MEGATREND UNIVERZITET FAKULTET ZA KULTURU I MEDIJE

Seminarski rad iz Medijske analitike

Tema: Stari i novi mediji

Student/kinja: Ivana Nikolić, M549/09-III Miloš Nikolić, M548/09- III Voditelj: Prof. Dr Srbobran Branković

Beograd, oktobar 2011.

1

2 .400 ispitanika.1. 2. godine. Primenjuje se kvotni uzorak prema polu. kao i da potom unese svoje podatke u posebno razvijen program za unos. starosti od 18 i više godina. Uzorak treba da bude sastavljen po sledećim kriterijumima: POL Žensko Muško Ukupno 18-23 1 1 24-30 1 1 31-40 1 1 41-50 1 1 51-60 1 1 61 i više 1 1 Ukupno 6 6 12 Uzorkom je obuhvaćeno 2. starosti i danima u nedelji. UVOD Studentski istraživački tim Fakulteta za kuluturu i medije Univerziteta Megatrend u saradnji sa TNS Medium Gallupom sproveo je opsežno istraživanje pod radnim nazivom Stari i novi mediji. Osnovna pitanja koja pokreću ovo istraživanje su: ko čini korisnike odredjenih medija – u socio-demografskom smislu. da li je njihov način života drugačiji od onih koji ne prate istu vrstu medija? Kakav je njihov sistem vrednosti? Ko je od njih manje srećan i zadovoljan svojim životom od ostalih? Osnovni cilj ovog istraživanja je prevashodno statistički opis ponašanja korisnika medija u Srbiji. METODOLOGIJA: Istraživanje se ostvaruje metodom ispitivanja. Terenski deo istraživanja sproveden je u aprilu 2011. Svaki student je bio dužan da ispita po 10 osoba.

FORMULACIJA PROBLEMA Osnovna pitanja koja su pokrenula ovo istraživanje bila su: kako izgleda realna slika gledanosti televizijskih programa u Srbiji? Kako izgleda realni poredak televizijskih stanica sa nacionalnom frekvencijom? Da li RTS i dalje drži primat u gledanosti u Srbiji? I najinteresantnije – pitanje koje se tiče polnih razlika u gledanosti TV programa.4% 0. i čiji se podaci u medijskim kućama koriste za donošenje strateških odluka u vezi programskih promena.1% 3.3% 19. ali da je ovaj izbor istovremeno i deo društvene svesti i samosvesti uže društvene zajednice.2% 100. Pol ispitanika 1 Muskarac 2 Zena 29. dela nacije i sl.5% 0. Koju TV stanicu najcesce gledate? 1 2 3 4 5 6 7 8 RTS B92 Pink Avala Fox Studio B Lokalna stanica Nesto drugo Total Total 25.0% 0. i obuhvata socijalne i demografske profile gledalaca. Pol ispitanika Crosstabulation D1 D1. Istraživanja medijskih preferencija građana svih polova i uzrasta postala su dnevni standard kako medijskih kuća.1% 21.1% 0. preferencije i životni stil individue.9% 8. Američki istraživači1 došli su do interesantnih rezultata u obimnim istraživanjima provedenim u periodu 2007-2010.3% 4. agencija i sl. Koju TV stanicu najcesce gledate? * D1.4% 0.0% Prikazano u satima.0% 13.0% 100. koje beleže dnevni udeo u gledanosti nacionalnih i lokalnih televizija. tako i istraživačkih instituta.4% 16. već je i rasno i religijski determinisana.2% 23.6% 100.9% 28.2.7% 8.8% 23. mikro i makro kosmosa.1.6% 4. činjenica je da izbor dominantnog medija oslikava životne stavove.9% 21. ali dominantno zavisi od vrste programa koja dominira u programskim šemama stanica’’.Uslovljenost gledanosti određenih TV programa kod oba pola višestruka je i višeslojna. TABELA: IK1.5% 8.. S druge strane. utvrdivši da sklonost određenim medijima ili programima ne samo da je polno.New Media Timeline (2005-2010)_files 3 . M2.9% 13.5% 0. Tabela koja sledi daje pregled gledanosti najvećih TV stanica u Srbiji prema polu ispitanika. Dnevnim rejtingom bavi se nekoliko agencija kao što je AGB Nielsen. 2. žitelji Srbije u proseku posvete praćenju medija 1 Poynter Online .. koja treba da podrži glavnu hipotezu i pojasni nalaze istraživanja glasi: .6% 23. s decimalima. Hipoteze Osnovna hipoteza od koje se pošlo u istraživanju uloge polno specifičnih preferencija u gledanosti TV programa u Srbiji glasi: „Postoji povezanost između polne pripadnosti gledalaca u stepenu praćenja pojedinih TV kanala“ Pomoćna hipoteza.0% M2 M2.

Rezultati istraživanja mogu se protumačiti programskim specifičnostima dvaju TV stanca koje imaju u potpunosti drugačije proramske koncepcije: • procenat gledalaca RTS muškog pola posledica je veće satnice emitovanja sportskih sadržaja koji su. S.ženska’’ televizija sa više od 15.muški’’ TV programi. dominantno .2 Tabela IK1 pokazuje interesantne rezultate: • RTS za gotovo 8% više prate muškarci nego žene. Kultura polisa.. jer je ukupna gledanost TV u Srbiji kod oba pola gotovo izjednačena. Stoga se može zaključiti da je glavna hipoteza samo delimično potvrđena. dok u praćenju drugih TV kanala nema većih razlika između muškaraca i žena. 2009.pet sati dnevno..4% razlike u odnosu na mušku populaciju. budući da osetnija razlika među polovima postoji samo u praćenju RTS i TV Pink. • Studio B beleži neznatnu razliku. • Stanice serioznih sadržaja (uslovno rečeno) prate oba pola u gotovo jednakim procentima. Branković i dr. UZRAST ISPITANIKA KAO DETERMINANTA U PRAĆENJU MEDIJSKIH SADRŽAJA 2 Istraživanje dnevne ekonomije vremena građana Srbije. Grafikon koji prikazuje prethodne rezultate izgleda ovako: 4. po gledalištu. • Najveću razliku u gledanosti programa oba pola ima TV Pink.. u nivou do 1%. od čega na gledanje televizije troše oko 156 minuta svog vremena. 4 . tradicionalno. U potpunosti je potvrđena pomoćna hipoteza kojom smo pretpostavili da razlika u procentima kod ove dve televizije zavisi od prirode programa koji se na njima emituju. dominantno . koja je. • TV Pink privlači gledaoce ženskog pola prenoseći težište programa na rijaliti programe i strane serije (španske i turske programe).

. U Srbiji više od dva miliona građana koristi Internet. a novi mediji preoblikuju globalno društvo svojim specifičnostima (dostupnošću i interaktivnošću).32 287. jer su one toliko duboko zašle u sve sfere čovekovog života i rada..84 70. Na tako gusto koncentrisanom tržištu kao što je Srbija.47 144.U slusanju radija A2.1 A2.200 120 600 400 1.78 78. netradicionalne forme informisanja dobijaju na značaju (internetski pretraživači.U razgovoru mobilnim telefonom..88 44. novinska izdanja dobijaju internetske paralele..6 .kategoriju 71+. blogovi.60 Std.3 A2. Za potrebe pravljenja paralele između stanja i tendencija u masovnoj komunikaciji za detaljniju analizu uzimamo dve uzrasne kategorije koje su po svemu različitih preferencija kada je komuniciranje u pitanju: .7.5 .5 A2.Na interntetu Valid N (listwise) a.1 A2. STAROST6 Starost .2 A2. 33% ima kablovsku mrežu.82 14.. U ovu kategoriju uvrštena su i pitanja dužine telefonskih i ličnih razgovora. pitanje je kako oni troše čovekovo slobodno vreme. U isto vreme.U citanju novina A2.4 A2..7 kategorija = 1 18-24 Descriptive Statistics(a) N A2. radio i TV se ubrzano digitalizuju.26 157.48 18.1 Koliko vremena ste u proteklih 24 sata proveli u: U gledanju TV A2.... Deviation 101..020 800 Mean 98.U razgovoru fiksnim telefonom A2. Međutim.77 202.6 A2. raucunajuci i slanje i primanje poruka A2.8% gleda TV program.2 . jer će budućnost proizvodnje masmedijskih sadržaja zavisiti od količine njihove potrošnje.3 .21 26. 97.56 Starost .54 102.7 kategorija = 7 71+ 5 .7. boreći se za svaki trenutak pažnje.68 65..Doba u kojem živimo nezamislivo je bez masmedijskih alatki. Pogledajmo najpre tabele: Starost . od elektronskih do štampanih i mobilnih. Više nema nikakve dileme da mediji oblikuju javnost. računare ima 37% građana.kategoriju 18-24 i .U razgovoru licem u lice s drugim ljudima A2. a penetracija mobilne telefonije je prešla paradoksalnih 104%.). društvene mreže i sl.4 . događa se borba medija za trenutke čovekove pažnje.. da se može konstatovati da bi život bez njih postao nemoguć. Opšte tendencije masmedijskog oblikovanja javnosti ogledaju se u vremenu koje ispitanici našeg istraživanja dnevno posvete raznorodnim medijima masovne komunikacije.7 kategorija = 1 18-24 332 316 332 332 324 332 252 241 Minimum 0 0 0 0 0 0 0 Maximum 600 1.1 .

20 24.34 22....Descriptive Statistics(a) N A2.32 287.60 71+ 215.21 26.58 3. STAROST6 Starost .6 .6 A2.4 A2..1 .U razgovoru mobilnim telefonom..60 33. tj. izvadak osnovnih rezultata izgledao bi ovako: Komparativni pregled utrošenog vremena po vrstama medija Medij A2.U slusanju radija A2..3 .96 2..Na interntetu Valid N (listwise) a.21 38.. ali to je i očekivano. koja poredi dve krajnje starosne grupe (18-24 godie i 71 i više godina).36 Na prvi pogled uočljive su značajne razlije u svim kategorijama medija osim u korišćenju fiksnog telefona.84 70.5 A2.60 33..5 puta veća nego u 18-24.1 Koliko vremena ste u proteklih 24 sata proveli u: U gledanju TV A2. raucunajuci i slanje i primanje poruka A2...U razgovoru mobilnim telefonom..U citanju novina A2..21 38.7..6 .2 A2.Na interntetu Valid N (listwise) 18-24 98. štampe.6 A2...4 A2.05 159.. što je specifično za starije građane koji se ne kreću kao mladi.82 14. Komparativno i tabelarno. Iz sadržaja tabele. Gledanost televizije raste s godinama starosti ispitanika.. pa je u kategoriji 71+ gotovo 2.. radija.U razgovoru fiksnim telefonom A2.7.03 Boldovani brojevi u ovom slučaju pokazuju prosečno vreme (broj minuta) koje pripadnici neke starosne grupe u toku jednog dana provedu u praćenju pojedinih medija.5 .56 6. vidimo da se prati vreme koje ove dve grupe provode u praćenju TV..7..U citanju novina A2. 6 .7 kategorija = 7 71+ 463 456 463 451 463 463 378 373 Minimum 0 0 0 0 0 0 0 Maximum 650 600 320 60 120 600 60 Mean 215.3 A2.05 159. toliko različita da možemo reći da je postavljena hipoteza potvrđena u potpunosti.47 120.3 A2.1 A2.36 Std.1 A2.7. raucunajuci i slanje i primanje poruka A2.69 0..54 102.5 A2.69 0.95 48.4 .2 .34 22. jer je TV statičan medij i prati se kod kuće.2 A2.U razgovoru licem u lice s drugim ljudima A2..4 . Analizom rezultata došli smo do zaključka da ove dve kategorije ispitanika imaju dijametralno suprotna medijska interesovanja. Hipoteza ovog dela istraživanja glasi: Pripadnici različitih starosnih grupa imaju različite navike u praćenju medija.U razgovoru fiksnim telefonom A2.2 . različitu količinu vremena posvećuju pojedinim medijima. Deviation 128.58 93. na internetu.1 A2.5 .U razgovoru licem u lice s drugim ljudima A2.U slusanju radija A2.3 .1 A2.1 .1 Koliko vremena ste u proteklih 24 sata proveli u: U gledanju TV A2..68 65.96 2.

Procenat kod 71+ je u nivou statističke greške (0. . U čitanju novina starija populacija ima prednost. Francuska 69% i sl. Holandija – 84%. tj. što je pomalo neočekivano. na kraju. jer se ispostavilo da je medijski sadržaj odlučujuća determinanta polnih razlika u gledateljstvu. koji su u apsolutnoj dominaciji kod populacije do 24 godine starosti. iz javnog i zatvorenog prostora dnevne sobe. očekivano je dominantna aktivnost mlađe populacije i tu razlika u procentima iznosi dramatičnih 63%. Psihologija mobilnosti pokazuje da su stariji ispitanici skeptični prema novim tehnologijama. takoreći dva društvena antipoda – mlađih od 24 i starijih od 71 godinu. što je očekivano obzirom da mlađe generacije nemaju razvijenu kulturu čitanja. Rezultat je očekivan ako uzmemo u obzir poatke Zavoda za statistiku Srbije koji beleži penetraciju Interneta u populaciji starijoj od 65 godina manju od 4%. Takođe. imperativ mobilnosti je dominantan kod mlađe populacije koja pati od ekscitacije. Analiza rezultata drugog dela istraživanja dala je opštu sliku o medijskom (i komunikacionom) ponašanju dve grupe ispitanika. Verovatno tome doprinosi mobilnost radija i njegova digitalizacija. To bi mogao biti problem u najavi za štampane medije kojima tiraž pada iz godine u godinu. Fiksni telefon ima gotovo istu minutažu dnevne upotreba u obe grupe ispitanika. ne trebaju ni komentarisati. Faktor dnevne mobilnosti donosi prednost komunikacije licem u lice mlađoj populaciji. pa tako RTS prednjači kod muške populacije zbog znatnih satnica sportskog programa. gradskog prevoza (monitori). Švedska. kao i mogućnost slušanja radio programa putem mobilnog telefona ili u vožnji (saobraćajni špicevi i zastoji). ZAKLJUČAK Rezultati istraživanja Stari i novi mediji uvode nas u očekivana medijska kretanja s početka 21. već informacije radije dobijaju audiovizuelnim sredstvima. o uticaju pola TV gledalaca na njihove programske preferencije samo je donekle dokazana. na ulice i trgove. bezmalo. 7 . mediji su izašli u javnost. laptop. tj preferiraju slike i zvuk a ne tekst. veka. automobila (radio i mobilni telefona). razlike u medijskih preferencijama su toliko velike da se. Prva hipoteza istraživanja. mada bi se očekivalo da stariji građani više vremena provode i interpersonalnoj komunikaciji. dok mlađa grupa ispitanika dnevno provede u Internet aktivnostima 102 minuta više. da mlađa populacija sluča radio gotovo duplo duže od starijih. uključujući i slanje poruka.). za razliku od zemalja razvijenog zapada gde su ove stope u istom uzrastu građana daleko iznad 70% (SAD – 74%. dok se žene u većini odlučuju za TV Pink koja popunjava programsku šemu tzv.36%). očekivano. najveću diskrapanciju pokazuju procenti korišćenja Interneta među ovim starosnim kategorijama. ubrzanja vremena i dnevnih aktivnosti. I.. u vremenu u kojem hipertehnologije omogućavaju praćenje medijskih sadržaja bukvalno na svakom mestu: od ulice (plazma ekrani). Očekivano.ženskim’’ rijaliti programima i TV novelama španske i turske proizvodnje. pak. Kako bi to rekao Makluan. tablet) i sl. Komunikacija mobilnim telefonom. Takođe je očekivano da će rezultati pokazati drastičnu uzrasnu razliku u odnosu prema Internet medijima. s tim da blagu prednost ima mlađa grupa. koje u našoj ženskoj populaciji tradicionalno imaju ogromnu gledanost. obzirom da se radijska (medijska) pismenost pre da očekivati od 71+. 4.Iznenađujuće je. dok sama činjenica novine predstavlja najveći mamac za mlađe potrošače. parka (mobilni telefon.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful