MEGATREND UNIVERZITET FAKULTET ZA KULTURU I MEDIJE

Seminarski rad iz Medijske analitike

Tema: Stari i novi mediji

Student/kinja: Ivana Nikolić, M549/09-III Miloš Nikolić, M548/09- III Voditelj: Prof. Dr Srbobran Branković

Beograd, oktobar 2011.

1

starosti i danima u nedelji. da li je njihov način života drugačiji od onih koji ne prate istu vrstu medija? Kakav je njihov sistem vrednosti? Ko je od njih manje srećan i zadovoljan svojim životom od ostalih? Osnovni cilj ovog istraživanja je prevashodno statistički opis ponašanja korisnika medija u Srbiji. Osnovna pitanja koja pokreću ovo istraživanje su: ko čini korisnike odredjenih medija – u socio-demografskom smislu. METODOLOGIJA: Istraživanje se ostvaruje metodom ispitivanja. UVOD Studentski istraživački tim Fakulteta za kuluturu i medije Univerziteta Megatrend u saradnji sa TNS Medium Gallupom sproveo je opsežno istraživanje pod radnim nazivom Stari i novi mediji. godine. 2. starosti od 18 i više godina. 2 . Primenjuje se kvotni uzorak prema polu.400 ispitanika. kao i da potom unese svoje podatke u posebno razvijen program za unos. Terenski deo istraživanja sproveden je u aprilu 2011. Svaki student je bio dužan da ispita po 10 osoba. Uzorak treba da bude sastavljen po sledećim kriterijumima: POL Žensko Muško Ukupno 18-23 1 1 24-30 1 1 31-40 1 1 41-50 1 1 51-60 1 1 61 i više 1 1 Ukupno 6 6 12 Uzorkom je obuhvaćeno 2.1.

1% 21.New Media Timeline (2005-2010)_files 3 . Dnevnim rejtingom bavi se nekoliko agencija kao što je AGB Nielsen. Pol ispitanika Crosstabulation D1 D1. S druge strane.6% 4. tako i istraživačkih instituta.. žitelji Srbije u proseku posvete praćenju medija 1 Poynter Online .9% 28.5% 8. ali dominantno zavisi od vrste programa koja dominira u programskim šemama stanica’’.. koje beleže dnevni udeo u gledanosti nacionalnih i lokalnih televizija. TABELA: IK1.2.0% 0. M2.0% 100.3% 19.8% 23. 2.4% 0. dela nacije i sl.6% 23. agencija i sl.4% 16.7% 8.0% M2 M2. Koju TV stanicu najcesce gledate? * D1. utvrdivši da sklonost određenim medijima ili programima ne samo da je polno. preferencije i životni stil individue.9% 8.6% 100. ali da je ovaj izbor istovremeno i deo društvene svesti i samosvesti uže društvene zajednice.Uslovljenost gledanosti određenih TV programa kod oba pola višestruka je i višeslojna. već je i rasno i religijski determinisana.3% 4.0% 13.2% 100.4% 0.9% 21. mikro i makro kosmosa. Pol ispitanika 1 Muskarac 2 Zena 29. koja treba da podrži glavnu hipotezu i pojasni nalaze istraživanja glasi: . Američki istraživači1 došli su do interesantnih rezultata u obimnim istraživanjima provedenim u periodu 2007-2010.1% 3. Koju TV stanicu najcesce gledate? 1 2 3 4 5 6 7 8 RTS B92 Pink Avala Fox Studio B Lokalna stanica Nesto drugo Total Total 25.1.9% 13. s decimalima. i čiji se podaci u medijskim kućama koriste za donošenje strateških odluka u vezi programskih promena. Istraživanja medijskih preferencija građana svih polova i uzrasta postala su dnevni standard kako medijskih kuća. i obuhvata socijalne i demografske profile gledalaca.5% 0. Hipoteze Osnovna hipoteza od koje se pošlo u istraživanju uloge polno specifičnih preferencija u gledanosti TV programa u Srbiji glasi: „Postoji povezanost između polne pripadnosti gledalaca u stepenu praćenja pojedinih TV kanala“ Pomoćna hipoteza.1% 0.0% Prikazano u satima. Tabela koja sledi daje pregled gledanosti najvećih TV stanica u Srbiji prema polu ispitanika.2% 23. FORMULACIJA PROBLEMA Osnovna pitanja koja su pokrenula ovo istraživanje bila su: kako izgleda realna slika gledanosti televizijskih programa u Srbiji? Kako izgleda realni poredak televizijskih stanica sa nacionalnom frekvencijom? Da li RTS i dalje drži primat u gledanosti u Srbiji? I najinteresantnije – pitanje koje se tiče polnih razlika u gledanosti TV programa.5% 0. činjenica je da izbor dominantnog medija oslikava životne stavove.

pet sati dnevno.muški’’ TV programi. po gledalištu. • Najveću razliku u gledanosti programa oba pola ima TV Pink. koja je.. Kultura polisa.. u nivou do 1%. Rezultati istraživanja mogu se protumačiti programskim specifičnostima dvaju TV stanca koje imaju u potpunosti drugačije proramske koncepcije: • procenat gledalaca RTS muškog pola posledica je veće satnice emitovanja sportskih sadržaja koji su. budući da osetnija razlika među polovima postoji samo u praćenju RTS i TV Pink. tradicionalno. • TV Pink privlači gledaoce ženskog pola prenoseći težište programa na rijaliti programe i strane serije (španske i turske programe). • Studio B beleži neznatnu razliku.2 Tabela IK1 pokazuje interesantne rezultate: • RTS za gotovo 8% više prate muškarci nego žene.. 2009. Branković i dr. U potpunosti je potvrđena pomoćna hipoteza kojom smo pretpostavili da razlika u procentima kod ove dve televizije zavisi od prirode programa koji se na njima emituju. dok u praćenju drugih TV kanala nema većih razlika između muškaraca i žena. Grafikon koji prikazuje prethodne rezultate izgleda ovako: 4. • Stanice serioznih sadržaja (uslovno rečeno) prate oba pola u gotovo jednakim procentima. S. dominantno .4% razlike u odnosu na mušku populaciju. dominantno . Stoga se može zaključiti da je glavna hipoteza samo delimično potvrđena. 4 .ženska’’ televizija sa više od 15. UZRAST ISPITANIKA KAO DETERMINANTA U PRAĆENJU MEDIJSKIH SADRŽAJA 2 Istraživanje dnevne ekonomije vremena građana Srbije. jer je ukupna gledanost TV u Srbiji kod oba pola gotovo izjednačena. od čega na gledanje televizije troše oko 156 minuta svog vremena.

radio i TV se ubrzano digitalizuju. a penetracija mobilne telefonije je prešla paradoksalnih 104%.. 97.3 A2. Više nema nikakve dileme da mediji oblikuju javnost. boreći se za svaki trenutak pažnje.7 kategorija = 1 18-24 332 316 332 332 324 332 252 241 Minimum 0 0 0 0 0 0 0 Maximum 600 1.78 78.54 102. računare ima 37% građana..68 65. a novi mediji preoblikuju globalno društvo svojim specifičnostima (dostupnošću i interaktivnošću). netradicionalne forme informisanja dobijaju na značaju (internetski pretraživači.4 A2. 33% ima kablovsku mrežu.4 .84 70...7.U razgovoru mobilnim telefonom.6 A2.Na interntetu Valid N (listwise) a..U razgovoru fiksnim telefonom A2. društvene mreže i sl.U razgovoru licem u lice s drugim ljudima A2.5 .56 Starost . od elektronskih do štampanih i mobilnih.48 18.60 Std.7 kategorija = 1 18-24 Descriptive Statistics(a) N A2. Deviation 101.020 800 Mean 98. jer će budućnost proizvodnje masmedijskih sadržaja zavisiti od količine njihove potrošnje.Doba u kojem živimo nezamislivo je bez masmedijskih alatki.7 kategorija = 7 71+ 5 . raucunajuci i slanje i primanje poruka A2. Za potrebe pravljenja paralele između stanja i tendencija u masovnoj komunikaciji za detaljniju analizu uzimamo dve uzrasne kategorije koje su po svemu različitih preferencija kada je komuniciranje u pitanju: . Pogledajmo najpre tabele: Starost . događa se borba medija za trenutke čovekove pažnje..2 A2.77 202..U citanju novina A2.1 Koliko vremena ste u proteklih 24 sata proveli u: U gledanju TV A2.. pitanje je kako oni troše čovekovo slobodno vreme..200 120 600 400 1. Opšte tendencije masmedijskog oblikovanja javnosti ogledaju se u vremenu koje ispitanici našeg istraživanja dnevno posvete raznorodnim medijima masovne komunikacije.32 287.47 144.21 26..5 A2. Na tako gusto koncentrisanom tržištu kao što je Srbija..1 .kategoriju 18-24 i .88 44.).2 .82 14.6 . blogovi. jer su one toliko duboko zašle u sve sfere čovekovog života i rada. U Srbiji više od dva miliona građana koristi Internet. U ovu kategoriju uvrštena su i pitanja dužine telefonskih i ličnih razgovora. da se može konstatovati da bi život bez njih postao nemoguć. STAROST6 Starost . U isto vreme.kategoriju 71+. Međutim.3 .U slusanju radija A2..1 A2. novinska izdanja dobijaju internetske paralele.26 157.1 A2.7.8% gleda TV program.

4 .3 .05 159.U razgovoru mobilnim telefonom.1 A2.1 Koliko vremena ste u proteklih 24 sata proveli u: U gledanju TV A2.05 159...54 102..U razgovoru fiksnim telefonom A2.5 . raucunajuci i slanje i primanje poruka A2.2 A2..60 33.69 0.20 24..36 Na prvi pogled uočljive su značajne razlije u svim kategorijama medija osim u korišćenju fiksnog telefona..32 287.U citanju novina A2. toliko različita da možemo reći da je postavljena hipoteza potvrđena u potpunosti.95 48.3 . različitu količinu vremena posvećuju pojedinim medijima.. izvadak osnovnih rezultata izgledao bi ovako: Komparativni pregled utrošenog vremena po vrstama medija Medij A2. Iz sadržaja tabele.36 Std..21 38.21 38.5 puta veća nego u 18-24.5 ..68 65..58 3. što je specifično za starije građane koji se ne kreću kao mladi. štampe..U razgovoru mobilnim telefonom.96 2. STAROST6 Starost ..4 ....6 A2.7.1 .5 A2..7 kategorija = 7 71+ 463 456 463 451 463 463 378 373 Minimum 0 0 0 0 0 0 0 Maximum 650 600 320 60 120 600 60 Mean 215.96 2.Descriptive Statistics(a) N A2. Gledanost televizije raste s godinama starosti ispitanika.7..60 33.1 .6 . 6 . radija. koja poredi dve krajnje starosne grupe (18-24 godie i 71 i više godina)..U razgovoru fiksnim telefonom A2. Komparativno i tabelarno.6 A2.56 6.58 93.3 A2.1 A2.U slusanju radija A2.1 A2. tj.84 70.2 ..Na interntetu Valid N (listwise) 18-24 98.U citanju novina A2.7.U razgovoru licem u lice s drugim ljudima A2.7..34 22... ali to je i očekivano.1 Koliko vremena ste u proteklih 24 sata proveli u: U gledanju TV A2. Analizom rezultata došli smo do zaključka da ove dve kategorije ispitanika imaju dijametralno suprotna medijska interesovanja.2 A2.U razgovoru licem u lice s drugim ljudima A2. vidimo da se prati vreme koje ove dve grupe provode u praćenju TV.82 14.5 A2.21 26.69 0.34 22. pa je u kategoriji 71+ gotovo 2.. jer je TV statičan medij i prati se kod kuće.03 Boldovani brojevi u ovom slučaju pokazuju prosečno vreme (broj minuta) koje pripadnici neke starosne grupe u toku jednog dana provedu u praćenju pojedinih medija.3 A2.47 120.4 A2. raucunajuci i slanje i primanje poruka A2. Hipoteza ovog dela istraživanja glasi: Pripadnici različitih starosnih grupa imaju različite navike u praćenju medija.1 A2.4 A2.2 . Deviation 128.60 71+ 215.Na interntetu Valid N (listwise) a.U slusanju radija A2. na internetu..6 .

Psihologija mobilnosti pokazuje da su stariji ispitanici skeptični prema novim tehnologijama. parka (mobilni telefon. Analiza rezultata drugog dela istraživanja dala je opštu sliku o medijskom (i komunikacionom) ponašanju dve grupe ispitanika. laptop. Holandija – 84%. Kako bi to rekao Makluan. automobila (radio i mobilni telefona). mediji su izašli u javnost. uključujući i slanje poruka. Takođe. veka.. gradskog prevoza (monitori). da mlađa populacija sluča radio gotovo duplo duže od starijih. mada bi se očekivalo da stariji građani više vremena provode i interpersonalnoj komunikaciji. tj preferiraju slike i zvuk a ne tekst. pa tako RTS prednjači kod muške populacije zbog znatnih satnica sportskog programa. To bi mogao biti problem u najavi za štampane medije kojima tiraž pada iz godine u godinu. jer se ispostavilo da je medijski sadržaj odlučujuća determinanta polnih razlika u gledateljstvu. očekivano je dominantna aktivnost mlađe populacije i tu razlika u procentima iznosi dramatičnih 63%. za razliku od zemalja razvijenog zapada gde su ove stope u istom uzrastu građana daleko iznad 70% (SAD – 74%. Fiksni telefon ima gotovo istu minutažu dnevne upotreba u obe grupe ispitanika. . dok sama činjenica novine predstavlja najveći mamac za mlađe potrošače. 7 . već informacije radije dobijaju audiovizuelnim sredstvima. pak. ubrzanja vremena i dnevnih aktivnosti. očekivano. Faktor dnevne mobilnosti donosi prednost komunikacije licem u lice mlađoj populaciji. u vremenu u kojem hipertehnologije omogućavaju praćenje medijskih sadržaja bukvalno na svakom mestu: od ulice (plazma ekrani). s tim da blagu prednost ima mlađa grupa.Iznenađujuće je. na kraju. ne trebaju ni komentarisati. razlike u medijskih preferencijama su toliko velike da se. tj. Švedska. takoreći dva društvena antipoda – mlađih od 24 i starijih od 71 godinu. Rezultat je očekivan ako uzmemo u obzir poatke Zavoda za statistiku Srbije koji beleži penetraciju Interneta u populaciji starijoj od 65 godina manju od 4%. Takođe je očekivano da će rezultati pokazati drastičnu uzrasnu razliku u odnosu prema Internet medijima. na ulice i trgove. U čitanju novina starija populacija ima prednost.ženskim’’ rijaliti programima i TV novelama španske i turske proizvodnje. koje u našoj ženskoj populaciji tradicionalno imaju ogromnu gledanost. Komunikacija mobilnim telefonom. tablet) i sl. dok mlađa grupa ispitanika dnevno provede u Internet aktivnostima 102 minuta više.36%). kao i mogućnost slušanja radio programa putem mobilnog telefona ili u vožnji (saobraćajni špicevi i zastoji). ZAKLJUČAK Rezultati istraživanja Stari i novi mediji uvode nas u očekivana medijska kretanja s početka 21. najveću diskrapanciju pokazuju procenti korišćenja Interneta među ovim starosnim kategorijama. Francuska 69% i sl. koji su u apsolutnoj dominaciji kod populacije do 24 godine starosti. Prva hipoteza istraživanja. dok se žene u većini odlučuju za TV Pink koja popunjava programsku šemu tzv.). Procenat kod 71+ je u nivou statističke greške (0. što je očekivano obzirom da mlađe generacije nemaju razvijenu kulturu čitanja. imperativ mobilnosti je dominantan kod mlađe populacije koja pati od ekscitacije. što je pomalo neočekivano. bezmalo. iz javnog i zatvorenog prostora dnevne sobe. obzirom da se radijska (medijska) pismenost pre da očekivati od 71+. I. 4. o uticaju pola TV gledalaca na njihove programske preferencije samo je donekle dokazana. Očekivano. Verovatno tome doprinosi mobilnost radija i njegova digitalizacija.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful