Sociologija

-drugo izdanjeProf. dr Ljubivoj Gvoic Prof. dr Smilja Rakas Megatrend univerzitet,Beograd 2009.

Pojam sociologije kao nauke
Sociologija je nauka o drustvu(societas-drustvo, logos-nauka). Ona ima svoj poseban predmet naucnog istrazivanja, to su drustvene pojave i drustveni odnosi, njihova drustvena sustina, bez obzira da li su to ekonomski, pravni ili drugi odnosi. Sociologija istrazuje odnose i zivot ljudi u odredjenim grupama. Ona je opsta drustvena nauka, bavi se opstim drustvenim sistemom, njegovom opstom strukturom i opstim zakonima funkcionisanja i razvoja. Ispituje i veze i odnose izmedju posebnih drustvenih sistema. Njen nastanak i razvoj omogocile su, s jedne strane postignuti rezultati u razvoju filozofije i nauke, a s druge strane problem drustvenog zivota koji su u to vreme zahtevali naucno istrazivanje i resavanje. Sociologija se javlja kao izraz krize gradjanskog drustva i kao pokusaj resavanja pitanja iz zivota. Ekonomske i politicke suprotnosti ukazale su na neophodnost resavanja krize, potrebu za naucnim istrazivanjem drustva, a time in a potrebu za nastankom nauke o drustvu ili sociologije. U okviru sociologije ispoljile su se 2 tendencije. Jedna, koja je nastojala da opravda postojeci system i koja je zadatak sociologije shvatila kao pronalazenje oblika njegovog spasavanja. Druga, koja je kritikom drustvenog sistema, analizom zakona drustvenog kretanja trebalo da pomogne njegovom rusenju.Podela na: 1. 2. Gradjansku Marksisticku

1. Gradjanska sociologija ciji je osnivac Ogist Kont, usresredila se na problem podele rada, drustvene solidarnosti i funkcionisanja drustvenih sistema Marksisticka je bila vise usmerena na problem pokretackih snaga i zakona istorijskog razvoja drustva, posebno borbe klasa i revolucije. Gradjanska se vise bavila pitanjima odrzavanja i funkcionisanja, a marksisticka menjanjem drustvenih sistema.
2.

Sociologija proucava drustvo: njegovu strukturu, funkcionisanje i zakone razvoja drustva. Njene temelje postavnja sredinom XIXv. Ogist Kont,Herbert

Spenser, Karl Marks. Postaje moderna nauka delima emila Dirkema i Maksa Vebera.

Drustveni determinizam i drustveni zakoni
Determinizam(determinare-odrediti) je shvatanje o sveopstoj odredjenosti svih pojava. U svetu postoji opsta uzrocna(kauzalna) veza izmedju pojava, sto omogucava zakljucivanje o proslim stanjima prirode i drustva na osnovu sadasnjih znanja kao i predvidjanje buducih dogadjaja. Jedna pojava je drustveno odredjena. Suprotno stanoviste od determinizma je indeterminizam, ucenje koje porice nuzni, uzrocni karakter prirodnih i drustvenih procesa, po kome i covecija volja apstolutno neodredjena i nepredvidiva. U istrazivanju drustvenog determinizma najcesce se koriste sledeci pojmovi: okolnosti, cinioci, uzroci i povodi. Okolnosti su uslovi ciji uticaj na posmatranu pojavu nije ni neposredan ni presudan. Cinioci su bitni i delatni uslovi od kojih zavisi da l ice se neka pojava desiti ili ne. Uzroci su najaktivniji cinioci, dovoljni i neophodni uslovi koji neposredno proizvode neku pojavu. Povodi su cinioci koji neposredno prethode samoj pojavi, mogu biti vrlo malog znacaja i cak slucajni prethodnici. Drustvene pojave su odredjene mnostvom prirodnih, drustvenih i individualnih cinilaca. Drustveni determinizam ima svoju slozenost i specificnost. Deterministicka veza medju pojavama moze da ima razlicite oblike, te veze mogu da budu nuzne i uzrocne ili slucajne. Drustveni zakon se definise kao jezicki iskaz o objektivno postojecoj, relativno stalnoj, opstoj i nuznoj vezi izmedju drustvenih pojava i njihovog razvoja. On postoji i deluje relativno nezavisno od svesti ljudi, drustveni zakon ima karakter istorijski nuzne tendencije razvoja ljudsog drustva. Ideal svake nauke je otkrivanje sto vise zakona. Staticki zakon je jedan od vaznih zakona drustvenih pojava koji na osnovu racuna verovatnoce otkriva determinisanost koja se ne odnosi na pojedinacne slucajeve nego na celine, grupe. Sociologiju interesuje i odstupanje, slucajnost, ostatak. Pojedinacna odstupanja ne opovrgavaju determinisanost drustvenih pojava nego samo pokazuje da se u drustvu ne desava sve nuzno. Sociologija ne prihvata strogi determinizam. Pojedinacni dogadjaji i sigurni pravci drustvenog kretanja ne mogu da se predvide.

Istorijski tok nije unapred u potpunosti determinisan i ne ostvaruje se sa fatalnom neizbeznoscu

Stvaranje sociologije kao nauke

U konstituisanju sociologije kao naucne discipline najveci udeo imaju SenSimon, Kont i Spenser. Klod Anri Sen-Simon ima ogroman, mozda i presudan znacaj za nastanak sociologije. Sen-Simon je izvrsio najznacajniji uticaj na formiranje pozitivizma i pozitivisticke sociologije. Sen-Simon shvata drustvo kao jednu celinu u kojoj deluju posebni zakoni kretanja razliciti od onih koji vaze za pojedinca. Svoju osnovnu misao o istorijskom razvoju drustva Sen-Simon je usvojio od Kondorsea. Misao o usavrsavanju ljudskog drustva u procesu napredovanja od nizih ka sve visim stupnjevima razvoja. Prvi stupanj je teoloski, drugi je metafizicki, i treci naucni. Rad a posebno industrijska proizvodnja, nauka i umetnost treba da budu osnovne delatnosti u buducem drustvu. Sen-Simon nije stovrio celovit socioloski sistem, mada se u njegovim radovima ( Novo hriscanstvo, Rasprava o nauci o ceoveku, Industrijski sistem) nalaze osnovni element socioloske teorije. Kont je bio Sen-Simonov ucenik i licni sekretar, teoreticar koji je sistematizova ideje svojih prethodnika i izgradio jednu zamisao sociologije koja se zasniva na pozitivistickoj metodi o teoriji. U IV tomu svog dela Kurs pozitivne filozofije, Kont je prvi put upotrebio rec sociologija, do tad kao i Sen-Simon je upotrebljavao rec socijalna fizika. Nastanak Kontove sociologije povezan je sa ondasnjim drustveno-istorijskim uslovima, sa stanjem u francuskom drustvu toga doba. Kont se zalaze za konstituisanje takve nauke koja ce svojim duhom pozitivnoh znanja predvideti tok dogadjaja i usmeriti drustveno delovanje u odredjenom pravcu, omoguciti istovremeno suzbijanje revolucionarnih ideologija i donosenje cvrstih normi za oblikovanje drustva. Ona treba da jaca postojece drustvo. Sociologija je najmladja nauka, a stvari koje ona proucava najslozenije. Dva osnovna dela sociologije su: socijalna statika i scoijalna dinamika. Jedan izrazva red, poredak, a drugi progress. Oba ova dela su komplementarna. Socijalna statika se bavi proucavanjem strukture drustva, pojedinacnih elemenata koji su u sastavu tog drustva. Osnovna celija drustva i najelementarnija

tvorevina je porodica. Politicka vlast se javlja kao cinilac drustvene kohezije koja sprecava da se drustvo dezintegrise. U drustvenoj strukturi Kont razlikuje 4 klase: • Spekulativnu klasu(naucni radnici i umetnici) • Prakticu klasu(predstavnici proizvodnje i prometa) • Seljacku klasu(poljoprivrednici) • Radnicku klasu Socijalna dinamika treba da bude usredsredjena na otkrivanje uzroka drustvenih promena i zakonitosti razvoja covecanstva. Kont drustvenu istoriju cevecanstva svodi na istoriju ideja, pri cemu napredak ljudskog duha kroz 3 stanja predstavlja osnovni zakon socijalne dinamike. Uprkos socioloskoj kritici Kontovog stvaralastva, njegov socioloski sistem je odigrao znacajnu ulogu u razvoju sociologije kao nauke jer su u elementima tog sistema prnasla osnovu mnoga teorijsko-metodoloska stanovista. Herbert Spenser je engleski mislilac koga smatraju jednim od osnivaca sociologije. Najznacajnija Spenserova dela su: Sistem sinteticke filozofije, Uvod u studije sociologije, Klasifikacija nauka. Mada je pozitivizam bio idejni temelj za izgradnju Spenserove socioloske teorije, na njega su mnogo vise uticala dela iz geologije i biologije u kojima je tada dominirala ideja evolucije. Na Spensera su, pre svega, uticale ideje Lamarka. Da bi pokazao svojevrsno delovanje bioloskih zakona, on je drustvo prikazao kao osobiti organizam. Spenserova zasluga je u tome sto je u sociologiju uveo kategorije kao sto su: ustanova, drustvena struktura, drustvena funkcija, i drustvena integracija. On je jedan od preteca strukturalnofunkcionalisticke sociologije.

Nauka o drustvu u delima klasika marksizma

Marks i Engels objavljuju svoje prve radove kad i Kont. Uporedo sa nastankom sociologije javlja se i marksizam sa drugacijim shvatanjem coveka, drustva i drustvenog razvoja. Marksizam se nastavlja na nemacku klasicnu filozofiju, klasicnu englesku politicku ekonomiju i francuski utopijski socijalizam. Marksisticka teorija drustva ne moze se svesti na sociolosku teoriju jer obuhvata filozofska, antropoloska i ekonomska podrucja. Marks i Engels nisu stvorili celovit

To se najbolje vidi u Prilogu kritici Hegelove filozofije drzavnog prava. partiju i problem revolucije. Marks polazi od toga da je covek rodno bice cije je osnovno unutrasnje svojstvo stvaralastvo. tvorac sopstvene istorije. analizom i razradom mnogih problema bavio se i Fridrih Engels. inteligenciju. nacije i nacionalnog pitanja. One je razradio pitanja teorije partije. Marks jos za zivota izjavljuje da nije marksist. S obzirom na to da je Marksova teorija. Marks je u podeli rada video jedan od osnovnih zakona formiranja i razvoja dosadasnjih oblika drustvenog zivota. ali “ne po svojoj volji. klase i klasne borbe. Osnovni zakon drustvenog razvoja Marks otkriva u protivrecnomstima do kojih dolazi izmedju razvitka proizvodnih snaga i postojecih odnosa u proizvodnji koji sputavaju dalji razvitak tih snaga. birokratije i culture. Lenjin se zalagao za razvoj sociologije. drzava. Imperijalizma i monopolistickog kapitalizma. odnos drzave i revolucije. Gramsi je istrazio kulturu kao specifican duhovni problem. za razliku od Kontove bila kriticka u odnosu na gradjansko drustvo i da je u njenoj osnovi bilo ne samo oktrice zakonitosti drustvenog razvoja vec i “teorija naucnog socijalizma”. Osobitost ljudske prirode ne treba traziti u samoj prirodi kao takvoj vec u proizvodnoj delatnosti u najsirem smislu. Znacajan doprinos daljoj razradi marksizma dao je i Vladimir Ilic Lenjin.socioloski sistem poput Kontovog. drzava. Doprinos drustvenoj teoriji dao je i Antonio Gramsi. U okvirima Marksove zamisli o drustvu. Ekonomsko-filozofskim rukopisima i Tezama o Fojerbahu. Najznacajnija pitanja su: porodica. privatna svojia. Po Marsku. Ljudi prave sopstvenu istoriju. covek je i subjekt. socijalisticki pokret. Citava istorija drustva prikazana je kao istoriju klasnih borbi. a ne samo njeno orudje. vec se elementi dustvene teorije nalaze u njihovim istrazivanjima coveka. drustva i istorije. drustvo. Drustvena podela rada i privatna svojia nad sredstvima za proizvodnju uslovili sui pojavu otudjenja coveka. Veca podela rada uslovila je nastanak privatne svojine in a njoj zasnovanu podelu drustva na klase. Covek nije apstraktno bice vec covekov svet. italijanski mislilac. ne pod okolnostima koje su sami izabrali nego pod okolnostima koje su neposredno zatekli koje su date i nasledjene”. ne iznenadjuje da je ona cesto ideologizirana i tumacena na uproscen nacin. delovanje. koristeci upravo termin sociologija. Ta protivrecnost se razresava socijalnom revolucijom. .

nasledje. biologicizam(sa bioloskim organizmima). Drugu varijantu u biologicizmu predstavlja socialdarvinizam. H. • Biologicizam. Senser prvi tvrdi da je drustvo organizam. Gobino uvodi rasu kao cinilac. Keri. kao i odgovora na slozenost drustvenih pojava. Geografski determinizam. Ljudska svest. Mur. u drugoj polovini XIX v. u razvoju sociologije ispoljena je tendencija da se drustvene pojave. opsti pogleda savremenih socioloskih teorija moguce je istorjski prikazati kao: naturalisticke. Hentington smatra da klima ima veliki uticaj na drustvo. prirodna flora i fauna. klima. • Mehanicizam. Rene Vorms. Naturalisticke teorije drustva: mehanicizam(izucavati po analogiji sa mehanickim sistemima). Potpuni organicizam zastupao je Paul fon Lilienfeld. geografski determinizam(delovanje geografskih cinilaca). odabiranje. Klasifikovali su u 3 osnovne grupe: . kolicina vode. Klima utice na zdravlje stanovnistva. nasledje i odabiranje. formalisticke. nastojanje da se drustvene pojave objasne kao “proste varijacije fizickih pojava”. • Psiholoske teorije. i pocetkom XX v. javlja se pokusaj da se drustvo i drustvene pojave objasne uticajem bioloskog cinioca. odgovaraju u ciklusu proizvodnji zita. Le Plej na osnovu proucavanja porodice i porodicnog budzeta izvodi zakljucak o presudnom uticaju geografskog cinioca. svojstva zemljista.Teorija i pravci u sociologiji Radi sticanja celovitog uvida u razlicitost pogleda na drustvo. Koristeci pojmove organizam. Dzivnos.Predstavnici: Ludvig Glumpovic. sustina i razvoj drustva objasne psihologisticki. Predstavnici: Herbert Spenser. funkcionalisticke i strukturalisticke. Beveridz imaju teoriju o suncanim pegama i privrednim ciklusima. de Lapuz. Paul fon Lilienfeld. G. geografski polozaj. borba za opstanak. Po Glumpovicu je rat izmedju naroda isto tako neminovan kao i borba za opstanak medju ostalim bicima. covekov psihicki zivot. Oto Amon. Artur Zozef Gobino. prilagodjavanje.V. Albert Sefle. psiholoske. izrazava nastojanje da se bioloski zakoni prenesu na objasnjenje drustva i drustvenog zivota. sunce i pojave na njemu.

kolektivno-psiholoske. s jakim osecanjem solidarnosti i svescu o zajednici a koja se temelji na krvnoj vezi i . Sorokin u delima Dustvena kultura i dinamika. Formalna sociologija se ne oslanja ni na jednu drugu nauku pomocu koje bi objasnila drustvo. Drustvene pojave su kolektivni nacin ponasanja i misljenja koji postoje u drustvu. O podeli drustvenog rada. nezavisnost. nemacki sociolog. U sredistu Veberove sociologije je drustvena pojava. Sigmund Frojd. zastupali su Gabrijel Tard. Najznacajniji predstavnik ove teorije je Emil Dirkem. Dirkem je smatrao das u drustvene pojave specificne pojave: one postoje objektivno. kultura i lucnost polazi od teze da se drustvene pojave sastoje od interakcije ljudi koje u sebi sadrze 3 osnovna elementa: subjekte radnje. instinkt borbenosti. znacenje radnji i materijalne nosioce znacenja. Vilijam Mak Dugal. Samoubistvo i Elementarni oblici religijskog drustva. su nastale kao rezultat nastojanja da se drustvo shvati kao skladan i integrisan sistem. Kolektivno-psiholoske teorije. Drustveni determinizam i ljudska sloboda. Emil Dirkem je izlozio svoje ideje u vise dela od kojih su najvaznija: Pravila socioloskog metoda. Maks Veber. Mak Dugal je drustvene pojave tumacio instiktima: instinkt bezanja s osecanjem straha. Polaze od predpostavke da sociologija istrazuje oblike zajednickog zivota medju ljudima. potcinjenosti. van svesti pojedinca: on ih nalazi gotove u drustvu i one na njega vrse pritisak a on im se potcinjava. Zorz Gurvic i Pitirim Sorokin. roditeljski instinkt. Formalna sociologija se javila kao reakcija na biologizam i psihologizam. drustveno ponasanje pojedinca. Gurvic u Savremenom pozivu sociologije. Drustvo je slozen sistem koji se krece i menja u tirmickim talasima i ciklusima koji se ponavljaju sto omogucuje da se utvrde odredjene pravilnosti. osnivac psihoanaliticke skole smatra da je cinilac u razvoju drustva i culture libido. Drustvo. jer sociologiju posmatra kao samostalnu nauku koja ima sopstveni prdedmet i spostvene metode. izneo je svoja teorijska shvatanja u delima Privreda i drustvo. Osnovna slabost Dirkemove teorije je svodjenje sustine drustvenih pojava na kolektivno-psiholosku oblast. Socijalno-psiholoske teorije. oblike drustvenoh organizovanja: zajednicu kao oblik koji je cvrsto vezan. socijalno-psiholoske.individualno-psiholoske. Sociologija II govori da individualno-psihicko je prisutno u kolektivnopsihickom i obrnuto. To je energija koja podstice na zadovoljavanje osnovnih nagona: zivota i ljubavi. Individualno-psiholoske teorije. instinkt odbijanja s osecajem odvratnosti. instinkt radoznalosti s osecanjem cudjenja. Protestantska etika i duh kapitalizma. jer sa unutrasnje strane one nisu dostupne naucnom saznanju. ne u pojedincu. Maks Veber. Drustvene pojave treba shvatiti kao stvari. instinkt zbijanja u grupu… Frojd.

drustvo mora da nadje za njega adekvatnu zamenu. U svakom tipu civilizacije svaki obicaj. organizacije i institucije.drustvo kao skup ljudi vezanih poslovnim odnosima. Strukturalizam . Osnovna analiticka kategorija je funkcija. Funkcionalizam je jedno od osnovnih teorijsko-metodoloskih stanovista u proucavanju drustvenih pojava. U delu Sistem opste sociologije postavio je strogu razliku izmedju sociologije i ostalih nauka. Merton je dao osnovni princip funkcionalizma. 3. drustvene gupe i udruzenja. U funkcionalizmu je drustveni sistem glavni predmet posmatranja i analize drustvenih pojava. Merton je razgranicio 3 medjusobno povezana analiticka nivoa: licnost. Eseji iz socioloske teorije. Talkot Parsons i Robert Merton su imali veliki uticaj na sociologiju. Nacin povezivanja ljudi u drustvu. kultura i drustvo. stanje u kome svi delovi drustvenog sistema rade zajedno. Parsons govori o 3 sistema drustvene akcije: 1. jer se oba stanovista zasnivaju na pretpostavci da je drustvo slozena celina. Fon Vize jenajznacajniji predstavnik ne samo nemacke vec i svetske formalne sociologije. Funkcionalizmu se cesto zamera da deterministicki posmata ljudsko delovanje jer se ljudsko ponasanje prikazuje kao pojava koja je odredjena sistemom. Polazi od toga da se ono sastoji od skupa drustvenih procesa. Drustveni sistem je funkcionalizam sadrzan u najrazvijenijem obliku. Celina je jedinstvo diferenciranih delatnosti i odnosa u okviru medjuzavisnosti i ravnoteze. Drustvenim sistemom koji se sastoji od mnostva individualnih ucesnika koji su motivisani tendecncijom ka optimizaciji zadovoljenja 2. koje se zasniva na ugovorima. materijalni predmet. Sistemu licnosti koji predstavlja sistem individualnog ponasanja. oblici udruzivanja-jeste drustveni oblik. mreza drustvenih uloga kojima su pojedinci povezani radi ostvarivanja nekog cilja. Strukturalizam je veoma slican funkcionalizmu. Zimel u Sociologiji istice da pojedinci stupaju u drustvo time sto se povezuju radi ostvarenja nekog cilja. Dela Parsona Struktura drustvene akcije. tako da ne izazivaju sukobe koji ne mogu da se rese niti da se regulisu. Sistemu kulture. koji se opet sastoje od spajanja ili razdvajanja ljudi u drustvenom prostoru. motiva kojki cesto vuce dezintegraciji. Tenis razlikuje 3 vrste oblika: drustvene odnose. koji ima prvenstveno integrativno-moralnu funkciju jer treba da prilagodi datom sistemu. Drustveni sistem postaje skup interakcija. u cijim okvirima se izgradjuju odgovarajuci organi. teznji. ideja i verovanje ima neku funkciju.

i funkcije drustvene skupine”.istrazuje interfunkcionalne celine u kojima svaki clan zavisi od drugog. razvitak. jer je to predmet proucavanja posebnih nauka. Emil Dirkem sociologiju odredjuje kao nauku o drustvenim uslovima. struktura. Glavna metodoloska obelezja empirizma su merenje i opis pojava. Maks Veber smatra da sociologija treba da razume drustveno delanje i da ga uzrocno objasni u njegovom toku i njegovim posledicama. posmatranim kako same za sebe tako i u njihovim odnosima. Kriticka teorija drustva nije strogo socioloski pravac: ona je socijalnofilozofska i psiholoska teorija koja je imala znatan uticaj na sociologiju narocito preko radova najpoznatijih predstavnika: Horkhajmera. Predstavnici: Levi-Stros. Adorna… Predmet sociologije Vecina sociologa se nacelno slaze sta je opsti cilj i zadatak nauke o drustvu. Socijalna statika predstavlja neku vrstu anatomije drustvenog organizma. U sredistu egzistencijalizma se nalazi covek kao subjekt. Po Kontovoj zamisli sociologija se deli na: socijalnu statiku i socijalnu dinamiku. . On posmatra das u predmet proucavanja sociologije “rascenje. Neophodnost opste nauke o drustvu uvidja i Herbert Spenser. Fuko. Sociologiju ne interesuje sadrzina drustvenih odnosa. Merkuzea. Predstavnici formalne sociologije smatraju da sociologija proucava drustvene oblike ili forme. Ezen Diprel sociologiju shvata kao nauku o drustvenim grupama. Parsons odredjuje sociolosku teoriju kao onaj spekt teorije socijalnih sistema koji se bavi pojavama institucionalizacije. Balibar. Pulancas. njihovom nastanku i njihovom funkcionisanju. Altiser. Socioloski empirizam je jedna od najsirih orijentacija koju karakterise zanemarivanje teorije. Froma. a u strukturalizmu Fukoa u prvom planu je pojam strukture “anonimni sistem bez subjekta”. Socijalna dinamika ima za predmet da objasni pravac drustvene evolucije.

Sredjivanje i prikazivanje rezultata 5. Stanoviste o korenitoj epistemoloskoj razlici prirodnih i drustvenih nauka i uslovi metod razumevanja 3. Stvaranje plana istrazivanja 3. Marks je razvio metod materijalisticke dijalektike pokazavsi na primeru gradjanskog drustva da nepomirljivi klasni sukobi i suprotnosti leze u osnovi citavog dela istorije u kojo postoji klasna podeljenost. Stjuart Mil. definisanje cilja. Tri osnovna stanovista: 1. Stanoviste koje zastupa Marks Pozitivisticko shvatanje je da se u proucavanje drustva unesu osnovna epistemoloska nacela prirodnih nauka. Prikupljanje podataka raznim metodama i tehnikama 4. Proces istrazivanja sastoji se iz sledecih 5 faza: 1. osnovni je pokazatelj njene zrelosti i razvijenosti. sistemizovanje i prikazivanje podataka do kojih se doslo primenom odredjenih metoda . Kont. Interpretacija rezultata i izvodjenje zakljucaka I faza: izbor predmeta istrazivanja.Metod sociologije Metod svake nauke. Dirkem. postavljanje hipoteza II faza: izbor metoda i tehnickih postupaka za prikupljanje traznih podataka III faza: prikupljanje podataka pomocu razlicitih metoda i istrazivackih tehnika IV faza: sumiranje. Pozitivisticko 2. Spenser. kao nacin istrazivanja koji se u njoj primenjuje i sredstvo pomocu kojeg se dolazi do novih saznanja. Izbor i formulacija problema 2.

Metod slucaja. Pitanja mogu da budu otvorenog i zatvorenog tipa.V faza: analiziranje rezultata i izvodjenje zakljucaka Najvecu vrednost ima uzorcno objasnjenje koje daje odgovor na pitanje zasto se neka pojava dogadja i kako se ona moze proizvesti i kontrolisati. . studija slucaja. na osnovu licnih dokumenata. Strukturalnofunkcionalno objasnjenje ukazuje na polozaj i ulogu odredjene vrste pojava u sirem sistemu. Razgovor i upitnik su najcesce upotrebljivanja sredstva za prikupljanje podataka. posmatrati se mogu samo aktuelni iskustveni sadrzaji. ugled uzivaju pojedinci u odredjenom drustvu. Geneticko objasnjenje omogucuje uvid u vezi sa nastankom pojave i prethodnih faza procesa koji je do nje doveo. Analiza sadrzaja je jedan od istrazivackih postupaka za proucavanje simbolicnog opstenja. naziva se anketiranje. Biografski metod podrazumeva istrazivacki postupak. Odlika je velika sistematicnost i brzina. Moze biti labaratorijski ili eksperiment u prirodnim uslovima. Mogu se takodje ispitati odnosi odasiljaci poruka prema drugim drustvenim grupama. oni cije se delovanje i ponasanje objasnjava. Upitnik se sastoji od niza unapred pripremljenih pitanja. Posmatranje je jedna od najstarijih i najsire koriscenih metoda. U teoloskom objasnjenju dati su subjektivni cinioci. analiza slucaja su pojmovi koji se upotrebljavaju naizmenicno i gotovo u istom znacenju. Ne moze se saznati o unutrasnjoj i psihickoj strani. stavovima. a sam postupak anketa. Klinicki metod se primenjuje kod pruzanja pomoci pojedinim pacijentima u vidu individualnog rada u medicini i izvan nje. Prilikom izrade upitnika treba voditi racuna o ciljevima istrazivanja. Jakob Moreno ispituje strukture odnosa izmedju ljudi s obzirom na to kakve simpatije. primaoca i sadrzaja poruke. samo ono sto postoji li se zbiva u vreme posmatranja. Zakljucke o shvatanjima. Odasiljaca odredjene poruke. vrednostima i namerama odasiljaca poruke. Sociometrija u sirem smislu znacenja podrazumeva svako merenje i kvantitativno prikazivanje drustvenih pojava i procesa. unapred su utvrdjena pitanja i redosled. kakav autoritet. Eksperiment se moze definisati kao nuzno posmatranje u precizno odredjenim i kontrolisanim uslovima.

poklapa se sa obimom pojma klase. Tek u XVII i XVIII v. tako i u drustvu moze se uociti sklad strukture i funkcije koje idu prema zajednickom cilju. razliciti pristupi u proucavanju Pojam drustvo se nije jasno razlikovalo od pojma drzave. Merenje oznacanje iskustvenih pojava pomocu brojcanih simbola koji se pridaju pojavama koje se mere na osnovu precizno utvrdjenih pravila. . pojam drustva znatno siri od pojma drzave kao pravno-politicke organizacije ove zajednice. Kont pod drustvom podrazumeva harmonicnu celinu velikog broja funkcija na osnovama podele rada. 2. Pojam drustva. Doslednost. Iscrpnost sto manje upotrebljavaju reci ostali. Potpunost. razni i slicno. Uporedno proucavaju opste osobine razlicitih tipova drustva. Klasifikacija je sredstvo za otkrivanje reda medju pojavama i nastojanje da se otkriju dublje osnove tog reda. Uporedna istrazivanja se mogu podeliti u 3 osnovne verzije: 1. Kao u organizmu. Uporedna istrazivanja omogucuju ispitivanje odredjene drustvene pojave ili drustva u svim ili mnogobrojnim oblicima. Istrazivanja u istom drustvu koja doprinose objasnjenju unutardrustvenih varijacija raznih pojava. 3. i osobenosti i razlike pojedinih vrsta drustvenih pojava u razlicitim drustvima. sve klasifikacijske jedinice stvaraju na osnovu istog kriterijuma deobe. Drustvenih pojava u vise konkretnih drustava koja pripadaju istom drustveno-istorijskom tipu.Sociometrijski test kojim se otkrivaju privlacnosti i odbijanje medju pripadnicima odredjenih drustvenih grupa.

Po Dirkemu. Marks je u odredjivanju pojma drustvo vise vrsta odnosa od kojih se u njegovim radovima izdvajaju 2: odnos ljudi prema prirodi i medjusobni odnosi ljudi. Direkm razlikuje 2 tipa drustva: 1. Po Marksu. U predgovoru za Prilog kritici politicke ekonomije Marks pise: “ljudi stupaju u odredjene odnose. i priroda su u nerazdvojnoj vezi. Jovan Cvijic proucava prirodno-geografske uslove. Drustvo je “nadorganizam” u kome vaze iste ili slicne zakonitosti iz organske prirode. drustvo i kulturu na Balkanskom poluostrvu. drustvo je “proizvod uzajamne delatnosti ljudi” i predstavlja ukupnost odnosa medju ljudima. Ono je u najtesnjoj vezi sa razvitkom ekonomije.Grupe koje se obrazuju u drustvenoj podeli rada. njihove volje i htenja. drustvo nije prost zbir jedinki vec sistem koji je obrazovan u njigovim udruzivanjem. Dirkem je medju prvima koji drustvo posmatra kao posebnu celinu koja ima sopstvenu realnost. oni cine jedinstvo. nezavisno od njigove volje”.Spenser drustvo posmatra kao krajnju tacku bioloske evolucije. drustvo. U kojem ne postoji drustvena podela rada 2. Priroda i drustvo Covek. Po Dirkemu sustina drustva je u kolektivnim predstavnicima i drustvenim ustanovama koje postoje kao stvarnost nezavisno od pojedinca. nuzne odnose. .

Radom covek obezbedjuje i stalno poboljsava materijalne i druge uslove svoje egzistencije. nezavisno od njivove volje. Covekov rad je unapred zamisljen i isplaniram po nacinu na koji ce se obaviti i sredstvima koje ce koristiti. ali svaka delatnost nije rad. Svaki rad je jedna delatnost.Drustvena delatnost i rad Ljudski rad je najvazniji oblik drustvene delatnosti. ili povremeno. U odredjivanju pojma drustveni odnos 3 su posebno karakteristicna: psihologizam. Prema psihologistickom stanovistu psiholosko povezivanje dva ili vise individualnih ponasanja ciji akteri svesno neposredno uticu jedni na druge. Najvazniji oblik drustvene delatnosti je rad. formalizam i Marksovo shvatanje. Delatnosti koje nisu rad obavljaju se obicno spontano. drustvenokorisnih usluga. organizovane i neorganizovane. Tard i Veber ovo zastupaju. Opstanak savremenog drustva nemoguc je bec sve tri vrste radnih delatnosti. a proizvodnja materijalnih dobara je osnovni oblik ljudskog rada. trajne i promenljive. Drustveni odnosi se mogu podeliti na: formalne i neformalne. Ljudski rad nije samo i iskljucivo stvaranje materijalnih dobara. Moze biti: materijalno-produktivan rad. Marksovo shvatanje. primarne i sekundarne. manje organizovano. . duhovno-produktivan rad. da bi proizvodili oni treba da stupaju u odredjene odnose.

a zasnivala se na razlikama u polu i starosti. Drustvena podela rada se odnosi na izdvajanje delatnosti i stvaranja odgovarajucih grupa u drustvu kao celini. privatnog vlasnistva i drzave dao 3 velike drustvene podele rada: 1. pojedinacna podela rada. ali i takodje i osnova svojinskog prisvajanja podele drustva na klase. svako obavlja rad u skladu sa svojim sposobnostima. Znacaj podele rada medju prvima uocava Platon. Engels je u Poreklu porodice. Podela rada se javlja kao nuznost iz koje proizilaze odredjeni oblici drustvene strukture. Podela rada ima 2 osnovna aspekta: 1. posebna podela rada. Podela rada je razbila prvobitna drustva. Ona je rezultat covekove proizvodne delatnosti. Izdvajanje zanatstva od poljoprivrede 3. Pojave trgovine kao posebne grane Istorijski razvoj drustva zasnovan na podeli rada dovodi do nastanka privatne svojine. Marks u Kapitalu razlikuje 3 osnovna oblika: opsta pdela rada. . U pocetku podela rada je bila prirodna podela rada. Direkm O podeli drustvenog rada govori da podelom rada povecava solidarnost i medjuzavisnost u drustvu jer se javlja potreba za proizvodima drugih onda kada se oni bave razlicitim poslovima. drustvenih ustanova. drustvene organizacije. podele rada na umni i fizicki i do podele na selo i grad. Marks podelu rada posmatra kao cinilac koji dovodi do podvajanja u drustvu. Izdvajanja zemljoradnje kao posebne grane stocarstva 2. sto predstavlja jednu od najstarijih podela koja se i danas odrzava. Smit objasnjava podelu rada i njen razvitak iskljucivo sa stanovista ekonomsko-politickih ciljeva koji proizilaze iz interesa za sto vecom produktivnoscu ljudskog rada. Podela rada je bila osnova za stvaranje materijalnog bogatstva drustva.Podela rada Podela rada predstavlja osnovni strukturalni princip organizacije celokupnog drustvenog rada. a ne urodjena osobina ljudske prirode.

II rad je radniku spoljasnji. pa i od samog sebe. kao otudjenje covekovih potreba. Proces otudjenja rada ispoljava se u razlicitim. iskoriscavanje. IV otudjenje coveka od coveka. od svog rada. jer u njega ulaze svoje fizicke i duhovne potencije da bi na kraju dobio samo neznatan deo proizvoda. egoizam. njegovi specificni rod. njen prvi oblik je jednostavna kooperacija u kojoj ljudi okupljenih na istom prostoru obavlja isti posao. onda ce i druge da dozivljava iz perspective otudjenog pojedinca. U politickoj oblasti drustva otudjenje se ispoljava kao dominacija drzave. a pre svega. . odvojenost coveka od proizvoda svog rada. radnik postaje “dodatak masini” gde radnikov ritam podredjen radu trake. Ako je covek otudjen od svog proizvoda. Tehnicka. U socioekonmskoj sferi. otudjenje se ispoljava kao razdvojenost rada i upravljanja. Pojedine gurpe se izdvajaju iz drustva i postaju nadredjena sila nad covekom. Otudjenje rada Narocitu paznju otudjenju su posvetili Hegel i Marks. odvojenost rada od zadovoljstva. U istorijskom razvoju drzava znacajno mesto zauzima i podela na fizicki i umni rad.2. politickog i birokratskog aparata u drtustvu. on je sredstvo za odrzanje gole fizicke egzistencije III otudjeni rad ne otudjuje samo coveku prirodu i predmete nego i njegovu zivotnu delatnost. medjusobno povezanim vidovima: I radnik postaje rob svog predmeta. nezdrava konkurentska borba. Masina potiskuje “zivi rad”.

svojina i dostignuti stepen razvitka sredstava za rad uticu na karakter strukture citavog drustva. . nad materijalnim i duhovnim dobrima. Kic i sund. otudjivanje. Na individualno-psihickom planu. na karakter drustvenih odnosa u celini. materijalnih i duhovnih dobara 2. Svojina je istorijski promenljiva drustvena ustanova. U profesionalnoj oblasti pojedinca. izolovanosti. Na individualno-psihickom planu. Svojina i drustvena moc Podela rada. Marks je izveo zakljucak da je ukidanje privatne svojine i klasne eksploatacije osnovni drustveni preduslov kojim treba da zapocne istorijski process oslobodjenja ljudskog rada i coveka.U duhovno-kulturnoj sferi otudjenja se ispoljava u razlicitim vidovima pri cemu znacajnu ulogu ima podela ljudi na one koji “proizvode” duhovne vrednosti i one koji proizvode razna materijalna dobra. normativno regulisanje prava svojine. otudjenje se ispoljava kao osecanje usamljenosti. prenosenje… 3. U profesionalnoj oblasti pojedinca. sto podrazumeva raspolaganje. svojina podrazumeva covekov monopol nad stvarima. Sociolosko tumacenje. otudjenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitacnija u “razmrvljenom radu” industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. izbegavanja druzenja i saradnje sa drugima. Pravni pojam svojine odnosi se na regulisanje svojine. upravljanje plodouzivanje. prisvajanje i posedovanje sredstava za proizvodnju i sredstava za potrosnju. Ekonomski pojam. otudjenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitacnija u “razmrvljenom radu” industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. ima 3 tumacenja 1.

Sa socioloskog stanovista presudno je ko stvarno raspolaze odredjenim predmetima. U klasicnom kapitalizmu vlasnik je sam upravljao svojim preduzecem. grupnog ili drustvenog posedovanja. privatna svoina ili grupna(kolektivna i zajednicka) ili drzavna svojina ili drustvena. statusna moc i znanje. drustvena moc je kategorija koja doprinosi proucavanju drustvene strukture. Svojina je drustveni odnos nejednakih mogucnosti pojedinacnog. . svojina nad sredstvima za proizvodnju(najznacajniji oblik) ili svojina nad predmetima za potrosnju i licnu upotrebu. Drustvena moc je zastupljena u svakoj grupi u kojoj postoje izvesni hijerarhijski odnosi izmedju njenih clanova. Titular privatne svojine je najcesce pojedinac. Drustvena moc je sistem nejednakih mogucnosti pojedinaca i grupa u donosenju relaticno znacajnih odluka. Od drzavne svojine se razlikuje drustvena svojina koja predstavlja oblik kolektivne svojine koju susrecemo u period izgradnje socijalizma. Ovaj oblik svojine je kritikovan zbog njene nedovoljne motivacije sposobnosti da bude nosilac ekonomskog razvoja i napretka u drustvu. Pored pojma svojina. Privatno-kapitalisticka svojina menja oblik ali u kolektivnokapitalisticku.Prisvajanje od jedne strane istovremeno predstvavlja lisavanje drugih da dodju u posed odredjenih dobara. Subjektu. Nejednake mogucnosti drustvene moci mogu da pocivaju na razlicitim osnovama: fizicka sila. Svojina se razlikuje po 2 osnova: objektu. Pojam svojine razvijen je ponajvise kroz pojam privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju. svojina. koriscenja ili raspolaganja ogranicenim prirodnim i drustvenim dobrima. Privatna svojina predstavlja najbitniji oblik drustvenih (ne)jednakosti medju ljudima. Pojam drustvene moci se u sociologiji najcesce odredjuje kao mogucnost ostvarivanja uticaja jedne individue na drugu. U savremenom drustvu su akcionarska drustva.

Tri osnovne delatnosti: privreda. nego uvek kao pripadnik neke grupe. Kolektivna svest Prema Marksovoj shemi. Covek ne zivi niti radi sam kao jedinka. pojavu ili citavu oblast realnosti. Drustvo se u svojoj opstoj strukturi sastoji od ljudi kao osnovnih materijalnih elemenata. Kao formiranje drustvenih grupa. Kolektivni ideal ii vrednosti 5. osnovna konstitutivna podrucja drustvene celine su: 1. Ovo povezivanje moze da se posmatra u 2 osnovna pravca: 1. Povezivanje mikroelemenata. Ove oblasti se nazivaju segmenti drustvene makrostrukture. Svako drustvo je jedna manje ili vise izdiferencirana. Podrucje drustvene svesti Marks uvodi slozeniji pojam. Drustvene institucije 3. Drustveni simboli 4. drustveno bice. Morfoloska struktura drustva 2. drustvene moci i drustvenog ugleda.Drustvena struktura U najopstijem znacenju pojma struktura podrazumeva relativno stabilan sistem odnosa izmedju elemenata koji cine jednu stvar. klasa i slojeva 2. ljudi i njihovih polozaja i uloga u slozenije celine dovodi do nastanka makrostrukture drustva. nehomogena celina relativno stabilnih drustvenih odnosa. politika i kultura. Ekonomska osova 2. Dirkemova shema opste strukture drustva obuhvata 5 strukturalnih elemenata: 1. Kao pripadnik gurpe on obavlja odgovarajucu delatnost i zauzima odredjen polozaj u drustvu. Kao formiranje organizacije i drustvenih podsistema. . U svakom drustvu postoji odredjen broj drustvenih uloga i drustvenih polozaja koji su relativno nezavisni od ljudi kao individua. Pravno-politicka nadgradnja 3. Drustveni polozaj je mesto koje pojedinac zauzima u raspodeli materijalnog bogatstva.

nacije) 4. 3. stepen formalizacije odnosa. Prema stepenu formalizacije odnosa: formalne i neformalne grupe 2. Potreba za zadovoljavanje nekih zajednickih interesa i sklonosti. U ove grupe ubrajamo klase. Sekundarne nastaju na osnovu zajednickih odnosa 3. stepen i kvalitet povezanosti pojedinaca u grupi. grupa vrsnjaka. politicke. Primarne grupe su porodica. Zajednicki polozaj u drustvu. prijateljska grupa. stepen grupnog uticaja na ponasanje pojedinca. grupe mogu da budu referentne i nereferentne . Postoje 4 uzroka koji dovode do stvaranja grupa: 1. stepen raspodele drustvene moci i nacin rukovodjenja. stepen prisnosti i intenziteta medju clanovima. Sa stanovista opste socioloske teorije. kaste i staleze. Klasifikacija grupa i sagledavanje unutargrupnih odnosa: mogucnost ulaska i izlaska.Drustvene grupe i slojevi Drustvena grupa je manji ili veci broj individua koje su medjusobno povezane trajnim ili privremenim odnosima. sagledavanju unutargrupnih odnosa doprinose sledecih pet obelezja: 1. Prema aktuelnom uticaju na clanove. U zavisnosti od vrste delatnosti koja se u njima obavlja: radne grupe. kulturne. Prema prisnosti i intenzitetu interpersonalnih odnosa razlikuju se primarne i sekundarne grupe. 2. Zajednicko drustveno-istorijsko poreklo(etnicke grupe. narodi. Potreba za obavljanjem neke delatnosti na zajednicki nacin.

drustvenoj proizvodnji i reprodukciji ljudskog roda. zive u zajednici. Monogamna porodica je postal znacajan cinilac u drustvenom razvoju. porodica parova i monogama porodica. poligamski brak: poliginija i poliandrija. Porodica parova. Porodica Porodica je osnovna drustvena grupa koja se zasniva na braku i odnosima srodstva i ciji clanovi. stanje u kome ne postoje izdiferencirani bracni odnosi. . crkveni. Porodica punalua. cine je srodnici koji su podeljeni po polu i starosti. Ovu razvojnu liniju u osnovi je prihvatio Engels. Porodica krvnog srodstva. moguce je razlikovati skupove i zajednice. porodica krvnog srodstva. Brak moze da bude: obicajni. Obezbedjuje reprodukciju drustva radjanjem potomstva. Monogama porodica. Porodica nastaje zasnivanjem braka izmedju muskarca i zene u kojem se radjaju deca. gradjanski i fakticki. Pociva na heteroseksualnim vezama. Zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue i podelu uloga unutar porodice. porodica punalua. Promiskuiteta. Brak je drustveno ustanovljena biosocijalna veza.4. Obezbedjuje obavljanje odredjenih ekonomskih delatnosti u okviru porodice. grupa rodjene brace jednog roda ima za zajednicke zene grupu rodjenih sestara iz drugog roda. obezbedjuje i razvija socijalne i individualne osobine licnosti. poslednji stupanj u evoluciji porodicnih odnosa. Ona se odlikuje cvrstom bracnom vezom izmedju muskarca i zene a njen nastanak se vezuje za pojavu privatne svojine u drustvu i trenji da se ona zastiti i ostavi u nasledje. Prema stepenu raspodele drustvene moci u nacinu rukovodjenja na autoritarnim i demokratskim grupama. porodica je prosla kroz sledece faze razvoja: stanje prvobitnog promiskuiteta. Prema Morganovoj teoriji. Na osnovu stepena kvaliteta povezanosti clanova. 5.

Ona je znacajn cinilac procesa socijalizacije. Psiholoske funkcije porodice. tazbinsko. U tradicionalnoj porodici se neguje kult starijih. .Cinom radjanja dece brak prerasta u prodicu kao srodnicku zajednicu. Srodstvo je i drustvena veza izmedju odredjenih lica a ispoljava se u sledecim oblicima: adoptivno. pre svega drustveno-ekonomskih. a takodje i dominacija muza nad zenom i decom. U vaspitno-obrazovni process dece uvodi se niz novih cinilaca. Drustveno-ekonomske funkcije. u njoj se zadovoljavaju znacajne psiholoske potrebe. Porodica ima znacajnu vaspitno-obrazovnu ulogu. drustveno-ekonomske i psiholoske. Pod uticajem procesa industralizacije i urbanizacije zivot ceoveka je mnogo izmenjen. Modernu porodicu karakterise ravnopravnost bracnih partnera i sirok individualizam njenih clanova. porodica postaje sve vise samo potrosacka jedinica jer proizvodna funkcija skoro u potpunosti prelazi na drustvo. U savremenom drustvu se jedan broj porodicnih funkcija. Porodica ima zastitnu ulogu. Biolosku osnovu prodice cine zadovoljavanje polnog nagona i bioloska reprodukcija ljudskog rada. menja ili preuzima od strane drustvenih institucija. briga za ekonomski i moralni zivot svojih clanova. Savremena porodica je pretezno gradjanska porodica koja je sve manje ekonomsko-proizvodna a sve vise potrosacka grupa. Najvaznije porodicne funkcije su: bioloske. Dva tipa porodicnih odnosa: matrilinearno i patrilinearno srodstvo. duhovno. Savremena porodica nastaje i formira se pod uticajem procesa industralizacije i urbanizacije. Pociva na privatnoj svojini a svojstvena joj je zajednicka obrada zemlje i zajednicko domacinstvo. Tradicionalna porodica je bila prosirena zajednica u Tenisovom smislu reci. Ona se ogleda u pruzanju raznovrsnih vidova pomoci i zastite njenih clanova.

nacija. U dolinama velikih reka: Tigra. velicini. U drustvu postoje 2 tipa naselja: selo i grad. Razvoj tipova naselja strukturu odnosa u njima odredili su privreda. koje u pocetku povezuje zajednicki zivot na nekoj teritoriji a kasnije predstavlja o zajednickom nastanku i poreklu kao i osecanje pripadnosti i identiteta. Drustvena organizacija ovih prvih drustveno-prostornih skupina pocivala je na prosirenoj porodici i kolektivnoj svojini. Nila. Grad je vece naselje u prostoru koji je kontinuirano drustveno organizovan u kojem je razvijena drustvena podela rada i u kojem preovladava nepoljoprivredno stanovnistvo. U drustvu postoje i razvijaju se i razni prelazni i mesoviti oblici naselja. Gradovi se dele na preindustrijske i industrijske. Svaki tip drustva ima odgovarajucu etnicku zajednicu i u tom smislu se razlikuju: pleme.Naselja Naselja se medjusobno razlikuju u prirodnom pogledu. ima slabo razvijenu drustvenu podelu rada i u kojem preovladava poljoprivredno stanovnistvo. Organizacija naselja utice na drustvene funkcije. Prva naselja stvarala su i odrzavala se na obalama vecih reka i drugim podrucjima odredili su privreda. narod. Ganga. socijalnim i kulturnim osobenostima. Etnicke zajednice Etnicke zajednice su drustvene grupe istorijski nastale. Eufrata. . Tada se covek stalno vezao za odredjenu teritoriju obradjujuci zemlju i gajeci stoku. organizacije prostora. Jordana. kultura i drustvena obelezja. kultura i drustvena obelezja. Selo je manje naselje koje je pretezno smesteno u prostoru koje nije socijalno organizovano. Sela su najstarija naselja.

istorijskasudbina. u Francuskoj i Austrougarskoj monarhiji.Pleme je prastari oblik zajednickog zivota koga karakterise krvno srodstvo i teritorija. Nacionalizam se zasniva na verovanju u postojanje zajednickih mitova od kojh se 2 izdvajaju: mit “o zajednickom poreklu”. Nacija kao pojam i kao etnicka zajednica upucuje na zajednicku pripadnost na ideju porekla pojedinaca nezavisno od njihove volje. navike i obicaji. po Hegelu nacije koje nemaju svoje drzave su nacije bez istorije jer nemaju ni proslost ni buducnost. 4. U savremenom znacenju nacija predstavlja istorijski nastalu zajednicu ljudi sa zajednickim poreklom koji zive na odredjenoj teritoriji. 3. Naglasava se da je za narod karakteristicno formiranje zajednicke kulture. . jezik. obicaji. religija. a aristokratija je pozvana da vlada jer je nosilac najboljih nacionalnih osobina. Spiritualisticka. Empirijsko-pozitivisticka: zajednicko poreklo. Plemstva ispoljavaju i prenose najbolje osobine nacije. na kompaktnoj teritoriji i u okviru zajednickog jezika i bliske etnicke i kulturne sposobnosti uopste. Pored zajednickog porekla i teritorije pripadnike plemenske zajednice povezuje i osecaj pripadnosti. jedinstvena Marksisticka teorija nacije polazi od toga da je nacija istorijska pojava nastala je na osnovu drustvene podele rada epohe kapitalizma. i taj process do danas nije zavrsen. Narod je etnicka zajednica koja nastaje spajanjem veceg broja plemena na odredjenom teritoriji i na osnovu zajednickog jezika. govor. Teorije: 1. Proces formiranja nacija bio je neravnopravan i razvitak nacionalnih pokreta prosao je kroz razlicite faze. Subjektivno-psiholoske. Stvaranje nacija je pocelo u XVII v. sa formiranjem zajednicke ekonomske i politicke strukture i sa kulturnim i duhovnim karakteristikama. Vulgarno-materijalisticka polazi od stave da je sustina nacije u tome da zajedno zive i razvijaju se potomci istih predaka cije su genetske osobine prenose najbolje osobine na generaciju. teorija. Nacija zaista nije nesto drugo nego narod na visem stupnju drustvenog. krajem XIX v. zasniva se na uverenju das vi danasnji pripadnici jedne nacije poticu od istih praroditelja. 2. 5. ekonomskog i politickog razvoja. Kriterijum koji se uzima za pripadnost naciji je svest o zajednicii teznja za zajednickim zivotom.

kapitalisti i zemljovlasnici. postoji neka vrsta diferencijacije i nejednakosti. Klase i drustvena slojevitost U svim ljudskim drustvima. Etnocentrizam. stratifikacijski i elitisticki model. Tri velike klase modernog drustva: najamni radnici. U ovom modelu se napusta konfliktna varijanta klasne strukture drustva a kljucni pojmovi su drustveni polozaji drustvene uloge koje pojedinci zauzimaju. obavljaju radi odrzavanja postojeceg sistema. Ucenje o sukobima i o klasnoj borbi je bitan element marksisticke teorije klasa.Mit o “zajednickim interesima” naglasava samo zajednicki nacionalni interes. Veber . Drustveni slojevi predstavljaju relativno homogene oblike drustvenog grupisanja i obuhvataju lica sa istim ili slicnim drustvenim polozajem. ideologija koja propoveda mrznju i netrpeljivost prema drugom narodu. Znacaj Marksove i Lenjinove teorije klasa je ogroman i nezaobilazan u analizi strukture i drustvenih kretanja XIX i XX v. Sovinizam je ekstremni oblik nacionalizma. Klase su velike drustvene grupe koje su nastale na osnovu podele rada i privatne svojine. ideolizovanje sopstvene nacionalne zajednice i potcenjivanje kulture i tradicije drugih naroda. Stratifikacijski model drustvene strukture se zasniva na osnovnim postavkama struktural-funkcionalizma. na shvatanju drustva kao celine integrisanih delova u kojoj su funkcija svih delova medjusobno dobro uskladjene. Revansizam je teznja drzave za osvetom zbog pretrpljenog poraza u prethodnom ratu. Marks i Engels su nastojali da pokazu da je sva istorija svakog dosadasnje drustva istorija klasnih borbi. Klasno-konfliktni model drustvene strukture. U savremenu sociologiju su se uoblicila 3 razlicita teorijska pristupa u ispitivanju drustvene diferencijacije i drustvenih nejednakosti: klasno-konfliktni. Ksenofobija je mrznja prema svim strancima.

Kljucne oblasti su privreda. Elitisticki model je veoma slican stratifikacijskom modelu drustvene strukture. Vlast ili vladavina kancelarije. Moska. Birokratija Birokratija je sloj koji je nerazdvojno povezan sa drzavom. vladavinu manje elite. Mihels. Organizacije nuzno proizvode oligarhiju. politicka i vojna. obrazovanje. Mils u knjizi “Elita vlasti” kriticki analizira americko drustvo. Veber dokazuje da glavna klasna podela postoji izmedju onih koji poseduju svojinu i onih koji to ne poseduju. Pareto. koji obavlja opste poslove u opstem interesu. politicki(organizovanje i politicke stranke). U najsirem smislu pod elitom se podrazumevaju svi koji se isticu nekim sposobnostima ili drugim kvalitetima u odredjenoj oblasti rada i drustvenog zivota. Po Mihelsu slozenost drustvenog zivota dovodi do izdvajanja manjine koja koordinira odnose. XIX i XX v. Ideja da drustvom vlada grupa superiornih pojedinaca ima istaknuto mesto u Platonovoj misli. Svojina. socijalnim(statusna grupa). Poput Marksa. materijalno bogatstvo. rukovodi ii ma monopol. Mil. Ova ideja je prisutna i kod Sen-Simona koji je zastupao misljenje o vladavini naucnika i industrijalaca. “gvozdeni zakon oligarhije”. drzavna uprava i vojska u kojima komandne polozaje drze tru segmenta vladajuce elite: privredna. podela rada.… Elitisticki model drustvene strukture. Poznatija su Marksovo i Veberovo shvatanje.je svoju zamisao klasne i slojne strukture drustva doveo u vezu sa 3 stratifikacijska podrucja: ekonomskim(odgovaraju klase i ekonomska moc). U savremenom drustvu. Hegel je u birokratiji video racionalni duh drzave. Birokratija se shvata na razne nacine. socijalno diferenciranje se odvija na osnovu razlicitih cinilaca. zanimanje. Elitisticki model se zasniva na vecitoj i neotklonjenoj podeli drustva na relativno malobrojnu elitu najsposobnijih i najvitalnijih koji vladaju i masu onih kojima se vlada. . Pareto u drustvu smatra da sve elite vremenom gube snagu i opadaju po kvalitetu.

Sto se tice pojedinog birokrate. Birokratija je imaginarna drzava koja postoji pored realne drzave. u skladu sa pravilima ne obaziruci se na pojedince. Veber je birokratiju shvatio kao istorijsku nuznost. Svaki clan orifesije prethodno prolazi put temeljnih obucavanja i proces socijalizacije.Po Marksu birokratija vazi samoj sebi kao poslednji krajnji cilj drzave. Osnovna karakteristika profesije je trajno obavljanje zanimanja uz pretpostavku profesionalne specijalizacije funkcija i uz materijalnu nadoknadu. Birokrata izvrsava svoje zadatke racionalno. Profesija je. u poteru za visim cinovima. ili kombinovanju oba ova kriterijuma. Slozeni zadaci su podeljeni na manje delove i svaki sluzbenik je specijalizovan za odredjeno podrucje. U zavisnosti od funkcionalnog znacaja profesije zavisi i duzina i sadrzaj profesionalnog obrazovanja. Ciljevi drzave pretvaraju se u ciljeve birokratije ili se birokratski ciljevi pretvaraju u ciljeve drzave. privrede i drugih oblasti drustvenog zivota. Sluzbenici nisu vlasnici sredstava kojima raspolazu u obavljanju poslova. najverovatnije trajno obavljanje zanimanja. u “tecenje karijere”. Napredovanje pojedinca u hijerarhiji se zasniva na godinama sluzbe i u uspehu. drzavni cilj se pretvara u njegov privatni cilj. Profesije odredjuje vlastite standarde obrazovanja i obucavanja. Princip hijerarhije koji strogo utvrdjuje sistem nadredjenosti i podredjenosti. . kao najracionalniji i najefikasniji oblik upravljanaj u okviru drzave. neafektivno. Profesije U savremenom drustvu zanimanje je jedan od najznacajnijih elemenata prepoznavanja ljudi i hijerarhija jedna od savremenih odlika drustvene stratifikacije. Pravila odredjuju fiksne procedure za obavljanje pojedinih zadataka sa strogom disciplinom i kontrolom.

Drustvene ustanove pokrivaju siroko podrucje drustvenih i medjuljudskih odnosa. za koje je drustvo posebno zainteresovano i nad kojima nastoji da uspostavi sto efikasnijnu drustvenu kontrolu. Uskladjena je sa odgovarajucim vrednostima i normama. crkvu… Svaka drustvena ustanova pretpostavlja odredjene obrasce ponasanja. Politika se odnosi na ono usmeravanje koje ima za predmet funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela i koje se ostvaruju pomocu drzavne vlasti. Organizacija se odnosi na sve drustvene oblike koji nastaju kao rezultat svesne namere i cilja. porodicu. univerzite. vojsku. Organizacija se definise kao radna celina strukturisana prema nacelima i metodama koje omogucuju maskimalnu efikasnost u ostvarenju oredjenog cilja. svojinu. U institucije ubrajamo: brak. a mogu nastati i spontano iz razlicitih pobuda. Politika U sirem smislu politika oznacava svako svesno usmeravanje ma koje ljudske delatnosti u drustvu. drzavu. Politika je za stare Grke bila drustvena .Drustvene ustanove i organizacije Drustvena ustanova je usvojen oblik ili nacin obavljanja neke drustvene delatnosti koji ima odredjen znacaj za odrzavanje i funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela. Organizacija: celina ljudi i stvari. grupnih i individualnih ponasanja. Od nacina nastanka organizacije zavisi i stepen organizovanosti.

Teorija sile shvata drzavu kao nesto sto je nametnuto silom: nastala je podjarmljivanjem jednog plemena od strane drugog. koje je bilo znacajno obelezje anticke misli. Drzava Drzava je najznacajnija politicka ustanova i organizacija globalnog drustva ciji je cilj da zastiti i unapredi drustveni poredak. Ono naseljava teritoriju. Pozivajuci se na opsti interes drustva. Platonova zamisao drzave je odraz bozanske ideje ii ma imanentno eticki karakter. Ona je teritorijalna zajednica ljudi sa precizno omedjenim granicama. Dirkem znacaj pripisuje “imanetnoj tradiciji i svesti” iz kojih se obliku suverenost. proizvodjaca. postuje uspostavljenu vlast i prihvata njenu politiku. ovo zastupa Filmor. Politika je program i aktivnost. njen cilj je ostvarenje pravde. Taj cilj drzava ostvaruje legalnim monopolom fizicke prinude kojim raspolaze posebni aparat javne vlasti. nastanak drzave objasnjava raslojavanjem ljudske zajednice na bogate i siromasne i stvaranje aparata drzavne prinude. Politika je oduvek imala dvostruku ulogu: stvaralacku i integrativnu ili rusilacku i dezintegrativnu. . Prvi element drzave je teritorija. odnosno plemena. Teorija klasnih sukoba. Drugi element je stanovnistvo. Treci element je suverena javna vlast. sredstvo i cilj. Makijaveli raskida podredjujuci politicku misao politickom pragmatizmu. cuvara. Jedinstvo etike i politike. Teorija drustvenog ugovora polazi od pretpostavke da ljudi svojim ogovorom stvaraju drzavu da bi uspostavili poredak u drustvu kaka vim odgovara. umece i nauka. Politika je organizovana ljudska aktivnost usmerena na vodjenje zajednickih poslova drustva putem donosenja opstevazecih odluka i stvaranja o njihovom izvrsavanju. Pravda i opsta korist najvazniji ciljevi.praksa. javno ucestvovanje u resavanju svih pitanja polisa. Ta drzava se sastoji iz 3 sloja: vladara. Drzavna vlast se razvila iz vlasti staresine i porodice. “Cilj opravdava sredstva”. najvaznija nauka u kojoj su dobro.

a svojom pojavom doprinosi i unapredjuje drustveni zivot ljudi. Pravo Pravo je skup odredjenih propisa koje donosi drzava a koji regulisu odnose i ponasanje ljudi. . treba razlikovati 2 elementa: dispoziciju kojom se propisuje sta treba uciniti i sankciju kao prinudu koju preduzima drzava u slucaju da se ne postuje ono sto dispozicija nalaze. Prema organizaciji drzavne vlasti: monarhije i republike. feudalni. drzava ima odgovarajuce organe. U okviru pravnih normi koje donosi drzava. kapitalisticki i socijalisticki.drzava kao ustanova i vrhovna vlast na odredjenoj teritoriji upravlja drustvom oslanjajuci se na sva sredstva koja su pravno propisana. bez organizacije i upravljanja globalnim sistemom. cija primena osigurava prinudom drzavne sile. Da bi mogla da odrzi i osigura postojeci drustveni poredak. Drzava nastaje kao rezultat razvoja i usloznjavanja ljudskog drustva. Prema politickom nosiocu suverene vlasti: demokratije i autokratije. Najvisi pravni akt u drzavi je ustav. Savremeno drustvo ne moze bez drzave. Pravo postoji da bi se regulisao drustveni zivot i obezbedio drustveni razvoj. Prema obliku drzavnog uredjenja: unitarne i slozene. Cetvrti element je oporezivanje stanovnistva i stvaranje novcanih fondova. zakone i druge propise koje namece celom drustvu a cije nepridrzavanje povlaci za sobom odgovarajuce sankcije. Na osnovu ekonomsko-klasne strukture odgovarajuceg drustva ralikuju se sledeci tipovi drzava: robovlasnicki.

Sredstva masovnih komunikacija uticu na formiranje drustvene svesti. Politicke parije su doborvoljne i relativno trajne politicke organizacije ciji je cilj osvajanje ili ostvarivanje vlasti. Socijalni pokreti su stariji od politickih partija. potpuno i pravovremeno . Novi drustveni pokreti nisu usmereni samo na osvajanje vlasti vec na postizanje sto boljih uslova zivota. U program su formulisani osovni ciljevi. manje organizovana i strukturisana aktivnost usmerena u pravcu ostvarenja nekog interesa. To su organizacije koje obuhvataju ljude sa istom politickom ideologijom. Sredstva masovnih komunikacija treba da istinski zastupaju drustvene interese. Pokreti izrazavaju interese sirih slojeva ili njegovih delova. sistem organa. Delovanje politicke partije zasniva se se na 2 elementa: programu i statute. da objektivno. Javno mnjenje i sredstva masovnih komunikacija Pod javnim mnjenjem podrazumevamo stavove i shvatanja stanovnistva ili dela stanovnistva o pojedinim drustveno znacajnim pitanjima. glas onih kojima se upravlja i cija je volja prigusena. Pokret je uza. Sredstva su olaksala i ubrzala razmenu kulturnih tekovina izmedju naroda. Sredstva masovnih komunikacija imaju veliku ulogu jer omogocuju ocuvanje i nasledjivanje kulturnih tekovina koje su namenjene sledecim generacijama. sredstva i metode delovanja partije.Politicke partije Politicka partija se ubraja medju najvaznije politicke organizacije koja zajedno sa drugim drustvenim organizacijama sacinjava politicki sistem. Njihov nastanak je u neposrednoj vezi sa razvitkom parlamentarne demokratije i burzoaskim demokratskim revolucijama. Mnjenje je glas mnostva. prava i obaveze clanstva. Statutom se regulise organizacija partije.

Pod kulturom podrazumevamo skup svih onih pojava i tvorevina koje je covek proizveo svojom materijalnom i duhovnom aktivnoscu. Potkultura se odredjuje kao skup vrednosti. promene i napredak i zajedno sa stvaralastvom predstavlja ulsov bez kojeg se ne moze zamisliti covekov zivot. kriticki analiziraju postojece prilike u pojedinim oblastima drustvenog zivota id a na taj nacin aktivno uticu na njegov preobrazaj. pravila i ponasanja koje clanovi neke grupe usvajaju. Materijalnoj kulturi pripada samo ono sto je rezultat covekovog rada. Kultura i oblici duhovne kulture Kultura moze se definisati samo na relaciji covek-priroda-drustvo. Kultura je i komponenta strukture licnosti cinilac njenog angazovanja i usmeravanje ponasanja. Duhovna kultura osmisljava covekovu egzistenciju. Kultura je deo ljudskog drustva i cinilac njegovog kretanja i mnjenja. preferiraju. Osnova za stvaranje nacionalnih kultura su zajednicki jezik. religija. . Zajednicka kultura je jedna od odrednica svake nacije. Kultura globalnog drustva je nivo na kojem se kultura najcesce posmatra. U savremenom drustvu u smislu kulture globalnog drustva mozemo govoriti o nacionalnim kulturama. Materijalnu kulturu cine proizvodna sredstva i ostale materijalne tekovine.informisu javnost. Potkultura ne mora da protivreci i da se suprotstavlja sirem globalnom sistemu i ona ne znaci izolovanost vec raznolikost. i zajednicka istorija koja se oblikuje kao skup nacionalnih mitova i legend. Potkultura je pojam koji je u sociologiji prihvacen na osnovu saznanja da kultura nije potpuno jedinstvena pojava. postuju i ciji razvitak podsticu. ono sto je rezultat ljudskog iskustva vezanog za materijalne proizvode coveka. omogucuje kontinuitet.

Merkuze pod pojmom civilizacija podrazumeva samo materijalnu kulturu. U uzem znacenju pojam civilizacije se suprotstavlja pojmu duhovne kulture i njime se obelezava samo materijalna kultura. Jezik kao znak se razlikuje od jezika kao simbola. . U svojoj sustini. Masovno drustvo sa svojim obelezjima pretpostavlja novi nacin zivota koji raskida tradicionalne ljudske veze. Jezik je u stvari spoljasnja materijalna forma iskustva i misljenja. protivkultura predstavlja prestupnicke ili devijantne odnosno delikventne oblike ponasanja. Covek se sluzi jezikom kao narocitom simbolickom aktivnoscu da bi oznacio. a pod kulturom samo duhovnu kulturu. Masovna kultura je analiticka kategorija koja se upotrebljava za oznacavanje niza osobenosti savremenog drustva. nastalo centralizacijom ekonomske moci i politicke vlasti. imenovao i pojmovno izrazio predmete. Pojam kulture tesno je povezan sa pojmom civilizacija. Znak je obavestenje o jednom predmetu ili pojavi koji usmeravaju nase ponasanje isto kao sto bi nas na to primorala i sama ta pojava. bica i pojave koji postoje nezavisno od pojedinca.Protivkultura nastaje iz potkultura ukoliko izvesni oblici ponasanja dodju u manji ili veci sukob sa bitnim ciljevima kulture. Jedna od bitnih karakteristika je i ekspanzija sredstava masovnog komuniciranja i jacanja njihovog uticaja na oblike misljenja i ponasanja ljudi. prouzrokovalo je krupne promene u socijalnoj i kulturnoj oblasti. Jezik i simbolicka komunikacija Jezik je element duhovne kulture cija manifestna funkcija je drustvena komunikacija. Masovno drustvo.

Ideologija kao pojam javlja se u XVIII v. Deo filozofije istrazuje i analizira problem vrednosti.Filozofija. U skladu sa odgovorom na pitanje sta cini sustinu sveta nastali su idealizam i materijalizam. Kriticko preispitavanje stvaralastva sa stanovista lepote rezervisano je za estetiku. Deo filozofije koji proucava i procenjuje moralne vrednosti. Naucno saznanje je istinito saznanje. istinoscu i granicama ljudskog saznanja naziva se gnoseologija. nauka o bicu. izvorima. metodski izvedeno. njegovim principima. i sistematizovano zanje o objektivnoj stvarnosti koje sluzi coveku i koje je prakticno promenljivo. nauka i ideologija Filozofija je oblik drustvene svesti koji nastoji da izrazi najopstije zakonistosti i tendencije u prirodi. ono koje odgovara objektivnoj stvarnosti. smislu njegovog zivota. Nauka se u najopstijem smislu moze odrediti kao objektivno. a sebe ideolozima. kod jedne grupe francuskih filozofa koji su svoju filozofiju nazivali ideologijom. to je aksiologija. Filozofska disciplina koja se bavi sustinom. Jedna od prvih filozofskih disciplina je ontologija. Filozofija tezi da utvrdi sustinu sveta. obimom. domasajima. sustini sveta. Filozofija sadrzi opsta saznanja i predstavlja osnovno polaziste ostalim naukama. Filozofija kao racionalan oblik svesti je usretsredjena na trazenje celovitih odgovora o coveku. drustvu i ljudskom misljenju. strukturi i modusima. poreklo i nacela moralnosti naziva se etika. .

nacela. Umetnost uvek izvire iz unutrasnjih osecanja i poimanja sveta od strane umetnika i ona je uvek subjektivna strna ljudskih delatnosti. 3. Moralni sud. Moralna sankcija-usmerena je na to da se deluje na moralnu . 2. jedan od najstarijih oblika drustvene svesti. zasniva se na pretpostavci da umetnost treba da koristi coveku.Umetnost Umetnost je jedan od elemenata drustvene svesti koji zajedno sa ostalima duhovnim tvorevinama ulazi u sadrzaj kulture. Moralna dispozicija-izrazava pozeljne oblike ljudskog delovanja i ponasanja. Moral je aktivno covekovo oblikovanje i ocenjivanje sebe i drugih ljudi kao dobrih i zlih. Moral i obicaj Moral je pored religije.ocenjivanje ili vrednovanje covekovog postupka a ukljucuje procenu kao namere tako i posledice stvarnog ponasanja. sta je dobro. maksima koje regulisu ponasanje ljudi i njihove medjusobne odnose. a sta nije da se cini u odredjenim situacijama. normi. To je skup pravila. U sadrzinskom smislu moral se sastoji iz: 1. Larpurlaristicko shvatanje je ono po kome je umetnost sama sebi cilj i svrha. Utilitaristicko shvatanje nastoji da umetnost prilagodi prakticnim potrebama. izrazava karakteristike istorijskih zbivanja i drustvene stvarnosti. Celokupno stvaralastvo pojedinih grana narodne umetnosti nije proizvod nekog “usamljenog” pojedinca. Umetnost nosi i obelezja vremena u kome nastaje. da bude u funkciji resavanja odredjenih problema i humanizaciji delatnosti i odnosa medju ljudima.

njegova svecana dopuna. njegova logika u popularnom obliku.svest pojedinca. proces pretvaranja predstave o duhovima u ideju o bogovima trjao je dugo i odvijao se u 2 faze: 1. njegova moralna sankcija. Totemizam. Malinovski shvata religiju kao sredstvo koje jaca drustvene norme i vrednosti i jaca drustvenu solidarnost. glavna karakteristika totemizma je verovanje da postoji medjusobna veza. 4. svoje starine. verovanje u vise bogova 2. Obicaj je norma koja je obavezna na osnovu svoje duge tradicije. izmedju clanova roda i njihovog totema. njegovo duhovno utociste. Dirkem dokazuje da se ni zamisao o “duhovnom bicu”. Marks kaze da covek stvara religiju. duhovnog upravljaca citavog sveta. srodstvo. religija ne stvara coveka. religija je opsta teorija ovog sveta. Griza savesti je sankcija. onim sto je izdvojeno i zabranjeno. Parsons dokazuje da je jedna od najvaznijih funkcija religije “naci smisao” svim iskustvima i dozivljajima bez obzira na to koliko oni izgledali besmisleni i protivrecni. enciklopedijski kompedijum. On ima odredjen autoritet samo zbog te starine. Obicaj je drustvena norma koja nastaje sporo. Religija i magija Po Dirkemu. religija je sistem verovanja i prakse povezanih sa svetim stvarima. Po Marksu. ni zamisao o Bogu ne mogu uzeti za karakteristiku religije. ponavanjem odredjenog nacina ponasanja u odredjenoj drustvenoj situaciji. Moralna praksa-sveukupnost moralnog zivota. Snaga obicaja se gleda po duzini trajanja. biljke ili zivotinje u kojima boravi duh. Po Dirkemu. verovanje u jednog Boga. Religija jaca kolektivnu svest. bitna karakteristika religije jeste verovanje u sveto. Totem kao symbol moze da bude u vidu predmeta. Politeizam. ukoliko on krsi ili narusava moralne norme. Dobro je vrhovna moralna vrednost. njegov opsti razlog utehe i opravdanja. Monoteizam. . Animizam je verovanje da u svetu postoje duhovi i da oni upravljaju stvarima i dogadjajima. njegov entuzijazam. Teizam.

Magija je tesno povezana sa religijom. Promene i razvoj drustva Od mnogobrojnih Kontovih ideja jos i danas je prisutna podela na “socijalnu statiku” i “socijalnu dinamiku”.Politeizam je priznavanje i postovanje vise bogova. U magiji postoje 2 elementa koja doprinose njenom razumevanju: verovanje u postojanje “mocne sile” koja vlada sudbinom coveka i prirodnim dogadjajima. . Magija pre svega treba da ponudi prakticna uputstva za postizanje ciljeva. obavljanje jednog broja prakticnih radnji. S napretkom nauke i racionalnog saznanja. Magija moze da se podeli na pozitivnu i negativnu. religija kao sastavni deo kulture ima osobeno mesto unutar kulture i specificna obelezja koja religiju odvajaju od ostalih elemenata kulture. prema kome svakom prirodnom pojavom i ljudskom proizvodnom aktivnoscu upravlja posebno bozanstvo. Monoteizam se poklapa sa nastankom velikih robovlasnickih imperija. Socioloski posmatrano. U monoteistickoj religiji bozanstvo gubi konkretne ljudske odnose i slabosti. magija se sve vise potiskuje i iscezava.

klase i slojevi ili globalno drustvo. Dok jedni pod drustvenim kretanjem podrazumevaju kretanje ciji su nosioci drustvene grupe. Difuzionisticke teorije polaze od ideje da sve znacajnije promene nastaju u jednom svetskom sredistu kao odlucujucem za istorijski razvitak covecanstva. politicki i kulturni. drugi pod tim pojmom podrazumevaju i kretanje ciji su nosioci pojedinci. ekonomski. Sorokin i ostali predstavnici ciklicne teorije se suprotstavljaju evolucionizmu. Evolucionisticka teorija primenjuje se za objasnjavanja promena. oblicima i uzrocima drustveno-istorijskog kretanja. dok su difuzionisticke teorije podesne za objasnjenje promena u oblasti kulture. ali sa stalnom uzlaznom putanjom. U osnovi ovih teorija je postojanje centra u kojima se usled sticaja povoljnih istorijskih okolnosti javljaju novi kulturni sadrzaji koji se u obliku krugova sire u najblizoj i daljoj okolini. . Evolucionisticka teorija se temelji na ideji da se drustvo i pojave u njemu stalno menjaju i da se promene nuzno odvijaju od nizih ka visim oblicima organizacije drustvenog zivota. ceklicna i difuzionisticka. ono se moze prikazati u obliku prave ili isprekidane linije. U okviru drustveno-istorijskog kretanja znacajna je socioloska razlika izmedju perioda drustvene promene i perioda relativne drustvene stagnacije. Postoje progres i regres. da se ciklicna moze koristiti za objasnjenja promena u oblicima politicke vladavine. sredstava za proizvodnju.Pojam. Najvazniji progresi: tehnicko-tehnoloski. Drustveno-istorijsko kretanje ima karakter kontinuiranog progresa.oblici i uzroci drustvenoistorijskog kretanja U sociologiji ima vise teorija o karakteru. Najpoznatije su: evolucionisticka. Ciklicna teorija polazi od pretpostavke da drustveno-istorijsko kretanje ima karakter zatvorenog kruga istorijskih zbivanja u kome se drustva stalno vracaju na pocetni oblik razvitka.

Pod horizontalnom pokretljivoscu podrazumeva se svaki prelazak pojedinca iz jedne grane drustvene delatnosti u drugu.Drustveni progres se odvija uglavnom u 2 oblika. Skolski sistem odnosno obrazovanje predstavlja nesumljivo najvazniji i najmasovniji kanal drustvene pokretljivosti. Drustvena pokretljivost U sociologiji se obicno razlikuju 3 vida ili dimenzije drustvene pokretljivosti: horizontalna. a takodje i sredstvo resavanja protivrecnosti danasnjeg sveta. Pod vertikalnom pokretljivoscu podrazumeva se pomeranje pojedinaca i drustvenih grupa u njihovom drustvenom polozaju. U savremenom drustvu najvaznija sredstva za vertikalnu pokretljivost su sticanje skolskih verifikacija. Pri tome nova zanimanja ostaju na istom socijalnom nivou kao prethodna s obzirom na drustvene polozaje koji im odgovaraju u vertikalnoj dimenziji drustvene strukture. Obicno se pri tome pravi razlika izmedju ulaznog i silaznog vida vertikalne pokretljivosti. One se razlikuju po korenitosti drustvenih promena. Najtezi oblik drustvenog sukoba koji nalazimo u celokupnoj dosadasnjoj istoriji je rat. sredstvima kojima se ljudi sluze radi njihovog izvodjenja i brzini promene. svaka trajnija promena mesta boravka pojedinaca ili drustvenih grupa. kao evolucija i revolucija. . bavljenje politikom i sklapanje braka. Pod prostornom pokretljivoscu podrazumeva se individualno ili kolektivno pomeranje u geografskom prostoru. vertikalna i prostorna. odnosno tipa drustvene uloge. sto je praceno promenom zanimanja. posledice rata kao oblika drustvenog sukoba koji su vodjeni u istoriji dovoljno jasno prikazuju da je mir najpovoljniji uslov napretka ljudskog drustva. Priroda.

feudalizam. . atomska. masinskoj proizvodnji. Postindustrijsko drustvo je “drustvo znanja”. Karakteristike ove etape opisane su u knjizi Bela “Dolazak postindustrijskog drustva”. i prvih decenija XVIII v. . gde se covekov fizicki rad zamenjuje radom i energijom masine. saobracajne veze. Karakteristika postindustrijskog drustva je zaposlenost radne snage u uslugama koje se odredjuju kao trgovina. Tu spadaju: razvoj tehnike i tehnologije. Prisutna je periodizacija istorijskih kretanja po kojoj se razvoj odvija kroz 3 osnovne etape: predindustrijsku. u kome je capital glavni oslonac i cinilac razvoja. istrazivacki rad. Industrijsko drustvo je ono gde preovladjuje masinski nacin proizvodnje. stvaranje medjunarodnih organizacija i sve cesce upoznavanje i priblizavanje razlicitih naroda i nacija. svetsko trziste. Industrijsko drustvo je tip drustva koji se zasniva na industrijskoj. zdravstvo. Predindustrijsko drustvo na evropskom kontinentu obuhvata period do kraja XVII v. saobracaj. Novi izvori energije: elektricna. finansije. kapitalizam i komunizam. Selo je osnovni tip naselja. Primenom parne masine kao osnovnog i taja jedinog izvora pogonske energije 2. Mnostvo je cinilaca koji su doveli do medjusobnog povezivanja razlicitih drustvenih sistema i naroda uprkos razlicitim stepenima istorijskog razvoja. nuklearna tecna goriva sl. poistovecuje se sa civilizacijom srednjeg veka. Pored seljastva kao znacajne drustvene grupe izdvajaju se gradski stalez zanatlija i sloj trgovaca. Postindustrijskim drustvom naziva se faza najrazvijenijih drustava. upravljanje i rekreacija. Predindustrijsko drustvo oznacava fazu u kojoj preovladjuje primarni sektor delatnosti-poljoprivreda. robovlasnicko drustvo. industrijsku i postindustrijsku.Peoriodizacija istorijskog kretanja Marks u celokupnoj istoriji razlikuje 5 drustveno-ekonomskih formacija: prvobitnu robovsku zajednicu. mehanizacija i automatizacija i sve veca specijalizacija proizvodnje. Ekonomski i tehnicki napredak industrijskog drustva zasniva se na dvema industrijskim revolucijama: 1. obrazovanje.

2. kao “globalnost” ili “globalizam”. politicka i kulturna promena. Mondijalizacija ili multipolarna globalizacija pretpostavlja ravnopravnost izmedju razlicitih naroda.Globalizacija Savremeni svet karakterise izuzetna brzina drustvenih promena. Njeni osnovni akteri su nauka i znanje. Globalizacija. to je promena izrazena ili objedinjena globalnim procesom ujedinjavanja covecanstva. Termin “globalizacija” se posebno koristi u politickoj komunikaciji. Ono sto savremenoj promeni daje snagu i aktuelnosti svakako je ekonomska. Termin globalizacija ulazi u upotrebu ’70-ih i ’80-ih godina XX v. Po Urlihu Beku globalizam u svojoj osnovi podrazumeva ideolosko shvatanje koje globalizaciju svodi na ekonomsku dimenziju. kao i za ostvarivanjem prava za slobodnim nacionalnim i kulturnim razvojem. pojavljuje se u publicistici. Rec globalan se najcesce primenjuje za objasnjavanje skupova razlicitih dimenzija i struktura. slobodni i ravnopravni narodi. medjusobno uslovljeno i medjusobno povezano u globalno ekonomsko. Pod terminom globalizacije podrazumeva skup procesa kojim se umanjuje uloga i znacaj nacionalnih drzava. Prva se manifestuje u povezivanju sveta u jedinstvenu ekonomsku celinu i rezultat je razvoja moderne tehnike i tehnologije. predstavlja jedan od najznacajnijih procesa savremenog civilizacijskog razvoja. politicko i kulturno prostranstvo. mogu se naci i drugi termini. Pored termina globalizacija. kao nuzni i neminovan drustveni proces objedinjavanja covecanstva u jedinstveno svetsko drustvo. Druga se manifestuje u borbi za oslobodjenje od svih oblika ekonomske i politicke zavisnosti. jer polazi od osnovnog stava da je ideologija izrazena u vladavini svetskog trzista. da bi oznacio proces ujedinjavanja covecanstva. U procesu globalnog ujedinjavanja covecanstva postoje 2 protivrecne tendencije koje bitno odredjuje sve medjunarodne odnose: 1. kao sto su nacija. grupa nacija ili citav svet. drzava i kultura. . novinarstvu i u kolokvijalnoj upotrebi.

Bel globalizaciju povezuje sa krizom teritorijalne nacionalne drzave. Globalizacija se odredjuje kao stalno rastuci i razvijajuci proces medjusobnog povezivanja razlicitih faktora medjunarodnog znacaja. porast direktnih inostranih investicija. porast brzine i obima finansijskih transakcija. kretanje naroda unutar i izmedju kontinenata. i Svetska banka osnovali Vasingtonski konsenzus poznat kao program reformi.Neoimperijalna globalizacija je prisilna i porobljivacka. Teoreticar Dejvid Held istice da globalizacija proces koji obuhvata preobrazaj prostorne organizacije drustvenih odnosa i ucinkom-stvarajuci transkontinentalne tokove i mreze delovanja. oznacava povecanje medjunarodnog udela u trgovini robe. odnosno globalno drustvo. jer jer nacionalna drzava suvise mala da bi resila velike zivotne problem i suvise velika da bi resila male problem. Jedan od najzacajnijih faktora globalizacije je ekonomski faktor. na sirenje tehnologije. MMF. Albrou smatra da globalizacija oznacava sve one procese pomocu kojih ljudi citavog sveta bivaju inkorporirani u jedno svetsko drustvo. rast transnacionalnih kompanija. godine kada su vlada SAD. . U funkciji megakapitala i imperijalne hegemonije bogate manjine zemalja svetskih centara. na kulturne i informacione promene u drstvenoj delatnosti raznih drzava. pri cemu se misli na tesne ekonomske i politicke veze. Globalizacija postaje predmet naucne obrade posebno nakon Planetarnog zasedanja TK u Vasingtonu 1984. koja povezuje udaljena mesta tako sto lokalna zbivanja uoblicavaju dogadjaji koji su se odigrali kilometrima daleko. Pod globalizacijom se podrazumeva stvaranje jedinstvenog ekonomskog i politickog prostranstva. na zaustavljanje i sprovodjenje privatizacije. trgovina medju razlicitim drzavama koje se nalaze na velikim udaljenostima. Predvidjena pravila se odnose na liberalizaciju trgovine i finansija. na slobodno trzisno formiranje cena. ona je antagonisticka i unipolarna. Volestrin je misljenja da je globalizacija ogromno nerazumevanje savremene realnosti. Engleski teoreticar globalizacije Entoni Gidens globalizaciju definise kao intenzifikaciju drtustvenih odnosa na svetskom planu. odnosi se na velike svetske religije nastale tokom seoba naroda. da je to obmana koja je nametnuta od strane mocnih grupa.

Globalizacija se moze odrediti kao proces jedinstvenog ekonomskog. u uzem smislu. koje je primoravalo nacije da stupaju u medjusubne odnose. Saradnja izmedju nacija odvija se preko ekonomskog trzista. pravnih sistema. posebno po shvatanju ekonomista. sto neposredno utice na njihovo otvaranje prema svetu. sto znaci da privredne veze prevazilaze granice drzave ili regiona i teze da obuhvate ceo svet. politickog i kulturnog prostranstva. Globalizacija svetske privrede. njihova ekonomija. Liberalisticka skola zastupa stanoviste da liberalizaciju ekonomskog zivota treba prepustiti trzistu.U definisanju dominira stav da je globalizacija proces sve veceg prozimanja i povezivanja razlicitih drzava. intervencionisticka ili neokonzervativna skola je .kultura. Borba interesa odvija se u uslovima neravnomernog ekonomskog i tehnoloskog razvoja pojedinih zemalja i jos uvek prisutne podele sveta na razvijene i nerazvijene. Globalizacija u sirem smislu podrazumeva povezivanje nacionalnih privreda u jedinstvenu svetsku privredu. Ekonomska globalizacija Pod globalizacijom ekonomije podrazumeva se proces rastuce privredne medjuzavisnosti drzava sirom sveta. al ii brojnih sfera drustvenog zivota. Ekonomska liberalizacija najvise zavisi od brzine liberalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa. liberalizacije medjunarodne trgovine i investicije nacionalnih privreda. vrsi se u prekogranicnom poslovanju preduzeca. Uspostavljanje ekonomske veze postaju sastavni deo procesa globalizacije. koje u najvecoj meri i regulise ekonomski zivot. Glavne karakteristike ovako shvacene ekonomske globalizacije su tehnoloske promene. medija. Ekonomska globalizacija se moze odrediti kao proces povezivanja razlicitih privreda sveta u jedinstvu i integrisanu svetsku privredu. Protekcionisticka.

U uslovima velikog uspona savremene civilizacije siromastvo postaje globalan problem covecanstva. Na razvoj ekonomske globalizacije uticali su brojni faktori: porast svetske proizvodnje. Informacione tehnologije omogucava novi uspon ekonomije simbola. Oko 350 vodecih transnacionalnih kompanija drzi u svojim rukama oko 40% svetske trgovine. uspon “azijskih tigrova”. Po misljenju americkog naucnika i futurologa Dzona Nezbita. jacanje transacionalnih kompanija. svet se sve vise globalizuje. Svetsko trziste je u uslovima ekonomske globalizacije znacajno razvijeno. capital. fragmentacije i koordinacija. Politicka globalizacija Pod politickom globalizacijom se podrazumeva jedinstvenost i protivrecnost politika i politickih odnosa koji postoje u okviru drzava. . O politickim odnosima izmedju drzava u procesu globalizacije izdvojili su se 4 modela: Pax Amerikana. ubrzavanje medjunarodnih tokova robe i kapitala. savremena Zahvaljujuci razvoju informaticke i telekomunikaocine tehnologije. porast spoljno-trgovinske razmene. saveza drzava. izrazito razvijanje svetskog trzista.misljenje da liberalizaciju ekonomskog zivota treba ogranicavati drzavnom intervencijom. regiona i izmedju regiona. Adam Smit model. Novu ekonomiju karakterise intelektualni informaciona i komunikaciona tehnologija. treba samo nekoliko godina da azijske zemlje dostignu tehnoloski razvoj sadasnje najrazvijenijih zapadnih zemalja.

Tojnbi i Hantington isticu dominaciju i primat zapadne civilizacije. Globalizacija i civilizacijski razvoj drustva Civilizacija se odredjuje zajednickim objektivnim elementima kao sto su jezik. . Arnold Tojnbi je dokazivao da je u istoriji ljudskog drustva nastalo 26 civilizacija. U razmatranjima o globalizaciji sa politickog aspekta cine se pokusaji sagledavanja buduceg razvoja drustva. Civilizacija sa socioloskog stanovista se odredjuje kao istorijskoantropoloski. Adam Smit model: globalne politicke institucije ne treba mnogo da se mesaju u trzista. socio-kulturni i istorijski tip organizacije drustva na odredjenom geografskom prostoru. Svetsko drustvo predstavlja jednu civilizaciju kao ukupnost vise posebnih unikatnih civilizacija. diskontinuirano i izolovano dobijaju poseban znacaj. Fragmentacija: drzava ima pravo i obavezu da stiti nacionalne interese. Koordinacija: sve drzave grade politicki sistem na demokratskim osnovama.Pax Amerikana: upravljanje jedinstvenim politickim prostranstvom treba da pripadne Americi kao najmocnijom ekonomskoj sili na svetu. ali Tojnbi. istorija. traze se odredjene specificnosti pojedinih perioda i putevi kojima bi se ostvarilo povezivanje i objedinjavanje covecanstva. religija. obicaji i institucije. Osvald Spengler se priklanja koperikanskoj koncepciji istorije u kojoj kategorije istovremeno. kao i Spengler nagovestavaju sumrak Evrope i slom zapadnih vrednosti.

Ta medjusobna povezanost rezultat je razvitka tehnologije i sredstava komunikacija. Zajednicki karakteristika svih posebnih civilizacija u savremenoj civilizacija kao njihovoj ukupnosti je njihova medjusobna povezanost. tako da mogu biti dominantan uzrok sukoba u pokusajima izgradnje novog svetskog poretka. Sa stanovista opsteg razvoja drustva i coveka to je progresivni proces.Spengler je zagovarao tezu da svaka konkretna kultura prolazi neminovan put radjanja i propadanja. Izmedju civilizacija postoje sustinske razlike. . ni potpuna saradnja. Za resavanje globalnih problema savremenog drustva ne postoji opsta saglasnost. niti spreciti. zakonitost koja se ne moze ni zaustaviti. Socioloski pojam globalizacije Globalizacija odrazava istorijsku i civilizacijsku zakonitost u razvoju ljudskog drustva. Opstanak nacionalnih drzava u globalnom drustvu predstavlja osnovu ocuvanja kulturnog identiteta pojedinih naroda. pri cemu sve posebne civilizacije imaju svoja specificna obelezja. Tehnologija jos uvek nije uspela da uspostavi tu vaznu integraciju covecanstva. Razvoj covecanstva je zabelezio postojanje vise civilizacija izmedju kojih postoje brojne sustinske razlike. Ove razlike se mogu usporiti. pa je zato buducnost covecanstva veoma neizvesna. Kulturni identitet svakog naroda zasniva se na kulturi kao ljudskom stvaralastvu u kome se stvaraju materijalne i duhovne tvorevine. kao sto sve vise i usporavaju proces globalizacije. Razmatranje globalizacije sa socioloskog aspekta cesto se odnose na to da li je globalizacija proces ili pojekat.

Tomas Fridman tvrdi da je glavna pokretacka snaga koja se nalazi u pozadini sadasnjih globalnih procesa. u stvari laissez faire kapitalizam. Na jednoj strain nalaze se ostrasceni neoliberalisti koji se zalazu za jedinstveno globalno trziste i globalnu konkurenciju smatrajuci da je to jedini put u ljudski progres. ili ekonomiji bez granica. U razvijenom svetu. U tim okolnostima drzava se pojavljuje u funkciji regulisanja i razvoja trzisnih institucija kao spontanih regulatora ekonomskog zivota. transformacioni. vodecu ulogu i nesumljivi znacaj imaju ekonomski najmocnije privredne korporacije i preuzimaju ulogu drzave. izmenjena forma globalizovanog kapitalizma. drustvom. Na drugoj strani nalaze se tradicionalni marksisti za koje je globalizacija samo nova. hiperglobalisti ponistavaju koncepte postojanja nacionalnih drzava i nacionalne kulture. skepticni. ili dalja ekpsanzija zapadnog imperijalizma izrazena u velikoj nezaposlenosti. antiglobalisticki pokret je vodjen raznim idejama socijalizma. Sudbina globalizacije Modernizam se povezuje sa industrijskim postmodernizam sa postindustrijskim drustvom. politiku i kulturu. anarhizma i ekologizma. Antiglobalisti shvataju globalizaciju kao odredjenu formu zapadnog imperijalizma. to posebno ukazuje Dejvid Hel. univerzalni mir i harmoniju. Svi dosadasnji pristupi globalizaciji. a U raspravi o globalizaciji ukljucili su se i antiglobalisti. Zalazuci se za jedinstvenu globalnu ekonomiju. mogu se podeliti na: hiperglobalisticki.Danijel Bel je objavio knjigu “Kraj ideologije” u kojoj je tvrdio da je ekonomija trijumfovala nad politikom. To se odnosi na velike korporativne organizacije. . Hiperglobalisticki pristup polazi od toga da u savremenom svetu vec postoji jedinstvena ekonomija koja je objedinila vodece ekonomske regione. posebno americkog. U novoj ekonomiji. socijalnim konfliktima i socijalnom raslojavanju.

Umereni predstavnici ovog pristupa nagovestavaju da je svetska ekonomija tek u XX v. Nastanak virtuelne korporacije. Zahvaljujuci razvoju tehnologije. za ekonomiju bez granica. postala globalna i to zahvaljujuci informacionim i komunikacionim tehnologijama. vojne i kulturne dominacije. Informaciona tehnologija na svetskom trzistu zapocela je proces pretvaranja realnog u virtuelni capital. proces globalizacije je poslednjih decenija dobio i nove oblike. politicki nadzor. jer ih koriste svi ljudi ne bi se mogao ostvariti proces globalizacije. nova ekonomija ili veb ekonomija. Transformacioni pristup globalizaciji polazi od evidentne potrebe za novom reorganizacijom ekonomske. U globalizovanom svetu. Bez razvoja tehnologije koje sup o svojoj sustini i logici globalne. U literaturi se za digitalnu ekonomiju mogu naci i izrazi kao sto su internet ekonomija. Negativne posledice koje sa sobom nosi globalizacija su brojne. svetski vojni poredak i medjunarodnu podelu rada. vojna moc i industrijalizam. koje direktno izviru iz 4 stuba nosaca moderne: kapitalizam. Telekomunikacije u najvecoj meri omogucavaju sve vecu povezanost medju ljudima i to kada oni fizicki nisu blizu. Pistalice ovog pristupa zalazu se za globalnu ekonomiju. Nove tehnologije i globalizacija Jedan od najmocnijih faktora ukupnog drustvenog razvoja savremenog covecanstva je nova tehnologija. sve zemlje su upucene na neku vrstu povezivanja. Globalizacija i nove tehnologije nalaze se u medjusobnoj povezanosti i zavisnosti. Elektronsko . Digitalnu ekonomiju prati izuzetno veliki ucinak i skoro najduzi period ekonomske ekpsanzije u istoriji. njen nacin funkcionisanja i upravljanja u velikoj meri zavisi od informacione tehnologije. od ekonomskih preko kulturnih do ekoloskih. sistem nacionalnih drzava. politicke. Gidens istice i kljucne dimenzije globalizacije: kapitalisticku ekonomiju. Veliku pretnju po nacionalni suverenitet predstavlja i ubrzano sirenje transnacionalnih ekonomskih i politickih aktera u liku multinacionalnih korporacija.Skepticni pristup polazi od opsteg stava da globalizacija izaziva samo negativne posledice.

Socioloski aspekti internet Virtuelno drustvo. impulsivni. narcisoidni. Sustinska karakteristika na kojoj pociva virtuelno drustvo je slobodna razmena informacija. histericni… U poslednje vreme se pojavljuje jos jedan problem koji je oznacen kao internet zavisnost. Nensi Vilijams je utvrdila tipove devijantnih licnosti: psihopatski. godine nastao je Web ili globalna mreza. podize produktivnost rada. Pocetkom ’60-ih godina XX v. demonopolizuje trziste. povecava ucesce visokoobrazovane radne snage. Razvoj interneta moze se pratiti od 1945. Zloupotreba interneta su brojne. 1990. godine poslat je prvi e-mail. da ce jacati osecaj pripadnosti globalnom drustvu.poslovanje nastalo je procesima globalizacije svetske privrede. Korisnici interneta stvaraju specificne drustvene odnose. Imati informaciju u savremenom drustvu znaci imati moc i vlast. da ce ukupno covecanstvo biti bolje informisano. godine. Marsal Makluan iznosi svoj koncept “ globalnog sela”. sizoidni. pa se ovaj period oznacava kao pravi pocetak razvoja interneta. smanjuje ucesce pocetnog kapitala. Prva cvorista buduce megamreze spojena su 1969. jer smanjuje radon intenzivne aktivnosti. Poslovanje u tim okolnostima omogucilo je preduzecima da mogu obavljati svoje poslovne aktivnosti u bilo kom delu sveta i to pod istim uslovima. Elektronsko poslovanje predstavlja znacajne rezultate. smanjuje troskove poslovanja. odnosno supkulture. paranoidni. hakerska i gejmerska supkultura. Internet je dobio ime po internet protokolu. specificne oblike kulture. jer se bazirao na slanju paketa podataka putem mreze 1971. U buducnosti se ocekuje d ace informacije i znanje siriti internetom uz smanjene troskove. godine na 4 americka univerziteta. virtuelna zajednica ili sajber drustvo tesno je povezano sa internetom. .

organizacionih i mnogih drugih resursa. tehnika.Socioloski pristup menadzmentu Jedna od najmadjih posebnih sociologija je i sociologija menadzmenta. Menadzment kao znacajna ljudska delatnos Menadzment je izuzetno znacajna ljudska delatnost. Upravljanje obuhvata i one aktivnosti koje se odnose na ponasanje ljudi. prvenstveno drustvenoekonomskih i kulturnih pojava. pri cemu je osnovni cilj svrha svih upravljackih aktivnosti povecanje efektivnosti rada i uvecanje dobiti. pravne. odnosi se na ukupnu organizaciju sto podrazumeva koriscenje ljudskih. Ta slozenost je i razlog sto je menadzment predmet naucnog strucnog proucavanja veceg broja nauka i naucnih disciplina. Socijalni menadzment kao nova disciplina cije proucavanje obuhvata sve oblike organizacija koje ostvaruju odredjene ciljeve. teoriju sistema. obuku kadrova. principa i sredstava. Sociologija menadzmenta. politicke i kulturoloske aspekte. Menadzment je veoma kompleksna drustvena pojava koja obuhvata ekonomske. organizacione. . na komunikaciju. za predmet svog proucavanja ima menadzment kao drustvenu pojavu i sve njegove specificne veze sa drustvom kao ukupnoscu svih drustvenih pojava. funansijske. upravljanje se zasniva na skupu metoda. na motive i motaivaciju. veoma slozen i slojevit fenomen. materijalnih. eticke. finansijskih. Menadzment se sa socioloskog stanovista moze odrediti kao drustvena pojava koja je karakteristicna za proces uspravnjanja u ekonomskim i socijalnim sistemima. tehnickotehnoloske. psiholoske. ekoloske.

Organizovanja 3. organizaciju rada 4. ili faza i funkcija: 1. Organizovanje obicno sledi nakon blokiranja i obuhvata vise aktivnosti istovremeno. podelu konkretnih zadataka. Upravljanje privrednim preduzecima u smislu donosenja odgovarajucih odluka i preuzimanja akcija za ostvarenje ekonomskih performansi 3. odnosno liderstva i kontrole napora svih u organizaciji da bi se iskoristili svi organizacioni resursi i ostvarili postavljeni ciljevi organizacije. organizovanja. i kao nauka. Ukupan menadzment je proces koji se sastoji od 4 osnovne aktivnosti. Menadzment se odredjuje kao proces planiranja. posebno ekomoske. poslovnu politiku. iako je menadzment. Ukupnu upravljacku strukturu preduzeca. stratesko upravljanje i odlucivanje. Vodjenja Planiranje je ona aktivnost menadzment procesa u kojoj se donose odlike o ciljevima organizacije i u kojoj se osmisljavaju akcije neophodne da bi se postavljeni ciljevi ostvarili. najcesce prevodi kao upravljanje. ovlascenje i odgovornost. vodjenja. Ova faza upravljanja obuhvata odredjivanje resursa. definisanje poslova. pri cemu se sve aktivnosti usmeravaju na pretvaranje donetih odluka u akcije i na odredjivanje nacina kako se postavljeni ciljevi ostvaruju. rukovodstvo preduzeca. americki izraz za rukovodjene. u stvari. Menadzment se i kao vestina. Kontrole 4. Upravljanje i to bilo kojom organizacijom od drzave do specificnih drustvenih grupa 2. grupisanje svih aktivnosti i poslova u odgovarajuce organizacione strukture. .Termin menadzment se koristi da bio oznacio: 1. stratesko planiranje. Planiranja 2. i kao metod rada a posebno kao znacajna ljudska delatnost za razvoj drustva i svih ostalih oblasti drustvenog zivota. aktivnosti za ostvarenje postavljenih ciljeva. Posebnu grupu ljudi koja upravlja odredjenim poslovima kao sistem vlasti. podelu rada.

. Danijel Vern menadzment odredjuje kao grupu aktivnosti koje obuhvataju obavljanje odredjenih funkcija u cilju koriscenja ljudskih napora radi ostvarivanja odredjenih ciljeva. Menadzment privrednih organizacija podrazumeva upravljanje preduzecima u privrednoj sferi. radom i kapitalom. i to: menadzment svake organizacije je i menadzment privredne organizacije pojedinacno. Menadzment bilo koje organizacije odnosi se na drzavu i njenu administraciju. Po Dzeju Galbrajtu menadzment obuhvata upravljacku delatnost menadzera i zeljeno stanje. jer se njihov menadzment razlikuje od neprivrednih delatnosti. koji upravljanje posmatra kao jedan od faktora proizvodnje i to zajedno sa zemljom. Sve aktivnosti menadzment procesa moraju biti veoma dobro koordinirane kako bi se ostvario optimalni nivo performansi organizacije. nauka i profesija. U samoj menadzerskoj praksi.Vodjstvo ili liderstvo je menadzerska aktivnost koja se sastoji u obezbedjivanju vodjstva u smislu koriscenja uticaja i motivacije na zaposlene kako bi ispunili postavljene zadatke i tako ostvarili ciljeve organizacije. proces upravljanja je veoma slozen proces. Kontrola je ona aktivnost koja omogucava da se svi planovi ostvare. Potreba za menadzmentom dovela je do toga da menadzeri postanu intelektualna i obrazovna elita. odnosno da postanu posebna klasa. Harbison i Majers i Masi menadzment posmatraju kao ekonomski resurs. koje se moze oznaciti kao cilj. Ulazak u ovu klasu sve vise zavisi od obrazovanja i znanja. Menadzeri u privrednim organizacijama donose odluke i preduzimaju odgovarajuce akcije kojima se ostvaruju finansijski ili poslovni rezultati. menadzment se moze posmatrati kao: umetnost. a sve manje od porodicnih i politickih veza. Ekonomski resurs je ekonomski pristup menadzmentu. Prema Votsonu ako se upravljanje poveze sa sustinom upravljackog posla. kao sistem autoriteta i kao sistem klasa i elita. pa kao takav iziskuje mnogo znanja i sposobnosti da bi se postavljeni ciljevi organizacije ostvarili. politika. tako da ona podrazumeva vise aktivnosti istovremeno. Draker razdvaja 2 nivao posmatranja menadzmenta. Piter Draker pojam menadzmenta posmatra na 2 nacina.

organizuje. kontrolu i izlaganje metoda. stepen ekonomske razvijenosti drustva. Stonerova definicija menadzmenta po kojo je menadzment proces planiranja. marketinga i merenja. navike i obicaji. nivo razvijenosti pojedinih organizacija i institucija. vojska i nesto kasnije crkva. liderstva i kontrolisanja napora svih u organizaciji i svih ostalih sredstava organizacije da bi se odredjeni ciljevi ostvarili. organizovanja. odrzavanja. materijala. sa prvim radovima Frederika Tejlora i Anri Fejoa. Prvi pisani tragovi o menadzmentu vezani su za upravljanje javnim radovima. i to pomocu ljudi i uz koriscenje ljudskih i drugih resursa organizacije. organizovanje. ali i drustvenih grupa. crkvenim delatnostima. Upravljanje kao znacajna ljudska delatnost u savremenom smislu nastaje u XVIII v. kultura. politicki odnosi. proizvodnje. novca. . ljudi. masina. naredjuje i kontrolise. Naucni pristup menadzmentu razvio se pocetkom XX v. vodjenje i kontrolu organizacionih resursa. svest. moral i eticki sistem vrednosti.Po Voltersu menadzment obuhvata naucnu selekciju. odredjenim drzavnim i vojnim aktivnostima. dakle da upravlja u svakoj situaciji u kojoj zeli da ostvari odredjene ciljeve u odredjenoj drustvenoj grupi. Klod Dzordz je znalacki i izuzetno istancao istakao tu covekovu potrebu da planira. vezani su za najstarije organizacije kakve su drzava. Razvoj menadzmenta Na proces upravljanja uticu brojni faktori: faktori ukupnog drustvenog razvoja. Samjuel Kerto polazi od toga da je osnovna uloga menadzmenta u usmeravanju organizacije ka postavljenom cilju. Prema Ricardsu Daftu menadzment se odnosi na postizanje organizacionih ciljeva koji se ostvaruju kroz planiranje.

Veoma znacajni pisani zapisi o menadzmentu mogu se naci i u Kini. ucenje. Znacajan doprinos razvoju misli o upravljanju dao je i Carls Babidz. na obavestavanje o povredama na radu. secanja. nesto sto do tada nije postojalo. podsvest. svest je sveukupnost oseta. stavova. Svest u psiholoskom smislu. vrednosti i znanja. kako bi se preduzele odgovarajuce akcije. osecanja. Kao skolski primer upravljanja star skoro 5 000 godina navodi se izgradnja piramida u drevnom Egiptu. Covek i menadzment Najcesce isticanje coveka su: stvaralastvo. na licnosti od autoriteta koja ce biti sposobna da izvrsi postavljene zadatke. svest se odredjuje kao subjektivno bice. tajanstvenost. Pristup upravljanju Danijela Mek Kaluma zasnivao se na pravilnoj podeli posla i odgovornosti. na dnevno podnosenje izvestaja i informacija o radu. Stvaralackim mocima od kojih su najcesce pominju: imaginacija. predstava. Stvaralastvo omogucava da stvara nesto novo. opazaja. predstava. potreba. kreativnost. pokretljivost. originalnost. izuzetnost. svest. U ontoloskom smislu. Adam Smit je istakao znacaj trzista i neke znacajne principe upravljanja. Robert Oven se pominje u literaturi i kao reformator ukupne misli o upravljanju. misljenja.Prvi oblici menadzmenta vode u oblast tadasnje Mesopotamije. Znacajan trag o upravljanju potice i iz drevne vavilonske drzave. kao i da se nastanak svesti vezuje za tradicije i sociokulturnih uslova . sloboda. inventivnost. moralnost i drustvenost. U socioloskom poimanju svesti polazi se od toga das vest obuhvata sistem uverenja. na odredjivanje pravnih nacina potpunog izvrsavanja utvrdjenih obaveza. a sto covek ostvaruje po svojoj prethodnoj zamisli. intuicija.

Drustveni status ili rang se dobija rodjenjem ili stice. Na odnos prema radu znacajno uticu i medjuljudski odnosi. integrisanje. razvoj. organizacija rada i oblik rukovodjenja. Znacaj Mincbergovih istrazivanja odnosi se na identifikaciju 10 osnovnih uloga koje menadzeri obavljaju.datog drustva. organizovanje. Celovitim odredjenjem licnosti bavi se psihologija. Savest je odredjena covekovim prakticnim potrebama koje ukazuju da li je odredjen moralni cin ispravan ili pogresan. merenje. organizovanje. Podela menadzera moze se izvrsiti na 2 nacina: po horizontalnoj i po vertikalnoj hijerarhijskoj strukturi organizacije. Te aktivnosti su: predvidjanje i planiranje. Karijera se odredjuje kao evolutivni redosled radnog iskustva nekog pojedinca u datom periodu. Cilj moze ostvariti samo onaj pojedinac koji je oslobodjen straha od suocavanja sa novim i nepoznatim. Menadzeri kao posebna drustvena grupa Menadzeri kao drustvena grupa izuzetno je znacajna za savremeno drustvo. U svakoj organizaciji . za pojedinca karakteristican nacin ponasanja. koordinacija i kontrola. Zanimanje predstavlja najadekvatniji kriterijum po kome se moze oceniti drustveni status pojedinca. Licnost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinca i socijalne sredine i tako odredjuju opsti. naredjivanje. Piter Draker je video delatnost menadzmenta kao ukupnopnost pet aktivnosti: planiranje. Problem ljudske slobode vezuje se sa slobodnom voljom. Anri Fejo je identifikovao pet osnovnih aktivnosti koje cine sustinu menadzmenta.

Radni moral u radnoj grupi Najopstije karakteristike covekove radne delatnosti izdvajaju se: • Ljudski rad predstavlja svesnu i svrsishodnu delatnost • Ljudski rad predstavlja slozenu delatnost koja se odvija u okviru odredjenih drustvenih grupa • Ljudski rad predstavlja delatnost kojom se stvaraju odredjene materijalne i duhovne vrednosti koje imaju drustveni znacaj Sa socioloskog aspekta rad obuhvata svaku delatnost koja je svesna delatnost i koja ima neku svrhu. koja propisuje nacin komuniciranja. i kojom covek nesto stvara sto pre toga nije postojalo. Formalne veze se uspostavljaju u okviru formalne organizacije radne grupe. Drustvena grupa je trajan i relativno stabilizovan skup ljudi. Neformalne veze koje nastaju zbog toga sto formalne veze ili nisu dovoljne ili ne odgovaraju interesima. Parcijalne drustvene grupe su one drustvene grupe u kojima se vrse 2 ili vise funkcija. Medjuljudski odnosi podrazumevaju ukupnost interpersonalnih odnosa medju ljudima koji se ispoljavaju u njihovim formalnim i neformalnim komunikacijama pri obavljanju radnih zadataka. Radne grupe se mogu odrediti kao parcijalne drustvne grupe u kojima se obavlja radni odnos. Globalne ili totalne drustvene grupe su one drustvene grupe u okviru kojih se obavlja proces svih zivotnih delatnosti na datom stepenu razvitka ljudskog drustva. .moguce je razlikovati 3 osnovna nivoa menadzera: funkcionalni. generalni i projektni.

prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema duznostima. eticnost poslovanja i menadzmenta Etickim kodeksom se uspostavlja visi moralni nivo u organizaciji. Poslovna etika je nesumljivo vazan faktor poslovanja. pravima. svojom kulturom. za pojedinca karakteristicnih moralnih norm ii vrednosti koje odredjuju njegovo ponasanje u svim poslovnim odnosima i u svim vremenima. stvaralo odgovarajuce pravno i politicko okruzenje.Proizvodne drustvene grupe se mogu odrediti kao skup ljudi i stvari pomocu kojih se proizvode materijalna dobra kojima se zadovoljavaju odredjene drustvene potrebe. Radni moral je kao skup normi o ponasanju coveka u radnoj sredini. i odlucivanju u svim aspektima i sferama poslovanja. obavezama. navikama i sistemom vrednosti. Poslovna etika i poslovni moral Poslovni moral je skup nepisanih opstih. Odgovornost. Poslovna etika je skup moralnih normi o ponasanju prema sociokulturnoj i poslovnoj sredini. Razvoj poslovne etike odvijao se u skladu sa razvojem drsutva pa se iz tih razloga i usaglasavao sa aktuelnim drustvenim pojavama. Drustvo sa svojim institucijama i organizacijama. odgovornostima. . koje je uticalo na eticnost u poslovanju.

fizicka sposobnost. seksualna orijentisanost. Teorija Z predstavlja kombinovanu formu menadzmenta u smislu preuzimanja najuspesnijih pristupa americkog i japanskog menadzmenta. starost i mnogi drugi faktori. Girt Hofstejd je dao 4 glavne dimenzije koje bi mogle da cine bilo koju nacionalnu kulturu. Ouci je tvojrac teorije Z. Dva nivoa kulture: vidljiva i nevidljiva. Funkcionalisticki pristep je da se integrise i stabilizuje organizacija. ali se ne moze menjati. Osnovni faktori multukulturizma navode i entitet.Kultura i menadzment Interpretivni pristup da se svest moze tumaciti. . rasa. pol. Multikulturizam Uvazavanje postojanja razlicitih kultura.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful