1.

Uvod u računarski sistem
Računarski sistem, odnosno računari su elektronske mašine za automatsku obradu podataka. Računar korisnicima omogućava lako i brzo obavljanje složenih izračunavanja koja se mogu odnositi na brojeve, tekst, grafiku, sliku, zvuk i dr.Bez obzira na veliku raznovrsnost ovih elemenata, sve su to podaci koji se mogu obrađivati u računaru, zahvaljujući određenim programima, bez učešća čoveka, pa se kaže da ih računar obrađuje automatski.Kako će računar obrađivati podatke određeno je programom koji profesionalno rade programeri.Program je niz instrukcija koje računar izvršava pri rešavanju određenog zadatka. Kako je računarski sistem mašina koja radi po određenom programu, može se reći da se računarski sistem sastoji iz dve komponente: same mašine – računarskog hardvera i programa na osnovu kojih računar radi --računarski softver .

1.1Struktura računarskog sistema
Računarski sistem se sastoji od sledećih hardverskih uređaja: radne(unutrašnje) memorije, aritmetičkologičke jedinice, kontrolne jedinice, jedinica spoljne memorije, ulaznih jedinica, izlaznih jedinica.
Računarski sistem čine računar i periferni uređaji(ulazni, izlazni i spoljna memorija).Osim hardverskih uređaja, svaki računarski sistem mora da ima operativni sistem koji upravlja automatskim radom računara, kao i skup drugih programa različite namene(aplikativni programi), koji omogućavaju korisniku da obavlja određeni posao na računaru. Ulazne jedinice Kontrolna jedinica Radna memorija Aritmetičko logička jedinica Jedinice spoljne memorije Izlazne jedinice

Sa stanovišta hardvera personalni računar čine tri osnovne celine: 1.centralna jedinica(računar u užem smislu). 2.monitor 3. tastatura Na računar se mogu priključiti i drugi uređaji: miš štampač,skener, plater i dr. Centralna jedinica se sastoji od kućišta u kome se nalaze: osnovna(matična) ploča, kontroleri, portovi, disk, jedinice diskete, grafička kartica, izvor napajanja i dr.

1.2.RADNA (UNUTRAŠNJA) MEMORIJA
Radna memorija se sastoji od elementarnih elektronskih kola – bistabilnih elemenata od kojih svaki može da ima(memoriše) dva stanja binarnu nulu (0) i binarnu jedinicu (1).Jedan elektronski element koji može da memoriše jednu binarnu cifru (stanje) naziva se bit(binary digit). Korisnik podatke unosi preko ulaznih jedinica u radnu memoriju i prima rezultate obrade preko izlaznih jedinica prikazanih simpolima(azbukom) razumljivom za korisnika.Međutim, azbuku korisnika ne razume računar. Uobičajeno je da se azbuka korisnika, koja ima oko sto simbola naziva eksterna,a azbuka koju razume računar ima samo dva simbola (binarna nula i binarni 1), interna azbuka (binarna azbuka). Kada se unese jedan simbol eksterne azbuke u radnu memoriju nije dovoljno jedan bit da bi se memorisao, već grupa od 8 bitova koja se naziva bajt(byte).Znači, svakom simbolu eksterne azbuke pridruži se jedan bajt od simbola binarne azbuke.Ovo pridruživanje naziva se kodiranje a obrnut proces je dekodiranje.Bajt u memoriji ima svoju adresu koja se koristi pri memorisanju podataka u nju ili čitanja memorisanih podataka.Iz ovoga sledi da je radna memorija adresirana a najmanje adresibilna jedinica je bajt. Za korisnike računara posebno su značajna dva faktora memorija: kapacitet memorije i vreme prilaza memoriji (ciklus memorije). Kapacitet memorije izrađžva se u broju bajtova a jedinica je kilobajt(1KB) koji ima 1024 bajtaVeće

1

1. Memorija personalnih računara na osnovnoj ploči ima tri tipa memorije: KEŠ.Ako se isključi računar sadržaj memorije se briše. •Prenos adrese iz procesora u radnu memoruju radi pronalaska određene lokacije u memoriji.Procesor definiše rad računara a njegove karakteristike su određene sledećim faktorima:brzina procesora.Zato duža procesorska reč znači veću moć procesota.Današnje radne memorije imaju vreme prilaza oko nekoliko stotina nanosekundi(ns).Danas se najčešće koriste procesori PENTIUM.A što je vreme duže memorija je sporija. kao i sa ulaznim i izlaznim uređajima.tj.U nju se za vreme rada računara nalaze podaci i program sa kojim računar radi. što zavisi od potrebe korisnika. i to: •Prenos podataka iz procesora i unošenje podataka u procesor. RAM.Postoji RAM koji ima kapacitet i do 1GB.gigabajt(1GB = 1024MB) i terabajt (1TB=1024GB).oduzimanje i množenje i deljenje kao i upoređivanje dve vrednosti da bi se odredile veće i da bi se utvrdilo da li je izraz istinit ili nije. adresni prostor.Učestanost časovnika bitno utiče na brzinu procesora. dužina procesorske reči . radni takt i interni keš.Adresni prostor procesora može biti od nekoliko desetina KB do nekoliko GB. Da bi se povećala brzina izvođenja aritmetičkih operacija procesoru se mođe dodati matematički koprocesor kojim se brzina aritmetičkih operacija povećava oko 10 puta.Na ovaj način se obezbeđuje komunikacija procesora sa radnom i spoljnim memorijom. ROM. do trenutka dobijanja podataka iz memorije. KEŠ memorije je vrlo brza memorija zbog čega se u njoj čuvaju programi koji se često koriste.Često se centralni procesor naziva aritmetičko-logička jedinica gde postoje elektronaka kola za izvođenje aritmetičkih i logičkih operacija:sabiranje. PENTIUM-2 DO PENTIUM-4.Znači ovo je dvosmerni kanal i naziva se kanal podatka. CENTRALNI PROCESOR U centralnom procesoru se izvršavaju računske i logičke operacije i komande koje su zadate programom.Po ovoj osobini procesori se dele na osmobitne.Broj bita koji se jednovremeno prenosi ovim kanalom može biti 8.Broj ovih signala može biti različit.Za današnje memorije minimum s kojim može nešto da se radi je 16MB. šesnestobitne. Procesorska reč je binarna reč koja se paralelno obrađuje u procesoru.Ova jedinica se označava sa MIPS ili veća MFLOPS.Kanal kojim se prenosi Kanal kojim se prenose adrese iz procesora u memoriju naziva se adresni kanal. •Prenos upravljačkih i kontrolnih signala od procesora ka uređajima i obrnuto.Znači. tridesetdvobitne.Što je veći kapacitet memorije to je veća sposobnost da memoriše veću količinu podataka Vreme prilaza memoriji poerazumeva vreme koje protekne od trenutka obraćanja memoriji radi dobijanja podataka. ROM memorija može samo da se čita i koristi se za čuvanje sistemskih programa.3.Postiji interna i eksterna KEŠ memorija.Broj bita koji se istovremeno prenose adresnim kanalom može biti od 16 do 32.Komunikacija procesora sa drugim uređajima ostvaruje se kanalom veze koji obezbeđuju tri vrste komunikacija. dok je realni minimum 64MB.Przina procesora pentium-4 kreće se do 3 GHz Radni takt. 16 ili 32. ovo je jednosmerni kanal od procesora do memorije. RAM predstavlja najveći deo memorije u koju korisnikmože da upisuje sadržaj i da ga čita. 2 .kojima se definišu vremenski trenuci kada se i šta događa u računaru.Broj bita u adresi određuje broj adresnih lokacija u memoriji. od jednog do drugog procesora i ne izražava se kao posebna karakteristika procesora a ovaj kanal naziva se kontrolni kanal. Često se u karakteristikama procesora nalazi i učestanost časovnika koji je elektronsko kolo i generiše impulse visoke učestanosti. Brzina procesora se izražava u milionima instrukcija u sekundi.Dužina reči bitno utiče na brzinu izvođenja operacije a bitno određuje i brzinu komunikacije procesora sa drugim uređajima.jedinice za kapacitet memorije su: megabajt (1MB = 1024 KB).Očigledno što je vreme prilaza kraće memorija je brža.

ali s rezolucijom 720 x 348 tačaka.Istorija grafičke karte Prvi PC nije ni umeo da radi s pravom grafikom – sve što je znao da prikaže bio je tekst.On definiše tip računara i bitno određuje brzinu izvođenja operacija. Memorija predstavlja takđe jedan od bitnih faktora za rad računara. više boja nije ni moglo biti prikazano. Njihova rezolucija bila je 640 x 480 tačaka.Procesor obezbeđuje izvršavanje tri vrte komunikacija :prenos podataka iz procesora i unošenje podataka u procesor. koristio se devetopolni priključak za monitor.koja je izbačena zajedno sa prvim IBM Pc računarom. -VGA je široko prihvaćena. što je davalo 262. -Prva IBM PC grafička karta. ili 16 boja u rezoluciji 320 x 200 tačaka. Grafičke kartice mogu biti integrirane sa matičnom pločom (on-board) ili samostalne te se umeću u ISA (Industry Standard Architecture). Tržište je ipak zahtevalo nešto ozbiljnije grafičke prikaze na ekranu. međutim. PCI (Peripheral Component Interconnect) ili AGP (Accelerated Graphics Port) utore na matičnoj ploči. analogni priključak se pojavio tek na VGA karticama (s njim i D/A kovertor). prenos adresa iz procesora u radnu memoriju i prenos upravljačkih i kontrolnih signala. Prve grafičke kartice imale su digitalne priključke. a pošto se u njih ugrađivalo 256 MB memorije. što je sačinjavalo standard EGA (monohromatski adapter je koristio još manji broj signala). a broj boja lokalne palete ograničavala je. između ostalog. Dok je ovaj drugi dugo opstajao u jeftinijim sistemima. a adapter Hercules je bio strogo monohromatski. tri signala osnovnih boja i još tri za intenzitet. računanjem se lako dolazi do potrebnih 153. pa su se uskoro pojavile grafičke kartice: CGA (Color Graphic Adapter) omogućavao je monohromatsku sliku u rezoluciji 640 x 200. masu. Pre VGA kartica. CGA nije zadovoljavao u primenama koje su zahtevale prikaz u boji.144 boje.Posedovao je samo 4kb video memorije i samo jednu boju. a ASCII kodovi iznad 127 omogućavali su crtanje elementarnih grafikona i grubih likova u jednostavnim igricama.MDA(Monochrome Display Adapter) je mogao da radi samo u tekstualnom vrežimu prezentujući 25x80 linija na ekranu.On kontroliše pokrenute aplikacije.Za memoriju su najvažnija dva faktora:kapacitet memorije i vreme prilaza memoriji(ciklus memor 2.Cirrus Logic i S3 da rade sa tom grafičkom kartom. za svaku tačku potrebna su četiri bita. koji je dostizao 2 MB grafičke memorije i rezoluciju od 1024x768 i 256 boja. pa je uskoro zamenjen poboljšanom varijantom EGA (Enhanced Graphic Adapter). a razlog je bio povećan broj boja. ove kartice imale su i režim s 320 x 240 tačaka i 256 boja.I tako je rodjena SVGA (Super VGA) standard. 3 . a u CRT monitorima (koji su po svojoj prirodi analogni uređaji) nalazio se D/A konvertor. koji je imao dovoljno kontakata za sinhronizacione impulse. Prve VGA kartice imale su 18-bitnu globalnu paletu (po šest bitova za svaku boju).poboljšavajući rezoluciju i broj boja koje se koriste. video memorija: da bi se u toj rezoluciji prikazalo 16 boja.600 bajtova.je razvijena od strane IBM-A U 1981.Faktor od koga najviše zavisi rad računara jeste procesor. koja je navela nekoliko korporacija kao što su ATI.

Sama arhitektura čipa je najbitnija. koji čine spregu između Operativnog Sustava (OS) i same kartice. što im omogućava dočarati na zaslonu ekrana vrlo realističnu sliku Magistrale Prve VGA kartice koristile su ISA magistralu koja je radila na 8 MHz. što nije predstavljalo problem kada se radilo sa statičnim sadržajem. a njegova uloga je prevođenje binarnog koda u vidljivu sliku na nekom grafičkom izlaznom uređaju. Time se obezbeđuje brz protok i samim time brža obrada grafike. oboji točke unutar poligona (pixele) unutar svoje memorije i ispiše rezultat na zaslonu ekrana. kao što je 3D računarska igra. CPU u saradnji sa nekim softverom. što na kraju daje veći broj slika u sekundi čineći grafičku scenu lepšom i fluidnijom. ali je ta magistrala bilo usko grlo kada je trebalo proslediti veliku količinu podataka radi neke animacije. 32-bitna magistrala VLB (Slika 2) koja je radila na 33–50 MHz. Grafički procesor (GPU) je glavni deo na kartici. Zbog toga se proizvođači trude da poboljšaju brzinu RAM-a na kartici koja je davno prevazišla brzinu sistemskog RAM-a. Ti se programi nazivaju drajveri (drivers). Brzina memorije na grafičkoj kartici je već odavno prešla Gigahercne granice. a nju je ubrzo zamenio PCI. ali su 4 . Grafička kartica tada nacrta poligon. šalje informacije grafičkom procesoru koji potom obrađuje dobivene informacije i šalje ih na monitor. Grafički adapter. PCI i PCI Express). CPU (Central Processing Unit) izdaje direktivu za izvršenjem određenih zadataka.3. Npr. obično u AGP ili PCI Express slot. Prvi korak bila je lokalna. Svaka grafička kartica mora imati i set instrukcijskih programa. Moderne grafičke karice mogu obraditi milijune poligona u sekundi. Grafička kartica se ugrađuje u matičnu ploču. sličnih karakteristika. PCI je omogućio dobre performanse grafičkog sistema. CPU može reći grafičkoj kartici da nacrta figuru omeđenu sa četiri vektora. VGA kartica ili video kartica daje i obrađuje dvodimenzionalnu ili trodimenzionalnu sliku. Moderne grafičke kartice su opremljene snažnim grafičkim procesorima koji svojom procesorskom snagom i brojem tranzistora gotovo nadmašuju glavne procesore. čak je bilo i 8-bitnih modela. Većina podataka koji dolaze za obradu se privremeno smešta na memoriju koja se nalazi na grafičkoj kartici. Grafički procesor obrađuje podatke koje dobija posredstvom neke magistrale (najčešće AGP. samo s mogućnošću upravljanja magistralom. što znači da njegove instrukcije i brzina izvođenja istih su glavne odlike jednog GPU-a. Princip je jednostavan. Kako radi grafička karta? Grafička kartica.

što je značajno unapredilo računarske igre. Primera radi. jer su standardne memorije bile spore. te funkcije je preuzeo grafički procesor. Prvo rešenje bile su memorije s dva ulaza: jedan za centralni a drugi za grafički procesor. u protivnom odustanite. osim toga. Paralelno s tim. pa je došla na red 64-bitna magistrala AGP. a kasnije su osposobljeni da crtaju i elemente neophodne za trodimenzioni prikaz. najveći napredak doneli su hardverski ubrzivači. ali je dobitak u performansama primetan. sve će biti u redu. ali povećanje protoka je donelo manje poboljšanje performansi od očekivanog. Ukoliko vam uputstvo nije pri ruci. ima brzinu 16x. pa je bilo kartica brzine 2x. na ploču s magistralom AGP 2x slobodno stavite karticu koja nije AGP 8x. posle toga usledili su poznati trikovi s preplitanjem koji su dovedeni do savršenstva. 5 . S obzirom na to da su igre već duže vreme glavni pokretač računarske industrije. a nemojte je stavljati ako je na ploči AGP 2x ili AGP 1x. a s njima i mnoge nedoumice. Zasad samo mali broj kartica može da se koristi na taj način. a u najgoroj situaciji može doći i do oštećenja kartice. ni ovde nije došlo do velikog skoka performansi. Nažalost. i to takođe doprinosi performansama u igrama. pa su se pojavili i problemi s kompatibilnošću. što omogućava da dve kartice rade paralelno. Budući da je Windows već postao standard. ali je ova magistrala otvorila novo poglavlje u računarskoj grafici: poslednji modeli matičnih ploča imaju dva ovakva priključka. što je ukupno oko četiri puta brže nego PCI. koje ćemo pokušati da makar delimično razrešimo. kao i potreba za jačom jedinicom za napajanje i boljim hlađenjem računara. Priča se da se istorija ponavlja u ciklusima – posle AGP ponovo je došao PCI. ploče ili obe. Standard AGP je nekoliko puta ubrzavan.novije igrice tražile još brži protok podataka. 4x i poslednjih 8x (što se odnosi na radni takt). iako konstrukcija AGP utičnice ne bi trebalo da dozvoli priključivanje nekompatibilne kartice na matičnu ploču. jednako su primetni i troškovi za takav sistem. grafički procesori su "naučili" da sami crtaju grafičke objekte tog sistema i to je dovelo do primetnog ubrzanja. Pri tome je povremeno menjan i radni napon kartica. AGP može za svoje potrebe da rezerviše i deo sistemske memorije. ali u izmenjenoj varijanti: PCI Express za grafičke kartice. zlatno pravilo kaže da se smeju mešati kartice i ploče istih i susednih generacija. izražen u jedinicama referentne brzine AGP magistrale. koja radi na 66 MHz. a da "udaljene" generacije ne treba kombinovati. Da bi se to izbeglo. dobijali su i veću snagu merenu u bitovima. tako da ne treba previše žuriti sa zamenom kartice. u nekim slučajevima se kartica ipak može priključiti i onda se dešava da ne radi. O čemu se radi? Umesto da se centralni procesor bavi crtanjem osnovnih grafičkih elemenata. karticu tipa AGP 8x slobodno stavite na ploču s magistralom AGP 8x ili AGP 4x. isto tako. Brzina i hardverski ubrzivači Više rezolucije i veći broj boja znače više podataka koje treba obraditi – ubrzavanje grafičkih čipova nije bilo dovoljno. Ipak. najsigurnije je pogledati u uputstvo ploče i kartice: ako piše da je kombinacija dozvoljena. Kao ni u slučaju ubrzavanja protoka na AGP karticama. Drugim rečima. grafičke kartice su tražile još neka poboljšanja.

tranzistori.. bez deformacija.) koja su na njoj montirane. služi za pohranjivanje najnužnijih podataka za GPU. Bakar može biti nanet i sa obe strane. kondenzatori.Delovi grafičke karte Glavni delovi moderne grafičke kartice su:  (Printed Circuit Board) je printana ploča na kojej se nalaze svi ostali dijelovi  GPU (Grapich Processing Unit) grafički procesor. Posle bušenja i metalizacije rupa koje povezuju donju i gornju štampu na ploču se nanosi zaštitni film čija je funkcija da spreči kratke spojeve tokom montaže i lemljenja elemenata. Foto postupkom na ploču se nanosi budući izgled ploče. integralna kola. višeslojna štampana ploča. Izrađena je od glasfibera (za profesionalne potrebe) ili pertinaksa (za jeftinije elektronske uređaje). konektori.Video Random Acces Memory). ujedno i glavni dio koji prevodi binarni kod u sliku)  RAM (ili VRAM . Na ploču je nanet bakar u tankom sloju. Štampana ploča mora da izdrži. Na bakarnu površinu nanet je i tanak sloj kalaja.4. tasteri. preklopnici. najčešće teksture  Konektori • • • PCI AGP PCI Express  Izlazi • • • VGA (Video Graphics Array) DVI (Digital Visual Interface) Video in/Video out (VIVO) PCB (Printed Circuit Board) Štampana ploča je pasivna elektronska komponenta koja služi da ostvari veze između elektronskih komponenti (otpornici. potom se hemijskim postupkom skida suvišan bakar. Takođe ploče mogu biti zalepljene jedna na drugu i time se otvaruje više slojeva bakra tj.. prelazak preko kalajnog kupatila gde su temperature oko 270 stepeni Celzijusa. GPU (Graphic Processing Unit) 6 .

a u puno manjoj mjeri od količine memorije na istoj. gdje je. Ovakav način pristupa razlikuje se od sekvencijalnog načina koji se koristi kod uređaja kao što su magnetna traka. krugova i uglova izvršavalo mnogo brže. je jedan od oblika pohranjivanja računarskih podataka čijem sadržaju se može pristupiti po bilo kom redoslijedu. Grafički čip se obično nalazi na grafičkim karticama ili matičnim pločama. već i zapisivati. diskovi i cilindri. Današnje grafičke kartice koriste GDDR3 ili GDDR4 koji ide i do 900 MHz (1800 MHz efektivna). iz koje se podaci mogu samo čitati.Video Random Acces Memory) RAM. Grafički procesor obavlja glavni zadatak obrađivanja scene.) sa procesorom. Accelerated Graphics Port (AGP) je ubrzana sabirnica namijenjena isključivo za grafičke kartice (pošto one inače zahtjevaju veću propusnost podataka) koja se nalazi matičnoj ploči. zvučna kartica. većina grafičkih kartica ima svoju memoriju koja se naziva Video RAM ili VRAM. PCI Express je evolucija PCI standarda. jer što je brža memorija to će brže slika doći do RAMDAC-a i biti prikazana. Brzina VRAM-a je davno prevazišla brzinu sistemskog RAM-a. RAM (ili VRAM . RAM je još karakterističan po tome što se kod ove vrste memorije podaci mogu ne samo čitati. ponekad i Visual Processing Unit ili VPU) je procesor specijaliziran za prikazivanje obične i napredne računarske grafike. ona može brže da procesira podatke koje GPU obrađuje. Svi noviji čipovi imaju podršku za obrađivanje jednostavnih i naprednih 3D i video operacija. skraćeno od Random Access Memory (memorija nasumičnog pristupa). Što je brža memorija na grafičkoj kartici. PCI je 64-bitna (66MHz) sabirnica. brzina memorije je vrlo važna. dok memorija služi kao spremnik za teksture i ostale neophodne podatke. RAM se u računarima upotrebljava prvenstveno za primarnu pohranu podataka koji se aktivno koriste i neprestano se mijenjaju Video RAM ili VRAM je memorija koja se nalazi na većini grafičkih kartica. Graphics Processing Unit. trouglova.Za razliku od integrisanih video kontrolera koji obično dijele RAM memoriju sa ostalim komponentama računara. mnogo je važnija frekvencija memorije. ali ona nije presudna. Grafički čip je isprogramiran tako da veoma brzo obrađuje neku vrstu grafike. VRAM na grafičkoj kartici služi za pohranjivanje najnužnijih podataka za GPU.GPU. Konektori Peripheral Component Interconnect (PCI) je sabirnica preko koje se odvija komunikacija komponenti (modem. najčešće teksture. Napravio ju je Intel zbog sve većih zahtjeva 3D računarskih igara i ostalih zahtjevnih aplikacija. omogućava direktnu komunikaciju između karte i memorije. grafička kartica itd. što ujedno znači da je glavni procesor oslobođen i ne mora izvršavati te operacije što rezultira ukupno većom brzinom sistema. Z-buffer i druge elemente. zbog prirode mehaničkog kretanja takvih medija za pohranu podataka. Pošto GPU stvara sliku. grafička procesorska jedinica ili grafički čip (en. Prvi grafički čipovi su imali primitivne operacije kojima se iscrtavanje krugova. Od njega u najvišoj mjeri zavise mogućnosti grafičke kartice. za razliku od ROM (Read-only memory) memorije. držeći informacije i završene slike u VRAM-u. no veći udio uzimaju 32bitne (33MHz) PCI sabirnice. Od postanka bilo je više revizija AGP standarda: 7 . računar primoran da pristupa podacima prema strogo određenom redoslijedu. Količina memorije na današnjim grafičkim karticama ide i do 1 GB. Razvio ju je Intel.

te ima propusnost od 2.• • • • AGP 1x (264 Mb/s) AGP 2x (528 Mb/s) AGP 4x (1 Gb/s) AGP 8x (2 Gb/s) PCI Express (PCI-E) je najnoviji standard komunikacije između komponenti. standard se zadržao relativno dugo. Omogućava direktnu "čip-na-čip" komunikaciju. dok se može naći i na LCD monitorima na kojima se često nalazi zajedno sa DVI izlazom zbog starijih modela grafičkih karti koje nemaju noviji DVI izlaz. no to se i očekivalo jer još nema komponenti koje bi iskoristile velike mogućnosti ove sabirnice. digitalnih TV-a itd. Ima znatno veći kvalitet slike od VGA izlaza. PCI. dok ih također susrećemo i kod plazma prikaza. Već danas se masovno proizvode grafičke kartice za PCI-E sabirnicu koje nude veću propusnost i praktično poboljšanje mogućnosti grafičke kartice i samim time računara. projektora. Postoji nekoliko PCI-E standarda: x1. Novijeg datuma nego VGA. što će se u budućnosti sigurno desiti. Trenutno ne nudi praktična poboljšanja. Osmišljen za grafičke kartice (PCI-E x16 standard) te za ostale računarske dijelove (PCI-E x1 standard). predstavljen 2002.5 Gb/s u oba smjera. Postoje dvije vrste izlaza: S-Video i kompozitni izlaz. Video out na grafičkoj karti je konektor za izlazni uređaj kao što je TV. te se koristi i dan danas. od strane Intel-a. 8 . DVI je predstavljen 1999 i koristi TMDS signale. x8. pogotovu kod skupljih LCD prikaza. AGP). Najčešće se nalazi na CRT monitorima. uglavnom se dijeli na američki (NTSC) i evropski (PAL). karakteriše ga veća brzina i propusnost od prijašnjih standarda (ISA. dok postoji i SECAM način prikazivanja slike. DVI se najčešće viđa kod LCD monitora. PCI-E je paralelna sabirnica. grafičke kartice obično podržavaju sve standarde. x4. DVI (Digital Visual Interface) je grafički izlaz na grafičkoj kartici. Također postoji više načina prikazivanja slike na TV-u. x2. Predstavljen 1987 od strane IBM-a. x16 i x32. PCI-E tip x1 x2 x4 x8 x16 x32 teoretska propusnost 250 MB/s 500 MB/s 1000 MB/s 2000 MB/s 4000 MB/s 8000 MB/s Izlazi VGA (Video Graphics Array) je grafički izlaz na grafičkoj kartici.

9 .

godine (kojeg je NVIDIA kasnije kupila). Alternate Frame Rendering: U ovom načinu rada jedna grafička kartica "obrađuje" parne dok druga neparne FPS (Frame Per Second). što je blizu teoretskim granicama. Podržane su serije x800. praktično uparivanja dvije ili više grafičkih kartica (PCI-E obavezno) u jednu matičnu ploču. Dvije kartice su spojene preko malog PCB konektora. SLI grafičke kartice koriste isključivo PCI Express x16 utore (to znači da i matična ploča mora podržavati SLI tehnologiju te imati dvije PCIe x16 sabirnice. • Mogućnosti i način rada Teoretski SLI bi trebao da udupla mogućnosti grafičke moći.9x ubrzanje grafičke moći. ali NVIDIA garantuje tek 1. Svaka grafička kartica obrađuje po jedan pravougaonik. x1800. 10 . SLI (Scalable Link Interface) je način spajanja dvije (pa i više) grafičke kartice tako da mogu raditi zajedno. x850. Crossfire je naziv za multi GPU rješenje iz ATI-a. Nažalos performanse su u rangu sa SuperTiling-om. AFR tehnika određuje jednoj grafičkoj kartici da obrađuje prvo trenutni frame. odnosno dva utora). x1900. koji rezultate šalje na izlaz što je i krajniji rezultat koji vidimo na monitoru. godine. Količina memorije nije presudna iako igra ulogu u mogućnostima jedne grafičke kartice. Crossfire tehnologija predstavlja direktnog konkurenta Nvidia-inom SLI-u (Scalable Link Interface). U zadnje vrijeme se sve češće promoviraju SLI i Crossfire tehnologije. ali ne i sa OpenGL aplikacijama. Supertiling podržava rad sa svim Direct3D aplikacijama. Svake godine se GPU na grafičkoj kartici neprestano unapređuje novim instrukcijama i mogućnostima.Crossfire tehnologija zahtijeva da matična ploča podržava Crossfire. sve do Geforce 8800 čipa. NVIDIA je nakon kupovine ponovo predstavila tehnologiju 2004. to mogu samo NVIDIA grafičke kartice od serije Geforce 6600 pa na više. dok druga grafička kartica obrađuje sljedeći frame i tako dalje. Ovaj način rada daje najbolje performanse. • Modovi rada ATI Crossfire tehnologija podržava četiri moda rada. Ova tehnologija omogućava uparivanje dviju ATI grafičkih kartica radi postizanja boljih performansi.SFR (Split Frame Rendering) i Alternate Frame Rendering (AFR). te da ima dva PCI Express grafička slota.5. Time se osigurava veća procesorska moć kao i sama količina memorije. Ovo je najčešći način rada sa OpenGL aplikacijama. SFR tehnika proučavanjem slike određuje 50/50 raspodjelu za dvije grafičke kartice odnosno njihove grafičke procesore koji rade istovremeno. Jedini konkurent SLI tehnologiji je trenutno ATI-jev Crossfire način spajanja više grafičkih kartica. Ne mogu sve grafičke kartice koristiti SLI mogućnost spajanja. Preteča ove tehnologije je imala istu skraćenicu SLI (Scan Line Interleave) koju je predstavio 3dfx 1998.15x snage jedne kartice. Postoje dva načina rada . Ovo je najsporiji način rada te se pretpostavlja da daje snagu od svega 1.SuperTiling: Ovaj način rada dijeli ekran na manje kvadratiće slične šahovskoj ploči. Često neke 3D igre nisu u mogućnosti da rade sa starijim grafičkim karticama jer GPU na njoj jednostavno nema instrukcije da ih pokrene. Kada se obrađivanje slike završi ona se šalje preko SLI konektora na glavni GPU (jedna od dvije grafičke kartice mora biti glavna). Split Frame Rendering: Ovaj način rada horizontalno dijeli ekran na dva jednaka pravougaonika. Šta određuje kvalitet grafičke kartice? Što je brži GPU i VRAM na grafičkoj kartici time je ona bolja i kvalitetnija.

hardverske transformacije and svjetlosni efekti. godine je u potpunom vlasništvu AMD-a. što po broju prodanih grafičkih procesora. Od oktobra 2006. iako se kasnije širi i na tržište konzola. prvi DirectX hardver od strane nVidie RIVA TNT.DirectX 7 podrška. nakon što je sama kupila 3DFx 2000. Radeon DDR je bio ATI-jev prvi DirectX 7 3D grafički procesor o Mobility Radeon . oni se prije svega bave dizajniranjem svojih proizvoda dok ih neki drugi proizvođači proizvode. te su se nekoliko puta smjenjivali što po kvaliteti. nVidijine najgore serije su nesumljivo bile NV1 i GeForce FX. troši manje energije Radeon serija . nVidia proizvodi (i to jedne od najkvalitetnijih) čipsete za matične ploče (nForce) te bežične komunikacijske procesore. Jedini konkurent nVidiji. nVidia ne proizvodi grafičke karte. i trenutno je treća po količini proizvedenih GPU-a.DirectX 5 podrška. je ATI s kojim vodi izjednačenu bitku.DirectX 6 podrška. testiranjem grafičkih čipova namijenjenih stolnim kompjuterima. je jedan od najvećih proizvođača grafičkih procesora (GPU). već da bi poboljšao kvalitet prikaza u 3D aplikacijama. RIVA 128ZX .Prvi proizvod od strane nVidie. GeForce 8800GTX. Kompanija se bavi proizvodnjom.Proizvođači ATI Technologies Inc. prvi puta DDR memorija na grafičkim karticama 11 . predstavlja sami vrh ATI-jeve 3D ponude. prilično neuspješan RIVA 128.Predstavljena 2000.redizajnirani 2D GUI grafički procesor sa motion-video akceleracijom (1994) Rage serija . Također se bavi proizvodnjom integrisanih grafičkih čipova te prozvodnjom čipseta za matične ploče. no proizvod koji je lansirao nVidiju prema naprijed je bio čip Riva TNT2. Tehnologija omgućava uparivanje dvaju ATI Radeon kartica radi postizanja većih performansi NVIDIA Corporation je jedan od najvećih svjetskih proizvođača grafičkih čipova za lične računare i Xbox. laptopima.Ova tehnologija predstavlja ATI-jev odgovor na Nvida-inu SLI platformu.VGA komptabilan i unaprijeđen 2D GUI grafički procesor (1992) Mach64 . godine kompanija ima sjedište u Markhamu. Osnovana 1985. RIVA TNT2. • • • • • • EGA/VGA Wonder . Vanta .Najpoznatija marka nVidie o GeForce 256 . godine.Radeon serija grafičkih čipova prilagođenih za rad na laptopima o CrossFire . pa tako je već dizajnirala grafički sustav za Xbox. Sama nVidia ne proizvodi GPU u svojim prostorijama. Na početku su bili ograničeni na PC tržište. 6. Kanadi. ona proizvodi samo GPU za grafičke karte. Ova serija je učinila nVidiu vodećom GeForce . kojeg je sama nVidia kupila. Jen-Hsun Huang. • • • • NV1 . dok je isti u pripremi za PlayStation 3. te igraćim konzolama. ali je tek 1997 počela aktivno učestvovati kada je na tržište izbacila RIVA grafičke procesore.CrossFire Super AA: Ovaj način rada nije dizajniran da bi povečao perfomanse.EGA/VGA grafički čipovi namijenjeni IBM računarima (1987) Mach8 . Chris Malachowsky i Curtis Priem su osnovali nVidia kompaniju u januaru 1993.ATI-jev prvi 2D GUI grafički procesor (1991) Mach32 .Serija dizajnirana za rad na laptopima. Iako su po tome najpoznatiji. Ovaj mod uduplava AA(Anti-Aliasing) bez gubitka perfomansi.ATI-jeva prva 2D i 3D serija grafičkih procesora (1995-2004) o Rage Mobility . Trenutno kompanija NVIDIA u svojoj velikoj kolekciji GeForce GPU čipova proizvodi i najjaču grafičku karticu na svijetu. i od tada nisu imali nijednu krizu niti su došli u sitaciju kao 3DFx.

Millennium G-Series.DirectX 9C podrška. G550 2002. To su bili prvi čipovi koji podržavaju DirectX 10 specifikaciju.Čista evolucija GeForce6 serije. poboljšani shaderi. no na tržištu su prošle veoma loše o GeForce 6 serija . trenutno serija sa najvećim performansama dostupna na tržištu Quadro (GeForce profesionalna rješenja. G400 2000. Millenium 1996.DirectX 7 podrška. G450 MMS 12 . U 8 seriju se ubrajaju entry-level 8400 GS. poboljšana verzija Geforce 256 GeForce 3 Ti serija . G200 1999.Evolucija Geforce3. mid-range 8500 GT i 8600 GT te high-end 8800 GTX i Ultra(koje se vise ne proizvde) te nove modele 8800 GT i GS Matrox Electronic Systems Ltd 1995. čak se temelje na sličnoj arhitekturi.DirectX 9 podrška.G80. 2004. Millenium 2. Mistique 220 1998. predstavljen SLI o GeForce 7 serija . jedan od najboljih čipova od nVidie o GeForce 4 serija . smanjena potrošnja energije. Matrox ParheliaTM. Parhella . Mistique 1997. Millennium P-Series. G100.. no i tako mnogo moćnija serija. veoma moćna ali i skupa o GeForce FX serija . G450 2001. za profesionalne aplikacije i programe) o o GeForce 8 serija grafičkih čipseta je trenutno najjača serija kompanije Nvidia.• GeForce 2 serija . donosi nove tehnologija "peglanja" rubova (AntiAliasing) o GeForce 8 serija .DirectX 8 shaderi.. donosi poboljšanju propusnost memorije te dobru arhitekturu. teoretski veoma jaka serija. prvi grafički čip koji podržava DirectX 10. Matrox G200 MMS.

..1 Istorija grafičke karte……………………………………………3 Kako radi grafička karta……………………………………….11 13 .4 Delovi grafičke karte……………………………………………6 Šta određuje kvalitet grafičke kartice………………………….10 Proizvođači……………………………………………………..Sadržaj Uvod u računarski system………………………………………..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful