Moe li enaSebojaha koja je izdala svoj narod da vidi Nopaha? upitao je poglavica. Ona vidi, Notise, ali nejasno. Sunce pri i zamrauje njene oi. Plavo Pero stoji tamo, sretan to e biti baen preko zida da se pridrui umrlim Sebojasima. ta e uiniti Nasta? O, veliki poglavico, baci devojku, ali potedi njega! Notis Toh se okrenuo svojim savetnicima i rairio ru ke. Oni su utali. Da li je dua ove odbaene princeze za posela velikog uhodu Nopaha? Notis Toh se vie nije udio. Jedan pogled mu je jasno rekao ta je preobrazilo njegovog sina. Svucite devojku! naredio je. Neka Notis Toh vidi zbog ega je izgubio sina! Ratnici su stajali irei nosnice. Ovi mrani Nopasi navikli na teku borbu, ravnoduni na svoje skvo, drhtali su pred novim roenjem oboavanja lepote. Videli su vitku formu, belu kao negaeni sneg, kao cvet koji se saginjao sa zida ponora. Plavo Pero se otimao da raskine veze koje su ga drale. Zgrabivi ogrta od jelenje koe prekrio je Nastu i privio je uz grudi dok je njegovo namrteno lice, kao lice boga, nemo preklinjalo oca da im podari smrt koju e oboje doekati dobrodolicom. Notis Toh oprata sinu povikao je poglavica. On e potedeti ovu odbaenu princezu, poslednju od plemena Sebojaha, tako da njena krv moe tei u venama alipaha. Kraj