PRAVILNIK

O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI ZGRADA
("Sl. glasnik RS", br. 61/2011)
I UVODNE ODREDBE
Član 1
Ovim pravilnikom bliže se propisuju energetska svojstva i naĉin izraĉunavanja toplotnih svojstava objekata visokogradnje, kao i
energetski zahtevi za nove i postojeće objekte.
Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na: zgrade za koje se ne izdaje graĊevinska dozvola; zgrade koje se grade na
osnovu privremene graĊevinske dozvole, kao i zgrade koje se grade na osnovu graĊevinske dozvole za pripremne radove;
radionice, proizvodne hale, industrijske zgrade koje se ne greju i ne klimatizuju; zgrade koje se povremeno koriste tokom zimske
i letnje sezone (manje od 25% vremena trajanja zimske odnosno letnje sezone).
Član 2
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće znaĉenje:
1) automatika i kontrola sistema zgrade je skup opreme, softvera i inženjerskih servisa za automatsku kontrolu, nadzor,
optimizaciju, intervencije i menadžment tehniĉkih sistema u zgradi, a u cilju obezbeĊivanja energetski efikasnog, ekonomiĉnog i
sigurnog upravljanja instalacijama zgrade;
2) broj izmena vazduha, n [h
-1
] je ĉasovni broj izmena unutrašnjeg vazduha spoljnim vazduhom, obraĉunat za zapreminu zgrade
unutar termiĉkog omotaĉa V [m
3
];
3) bruto razvijena građevinska površina jeste zbir površina svih nadzemnih etaža zgrade, merenih u nivou podova svih delova
objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama). U bruto graĊevinsku površinu ne raĉunaju se
površine u okviru sistema dvostrukih fasada, staklenika, površine koje ĉine termiĉki omotaĉ zgrade u bruto razvijenu
graĊevinsku površinu ne obraĉunava se kod heterogenih zidova debljina termoizolacije preko 5 cm, a kod homogenih zidova
debljina zida veća od 30 cm uz postizanje, ovim pravilnikom propisanih uslova energetske efikasnosti zgrada;
4) vazdušni komfor predstavlja uslove kojima se obezbeĊuje potrebna koliĉina ĉistog vazduha u zgradi odnosno kojima se
obezbeĊuje kvalitet vazduha koji je bez rizika po zdravlje korisnika;
5) godišnja emisija ugljen dioksida, CO2 [kg/a] je masa emitovanog ugljen dioksida u spoljnu sredinu tokom jedne godine, koja
nastaje kao posledica energetskih potreba zgrade;
6) godišnja isporučena energija Ean,del [kWh/a] je energija dovedena tehniĉkim sistemima zgrade tokom jedne godine za
pokrivanje energetskih potreba za grejanje, hlaĊenje, ventilaciju, potrošnu toplu vodu, rasvetu i pogon pomoćnih sistema;
7) godišnja potrebna energija za ventilaciju, Qan,V [kWh/a] je raĉunski odreĊena potrebna energija za pripremu vazduha
sistemom mehaniĉke (prinudne) ventilacije, delimiĉne klimatizacije ili klimatizacije tokom jedne godine za održavanje uslova
komfora u zgradi;
8) godišnja potrebna energija za zagrevanje sanitarne tople vode, Qan,W [kWh/a] je raĉunski odreĊena koliĉina energije koju je
potrebno obezbediti sistemu za pripremu STV tokom jedne godine;
9) godišnja potrebna energija za hlađenje zgrade, Qan,C [kWh/a] je raĉunski odreĊena potrebna koliĉina toplote koju rashladnim
sistemom treba odvesti iz zgrade tokom godine da bi se obezbedilo održavanje unutrašnjih projektnih temperatura;
10) godišnja potrebna energija za osvetljenje, EL [kWh/a] je raĉunski odreĊena koliĉina energije koju treba obezbediti tokom
jedne godine za osvetljenje u zgradi;
11) godišnja potrebna primarna energija koja se koristi u zgradi, Qan,PR [kWh/a] jeste zbir primarnih energija potrebnih za rad
svih ugraĊenih tehniĉkih sistema za KGH i pripremu STV u periodu jedne godine;
12) godišnja potrebna toplotna energija, Qan,tot [kWh/a] je zbir godišnje potrebne toplotne energije i godišnjih toplotnih gubitaka
sistema za grejanje i pripremu potrošne tople vode u zgradi;
13) godišnja potrebna toplota za grejanje zgrade, Qan,H [kWh/a] je raĉunski odreĊena koliĉina toplote koju grejnim sistemom
treba dovesti u zgradu tokom godine da bi se obezbedilo održavanje unutrašnjih projektnih temperatura;
14) godišnji gubici sistema hlađenja, Qan,Cls [kWh/a] su gubici energije sistema hlaĊenja tokom jedne godine koji se ne mogu
iskoristiti za održavanje unutrašnje temperature u zgradi;
15) godišnji toplotni gubici sistema grejanja, Qan,Hls [kWh/a] su gubici energije sistema grejanja tokom jedne godine koji se ne
mogu iskoristiti za održavanje unutrašnje temperature u zgradi;
16) godišnji toplotni gubici sistema za pripremu sanitarne tople vode, Qan,Wls [kWh/a] su gubici energije sistema za pripremu
potrošne tople vode tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za zagrevanje vode;
17) granična površina A [m
2
] jeste površina termiĉkog omotaĉa (spoljne mere) preko koga se vrši razmena toplote;
18) grejana zapremina zgrade Ve [m
3
] je zapremina obuhvaćena termiĉkim omotaĉem zgrade;
19) dvostruka fasada predstavlja sistem (u funkciji tehniĉke instalacije) koji se sastoji od dve nezavisne termiĉke opne izmeĊu
kojih struji vazduh;
20) elaborat energetske efikasnosti (u daljem tekstu: elaborat EE) je elaborat koji obuhvata proraĉune, tekst i crteže, izraĊen u
skladu sa ovim pravilnikom i sastavni je deo tehniĉke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje graĊevinske
dozvole;
21) električna snaga uređaja KGH, Pel [kW] je zbir nazivnih (prikljuĉnih) elektriĉnih snaga ureĊaja za grejanje, hlaĊenje,
ventilaciju i klimatizaciju u zgradi (pumpe, ventilatori, kompresori, regulatori i sl.) u zimskom režimu rada, sa indeksom (H - eng.
heating), ili letnjem režimu rada, sa indeksom (C - eng. cooling);
22) element zgrade jeste tehniĉki sistem zgrade ili deo omotaĉa zgrade;
23) energetska sanacija zgrade jeste izvoĊenje graĊevinskih i drugih radova na postojećoj zgradi, kao i popravka ili zamena
ureĊaja, postrojenja, opreme i instalacija istog ili manjeg kapaciteta, a kojima se ne utiĉe na stabilnost i sigurnost objekta, ne
menjaju konstruktivni elementi, ne utiĉe na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, ne utiĉe na zaštitu od požara i zaštitu
životne sredine, ali kojima može da se menja spoljni izgled uz potrebne saglasnosti, u cilju povećanja energetske efikasnosti
zgrade;
24) energetska svojstva zgrade podrazumevaju proraĉunatu ili izmerenu koliĉinu energije koja je potrebna kako bi bile
zadovoljene energetske potrebe koje odgovaraju uobiĉajenom naĉinu korišćenja zgrade i koje ukljuĉuju pre svega energiju za
grejanje, hlaĊenje, ventilaciju, pripremu STV i osvetljenje;
25) energetski efikasna zgrada je zgrada koja troši minimalnu koliĉinu energije uz obezbeĊenje potrebnih uslova komfora u
skladu sa ovim pravilnikom;
26) energetski pasoš zgrade je dokument koji prikazuje energetska svojstva zgrade i koji ima propisani sadržaj i izgled prema
Pravilniku o energetskoj sertifikaciji zgrada, a izdaje ga ovlašćena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje a o
energetskim svojstvima objekata;
27) energija iz obnovljivih izvora predstavlja energiju iz obnovljivih nefosilnih izvora, kao što su energija vetra, Sunĉevog
zraĉenja, geotermalna energija, energija podzemnih i površinskih voda, biomasa i ostalo;
28) zapreminski gubici toplote, qV [W/m
3
] su zbir transmisionih i ventilacionih gubitaka po jedinici zapremine grejanog prostora
zgrade i jednaki su specifiĉnom toplotnom protoku po jedinici zapremine, koji pri projektnim uslovima odaju ureĊaji za grejanje u
prostorijama;
29) zvučni komfor predstavlja uslove u kojima je nivo buke u prostoriji takav da ne izaziva osećaj neprijatnosti;
30) zgrada je graĊevina s krovom i zidovima u kojoj se koristi energija radi ostvarivanja odreĊenih termiĉkih parametara sredine,
namenjena boravku ljudi, odnosno smeštaju životinja, biljaka i stvari, obavljanju neke delatnosti, a sastoji se od graĊevinskih
elemenata, tehniĉkih sistema i ureĊaja i ugraĊene opreme; zgradama se smatraju i delovi zgrade koji su projektovani ili
namenjeni za zasebno korišćenje i odvojeni termiĉkim omotaĉem od ostalih delova zgade;
31) zgrada sa više energetskih zona je zgrada koja ima više posebnih delova za koje je, shodno ovom pravilniku, potrebno
izraditi posebne energetske sertifikate (u daljem tekstu: energetske pasoše) i to:
(1) koja se sastoji od delova koji ĉine tehniĉko-tehnološke i funkcionalne celine, koje imaju razliĉitu namenu pa
shodno tome imaju mogućnost odvojenih sistema grejanja i hlaĊenja ili se razlikuju po unutrašnjoj projektnoj
temperaturi za više od 4°C,
(2) kod koje je više od 10% neto površine zgrade u kojoj se održava kontrolisana temperatura druge namene,
(3) kod koje delovi zgrade, koji su tehniĉko-tehnološke i funkcionalne celine, imaju razliĉite termotehniĉke sisteme
i/ili bitno razliĉite režime korišćenja termotehniĉkih sistema;
32) indeks izgrađenosti parcele jeste odnos (koliĉnik) bruto graĊevinske površine izgraĊene ili planirane zgrade i ukupne
površine graĊevinske parcele. U indeks izgraĊenosti parcele se ne raĉunaju površine pod staklenicima, duplim fasadama,
slojevima termoizolacije debljim od 5 cm pod uslovom da se proraĉunom dokumentuje poboljšanje energetskih karakteristika
postojeće zgrade primenom mera iz ovog pravilnika;
33) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgraĊene ili planirane zgrade i ukupne površine
graĊevinske parcele izražene u procentima. U indeks zauzetosti parcele se ne raĉunaju površine pod staklenicima, duplim
fasadama i slojevima termoizolacije debljim od 5 cm pod uslovom da se proraĉunom dokaže poboljšanje energetskih
karakteristika postojeće zgrade primenom ovih mera;
34) koeficijent ventilacionih gubitaka toplote, HV [W/K] su ventilacioni gubici toplote kroz omotaĉ zgrade podeljeni razlikom
temperatura unutrašnje i spoljne sredine, odreĊene prema SRPS EN ISO 13790;
35) koeficijent grejanja εH, (COP - eng. coefficient of performance), predstavlja odnos izmeĊu dobijene toplotne energije i
uložene energije (utrošene elektriĉne energije) ((kWh)H/(kWh)E), kada rashladne mašine ili generatori hlaĊenja rade kao
toplotne pumpe (obrnut proces);
36) koeficijent hlađenja εC je odnos odnos izmeĊu energije hlaĊenja i uložene pogonske energije;
37) koeficijent transmisionih gubitaka toplote, HT [W/K] su transmisioni gubici toplote kroz omotaĉ zgrade podeljeni razlikom
temperatura unutrašnje i spoljne sredine, odreĊene prema SRPS EN ISO 13790;
38) kratkotrajno korišćenje zgrade podrazumeva korišćenje zgrade kraće od 25% projektovanog perioda korišćenja za grejanje
ili hlaĊenje;
39) nova zgrada je zgrada projektovana u skladu sa ovim pravilnikom;
40) obimnija obnova jeste izvoĊenje graĊevinskih i drugih radova na adaptaciji ili sanaciji na postojećoj zgradi kada je: ukupna
predraĉunska vrednost radova na obnovi veća od 25% vrednosti zgrade, iskljuĉujući vrednost zemljišta na kojoj se zgrada
nalazi; više od 25% površine omotaĉa zgrade podrvgnuto energetskoj sanaciji uz poštovanje oblikovne i funkcionalne celovitosti
delova zgrade;
41) omotač zgrade ĉine svi elementi zgrade koji razdvajaju unutrašnji od spoljašnjeg prostora;
42) pasivna zgrada je zgrada u kojoj godišnja potrošnja energije za grejanje po jedinici korisne površine ne prelazi 15 kWh/m
2
;
43) period grejanja, HD (eng. heating days) je broj dana od poĉetka do kraja grejanja zgrade. Poĉetak i kraj grejanja za svaku
lokaciju odreĊen je temperaturom granice grejanja, koja je obuhvaćena pri odreĊivanju broja Stepen dana HDD ("Heating
degree days");
44) pomoćni sistem jeste skup tehniĉke opreme i ureĊaja koje koriste termotehniĉki sistemi zgrade (KGH i STV), a kojima je
potrebno napajanje elektriĉnom energijom;
45) postojeća zgrada je zgrada izgraĊena na osnovu graĊevinske dozvole ili drugog odgovarajućeg akta, kao i svaka druga
zgrada koja se koristi u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji;
46) primarna energija predstavlja energiju iz obnovljivih i neobnovljivih izvora koja nije pretrpela bilo kakvu konverziju ili proces
transformacije;
47) referentne vrednosti date ovim pravilnikom su vrednosti u odnosu na koje se vrši poreĊenje izraĉunatih vrednosti
energetskih svojstava zgrada;
48) referentni klimatski podaci jesu skup odabranih klimatskih parametara koji su karakteristiĉni za neko geografsko podruĉje;
49) sanitarna topla voda je topla voda dobijena grejanjem vode iz vodovodne mreže;
50) svetlosni komfor predstavlja uslove koji omogućavaju dobro viĊenje, taĉno i brzo opažanje uz minimalno naprezanje oĉiju;
51) spoljna projektna temperatura, θe [°C] je proraĉunska temperatura spoljnog vazduha za izraĉunavanje toplotnih gubitaka i
toplotnog opterećenja sa indeksima: zimska (H) i letnja (C);
52) staklenik je zastakljeni korisni deo zgrade koji predstavlja pasivni prijemnik sunĉeve energije;
53) stvarni klimatski podaci jesu klimatski podaci dobijeni statistiĉkom obradom prema meteorološkoj stanici najbližoj lokaciji
zgrade;
54) termička masa predstavlja delove termiĉkog omotaĉa i strukture zgrade od materijala i u debljini koji omogućavaju
akumulaciju toplote;
55) termički omotač zgrade ĉine svi elementi zgrade koji razdvajaju grejani od negrejanog dela zgrade, odnosno, celine zgrade
sa razliĉitim uslovima komfora ili delova zgrade kod kojih dolazi do prekida grejanja usled privremenog nekorišćenja nekog
prostora;
56) termotehnički sistem zgrade obuhvata sve potrebne instalacije, postrojenja i opremu za klimatizaciju, grejanje i hlaĊenje (u
daljem tekstu: KGH sistemi), kao i sistem za pripremu STV;
57) termičko zoniranje zgrade obuhvata grupisanje pojedinih delova zgrade u skladu sa njihovim potrebama za održavanjem
odreĊenih termiĉkih uslova;
58) tehnički sistem zgrade ĉine sve potrebne instalacije, postrojenja i oprema koja se ugraĊuje u zgradu ili samostalno izvodi i
namenjeni su za grejanje, hlaĊenje, ventilaciju, klimatizaciju, pripremu sanitarne tople vode (u daljem tekstu: STV), osvetljenje i
proizvodnju elektriĉne energije (kogeneracija i fotonaponski sistemi);
59) tehničko-tehnološka i funkcionalna celina zgrade predstavlja poseban deo zgrade koji je projektovan tako da se koristi
nezavisno od ostalih posebnih delova zgrade;
60) toplotni komfor predstavlja psihološko stanje koje odgovara ugodnom osećaju toplotnih uslova u prostoru, odnosno, kojima
je postignuta toplotna ravnoteža organizma. Objektivni parametri toplotnog komfora su: temperatura vazduha, srednja
temperatura zraĉenja površina, brzina kretanja vazduha i vlažnost vazduha;
61) unutrašnja projektna temperatura, θi [°C] je zadata temperatura unutrašnjeg vazduha za izraĉunavanje toplotnih gubitaka i
toplotnog opterećenja sa indeksima: zimska zimska (H) i letnja (C);
62) uslovi komfora su svi oni uslovi u zgradi (termiĉki, vazdušni, vizuelni i zvuĉni) u kojima se neka osoba oseća ugodno;
63) faktor oblika ƒo = A/Ve, (m-1), je odnos izmeĊu površine termiĉkog omotaĉa zgrade (spoljne mere) i njime obuhvaćene
bruto zapremine zgrade;
64) faktor dnevne svetlosti (eng. daylight factor) je odnos osvetljenosti prirodnim svetlom u prostoriji i nivoa osvetljenosti spolja,
izražen u procentima.
Član 3
Ovaj pravilnik primenjuje se na:
1) izgradnju novih zgrada;
2) rekonstrukciju, dogradnju, obnovu, adaptaciju, sanaciju i energetsku sanaciju postojećih zgrada;
3) rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, obnovu i revitalizaciju kulturnih dobara i zgrada u njihovoj zaštićenoj okolini sa jasno
odreĊenim granicama katastarskih parcela i kulturnih dobara, upisanih u Listu svetske kulturne baštine i objekata u zaštićenim
podruĉjima, u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara i sa uslovima organa, odnosno organizacije nadležne za poslove zaštite
kulturnih dobara;
4) zgrade ili delove zgrada koje ĉine tehniĉko-tehnološku ili funkcionalnu celinu, a koje se prodaju ili daju u zakup.
II ENERGETSKA SVOJSTVA ZGRADA
Član 4
Energetska svojstva i naĉini izraĉunavanja toplotnih svojstava utvrĊuju se za sledeće kategorije zgrada:
1) stambene zgrade sa jednim stanom;
2) stambene zgrade sa dva ili više stanova;
3) upravne i poslovne zgrade;
4) zgrade namenjene obrazovanju i kulturi;
5) grade namenjene zdravstvu i socijalnoj zaštiti;
6) zgrade namenjene turizmu i ugostiteljstvu;
7) zgrade namenjene sportu i rekreaciji;
8) zgrade namenjene trgovini i uslužnim delatnostima;
9) zgrade mešovite namene;
10) zgrade za druge namene koje koriste energiju.
Član 5
Energetska efikasnost zgrade je ostvarena ako su ispunjena sledeća svojstva zgrade:
1) obezbeĊeni minimalni uslovi komfora sadržani u Prilogu 5 - Uslovi komfora, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i ĉini njegov
sastavni deo;
2) potrošnja energije za grejanje, hlaĊenje, pripremu tople sanitarne vode, ventilaciju i osvetljenje zgrade ne prelazi dozvoljene
maksimalne vrednosti po m
2
sadržane u Prilogu 6 - Metodologija odreĊivanja energetskih performansi zgrada: odreĊivanje
godišnje potrebne toplote za grejanje, ukupne godišnje finalne i primarne energije, godišnje emisije CO2, referentni klimatski
podaci i preporuĉene vrednosti ulaznih parametara za proraĉun, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sastavni deo.
Član 6
Kod obezbeĊivanja efikasnog korišćenja energije u zgradama uzima se u obzir vek trajanja zgrade, klimatski uslovi lokacije,
položaj i orijentacija zgrade, njena namena, uslovi komfora, materijali i elementi strukture zgrade i omotaĉa, ugraĊeni tehniĉki
sistemi i ureĊaji, kao i izvori energije i kogeneracija i mogućnost za korišćenje obnovljivih izvora energije.
Član 7
Za postizanje energetske efikasnosti zgrada definiše se:
1) orijentacija i funkcionalni koncept zgrade;
2) oblik i kompaktnost zgrade (faktor oblika);
3) toplotno zoniranje zgrade;
4) naĉin korišćenja prirodnog osvetljenja i osunĉanja;
5) optimizacija sistema prirodne ventilacije;
6) optimizacija strukture zgrade;
7) uslovi za korišćenje pasivnih i aktivnih sistema;
8) uslovi za korišćenje voda;
9) parametri za postizanje energetske efikasnosti postojećih i novoprojektovanih zgrada.
Parametri iz stava 1. ovog ĉlana sadržani su u Prilogu 4 - Tehniĉki zahtevi za postizanje energetske efikasnosti zgrada, koji je
odštampan uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sastavni deo.
Član 8
Uz ispunjenje energetske efikasnosti zgrade potrebno je zadovoljiti i sve uslove komfora:
1) vazdušni komfor;
2) toplotni komfor;
3) svetlosni komfor;
4) zvuĉni komfor.
Uslovi iz stava 1. ovog ĉlana sadržani su u Prilogu 5.
Član 9
Higrotermiĉka svojstva graĊevinskih materijala sadržana su u Tabeli 3.4.1.2 - Higrotermiĉke osobine graĊevinskih materijala i
proizvoda Priloga 3 - Toplotna zaštita i difuzija vodene pare, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sastavni deo.
Za potrebe proraĉuna difuzije vodene pare može da se koristi i srpski standard SRPS EN ISO 10456.
Član 10
Toplotna, parodifuzijska i svojstva nepropustljivosti za vazduh graĊevinskih elemenata sadržana su u Prilogu 3.
Najveće dopuštene vrednosti koeficijenata prolaza toplote, Umax [W/(m
2
xK)], elemenata termiĉkog omotaĉa zgrade, odnosno
elemenata izmeĊu dve susedne termiĉke zone, sadržane su u Tabeli 3.4.1.3 - Najveće dozvoljene vrednosti koeficijenta prolaza
toplote, Umax [W/(m
2
xK)], za elemente termiĉkog omotaĉa zgrade Priloga 3.
Ove vrednosti se primenjuju i na unutrašnje graĊevinske konstrukcije koje se graniĉe sa prostorijama u kojima je temperatura
vazduha pri projektnoj temperaturi spoljašnjeg vazduha (period grejanja) niža od 12 °C.
Naĉin provere toplotne akumulativnosti sadržan je u Taĉki 3.2 - Toplotna akumulativnost Priloga 3.
Naĉin provere difuzije vodene pare kroz graĊevinske elemente sadržan je u Taĉka 3.3 - Difuzija vodene pare Priloga 3.
Član 11
Toplotna svojstva i svojstva nepropustljivosti za vazduh zgrade ili dela zgrade koja se proveravaju su:
1) koeficijent transmisionog gubitka toplote, HT [W/K];
2) koeficijent ventilacionog gubitka toplote, HV [W/K];
3) specifiĉni transmisioni toplotni gubitak, H'T [W/(m
2
xK)];
4) ukupni zapreminski gubici toplote, qV [W/m
3
];
5) efektivna toplotna akumulativnost zgrade, C [Wh/K];
6) broj izmena vazduha zgrade, ili dela zgrade, n [1/h].
Član 12
Pri projektovanju termotehniĉkih sistema potrebno je predvideti elemente sistema grejanja, klimatizacije i ventilacije sa visokim
stepenom korisnosti datim u Prilogu 6 i Prilogu 7 - Energetski pokazatelji za rashladne agregate koji se koriste za potrebe
hlaĊenja u zgradama, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i ĉine njegov sastavni deo.
Član 13
Sisteme centralnog grejanja potrebno je projektovati i izvoditi tako da bude omogućena centralna i lokalna regulacija i merenje
potrošnje energije za grejanje.
Kotlove i cevnu mrežu sistema centralnog grejanja je potrebno projektovati i izvoditi tako da stepen korisnosti odgovara
vrednostima sadržanim u Prilogu 6.
Cirkulacione pumpe razgranatih sistema, kod kojih se primenjuje kvantitativna regulacija potrebno je opremiti kontrolerom broja
obrtaja povezanim sa sistemom kontrole prema stvarnim zahtevima prostora.
Član 14
Sistem mehaniĉke pripreme vazduha potrebno je projektovati i izvoditi tako da bude omogućeno korišćenje toplote otpadnog
vazduha.
Sistem veštaĉkog dovoda vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa mogućnošću promene koliĉine svežeg vazduha prema
stvarnim zahtevima prostora, sa ograniĉenjem minimuma potrebnog za ventilaciju u skladu sa namenom prostorije.
Za centralnu ventilaciju zgrada mogu se koristiti reverzibilne toplotne pumpe za grejanje prostora zimi i za delimiĉno hlaĊenje
leti.
Kanale za usis svežeg vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa izolacijom od usisa do ulaska u klima komoru, u svrhu
otklanjanja efekta toplotnog mosta i toplotnih gubitaka.
Kanale za distribuciju pripremljenog vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa izolacijom u delu zgrade koji nije klimatizovan,
kao i sve delove kanalske mreže gde može doći do kondenzacije vlage iz okolnog vazduha.
Dozvoljena je ugradnja rashladnih agregata sa efikasnošću jednakom ili većom od vrednosti sadržanih u Prilogu 7.
Vazdušne klimatizacione ureĊaje projektovati i izvoditi tako da mogu da koriste prirodno hlaĊenje, sa adijabatskom kontrolom.
Član 15
U zgrade se ugraĊuju toplotno izolovani rezervoari u grejnim sistemima ili sistemima za toplu vodu koji ispunjavaju zahteve
utvrĊene srpskim standardom SRPS EN 15332.
Razvodna mreža tople vode mora biti ugraĊena unutar termiĉkog omotaĉa zgrade, po pravilu smeštena u instalacionom kanalu i
izolovana u skladu zahtevima datim u Prilogu 6.
Član 16
Energetski efikasni tehniĉki sistemi za osvetljenje koji se ugraĊuju u zgradu moraju da ispune i zahteve utvrĊene srpskim
standardom SRPS EN 15193 - Energetske performanse zgrada - Energetski zahtevi za osvetljenje.
Efikasno korišćenje energije za rasvetu obezbeĊuje se prvenstveno korišćenjem dnevnog svetla, a ako to nije moguće, onda
treba koristiti energetski efikasne svetiljke i pripadajuće elemente. U nestambenim zgradama pored toga treba obezbediti
regulaciju osvetljenosti u zavisnosti od inteziteta dnevne svetlosti i prisustva korisnika u prostoriji.
III NAĈIN IZRAĈUNAVANJA TOPLOTNIH SVOJSTAVA ZGRADA
Član 17
UtvrĊivanje ispunjenosti uslova energetske efikasnosti zgrade vrši se izradom elaborata EE, koji je sastavni deo tehniĉke
dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje graĊevinske dozvole ili uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava
izvoĊenje radova na adaptaciji ili sanaciji objekta, kao i energetskoj sanaciji.
Član 18
Proraĉun energetskih svojstava zgrade vrši se za sledeće kategorije:
1) godišnja potrebna energija za grejanje;
2) godišnja potrebna energija hlaĊenja;
3) godišnja potrebna energija za ventilaciju;
4) godišnja potrebna energija za pripremu sanitarne tople vode;
5) godišnja potrebna energija za osvetljenje;
6) godišnji gubici tehniĉkih sistema;
7) godišnja isporuĉena energija;
8) godišnja potrebna primarna energija;
9) godišnja emisija CO2.
Član 19
Tehniĉki i drugi zahtevi za proraĉune energetskih svojstava zgrade utvrĊeni srpskim standardima sadržani su u Prilogu 2 -
Metodologija proraĉuna potrebne energije za grejanje i hlaĊenje u zgradama, iskazivanje energetskih performansi zgrada i
monitoring i verifikacija energetskih performansi zgrada, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sastavni deo, a fiziĉke
veliĉine, oznake, jedinice i indeksi koji se koriste u proraĉunu potrebne energije za grejanje i hlaĊenje u zgradama sadržani i su
u Prilogu 1 - Fiziĉke veliĉine, oznake, jedinice i indeksi, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sastavni deo.
Godišnja potrošnja energije za grejanje i hlaĊenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje raĉuna se u skladu sa
srpskim standardima SRPS EN ISO 13790, SRPS EN 15316, SRPS EN 15241, SRPS EN 15243, SRPS EN 15316-3, SRPS
EN 15193, kao i nacionalnim specifiĉnostima datim u Prilogu 6.
Godišnja potrošnja energije za grejanje, hlaĊenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje zgrade odreĊuje se
proraĉunom uz korišćenje propisanog softverskog paketa za datu lokaciju.
Godišnja potrebna energija koja je osnov za utvrĊivanje usklaĊenosti karakteristika zgrade sa propisanim zahtevima izraĉunava
se za projektovane uslove korišćenja zgrade.
Član 20
Emisija CO2, koja nastaje prilikom rada tehniĉkih sistema odreĊuje se na osnovu podataka za specifiĉne emisije CO2 za
pojedine energente, tako što se godišnja potrebna primarna energija za rad tehniĉkih sistema, izraĉunata za odreĊeni energent,
preraĉunava prema faktorima konverzije za specifiĉne emisije CO
2
, sadržanim u Prilogu 6.
Pokazatelji emisije CO2, proizašli kao posledica rada tehniĉkih sistema tretiranih u ovom pravilniku, iskazuju se u obliku
godišnjih emisija CO2 (kg), ili godišnjih emisija CO2 po jedinici neto površine unutar termiĉkog omotaĉa zgrade, AN (kg/ m
2
a).
Član 21
Elaborat EE se izraĊuje primenom Nacionalnog softvera za izraĉunavanje pokazatelja energetske efikasnosti zgrade, a na
osnovu metodologije sadržane Prilogu 6.
Član 22
Elaborat EE izraĊuje se na osnovu:
1) klimatskih karakteristika lokacije
(1) spoljnih projektovanih temperatura gradova u Republici Srbiji sadržanih u Tabela 3.3.4.1 - Spoljne projektne
temperature, θH'e [°C], za mesta u Republici Srbiji Priloga 3;
(2) broja stepen dana i srednje temperature grejnog perioda za gradove u Republici Srbiji sadržanih u Tabela 6.3 -
Broj stepen dana za grejanje HDD i srednja temperatura grejnog perioda θH,mn za mesta u Republici Srbiji
Priloga 6;
(3) srednje meseĉne sume zraĉenja i srednja meseĉna temperatura sadržanih u Tabela 6.9 - Srednje sume
Sunĉevog zraĉenja i srednja meseĉna temperatura spoljnog vazduha Priloga 6;
2) podataka o lokaciji - situacioni plan zgrade sa položajem zgrada u neposrednom okruženju i prikazom vrsta obrada površina;
3) podataka o graĊevinskim materijalima, elementima i sistemima potrebnim za proraĉune sadržanim su u Prilogu 3;
4) podataka o mašinskoj i elektro opremi, ureĊajima i instalacijama.
Član 23
Elaborat EE sadrži:
1) podatke navedene u ĉlanu 22. ovog pravilnika;
2) tehniĉki opis primenjenih tehniĉkih mera i rešenja u projektu usklaĊenih sa ovim pravilnikom i to:
(1) funkcionalne i geometrijske karakteristike zgrade,
(2) primenjene materijale,
(3) ugraĊene sisteme,
(4) vrste izvora energije za grejanje, hlaĊenje i ventilaciju,
(5) termotehniĉke instalacije,
(6) sisteme rasvete,
(7) upotrebu i uĉešće obnovljivih izvora energije;
3) proraĉune sadržane u Prilogu 3 i Prilogu 6, kojima se potvrĊuje da projektovani graĊevinski elementi i zgrada, ili deo zgrade
kao celina, sa pripadajućim tehniĉkim sistemima, ispunjavaju zahteve ovog pravilnika;
4) potrebnu godišnju potrošnju energije za rad tehniĉkih sistema u zgradi (finalna energija) sadržanu u Tabeli 6.1.a -
Metodologija za odreĊivanje ukupne godišnje potrebne energije Priloga 6;
5) godišnju vrednost korišćenja ukupne primarne energije sadržane u Tabeli 6.12 - Faktori pretvaranja za proraĉunavanje
godišnje primarne energije za pojedine vrste izvora toplote Priloga 6;
6) vrednosti emisije CO2, proraĉunate preko faktora datih u Tabeli 6.13 - Specifiĉne emisije CO2 za pojedine vrste energenata
Priloga 6.
Navedene raĉunske vrednosti se dobijaju korišćenjem nacionalnog softverskog paketa propisanog za tu namenu, a rezultati se
iskazuju na standardnom izlaznom formatu propisanog softverskog paketa.
IV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 24
Do dana izbora programskog paketa iz ĉlana 23. stav 2. ovog pravilnika, proraĉun i izražavanje energetskog razreda zgrade vrši
se na osnovu potrebne energije za grejanje QH,nd [kWh/(m
2
a)].
Od dana izbora programskog paketa iz stava 1. ovog ĉlana, vršiće se proraĉun potrošnje energije za grejanje, hlaĊenje,
pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje.
Do dana izbora programskog paketa iz stava 1. ovog ĉlana za proraĉun energetskih svojstava zgrade, odnosno godišnje
potrošnje energije, elaborat EE sadrži:
1) karakteristike omotaĉa objekta usklaĊene sa vrednostima koeficijenata prolaza toplote i vrednostima specifiĉnog
transmisionog gubitka, sadržane u Prilogu 3 i Prilogu 6, kao i svim ostalim tehniĉkim uslovima sadržanim u ovom pravilniku;
2) potrošnju energije za grejanje objekta usklaĊenu sa vrednostima datim u Tabela 6.11a i Tabela 6.11b i proraĉunatu prema
uputstvima datim u Prilogu 6.
Član 25
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od
30. septembra 2012. godine.
Prilog 1
FIZIČKE VELIČINE, OZNAKE, JEDINICE I INDEKSI
Tabela 1.1 - Fiziĉke veliĉine, oznake i jedinice
Fiziĉka veliĉina Oznaka Oznaka
Energetski koeficijent ureĊaja / postrojenja ep -
Širina b m
Temperatura θ °C
Emisivnost, stepen emisivnosti ε -
Površina A m
2

Korisna površina zgrade AN m
2

Dužina ℓ m
Linijski koeficijent prolaza toplote ψ W/(m•K)
Relativna vlažnost vazduha ø %
Broj izmena vazduha n h
-1

Broj izmena vazduha pri razlici pritisaka od 50 Pa n50 h
-1

Masa m kg
Koeficijent taĉkastog prolaza toplote _ W/K
Gustina ρ kg/m
3

Debljina sloja d m
Specifiĉni toplotni kapacitet c J/(kg•K)
Štefan-Boltzman-ova konstanta (= 5,67x10
-8
) σ W/(m
2
•K
4
)
Temperatura, unutra (vazduh) θ i °C
Temperatura, unutrašnja površina θ si °C
Temperatura, spolja (vazduh) θ e °C
Temperatura, spoljna površina θ se °C
Razlika temperatura Δθ, ΔT K
Temperaturski faktor (faktor temperature) f Rsi -
Temperaturska provodnost a m
2
/s
Karakteristika toplotne (termiĉke) provodnosti L W/K
Karakteristika toplotne provodnosti, osnovna L
0
W/K
Karakteristika toplotne provodnosti, 2D-proraĉun L
2D
W/K
Karakteristika toplotne provodnosti, 3D-proraĉun L
3D
W/K
Termodinamiĉka temperatura (T = θ + 273,15) T K
Koeficijent transmisionih gubitaka toplote HT W/K
Koeficijent ventilacionih gubitaka toplote HV W/K
Zapremina, neto V m
3

Zapremina, bruto Ve m
3

Koeficijent prolaza toplote U W/(m
2
•K)
Koeficijent prolaza toplote, prozor UW W/(m
2
•K)
Koeficijent prolaza toplote, okvir prozora Uf W/(m
2
•K)
Koeficijent prolaza toplote, zastakljenje Ug W/(m
2
•K)
Otpor prolazu toplote (= 1/У) RT m
2
•K/W
Otpor prolazu toplote, gornja graniĉna vrednost R'T m
2
•K/W
Otpor prolazu toplote, donja graniĉna vrednost R"T m
2
•K/W
Toplotna otpornost vazdušnog sloja / prostora Rg m
2
•K/W
Toplotna otpornost negrejanog prostora Ru m
2
•K/W
Toplotna provodljivost λ W/(m•K)
Koliĉina toplote Q J ≡ W•s ≡ N•m
Protok toplote (toplotni fluks) u W
Specifiĉni toplotni protok (specifiĉni toplotni fluks) q W/m
2

Koeficijent prelaza toplote h W/(m
2
•K)
Koeficijent prelaza toplote, unutrašnji hi W/(m
2
•K)
Koeficijent prelaza toplote, spoljni he W/(m
2
•K)
Otpor prelazu toplote, unutrašnji Rsi m
2
•K/W
Otpor prelazu toplote, spoljašnji Rse m
2
•K/W
Vreme t s
Tabela 1.2 - Indeksi
Indeks Znaĉenje Poreklo znaĉenja (engl.)
a Vazduh air
an godišnje annual
B bruto

c karakteristiĉno characteristic
C hlaĊenje cooling
del isporuĉeno delivered
e spolja external
el elektriĉna energija electric
f ventilator, okvir fan, frame
g tle, staklo ground, glazing
h ĉasovna hourly
H grejanje, grejano heating, heated
i unutrašnje internal
j nabrajanje

L osvetljenje lighting
ls gubici losses
m meseĉni monthly
N neto net
P snaga power
s solarni solar
se spoljašnja površina external surface
seas sezonska seasonal
sh zasenĉenje shading
si unutrašnja površina internal surface
T transmisija transmission
tot ukupno total
u negrejano unheated
v ventilisano ventilated
V ventilacija, zapremina ventilation, volume
w prozor window
W topla voda hot water
x dodatno extra
Prilog 2
METODOLOGIJA PRORAČUNA POTREBNE ENERGIJE ZA GREJANJE I HLAĐENJE U
ZGRADAMA, ISKAZIVANJE ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADA I MONITORING I
VERIFIKACIJA ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADA
Tabela 2.1 - Definicije i terminologija
Oznaka standarda: Naziv standarda / primena:
SRPS EN ISO 7345 Toplotna izolacija - Fiziĉke veliĉine i definicije
SRPS EN ISO 9288 Toplotna izolacija - Prenos toplote zraĉenjem - Fiziĉke veliĉine i definicije
SRPS EN ISO 9251 Toplotna izolacija - Uslovi prenosa toplote i svojstva materijala - Reĉnik
SRPS EN 12792 Ventilacija zgrada - Simboli, terminologija i grafiĉki simboli
Uslovi toplotnog komfora i kvalitet unutrašnjeg vazduha odreĊeni su standardom SRPS EN ISO 7730 i dokumentom CR 1752
(Tehniĉki izveštaj), kao i standardom SRPS EN 15251.
Tabela 2.2 - Kljuĉni standardi
Standard Opis:
SRPS EN ISO
13790
Ukupna potrebna energija za grejanje i hlaĊenje (uzimajući u obzir gubitke i dobitke toplote).
SRPS EN
15315
Primarna energija i emisija CO2.
SRPS EN
15217
Smernice za iskazivanje energetske performanse (za energetski sertifikat) i smernice za iskazivanje zahteva
(za regulativu). Sadržaj i oblik Sertifikata o energetskoj performansi.
SRPS EN
15378
Pregledi (kontrole) ureĊaja za obezbeĊenje tople vode.
SRPS EN
15240
Pregledi (kontrole) ureĊaja za pripremu vazduha za klimatizaciju.
SRPS EN
15239
Pregledi (kontrole) ureĊaja za ventilaciju.
SRPS EN
15193
Energetske performanse zgrada - Energetski zahtevi za osvetljenje
Tabela 2.3 - Standardi podrške kljuĉnim standardima
Standard Naziv na engleskom jeziku Naziv na srpskom jeziku
Standardi neophodni za primenu standarda SRPS EN ISO 13790
SRPS EN ISO 13789
Thermal performance of buildings -
Transmission and ventilation heat
transfer coefficients - Calculation
method
Toplotne performanse zgrada -
Transmisioni i ventilacioni koeficijenti
prolaza toplote
SRPS EN 15232
Calculation methods for energy
efficiency improvements by the
application of integrated building
automation systems
Metodi proraĉuna za poboljšavanje
energetske efikasnosti primenom
integrisanih sistema automatike u
zgradama
SRPS EN 15241
Ventilation for buildings - Calculation
methods for energy losses due to
ventilation and infiltration in
commercial buildings
Ventilacija zgrada - Metodi
proraĉuna gubitaka energije usled
ventilacije i infiltracije u
komercijalnim (poslovnim) zgradama
SRPS EN 15243
Ventilation for buildings - Calculation
of room temperatures and of load
and energy for buildings with room
conditioning systems
Ventilacija zgrada - Proraĉun
temperatura prostorije i opterećenja i
energije za zgrade sa sistemima za
klimatizaciju prostorija
SRPS EN 15316-1
Heating systems in buildings -
Method for calculation of system
energy requirements and system
efficiencies - Part 1: General
Sistemi grejanja u zgradama - Metod
proraĉuna energetskih potreba
sistema i efikasnosti sistema
SRPS EN 15316-2-1
begin_of_the_skype_highlighting 15316-2-
1 end_of_the_skype_highlighting
Heating systems in buildings -
Method for calculation of system
energy requirements and system
efficiencies Part 2-1 Space heating
emission systems
Sistemi grejanja u zgradama - Metod
proraĉuna energetskih potreba
sistema i efikasnosti sistema - Deo
2-1: Sistemi sa zraĉenjem toplote u
prostor
SRPS EN 15316-4
Heating systems in buildings -
Method for calculation of system
energy requirements and system
efficiencies Part 4: Space heating
generation systems
Sistemi grejanja u zgradama - Metod
proraĉuna energetskih potreba
sistema i efikasnosti sistema - Deo
4: Sistemi koji generišu toplotu u
prostoru
SRPS EN 15316-3
Heating systems in buildings -
Method for calculation of system
energy requirements and system
efficiencies - Part 3: Domestic hot
water systems
Sistemi grejanja u zgradama - Metod
proraĉuna energetskih zahteva
(potreba) sistema i efikasnosti
sistema - Deo 3: Sistemi za
sanitarnu toplu vodu
SRPS ISO 13600
Technical energy systems - Basic
concepts
Tehniĉki energestki sistemi -
Osnovni koncepti
Metode za obezbeĊivanje podataka o graĊevinskim elementima i sistemima - PRORAĈUNI
SRPS EN 1745
Masonry and masonry products -
Methods for determining design
thermal values
Zidane konstrukcije i proizvodi za
zidanje - Metode odreĊivanja
projektnih toplotnih vrednosti
SRPS EN 410
Glass in building - Determination of
luminous and solar characteristics of
glazing
Staklo u zgradarstvu - OdreĊivanje
svetlosnih i solarnih karakteristika
zastakljenja (ostakljenja, stakla)
SRPS EN 673
Glass in building - Determination of
thermal transmittance (U value) -
Calculation method
Staklo u graĊevinarstvu -
OdreĊivanje toplotne propustljivosti
(koeficijenta prolaza toplote) (У
vrednost) - Metod proraĉuna
SRPS EN ISO 10077-1
Thermal performance of windows,
doors and shutters - Calculation of
thermal transmittance - Part 1:
General
Toplotne performanse prozora, vrata
i zaklona - Proraĉun koeficijenta
prolaza toplote - Deo 1: Opšte
SRPS EN ISO 10077-2
Thermal performance of windows,
doors and shutters - Calculation of
thermal transmittance - Part 2:
Numerical method for frames
Toplotne performanse prozora, vrata
i zaklona - Proraĉun koeficijenta
prolaza toplote - Deo 2: Numeriĉki
metod za okvire
SRPS EN ISO 6946
Building components and building
elements - Thermal resistance and
thermal transmittance - Calculation
method
Komponente i elementi zgrade -
Toplotna otpornost i koeficijent
prolaza toplote
SRPS EN 15241
Ventilation for buildings - Calculation
methods for energy requirements
due to ventilation systems in
buildings
Ventilacija zgrada - Metode
proraĉuna energetskih zahteva koji
proizilaze iz sistema za ventilaciju u
zgradama
SRPS EN 15242
Ventilation for buildings - Calculation
methods for the determination of air
flow rates in buildings including
infiltration
Ventilacija zgrada - Metode
proraĉuna za odreĊivanje nivoa
protoka vazduha u zgradama,
ukljuĉujući infiltraciju
SRPS EN 15243
Ventilation for buildings - Calculation
of room temperatures and of load
and energy for buildings with room
conditioning systems
Ventilacija zgrada - Metode
proraĉuna temperatura u
prostorijama i opterećenja i energije
za zgrade sa sistemima za
klimatizaciju
SRPS EN ISO 10211
Thermal bridges in building
construction - Heat flows and
surface temperatures - Detailed
calculations
Toplotni mostovi u konstrukciji
zgrade - Toplotni protoci i površinske
temperature - Detaljni proraĉuni
SRPS EN ISO 13370
Thermal performance of buildings -
Heat transfer via the ground -
Calculation methods
Toplotne karakteristike zgrada -
Prenošenje toplote preko tla -
Metode proraĉuna
SRPS EN 13947
Thermal performance of curtain
walling - Calculation of thermal
transmittance
Toplotne performanse zid-zavesa -
Proraĉun koeficijenta prolaza toplote
SRPS U.J5.520
Toplotna tehnika u graĊevinarstvu - Proraĉun difuzije vodene pare u
zgradama
SRPS U.J5.530
Toplotna tehnika u graĊevinarstvu - Proraĉun faktora prigušenja oscilacija
temperature i proraĉun kašnjenja oscilacija temperature kroz spoljašnje
pregrade zgrada u letnjem periodu
Metode za obezbeĊivanje podataka o graĊevinskim elementima i sistemima - ISPITIVANJA
SRPS EN 12412-2
Thermal performance of windows,
doors and shutters - Determination
of thermal transmittance by hot box
method - Part 2: Frames
Toplotne performanse prozora, vrata
i zaklona - OdreĊivanje koeficijenta
prolaza toplote metodom tople kutije
(hot-box metod)
SRPS EN ISO 12567
Thermal performance of windows
and doors - Determination of thermal
transmittance by hot box method
Toplotne performanse prozora i
vrata - OdreĊivanje koeficijenta
prolaza toplote metodom tople kutije
SRPS EN 1026 Prozori i vrata - Propustljivost vazduha - Metod ispitivanja
SRPS EN ISO 12569
Thermal insulation in buildings -
Determination of air change in
buildings - Tracer gas dilution
method
Toplotna izolacija u zgradama -
OdreĊivanje izmene vazduha u
zgradama - Metod sa razreĊenim
gasnim tragom
SRPS EN 13829
Thermal performance of buildings -
Determination of air permeability of
buildings - Fan pressurization
method
Termiĉke performanse zgrada -
OdreĊivanje vazdušne propustljivosti
zgrada - Metod ventilatora pod
pritiskom
SRPS ISO 9869
Thermal insulation - Building
elements - In-situ measurement of
thermal resistance and thermal
transmittance
Toplotna izolacija - Elementi zgrade
- merenja toplotne otpornosti i
koeficijenta prolaza toplote na licu
mesta
SRPS U.A2.020
Ispitivanje graĊevinskih materijala - OdreĊivanje koeficijenta provodljivosti
toplote metodom grejne ploĉe
SRPS U.A2.023
Toplotna tehnika u graĊevinarstvu - Merenje difuzije vodene pare malim
mernim posudama
SRPS U.A2.024 Toplotna tehnika u graĊevinarstvu - Merenje difuzije vodene pare pomoću
komora
SRPS U.J5.060
Toplotna tehnika u visokogradnji - Laboratorijske metode ispitivanja
koeficijenta prolaza toplote u graĊevinskim konstrukcijama zgrada
SRPS U.J5.062
Toplotna tehnika u visokogradnji - Terenske metode ispitivanja koeficijenta
prolaza toplote u graĊevinskim konstrukcijama zgrada
SEPS U.J5.082
Toplotna tehnika u graĊevinarstvu - Merenje specifiĉnih toplotnih gubitaka
zgrada ili delova zgrada
SRPS U.J5.100
(1)
Toplotna tehnika u graĊevinarstvu - Vazdušna propustljivost stana
Napomena 1: Ispitivanja mogu da vrše od strane ATS akreditovane laboratorije, u okviru obima akreditacije. Priznavanje
stranih dokumenata o usaglašenosti regulišu odgovarajući domaći propisi.
(1)
Napomena 2: Odnosi se na metod ispitivanja, izuzev kriterijuma za ocenu, koji su dati u ovom pravilniku.
Napomena 3: Za originalne SRPS standarde naziv je dat na srpskom jeziku.
Prilog 3
TOPLOTNA ZAŠTITA I DIFUZIJA VODENE PARE
U ovom prilogu definisani su osnovni - opšti principi fizike zgrade u delu koji se odnosi na toplotnu zaštitu, toplotnu
akumulativnost i difuziju vodene pare, koje treba slediti pri projektovanju, izgradnji i rekonstrukciji (revitalizaciji) zgrada ili delova
zgrada.
3.1 Toplotna zaštita i gubici toplote - metodologija
Metodologija koja se primenjuje za odreĊivanje parametara toplotne zaštite zgrade ili dela zgrade zasnovana je na sledećim
osnovnim svojstvima: koeficijenti prolaza toplote graĊevinskih elemenata; koeficijenti transmisionog gubitka toplote; ventilacioni
gubici toplote (infiltracija vazduha); specifiĉni transmisioni gubici toplote; ukupni zapreminski gubici toplote. U primeni propisane
metodologije neophodno je poznavanje opštih principa fizike zgrade, koji se pre svega odnose na: kontrolu unutrašnjih
površinskih temperatura; proraĉun difuzije vodene pare; proraĉun toplotne akumulativnosti.
Tabela 3.1.1 - Metodologija za odreĊivanje parametara toplotne zaštite zgrade ili dela zgrade
Veličina Način proračuna Opis / kriterijum
Koeficijent prolaza toplote
graĊevinskog elementa,
U [W/(m
2
•K)]
U
=
1

Rsi + R + Rse

Ocena:
U ≤ Umax
R [
2
•K/W] je toplotna otpornost graĊevinskog elementa, a
Rsi i Rse su prelazne otpornosti
Koeficijent transmisionog gubitka
toplote, HT [W/K]
HT = E(Fxi • Ui • Ai) + HTB
HTB = AUTB • A
AUTB = 0,10 W/(m
2
•K)
Prenos toplote kroz termiĉki omotaĉ zgrade (ili dela
zgrade); uticaj toplotnih mostova
Koeficijent ventilacionog gubitka
toplote, HV [W/K]
HV = µa • cp •V • n
V - zapremina grejanog
prostora [m
3
]
n - broj izmena vazduha na
ĉas [h
-1
]
Broj izmena vazduha
Specifiĉni transmisioni gubitak
toplote, H'T [W/(m
2
•K)]
H'T
=
HT
[W/(m
2
•K)]
A

Ocena: H'T ≤ H'T,max
A[m
2
] je površina termiĉkog omotaĉa zgrade
Ukupni zapreminski gubici toplote, qV
[W/m
3
]
qV
=
HT + HV

Ve

Ukupni gubici toplote - transmisioni i ventilacioni
Proraĉuni fiziĉkih veliĉina navedenih u Tabeli 3.1.1 sastavni su deo elaborata EE, koji predstavlja deo projektne dokumentacije i
izraĊuje se u skladu sa važećim standardima i propisima.
3.2 Toplotna akumulativnost
Proraĉun toplotne akumulativnosti netransparentnih spoljnih graĊevinskih elemenata zgrada (spoljni zidovi, krovovi) za letnji
period vrši se u skladu sa standardom SRPS U.J5.530, korišćenjem sledećih veliĉina: faktor prigušenja amplitude oscilacije
temperature, η [-]; kašnjenje oscilacije temperature, ν [h]. Ove veliĉine ograniĉene su najmanjim dozvoljenim vrednostima, datim
u tabeli 3.2.1 i tabeli 3.2.2.
Tabela 3.2.1 - Najmanje dozvoljene vrednosti faktora prigušenja amplitude oscilacije temperature, νmin [-]
Građevinski element νmin [-]
Ravni krovovi 25
Svi spoljni zidovi, osim onih koji su na severnoj strani 15
Spoljni zidovi na severnoj strani 10
Tabela 3.2.2 - Najmanje dozvoljene vrednosti kašnjenja oscilacije temperature, ηmin [h]
Građevinski element ηmin [h]
Ravni krovovi hladnjaĉa 14
Ravni krovovi, osim ravnih krovova hladnjaĉa 10
Spoljni zidovi i kosi krovovi ka zapadnoj i jugozapadnoj strani 8
Spoljni zidovi i kosi krovovi ka južnoj i jugoistoĉnoj strani 7
Spoljni zidovi i kosi krovovi na istoĉnoj, severoistoĉnoj i severozapadnoj strani 6
Ukoliko je za krovove ν > 45, ne postavljaju se zahtevi za vrednost η [h]. Ukoliko je za zidove ν > 35, ne postavljaju se zahtevi
za vrednost η [h].
Za spoljne netransparentne ventilisane graĊevinske elemente (osim za slabo ventilisane) ne postavljaju se zahtevi za vrednost ν
[-] ukoliko je površinska masa elementa bez obloge veća (ili jednaka) 100 kg/m
2
. Ukoliko je površinska masa elementa bez
obloge manja od 100 kg/m
2
, koeficijent prolaza toplote elementa mora da bude manji od 0,35 W/(m
2
xK).
Sve transparentne (i polutransparentne) površine u boravišnim prostorijama, osim one koje su na severu, severoistoku i
severozapadu (pri azimutu: 0 - 45°i 315 - 360°), moraju da imaju netransparentnu zaštitu od direktnog Sunĉevog zraĉenja u
letnjem periodu. Orijentacija, j (azimut i nagib), zastakljene površine se, pojednostavljeno, odreĊuje prema tabeli 6.10.
Detaljni postupci za proraĉun toplotne akumulativnosti graĊevinskih elemenata sadržani su u standardu SRPS EN ISO 13786.
Proraĉuni fiziĉkih veliĉina i parametara kojima se proverava toplotna akumulativnost graĊevinskog elementa sastavni su deo
elaborata EE, koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izraĊuje se u skladu sa važećim standardima i propisima.
3.3 Difuzija vodene pare
Difuzija vodene pare izraĉunava se za spoljne graĊevinske konstrukcije i konstrukcije koje se graniĉe sa negrejanim
prostorijama, osim za konstrukcije koje se neposredno graniĉe sa terenom (pod na tlu, ukopani zidovi, ukopane tavanice). Sve
graĊevinske konstrukcije zgrade moraju biti projektovane i izgraĊene na naĉin da se vodena para u projektnim uslovima na
njihovim površinama ne kondenzuje.
Zgrada mora biti projektovana i izgraĊena na naĉin da se kod namenskog korišćenja vodena para koja zbog difuzije prodire u
graĊevinsku konstrukciju, ne kondenzuje. U sluĉaju da doĊe do kondenzacije vodene pare u konstrukciji, ona se nakon
raĉunskog perioda isušivanja mora sasvim osloboditi iz graĊevinske konstrukcije. Vlaga koja se kondenzuje u konstrukciji ne
sme dovesti do oštećenja graĊevinskih materijala (na primer korozija, pojava buĊi).
Za izraĉunavanje higrotermiĉkih karakteristika graĊevinskih elemenata i konstrukcija, difuzije vodene pare, kondenzacije i
isušenja, kao i opasnosti od površinske kondenzacije (orošavanje), primenjuje se standard SRPS EN ISO 13788, u opcijama: 1)
složeni godišnji kumulativni proraĉun; 2) Glaser-ov postupak. Ukoliko se proraĉun vrši na osnovu Glaser-ovog postupka, koristi
se metod proraĉuna prema SRPS U.J5.520.
Higrotermiĉke karakteristike materijala usvajaju se prema Tabeli 3.4.1.2 ovog pravilnika. U tabeli 3.4.1.2 dat je pregled osnovnih
higrotermiĉkih osobina graĊevinskih materijala. Uporedo se mogu koristiti i podaci prema tabelama standarda SRPS EN ISO
10456, za srednju temperaturu za primenu u graĊevinarstvu jednaku 23°C i pri praktiĉnom sadržaju vlage koji odgovara
korišćenju graĊevinskog materijala. Ovo su proraĉunske - projektne vrednosti, navedene kao proseĉne vrednosti za primenu u
graĊevinarstvu. Niže vrednosti koeficijenata toplotne provodljivosti i higrotermiĉke osobine novih materijala dokazuju se
ispitivanjima. Ispitivanja se vrše u skladu sa važećim standardima i propisima. Procedure za izdavanje dokaza o usaglašenosti
na osnovu stranih isprava i znakova usaglašenosti regulisane su važećim domaćim propisima.
Proraĉuni fiziĉkih veliĉina i parametara kojima se proverava difuzija vodene pare graĊevinskog elementa sastavni su deo
elaborata EE, koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izraĊuje se u skladu sa važećim standardima i propisima.
3.3.1 Dozvoljena temperatura unutrašnje površine
Dozvoljena temperatura unutrašnje površine spoljne graĊevinske konstrukcije na bilo kom mestu (i na mestima toplotnih
mostova) mora da bude veća od temperature taĉke rose, θs [°C], za date projektne uslove (temperatura i relativna vlažnost
vazduha u prostoriji).
Minimalna toplotna otpornost za spreĉavanje orošavanja unutrašnje površine, Rmin [m
2
K/W], graĊevinske konstrukcije izvan
zone toplotnog mosta (osnovni deo graĊevinskog elementa) izraĉunava se za uslove perioda grejanja (zimski period), na
sledeći naĉin:
Rmin ≥
Rsi •
θi - θe
- (Rsi - Rse)
θi - θs
Pri ĉemu je Rse = 0,04 m
2
K/W, a vrednost Rsi se, zbog mogućnosti pojave spreĉenog strujanja vazduha (nameštaj, zakloni i sl.)
usvaja sa (najmanje) Rsi = 0,25 m
2
K/W. Za transparentne graĊevinske elemente primenjuje se uobiĉajena vrednost: Rsi = 0,17
m
2
K/W.
Na mestima toplotnih mostova za ocenu opasnosti od orošavanja merodavna je temperature taĉke rose, θs [°C], odreĊena
prema tabeli 3.3.1.1 pri vrednosti θsi,crit = θs.
Tabela 3.3.1.1 - Temperature taĉke rose, θs [°C], u zavisnosti od relativne vlažnosti vazduha, φi [%], i temperature vazduha θi
[°C]
θi [°C]
θs [°C]
φi [%]
30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95
30 10,5 12,9 14,9 16,8 18,4 20,0 21,4 22,7 23,9 25,1 26,2 27,2 28,2 29,1
29 9,7 12,0 14,0 15,9 17,5 19,0 20,4 21,7 23,0 24,1 25,2 26,2 27,2 28,1
28 8,8 11,1 13,1 15,0 16,6 18,1 19,5 20,8 22,0 23,2 24,2 25,2 26,2 27,1
27 8,0 10,2 12,2 14,1 15,7 17,2 18,6 19,9 21,1 22,2 23,3 24,3 25,2 26,1
26 7,1 9,4 11,4 13,2 14,8 16,3 17,6 18,9 20,1 21,2 22,3 23,3 24,2 25,1
25 6,2 8,5 10,5 12,2 13,9 15,3 16,7 18,0 19,1 20,3 21,3 22,3 23,2 24,1
24 5,4 7,6 9,6 11,3 12,9 14,4 15,8 17,0 18,2 19,3 20,3 21,3 22,3 23,1
23 4,5 6,7 8,7 10,4 12,0 13,5 14,8 16,1 17,2 18,3 19,4 20,3 21,3 22,2
22 3,6 5,9 7,8 9,5 11,1 12,5 13,9 15,1 16,3 17,4 18,4 19,4 20,3 21,2
21 2,8 5,0 6,9 8,6 10,2 11,6 12,9 14,2 15,3 16,4 17,4 18,4 19,3 20,2
20 1,9 4,1 6,0 7,7 9,3 10,7 12,0 13,2 14,4 15,4 16,4 17,4 18,3 19,2
19 1,0 3,2 5,1 6,8 8,3 9,8 11,1 12,3 13,4 14,5 15,5 16,4 17,3 18,2
18 0,2 2,3 4,2 5,9 7,4 8,8 10,1 11,3 12,5 13,5 14,5 15,4 16,3 17,2
17 -0,6 1,4 3,3 5,0 6,5 7,9 9,2 10,4 11,5 12,5 13,5 14,5 15,3 16,2
16 -1,4 0,5 2,4 4,1 5,6 7,0 8,2 9,4 10,5 11,6 12,6 13,5 14,4 15,2
15 -2,2 -0,3 1,5 3,2 4,7 6,1 7,3 8,5 9,6 10,6 11,6 12,5 13,4 14,2
14 -2,9 -1,0 0,6 2,3 3,7 5,1 6,4 7,5 8,6 9,6 10,6 11,5 12,4 13,2
13 -3,7 -1,9 -0,1 1,3 2,8 4,2 5,5 6,6 7,7 8,7 9,6 10,5 11,4 12,2
12 -4,5 -2,6 -1,0 0,4 1,9 3,2 4,5 5,7 6,7 7,7 8,7 9,6 10,4 11,2
11 -5,2 -3,4 -1,8 -0,4 1,0 2,3 3,5 4,7 5,8 6,7 7,7 8,6 9,4 10,2
10 -6,0 -4,2 -2,6 -1,2 0,1 1,4 2,6 3,7 4,8 5,8 6,7 7,6 8,4 9,2
3.3.2 Dozvoljene vrednosti upijanja vlage - spoljni završni slojevi
Dozvoljene vrednosti upijanja vlage spoljašnjeg završnog sloja graĊevinske konstrukcije - zaštitno-dekorativnih nanosa debljine
manje od 0,005 m, odreĊene preko vrednosti ekvivalentne debljine, r [m], iznose: r = d x µ £ 2, gde je d [m] debljina, a µ [-]
relativni koeficijent difuzije vodene pare zaštitno-dekorativnog nanosa.
3.3.3 Dozvoljene vrednosti vlage usled difuzije i kondenzacije
Ukupna koliĉina kondenzovane vlage ne sme preći da bude veća od: 1 kg/m
2
u opštem sluĉaju; 0,5 kg/m
2
ukoliko se
kondenzacija dešava u slojevima - materijalima koji nemaju svojstvo kapilarnog upijanja odnosno oslobaĊanja vlage; u sluĉaju
kondenzacije u sloju drveta, najveći dopušteni porast sadržaja vlage za 5% u odnosu na poĉetni maseni sadržaj vlage; u sluĉaju
kondenzacije u materijalima na bazi drveta, najveći dopušteni porast sadržaja vlage iznosi 3% u odnosu na poĉetni maseni
sadržaj vlage.
Ukupna masena vlažnost materijala u graĊevinskom elementu na kraju perioda kondenzacije, X'uk [%]:
X'uk = X'r + X'dif
X'r [%] - proseĉna raĉunska vlažnost materijala, prema tabeli 3.3.3.1
X'dif [%] - masena vlažnost nastala usled kondenzacije.
Mora da bude ispunjen uslov:
X'uk ( X'max
gde je najveća dozvoljena masena vlažnost za sloj materijala u kome se dešava kondenzacija
X'max = X'r + X'dif, max

X'dif, max
=
qmax •
100

dr • ρ0

ρ0 [kg/m
3
] je zapreminska masa materijala, u suvom stanju, prema tabeli 3.3.3.1, ili 3.4.1.2
Raĉunska debljina, dr [m], sloja graĊevinskog elementa u kome se dešava kondenzacija, za sluĉaj kondenzne površine ima
sledeće vrednosti: za sloj poroćelijastog betona ili betona sa lakim agregatom, dr = 0,02 m; za opeku, dr = 0,05 m; za ostale
materijale usvaja se da je dr = d (d je debljina sloja), ali ne veće od 0,07 m.
Za sluĉaj kondenzne zone, dr je jednako širini kondenzne zone.
Vrednost qmax [kg/m
2
] predstavlja najveću dozvoljenu koliĉinu kondenzovane vodene pare u graĊevinskom elementu na
završetku razdoblja difuzije vodene pare, koja ima sledeće vrednosti: u opštem sluĉaju, qmax = 1,0 kg/m
2
; ukoliko kondenzacija
nastaje na dodirnim površinama slojeva od kojih jedan sloj nema mogućnost preuzimanja vlage (npr.: sluĉaj dodirnih površina
vlaknastih toplotnoizolacionih materijala (ili vazdušnih slojeva) i slojeva parne brane (ili betonskih slojeva), qmax = 0,5 kg/m
2
; za
drvene konstrukcije, qmax = 0,05 x dr x ρ0 (kg/m
2
); za materijale na bazi drveta (lake graĊevinske ploĉe na bazi drvene vune i
višeslojne lake graĊevinske ploĉe od penastih sintetiĉkih izolatora i drvene vune se izuzimaju), qmax = 0,03 x dr x ρ0 (kg/m
2
).
Tabela 3.3.3.1 - Vrednosti ρ0 [kg/m
3
] i X'r [%]
Materijal
ρ0
[kg/m
3
]
X'r [%]
Beton
Beton sa teškim agregatom
2400 1,8
2200 2,0
2000 2,2
1800 2,4
Beton sa lakim agregatom
1600 9,4
1400 10,7
1200 12,5
Beton sa dodacima od opeke 800 - 1700 3,5
Ekspandirani beton, penobeton i gasbeton
1200 3,3
1000 4,0
800 5,0
600 6,7
500 8,0
400 10,0
Drvobeton (durisol, i sl.)
800 9,3
550 13,5
Opeka
Puna opeka 1400 - 2000 1,5
Šuplja opeka 1200 - 1400 2,4
Malter
Produžni i cementni 900 - 1500 8,0
Toplotnoizolacioni malter 300 - 800 4,5
Drvo i proizvodi od drveta
Drvo 500 - 800 15,0
Ploĉe od drvene vune i trske 200 - 550 14,0
Tvrdo presovane ploĉe (panel, lepljenica, iverice) - 10,0
Toplotnoizolacioni materijali
Mineralni vlaknasti neorganski materijali (staklena vuna, kamena vuna) 15 - 200 1,5
Mineralni vlaknasti materijali organskog porekla (morska trava, drvo, treset, slama, kokos i sl.) - 15,0
Pluta 100 - 200 10,0
Penasti sintetički materijali

Polistiren 10 - 50 5,0
Poliuretanska pena, tvrda, IPN 28 - 55 3,0
3.3.4 Proračun difuzije vodene pare i proračun isušenja
Za potrebe pojednostavljenog proraĉuna (Glaser-ov postupak) usvajaju se sledeće vrednosti:
Za period kondenzacije:
Zona A - obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period grejanja) iznosi do θH'e = -15 °C, temperatura
spoljnjeg vazduha za proraĉun kondenzacije iznosi θ
e
= -5 °C, relativna vlažnost spoljnjeg vazduha iznosi φ
e
= 90%, relativna
vlažnost i temperatura unutrašnjeg vazduha usvaja se prema projektnim uslovima s obzirom na namenu objekta / prostorije, ili
sa vrednošću φi = 55%, trajanje perioda kondenzacije iznosi 60 dana;
Zona B - obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period grejanja) niža od θH'e = -15 °C, temperatura spoljnjeg
vazduha iznosi θe = -10 °C, relativna vlažnost spoljnjeg iznosi φe = 90%, relativna vlažnost i temperatura unutrašnjeg vazduha
usvaja se prema projektnim uslovima s obzirom na namenu objekta / prostorije, ili sa vrednošću φi = 55%, trajanje perioda
kondenzacije iznosi 60 dana.
Spoljne projektne temperature za period grejanja odreĊene su tabelom 3.3.4.1. Za mesta koja nisu obuhvaćena Tabelom
3.3.4.1, usvajaju se podaci koji su navedeni za najbližu lokaciju.
Za period isušenja: dozvoljeno trajanje isušenja iznosi 90 dana za mesta koja pripadaju Zoni A, a 60 dana za mesta koja
pripadaju Zoni B. Temperature i relativne vlažnosti vazduha iznose θi = θe = 18 °C, φi = φe = 65%.
Tabela 3.3.4.1 - Spoljne projektne temperature, θH'e [°C], za mesta u Republici Srbiji
MESTO θH'e MESTO θH'e
Banatski Karlovac -13,2 Kopaonik -20,1
Beograd -12,1 Leskovac -17,4
Beĉej -15,8 Loznica -13,7
Valjevo -14,4 Niš -14,5
Vranje -15,3 Novi Sad -14,8
Vršac -15,4 Peć -18,1
Veliko Gradište -14,1 Požega -18,3
Dimitrovgrad -15,8 Prizren -18,4
Zajeĉar -17,5 Priština -19,8
Zlatibor -16,0 Sjenica -23,7
Zrenjanin -14,8 Sombor -15,1
Kikinda -15,3 Sremska Mitrovica -15,0
Kraljevo -14,7 Surĉin - Beograd -13,0
Kruševac -16,2 Crni Vrh -18,5
Kragujevac -15,0 Ćuprija -15,2
Za zgrade sa klimatizacijom ili sa većim oslobaĊanjem vodene pare dozvoljeno vreme isušenja odreĊuje se na osnovu
karakteristika procesa - unutrašnjih mikroklimatskih uslova, ali ne sme da bude duže od: 90 dana (u Zoni A), odnosno 60 dana
(u Zoni B).
3.4 Toplotna zaštita i gubici toplote - metod proračuna
3.4.1 Koeficijent prolaza toplote graĎevinskog elementa, U [W/(m
2
K)]
Koeficijent prolaza toplote graĊevinskog elementa, U [W/(m
2
xK)], proraĉunava se, u opštem sluĉaju - za graĊevinski element
jednostavne heterogenosti, saglasno standardu SRPS EN ISO 6946, na sledeći naĉin:

Vrednosti Rsi i Rse navedene su u tabeli 3.4.1.1. Vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti, λm [ W/(mxK)], m-tog sloja
elementa, debljine d [m], usvaja se prema tabeli 3.4.1.2, ili se dokazuje ispitivanjem u skladu sa važećim standardima i
propisima.
Tabela 3.4.1.1 : Otpor prelazu toplote i Fxi vrednosti
Toplotni protok ka spoljnjoj sredini, preko graĊevinskog elementa
odreĊenog tipa
Otpor prelazu toplote,
уm
2
xK/W
Faktor korekcije
temperature, Fxi
Rsi Rse Rsi + Rse
Građevinski elementi koji se graniče sa spoljnim vazduhom
Spoljni zid

neventilisani 0,13 0,04 0,17 1,0
ventilisani 0,13 0,13 0,26 1,0
Ravni krovovi:

neventilisani 0,10 0,04 0,14 1,0
ventilisani 0,10 0,10 0,20 1,0
MeĊuspratna konstrukcija iznad otvorenog prolaza:

neventilisani 0,17 0,04 0,21 1,0
ventilisani 0,17 0,17 0,34 1,0
Kosi krovovi:

neventilisani 0,10 0,04 0,14 1,0
ventilisani 0,10 0,10 0,20 1,0
Građevinski elementi koji se graniče sa negrejanim prostorima
Zid ka negrejanom prostoru 0,13 0,13 0,26 0,5
MeĊuspratna konstrukcija ka negrejanom krovnom prostoru 0,10 0,10 0,20 0,8
MeĊuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora 0,17 0,17 0,34 0,5
Zid ka negrejanoj zimskoj bašti (stakleniku), sa spoljnim zastakljenjem
zimske bašte:

Jednostruko staklo, U > 2,5 W/(m
2
xK) 0,13 0,13 0,26 0,7
Izolaciono staklo, U ≤ 2,5 W/(m
2
xK)

0,6
Poboljšano staklo, U ≥ 1,6 W/(m
2
xK)

0,5
Građevinski elementi u kontaktu sa tlom
zid u tlu, ili delimiĉno ukopan 0,13 0,0 0,13 0,6
pod na tlu 0,17 0,0 0,17 0,5
MeĊuspratna konstrukcija u tlu 0,10 0,0 0,10 0,6
Građevinski elementi između dva grejana prostora različite temperature
Zid izmeĊu zgrada, zid koji razdvaja prostore razliĉitih korisnika, ili zid
ka grejanom stepeništu
0,13 0,08 0,21 0,8
MeĊuspratna konstrukcija koja razdvaja prostor izmeĊu razliĉitih
korisnika
0,10 0,08 0,18 0,8
Tabela 3.4.1.2 - Higrotermiĉke osobine graĊevinskih materijala i proizvoda
Materijal / proizvod
Gustina,
ρ
kg/m
3

Specifiĉna
toplota,
c
J/(kgxK)
Toplotna
provodljivost,
λ
W/(mxK)
Relativni
koeficijent
difuzije vodene
pare,
μ
I ZIDOVI
1. Puna opeka (šupljikavost 0 do 15 %)
1 800 920 0,76 12
1 600 920 0,64 9

1 400 920 0,58 7

1 200 920 0,47 5
2. Šuplji blokovi i i šuplja opeka (gustina zajedno sa otvorima)
1 400 920 0,61 6
1 200 920 0,52 4
3. Porozna opeka 800 920 0,33 2,5
4. Klinker opeka, puna klinker opeka, šuplja
1 900 880 1,05 35
1 700 880 0,79 30
5. Blokovi od elektrofilterskog pepela 1 500 920 0,58 5

1 300 920 0,47 4
6. Silikatna puna opeka 2 000 920 1,10 20

1 800 920 0.99 16

1 600 920 0.79 13
7. Silikatna šuplja opeka (gustina zajedno sa otvorima)
1 400 920 0,70 7
1 200 920 0,56 4
8. Porolit 1 200 920 0,52 4
9. Termo šljakoblok (gustina zajedno sa otvorima)
1 600 920 0,64 4
1 400 920 0,58 4
1 200 920 0,52 4
10. Blokovi od porobetona
440 860 0,13 5
460 860 0,14 5
500 860 0,16 5
650 860 0,18 5
11. Blokovi od gas betona
800 1 050 0,35 7
600 1 050 0,27 5
12. Puni blokovi od lakog betona 1 000 840 0,47 4

1 200 840 0,52 5

1 400 840 0,64 7

1 600 840 0,80 9
13. Betonski blokovi sa otvorima u dva reda od lakog betona
(gustina bez otvora)
1 000 1 050 0,44 2
1 200 1 050 0,49 3
1 400 1 050 0,56 4
14. Isto kao 13, otvori u tri reda (gustina bez otvora)
1 400 1 050 0,49 5
1 600 1 050 0,56 6
15. Zid od prirodnog kamena 2 000 920 1,16 22
16. Betonski šuplji blokovi sa otvorima u tri reda (gustina
zajedno sa otvorima)
1 600 960 0,74 10
17. Porozna opeka

0,22-0,35

II MALTERI
18. Kreĉni malter 1 600 1 050 0,81 10
19. Podužni kreĉni malter 1 700 1 050 0,85 15

1 800 1 050 0,87 20

1 900 1 050 0,99 25
20. Cementni malter 2 100 1 050 1,40 30
Cementni estrih 2 200 1 050 1,40 30
21. Pigmentni fasadni malter 1 850 1 050 0,70 15
22. Cementni malter + lateks (sintetiĉki dodaci) 1 900 1 050 0,70 30
23. Gipsani i kreĉno gipsani malter 1 500 920 0,70 9
Laki gipsani malter 1 000 920 0,47 4
24. Perlit malter 500 1 050 0,13 4
Toplotnoizolacioni malter 600 920 0,19 6
Gipsani malter na trsci 1 000 920 0.47 3
Gipsani malter na rabic mreži 1 200 920 0,58 4
III PRIRODNI KAMEN I ZEMLJA
25. Granit, kristalasti škriljac
2 600 do
2800
920 3,5 65
26. Gusti kreĉnjak, dolomit, mermer
2 600 do 2
850
920 2,3 do 3,5 65
27. Pešĉar, amorfni kreĉnjak 2 600 920 1,7 50
28. Pesak i sitni šljunak
1 500 do 2
000
840 1,2 do 1,7 15
29. Zaraslo zemljište, humus
1 500 do 2
000
840 1,5 do 2,6 50
IV MATERIJALI ISPUNA I NASIPNI MATERIJALI
30. Pesak, suvi 1 800 840 0,58 1,4
31. Šljunak, suvi 1 700 840 0,81 1,5
32. Usitnjena opeka 800 840 0,41 1,3
33. Usitnjena pluta 50 840 0,04 1,1
34. Perlit, nasut 100 840 0,05 1,3
35. Keramzit, nasut 400 840 0,22 1,3
36. Piljevina 250 2 090 0,09 1,2
37. Nasuta zemlja (vlažna) 1 700 840 2,1

V BETONI
38. Betoni sa kamenim agregatima 2 500 960 2,33 90

2 400 960 2,04 60

2 200 960 1,51 30

2 000 960 1,16 22

1 800 960 0,93 15
39. Keramzit beton 1 400 1 000 0,58 10

1 200 1 000 0,47 6

1 000 1 000 0,38 4

800 1 000 0,29 3
40. Pareni, gas betoni 800 1 050 0,29 7

600 1 050 0,23 5

500 1 050 0,19 3

400 1 050 0,14 2
41. Beton od usitnjene opeke 1 600 920 0,76 6

1 400 920 0,58 4

1 200 920 0.47 3
42. Šljakobeton 1 600 960 0,76 5

1 400 960 0,58 4

1 200 960 0,47 3
VI MATERIJALI ZA OBLAGANJA
43. Gips - kartonske ploĉe

- do 15 mm 900 840 0,21 12
- do 18 mm 900 840 0,23 8
44. Pune gipsane ploĉe 1 400 840 0,70 12

1 200 840 0,58 8,5

1 000 840 0,47 6
45. Gipsane ploĉe sa punjenjem, otvorima ili porozne
800 840 0,35 4
600 840 0,29 3
46. Klinker ploĉice 1 900 920 1,05 100
47. Ploĉice od opeke 1 800 920 0,79 20
48. Fasadne ploĉe, glazirane 1 800 920 0,92 300
49. Keramiĉke ploĉice

- zidne, glazirane 1 700 920 0,87 200
- podne, neglazirane 2 300 920 1,28 200
50. Keramiĉki mozaik

- 50 mm x 50 mm - 16% fuge

140
- 20 mm x 20 mm - 21% fuge 1 900 880 0,99 100
- 12 mm x 12 mm - 26% fuge

90
51. Stakleni mozaik

- 20 mm x 20 mm - 20% šupljina 2 300 840 0,70 150
52. Linoleum 1 200 1 880 0,19 500
53. Guma 1 000 1 470 0,16 10 000
54. Unapred izraĊeni betonski elementi
2 500 960 2,33 90
2 400 960 2,04 70
55. Laki betonski elementi 1 200 920 0,47 10
56. Ploĉe od gustog kreĉnjaka, dolomita i mermera
2 650 do 2
850
880 2,33 65
Ploĉe od pešĉara 2 600 880 2,33 50
57. Prozorsko staklo 2 500 840 0,81 10 000
58. Armirano staklo 2 600 840 0,44 100 000
59. Šuplji stakleni blokovi 1 100 840 0,44 4 000
60. Drvo

- hrast 700 do 800
2 090 do 2
510
0,21 40 do 60
- smreka, bor 500 do 600 2 090 0,14 70
61. Vodootporne panelne ploĉe 600 2 090 0,12 60
- teške, za spoljnje oblaganje 620 2 090 0,13 60
- lakše, za unutrašnje oblaganje 400 2 090 0,08 30
62. Vodootporne šper ploĉe 660 2 090

100
- za unutrašnje oblaganje 550 2 090 0,14 60
63. Iverne ploĉe

- tvrde 1 000 1 880 0,12 17
- meke 400 2 090 0,058 6

300 2 090 0,052 3

200 2 090 0,047 2
64. Iverne ploĉe, presovane 600 2 090 0,099 60
65. Ploĉe od drvene vune (izolit, heraklit i sl.)

- debljine 15 mm 550 2 010 0,140 11
- debljine 25 mm 500 1 670 0,099 8
- debljine 35 mm 450 1 670 0,093 6
- debljine 50 mm 400 1 670 0,081 5
66. Papirnate tapete 600 1 340 0,15 5
- perive 700 1 340 0,15 10
- plastiĉne 700 1 250 0,20 3 000
67. Bitumen 1 100 1 050 0,17 1 200
68. Asfalt 2 100 1 050 0,70 2 500
- asfalt, 20 mm 1 900 1 050 0,70 2 000
69. Bitumenska lepenka 1 100 1 460 0,19 2 000
70. PVC, homogeni 1 400 960 0,23 10 000
71. PVC, na filcu 800 960 0,12 3 000
72. Podne obloge - tepisi

- napeti tafting 250 1 230 0,070 1,5
- lepljeni tafting 270 1 230 0,081 10
- iglasti fil, lepljen 300 1 460 0,090 10
73. Daske za pod 520 1 670 0,140 15
74. Parket 700 1 670 0,21 15
75. Tvrde ploĉe od drvenih vlakana 900 1 670 0,19 70
76. Polietilenske folije 1 000 1 250 0,19 80 000
77. PVC folija, meka 1 200 960 0,19 42 000
78. Bitumenska traka sa uloškom aluminijske folije debljine
0,1 mm
900 1 460 0,19 100 000
0,2 mm 950 1 460 0,19 150 000
79. Bitumenske trake, varene,
debljine 5 mm,
sa aluminijskom folijom 0,2 mm
1 000 1 460 0,19 140 000
80. Krovna lepenka 1100 1460 0,19 2000
81. Višeslojni bitumenski premaz, armiran u jednom sloju - 10
mm
1 100 1 460 0,17 10 000
82. Višeslojna bitumenska hidroizolacija debljine 13 do 16 mm 1 100 1 460 0,19 14 000
Višeslojna bitumenska hidroizolacija na
perforiranoj lepenki
1 200 1 460 0,19 14 000
83. PVC krovne trake, meke 1 200 960 0,19 20 000
84. PIB (poliizobutil) trake 1 600 960 0,26 300 000
85. CR (hloropren-kauĉuk) trake 1 300 1 000 0,23 100 000
86. CSM (hlorosulfidni polietilen) trake 1 500 1 000 0,30 80 000
87. EPDM (etilen-propilen-kauĉuk) trake 1 200 1 040 0,30 100 000
88. Crep 1 900 880 0,99 40
89. Ploĉe od škriljaca 2 800 820 2,90 120
X METALI
90. Ĉelik 7 800 460 53,5

- liveni ĉelik 7 200 500 46,5 600 000
91. Aluminijumska folija
0,10

600 000
0,15 2 700 940 203 700 000
0,20

800 000
92. Bakarna folija
0,10
9 000 380 380
700 000
0,15 800 000
93. Olovo 11 500 130 35

94. Cink 7 100 390 110

XI TOPLOTNOIZOLACIONI MATERIJALI
95. Staklena vuna
14 840 0,038 1
23 840 0,034 1
30 840 0,032 1
60 840 0,032 1
80 840 0,034 1
96. Kamena vuna
30 840 0.038 1
80 840 0.034 1
100 840 0,033 1
160 840 0,037 1
180 840 0,039 1
97. Staklena pena 145 840 0,056 10 000
98. Pluta, ekspandirana, impregnirana 120 1 670 0,041 10
160 1 670 0,044 22
99. Ploĉe od prošivene trstike 800 1 260 0,046 2
100. Ploĉe od presovane slame (stramit) 350 1 470 0,098 3
101. Beton sa dodatkom piljevine 550 1 465 0,14 5

800 1 465 0,24 10
102. Sintetiĉke ploĉe od višeslojnog poliestera
1 400 1 590 0,19 50 000
1 500 1 090 0,23 50 000
103. Ploĉe od akrilne smole 1 180 1 000 0,19 8 000
104. PVMD i PVC ploĉe 1 400 960 0,21 16 000
105. Polistirenske ploĉe (u blokovima) 15 1 260 0,041 25

20 1 260 0,041 35

25 1 260 0,041 40

30 1 260 0,041 45
106. Polistiren, izraĊen u kalupina 20 1 260 0,041 40

25 1 260 0,041 50

30 1 260 0,041 60
107. Fenolne ploĉe, rezane iz blokova
40 1 260 0,041 35
60 1 260 0,041 40
108. Poliuretanske ploĉe,
Izrezane iz blokova
30 1 380 0,035 40
40 1 380 0,035 50
109. PVC ploĉe 50 1 260 0,041 200
110. Urea ploĉe 15 1 260 0,040 3
111. Ekstrudirani polistiren (HPS)

Do debljine 80 mm, sa glatkom površinom 33 1500 0,035 50
Do debljine 80 mm, sa brušenom površinom 33 1500 0,035 120
Iznad debljine 80 mm, sa glatkom površinom 33 1500 0,038 50
Iznad debljine 80 mm, sa brušenom površinom 33 1500 0,038 120
112. Vuna ovce 20 900 0,040 1
113. Kokosova vlakna 100 1600 0,045 1
114. Vlaknaste drvene ploĉe 190 2000 0,045 10
115. Toplotnoizolacioni malter

0,09-0,25 8-10
116. Celulozna vlakna 85 1800 0,040 1
117. Pamuk 20 840 0,040 1
118. Perlitne ploĉe 150 1000 0,060 5
119. Duvano staklo 140 1100 0,060 ¥
120. Poliuretanska pena
15 1500 0,025 30
80 1500 0,040 100
121. Perlitni nasip 90 1000 0,055 3
Najveće dopuštene vrednosti koeficijenata prolaza toplote, Umax [W/(m
2
xK)], elemenata termiĉkog omotaĉa zgrade, odnosno
elemenata izmeĊu dve susedne termiĉke zone, sadržane su u tabeli 3.4.1.3. Ove vrednosti se primenjuju i na unutrašnje
graĊevinske konstrukcije koje se graniĉe sa prostorijama u kojima je temperatura vazduha pri projektnoj temperaturi spoljnjeg
vazduha (period grejanja) manja od 12 °C.
Proraĉunska vrednost koeficijenta prolaza toplote, U [ W/(m
2
xK)], mora da bude manja (ili jednaka) Umax [W/(m
2
xK)]: U £ Umax [
W/(m
2
xK)].
Tabela 3.4.1.3 - Najveće dozvoljene vrednosti koeficijenta prolaza toplote, Umax [W/(m
2
xK)], za elemente termiĉkog omotaĉa
zgrade
Opis elementa / sistema
Postojeća zgrada
Umax
[W/(m
2
xK)]
Nova zgrada
Umax
[W/(m
2
xK)]
Elementi i sistemi u kontaktu sa spoljnim vazduhom
1. Spoljni zid 0,40 0,30
2. Zid na dilataciji (izmeĊu zgrada) 0,50 0,35
3. Zidovi i meĊuspratne konstrukcije izmeĊu grejanih prostorija razliĉitih jedinica,
razliĉitih korisnika ili vlasnika
0.90 0.90
4. Ravan krov iznad grejanog prostora 0,20 0,15
5. Ravan krov iznad negrejanog prostora 0,40 0,30
6. Kosi krov iznad grejanog prostora 0,20 0,15
7. Kosi krov iznad negrejanog prostora 0,40 0,30
8. MeĊuspratna konstrukcija iznad otvorenog prolaza 0,30 0,20
9. Prozori, balkonska vrata grejanih prostorija i grejane zimske bašte 1,50 1,50
10. Stakleni krovovi, izuzimajući zimske bašte, svetlosne kupole 1,50 1,50
11. Spoljna vrata 1,60 1,60
12. Izlozi 1,80 1,80
13. Staklene prizme 1,60 1,60
Unutrašnje pregradne konstrukcije
14. Zid prema grejanom stepeništu 0,90 0,90
15. Zid prema negrejanim prostorima 0,55 0,40
16. MeĊuspratna konstrukcija ispod negrejanog prostora 0,40 0,30
17. MeĊuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora 0,40 0,30
Konstrukcije u tlu (ukopane, ili delimiĉno ukopane)
18. Zid u tlu 0,50 0,35
19. Pod na tlu 0,40 0,30
20. Ukopana meĊuspratna konstrukcija 0,50 0,40
Napomena 1: Za elemente - sisteme panelnog (podnog, zidnog, plafonskog) grejanja moraju se primeniti odgovarajući
standardi i tehniĉki uslovi propisani tim standardima.
Napomena 2: Vrednosti navedene za postojeću zgradu odnose se na najveće dopuštene vrednosti posle renoviranja,
sanacija, rekonstrukcija.
Vrednosti U [W/(m
2
xK)] proraĉunavaju se u skladu sa standardom SRPS EN ISO 13789 i posebnim standardima: za
netransparentne graĊevinske elemente, izuzev podova i zidova u tlu i zid - zavesa, u skladu sa standardom SRPS EN ISO
6946; za podove i zidove u tlu u skladu sa standardom SRPS EN ISO 13370; za graĊevinske elemente tipa prozora, balkonskih
vrata i roletni u skladu sa standardom SRPS EN ISO 10077-1 i SRPS EN ISO 10077-2; za zid - zavese u skladu sa standardom
SRPS EN 13947; za stakla u skladu sa standardima SRPS EN 673 i SRPS EN 410; za elemente za zidanje zidanih zidova i
zidane zidove, u skladu sa standardom SRPS EN 1745.
Koeficijent prolaza toplote transparentnog graĊevinskog elementa (spoljna graĊevinska stolarija: spoljni prozori i balkonska
vrata; krovni prozori), Uw [W/(m
2
xK)], odreĊuje se proraĉunom, saglasno standardu SRPS EN ISO 10077-1:
Uw
=
Ag x Ug + Af x Uf + Ig x
ψg

Ag + Af

Proraĉunske vrednosti Ug (staklo), Uf (okvir) i ψg (faktor korekcije temperature - spoj staklo/okvir), navedene su u tabelama
3.4.1.4, 3.4.1.5, 3.4.1.6, 3.4.1.7, i 3.4.1.8.
Ove vrednosti se mogu odrediti i na sledeći naĉin:
a) proraĉunom, u skladu sa standardima SRPS EN ISO 10077-2 (okvir), SRPS EN 410 (staklo) i SRPS EN 673 (staklo);
b) ispitivanjem prozora istog sastava i mera, u skladu sa važećim standardima i propisima.
Vrednosti Ug (staklo) i Uf (okvir) odnose se na koeficijent prolaza toplote bez uticaja toplotnog mosta. Toplotni mostovi u
transparentnim graĊevinskim elementima se dodatno obraĉunavaju i potiĉu od: spoja staklo-staklo u termoizolacionom staklu
(razliĉita rešenja: aluminijumska spojnica, sintetiĉka spojnica, specijalno termiĉki poboljšana spojnica); spoja staklo - okvir; spoja
okvir - graĊevinska konstrukcija (ugradnja).
Vrednosti koeficijenata prolaza toplote prozora bez termoizolacionog stakla ("staklopaketi") usvajaju se sa vrednostima: Uw =
3,5 W/(m
2
xK) (za prozore krilo na krilo); Uw = 5,0 W/(m
2
xK) (za prozore sa jednostrukim staklom).
Tabela 3.4.1.4 - Toplotna svojstva transparentnih graĊevinskih elemenata - STAKLO
Tip stakla
Ug
W/(m
2
xK)
g
jednostruko, 6 mm 5,8 0,83
2-struko, prozirno, 6-8-6 mm 3,2 0,71
2-struko, prozirno, 4-12-4 mm 3,0 0,71
2-struko, prozirno, 6-12-6 mm 2,9 0,71
2-struko, prozirno, 6-16-6 mm 2,7 0,72
3-struko, prozirno, 6-12-6-12-6 mm 1,9 0,63
2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (vazduh) 1,6 0,63
2-struko, niskoemisiono, 4-16-4 mm (vazduh) 1,5 0,61
2-struko, niskoemisiono, 4-15-4 mm (Ar) 1,3 0,61
2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Kr) 1,1 0,62
2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Xe) 0,9 0,62
3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Kr) 0,7 0,48
3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Xe) 0,5 0,48
2-struko, reflektujuće, 6-15-6 mm (Ar) 1,3 0,25 - 0,48
2-struko, reflektujuće, 6-12-4 mm (Ar) 1,4 0,27 - 0,44
Tabela 3.4.1.5: Koeficijent prolaza toplote okvira - drveni okvir
debljina df mm
Uf
W/(m
2
xK)

meko drvo (500 kg/m
3
),
λ = 0,13 W/(mxK)
tvrdo drvo (700 kg/m
3
),
λ = 0,18 W/(mxK)
30 2,3 2,7
50 2,0 2,4
70 1,8 2,0
90 1,6 1,8
110 1,4 1,6
Tabela 3.4.1.6: Koeficijent prolaza toplote okvira - PVC-okvir
Materijal Tip okvira - profil
Uf
W/(m
2
xK)
PVC-šuplji profili
2-komorni 2,2
3-komorni 1,7 - 1,8
5-komorni 1,3 - 1,5
6-komorni 1,2 - 1,3
Tabela 3.4.1.7: Koeficijent prolaza toplote okvira - metalni okvir
Vrsta metalnog okvira
Uf
W/(m
2
xK)
ĉeliĉni, sa termiĉkim prekidom 4,0
ĉeliĉni, bez termiĉkog prekida 6,0
aluminijumski, sa termiĉkim prekidom 2,8 - 3,5
aluminijumski, poboljšani 1,4 - 1,5
specijalni sistemi profila za pasivne kuće 0,7 - 0,8
Tabela 3.4.1.8: Koeficijenti korekcije - faktor korekcije temperature za toplotne mostove izmeĊu okvira i stakla

Koeficijent korekcije, ψg
2-struko i višestruko staklo, bez sloja za
poboljšanje
2-struko i višestruko staklo, sa slojem za
poboljšanje
Drveni i PVC - okviri 0,04 0,06
Metalni okviri, sa prekinutim toplotnim
mostom
0,06 0,08
Metalni okviri, bez prekinutog
toplotnog mosta
0,00 0,02
3.4.2 Gubici toplote
3.4.2.1 Koeficijent transmisionog gubitka toplote, HT [W/K]
Koeficijent transmisionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), HT [W/K], izraĉunava se po obrascu:

HT
=
E
i

(Fxi • Ui • Ai) + HTB
Fxi - faktor korekcije temperature za i-ti graĊevinski element, koji se usvaja prema Tabeli 3.4.1.1 ovog pravilnika;
Ui [W/(m
2
xK)] - koeficijent prolaza toplote i-tog graĊevinskog elementa, površine Ai [m
2
].
Transmisioni toplotni gubitak zgrade (ili dela zgrade) usled uticaja toplotnih mostova u termiĉkom omotaĉu zgrade (ili dela
zgrade), HTB [W/K], iznosi:
HTB = AUTB • A
A [m
2
] - zbirna površina spoljnih graĊevinskih elemenata (termiĉki omotaĉ objekta - spoljne mere);
Usvaja se vrednost ΔUTB = 0,10 W/(m
2
xK).
Ukoliko je uticaj toplotnih mostova već uzet u obzir pri proraĉunu koeficijenta prolaza toplote U, graĊevinskog elementa,
graniĉna površina kroz koju se toplota prenosi A, kod uvažavanja uticaja toplotnog mosta može se umanjiti za površinu
graĊevinskog elementa za koji je koeficijent prolaza toplote na taj naĉin odreĊen. Transmisioni toplotni gubitak usled uticaja
toplotnog mosta, HTB [W/K], tada iznosi:
HTB = ΔUTB • Acor
Acor [m
2
] - zbirna površina spoljnih graĊevinskih elemenata (spoljni omotaĉ objekta), umanjena za površine graĊevinskih
elemenata za koje su izraĉunati koeficijenti prolaza toplote sa ukljuĉenim toplotnim mostovima.
3.4.2.2 Koeficijent ventilacionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), HV [W/K]
Koeficijent ventilacionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), HV [W/K], izraĉunava se po obrascu:
HV = µa • cp • V • n
V - zapremina grejanog prostora [m
3
];
n - broj izmena vazduha na ĉas [h
-1
]
µa • cp = 0,33 [Wh/(m
3
• K)] (µa • cp = 1200 [J/(m
3
• K)])
Tabela 3.4.2.1 - Broj izmena vazduha na čas u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema
SRPS EN ISO 13789) - Stambene zgrade sa više stanova i prirodnom ventilacijom

Broj izmena vazduha n [h
-1
] Broj izmena vazduha n [h
-1
]
Izloženost fasade vetru Više od jedne fasade Samo jedna fasada
Zaptivenost Loša Srednja Dobra Loša Srednja Dobra
Otvoren položaj zgrade 1,2 0,7 0,5 1,0 0,6 0,5
Umereno zaklonjen položaj 0,9 0,6 0,5 0,7 0,5 0,5
Veoma zaklonjen položaj 0,6 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5
Tabela 3.4.2.2 - Broj izmena vazduha na čas u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema
SRPS EN ISO 13789) - Pojedinačne porodične kuće sa prirodnom ventilacijom

Broj izmena vazduha n [h
-1
]
Zaptivenost Loša Srednja Dobra
Otvoren položaj zgrade 1,5 0,8 0,5
Umereno zaklonjen položaj 1,1 0,6 0,5
Veoma zaklonjen položaj 0,76 0,5 0,5
3.4.2.3 Specifični transmisioni gubitak toplote zgrade (ili dela zgrade), H'T [W/(m
2
xK)]
Specifiĉni transmisioni gubitak toplote zgrade (ili dela zgrade), H'T [W/(m
2
xK], izraĉunava se po obrascu:

H'T
=
HT

A

Najveći dopušteni specifiĉni transmisioni toplotni gubitak kroz termiĉki omotaĉ zgrade, H'T [W/(m
2
xK)], usvaja se prema tabeli
3.4.2.3.1:
Tabela 3.4.2.3.1 - Najveće dopuštene vrednosti specifiĉnih transmisionih gubitaka toplote, H'T,max [W/(m
2
xK)], u zavisnosti od
faktora oblika zgrade (ili dela zgrade)
Faktor oblika
A/Ve (m
-1
)
Nestambene zgrade sa udelom transparentnih
površina ≤ 30% i stambene zgrade H'T (W/m
2
K)
Nestambene zgrade sa udelom
transparentnih površina > 30% H'T (W/m
2
K)
≤ 0.2 1.05 1.55
0.3 0.80 1.15
0.4 0.68 0.95
0.5 0.60 0.83
0.6 0.55 0.75
0.7 0.51 0.69
0.8 0.49 0.65
0.9 0.47 0.62
1.0 0.45 0.59
>1.05 0.44 0.58
3.4.2.4 Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termičkog omotača, qV [W/m
3
]
Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termiĉkog omotaĉa, qV [W/m
3
], transmisioni i ventilacioni, izraĉunavaju se po obrascu:

qV
=
HT +
HV
[W/m
3
]
Ve
Prilog 4
TEHNIČKI ZAHTEVI ZA POSTIZANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI ZGRADA
4.1. Tehničkim zahtevima za postizanje energetske efikasnosti zgrada naročito se određuju sledeći
parametri:
1) orijentacija i funkcionalni koncept zgrade:
(1) orijentaciju i funkcionalni koncept zgrade projektovati tako da se maksimalno iskoriste prirodni i stvoreni uslovi
lokacije (sunce, vetar, zelenilo);
(2) postaviti zgrade tako da prostorije u kojima se boravi tokom dana budu orijentisane prema jugu u meri u kojoj
urbanistiĉki uslovi to dozvoljavaju.
2) oblik zgrade kojim se obezbeĊuje energetski najefikasniji odnos površine i zapremine omotaĉa zgrade u odnosu na klimatske
faktore lokacije, okruženje (prirodno i stvoreno) i namenu zgrade;
3) toplotno zoniranje zgrade projektovati toplotno zonirane zgrade, odnosno, grupisati prostorije u zgradi u skladu sa njihovim
temperaturnim zahtevima; zone sa višim temperaturnim zahtevima projektovati tako da mogu maksimalno da iskoriste prirodne
potencijale lokacije (sunce, vetar, zelenilo);
4) naĉin korišćenja prirodnog osvetljenja i osunĉanja:
(1) maksimizirati upotrebu prirodnog osvetljenja uz omogućavanje pasivnih dobitaka toplotne energije zimi
odnosno zaštite od pregrevanja leti adekvatnim zasenĉenjem (forma objekta ili sistemi zasenĉenja);
(2) toplotna energija koja kroz zastakljene površine ulazi u prostoriju treba da se ograniĉi u letnjem danu (kada
sem difuznog postoji i direktno sunĉevo zraĉenje).
5) optimizacija sistema prirodne ventilacije:
(1) otvore na zgradi, kao što su prozori, vrata, kanali za ventilaciju, projektovati tako da gubici toplote u zimskom
periodu i toplotno opterećenje u letnjem periodu bude što manje;
(2) kada god je to moguće, otvore koncipirati tako da se maksimizira pasivno (prirodno) noćno hlaĊenje u letnjem
periodu.
6) optimizacija strukture zgrade
(1) prema potrebama i nameni zgrade koristiti termiĉku masu za ostvarivanje toplotnog komfora u zimskom i
letnjem periodu; termiĉka masa treba da povećava termiĉku inerciju objekta, osim za objekte sa kratkotrajnim
korišćenjem;
(2) primeniti visok kvalitet toplotne izolacije celokupnog termiĉkog omotaĉa;
(3) izbegavati toplotne mostove;
(4) odabirom vrste materijala i bojom materijala minimizirati pojavu toplotnih ostrva.
7) korišćenje pasivnih i aktivnih sistema u zavisnosti od tipa zgrade, strukturu i omotaĉ koncipirati tako da se maksimalno koriste
pasivni i aktivni solarni sistemi i obezbedi zaštita od pregrevanja;
8) korišćenje voda - izvršiti analizu mogućnosti korišćenja padavina, podzemne i otpadne vode za potrebe zalivanja, spoljnih
pranja i dr., kao i za grejanje i hlaĊenje zgrade; tehniĉke prostorije (rezervoar i pumpno postrojenje) koje se koriste u gore
navedene svrhe, ukoliko su ukopane, ne uraĉunavaju se u indeks zauzetosti parcele.
4.2. Parametri za postizanje energetske efikasnosti postojećih zgrada:
1) voditi raĉuna o oĉuvanju funkcionalne i oblikovne celovitosti zgrade:
(1) kada to nije iskljuĉeno drugim propisima, dozvoljeno je naknadno izvoĊenje spoljne toplotne izolacije zidova;
(2) kada je zid koji se sanira na regulacionoj liniji, dozvoljava se da debljina naknadne termoizolacije sa svim
završnim slojevima bude do 15 cm unutar javnog prostora;
(3) kada je zid koji se sanira na granici sa susednom parcelom dozvoliti postavljanje naknadne spoljne izolacije
debljine do 15 cm, uz saglasnost suseda;
(4) kada to prostorne okolnosti omogućavaju, dozvoljeno je naknadno formiranje staklenika ako se elaboratom
dokaže poboljšanje energetske efikasnosti zgrade;
2) prilikom energetske sanacije postojećih zgrada, erkeri i drugi istureni delovi kao što su dvostruke fasade, staklenici,
zastakljene terase i loĊe - staklenici, ĉija se graĊevinska linija poklapa sa regulacionom linijom mogu prelaziti regulacionu liniju i
to:
(1) maksimalno 0,6 m od graĊevinske linije ako je trotoar manji od 3,5 m i ako je rastojanje do susedne
nasuprotne zgrade manje od 12 m i to maksimalno na 50% površine uliĉne fasade i na minimalnoj visini od 3 m
iznad trotoara; izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno
dozvoljene visine;
(2) maksimalno 0,9 m od graĊevinske linije ukoliko je trotoar veći od 3,5 m, a širina ulice od 12 do 15 m i to
maksimalno na 50% površine uliĉne fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara; izuzetno kod dvostrukih
fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine;
(3) maksimalno 1,2 m ako je trotoar veći od 3,5 m, a širina ulice veća od 15 m i to na maksimalno 50% površine
uliĉne fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara; izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je
celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine;
(4) veći ispadi nadzemnih etaža u odnosu na graĊevinsku liniju od navedenih nisu dozvoljeni;
(5) ispadi na delovima objekata u kompaktnim blokovima orijentisani prema ulici ne smeju ugrožavati privatnost
susednih objekata. Horizontalna projekcija linije ispada može biti najviše pod uglom od 45 stepeni od granice
parcele objekta.
Prilikom projektovanja uzeti u obzir i planirani razvoj, odnosno, analizirati uticaj postojećih i planiranih susednih zgrada u skladu
sa važećom urbanistiĉkom regulativom.
Prilog 5
USLOVI KOMFORA
Jedan od glavnih zadataka projektanta je da stvori okruženje unutar i van zgrade koje je podesno za sve aktivnosti korisnika
koje se tu dešavaju, te u sklopu tehniĉke dokumentacije treba jasno navesti sve primenjene mere i tehniĉka rešenja za
postizanje projektovanih parametara komfora.
Vazdušni komfor - kvalitet vazduha u zgradama obezbeĊuju:
1) arhitektonske mere
(1) zgrade projektovati tako da maksimalno koriste prirodnu ventilaciju, težiti omogućavanju popreĉne ventilacije;
(2) predvideti sisteme kontrole prirodne ventilacije kako bi se izbegao negativni osećaj promaje.
2) sistemi za kontrolu kvaliteta vazduha
(1) preporuĉuje se ugradnja sistema prinudne (veštaĉke) ventilacije sa propisanim brojem izmena na ĉas, gde nije
moguće postići zahtevane karakteristike vazdušnog komfora prostora prirodnom ventilacijom;
(2) dovoĊenje svežeg vazduha prinudnom ventilacijom reguliše se prema stvarnim potrebama opterećenosti i
vremenu kada se korisnici nalaze u prostoriji;
(3) svi objekti preko 500 m
2
, koji imaju prinudnu ventilaciju, moraju imati ugraĊene razmenjivaĉe toplote koji
rekuperišu toplotu otpadnog vazduha, a minimalna dozvoljena vrednost efikasnosti rekuperatora je:
- rekuperatori voda - vazduh, zimski temperaturski stepen korisnosti, η ≥ 50%;
- rekuperatori vazduh - vazduh, zimski temperaturski stepen korisnosti, η ≥ 70%;
(4) ugradnja ureĊaja za rekuperaciju toplote nije obavezna kod ventilacije sa protokom vazduha do 300 m³/h i u
posebnim sluĉajevima (npr. izvor toksiĉnih ili eksplozijskih materija) i u sluĉajevima kada je dokazano da to nije
moguće izvesti;
(5) regenerativni razmenjivaĉi toplote mogu se koristiti samo u sluĉajevima kada otpadni vazduh ne sadrži
duvanski dim, neprijatne mirise ili druge štetne zagaĊivaĉe.
Toplotni komfor se obezbeĊuje tokom cele godine projektovanjem zgrade u skladu sa merama energetski efikasne arhitekture i
drugim neophodnim arhitektonsko-graĊevinskim rešenjima:
1) pravilnim dimenzionisanjem elemenata omotaĉa;
2) zaštitom od sunĉevog zraĉenja;
3) korišćenjem termiĉke mase;
4) pasivnim/prirodnim noćnim hlaĊenjem;
5) toplotnim zoniranjem zgrade;
6) oblikovanjem zgrade, i/ili senilima ili zastorima u periodu pregrevanja, spreĉiti uticaj direktnog sunĉevog zraĉenja.
Ovim navedenim pasivnim merama obezbediti da se temperature u zgradi održavaju u granicama komfora u zavisnosti od
namene objekta definisanog ovim pravilnikom.
Obezbediti da se uslovi temperaturnih nivoa u zgradi održavaju u granicama definisanim u Prilogu 6 - Tabeli 6.5 - Dobici toplote
od ljudi i elektriĉnih ureĊaja koja je štampana uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sastavni deo.
Tek pošto su iscrpljene sve arhitektonsko-graĊevinske mogućnosti za postizanje toplotnog komfora ovim metodama, mogu se
uvesti sistemi za grejanje, hlaĊenje i ventilaciju.
Svetlosni komfor u zgradi obezbeĊuje se uvoĊenjem prirodnog svetla i veštaĉkim osvetljenjem.
UvoĊenjem prirodnog svetla:
1) primeniti mere neophodne za maksimalno uvoĊenje dnevne svetlosti u prostorije uz minimalno korišćenje veštaĉkog
osvetljenja;
2) leti obezbediti maksimalan upad difuznog i minimalan upad direktnog sunĉevog zraĉenja upotrebom senila i zastora;
3) sistemi zaštite od sunĉevog zraĉenja moraju da omoguće dovoljnu koliĉinu dnevne svetlosti u prostorijama bez korišćenja
veštaĉkog osvetljenja;
4) obezbediti efikasnu kontrolu bljeska od sunĉevog zraĉenja uz zadržavanje propisanog nivoa osvetljenosti;
Intenzitet veštaĉkog osvetljenja prostorija treba da bude projektovan u skladu sa namenom.
Zvuĉni komfor koji se odnosi na ljude i kao prijemnike i kao izvore zvuka postiže se sledećim merama:
1) adekvatnom izolacijom od vazdušnog zvuka unutrašnjih graĊevinskih elemenata (zidovi, tavanice, vrata);
2) adekvatnom izolacijom od vazdušnog zvuka spoljašnjih graĊevinskih elemenata (spoljašnji zidovi, fasadni otvori, krovni
omotaĉi);
3) adekvatnom izolacijom podova i zidova od zvuka udara;
4) prihvatljivim nivoom zvuĉnog pritiska zvukova u prostorijama, ukljuĉujući i bilo koji zvuk koji se koristi za maskiranje
preslušavanja;
5) adekvatnim akustiĉkim odzivom prostorija ili prostora kojim se odreĊuje ĉujnost i kvalitet korisnih zvukova;
6) adekvatnim projektovanjem sistema instalacija koje ne smeju da naruše prethodno navedene graĊevinske i arhitektonske
mere za postizanje zvuĉnog komfora.
Prilog 6
METODOLOGIJA ODREĐIVANJA ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADA:
ODREĐIVANJE GODIŠNJE POTREBNE TOPLOTE ZA GREJANJE, UKUPNE GODIŠNJE
FINALNE I PRIMARNE ENERGIJE, GODIŠNJE EMISIJE CO2, REFERENTNI KLIMATSKI
PODACI I PREPORUČENE VREDNOSTI ULAZNIH PARAMETARA ZA PRORAČUN
6.1 Metodologija određivanja energetskih performansi zgrada
Tabela 6.1 - Metodologija za odreĊivanje godišnje potrebne toplote za grejanje
Veliĉina Naĉin proraĉuna Primenjeni graniĉni uslovi
1 2 3
Godišnja potrebna energija za grejanje,
QH,nd [kWh/a]
Prema SRPS EN ISO 13790
QH,nd = QH,ht - qH,gn • QH,gn*
QH,nd = (QT + Qv) - qH,gn • (Qint + Qsol)
Prema SRPS EN ISO 13790 *(važi za sisteme
koji rade bez prekida u zagrevanju)
Specifiĉna godišnja potrebna energija
za grejanje, QH,an[kWh/m
2
a]
QH,an
=
QH,nd
,
Af
Af - korisna površina zgrade [m
2
]
Prema SRPS EN ISO 13790
Godišnja potrebna energija za
nadoknadu gubitaka toplote [kWh/a]
QH,ht = (HT + HV) • 24 • HDD • 10
-3

HDD - broj stepen dana za lokaciju zgrade
(tabela 7.3)
Koeficijent transmisionog gubitka toplote
HT[W/K]
HT
=
E
i

(Fxi • Ui •
Ai) + HTB

HTB = AUTB • A
AUTB = 0,10 W/(m
2
•K)
Srednja vrednost koeficijenta
prolaza toplote za zgradu:
HT
=
HT
W/(m
2
•K)
Af

Prema SRPS EN ISO 13790
Koeficijent ventilacionog gubitka toplote
HV[W/K]
HV
=
µa

cp

E
i

Vi • ni,

V - zapremina grejanog prostora
[m
3
];
n - broj izmena vazduha na ĉas [h
-1
]
Prema SRPS EN ISO 13789: µa • cp = 1200
[J/(m
3
K) ],
Broj izmena vazduha prema tabeli 3.4.2.1 i
3.4.2.2
Veliĉina Naĉin proraĉuna
Primenjeni graniĉni
uslovi
1 2 3
Faktor iskorišćenja
dobitaka toplote za
period grejanja qH,gn


¸
H

=
QH,gn
,
QH,ht

,
aH =aH,0 +
t
, t=
Cm / 3600
,
tH,0 HT + HV
Proseĉne vrednosti (sezonski ili meseĉni metod):
qH,gn = 1,00 - Teški tip gradnje;
qH,gn = 0,98 - Srednje-teški tip gradnje;
qH,gn = 0,90 - Laki tip gradnje.
Prema SRPS EN ISO
13790:
¸H - bezdimenzioni
odnos toplotnog
bilansa;
aH - bezdimenzioni
numeriĉki parametar
koji zavisi od vrednosti
vremenske konstante;
t - vremenska
konstanta [h];
Cm - dinamiĉki toplotni
kapacitet [J/K]
Godišnja koliĉina
energije koja potiĉe od
unutrašnjih dobitaka
toplote Qint[kWh/a]
Qint = Af • (qp + qE)
Prema SRPS EN ISO
13790: Dobiti toplote
od ljudi i elektriĉnih
ureĊaja dati u tabeli
7.5
Godišnja koliĉina
energije koja potiĉe od
dobitaka usled
Sunĉevog zraĉenja
Qsol[kWh/a]
Qsol = Fsh • Asol • Isol • tsol,
Fsh - Faktor osenĉenosti zgrade:
Fsh = Fhor • Fov • Ffin
Za staklene spoljne površine:
Asol,gl = ggl • (1 - FF) • AW,
ggl - faktor propustljivosti Sunĉevog zraĉenja u zavisnosti od vrste stakla:
FF - faktor rama;
AW - površina prozora (graĊevinskog otvora)
Za spoljne zidove:
Asol,C = os,C • Rs,C • UC • AC
os,C - emisivnost spoljne površine zida (kratkotalasno zraĉenje Sunca);
Rs,C
=
1
otpor prelazu toplote za
he
spoljnu stranu zida [m
2
K / W]

Prema SRPS EN ISO
13790:
Fsh - vrednosti date u
tabelama 7.6 do 7.8
Isol • tsol[kWh/m
2
] -
vrednosti date u tabeli
7.9
ggl - vrednosti date u
tabeli 7.10
os,C = 0,6 - vrednost za
svetlije boje fasade i
mermer
Srednja vrednost:
Rs,C
=
1
m
2
K / W
25

Godišnja potrebna
energija za grejanje za
sisteme koji rade sa
prekidom,
QH,nd,interm[kWh/a]
QH,nd,interm = oH,red • QH,nd,
oH,red = 1-3 (
tH,0
) • ¸H • (1- ]H,hr)
t

Prema SRPS EN ISO
13790:
oH,red. - bezdimenzijski
faktor redukcije u
zagrevanju;
]H,hr - odnos broja sati
rada sistema za
grejanje u toku nedelje
prema ukupnom broju
sati u nedelji.
Tabela 6.1a - Metodologija za odreĊivanje ukupne godišnje potrebne energije:
Veliĉina Naĉin proraĉuna Primenjeni graniĉni uslovi
1 2 3
Godišnja potrebna
toplota za pripremu
sanitarne tople vode,
Qw[kWh/a]
Qw = µW • cW • VW • (uW - u0)
VW - godišnja potrošnja vode [m
3
/a]
uW - temperatura vode u rezervoaru [°C]
u0 - temperatura vode iz vodovoda [°C]
Prema SRPS EN 15316-3-1
begin_of_the_skype_highlighting 15316-
3-1 end_of_the_skype_highlighting
µW • cW = 1,16
[kWh/( m
3
/K]
Specifiĉna vrednost za razliĉite tipove zgrada
data je u tabeli 7.5
Godišnji toplotni
gubici sistema za
grejanje, QH,ls[kWh/a]
QH,ls = QH,em,ls + QH,dis,ls + QH,st,ls + QH,gen,ls,
QH,em,ls - gubici toplote pri razmeni u prostoru prema
15316-2-1 begin_of_the_skype_highlighting
15316-2-1 end_of_the_skype_highlighting [kWh/a]
QH,dis,ls - gubici toplote u cevnoj mreži prema 15316-2-
Prema SRPS EN 15316
3 begin_of_the_skype_highlighting 15316-2-3
end_of_the_skype_highlighting [kWh/a]
QH,st,ls - gubici toplote pri skladištenju u rezervoaru
prema 15316-3-3
begin_of_the_skype_highlighting 15316-3-3
end_of_the_skype_highlighting [kWh/a],
QH,gen,ls - gubici toplote pri proizvodnji prema 15316-4-
1 begin_of_the_skype_highlighting 15316-4-1
end_of_the_skype_highlighting [kWh/a]
Godišnji toplotni
gubici sistema za
pripremu sanitarne
toplote vode
QW,ls[kWh/a]
QW,ls = QW,dis,ls + QW,st,ls + QW, gen,ls
QW,dis,ls - gubici toplote u cevnoj mreži razvoda tople
vode prema 15316-3-2
begin_of_the_skype_highlighting 15316-3-2
end_of_the_skype_highlighting [kWh/a]
QW,st,ls - gubici toplote pri skladištenju u rezervoaru
prema 15316-3-3
begin_of_the_skype_highlighting 15316-3-3
end_of_the_skype_highlighting [kWh/a],
QW, gen,ls - gubici toplote pri proizvodnji ili pripremi tople
vode prema 15316-3-3
begin_of_the_skype_highlighting 15316-3-3
end_of_the_skype_highlighting [kWh/a]
Prema SRPS EN 15316
Godišnja potrebna
toplota QH[kWh/a]
QH = QH,nd + QW + QH,ls + QW,ls
Prema SRPS EN ISO 13790
Godišnja potrebna
energija za hlaĊenje,
QC,nd[kWh/a]
QC,nd = (Qint + Qsol) - qC,ls (QT + QV),
Specifiĉna vrednost:
QC,an
=
QC,nd
[kWh/(m
2
a)],
A]
qC,ls - faktor iskorišćenja gubitaka toplote [-]
A] - korisna površina zgrade [m
2
]
Godišnji gubici
sistema za hlaĊenje
QC,ls[kWh/a]
Prema SRPS EN 15243 Prema SRPS EN 15243
Godišnja potrebna
energija za hlaĊenje,
QC[kWh/a]
QC = QC,nd + QC,ls

Godišnja potrebna
energija za ventilaciju
i klimatizaciju,
QVe[kWh/a]
Prema
SRPS EN 15243,
SRPS EN 15241;
SRPS EN ISO 13790
Prema
SRPS EN 15243,
SRPS EN 15241;
SRPS EN ISO 13790
Godišnja potrebna
energija za
osvetljenje, El[kWh/a]
Prema:
SRPS EN 15193
Prema:
SRPS EN 15193
Ukupna godišnja isporuĉena energija raĉuna se kao zbir energija potrebnih za grejanje i pripremu sanitarne tople vode, za
hlaĊenje, za ventilaciju i klimatizaciju, za grejanje, za osvetljenje i za rad pomoćnih sistema:
Edel = QH + Qc + Qve + EI + Qaux[kWh/a].
Tabela 6.2 - Stepen korisnosti postrojenja za grejanje
Ukupni stepen korisnosti postrojenja za grejanje obuhvata stepen korisnosti kotla, cevne mreže i sistema automatske regulacije:
η = ηk x ηc x ηr [-], ĉime su obuhvaćeni gubici sistema za grejanje QH,ls.
1. Kotlovi
Ĉvrsto gorivo
Kotlovi bez regulacije 0,65
Kotlovi do 50 kW sa ruĉnom regulacijom 0,68
Kotlovi preko 50 kW sa dobrom ruĉnom regulacijom 0,72
Kotlovi do 175 kW sa mehaniĉkom regulacijom 0,75
Kotlovi preko 175 kW sa dobrom mehaniĉkom regulacijom 0,83
Teĉno gorivo
Kotlovi do 50 kW sa ruĉnom regulacijom 0,81 - 0,83
Kotlovi preko 50 kW sa automatskom regulacijom 0,83 - 0,87
Gasovito gorivo
Kotlovi do 100 kW sa prirodnom promajom 0,80 - 0,88
Kotlovi preko 100 kW sa prinudnom promajom 0,88 - 0,94
2. Cevna mreža
Neizolovana cevna mreža unutar termiĉkog omotaĉa zgrade 0,95
Izolovana cevna mreža u delu negrejanog prostora zgrade 0,98
Predizolovane cevi toplovodne mreže daljinskog grejanja 0,88 - 0,92
3. Sistem regulacije
Naĉin regulacije sa podelom na zone bez podele na zone
Automatska centralna i lokalna regulacija 1,0 0,95
Automatska centralna regulacija 0,95 0,92
Ruĉna centralna regulacija 0,92 0,90
Tabela 6.3 - Broj stepen dana za grejanje HDD i srednja temperatura grejnog perioda θH,mn za mesta u Republici Srbiji
MESTO HDD HD θH,mn MESTO HDD HD θH,mn
Aleksinac 2517 176 5,7 Leskovac 2625 181 5,5
Beograd 2520 175 5,6 Požarevac 2588 181 5,7
Beĉej 2797 184 4,8 Negotin 2818 183 4,6
Bor 3100 200 4,5 Niš 2613 179 5,4
Valjevo 2784 192 5,5 Novi Sad 2679 181 5,2
Vranje 2675 182 5,3 Panĉevo 2712 182 5,1
Vršac 2556 180 5,8 Pirot 2610 180 5,5
Gornji Milanovac 3078 208 5,2 Prokuplje 2604 186 6
Divĉibare 3839 243 4,2 Senta 2824 187 4,9
Zajeĉar 2880 192 5 Smederevo 2610 180 5,5
Zlatibor 3728 239 4,4 Sombor 2850 190 5
Zrenjanin 2748 182 4,9 Sremski Karlovci 2496 177 5,9
Jagodina 2599 178 5,4 Sremska Mitrovica 2738 185 5,2
Kikinda 2763 183 4,9 Užice 3015 201 5
Kopaonik 5349 311 2,8 Ĉaĉak 2755 190 5,5
Kragujevac 2610 180 5,5 Ćuprija 2380 163 5,4
Kraljevo 2628 180 5,4 Šabac 2588 181 5,7
Kruševac 2654 183 5,5 Šid 2686 184 5,4
Tabela 6.4 - Potrebna minimalna debljina termiĉke izolacije cevovoda i rezervoara
Spoljašnji preĉnik [mm] 30 - 83 89 - 159 191 - 267 292 - 394
219 - 521
rezervoari
Debljina izolacije [mm] 40 50 60 70 80
Tabela 6.5 - Dobici toplote od ljudi i elektriĉnih ureĊaja (SRPS EN ISO 13790)
Tip
zgrade
1 2 3 4 5 6 7 8 9 Ostale zgrade
Jedinic
a
Ulazni
podaci
Stamb
ena
zgrada
sa
jednim
stanom
Stamb
ena
zgrada
sa više
stanov
a
Poslo
vna
zgrad
a
Zgrade
namenje
ne
obrazov
anju
Bolni
ce
Restor
ani
Trgovi
nski
centri
Sport
ski
centri
Sale za
sastank
e i
prezenta
cije
Industrij
ske
zgrade
Skladi
šta
Unutra
šnji
bazeni

Unutraš
nja
projektn
a
tempera
tura za
zimski
period
20 20 20 20 22 20 20 18 20 18 18 28 °C
Unutraš
nja
projektn
a
tempera
tura za
letnji
period
26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 28 °C
Površina
po osobi
(zauzeto
st)
60 40 20 10 30 5 10 20 5 20 100 20 m
2
/per
Odavanj
e toplote
po osobi
70 70 80 70 80 100 90 100 80 100 100 60 W/per
Odavanj
e toplote
ljudi po
jedinici
površine
1,2 1,8 4,0 7,0 2,7 20 9,0 5,0 16 5,0 1,0 3,0 W/m
2

Prisutno
st tokom
dana
(proseĉn
o
meseĉn
o)
12 12 6 4 16 3 4 6 3 6 6 4 h
Godišnj
a
potrošnj
a
elektriĉn
e
energije
po
jedinici
površine
grejanog
prostora
20 30 20 10 30 30 30 10 20 20 6 60
kWh/m
2

Protok
svežeg
vazduha
po
jedinici
površine
grejanog
prostora
0,7 0,7 0,7 0,7 1,0 1,2 0,7 0,7 1,0 0,7 0,3 0,7
m
3
/(h•
m
2
)
Protok
svežeg
vazduha
po osobi
(obrok
po
osobi)
42 28 14 7 30 6 7 14 5 14 30 14
m
3
/(h•p
er)
Toplota
potrebn
a za
priprem
u STV
po
jedinici
površine
grejanog
prostora
10 20 10 10 30 60 10 80 10 10 1,4 80
kWh/m
2

Tabela 6.6 - Faktor osenĉenosti zgrade usled okolnih objekata
Korekcioni faktor Fhor za 45° SGŠ

Ugao [
o
] J I,Z S
0 1,00 1,00 1,00
10 0,97 0,95 1,00
20 0,85 0,82 0,98
30 0,62 0,70 0,94
40 0,46 0,61 0,90
Tabela 6.7 - Faktor osenĉenosti zgrade usled nastrešnica
Korekcioni faktor Fov za 45° SGŠ Vertikalni presek

Ugao [
o
] J I,Z S
0 1,00 1,00 1,00
30 0,90 0,89 0,91
45 0,74 0,76 0,80
60 0,50 0,58 0,66
Tabela 6.8 - Faktor osenĉenosti zgrade usled vertikalnih ispusta na fasadi
Korekcioni faktor Ffin za 45° SGŠ Horizontalni presek

Ugao [
o
] J I,Z S
0 1,00 1,00 1,00
30 0,94 0,92 1,00
45 0,84 0,84 1,00
60 0,72 0,75 1,00
Faktor zasenĉenja, fS
Elementi za zasenĉenje su elementi koji spreĉavaju ili ograniĉavaju insolaciju: na osnovu topografije (uticaj položaja zgrade u
odnosu na profil terena, u odnosu na susedne - zgrade koje je nadvišavaju i sl.); na osnovu konstruktivnog rešenja zgrade -
izgleda spoljnjeg omotaĉa (balkoni, loĊe, istureni elementi - erkeri, prepusti, i sl.).; na osnovu posebnih (pomerljivih) elemenata
za zasenĉenje (novija rešenja).
Faktor zasenĉenja, fS, može se izraĉunavati na pojednostavljeni naĉin:
fS = 0,9 za nezasenĉeni (nezaklonjeni) položaj;
fS = 0,6 za zasenĉeni (zaklonjeni) položaj.
Efektivni stepen propustljivosti energije, gw:
Ukupan stepen propustljivosti energije transparentnih površina, g, je deo energije Sunĉevog zraĉenja koja se kroz zastakljenje
predaje prostoriji, pri toplotnom protoku koji je upravan na površinu (ĉesto se ova veliĉina obeležava sa g±, tj. g = g±).
Raĉunske (projektne) vrednosti za ukupan stepen propustljivosti energije za razliĉita zastakljenja, g, date su u tabeli 3.2.1 ovog
priloga.
Usled zaprljanosti stakla i odstupanja u odnosu na upadni ugao (razliĉito od 90°), efektivni stepen propustljivosti energije, gw,
usvaja se sa vrednošću:
gw = 0,9 x g
Zimske bašte
Solarni dotoci toplote kroz zimske bašte mogu se odreĊivati primenom pojednostavljenog postupka: uraĉunava se samo toplotni
dotok koji se direktno dobija preko spoljašnjeg zastakljenja zimske bašte i prenosi se preko unutrašnjeg ostakljenja (ostakljenje
izmeĊu zgrade i na nju naslonjene zimske bašte) u prostoriju/-e; pri tome se u proraĉun uzimaju i eventualna zasenĉenja od
krova zimske bašte.
Transparentne toplotne izolacije
Transparentne toplotne izolacije pripadaju grupi novijih materijala. Toplotni dotoci kroz transparentne toplotne izolacije posebno
se izraĉunavaju.
Tabela 6.9 - Srednje sume Sunĉevog zraĉenja i srednja meseĉna temperatura spoljnog vazduha

Mesec I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Zima
Srednja meseĉna
temperatura (
o
C)
0,9 3,0 7,3 12,5 17,6 20,6 22,3 22,0 17,7 12,7 7,2 2,6 5,6
S
u
n
ĉ
e
v
o

z
r
a
ĉ
e
nj
e
HOR
(kWh/m
2
)
42,75 60,35 103,86 133,65 170,43 181,23 192,83 170,43 127,58 88,94 45,50 33,87 398
J
(kWh/m
2
)
64,25 76,98 96,43 86,73 86,28 81,43 90,31 99,43 107,38 109,22 66,52 52,80 455
I, Z
(kWh/m
2
)
32,57 55,35 79,80 96,05 112,90 116,78 125,22 114,37 91,32 67,21 34,67 25,53 310
S 17,42 22,38 36,04 44,64 55,69 56,88 58,27 52,83 38,78 29,16 17,93 14,31 145
(kWh/m
2
)

HDD - 2520 585 458 370 102 0 0 0 0 0 101 373 531

Napomena: Vrednosti srednjih suma Sunĉevog zraĉenja datih u tabeli 6.9 koriste se za proraĉun dobitaka toplote od Sunĉevog
zraĉenja za sve lokacije na teritoriji Republike Srbije.
Tabela 6.10 - Orijentacija u horizontalnoj ravni i nagibi kosih površina
Orijentacija fasadnih zidova* Uglovi nagiba kosih površina**

*Napomena: Orjentacija fasadnih zidova zgrade definiše se prema pretežnoj orjentaciji ka jednoj od ĉetiri strane sveta (istok,
zapad, sever i jug) i u zavisnosti od pretežne orjentacije usvajaju se vrednosti srednjih suma Sunĉevog zraĉenja iz tabele 6.9.
** Napomena: Ukoliko se proraĉun radi za kose fasadne elemente, potrebno je izvršiti korekciju srednjih suma sunĉevog
zraĉenja, i to na sledeći naĉin:
1. za ugao nagiba -15°< ¸ < +15°- ne vrši se korekcija, već se površina tretira kao vertikalna;
2. za ugao nagiba +30°< ¸ < +75°- korekcija se vrši prema jednaĉini:
qsol = qsol,tab sin(90 - ¸);
3. za ugao nagiba +75°< ¸ < +90°- ne vrši se korekcija, već se površina tretira kao horizontalna.
Tabela 6.11 - Dozvoljena godišnja potrošnja finalne energije
Zgrade moraju biti projektovane tako da ne premašuju dozvoljenu godišnju potrošnju energije propisanu u Tabeli 6.11.
* Napomena: Vrednosti definisane u koloni 2 u tabelama 6.11a i 6.11b privremenog su karaktera i na snazi su do usvajanja
Nacionalnog Programskog Paketa za odreĊivanje potrošnje energije.
Vrednosti iz kolone br. 3, tabela 6.11a i 6.11b proraĉunavaće se pomoću Nacionalnog Programskog Paketa za odreĊivanje
potrošnje energije, po usvajanju ovog paketa.
Tabela 6.11a - Dozvoljena godišnja potrošnja finalne energije - nove zgrade
RB. VRSTA ZGRADE
Dozvoljena maksimalna
godišnja potrošnja energije
za grejanje
[kWh/m
2
a]
Dozvoljena godišnja upotreba primarne energije za
grejanje, hlaĊenje, sanitarnu toplu vodu, ventilaciju i
veštaĉko osvetljenje
[kWh/m
2
a]

1 2 3
1.
stambene zgrade sa jednim
stanom
65
(proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog
Paketa)
2.
stambene zgrade sa dva ili više
stanova
60
(proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog
Paketa)
3. upravne i poslovne zgrade 55 (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog
Paketa)
4. zgrade namenjene obrazovanju 65
(proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog
Paketa)
5.
zgrade namenjene zdravstvu i
socijalnoj zaštiti
100
(proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog
Paketa)
6.
zgrade namenjene turizmu i
ugostiteljstvu
90
(proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog
Paketa)
7.
zgrade namenjene sportu i
rekreaciji
80
(proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog
Paketa)
8.
zgrade namenjene trgovini i
uslužnim delatnostima
70
(proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog
Paketa)
9.
zgrade za druge namene koje
koriste energiju ukljuĉujući i
mešovite namene
/
(proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog
Paketa)
Tabela 6.11b - Dozvoljena godišnja potrošnja finalne energije - postojeće zgrade
RB VRSTA ZGRADE
Dozvoljena maksimalna
godišnja potrošnja energije
za grejanje
[kWh/m
2
a]
Dozvoljena godišnja upotreba PRIMARNE energije
za grejanje, hlaĊenje, sanitarnu toplu vodu,
ventilaciju i veštaĉko osvetljenje
[kWh/m
2
a]

1 2 3
1.
stambene zgrade sa jednim
stanom
75
(proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog
Paketa)
2.
stambene zgrade sa dva ili više
stanova
70
(proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog
Paketa)
3. upravne i poslovne zgrade 65
(proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog
Paketa)
4. zgrade namenjene obrazovanju 75
(proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog
Paketa)
5.
zgrade namenjene zdravstvu i
socijalnoj zaštiti
120
(proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog
Paketa)
6.
zgrade namenjene turizmu i
ugostiteljstvu
100
(proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog
Paketa)
7.
zgrade namenjene sportu i
rekreaciji
90
(proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog
Paketa)
8.
zgrade namenjene trgovini i
uslužnim delatnostima
80
(proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog
Paketa)
9.
zgrade za druge namene koje
koriste energiju ukljuĉujući i
mešovite namene
/
(proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog
Paketa)
Tabela 6.12 - Faktori pretvaranja za proraĉunavanje godišnje primarne energije za pojedine vrste izvora toplote
ENERGENT FAKTOR PRETVARANJA
ulje za loženje 1,2
gas 1,1
ugalj 1,3
drvena biomasa 0,1
elektriĉna energija 2,5
daljinsko grejanje na fosilna goriva 1,8
daljinsko grejanje kogeneracijom 1,0
Godišnja primarna energija za funkcionisanje zgrade odreĊuje se tako što se godišnja dovedena energija za rad sistema u
zgradi pomnoži sa faktorom pretvaranja odreĊenim u tabeli 6.12.
Tabela 6.13 - Specifiĉne emisije CO2 za pojedine vrste energenata
Energent Po jedinici goriva Po jedinici energije
zemni gas 1,9 kg/m
3
0,20 kg/kWh
teĉni naftni gas 2,9 kg/kg 0,215 kg/kWh
ekstra lako ulje za loženje 2,6 kg/l 0,265 kg/kWh
lako ulje za loženje 3,2 kg/kg 0,28 kg/kWh
daljinska toplota 0,33 kg/kWh 0,33 kg/kWh*
elektriĉna energija 0,53 kg/kWh 0,53 kg/kWh
smeĊi ugalj (domaći) 1,5 kg/kg 0,32 kg/kWh
smeĊi ugalj (strani) 1,88 kg/kg 0,40 kg/kWh
lignit (domaći) 1,0 kg/kg 0,33 kg/kWh
*Napomena: Podaci se koriste u sluĉaju kada isporuĉilac energenta ne navede emisiju za svoj izvor energenata, odnosno
energije.
Proraĉun emisije CO2 i pokazatelji:
1) emisije CO2, koje nastanu tokom funkcionisanja objekta, odreĊuju se na osnovu podataka specifiĉne emisije CO2 za pojedine
izvore energije, tako što se godišnja potrebna primarna energija za funkcionisanje objekta, prema odreĊenom izvoru energije,
pomnoži pripadajućim podatkom specifiĉne emisije CO2, koji je dat u tabeli 6.13 ovog pravilnika i vrednosti saberu;
2) pokazatelji emisije CO2 izražavaju se u obliku godišnjih emisija CO2 [kg/a] i specifiĉnih godišnjih emisija na jedinicu površine
CO2 [kg/m
2
a].
Prilog 7
ENERGETSKI POKAZATELJI ZA RASHLADNE AGREGATE KOJI SE KORISTE ZA
POTREBE HLAĐENJA U ZGRADAMA
Tabela 7.1 - Energetski pokazatelji za razliĉite vrste rashladnih agregata
Vrsta rashladnih agregata (RA) EER COP ESEER
Proba po: prEN 14511 prEN 14511
Euro
vent
Vazdušno hlaĊeni RA 2,90 3,00 3,00
Vazdušno hlaĊeni RA sa prikljuĉnim kanalima 2,50 2,80 3,00
Vazdušno hlaĊeni RA za površinsko hlaĊenje/grejanje 3,65 3,90 4,20
Vodeno hlaĊeni RA - svi do 1500 kW
RA sa klipnim kompresorima
4,65 4,15 4,25
Vodeno hlaĊeni RA - spiralni, vijĉani kompr. do 500 kW - - 5,00
Vodeno hlaĊeni RA - vijĉani kompr. 500-1000 kW

5,00
Vodeno hlaĊeni RA - centrif. kompresor do
500 kW
500-1000 kW
iznad 1000 kW
- -
5,15
5,80
6,30
Vazdušno hlaĊeni RA za površinsko hlaĊenje/grejanje 4,9 4,2 5,00
RA sa udaljenim
kondenzatorom
3,4 - 3,60
Absorpcioni - vazdušno/vodeno hlaĊeni,
Jednostepeni
Dvostepeni
-
-
-
-
-
-
* COP važi za merenja po ARI i ekvivalentan je EER bez uzimanja u obzir dodatne elektriĉne snage.
* EER i COP važe za pojedinu jedinicu. Vrednosti važe za vazdušno hlaĊene rashladne agregate do 600 kW i vodeno hlaĊene
do 1500 kW, osim tamo gde su navedene veće snage. U projektu treba navesti podatak o korišćenoj vrednosti.
Tabela 7.2 - Faktor energetske efikasnosti EER, vodeno hlaĊeni sistemi
Rashladni
medijum
Rashladna
voda*
ulaz/izlaz °C
HlaĊena
voda izlaz
°C
Proseĉna
temperatura
isparavanja °C
EER
Klipni ili spiralni
kompresor od 10 kW
do 1,5 MW
Vijaĉni kompresor
od 200 kW do 2
MW
Turbinski
kompresor
od
500 kW do 8
MW
R134a
27/33
6 0 4,0 4,5 5,2
14 8 4,6 5,3 5,9
40/45
6 0 3,1 2,9 4,1
14 8 3,7 3,7 4,8
R407c
27/33
6 0 3,8 4,2 -
14 8 4,4 4,9 -
40/45
6 0 3,0 2,7 -
14 8 3,6 3,3 -
R410A
27/33
6 0 3,6 - -
14 8 4,2 - -
40/45
6 0 2,8 - -
14 8 3,3 - -
R717
27/33
6 0 - 4,6 -
14 8 - 5,4 -
40/45
6 0 - 3,1 -
14 8 - 3,7 -
* suvi sistem: 40/45
* sistem isparavanja: 27/33
Tabela 7.3 - Faktor energetske efikasnosti EER, vazdušno hlaĊeni sistemi
Rashladni
medijum
HlaĊena voda
izlaz °C
Proseĉna temperatura
isparavanja °C
EER
Klipni ili spiralni kompresor 10 kW -
1,5 MW
Vijĉani
kompresor
200 kW - 2 MW
R134a
6 0 2,8 3,0
14 8 3,5 3,7
R407c
6 0 2,5 2,7
14 8 3,2 3,4
R410A
6 0 2,4 -
14 8 3,1 -
R717
6 0 - 3,2
14 8 - 3,9
Tabela 7.4 - Faktor energetske efikasnosti EER za sobne rashladne ureĊaje, vazdušno hlaĊeni sistemi, ĉiji je rashladni uĉinak
manji od 12 kW
Vrsta rashladnog ureĊaja EER
Kompaktna jedinica montirana na prozoru 2,6
ili zidu
Split sistem 2,7
Multi - split sistem 2,9
Tabela 7.5 - Faktor energetske efikasnosti EER za sobne rashladne ureĊaje, vazdušno hlaĊeni sistemi, ĉiji je rashladni uĉinak
veći od 12 Kw
Vrsta rashladne jedinice EER
VRF sistem (variable refrigerant flow) 3,5

© 2010 Elektronska pravna baza :: BazaPropisa.net

sistema za grejanje i pripremu potrošne tople vode u zgradi; 13) godišnja potrebna toplota za grejanje zgrade, Qan,H [kWh/a] je raĉunski odreĊena koliĉina toplote koju grejnim sistemom treba dovesti u zgradu tokom godine da bi se obezbedilo održavanje unutrašnjih projektnih temperatura; 14) godišnji gubici sistema hlađenja, Qan,Cls [kWh/a] su gubici energije sistema hlaĊenja tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za održavanje unutrašnje temperature u zgradi; 15) godišnji toplotni gubici sistema grejanja, Qan,Hls [kWh/a] su gubici energije sistema grejanja tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za održavanje unutrašnje temperature u zgradi; 16) godišnji toplotni gubici sistema za pripremu sanitarne tople vode, Qan,Wls [kWh/a] su gubici energije sistema za pripremu potrošne tople vode tokom jedne godine koji se ne mogu iskoristiti za zagrevanje vode; 17) granična površina A [m2] jeste površina termiĉkog omotaĉa (spoljne mere) preko koga se vrši razmena toplote; 18) grejana zapremina zgrade Ve [m3] je zapremina obuhvaćena termiĉkim omotaĉem zgrade; 19) dvostruka fasada predstavlja sistem (u funkciji tehniĉke instalacije) koji se sastoji od dve nezavisne termiĉke opne izmeĊu kojih struji vazduh; 20) elaborat energetske efikasnosti (u daljem tekstu: elaborat EE) je elaborat koji obuhvata proraĉune, tekst i crteže, izraĊen u skladu sa ovim pravilnikom i sastavni je deo tehniĉke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje graĊevinske dozvole; 21) električna snaga uređaja KGH, Pel [kW] je zbir nazivnih (prikljuĉnih) elektriĉnih snaga ureĊaja za grejanje, hlaĊenje, ventilaciju i klimatizaciju u zgradi (pumpe, ventilatori, kompresori, regulatori i sl.) u zimskom režimu rada, sa indeksom (H - eng. heating), ili letnjem režimu rada, sa indeksom (C - eng. cooling); 22) element zgrade jeste tehniĉki sistem zgrade ili deo omotaĉa zgrade; 23) energetska sanacija zgrade jeste izvoĊenje graĊevinskih i drugih radova na postojećoj zgradi, kao i popravka ili zamena ureĊaja, postrojenja, opreme i instalacija istog ili manjeg kapaciteta, a kojima se ne utiĉe na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne utiĉe na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, ne utiĉe na zaštitu od požara i zaštitu životne sredine, ali kojima može da se menja spoljni izgled uz potrebne saglasnosti, u cilju povećanja energetske efikasnosti zgrade; 24) energetska svojstva zgrade podrazumevaju proraĉunatu ili izmerenu koliĉinu energije koja je potrebna kako bi bile zadovoljene energetske potrebe koje odgovaraju uobiĉajenom naĉinu korišćenja zgrade i koje ukljuĉuju pre svega energiju za grejanje, hlaĊenje, ventilaciju, pripremu STV i osvetljenje; 25) energetski efikasna zgrada je zgrada koja troši minimalnu koliĉinu energije uz obezbeĊenje potrebnih uslova komfora u skladu sa ovim pravilnikom; 26) energetski pasoš zgrade je dokument koji prikazuje energetska svojstva zgrade i koji ima propisani sadržaj i izgled prema Pravilniku o energetskoj sertifikaciji zgrada, a izdaje ga ovlašćena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje a o energetskim svojstvima objekata; 27) energija iz obnovljivih izvora predstavlja energiju iz obnovljivih nefosilnih izvora, kao što su energija vetra, Sunĉevog zraĉenja, geotermalna energija, energija podzemnih i površinskih voda, biomasa i ostalo; 28) zapreminski gubici toplote, qV [W/m3] su zbir transmisionih i ventilacionih gubitaka po jedinici zapremine grejanog prostora zgrade i jednaki su specifiĉnom toplotnom protoku po jedinici zapremine, koji pri projektnim uslovima odaju ureĊaji za grejanje u prostorijama; 29) zvučni komfor predstavlja uslove u kojima je nivo buke u prostoriji takav da ne izaziva osećaj neprijatnosti; 30) zgrada je graĊevina s krovom i zidovima u kojoj se koristi energija radi ostvarivanja odreĊenih termiĉkih parametara sredine, namenjena boravku ljudi, odnosno smeštaju životinja, biljaka i stvari, obavljanju neke delatnosti, a sastoji se od graĊevinskih elemenata, tehniĉkih sistema i ureĊaja i ugraĊene opreme; zgradama se smatraju i delovi zgrade koji su projektovani ili namenjeni za zasebno korišćenje i odvojeni termiĉkim omotaĉem od ostalih delova zgade; 31) zgrada sa više energetskih zona je zgrada koja ima više posebnih delova za koje je, shodno ovom pravilniku, potrebno

izraditi posebne energetske sertifikate (u daljem tekstu: energetske pasoše) i to: (1) koja se sastoji od delova koji ĉine tehniĉko-tehnološke i funkcionalne celine, koje imaju razliĉitu namenu pa shodno tome imaju mogućnost odvojenih sistema grejanja i hlaĊenja ili se razlikuju po unutrašnjoj projektnoj temperaturi za više od 4°C, (2) kod koje je više od 10% neto površine zgrade u kojoj se održava kontrolisana temperatura druge namene, (3) kod koje delovi zgrade, koji su tehniĉko-tehnološke i funkcionalne celine, imaju razliĉite termotehniĉke sisteme i/ili bitno razliĉite režime korišćenja termotehniĉkih sistema; 32) indeks izgrađenosti parcele jeste odnos (koliĉnik) bruto graĊevinske površine izgraĊene ili planirane zgrade i ukupne površine graĊevinske parcele. U indeks izgraĊenosti parcele se ne raĉunaju površine pod staklenicima, duplim fasadama, slojevima termoizolacije debljim od 5 cm pod uslovom da se proraĉunom dokumentuje poboljšanje energetskih karakteristika postojeće zgrade primenom mera iz ovog pravilnika; 33) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgraĊene ili planirane zgrade i ukupne površine graĊevinske parcele izražene u procentima. U indeks zauzetosti parcele se ne raĉunaju površine pod staklenicima, duplim fasadama i slojevima termoizolacije debljim od 5 cm pod uslovom da se proraĉunom dokaže poboljšanje energetskih karakteristika postojeće zgrade primenom ovih mera; 34) koeficijent ventilacionih gubitaka toplote, HV [W/K] su ventilacioni gubici toplote kroz omotaĉ zgrade podeljeni razlikom temperatura unutrašnje i spoljne sredine, odreĊene prema SRPS EN ISO 13790; 35) koeficijent grejanja εH, (COP - eng. coefficient of performance), predstavlja odnos izmeĊu dobijene toplotne energije i uložene energije (utrošene elektriĉne energije) ((kWh)H/(kWh)E), kada rashladne mašine ili generatori hlaĊenja rade kao toplotne pumpe (obrnut proces); 36) koeficijent hlađenja εC je odnos odnos izmeĊu energije hlaĊenja i uložene pogonske energije; 37) koeficijent transmisionih gubitaka toplote, HT [W/K] su transmisioni gubici toplote kroz omotaĉ zgrade podeljeni razlikom temperatura unutrašnje i spoljne sredine, odreĊene prema SRPS EN ISO 13790; 38) kratkotrajno korišćenje zgrade podrazumeva korišćenje zgrade kraće od 25% projektovanog perioda korišćenja za grejanje ili hlaĊenje; 39) nova zgrada je zgrada projektovana u skladu sa ovim pravilnikom; 40) obimnija obnova jeste izvoĊenje graĊevinskih i drugih radova na adaptaciji ili sanaciji na postojećoj zgradi kada je: ukupna predraĉunska vrednost radova na obnovi veća od 25% vrednosti zgrade, iskljuĉujući vrednost zemljišta na kojoj se zgrada nalazi; više od 25% površine omotaĉa zgrade podrvgnuto energetskoj sanaciji uz poštovanje oblikovne i funkcionalne celovitosti delova zgrade; 41) omotač zgrade ĉine svi elementi zgrade koji razdvajaju unutrašnji od spoljašnjeg prostora; 42) pasivna zgrada je zgrada u kojoj godišnja potrošnja energije za grejanje po jedinici korisne površine ne prelazi 15 kWh/m 2; 43) period grejanja, HD (eng. heating days) je broj dana od poĉetka do kraja grejanja zgrade. Poĉetak i kraj grejanja za svaku lokaciju odreĊen je temperaturom granice grejanja, koja je obuhvaćena pri odreĊivanju broja Stepen dana HDD ("Heating degree days"); 44) pomoćni sistem jeste skup tehniĉke opreme i ureĊaja koje koriste termotehniĉki sistemi zgrade (KGH i STV), a kojima je potrebno napajanje elektriĉnom energijom; 45) postojeća zgrada je zgrada izgraĊena na osnovu graĊevinske dozvole ili drugog odgovarajućeg akta, kao i svaka druga zgrada koja se koristi u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji; 46) primarna energija predstavlja energiju iz obnovljivih i neobnovljivih izvora koja nije pretrpela bilo kakvu konverziju ili proces transformacije; 47) referentne vrednosti date ovim pravilnikom su vrednosti u odnosu na koje se vrši poreĊenje izraĉunatih vrednosti energetskih svojstava zgrada;

48) referentni klimatski podaci jesu skup odabranih klimatskih parametara koji su karakteristiĉni za neko geografsko podruĉje; 49) sanitarna topla voda je topla voda dobijena grejanjem vode iz vodovodne mreže; 50) svetlosni komfor predstavlja uslove koji omogućavaju dobro viĊenje, taĉno i brzo opažanje uz minimalno naprezanje oĉiju; 51) spoljna projektna temperatura, θe [°C] je proraĉunska temperatura spoljnog vazduha za izraĉunavanje toplotnih gubitaka i toplotnog opterećenja sa indeksima: zimska (H) i letnja (C); 52) staklenik je zastakljeni korisni deo zgrade koji predstavlja pasivni prijemnik sunĉeve energije; 53) stvarni klimatski podaci jesu klimatski podaci dobijeni statistiĉkom obradom prema meteorološkoj stanici najbližoj lokaciji zgrade; 54) termička masa predstavlja delove termiĉkog omotaĉa i strukture zgrade od materijala i u debljini koji omogućavaju akumulaciju toplote; 55) termički omotač zgrade ĉine svi elementi zgrade koji razdvajaju grejani od negrejanog dela zgrade, odnosno, celine zgrade sa razliĉitim uslovima komfora ili delova zgrade kod kojih dolazi do prekida grejanja usled privremenog nekorišćenja nekog prostora; 56) termotehnički sistem zgrade obuhvata sve potrebne instalacije, postrojenja i opremu za klimatizaciju, grejanje i hlaĊenje (u daljem tekstu: KGH sistemi), kao i sistem za pripremu STV; 57) termičko zoniranje zgrade obuhvata grupisanje pojedinih delova zgrade u skladu sa njihovim potrebama za održavanjem odreĊenih termiĉkih uslova; 58) tehnički sistem zgrade ĉine sve potrebne instalacije, postrojenja i oprema koja se ugraĊuje u zgradu ili samostalno izvodi i namenjeni su za grejanje, hlaĊenje, ventilaciju, klimatizaciju, pripremu sanitarne tople vode (u daljem tekstu: STV), osvetljenje i proizvodnju elektriĉne energije (kogeneracija i fotonaponski sistemi); 59) tehničko-tehnološka i funkcionalna celina zgrade predstavlja poseban deo zgrade koji je projektovan tako da se koristi nezavisno od ostalih posebnih delova zgrade; 60) toplotni komfor predstavlja psihološko stanje koje odgovara ugodnom osećaju toplotnih uslova u prostoru, odnosno, kojima je postignuta toplotna ravnoteža organizma. Objektivni parametri toplotnog komfora su: temperatura vazduha, srednja temperatura zraĉenja površina, brzina kretanja vazduha i vlažnost vazduha; 61) unutrašnja projektna temperatura, θi [°C] je zadata temperatura unutrašnjeg vazduha za izraĉunavanje toplotnih gubitaka i toplotnog opterećenja sa indeksima: zimska zimska (H) i letnja (C); 62) uslovi komfora su svi oni uslovi u zgradi (termiĉki, vazdušni, vizuelni i zvuĉni) u kojima se neka osoba oseća ugodno; 63) faktor oblika ƒo = A/Ve, (m-1), je odnos izmeĊu površine termiĉkog omotaĉa zgrade (spoljne mere) i njime obuhvaćene bruto zapremine zgrade; 64) faktor dnevne svetlosti (eng. daylight factor) je odnos osvetljenosti prirodnim svetlom u prostoriji i nivoa osvetljenosti spolja, izražen u procentima.

Član 3
Ovaj pravilnik primenjuje se na: 1) izgradnju novih zgrada; 2) rekonstrukciju, dogradnju, obnovu, adaptaciju, sanaciju i energetsku sanaciju postojećih zgrada; 3) rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, obnovu i revitalizaciju kulturnih dobara i zgrada u njihovoj zaštićenoj okolini sa jasno odreĊenim granicama katastarskih parcela i kulturnih dobara, upisanih u Listu svetske kulturne baštine i objekata u zaštićenim podruĉjima, u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara i sa uslovima organa, odnosno organizacije nadležne za poslove zaštite kulturnih dobara;

4) zgrade namenjene obrazovanju i kulturi. Član 7 Za postizanje energetske efikasnosti zgrada definiše se: 1) orijentacija i funkcionalni koncept zgrade. njena namena. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sastavni deo. Član 5 Energetska efikasnost zgrade je ostvarena ako su ispunjena sledeća svojstva zgrade: 1) obezbeĊeni minimalni uslovi komfora sadržani u Prilogu 5 . uslovi komfora. . 8) zgrade namenjene trgovini i uslužnim delatnostima. ugraĊeni tehniĉki sistemi i ureĊaji. godišnje emisije CO2. kao i izvori energije i kogeneracija i mogućnost za korišćenje obnovljivih izvora energije. ventilaciju i osvetljenje zgrade ne prelazi dozvoljene maksimalne vrednosti po m2 sadržane u Prilogu 6 . 2) oblik i kompaktnost zgrade (faktor oblika). 3) toplotno zoniranje zgrade.Uslovi komfora.Metodologija odreĊivanja energetskih performansi zgrada: odreĊivanje godišnje potrebne toplote za grejanje. 3) upravne i poslovne zgrade. 5) grade namenjene zdravstvu i socijalnoj zaštiti. 2) stambene zgrade sa dva ili više stanova. II ENERGETSKA SVOJSTVA ZGRADA Član 4 Energetska svojstva i naĉini izraĉunavanja toplotnih svojstava utvrĊuju se za sledeće kategorije zgrada: 1) stambene zgrade sa jednim stanom. hlaĊenje. materijali i elementi strukture zgrade i omotaĉa. 6) zgrade namenjene turizmu i ugostiteljstvu. položaj i orijentacija zgrade. 4) naĉin korišćenja prirodnog osvetljenja i osunĉanja. 10) zgrade za druge namene koje koriste energiju. 7) zgrade namenjene sportu i rekreaciji. pripremu tople sanitarne vode. 2) potrošnja energije za grejanje. klimatski uslovi lokacije. 9) zgrade mešovite namene. ukupne godišnje finalne i primarne energije. referentni klimatski podaci i preporuĉene vrednosti ulaznih parametara za proraĉun. 5) optimizacija sistema prirodne ventilacije. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sastavni deo. a koje se prodaju ili daju u zakup.4) zgrade ili delove zgrada koje ĉine tehniĉko-tehnološku ili funkcionalnu celinu. Član 6 Kod obezbeĊivanja efikasnog korišćenja energije u zgradama uzima se u obzir vek trajanja zgrade.

koji je odštampan uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sastavni deo. parodifuzijska i svojstva nepropustljivosti za vazduh graĊevinskih elemenata sadržana su u Prilogu 3. Član 8 Uz ispunjenje energetske efikasnosti zgrade potrebno je zadovoljiti i sve uslove komfora: 1) vazdušni komfor. Umax [W/(m2xK)]. 2) toplotni komfor. 4) ukupni zapreminski gubici toplote. Parametri iz stava 1.3 . 3) specifiĉni transmisioni toplotni gubitak. 9) parametri za postizanje energetske efikasnosti postojećih i novoprojektovanih zgrada.3 . Naĉin provere toplotne akumulativnosti sadržan je u Taĉki 3. . Uslovi iz stava 1. Najveće dopuštene vrednosti koeficijenata prolaza toplote.Higrotermiĉke osobine graĊevinskih materijala i proizvoda Priloga 3 .2 . Član 9 Higrotermiĉka svojstva graĊevinskih materijala sadržana su u Tabeli 3.4.Tehniĉki zahtevi za postizanje energetske efikasnosti zgrada. sadržane su u Tabeli 3.Najveće dozvoljene vrednosti koeficijenta prolaza toplote. Član 11 Toplotna svojstva i svojstva nepropustljivosti za vazduh zgrade ili dela zgrade koja se proveravaju su: 1) koeficijent transmisionog gubitka toplote. Umax [W/(m2xK)].1. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sastavni deo.2 . 3) svetlosni komfor.6) optimizacija strukture zgrade. Ove vrednosti se primenjuju i na unutrašnje graĊevinske konstrukcije koje se graniĉe sa prostorijama u kojima je temperatura vazduha pri projektnoj temperaturi spoljašnjeg vazduha (period grejanja) niža od 12 °C.Toplotna akumulativnost Priloga 3.1. 2) koeficijent ventilacionog gubitka toplote. HV [W/K]. ovog ĉlana sadržani su u Prilogu 4 . ovog ĉlana sadržani su u Prilogu 5. 4) zvuĉni komfor. Član 10 Toplotna. H'T [W/(m2xK)]. Za potrebe proraĉuna difuzije vodene pare može da se koristi i srpski standard SRPS EN ISO 10456. 8) uslovi za korišćenje voda. odnosno elemenata izmeĊu dve susedne termiĉke zone. za elemente termiĉkog omotaĉa zgrade Priloga 3. HT [W/K].Toplotna zaštita i difuzija vodene pare. 7) uslovi za korišćenje pasivnih i aktivnih sistema. elemenata termiĉkog omotaĉa zgrade. qV [W/m3].Difuzija vodene pare Priloga 3. Naĉin provere difuzije vodene pare kroz graĊevinske elemente sadržan je u Taĉka 3.4.

Vazdušne klimatizacione ureĊaje projektovati i izvoditi tako da mogu da koriste prirodno hlaĊenje.5) efektivna toplotna akumulativnost zgrade. Sistem veštaĉkog dovoda vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa mogućnošću promene koliĉine svežeg vazduha prema stvarnim zahtevima prostora. C [Wh/K]. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i ĉine njegov sastavni deo. a ako to nije moguće. Razvodna mreža tople vode mora biti ugraĊena unutar termiĉkog omotaĉa zgrade. po pravilu smeštena u instalacionom kanalu i izolovana u skladu zahtevima datim u Prilogu 6. kao i sve delove kanalske mreže gde može doći do kondenzacije vlage iz okolnog vazduha. Kotlove i cevnu mrežu sistema centralnog grejanja je potrebno projektovati i izvoditi tako da stepen korisnosti odgovara vrednostima sadržanim u Prilogu 6. u svrhu otklanjanja efekta toplotnog mosta i toplotnih gubitaka. Član 13 Sisteme centralnog grejanja potrebno je projektovati i izvoditi tako da bude omogućena centralna i lokalna regulacija i merenje potrošnje energije za grejanje. U nestambenim zgradama pored toga treba obezbediti regulaciju osvetljenosti u zavisnosti od inteziteta dnevne svetlosti i prisustva korisnika u prostoriji. Cirkulacione pumpe razgranatih sistema. Član 16 Energetski efikasni tehniĉki sistemi za osvetljenje koji se ugraĊuju u zgradu moraju da ispune i zahteve utvrĊene srpskim standardom SRPS EN 15193 . Član 12 Pri projektovanju termotehniĉkih sistema potrebno je predvideti elemente sistema grejanja. onda treba koristiti energetski efikasne svetiljke i pripadajuće elemente. Član 14 Sistem mehaniĉke pripreme vazduha potrebno je projektovati i izvoditi tako da bude omogućeno korišćenje toplote otpadnog vazduha. 6) broj izmena vazduha zgrade. sa adijabatskom kontrolom. Kanale za distribuciju pripremljenog vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa izolacijom u delu zgrade koji nije klimatizovan. kod kojih se primenjuje kvantitativna regulacija potrebno je opremiti kontrolerom broja obrtaja povezanim sa sistemom kontrole prema stvarnim zahtevima prostora. Kanale za usis svežeg vazduha potrebno je projektovati i izvoditi sa izolacijom od usisa do ulaska u klima komoru. sa ograniĉenjem minimuma potrebnog za ventilaciju u skladu sa namenom prostorije. Za centralnu ventilaciju zgrada mogu se koristiti reverzibilne toplotne pumpe za grejanje prostora zimi i za delimiĉno hlaĊenje leti. n [1/h].Energetski pokazatelji za rashladne agregate koji se koriste za potrebe hlaĊenja u zgradama. III NAĈIN IZRAĈUNAVANJA TOPLOTNIH SVOJSTAVA ZGRADA . klimatizacije i ventilacije sa visokim stepenom korisnosti datim u Prilogu 6 i Prilogu 7 . Dozvoljena je ugradnja rashladnih agregata sa efikasnošću jednakom ili većom od vrednosti sadržanih u Prilogu 7. Efikasno korišćenje energije za rasvetu obezbeĊuje se prvenstveno korišćenjem dnevnog svetla. Član 15 U zgrade se ugraĊuju toplotno izolovani rezervoari u grejnim sistemima ili sistemima za toplu vodu koji ispunjavaju zahteve utvrĊene srpskim standardom SRPS EN 15332. ili dela zgrade.Energetski zahtevi za osvetljenje.Energetske performanse zgrada .

Godišnja potrošnja energije za grejanje i hlaĊenje. jedinice i indeksi. AN (kg/ m2a). Član 20 Emisija CO2. koji je sastavni deo tehniĉke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje graĊevinske dozvole ili uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvoĊenje radova na adaptaciji ili sanaciji objekta. pripremu sanitarne tople vode. 4) godišnja potrebna energija za pripremu sanitarne tople vode. Član 18 Proraĉun energetskih svojstava zgrade vrši se za sledeće kategorije: 1) godišnja potrebna energija za grejanje. 2) godišnja potrebna energija hlaĊenja. 6) godišnji gubici tehniĉkih sistema. ventilaciju i osvetljenje raĉuna se u skladu sa srpskim standardima SRPS EN ISO 13790. preraĉunava prema faktorima konverzije za specifiĉne emisije CO2. ili godišnjih emisija CO2 po jedinici neto površine unutar termiĉkog omotaĉa zgrade. 8) godišnja potrebna primarna energija. 7) godišnja isporuĉena energija. oznake. Godišnja potrošnja energije za grejanje. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sastavni deo. kao i energetskoj sanaciji. 9) godišnja emisija CO2. hlaĊenje. ventilaciju i osvetljenje zgrade odreĊuje se proraĉunom uz korišćenje propisanog softverskog paketa za datu lokaciju. Član 19 Tehniĉki i drugi zahtevi za proraĉune energetskih svojstava zgrade utvrĊeni srpskim standardima sadržani su u Prilogu 2 Metodologija proraĉuna potrebne energije za grejanje i hlaĊenje u zgradama. jedinice i indeksi koji se koriste u proraĉunu potrebne energije za grejanje i hlaĊenje u zgradama sadržani i su u Prilogu 1 . sadržanim u Prilogu 6. a na osnovu metodologije sadržane Prilogu 6.Fiziĉke veliĉine. koja nastaje prilikom rada tehniĉkih sistema odreĊuje se na osnovu podataka za specifiĉne emisije CO 2 za pojedine energente. iskazuju se u obliku godišnjih emisija CO2 (kg). izraĉunata za odreĊeni energent.Član 17 UtvrĊivanje ispunjenosti uslova energetske efikasnosti zgrade vrši se izradom elaborata EE. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sastavni deo. Godišnja potrebna energija koja je osnov za utvrĊivanje usklaĊenosti karakteristika zgrade sa propisanim zahtevima izraĉunava se za projektovane uslove korišćenja zgrade. 5) godišnja potrebna energija za osvetljenje. SRPS EN 15193. SRPS EN 15316-3. proizašli kao posledica rada tehniĉkih sistema tretiranih u ovom pravilniku. . kao i nacionalnim specifiĉnostima datim u Prilogu 6. pripremu sanitarne tople vode. Pokazatelji emisije CO2. 3) godišnja potrebna energija za ventilaciju. tako što se godišnja potrebna primarna energija za rad tehniĉkih sistema. a fiziĉke veliĉine. iskazivanje energetskih performansi zgrada i monitoring i verifikacija energetskih performansi zgrada. oznake. SRPS EN 15241. Član 21 Elaborat EE se izraĊuje primenom Nacionalnog softvera za izraĉunavanje pokazatelja energetske efikasnosti zgrade. SRPS EN 15243. SRPS EN 15316.

2) tehniĉki opis primenjenih tehniĉkih mera i rešenja u projektu usklaĊenih sa ovim pravilnikom i to: (1) funkcionalne i geometrijske karakteristike zgrade. ili deo zgrade kao celina.3. 5) godišnju vrednost korišćenja ukupne primarne energije sadržane u Tabeli 6. ispunjavaju zahteve ovog pravilnika. Član 23 Elaborat EE sadrži: 1) podatke navedene u ĉlanu 22. kojima se potvrĊuje da projektovani graĊevinski elementi i zgrada. hlaĊenje i ventilaciju. θH'e [°C]. (7) upotrebu i uĉešće obnovljivih izvora energije. (2) broja stepen dana i srednje temperature grejnog perioda za gradove u Republici Srbiji sadržanih u Tabela 6.Član 22 Elaborat EE izraĊuje se na osnovu: 1) klimatskih karakteristika lokacije (1) spoljnih projektovanih temperatura gradova u Republici Srbiji sadržanih u Tabela 3. 4) podataka o mašinskoj i elektro opremi. Navedene raĉunske vrednosti se dobijaju korišćenjem nacionalnog softverskog paketa propisanog za tu namenu. ureĊajima i instalacijama.Specifiĉne emisije CO2 za pojedine vrste energenata Priloga 6. a rezultati se iskazuju na standardnom izlaznom formatu propisanog softverskog paketa.situacioni plan zgrade sa položajem zgrada u neposrednom okruženju i prikazom vrsta obrada površina.mn za mesta u Republici Srbiji Priloga 6. proraĉunate preko faktora datih u Tabeli 6.12 .1 . (3) srednje meseĉne sume zraĉenja i srednja meseĉna temperatura sadržanih u Tabela 6.Srednje sume Sunĉevog zraĉenja i srednja meseĉna temperatura spoljnog vazduha Priloga 6. (6) sisteme rasvete. 3) podataka o graĊevinskim materijalima. ovog pravilnika.4. elementima i sistemima potrebnim za proraĉune sadržanim su u Prilogu 3.9 . IV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE . 3) proraĉune sadržane u Prilogu 3 i Prilogu 6. 6) vrednosti emisije CO2. za mesta u Republici Srbiji Priloga 3. sa pripadajućim tehniĉkim sistemima. (5) termotehniĉke instalacije.Spoljne projektne temperature.1.Faktori pretvaranja za proraĉunavanje godišnje primarne energije za pojedine vrste izvora toplote Priloga 6.13 . (2) primenjene materijale. (4) vrste izvora energije za grejanje. 4) potrebnu godišnju potrošnju energije za rad tehniĉkih sistema u zgradi (finalna energija) sadržanu u Tabeli 6.3 Broj stepen dana za grejanje HDD i srednja temperatura grejnog perioda θH.a Metodologija za odreĊivanje ukupne godišnje potrebne energije Priloga 6. (3) ugraĊene sisteme. 2) podataka o lokaciji .

ovog ĉlana. godine.Fiziĉke veliĉine.1 . OZNAKE. vršiće se proraĉun potrošnje energije za grejanje.Član 24 Do dana izbora programskog paketa iz ĉlana 23. ovog ĉlana za proraĉun energetskih svojstava zgrade. Član 25 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". ovog pravilnika. pripremu sanitarne tople vode. spolja (vazduh) Temperatura.11b i proraĉunatu prema uputstvima datim u Prilogu 6. kao i svim ostalim tehniĉkim uslovima sadržanim u ovom pravilniku. 2) potrošnju energije za grejanje objekta usklaĊenu sa vrednostima datim u Tabela 6. unutra (vazduh) Temperatura. stepen emisivnosti Površina Korisna površina zgrade Dužina Linijski koeficijent prolaza toplote Relativna vlažnost vazduha Broj izmena vazduha Broj izmena vazduha pri razlici pritisaka od 50 Pa Masa Koeficijent taĉkastog prolaza toplote Gustina Debljina sloja Specifiĉni toplotni kapacitet Štefan-Boltzman-ova konstanta (= 5. ΔT f Rsi Temperatura. Prilog 1 FIZIČKE VELIČINE.nd [kWh/(m2a)]. spoljna površina Razlika temperatura Temperaturski faktor (faktor temperature) . a primenjuje se od 30.67x10 ) -8 Oznaka ep b θ ε A AN ℓ ψ ø n n50 m  Oznaka m °C m2 m2 m W/(m•K) % h-1 h-1 kg W/K kg/m3 m J/(kg•K) W/(m2•K4) °C °C °C °C K - ρ d c σ θi θ si θe θ se Δθ. Od dana izbora programskog paketa iz stava 1. stav 2.11a i Tabela 6. oznake i jedinice Fiziĉka veliĉina Energetski koeficijent ureĊaja / postrojenja Širina Temperatura Emisivnost. odnosno godišnje potrošnje energije. ventilaciju i osvetljenje. hlaĊenje. JEDINICE I INDEKSI Tabela 1. Do dana izbora programskog paketa iz stava 1. elaborat EE sadrži: 1) karakteristike omotaĉa objekta usklaĊene sa vrednostima koeficijenata prolaza toplote i vrednostima specifiĉnog transmisionog gubitka. unutrašnja površina Temperatura. septembra 2012. sadržane u Prilogu 3 i Prilogu 6. proraĉun i izražavanje energetskog razreda zgrade vrši se na osnovu potrebne energije za grejanje QH.

spoljašnji Vreme Tabela 1. unutrašnji Koeficijent prelaza toplote. zastakljenje Otpor prolazu toplote (= 1/У) Otpor prolazu toplote.15) Koeficijent transmisionih gubitaka toplote Koeficijent ventilacionih gubitaka toplote Zapremina.) air annual . heated a L L 0 m2/s W/K W/K W/K W/K K W/K W/K m3 m3 W/(m2•K) W/(m2•K) W/(m2•K) W/(m2•K) m2•K/W m2•K/W m2•K/W m2•K/W m2•K/W W/(m•K) J ≡ W•s ≡ N•m W W/m2 W/(m2•K) W/(m2•K) W/(m2•K) m2•K/W m2•K/W s L 2D L 3D T HT HV V Ve U UW Uf Ug RT R'T R"T Rg Ru λ Q  q h hi he Rsi Rse t Poreklo znaĉenja (engl. okvir tle.Indeksi Indeks a an B c C del e el f g h H Znaĉenje Vazduh godišnje bruto karakteristiĉno hlaĊenje isporuĉeno spolja elektriĉna energija ventilator. donja graniĉna vrednost Toplotna otpornost vazdušnog sloja / prostora Toplotna otpornost negrejanog prostora Toplotna provodljivost Koliĉina toplote Protok toplote (toplotni fluks) Specifiĉni toplotni protok (specifiĉni toplotni fluks) Koeficijent prelaza toplote Koeficijent prelaza toplote. 2D-proraĉun Karakteristika toplotne provodnosti. glazing hourly heating. 3D-proraĉun Termodinamiĉka temperatura (T = θ + 273. spoljni Otpor prelazu toplote. bruto Koeficijent prolaza toplote Koeficijent prolaza toplote. staklo ĉasovna grejanje. grejano characteristic cooling delivered external electric fan. prozor Koeficijent prolaza toplote.Temperaturska provodnost Karakteristika toplotne (termiĉke) provodnosti Karakteristika toplotne provodnosti.2 . unutrašnji Otpor prelazu toplote. gornja graniĉna vrednost Otpor prolazu toplote. osnovna Karakteristika toplotne provodnosti. neto Zapremina. frame ground. okvir prozora Koeficijent prolaza toplote.

terminologija i grafiĉki simboli Uslovi toplotnog komfora i kvalitet unutrašnjeg vazduha odreĊeni su standardom SRPS EN ISO 7730 i dokumentom CR 1752 (Tehniĉki izveštaj). volume window hot water extra Prilog 2 METODOLOGIJA PRORAČUNA POTREBNE ENERGIJE ZA GREJANJE I HLAĐENJE U ZGRADAMA. ISKAZIVANJE ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADA I MONITORING I VERIFIKACIJA ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADA Tabela 2. Tabela 2.Simboli.Reĉnik Ventilacija zgrada .Kljuĉni standardi Standard SRPS EN ISO 13790 SRPS EN 15315 SRPS EN 15217 SRPS EN 15378 SRPS EN 15240 Opis: Ukupna potrebna energija za grejanje i hlaĊenje (uzimajući u obzir gubitke i dobitke toplote).Uslovi prenosa toplote i svojstva materijala . Pregledi (kontrole) ureĊaja za obezbeĊenje tople vode. kao i standardom SRPS EN 15251. Sadržaj i oblik Sertifikata o energetskoj performansi. Pregledi (kontrole) ureĊaja za pripremu vazduha za klimatizaciju. Smernice za iskazivanje energetske performanse (za energetski sertifikat) i smernice za iskazivanje zahteva (za regulativu).2 . .Prenos toplote zraĉenjem .i j L ls m N P s se seas sh si T tot u v V w W x unutrašnje nabrajanje osvetljenje gubici meseĉni neto snaga solarni spoljašnja površina sezonska zasenĉenje unutrašnja površina transmisija ukupno negrejano ventilisano ventilacija.Definicije i terminologija Oznaka standarda: SRPS EN ISO 7345 SRPS EN ISO 9288 SRPS EN ISO 9251 SRPS EN 12792 Naziv standarda / primena: Toplotna izolacija . zapremina prozor topla voda dodatno internal lighting losses monthly net power solar external surface seasonal shading internal surface transmission total unheated ventilated ventilation.Fiziĉke veliĉine i definicije Toplotna izolacija .1 . Primarna energija i emisija CO2.Fiziĉke veliĉine i definicije Toplotna izolacija .

Deo 4: Sistemi koji generišu toplotu u prostoru Sistemi grejanja u zgradama .Part 3: Domestic hot water systems Technical energy systems .Basic concepts Toplotne performanse zgrada Transmisioni i ventilacioni koeficijenti prolaza toplote Metodi proraĉuna za poboljšavanje energetske efikasnosti primenom integrisanih sistema automatike u zgradama Ventilacija zgrada .Calculation of room temperatures and of load and energy for buildings with room conditioning systems Heating systems in buildings Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies .Proraĉun koeficijenta prolaza toplote .Calculation methods for energy losses due to ventilation and infiltration in commercial buildings Ventilation for buildings .Proraĉun temperatura prostorije i opterećenja i energije za zgrade sa sistemima za klimatizaciju prostorija Sistemi grejanja u zgradama .Part 1: General Staklo u graĊevinarstvu OdreĊivanje toplotne propustljivosti (koeficijenta prolaza toplote) (У vrednost) .Metode odreĊivanja projektnih toplotnih vrednosti SRPS EN 410 Glass in building .Metod proraĉuna energetskih potreba sistema i efikasnosti sistema .Determination of thermal transmittance (U value) Calculation method Thermal performance of windows.Deo 3: Sistemi za sanitarnu toplu vodu Tehniĉki energestki sistemi Osnovni koncepti SRPS EN ISO 13789 SRPS EN 15232 SRPS EN 15241 SRPS EN 15243 SRPS EN 15316-1 SRPS EN 15316-2-1 begin_of_the_skype_highlighting 15316-21 end_of_the_skype_highlighting SRPS EN 15316-4 SRPS EN 15316-3 SRPS ISO 13600 Metode za obezbeĊivanje podataka o graĊevinskim elementima i sistemima . doors and shutters .Deo 2-1: Sistemi sa zraĉenjem toplote u prostor Sistemi grejanja u zgradama .Determination of Staklo u zgradarstvu .Metod proraĉuna energetskih potreba sistema i efikasnosti sistema .Metod proraĉuna energetskih potreba sistema i efikasnosti sistema Sistemi grejanja u zgradama . vrata i zaklona .PRORAĈUNI SRPS EN 1745 Masonry and masonry products Methods for determining design thermal values Zidane konstrukcije i proizvodi za zidanje . stakla) Glass in building .SRPS EN 15239 SRPS EN 15193 Pregledi (kontrole) ureĊaja za ventilaciju.Metod proraĉuna Toplotne performanse prozora.Energetski zahtevi za osvetljenje Tabela 2.OdreĊivanje luminous and solar characteristics of svetlosnih i solarnih karakteristika glazing zastakljenja (ostakljenja.3 .Calculation of thermal transmittance .Standardi podrške kljuĉnim standardima Standard Naziv na engleskom jeziku Naziv na srpskom jeziku Standardi neophodni za primenu standarda SRPS EN ISO 13790 Thermal performance of buildings Transmission and ventilation heat transfer coefficients . Energetske performanse zgrada .Calculation method Calculation methods for energy efficiency improvements by the application of integrated building automation systems Ventilation for buildings .Metodi proraĉuna gubitaka energije usled ventilacije i infiltracije u komercijalnim (poslovnim) zgradama Ventilacija zgrada .Part 1: General Heating systems in buildings Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies Part 2-1 Space heating emission systems Heating systems in buildings Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies Part 4: Space heating generation systems Heating systems in buildings Method for calculation of system energy requirements and system efficiencies .Deo 1: Opšte SRPS EN 673 SRPS EN ISO 10077-1 .Metod proraĉuna energetskih zahteva (potreba) sistema i efikasnosti sistema .

Calculation of thermal transmittance Toplotni mostovi u konstrukciji zgrade .Calculation methods for energy requirements due to ventilation systems in buildings Ventilation for buildings .OdreĊivanje koeficijenta prolaza toplote metodom tople kutije (hot-box metod) SRPS U.J5.Metod sa razreĊenim gasnim tragom Termiĉke performanse zgrada OdreĊivanje vazdušne propustljivosti zgrada . vrata i zaklona .A2.Merenje difuzije vodene pare pomoću .Detaljni proraĉuni Toplotne karakteristike zgrada Prenošenje toplote preko tla Metode proraĉuna Toplotne performanse zid-zavesa Proraĉun koeficijenta prolaza toplote SRPS EN ISO 10211 SRPS EN ISO 13370 SRPS EN 13947 SRPS U.520 Toplotna tehnika u graĊevinarstvu .J5.Proraĉun koeficijenta prolaza toplote .Propustljivost vazduha .Deo 2: Numeriĉki metod za okvire Komponente i elementi zgrade Toplotna otpornost i koeficijent prolaza toplote Ventilacija zgrada .Metode Ventilation for buildings .Metod ispitivanja Thermal insulation in buildings Determination of air change in buildings .Part 2: Numerical method for frames Building components and building elements . ukljuĉujući infiltraciju SRPS EN ISO 6946 SRPS EN 15241 SRPS EN 15242 SRPS EN 15243 Ventilacija zgrada .020 SRPS U.Determination of thermal transmittance by hot box method .Toplotni protoci i površinske temperature .Determination of thermal vrata .OdreĊivanje koeficijenta provodljivosti toplote metodom grejne ploĉe Toplotna tehnika u graĊevinarstvu .023 SRPS U.merenja toplotne otpornosti i koeficijenta prolaza toplote na licu mesta SRPS EN ISO 12569 SRPS EN 13829 SRPS ISO 9869 SRPS U.ISPITIVANJA Thermal performance of windows.In-situ measurement of thermal resistance and thermal transmittance Toplotna izolacija u zgradama OdreĊivanje izmene vazduha u zgradama .Calculation of thermal transmittance .A2.Proraĉun faktora prigušenja oscilacija temperature i proraĉun kašnjenja oscilacija temperature kroz spoljašnje pregrade zgrada u letnjem periodu Metode za obezbeĊivanje podataka o graĊevinskim elementima i sistemima .Metod ventilatora pod pritiskom Toplotna izolacija .Thermal resistance and thermal transmittance . doors and shutters .Calculation proraĉuna temperatura u of room temperatures and of load prostorijama i opterećenja i energije and energy for buildings with room za zgrade sa sistemima za conditioning systems klimatizaciju Thermal bridges in building construction .Metode proraĉuna za odreĊivanje nivoa protoka vazduha u zgradama.530 SRPS EN 12412-2 SRPS EN ISO 12567 SRPS EN 1026 Thermal performance of windows Toplotne performanse prozora i and doors .Detailed calculations Thermal performance of buildings Heat transfer via the ground Calculation methods Thermal performance of curtain walling .Merenje difuzije vodene pare malim mernim posudama Toplotna tehnika u graĊevinarstvu .Fan pressurization method Thermal insulation .Proraĉun difuzije vodene pare u zgradama Toplotna tehnika u graĊevinarstvu . doors and shutters .Calculation method Ventilation for buildings . vrata i zaklona .OdreĊivanje koeficijenta transmittance by hot box method prolaza toplote metodom tople kutije Prozori i vrata .A2.Elementi zgrade .Building elements .Metode proraĉuna energetskih zahteva koji proizilaze iz sistema za ventilaciju u zgradama Ventilacija zgrada .Calculation methods for the determination of air flow rates in buildings including infiltration Toplotne performanse prozora.Part 2: Frames Toplotne performanse prozora.SRPS EN ISO 10077-2 Thermal performance of windows.024 Ispitivanje graĊevinskih materijala .Tracer gas dilution method Thermal performance of buildings Determination of air permeability of buildings .Heat flows and surface temperatures .

100(1) Toplotna tehnika u visokogradnji . kašnjenje oscilacije temperature. proraĉun difuzije vodene pare. HV [W/K] Specifiĉni transmisioni gubitak toplote. (1) Napomena 2: Odnosi se na metod ispitivanja.max A[m2] je površina termiĉkog omotaĉa zgrade Ukupni gubici toplote .transmisioni i ventilacioni Ukupni zapreminski gubici toplote. a Rsi i Rse su prelazne otpornosti Prenos toplote kroz termiĉki omotaĉ zgrade (ili dela zgrade).broj izmena vazduha na ĉas [h-1] HT H'T [W/(m2•K)] = A HT + HV Ve Broj izmena vazduha Ocena: H'T ≤ H'T. Priznavanje stranih dokumenata o usaglašenosti regulišu odgovarajući domaći propisi. νmin [-] Građevinski element Ravni krovovi νmin [-] 25 . koji su dati u ovom pravilniku. Tabela 3. 3.062 SEPS U.2.2.1. Prilog 3 TOPLOTNA ZAŠTITA I DIFUZIJA VODENE PARE U ovom prilogu definisani su osnovni . ukupni zapreminski gubici toplote.J5.J5. Napomena 3: Za originalne SRPS standarde naziv je dat na srpskom jeziku.1 .Najmanje dozvoljene vrednosti faktora prigušenja amplitude oscilacije temperature.J5. krovovi) za letnji period vrši se u skladu sa standardom SRPS U.2 Toplotna akumulativnost Proraĉun toplotne akumulativnosti netransparentnih spoljnih graĊevinskih elemenata zgrada (spoljni zidovi. U [W/(m2•K)] Koeficijent transmisionog gubitka toplote.1.J5. η [-].opšti principi fizike zgrade u delu koji se odnosi na toplotnu zaštitu.Merenje specifiĉnih toplotnih gubitaka zgrada ili delova zgrada Toplotna tehnika u graĊevinarstvu .060 SRPS U. koeficijenti transmisionog gubitka toplote.J5.10 W/(m2•K) HV = a • cp •V • n V . Ove veliĉine ograniĉene su najmanjim dozvoljenim vrednostima. uticaj toplotnih mostova Koeficijent ventilacionog gubitka toplote. specifiĉni transmisioni gubici toplote. toplotnu akumulativnost i difuziju vodene pare.Vazdušna propustljivost stana Napomena 1: Ispitivanja mogu da vrše od strane ATS akreditovane laboratorije. U primeni propisane metodologije neophodno je poznavanje opštih principa fizike zgrade.2. HT [W/K] Način proračuna U = 1 Rsi + R + Rse Opis / kriterijum Ocena: U ≤ Umax R [2•K/W] je toplotna otpornost graĊevinskog elementa. izuzev kriterijuma za ocenu.1 sastavni su deo elaborata EE. korišćenjem sledećih veliĉina: faktor prigušenja amplitude oscilacije temperature.Metodologija za odreĊivanje parametara toplotne zaštite zgrade ili dela zgrade Veličina Koeficijent prolaza toplote graĊevinskog elementa. ventilacioni gubici toplote (infiltracija vazduha). koji se pre svega odnose na: kontrolu unutrašnjih površinskih temperatura. koje treba slediti pri projektovanju.komora SRPS U.2. qV qV [W/m3] = Proraĉuni fiziĉkih veliĉina navedenih u Tabeli 3. izgradnji i rekonstrukciji (revitalizaciji) zgrada ili delova zgrada. 3. ν [h].530.zapremina grejanog prostora [m3] n .metodologija Metodologija koja se primenjuje za odreĊivanje parametara toplotne zaštite zgrade ili dela zgrade zasnovana je na sledećim osnovnim svojstvima: koeficijenti prolaza toplote graĊevinskih elemenata.Laboratorijske metode ispitivanja koeficijenta prolaza toplote u graĊevinskim konstrukcijama zgrada Toplotna tehnika u visokogradnji . Tabela 3.Terenske metode ispitivanja koeficijenta prolaza toplote u graĊevinskim konstrukcijama zgrada Toplotna tehnika u graĊevinarstvu .082 SRPS U. u okviru obima akreditacije.1 Toplotna zaštita i gubici toplote . koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izraĊuje se u skladu sa važećim standardima i propisima.1 i tabeli 3. datim u tabeli 3. H'T [W/(m2•K)] HT = (Fxi • Ui • Ai) + HTB HTB = UTB • A UTB = 0.1 . proraĉun toplotne akumulativnosti.

Higrotermiĉke karakteristike materijala usvajaju se prema Tabeli 3. 3. kondenzacije i isušenja. Detaljni postupci za proraĉun toplotne akumulativnosti graĊevinskih elemenata sadržani su u standardu SRPS EN ISO 13786. Ukoliko je za zidove ν > 35.45° i 315 . Ukoliko se proraĉun vrši na osnovu Glaser-ovog postupka. Orijentacija. ne postavljaju se zahtevi za vrednost η [h]. u opcijama: 1) složeni godišnji kumulativni proraĉun. koristi se metod proraĉuna prema SRPS U. ona se nakon raĉunskog perioda isušivanja mora sasvim osloboditi iz graĊevinske konstrukcije.Svi spoljni zidovi.3. Za spoljne netransparentne ventilisane graĊevinske elemente (osim za slabo ventilisane) ne postavljaju se zahtevi za vrednost ν [-] ukoliko je površinska masa elementa bez obloge veća (ili jednaka) 100 kg/m 2. . ukopane tavanice). Sve graĊevinske konstrukcije zgrade moraju biti projektovane i izgraĊene na naĉin da se vodena para u projektnim uslovima na njihovim površinama ne kondenzuje. odreĊuje prema tabeli 6.3 Difuzija vodene pare Difuzija vodene pare izraĉunava se za spoljne graĊevinske konstrukcije i konstrukcije koje se graniĉe sa negrejanim prostorijama.2 .J5.2. j (azimut i nagib). θs [°C]. za srednju temperaturu za primenu u graĊevinarstvu jednaku 23°C i pri praktiĉnom sadržaju vlage koji odgovara korišćenju graĊevinskog materijala. Zgrada mora biti projektovana i izgraĊena na naĉin da se kod namenskog korišćenja vodena para koja zbog difuzije prodire u graĊevinsku konstrukciju. ηmin [h] Građevinski element Ravni krovovi hladnjaĉa Ravni krovovi. osim ravnih krovova hladnjaĉa Spoljni zidovi i kosi krovovi ka zapadnoj i jugozapadnoj strani Spoljni zidovi i kosi krovovi ka južnoj i jugoistoĉnoj strani Spoljni zidovi i kosi krovovi na istoĉnoj. ne postavljaju se zahtevi za vrednost η [h]. za date projektne uslove (temperatura i relativna vlažnost vazduha u prostoriji). primenjuje se standard SRPS EN ISO 13788. osim onih koji su na severnoj strani Spoljni zidovi na severnoj strani Tabela 3.360°). zastakljene površine se. koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izraĊuje se u skladu sa važećim standardima i propisima. Ovo su proraĉunske . kao i opasnosti od površinske kondenzacije (orošavanje). moraju da imaju netransparentnu zaštitu od direktnog Sunĉevog zraĉenja u letnjem periodu.projektne vrednosti.2 ovog pravilnika.1 Dozvoljena temperatura unutrašnje površine Dozvoljena temperatura unutrašnje površine spoljne graĊevinske konstrukcije na bilo kom mestu (i na mestima toplotnih mostova) mora da bude veća od temperature taĉke rose. navedene kao proseĉne vrednosti za primenu u graĊevinarstvu. osim one koje su na severu.1. koeficijent prolaza toplote elementa mora da bude manji od 0.4. U sluĉaju da doĊe do kondenzacije vodene pare u konstrukciji. Procedure za izdavanje dokaza o usaglašenosti na osnovu stranih isprava i znakova usaglašenosti regulisane su važećim domaćim propisima. 3. severoistoĉnoj i severozapadnoj strani 15 10 ηmin [h] 14 10 8 7 6 Ukoliko je za krovove ν > 45. difuzije vodene pare. Proraĉuni fiziĉkih veliĉina i parametara kojima se proverava difuzija vodene pare graĊevinskog elementa sastavni su deo elaborata EE.520.Najmanje dozvoljene vrednosti kašnjenja oscilacije temperature.10. pojednostavljeno. ukopani zidovi. osim za konstrukcije koje se neposredno graniĉe sa terenom (pod na tlu. severoistoku i severozapadu (pri azimutu: 0 . Za izraĉunavanje higrotermiĉkih karakteristika graĊevinskih elemenata i konstrukcija. pojava buĊi). U tabeli 3. Niže vrednosti koeficijenata toplotne provodljivosti i higrotermiĉke osobine novih materijala dokazuju se ispitivanjima. Ispitivanja se vrše u skladu sa važećim standardima i propisima. Proraĉuni fiziĉkih veliĉina i parametara kojima se proverava toplotna akumulativnost graĊevinskog elementa sastavni su deo elaborata EE.1. Vlaga koja se kondenzuje u konstrukciji ne sme dovesti do oštećenja graĊevinskih materijala (na primer korozija.2 dat je pregled osnovnih higrotermiĉkih osobina graĊevinskih materijala.35 W/(m2xK). 2) Glaser-ov postupak. ne kondenzuje. Sve transparentne (i polutransparentne) površine u boravišnim prostorijama.4. Ukoliko je površinska masa elementa bez obloge manja od 100 kg/m2. koji predstavlja deo projektne dokumentacije i izraĊuje se u skladu sa važećim standardima i propisima. Uporedo se mogu koristiti i podaci prema tabelama standarda SRPS EN ISO 10456.

5 7.7 3.2 3.0 17.3 17.6 16.0 21.4 15.0 13.2 50 18.2 3.04 m2K/W.4 6.1 -1.3. Za transparentne graĊevinske elemente primenjuje se uobiĉajena vrednost: Rsi = 0.2 12.8 14. graĊevinske konstrukcije izvan zone toplotnog mosta (osnovni deo graĊevinskog elementa) izraĉunava se za uslove perioda grejanja (zimski period).1 4.6 -3.005 m.0 -1.2 3.0 18.5 11.2 12.0 7.0 6.2 25.7 3.17 m2K/W.4 0.5 0.7 6.2 27.2 11.7 -4.2 17.3 1.5 3.4 9.0 0. θs [°C].zaštitno-dekorativnih nanosa debljine manje od 0.2 16.0 11.2 19.) usvaja sa (najmanje) Rsi = 0.4 5.9 12.1 22.6 7.3 18.0 16.5 7.6 11. 0.(Rsi .4 17.6 -0.9 15.7 5.9 5.8 15.7 5.6 8.4 14.4 1.crit = θs.Temperature taĉke rose.2 2.1 27.3 22.3 14.3.5 18.2 26.1 20.3 11.8 5.5 12.0 11.9 12. φi [%].5 13.1 3.8 8.4 8.5 13.9 23.1 12. r [m].1 19.5 -5.7 7.3 0.1 23.3 19.5 6.4 8.4 -2.Rse) Pri ĉemu je Rse = 0.8 13.2 22.2 13.7 7.8 75 25. u zavisnosti od relativne vlažnosti vazduha.6 10.7 14.7 6.3 15.6 8.4 8.7 9.3 7.7 6.4 18.25 m2K/W.θs .2 18.3 10.1.4 15.3 19.2 24.5 9. u sluĉaju kondenzacije u materijalima na bazi drveta.4 -4.5 10.3 17.6 6.2 -2.2 11.2 25.4 18.4 16.3 21.5 9.6 8.7 20.2 25.3 21.1 17.1 5.3 14.3.1 24.5 8.1 18.9 12.3 18. zbog mogućnosti pojave spreĉenog strujanja vazduha (nameštaj.2 22.6 10.3.2 16.4 17.1 26. odreĊena prema tabeli 3.9 14.2 10.3 10.4 16.0 11.8 1.3 19.3 1.1 4.3 16.2 11.0 14.4 16. gde je d [m] debljina.2 15.1 14.6 8.4 12.7 15.5 14. Na mestima toplotnih mostova za ocenu opasnosti od orošavanja merodavna je temperature taĉke rose.3 23.0 4.2 21.1 10.2 16.6 φi [%] 65 22.3 20.1 13.8 19.6 2.2 Dozvoljene vrednosti upijanja vlage .8 13. najveći dopušteni porast sadržaja vlage za 5% u odnosu na poĉetni maseni sadržaj vlage.3 15.4 -1.2 20.4 13. 3.4 13.5 12. a vrednost Rsi se.3 2. na sledeći naĉin: Rmin ≥ Rsi • θi .5 13.2 21. i temperature vazduha θi [°C] θs [°C] θi [°C] 30 30 29 28 27 26 25 24 23 22 21 20 19 18 17 16 15 14 13 12 11 10 10.4 15.6 45 16.0 5.4 17.9 12.2 23.5 4.1 24.1 pri vrednosti θsi.5 12.5 11.4 60 21.6 5.3 20.2 8.9 18. Rmin [m2K/W].5 16.9 18.6 7.6 7.1.3 21.4 12.3 15.4 14.3 22. Tabela 3.2 14.8 -2.2 17.1 23.8 6.6 10.9 1.9 12.4 13.4 95 29.1 6.3 -1.7 70 23.7 4.9 -3.6 9.4 10.2 24.8 4.9 6.2 13.6 4.1 25.7 5.2 -0.1 28.7 6.materijalima koji nemaju svojstvo kapilarnog upijanja odnosno oslobaĊanja vlage.0 22.2 20.3 Dozvoljene vrednosti vlage usled difuzije i kondenzacije Ukupna koliĉina kondenzovane vlage ne sme preći da bude veća od: 1 kg/m 2 u opštem sluĉaju.6 8.7 21.5 12.5 kg/m2 ukoliko se kondenzacija dešava u slojevima .3 20.9 -2.5 9.1 3. a µ [-] relativni koeficijent difuzije vodene pare zaštitno-dekorativnog nanosa.6 15.3 6.1 10.4 4.spoljni završni slojevi Dozvoljene vrednosti upijanja vlage spoljašnjeg završnog sloja graĊevinske konstrukcije .9 1. θs [°C].8 80 26.6 -1.9 5.2 23.6 9.0 35 12.Minimalna toplotna otpornost za spreĉavanje orošavanja unutrašnje površine.2 40 14.4 11.3 19.4 -0.2 9.3 1.0 -1.5 9.5 2.8 1.7 85 27. iznose: r = d x µ £ 2.2 5.4 9. najveći dopušteni porast sadržaja vlage iznosi 3% u odnosu na poĉetni maseni .4 19.θe θi .2 7.1 15.8 8. odreĊene preko vrednosti ekvivalentne debljine.5 3.3 14.2 2. u sluĉaju kondenzacije u sloju drveta.1 9.5 11.7 2.7 8.2 24.0 4.6 17.4 9.6 90 28.2 26.5 11.3 8.9 7.8 7.2 12.5 -0.5 10. zakloni i sl.1 .1 10.2 -6.1 55 20.5 5.4 10.4 20.7 7.2 2.0 0.2 9.0 19.2 9.

max qmax • 100 dr • ρ0 X'dif.3. qmax = 0. koja ima sledeće vrednosti: u opštem sluĉaju.0 10. sloja graĊevinskog elementa u kome se dešava kondenzacija. za sluĉaj kondenzne površine ima sledeće vrednosti: za sloj poroćelijastog betona ili betona sa lakim agregatom.: sluĉaj dodirnih površina vlaknastih toplotnoizolacionih materijala (ili vazdušnih slojeva) i slojeva parne brane (ili betonskih slojeva).8 2.0 1. ali ne veće od 0. qmax = 0.3.4 9.1 X'dif [%] . Mora da bude ispunjen uslov: X'uk  X'max gde je najveća dozvoljena masena vlažnost za sloj materijala u kome se dešava kondenzacija X'max = X'r + X'dif. za materijale na bazi drveta (lake graĊevinske ploĉe na bazi drvene vune i višeslojne lake graĊevinske ploĉe od penastih sintetiĉkih izolatora i drvene vune se izuzimaju).7 12.0 5.Vrednosti ρ0 [kg/m3] i X'r [%] ρ0 [kg/m3] Beton 2400 Beton sa teškim agregatom 2200 2000 1800 1600 Beton sa lakim agregatom 1400 1200 Beton sa dodacima od opeke 800 .0 Materijal X'r [%] . Za sluĉaj kondenzne zone. dr = 0.3. dr = 0.5 kg/m2.proseĉna raĉunska vlažnost materijala.0 kg/m2.3. dr je jednako širini kondenzne zone. Vrednost qmax [kg/m2] predstavlja najveću dozvoljenu koliĉinu kondenzovane vodene pare u graĊevinskom elementu na završetku razdoblja difuzije vodene pare.4. prema tabeli 3. u suvom stanju.4 10. max = ρ0 [kg/m3] je zapreminska masa materijala. qmax = 1. prema tabeli 3. za ostale materijale usvaja se da je dr = d (d je debljina sloja).1. ukoliko kondenzacija nastaje na dodirnim površinama slojeva od kojih jedan sloj nema mogućnost preuzimanja vlage (npr.5 3.07 m. Tabela 3.1 . X'uk [%]: X'uk = X'r + X'dif X'r [%] .3.5 3.1700 1200 1000 800 Ekspandirani beton.7 8.05 m.2 2.3.3 4. Ukupna masena vlažnost materijala u graĊevinskom elementu na kraju perioda kondenzacije.03 x dr x ρ0 (kg/m2).02 m. qmax = 0.2 Raĉunska debljina. dr [m].masena vlažnost nastala usled kondenzacije.1. ili 3. penobeton i gasbeton 600 500 400 6.sadržaj vlage.0 2. za drvene konstrukcije.05 x dr x ρ0 (kg/m2). za opeku.

slama. ili sa vrednošću φi = 55%.5 15. ili sa vrednošću φi = 55%. usvajaju se podaci koji su navedeni za najbližu lokaciju.5 1.) Pluta Penasti sintetički materijali Polistiren Poliuretanska pena.7 -14.55 15 .3 . Za mesta koja nisu obuhvaćena Tabelom 3. iverice) Toplotnoizolacioni materijali Mineralni vlaknasti neorganski materijali (staklena vuna. relativna vlažnost spoljnjeg iznosi φe = 90%.Spoljne projektne temperature.5 -14.800 200 . Spoljne projektne temperature za period grejanja odreĊene su tabelom 3.0 10.3.1. relativna vlažnost i temperatura unutrašnjeg vazduha usvaja se prema projektnim uslovima s obzirom na namenu objekta / prostorije. Za period isušenja: dozvoljeno trajanje isušenja iznosi 90 dana za mesta koja pripadaju Zoni A.4 -13.1 -17. drvo.4.obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period grejanja) iznosi do θH'e = -15 °C.4.) 550 Opeka Puna opeka Šuplja opeka Malter Produžni i cementni Toplotnoizolacioni malter Drvo i proizvodi od drveta Drvo Ploĉe od drvene vune i trske Tvrdo presovane ploĉe (panel.4 Proračun difuzije vodene pare i proračun isušenja Za potrebe pojednostavljenog proraĉuna (Glaser-ov postupak) usvajaju se sledeće vrednosti: Za period kondenzacije: Zona A . lepljenica.8 -18.1400 9.0 3. temperatura spoljnjeg vazduha za proraĉun kondenzacije iznosi θe = -5 °C.0 4.1500 300 . temperatura spoljnjeg vazduha iznosi θe = -10 °C.200 100 .0 10.2000 1200 .800 1400 .0 5. θH'e [°C]. Zona B . a 60 dana za mesta koja pripadaju Zoni B.4 8. tvrda.3.200 500 .0 14.3.1 MESTO Kopaonik Leskovac Loznica Niš Novi Sad Peć Požega θH'e -20. kamena vuna) Mineralni vlaknasti materijali organskog porekla (morska trava. i sl.1 -18.4 -14.550 900 .1 . Temperature i relativne vlažnosti vazduha iznose θi = θe = 18 °C.2 -12.1 -15. trajanje perioda kondenzacije iznosi 60 dana.3 -15.800 Drvobeton (durisol. trajanje perioda kondenzacije iznosi 60 dana.0 1. IPN 10 .4.8 -14. φi = φe = 65%.50 28 . treset.3.obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period grejanja) niža od θH'e = -15 °C. kokos i sl. Tabela 3.0 3.5 15.5 2. relativna vlažnost spoljnjeg vazduha iznosi φe = 90%.4 -15. za mesta u Republici Srbiji MESTO Banatski Karlovac Beograd Beĉej Valjevo Vranje Vršac Veliko Gradište θH'e -13.3 13.1. relativna vlažnost i temperatura unutrašnjeg vazduha usvaja se prema projektnim uslovima s obzirom na namenu objekta / prostorije.

Fxi Građevinski elementi koji se graniče sa spoljnim vazduhom Spoljni zid neventilisani ventilisani Ravni krovovi: neventilisani ventilisani MeĊuspratna konstrukcija iznad otvorenog prolaza: neventilisani ventilisani Kosi krovovi: neventilisani ventilisani 0.13 0. odnosno 60 dana (u Zoni B).10 0.1. debljine d [m].14 0.20 1.5 . u opštem sluĉaju .Beograd Crni Vrh Ćuprija -18. usvaja se prema tabeli 3.21 0.10 0.0 1.10 0.14 0.metod proračuna 3.5 -16.1 Koeficijent prolaza toplote graĎevinskog elementa.17 0.26 0.1 -15. Tabela 3.0 1.10 0.0 1.0 Prizren Priština Sjenica Sombor Sremska Mitrovica Surĉin . m-tog sloja elementa.0 0.5 -15.0 -18.4 Toplotna zaštita i gubici toplote .4. preko graĊevinskog elementa odreĊenog tipa Faktor korekcije temperature.4 -19.26 1. U [W/(m2xK)].unutrašnjih mikroklimatskih uslova.Dimitrovgrad Zajeĉar Zlatibor Zrenjanin Kikinda Kraljevo Kruševac Kragujevac -15.34 1.1.10 0.0 1.za graĊevinski element jednostavne heterogenosti.13 0. proraĉunava se. U [W/(m 2K)] Koeficijent prolaza toplote graĊevinskog elementa.1.0 0.13 0.0 -14.0 -13.8 -23. ali ne sme da bude duže od: 90 dana (u Zoni A).17 0. λm [ W/(mxK)].04 0.1.7 -15.04 0.4.0 Građevinski elementi koji se graniče sa negrejanim prostorima Zid ka negrejanom prostoru 0.4.13 0.4. ili se dokazuje ispitivanjem u skladu sa važećim standardima i propisima.8 -17. 3.13 0.3 -14. saglasno standardu SRPS EN ISO 6946.17 0.2 Za zgrade sa klimatizacijom ili sa većim oslobaĊanjem vodene pare dozvoljeno vreme isušenja odreĊuje se na osnovu karakteristika procesa .04 0.2.7 -16. Vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti.0 0.8 -15.20 1. уm2xK/W Rsi Rse Rsi + Rse Toplotni protok ka spoljnjoj sredini. na sledeći naĉin: Vrednosti Rsi i Rse navedene su u tabeli 3.17 0.04 0.2 -15.1 : Otpor prelazu toplote i Fxi vrednosti Otpor prelazu toplote.10 0.

ρ kg/m3 I ZIDOVI Specifiĉna toplota.64 0.5 0. Termo šljakoblok (gustina zajedno sa otvorima) 1 400 1 200 440 10.6 0.52 0.5 0. Blokovi od elektrofilterskog pepela 1 400 1 200 800 1 900 1 700 1 500 1 300 6.17 0. Silikatna puna opeka 2 000 1 800 1 600 7.47 1.33 1.61 0.79 0.10 0. zid koji razdvaja prostore razliĉitih korisnika.26 0.13 0.58 0.58 0.5 35 30 5 4 20 16 13 7 4 4 4 4 4 5 5 5 2.10 0. U ≥ 1.17 0.64 0.52 0.5 W/(m 2xK) Izolaciono staklo.2 .21 0.10 0.20 0. U ≤ 2.99 0.79 0. Šuplji blokovi i i šuplja opeka (gustina zajedno sa otvorima) 3.10 0. Silikatna šuplja opeka (gustina zajedno sa otvorima) 8. puna klinker opeka. Puna opeka (šupljikavost 0 do 15 %) 1 800 1 600 1 400 1 200 920 920 920 920 920 920 920 880 880 920 920 920 920 920 920 920 920 920 920 920 860 860 860 0.58 0.5 W/(m2xK) Poboljšano staklo.16 12 9 7 5 6 4 2.6 Građevinski elementi između dva grejana prostora različite temperature Zid izmeĊu zgrada. c J/(kgxK) Toplotna provodljivost.14 0.10 0.76 0.13 0. Porolit 1 400 1 200 1 200 1 600 9. Blokovi od porobetona 460 500 . U > 2.17 0.7 0.8 Tabela 3.Higrotermiĉke osobine graĊevinskih materijala i proizvoda Relativni koeficijent difuzije vodene pare.5 Građevinski elementi u kontaktu sa tlom zid u tlu.08 0.6 W/(m xK) 2 0.13 0.70 0.0 0.34 0.18 0.10 0. ili zid ka grejanom stepeništu MeĊuspratna konstrukcija koja razdvaja prostor izmeĊu razliĉitih korisnika 0.1.4. ili delimiĉno ukopan pod na tlu MeĊuspratna konstrukcija u tlu 0.6 0. λ W/(mxK) 1. μ Materijal / proizvod Gustina. Porozna opeka 4.8 0.13 0.MeĊuspratna konstrukcija ka negrejanom krovnom prostoru MeĊuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora Zid ka negrejanoj zimskoj bašti (stakleniku).56 0.8 0.52 0. šuplja 5.05 0.0 0.17 0.08 0.13 0.0 0.47 0. sa spoljnim zastakljenjem zimske bašte: Jednostruko staklo. Klinker opeka.13 0.

87 0.1 1.13 0.41 0. Zid od prirodnog kamena 16. amorfni kreĉnjak 28.49 0.44 0.56 0.81 0.80 0.58 0.49 0. nasut 1 800 1 700 800 50 100 840 840 840 840 840 0. dolomit.5 2.40 0. Betonski šuplji blokovi sa otvorima u tri reda (gustina zajedno sa otvorima) 17.650 800 11. Kreĉni malter 19.22-0. Perlit malter Toplotnoizolacioni malter Gipsani malter na trsci Gipsani malter na rabic mreži 2 100 2 200 1 850 1 900 1 500 1 000 500 600 1 000 1 200 III PRIRODNI KAMEN I ZEMLJA 25.64 0. suvi 31.35 5 7 5 4 5 7 9 2 3 4 5 6 22 10 1 050 1 050 1 050 1 050 1 050 1 050 1 050 1 050 920 920 1 050 920 920 920 0. Granit.47 0.85 0. Gusti kreĉnjak.19 0. humus 2 600 do 2800 2 600 do 2 850 2 600 1 500 do 2 000 1 500 do 2 000 2 000 1 600 860 1 050 1 050 840 840 840 840 1 050 1 050 1 050 1 050 1 050 920 960 0.81 0. Betonski blokovi sa otvorima u dva reda od lakog betona (gustina bez otvora) 1 200 1 400 1 400 14. Porozna opeka II MALTERI 18.47 0. Pešĉar.58 10 15 20 25 30 30 15 30 9 4 4 6 3 4 920 920 920 840 840 3. Isto kao 13.35 0.5 do 2.70 0.27 0.5 1. Usitnjena pluta 34. otvori u tri reda (gustina bez otvora) 1 600 15.2 do 1. Pesak i sitni šljunak 29.6 65 65 50 15 50 IV MATERIJALI ISPUNA I NASIPNI MATERIJALI 30.3 .74 0.16 0.5 1. Pigmentni fasadni malter 22. mermer 27. Blokovi od gas betona 600 12.7 1.47 0. suvi 32. Cementni malter Cementni estrih 21. Podužni kreĉni malter 1 600 1 700 1 800 1 900 20.52 0. Cementni malter + lateks (sintetiĉki dodaci) 23.56 1. Perlit.04 0.4 1.3 do 3.99 1.18 0. Zaraslo zemljište. kristalasti škriljac 26.05 1. Gipsani i kreĉno gipsani malter Laki gipsani malter 24.3 1.70 0.7 1. Puni blokovi od lakog betona 1 000 1 200 1 400 1 600 1 000 13. Usitnjena opeka 33.70 0. Pesak. Šljunak.40 1.

21 0.20 mm x 20 mm . nasut 36. Piljevina 37.14 0.33 2.1 1.26% fuge 51.23 0.50 mm x 50 mm . otvorima ili porozne 46.58 0.58 0.79 0.58 0.19 0.35. Keramiĉke ploĉice .35 0.47 0.21% fuge .20 mm x 20 mm . Gipsane ploĉe sa punjenjem.12 mm x 12 mm .podne.16% fuge .09 2.23 0.92 12 8 12 8.47 0.38 0.2 2 500 2 400 2 200 2 000 1 800 960 960 960 960 960 1 000 1 000 1 000 1 000 1 050 1 050 1 050 1 050 920 920 920 960 960 960 2. gas betoni 800 600 500 400 41.47 0.16 0. Linoleum 2 300 1 200 840 1 880 0. Ploĉice od opeke 48. Stakleni mozaik .29 0. Pune gipsane ploĉe 900 900 1 400 1 200 1 000 45.5 6 4 3 100 20 300 . glazirane 49. Klinker ploĉice 47.28 200 200 800 600 1 900 1 800 1 800 840 840 840 840 840 840 840 920 920 920 0. Keramzit.99 140 100 90 1 700 2 300 920 920 0.22 0.76 0. Gips . Beton od usitnjene opeke 1 600 1 400 1 200 42.70 0. Fasadne ploĉe.93 0. Keramiĉki mozaik .76 0.3 1.do 18 mm 44.87 1.47 90 60 30 22 15 10 6 4 3 7 5 3 2 6 4 3 5 4 3 39.05 0.29 1. Pareni.19 150 500 1 900 880 0.kartonske ploĉe .70 0. neglazirane 50. Šljakobeton 1 600 1 400 1 200 VI MATERIJALI ZA OBLAGANJA 43.20% šupljina 52.zidne. Keramzit beton 1 400 1 200 1 000 800 40. glazirane .04 1.58 0. Nasuta zemlja (vlažna) V BETONI 38. Betoni sa kamenim agregatima 400 250 1 700 840 2 090 840 0.51 1.29 0.do 15 mm .

Ploĉe od gustog kreĉnjaka. PVC.13 0. Unapred izraĊeni betonski elementi 55. Podne obloge .perive . Armirano staklo 59.debljine 25 mm . Parket 75. Vodootporne panelne ploĉe .53. bor 61.debljine 35 mm . Iverne ploĉe. Tvrde ploĉe od drvenih vlakana 600 550 500 450 400 600 700 700 1 100 2 100 1 900 1 100 1 400 800 2 010 1 670 1 670 1 670 1 340 1 340 1 250 1 050 1 050 1 050 1 460 960 960 0.5 10 10 15 15 70 .08 40 do 60 70 60 60 30 100 0. presovane 65.21 0.33 2.099 0.hrast .19 0. Bitumenska lepenka 70. PVC.lakše.33 2.tepisi .090 0.teške.za unutrašnje oblaganje 63. Ploĉe od drvene vune (izolit.20 0.12 11 8 6 5 5 10 3 000 1 200 2 500 2 000 2 000 10 000 3 000 250 270 300 520 700 900 1 230 1 230 1 460 1 670 1 670 1 670 0.17 0.070 0. Asfalt . Papirnate tapete .44 10 000 90 70 10 65 50 10 000 100 000 4 000 700 do 800 500 do 600 600 620 400 660 550 2 090 do 2 510 2 090 2 090 2 090 2 090 2 090 2 090 0.093 0.081 0. Iverne ploĉe .14 60 1 000 400 300 200 1 880 2 090 2 090 2 090 2 090 0.lepljeni tafting .asfalt.) . za spoljnje oblaganje .12 0. na filcu 72. Laki betonski elementi 56.70 0.058 0. Daske za pod 74.12 0.140 0. Vodootporne šper ploĉe . 20 mm 69.15 0. Prozorsko staklo 58.099 17 6 3 2 60 64.23 0.081 0. Drvo . za unutrašnje oblaganje 62.33 0. Šuplji stakleni blokovi 60.140 0.047 0.debljine 15 mm . Guma 54.napeti tafting .plastiĉne 67.debljine 50 mm 66. heraklit i sl.47 2.smreka.04 0. Bitumen 68. dolomita i mermera Ploĉe od pešĉara 57.16 2.21 0.meke 1 000 2 500 2 400 1 200 2 650 do 2 850 2 600 2 500 2 600 1 100 1 470 960 960 920 880 880 840 840 840 0.70 0. homogeni 71.15 0.tvrde .44 0.iglasti fil.81 0.052 0.19 1. lepljen 73.14 0.

038 0. Olovo 94.056 0.17 0.19 0.041 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 10 000 10 130 390 35 110 9 000 380 380 800 000 2 700 940 203 700 000 800 000 .10 0. Višeslojni bitumenski premaz.5 46.15 0.19 0. debljine 5 mm.19 0.032 0. Višeslojna bitumenska hidroizolacija debljine 13 do 16 mm Višeslojna bitumenska hidroizolacija na perforiranoj lepenki 83. Polietilenske folije 77.10 mm 82. Cink 11 500 7 100 XI TOPLOTNOIZOLACIONI MATERIJALI 14 23 95. Crep 89. Pluta.76. Ploĉe od škriljaca X METALI 90.99 2.30 0. PIB (poliizobutil) trake 85. EPDM (etilen-propilen-kauĉuk) trake 88.19 0. meke 84.19 0. impregnirana 145 120 840 840 840 840 840 840 840 840 840 840 840 1 670 0.037 0.19 0. CSM (hlorosulfidni polietilen) trake 87.034 0. Krovna lepenka 81.2 mm 79.032 0.liveni ĉelik 91. sa aluminijskom folijom 0. Staklena vuna 30 60 80 30 80 96. PVC krovne trake. Bitumenske trake. Ĉelik . Aluminijumska folija 1 000 1 200 900 950 1 000 1100 1 100 1 100 1 200 1 200 1 600 1 300 1 500 1 200 1 900 2 800 1 250 960 1 460 1 460 1 460 1460 1 460 1 460 1 460 960 960 1 000 1 000 1 040 880 820 0.90 80 000 42 000 100 000 150 000 140 000 2000 10 000 14 000 14 000 20 000 300 000 100 000 80 000 100 000 40 120 7 800 7 200 460 500 53.038 0.034 0.2 mm 80.15 93. Bakarna folija 700 000 0.033 0. Staklena pena 98.039 0.034 0.1 mm 0.10 0. CR (hloropren-kauĉuk) trake 86. ekspandirana. armiran u jednom sloju .5 600 000 600 000 0.26 0. PVC folija. meka 78.20 92.19 0. Bitumenska traka sa uloškom aluminijske folije debljine 0.23 0.30 0.19 0. varene. Kamena vuna 100 160 180 97.19 0.

4. sa glatkom površinom Do debljine 80 mm.046 0.1. Poliuretanska pena 80 121.045 0. Vlaknaste drvene ploĉe 115. PVC ploĉe 110.060 0. Kokosova vlakna 114. mora da bude manja (ili jednaka) Umax [W/(m2xK)]: U £ Umax [ W/(m2xK)]. Celulozna vlakna 117.038 0.055 Najveće dopuštene vrednosti koeficijenata prolaza toplote.041 0.060 0.038 0. Vuna ovce 113.035 0. Ploĉe od prošivene trstike 100.21 0.3.045 0. sa glatkom površinom Iznad debljine 80 mm.4.044 0.160 99. Sintetiĉke ploĉe od višeslojnog poliestera 103. rezane iz blokova 108.035 0.Najveće dozvoljene vrednosti koeficijenta prolaza toplote. Ove vrednosti se primenjuju i na unutrašnje graĊevinske konstrukcije koje se graniĉe sa prostorijama u kojima je temperatura vazduha pri projektnoj temperaturi spoljnjeg vazduha (period grejanja) manja od 12 °C.041 0.040 0. odnosno elemenata izmeĊu dve susedne termiĉke zone. PVMD i PVC ploĉe 105. Duvano staklo 120. Ploĉe od akrilne smole 104. Tabela 3.041 0.035 0.040 0.3 .025 0. Pamuk 118. izraĊen u kalupina 20 25 30 107.041 0.041 0. Izrezane iz blokova 109. Ekstrudirani polistiren (HPS) Do debljine 80 mm. Fenolne ploĉe. sadržane su u tabeli 3. sa brušenom površinom 112. Poliuretanske ploĉe.14 0. Umax [W/(m2xK)]. Polistiren.09-0.041 0.040 0. Urea ploĉe 111. Perlitne ploĉe 119. U [ W/(m2xK)].19 0. elemenata termiĉkog omotaĉa zgrade.25 50 120 50 120 1 1 10 8-10 1 1 5 ¥ 30 100 3 1800 840 1000 1100 1500 1500 1000 0.041 0. sa brušenom površinom Iznad debljine 80 mm.23 0.040 0. Perlitni nasip 90 85 20 150 140 15 33 33 33 33 20 100 190 40 60 30 40 50 15 1 670 1 260 1 470 1 465 1 465 1 590 1 090 1 000 960 1 260 1 260 1 260 1 260 1 260 1 260 1 260 1 260 1 260 1 380 1 380 1 260 1 260 0.040 22 2 3 5 10 50 000 50 000 8 000 16 000 25 35 40 45 40 50 60 35 40 40 50 200 3 1500 1500 1500 1500 900 1600 2000 0. Polistirenske ploĉe (u blokovima) 1 400 1 500 1 180 1 400 15 20 25 30 106. Umax [W/(m2xK)].24 0.1.035 0. Ploĉe od presovane slame (stramit) 101.041 0.098 0. Toplotnoizolacioni malter 116.19 0.041 0. za elemente termiĉkog omotaĉa .041 0. Proraĉunska vrednost koeficijenta prolaza toplote. Beton sa dodatkom piljevine 800 350 550 800 102.

plafonskog) grejanja moraju se primeniti odgovarajući standardi i tehniĉki uslovi propisani tim standardima.60 1.40 0.40 0.50 1. krovni prozori).50 1. Koeficijent prolaza toplote transparentnog graĊevinskog elementa (spoljna graĊevinska stolarija: spoljni prozori i balkonska vrata.15 0.30 0.60 Nova zgrada Umax [W/(m2xK)] Opis elementa / sistema Napomena 1: Za elemente .sisteme panelnog (podnog. u skladu sa standardom SRPS EN 1745.50 0.90 0.50 1.80 1. Zid na dilataciji (izmeĊu zgrada) 3.30 0. za graĊevinske elemente tipa prozora. navedene su u tabelama 3. saglasno standardu SRPS EN ISO 10077-1: Ag x Ug + Af x Uf + Ig x ψg Ag + Af Uw = Proraĉunske vrednosti Ug (staklo). za podove i zidove u tlu u skladu sa standardom SRPS EN ISO 13370.20 0.1.40 0. Zid prema grejanom stepeništu 15.30 0. Zid u tlu 19. Pod na tlu 20. rekonstrukcija. . Ukopana meĊuspratna konstrukcija 0. Vrednosti U [W/(m2xK)] proraĉunavaju se u skladu sa standardom SRPS EN ISO 13789 i posebnim standardima: za netransparentne graĊevinske elemente.zgrade Postojeća zgrada Umax [W/(m2xK)] Elementi i sistemi u kontaktu sa spoljnim vazduhom 1. u skladu sa standardom SRPS EN ISO 6946.50 0.8. 3. MeĊuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora Konstrukcije u tlu (ukopane.4.80 1.4. zidnog. izuzev podova i zidova u tlu i zid .5. Napomena 2: Vrednosti navedene za postojeću zgradu odnose se na najveće dopuštene vrednosti posle renoviranja.4.35 0. 3. svetlosne kupole 11.4.50 1.20 1. balkonskih vrata i roletni u skladu sa standardom SRPS EN ISO 10077-1 i SRPS EN ISO 10077-2.1.1. SRPS EN 410 (staklo) i SRPS EN 673 (staklo).zavesa.15 0.1. MeĊuspratna konstrukcija iznad otvorenog prolaza 9. Kosi krov iznad grejanog prostora 7. Ove vrednosti se mogu odrediti i na sledeći naĉin: a) proraĉunom. sanacija. MeĊuspratna konstrukcija ispod negrejanog prostora 17.7.40 0.60 1.40 0. Prozori. Uw [W/(m2xK)].55 0.30 1. Izlozi 13.spoj staklo/okvir).35 0.90 0. razliĉitih korisnika ili vlasnika 4. ili delimiĉno ukopane) 18. Spoljni zid 2. i 3.6. balkonska vrata grejanih prostorija i grejane zimske bašte 10.4.90 0. izuzimajući zimske bašte.40 0. Ravan krov iznad grejanog prostora 5.50 0.30 0.4.30 0.30 0.40 0. odreĊuje se proraĉunom.60 0.40 0. Stakleni krovovi.20 0. 3.90 0. Spoljna vrata 12. u skladu sa standardima SRPS EN ISO 10077-2 (okvir).zavese u skladu sa standardom SRPS EN 13947. za elemente za zidanje zidanih zidova i zidane zidove. za stakla u skladu sa standardima SRPS EN 673 i SRPS EN 410. Staklene prizme Unutrašnje pregradne konstrukcije 14. Zid prema negrejanim prostorima 16. za zid . Zidovi i meĊuspratne konstrukcije izmeĊu grejanih prostorija razliĉitih jedinica.1. Ravan krov iznad negrejanog prostora 6. Kosi krov iznad negrejanog prostora 8. Uf (okvir) i ψg (faktor korekcije temperature .

71 0.0 W/(m2xK) (za prozore sa jednostrukim staklom).6 debljina df mm Materijal Tip okvira . λ = 0.4 2. reflektujuće.27 .63 0.PVC-okvir Uf W/(m2xK) 2.5 1.8 1.3 .6 1. 4-12-4 mm 2-struko.5 W/(m2xK) (za prozore krilo na krilo).61 0.18 W/(mxK) 2. niskoemisiono.2 . niskoemisiono. Vrednosti Ug (staklo) i Uf (okvir) odnose se na koeficijent prolaza toplote bez uticaja toplotnog mosta.71 0.0 1. prozirno. 6 mm 2-struko. 4-15-4 mm (Ar) 2-struko.0. specijalno termiĉki poboljšana spojnica). 4-8-4-8-4 mm (Kr) 3-struko.1 0. spoja okvir .graĊevinska konstrukcija (ugradnja).48 0. 6-12-6-12-6 mm 2-struko.72 0.3 1.1.83 0. Uw = 5.1.5 1. prozirno.62 0.48 0.drveni okvir Uf W/(m2xK) meko drvo (500 kg/m3). 6-12-6 mm 2-struko. niskoemisiono.71 0. prozirno.STAKLO Ug W/(m2xK) 5. niskoemisiono.4.5 1. 6-16-6 mm 3-struko.4 Tip stakla jednostruko.4.7 1.9 1.13 W/(mxK) 30 50 70 90 110 2. 4-8-4-8-4 mm (Xe) 2-struko.5: Koeficijent prolaza toplote okvira . λ = 0.3 2. spoja staklo . Vrednosti koeficijenata prolaza toplote prozora bez termoizolacionog stakla ("staklopaketi") usvajaju se sa vrednostima: Uw = 3. Toplotni mostovi u transparentnim graĊevinskim elementima se dodatno obraĉunavaju i potiĉu od: spoja staklo-staklo u termoizolacionom staklu (razliĉita rešenja: aluminijumska spojnica.profil 2-komorni PVC-šuplji profili 3-komorni 5-komorni 6-komorni .3 1.8 3.9 2.0 2.0.9 0.b) ispitivanjem prozora istog sastava i mera.63 0. niskoemisiono. reflektujuće.0 1.8 1. niskoemisiono. Tabela 3. 6-15-6 mm (Ar) 2-struko. 4-12-4 mm (Xe) 3-struko.2 1.1.7 .48 0.61 0.7 2. sintetiĉka spojnica.8 1.25 .4 Tabela 3. prozirno.okvir. 6-8-6 mm 2-struko.4 .1.2 3. 4-12-4 mm (vazduh) 2-struko.7 0.3 tvrdo drvo (700 kg/m3). prozirno.1.62 0.6: Koeficijent prolaza toplote okvira . niskoemisiono.1. 4-16-4 mm (vazduh) 2-struko. 4-12-4 mm (Kr) 2-struko. u skladu sa važećim standardima i propisima. 6-12-4 mm (Ar) g 0.4.6 1.Toplotna svojstva transparentnih graĊevinskih elemenata .44 Tabela 3.

4.okviri Metalni okviri. graĊevinskog elementa.3.metalni okvir Uf W/(m2xK) 4.02 3.koeficijent prolaza toplote i-tog graĊevinskog elementa.spoljne mere). sa prekinutim toplotnim mostom Metalni okviri. koji se usvaja prema Tabeli 3.10 W/(m2xK). poboljšani specijalni sistemi profila za pasivne kuće Tabela 3. bez prekinutog toplotnog mosta 0. Transmisioni toplotni gubitak zgrade (ili dela zgrade) usled uticaja toplotnih mostova u termiĉkom omotaĉu zgrade (ili dela zgrade). 3.5 0.06 0.zbirna površina spoljnih graĊevinskih elemenata (termiĉki omotaĉ objekta .4. HT [W/K] Koeficijent transmisionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade).8 . bez termiĉkog prekida aluminijumski. površine Ai [m2].2 Koeficijent ventilacionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade). Transmisioni toplotni gubitak usled uticaja toplotnog mosta. iznosi: HTB = UTB • A A [m2] .4.zbirna površina spoljnih graĊevinskih elemenata (spoljni omotaĉ objekta).06 0. Ukoliko je uticaj toplotnih mostova već uzet u obzir pri proraĉunu koeficijenta prolaza toplote U.8: Koeficijenti korekcije .0 6.04 0. HTB [W/K].8 Vrsta metalnog okvira ĉeliĉni.4 .00 2-struko i višestruko staklo.7 . umanjena za površine graĊevinskih elemenata za koje su izraĉunati koeficijenti prolaza toplote sa ukljuĉenim toplotnim mostovima.0 2. sa slojem za poboljšanje 0.1. bez sloja za poboljšanje Drveni i PVC . HV [W/K].4. HT [W/K]. izraĉunava se po obrascu: HT  i (F • U • A  + H = xi i i TB Fxi . sa termiĉkim prekidom aluminijumski.1. Usvaja se vrednost ΔUTB = 0.1 Koeficijent transmisionog gubitka toplote.7: Koeficijent prolaza toplote okvira .Tabela 3.0.faktor korekcije temperature za i-ti graĊevinski element. sa termiĉkim prekidom ĉeliĉni.08 0.1. tada iznosi: HTB = ΔUTB • Acor Acor [m2] .4. kod uvažavanja uticaja toplotnog mosta može se umanjiti za površinu graĊevinskog elementa za koji je koeficijent prolaza toplote na taj naĉin odreĊen.2.1 ovog pravilnika. HV [W/K] Koeficijent ventilacionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade).2. izraĉunava se po obrascu: . graniĉna površina kroz koju se toplota prenosi A.4.2 Gubici toplote 3. ψg 2-struko i višestruko staklo.faktor korekcije temperature za toplotne mostove izmeĊu okvira i stakla Koeficijent korekcije. HTB [W/K].1. Ui [W/(m2xK)] .5 1.

55 0.9 0.3.5 0.5 0.5 Dobra 0.5 Tabela 3.0 0.Najveće dopuštene vrednosti specifiĉnih transmisionih gubitaka toplote.95 0.9 1.3.49 0.5 Broj izmena vazduha n [h-1] Samo jedna fasada Srednja 0.2. n .6 0.2.Broj izmena vazduha na čas u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) .15 0.60 0.max [W/(m2xK)].5 Dobra 0.2.69 0.7 0.6 0.5 0.6 Više od jedne fasade Srednja 0.5 0.broj izmena vazduha na ĉas [h-1] a • cp = 0.HV = a • cp • V • n V .4.5 Dobra 0.55 1.44 Nestambene zgrade sa udelom transparentnih površina > 30% H'T (W/m2K) 1.76 Srednja 0. H'T [W/(m2xK].2.80 0.68 0.4.58 .4.2 . H'T [W/(m2xK)].5 0.47 0.4.5 0.45 0. usvaja se prema tabeli 3.1 .62 0.7 0.1 0.05 0.1: Tabela 3.3 Specifični transmisioni gubitak toplote zgrade (ili dela zgrade). izraĉunava se po obrascu: H'T HT = A Najveći dopušteni specifiĉni transmisioni toplotni gubitak kroz termiĉki omotaĉ zgrade.1 .4.8 0.5 3.4 0.6 0.5 0.05 Nestambene zgrade sa udelom transparentnih površina ≤ 30% i stambene zgrade H'T (W/m2K) 1.zapremina grejanog prostora [m3].8 0. u zavisnosti od faktora oblika zgrade (ili dela zgrade) Faktor oblika A/Ve (m-1) ≤ 0.5 0.Pojedinačne porodične kuće sa prirodnom ventilacijom Broj izmena vazduha n [h-1] Zaptivenost Otvoren položaj zgrade Umereno zaklonjen položaj Veoma zaklonjen položaj Loša 1.2 0.75 0. H'T.0 >1.Broj izmena vazduha na čas u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) .7 0.51 0.59 0.2.33 [Wh/m3 • K] (a • cp = 1200 [J/(m3 • K)]) Tabela 3.Stambene zgrade sa više stanova i prirodnom ventilacijom Broj izmena vazduha n [h-1] Izloženost fasade vetru Zaptivenost Otvoren položaj zgrade Umereno zaklonjen položaj Veoma zaklonjen položaj Loša 1.65 0.5 Loša 1.2 0. H' T [W/(m2xK)] Specifiĉni transmisioni gubitak toplote zgrade (ili dela zgrade).3 0.83 0.6 0.5 1.

izraĉunavaju se po obrascu: HT + HV [W/m3] Ve qV = Prilog 4 TEHNIČKI ZAHTEVI ZA POSTIZANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI ZGRADA 4. (2) kada god je to moguće. 5) optimizacija sistema prirodne ventilacije: (1) otvore na zgradi.1. (3) izbegavati toplotne mostove. zone sa višim temperaturnim zahtevima projektovati tako da mogu maksimalno da iskoriste prirodne potencijale lokacije (sunce. 8) korišćenje voda . vrata.izvršiti analizu mogućnosti korišćenja padavina.4.4 Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termičkog omotača. 3) toplotno zoniranje zgrade projektovati toplotno zonirane zgrade. 2) oblik zgrade kojim se obezbeĊuje energetski najefikasniji odnos površine i zapremine omotaĉa zgrade u odnosu na klimatske faktore lokacije. spoljnih pranja i dr. podzemne i otpadne vode za potrebe zalivanja. termiĉka masa treba da povećava termiĉku inerciju objekta. (4) odabirom vrste materijala i bojom materijala minimizirati pojavu toplotnih ostrva. (2) toplotna energija koja kroz zastakljene površine ulazi u prostoriju treba da se ograniĉi u letnjem danu (kada sem difuznog postoji i direktno sunĉevo zraĉenje). kanali za ventilaciju. projektovati tako da gubici toplote u zimskom periodu i toplotno opterećenje u letnjem periodu bude što manje. odnosno. Tehničkim zahtevima za postizanje energetske efikasnosti zgrada naročito se određuju sledeći parametri: 1) orijentacija i funkcionalni koncept zgrade: (1) orijentaciju i funkcionalni koncept zgrade projektovati tako da se maksimalno iskoriste prirodni i stvoreni uslovi lokacije (sunce. zelenilo). kao i za grejanje i hlaĊenje zgrade. otvore koncipirati tako da se maksimizira pasivno (prirodno) noćno hlaĊenje u letnjem periodu. okruženje (prirodno i stvoreno) i namenu zgrade. kao što su prozori. qV [W/m3].2. 7) korišćenje pasivnih i aktivnih sistema u zavisnosti od tipa zgrade. vetar. osim za objekte sa kratkotrajnim korišćenjem. q V [W/m3] Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termiĉkog omotaĉa.. 4) naĉin korišćenja prirodnog osvetljenja i osunĉanja: (1) maksimizirati upotrebu prirodnog osvetljenja uz omogućavanje pasivnih dobitaka toplotne energije zimi odnosno zaštite od pregrevanja leti adekvatnim zasenĉenjem (forma objekta ili sistemi zasenĉenja). (2) primeniti visok kvalitet toplotne izolacije celokupnog termiĉkog omotaĉa.3. (2) postaviti zgrade tako da prostorije u kojima se boravi tokom dana budu orijentisane prema jugu u meri u kojoj urbanistiĉki uslovi to dozvoljavaju. zelenilo). grupisati prostorije u zgradi u skladu sa njihovim temperaturnim zahtevima. vetar. strukturu i omotaĉ koncipirati tako da se maksimalno koriste pasivni i aktivni solarni sistemi i obezbedi zaštita od pregrevanja. 6) optimizacija strukture zgrade (1) prema potrebama i nameni zgrade koristiti termiĉku masu za ostvarivanje toplotnog komfora u zimskom i letnjem periodu. transmisioni i ventilacioni. tehniĉke prostorije (rezervoar i pumpno postrojenje) koje se koriste u gore .

5 m. izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine. Parametri za postizanje energetske efikasnosti postojećih zgrada: 1) voditi raĉuna o oĉuvanju funkcionalne i oblikovne celovitosti zgrade: (1) kada to nije iskljuĉeno drugim propisima. erkeri i drugi istureni delovi kao što su dvostruke fasade. dozvoljeno je naknadno izvoĊenje spoljne toplotne izolacije zidova. (2) kada je zid koji se sanira na regulacionoj liniji. dozvoljeno je naknadno formiranje staklenika ako se elaboratom dokaže poboljšanje energetske efikasnosti zgrade.9 m od graĊevinske linije ukoliko je trotoar veći od 3. a širina ulice veća od 15 m i to na maksimalno 50% površine uliĉne fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara. (4) kada to prostorne okolnosti omogućavaju. odnosno. a širina ulice od 12 do 15 m i to maksimalno na 50% površine uliĉne fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara. 2) sistemi za kontrolu kvaliteta vazduha (1) preporuĉuje se ugradnja sistema prinudne (veštaĉke) ventilacije sa propisanim brojem izmena na ĉas. (3) maksimalno 1. (2) maksimalno 0. težiti omogućavanju popreĉne ventilacije.navedene svrhe. uz saglasnost suseda. 2) prilikom energetske sanacije postojećih zgrada.2 m ako je trotoar veći od 3.2. Prilikom projektovanja uzeti u obzir i planirani razvoj. . te u sklopu tehniĉke dokumentacije treba jasno navesti sve primenjene mere i tehniĉka rešenja za postizanje projektovanih parametara komfora. izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine. analizirati uticaj postojećih i planiranih susednih zgrada u skladu sa važećom urbanistiĉkom regulativom. ukoliko su ukopane. (3) kada je zid koji se sanira na granici sa susednom parcelom dozvoliti postavljanje naknadne spoljne izolacije debljine do 15 cm. 4. (4) veći ispadi nadzemnih etaža u odnosu na graĊevinsku liniju od navedenih nisu dozvoljeni. gde nije moguće postići zahtevane karakteristike vazdušnog komfora prostora prirodnom ventilacijom. (2) predvideti sisteme kontrole prirodne ventilacije kako bi se izbegao negativni osećaj promaje. zastakljene terase i loĊe .6 m od graĊevinske linije ako je trotoar manji od 3. izuzetno kod dvostrukih fasada dozvoljeno je celokupno pokrivanje fasade iznad minimalno dozvoljene visine. (5) ispadi na delovima objekata u kompaktnim blokovima orijentisani prema ulici ne smeju ugrožavati privatnost susednih objekata. Vazdušni komfor . ĉija se graĊevinska linija poklapa sa regulacionom linijom mogu prelaziti regulacionu liniju i to: (1) maksimalno 0.5 m. Horizontalna projekcija linije ispada može biti najviše pod uglom od 45 stepeni od granice parcele objekta. dozvoljava se da debljina naknadne termoizolacije sa svim završnim slojevima bude do 15 cm unutar javnog prostora. staklenici. Prilog 5 USLOVI KOMFORA Jedan od glavnih zadataka projektanta je da stvori okruženje unutar i van zgrade koje je podesno za sve aktivnosti korisnika koje se tu dešavaju.5 m i ako je rastojanje do susedne nasuprotne zgrade manje od 12 m i to maksimalno na 50% površine uliĉne fasade i na minimalnoj visini od 3 m iznad trotoara.staklenici.kvalitet vazduha u zgradama obezbeĊuju: 1) arhitektonske mere (1) zgrade projektovati tako da maksimalno koriste prirodnu ventilaciju. ne uraĉunavaju se u indeks zauzetosti parcele.

Tabeli 6.vazduh. Ovim navedenim pasivnim merama obezbediti da se temperature u zgradi održavaju u granicama komfora u zavisnosti od namene objekta definisanog ovim pravilnikom. Tek pošto su iscrpljene sve arhitektonsko-graĊevinske mogućnosti za postizanje toplotnog komfora ovim metodama. 2) leti obezbediti maksimalan upad difuznog i minimalan upad direktnog sunĉevog zraĉenja upotrebom senila i zastora. spreĉiti uticaj direktnog sunĉevog zraĉenja.vazduh. fasadni otvori. Toplotni komfor se obezbeĊuje tokom cele godine projektovanjem zgrade u skladu sa merama energetski efikasne arhitekture i drugim neophodnim arhitektonsko-graĊevinskim rešenjima: 1) pravilnim dimenzionisanjem elemenata omotaĉa. 4) pasivnim/prirodnim noćnim hlaĊenjem. 2) zaštitom od sunĉevog zraĉenja. η ≥ 70%. (4) ugradnja ureĊaja za rekuperaciju toplote nije obavezna kod ventilacije sa protokom vazduha do 300 m³/h i u posebnim sluĉajevima (npr. hlaĊenje i ventilaciju.5 . Svetlosni komfor u zgradi obezbeĊuje se uvoĊenjem prirodnog svetla i veštaĉkim osvetljenjem.Dobici toplote od ljudi i elektriĉnih ureĊaja koja je štampana uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sastavni deo. a minimalna dozvoljena vrednost efikasnosti rekuperatora je: . i/ili senilima ili zastorima u periodu pregrevanja. 5) toplotnim zoniranjem zgrade. (5) regenerativni razmenjivaĉi toplote mogu se koristiti samo u sluĉajevima kada otpadni vazduh ne sadrži duvanski dim.(2) dovoĊenje svežeg vazduha prinudnom ventilacijom reguliše se prema stvarnim potrebama opterećenosti i vremenu kada se korisnici nalaze u prostoriji. krovni . vrata). 6) oblikovanjem zgrade.rekuperatori vazduh . η ≥ 50%.rekuperatori voda . Zvuĉni komfor koji se odnosi na ljude i kao prijemnike i kao izvore zvuka postiže se sledećim merama: 1) adekvatnom izolacijom od vazdušnog zvuka unutrašnjih graĊevinskih elemenata (zidovi. 4) obezbediti efikasnu kontrolu bljeska od sunĉevog zraĉenja uz zadržavanje propisanog nivoa osvetljenosti. moraju imati ugraĊene razmenjivaĉe toplote koji rekuperišu toplotu otpadnog vazduha. (3) svi objekti preko 500 m 2. neprijatne mirise ili druge štetne zagaĊivaĉe. UvoĊenjem prirodnog svetla: 1) primeniti mere neophodne za maksimalno uvoĊenje dnevne svetlosti u prostorije uz minimalno korišćenje veštaĉkog osvetljenja. 2) adekvatnom izolacijom od vazdušnog zvuka spoljašnjih graĊevinskih elemenata (spoljašnji zidovi. 3) sistemi zaštite od sunĉevog zraĉenja moraju da omoguće dovoljnu koliĉinu dnevne svetlosti u prostorijama bez korišćenja veštaĉkog osvetljenja. Obezbediti da se uslovi temperaturnih nivoa u zgradi održavaju u granicama definisanim u Prilogu 6 . tavanice. izvor toksiĉnih ili eksplozijskih materija) i u sluĉajevima kada je dokazano da to nije moguće izvesti. . Intenzitet veštaĉkog osvetljenja prostorija treba da bude projektovan u skladu sa namenom. mogu se uvesti sistemi za grejanje. 3) korišćenjem termiĉke mase. zimski temperaturski stepen korisnosti. koji imaju prinudnu ventilaciju. zimski temperaturski stepen korisnosti.

1 i 3. UKUPNE GODIŠNJE FINALNE I PRIMARNE ENERGIJE. = Af Af . Broj izmena vazduha prema tabeli 3.gn • (Qint + Qsol) Specifiĉna godišnja potrebna energija za grejanje. REFERENTNI KLIMATSKI PODACI I PREPORUČENE VREDNOSTI ULAZNIH PARAMETARA ZA PRORAČUN 6. 6) adekvatnim projektovanjem sistema instalacija koje ne smeju da naruše prethodno navedene graĊevinske i arhitektonske mere za postizanje zvuĉnog komfora.2 V . Prema SRPS EN ISO 13789: a • cp = 1200 [J/(m3K) ].nd = QH.1 .an QH.gn • QH. GODIŠNJE EMISIJE CO2.nd = (QT + Qv) .nd [kWh/a] koji rade bez prekida u zagrevanju) QH. Prema SRPS EN ISO 13790 *(važi za sisteme QH.omotaĉi).Metodologija za odreĊivanje godišnje potrebne toplote za grejanje Veliĉina 1 Naĉin proraĉuna 2 Primenjeni graniĉni uslovi 3 Prema SRPS EN ISO 13790 Godišnja potrebna energija za grejanje. ukljuĉujući i bilo koji zvuk koji se koristi za maskiranje preslušavanja.gn* QH.korisna površina zgrade [m2] QH. 4) prihvatljivim nivoom zvuĉnog pritiska zvukova u prostorijama.broj izmena vazduha na ĉas [h-1] Veliĉina 1 Naĉin proraĉuna 2 Primenjeni graniĉni uslovi 3 .3) Prema SRPS EN ISO 13790 Prema SRPS EN ISO 13790 W/(m2•K) HV  = i • cp Koeficijent ventilacionog gubitka toplote • HV[W/K] a Vi • ni.H. 5) adekvatnim akustiĉkim odzivom prostorija ili prostora kojim se odreĊuje ĉujnost i kvalitet korisnih zvukova.10 W/(m2•K) HT[W/K] Srednja vrednost koeficijenta prolaza toplote za zgradu: HT = HT Af HDD . QH.H.2. Prilog 6 METODOLOGIJA ODREĐIVANJA ENERGETSKIH PERFORMANSI ZGRADA: ODREĐIVANJE GODIŠNJE POTREBNE TOPLOTE ZA GREJANJE.4. 3) adekvatnom izolacijom podova i zidova od zvuka udara.4.2.broj stepen dana za lokaciju zgrade (tabela 7.an[kWh/m2a] Godišnja potrebna energija za nadoknadu gubitaka toplote [kWh/a] QH.nd . n .ht .ht = (HT + HV) • 24 • HDD • 10-3 HT  (Fxi • Ui • = i Ai) + HTB HTB = UTB • A Koeficijent transmisionog gubitka toplote UTB = 0.1 Metodologija određivanja energetskih performansi zgrada Tabela 6.zapremina grejanog prostora [m3].

.vrednost za svetlije boje fasade i mermer Srednja vrednost: Rs.gn = 0.vremenska konstanta [h].C otpor prelazu toplote za = he spoljnu stranu zida [m2K / W] Godišnja potrebna QH.nd.bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa. Fsh .H QH.godišnja potrošnja vode [m3/a] W .gn = 1.1a .gn = QH.nd. aH .00 .90 .em.red = 1-3 ( ) • H • (1.gn  H.faktor rama.temperatura vode iz vodovoda [°C] begin_of_the_skype_highlighting 153163-1 end_of_the_skype_highlighting W • cW = 1.Metodologija za odreĊivanje ukupne godišnje potrebne energije: Veliĉina 1 Naĉin proraĉuna 2 Primenjeni graniĉni uslovi 3 Prema SRPS EN 15316-3-1 Godišnja potrebna toplota za pripremu sanitarne tople vode.0) VW .Faktor osenĉenosti zgrade: Fsh = Fhor • Fov • Ffin Za staklene spoljne površine: Asol. H. .em.odnos broja sati rada sistema za grejanje u toku nedelje prema ukupnom broju sati u nedelji.gn = 0.interm[kWh/a] Tabela 6.C • Rs.ls .faktor propustljivosti Sunĉevog zraĉenja u zavisnosti od vrste stakla: dobitaka usled FF . H. 1 Rs.H.bezdimenzioni numeriĉki parametar koji zavisi od vrednosti vremenske konstante.Teški tip gradnje.5 QH.red • QH.ls + QH. HT + HV Proseĉne vrednosti (sezonski ili meseĉni metod): H.ht aH =aH.10 s.C • UC • AC s.ls. energija za grejanje za sisteme koji rade sa H.površina prozora (graĊevinskog otvora) Qsol[kWh/a] Za spoljne zidove: Asol.0 .vrednosti date u tabeli 7.dis.Laki tip gradnje.bezdimenzijski faktor redukcije u zagrevanju. .red.C = s.gubici toplote u cevnoj mreži prema 15316-2- .dinamiĉki toplotni kapacitet [J/K] Prema SRPS EN ISO 13790: Dobiti toplote od ljudi i elektriĉnih ureĊaja dati u tabeli 7. = Cm / 3600 .ls .emisivnost spoljne površine zida (kratkotalasno zraĉenje Sunca). H.0 + Faktor iskorišćenja dobitaka toplote za period grejanja H.6 . QH.Srednje-teški tip gradnje.nd.5 Prema SRPS EN ISO 13790: Fsh .6 do 7.16 [kWh/( m3/K] Specifiĉna vrednost za razliĉite tipove zgrada data je u tabeli 7. Prema SRPS EN ISO 13790: H .C .FF) • AW.ls[kWh/a] 15316-2-1 end_of_the_skype_highlighting [kWh/a] QH.interm = H.ls + QH. Qw[kWh/a] Qw = W • cW • VW • (W .  .vrednosti date u tabelama 7.ls + QH.temperatura vode u rezervoaru [°C] 0 . Godišnja koliĉina energije koja potiĉe od Qint = Af • (qp + qE) unutrašnjih dobitaka toplote Qint[kWh/a] Qsol = Fsh • Asol • Isol • sol. H.98 .dis. Godišnja koliĉina energije koja potiĉe od ggl .C = 0.hr)  QH.8 Isol • sol[kWh/m2] vrednosti date u tabeli 7.0 prekidom.hr .gen. Cm .gl = ggl • (1 . QH. Sunĉevog zraĉenja AW .gubici toplote pri razmeni u prostoru prema Godišnji toplotni 15316-2-1 begin_of_the_skype_highlighting gubici sistema za Prema SRPS EN 15316 grejanje.C 1 2 m K/W = 25 Prema SRPS EN ISO 13790: H.ls = QH.9 ggl .st.

1.Stepen korisnosti postrojenja za grejanje Ukupni stepen korisnosti postrojenja za grejanje obuhvata stepen korisnosti kotla. SRPS EN ISO 13790 Prema: SRPS EN 15193 Ukupna godišnja isporuĉena energija raĉuna se kao zbir energija potrebnih za grejanje i pripremu sanitarne tople vode.ls QC.gubici toplote pri proizvodnji prema 15316-41 begin_of_the_skype_highlighting 15316-4-1 end_of_the_skype_highlighting [kWh/a] QW.ls Prema SRPS EN 15243. energija za hlaĊenje. gen. ĉime su obuhvaćeni gubici sistema za grejanje QH.ls + QW. = A QC.gubici toplote pri skladištenju u rezervoaru prema 15316-3-3 Prema SRPS EN 15316 begin_of_the_skype_highlighting 15316-3-3 end_of_the_skype_highlighting [kWh/a].68 0.gubici toplote pri skladištenju u rezervoaru prema 15316-3-3 begin_of_the_skype_highlighting 15316-3-3 end_of_the_skype_highlighting [kWh/a].ls . za ventilaciju i klimatizaciju. QVe[kWh/a] Godišnja potrebna energija za osvetljenje.2 .75 . Tabela 6.ls.dis. SRPS EN 15241.ls . za hlaĊenje. za grejanje.st.dis. El[kWh/a] Prema SRPS EN 15243 Prema SRPS EN 15243 QC = QC.ls (QT + QV).nd [kWh/(m2a)].gubici toplote u cevnoj mreži razvoda tople vode prema 15316-3-2 Godišnji toplotni gubici sistema za pripremu sanitarne toplote vode QW.st.65 0.3 begin_of_the_skype_highlighting 15316-2-3 end_of_the_skype_highlighting [kWh/a] QH.ls = QW. QH. cevne mreže i sistema automatske regulacije: η = ηk x ηc x ηr [-]. Specifiĉna vrednost: Godišnja potrebna QC.gubici toplote pri proizvodnji ili pripremi tople vode prema 15316-3-3 begin_of_the_skype_highlighting 15316-3-3 end_of_the_skype_highlighting [kWh/a] Godišnja potrebna toplota QH[kWh/a] QH = QH.nd + QW + QH.ls QW.ls . SRPS EN ISO 13790 Prema: SRPS EN 15193 Prema SRPS EN 15243.nd[kWh/a] C.ls[kWh/a] Godišnja potrebna energija za hlaĊenje.gen.ls .ls + QW. Kotlovi Kotlovi bez regulacije Ĉvrsto gorivo Kotlovi do 50 kW sa ruĉnom regulacijom Kotlovi preko 50 kW sa dobrom ruĉnom regulacijom Kotlovi do 175 kW sa mehaniĉkom regulacijom 0. SRPS EN 15241. QW.72 0.nd + QC.korisna površina zgrade [m2] Godišnji gubici sistema za hlaĊenje QC. gen.an QC. QC[kWh/a] Godišnja potrebna energija za ventilaciju i klimatizaciju.st.ls . za osvetljenje i za rad pomoćnih sistema: Edel = QH + Qc + Qve + EI + Qaux[kWh/a].ls + QW.faktor iskorišćenja gubitaka toplote [-] Prema SRPS EN ISO 13790 A .nd = (Qint + Qsol) .C.ls[kWh/a] begin_of_the_skype_highlighting 15316-3-2 end_of_the_skype_highlighting [kWh/a] QW.ls .

Cevna mreža Neizolovana cevna mreža unutar termiĉkog omotaĉa zgrade Izolovana cevna mreža u delu negrejanog prostora zgrade Predizolovane cevi toplovodne mreže daljinskog grejanja 3.3 .0.5 Leskovac Požarevac Negotin Niš Novi Sad Panĉevo Pirot Prokuplje Senta Smederevo Sombor Sremski Karlovci Sremska Mitrovica Užice Ĉaĉak Ćuprija Šabac Šid MESTO HDD 2625 2588 2818 2613 2679 2712 2610 2604 2824 2610 2850 2496 2738 3015 2755 2380 2588 2686 HD 181 181 183 179 181 182 180 186 187 180 190 177 185 201 190 163 181 184 θH.5 5 5.83 40 89 .7 5.4 5.5 6 4.0.95 0.159 50 191 .4 5. Sistem regulacije Naĉin regulacije Automatska centralna i lokalna regulacija Automatska centralna regulacija Ruĉna centralna regulacija sa podelom na zone 1.6 5.521 rezervoari 80 Spoljašnji preĉnik [mm] Debljina izolacije [mm] 30 .83 0.0.7 4.81 .9 5.5 5.4 4.92 0.5 5.2 4.87 0.83 .9 2.Broj stepen dana za grejanje HDD i srednja temperatura grejnog perioda θH.267 60 292 .83 0.Potrebna minimalna debljina termiĉke izolacije cevovoda i rezervoara 219 .5 5.1 5.94 0.3 5.88 .4 .8 4.90 Tabela 6.394 70 Tabela 6.mn 5.95 0.9 5.0.5 5.4 4.92 bez podele na zone 0.Dobici toplote od ljudi i elektriĉnih ureĊaja (SRPS EN ISO 13790) Tip zgrade Jedinic a 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Ostale zgrade .Kotlovi preko 175 kW sa dobrom mehaniĉkom regulacijom Teĉno gorivo Kotlovi do 50 kW sa ruĉnom regulacijom Kotlovi preko 50 kW sa automatskom regulacijom Kotlovi do 100 kW sa prirodnom promajom Gasovito gorivo Kotlovi preko 100 kW sa prinudnom promajom 2.5 .mn 5.7 5.98 0.4 5.2 5 4.88 0.mn za mesta u Republici Srbiji MESTO Aleksinac Beograd Beĉej Bor Valjevo Vranje Vršac Gornji Milanovac Divĉibare Zajeĉar Zlatibor Zrenjanin Jagodina Kikinda Kopaonik Kragujevac Kraljevo Kruševac HDD 2517 2520 2797 3100 2784 2675 2556 3078 3839 2880 3728 2748 2599 2763 5349 2610 2628 2654 HD 176 175 184 200 192 182 180 208 243 192 239 182 178 183 311 180 180 183 θH.9 5.80 .2 5 5.4 Tabela 6.0 0.0.92 0.88 .6 4.2 5.95 0.8 5.8 5.5 5.

7 0.0 1.7 0.Ulazni podaci Stamb ena zgrada sa jednim stanom Stamb ena zgrada sa više stanov a Poslo vna zgrad a Zgrade namenje Bolni Restor ne ce ani obrazov anju Trgovi nski centri Sale za Sport sastank Industrij Unutra Skladi ski ei ske šnji šta centri prezenta zgrade bazeni cije Unutraš nja projektn a tempera tura za zimski period Unutraš nja projektn a tempera tura za letnji period Površina po osobi (zauzeto st) Odavanj e toplote po osobi Odavanj e toplote ljudi po jedinici površine Prisutno st tokom dana (proseĉn o meseĉn o) Godišnj a potrošnj a elektriĉn e energije po jedinici površine grejanog prostora Protok svežeg vazduha po jedinici površine grejanog prostora Protok svežeg vazduha po osobi (obrok po osobi) 20 20 20 20 22 20 20 18 20 18 18 28 °C 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 28 °C 60 40 20 10 30 5 10 20 5 20 100 20 m2/per 70 70 80 70 80 100 90 100 80 100 100 60 W/per 1.0 3.7 0.8 4.3 0.7 0.2 1.2 0.7 20 9.7 0.7 1.0 1.0 7.0 5.7 1.7 m3/(h• m2) 42 28 14 7 30 6 7 14 5 14 30 14 m3/(h•p er) .0 16 5.0 W/m2 12 12 6 4 16 3 4 6 3 6 6 4 h 20 30 20 10 30 30 30 10 20 20 6 60 kWh/m 2 0.0 2.0 0.

70 S 1.74 I.82 0.00 0.4 80 kWh/m 2 Tabela 6.00 Faktor zasenĉenja.8 .00 0.00 0.76 S 1.85 0.90 0.00 0.00 0.00 1.00 1.98 0.92 0.00 0.80 Vertikalni presek 60 0.62 I.Toplota potrebn a za priprem u STV po jedinici površine grejanog prostora 10 20 10 10 30 60 10 80 10 10 1.Faktor osenĉenosti zgrade usled vertikalnih ispusta na fasadi Korekcioni faktor Ffin za 45° SGŠ Ugao [ ] 0 30 45 60 o Horizontalni presek J 1.00 1.Z 1.94 0.90 Tabela 6.84 0.58 0.7 .84 0.66 Tabela 6.00 0.00 1.Z 1.Faktor osenĉenosti zgrade usled okolnih objekata Korekcioni faktor Fhor za 45° SGŠ Ugao [o] 0 10 20 30 J 1.6 .00 0. fS .91 0.46 0.97 0.94 40 0.72 I.Faktor osenĉenosti zgrade usled nastrešnica Korekcioni faktor Fov za 45° SGŠ Ugao [o] 0 30 45 J 1.Z 1.61 0.75 S 1.95 0.89 0.50 0.

75 60.05 112.3 VIII 22.5 V 17.1 ovog priloga.35 103. g = g). može se izraĉunavati na pojednostavljeni naĉin: fS = 0.38 109.38 36. na osnovu konstruktivnog rešenja zgrade izgleda spoljnjeg omotaĉa (balkoni.64 55. Raĉunske (projektne) vrednosti za ukupan stepen propustljivosti energije za razliĉita zastakljenja. je deo energije Sunĉevog zraĉenja koja se kroz zastakljenje predaje prostoriji. Toplotni dotoci kroz transparentne toplotne izolacije posebno se izraĉunavaju.57 55.80 96.43 90.90 116. Efektivni stepen propustljivosti energije. istureni elementi .42 22.53 310 S 17.67 25. gw: Ukupan stepen propustljivosti energije transparentnih površina. tj. na osnovu posebnih (pomerljivih) elemenata za zasenĉenje (novija rešenja).7 X 12.erkeri.43 107.50 33.88 58.65 170.9 za nezasenĉeni (nezaklonjeni) položaj.35 79.6 za zasenĉeni (zaklonjeni) položaj. Faktor zasenĉenja. i sl.0 III 7.78 29.9 II 3.52 52.43 127.86 133.).73 86. fS = 0.98 96.23 192.25 76. g.6 Zima 5.93 14.83 170. Transparentne toplotne izolacije Transparentne toplotne izolacije pripadaju grupi novijih materijala. Tabela 6.6 VI 20.28 81.80 455 32. pri tome se u proraĉun uzimaju i eventualna zasenĉenja od krova zimske bašte. fS.27 52. prepusti.9 .7 XI 7. u odnosu na susedne .6 VII 22.16 17.78 125.). loĊe.Elementi za zasenĉenje su elementi koji spreĉavaju ili ograniĉavaju insolaciju: na osnovu topografije (uticaj položaja zgrade u odnosu na profil terena.43 181. Usled zaprljanosti stakla i odstupanja u odnosu na upadni ugao (razliĉito od 90°). usvaja se sa vrednošću: gw = 0.21 34.37 91. date su u tabeli 3.zgrade koje je nadvišavaju i sl.2.31 145 .69 56.Srednje sume Sunĉevog zraĉenja i srednja meseĉna temperatura spoljnog vazduha Mesec Srednja meseĉna temperatura (oC) I 0.31 99. Z e (kWh/m2) 42.22 66.22 114.83 38.2 XII 2.0 IX 17. efektivni stepen propustljivosti energije.04 44.9 x g Zimske bašte Solarni dotoci toplote kroz zimske bašte mogu se odreĊivati primenom pojednostavljenog postupka: uraĉunava se samo toplotni dotok koji se direktno dobija preko spoljašnjeg zastakljenja zimske bašte i prenosi se preko unutrašnjeg ostakljenja (ostakljenje izmeĊu zgrade i na nju naslonjene zimske bašte) u prostoriju/-e.3 IV 12.58 88.87 398 64.32 67. pri toplotnom protoku koji je upravan na površinu (ĉesto se ova veliĉina obeležava sa g. g. gw.94 45..43 86.6 HOR (kWh/m2) S u n ĉ e J v (kWh/m2) o z r a ĉ e nj I.

11a . već se površina tretira kao vertikalna. sanitarnu toplu vodu.9 koriste se za proraĉun dobitaka toplote od Sunĉevog zraĉenja za sve lokacije na teritoriji Republike Srbije.11a i 6.Orijentacija u horizontalnoj ravni i nagibi kosih površina Orijentacija fasadnih zidova* Uglovi nagiba kosih površina** *Napomena: Orjentacija fasadnih zidova zgrade definiše se prema pretežnoj orjentaciji ka jednoj od ĉetiri strane sveta (istok. 3. Tabela 6. za ugao nagiba +75°<  < +90° . Vrednosti iz kolone br. tabela 6.nove zgrade Dozvoljena maksimalna godišnja potrošnja energije za grejanje [kWh/m2a] 2 65 60 55 Dozvoljena godišnja upotreba primarne energije za grejanje. 2. hlaĊenje.ne vrši se korekcija.(kWh/m2) HDD . ** Napomena: Ukoliko se proraĉun radi za kose fasadne elemente. Tabela 6.ne vrši se korekcija.11b proraĉunavaće se pomoću Nacionalnog Programskog Paketa za odreĊivanje potrošnje energije. Tabela 6.9.11a i 6. 3. i to na sledeći naĉin: 1. potrebno je izvršiti korekciju srednjih suma sunĉevog zraĉenja.korekcija se vrši prema jednaĉini: qsol = qsol.10 . za ugao nagiba +30°<  < +75° . sever i jug) i u zavisnosti od pretežne orjentacije usvajaju se vrednosti srednjih suma Sunĉevog zraĉenja iz tabele 6. za ugao nagiba -15°<  < +15° . * Napomena: Vrednosti definisane u koloni 2 u tabelama 6.tab sin(90 . stambene zgrade sa jednim stanom stambene zgrade sa dva ili više stanova upravne i poslovne zgrade . po usvajanju ovog paketa. VRSTA ZGRADE 1 1.2520 585 458 370 102 0 0 0 0 0 101 373 531 Napomena: Vrednosti srednjih suma Sunĉevog zraĉenja datih u tabeli 6.).11 .Dozvoljena godišnja potrošnja finalne energije Zgrade moraju biti projektovane tako da ne premašuju dozvoljenu godišnju potrošnju energije propisanu u Tabeli 6.Dozvoljena godišnja potrošnja finalne energije . 3. već se površina tretira kao horizontalna. zapad. ventilaciju i veštaĉko osvetljenje [kWh/m2a] 3 (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa) (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa) (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog RB.11.11b privremenog su karaktera i na snazi su do usvajanja Nacionalnog Programskog Paketa za odreĊivanje potrošnje energije. 2.

postojeće zgrade Dozvoljena maksimalna godišnja potrošnja energije za grejanje [kWh/m2a] 2 75 70 65 75 120 100 90 80 Dozvoljena godišnja upotreba PRIMARNE energije za grejanje.Faktori pretvaranja za proraĉunavanje godišnje primarne energije za pojedine vrste izvora toplote ENERGENT ulje za loženje gas ugalj drvena biomasa elektriĉna energija daljinsko grejanje na fosilna goriva daljinsko grejanje kogeneracijom FAKTOR PRETVARANJA 1. hlaĊenje.11b . 7.1 2.12 . 3. 7. 8. 2. 8. / Tabela 6. sanitarnu toplu vodu. 4. ventilaciju i veštaĉko osvetljenje [kWh/m2a] 3 (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa) (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa) (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa) (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa) (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa) (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa) (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa) (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa) (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa) RB VRSTA ZGRADE 1 1.8 1.1 1. / Tabela 6. 6.Dozvoljena godišnja potrošnja finalne energije .5 1.0 Godišnja primarna energija za funkcionisanje zgrade odreĊuje se tako što se godišnja dovedena energija za rad sistema u zgradi pomnoži sa faktorom pretvaranja odreĊenim u tabeli 6. . stambene zgrade sa jednim stanom stambene zgrade sa dva ili više stanova upravne i poslovne zgrade zgrade namenjene obrazovanju zgrade namenjene zdravstvu i socijalnoj zaštiti zgrade namenjene turizmu i ugostiteljstvu zgrade namenjene sportu i rekreaciji zgrade namenjene trgovini i uslužnim delatnostima zgrade za druge namene koje koriste energiju ukljuĉujući i mešovite namene 9. 6.12. 5. zgrade namenjene obrazovanju zgrade namenjene zdravstvu i socijalnoj zaštiti zgrade namenjene turizmu i ugostiteljstvu zgrade namenjene sportu i rekreaciji zgrade namenjene trgovini i uslužnim delatnostima zgrade za druge namene koje koriste energiju ukljuĉujući i mešovite namene 65 100 90 80 70 (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa) (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa) (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa) (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa) (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa) (proraĉun pomoću Nacionalnog Programskog Paketa) 9.Paketa) 4. 5.3 0.2 1.

9 kg/m 3 Po jedinici energije 0. Prilog 7 ENERGETSKI POKAZATELJI ZA RASHLADNE AGREGATE KOJI SE KORISTE ZA POTREBE HLAĐENJA U ZGRADAMA Tabela 7.Energetski pokazatelji za razliĉite vrste rashladnih agregata Vrsta rashladnih agregata (RA) Proba po: Vazdušno hlaĊeni RA Vazdušno hlaĊeni RA sa prikljuĉnim kanalima Vazdušno hlaĊeni RA za površinsko hlaĊenje/grejanje Vodeno hlaĊeni RA . koji je dat u tabeli 6. Proraĉun emisije CO2 i pokazatelji: 1) emisije CO2. 500-1000 kW Vodeno hlaĊeni RA .0 kg/kg *Napomena: Podaci se koriste u sluĉaju kada isporuĉilac energenta ne navede emisiju za svoj izvor energenata.28 kg/kWh 0.33 kg/kWh* 0.00 4.25 5.50 3.65 4.15 5.20 4.00 3. odreĊuju se na osnovu podataka specifiĉne emisije CO2 za pojedine izvore energije. Jednostepeni Dvostepeni EER prEN 14511 2. do 500 kW Vodeno hlaĊeni RA .33 kg/kWh 0.00 5.00 2.13 . koje nastanu tokom funkcionisanja objekta.2 kg/kg 0.4 - 4.Tabela 6.5 kg/kg 1.00 3.svi do 1500 kW RA sa klipnim kompresorima Vodeno hlaĊeni RA .20 kg/kWh 0.65 COP prEN 14511 3.33 kg/kWh 2.1 . prema odreĊenom izvoru energije. 2) pokazatelji emisije CO2 izražavaju se u obliku godišnjih emisija CO2 [kg/a] i specifiĉnih godišnjih emisija na jedinicu površine CO2 [kg/m2a]. kompresor do 500 kW 500-1000 kW iznad 1000 kW Vazdušno hlaĊeni RA za površinsko hlaĊenje/grejanje RA sa udaljenim kondenzatorom Absorpcioni .15 ESEER Euro vent 3.53 kg/kWh 1.2 - * COP važi za merenja po ARI i ekvivalentan je EER bez uzimanja u obzir dodatne elektriĉne snage. .88 kg/kg 1.30 5.spiralni.vijĉani kompr.90 2. odnosno energije.40 kg/kWh 0. pomnoži pripadajućim podatkom specifiĉne emisije CO2.265 kg/kWh 0.80 6.vazdušno/vodeno hlaĊeni.80 3.13 ovog pravilnika i vrednosti saberu.90 4.60 - - - 4.32 kg/kWh 0. tako što se godišnja potrebna primarna energija za funkcionisanje objekta.9 3.00 5.6 kg/l 3.centrif.215 kg/kWh 0.Specifiĉne emisije CO2 za pojedine vrste energenata Energent zemni gas teĉni naftni gas ekstra lako ulje za loženje lako ulje za loženje daljinska toplota elektriĉna energija smeĊi ugalj (domaći) smeĊi ugalj (strani) lignit (domaći) Po jedinici goriva 1. vijĉani kompr.9 kg/kg 2.53 kg/kWh 0.

5 MW 4.7 Turbinski kompresor od 500 kW do 8 MW 5.7 4. Tabela 7. ĉiji je rashladni uĉinak manji od 12 kW Vrsta rashladnog ureĊaja Kompaktna jedinica montirana na prozoru EER 2.7 3.0 Tabela 7.4 3.0 4.6 3.* EER i COP važe za pojedinu jedinicu.5 MW 2.Faktor energetske efikasnosti EER.9 2.4 3.2 8 0 3.8 Vijĉani kompresor 200 kW .Faktor energetske efikasnosti EER.5 3.1 3.3 . Vrednosti važe za vazdušno hlaĊene rashladne agregate do 600 kW i vodeno hlaĊene do 1500 kW.2 .8 3. vazdušno hlaĊeni sistemi EER Rashladni medijum HlaĊena voda izlaz °C 6 R134a 14 6 R407c 14 6 R410A 14 6 R717 14 8 3.9 8 0 3.3 Vijaĉni kompresor od 200 kW do 2 MW 4.6 .0 3.Faktor energetske efikasnosti EER za sobne rashladne ureĊaje.7 3. vazdušno hlaĊeni sistemi. vodeno hlaĊeni sistemi EER Rashladni medijum Rashladna voda* ulaz/izlaz °C HlaĊena voda izlaz °C Proseĉna temperatura isparavanja °C Klipni ili spiralni kompresor od 10 kW do 1.9 4.4 .8 - 6 27/33 14 R134a 6 40/45 14 6 27/33 14 R407c 6 40/45 14 6 27/33 14 R410A 6 40/45 14 6 27/33 14 R717 6 40/45 14 * suvi sistem: 40/45 * sistem isparavanja: 27/33 0 8 0 8 0 8 0 8 0 8 0 8 0 8 0 8 Tabela 7.3 4.6 3.4 3.8 4.7 Proseĉna temperatura isparavanja °C 0 Klipni ili spiralni kompresor 10 kW 1.6 4.3 2.4 8 0 3.5 2.2 5.6 5.2 2. osim tamo gde su navedene veće snage.1 4.5 5.9 3. U projektu treba navesti podatak o korišćenoj vrednosti.2 4.2 2.7 2.2 MW 3.1 3.1 3.

Faktor energetske efikasnosti EER za sobne rashladne ureĊaje.7 2.9 Tabela 7. vazdušno hlaĊeni sistemi.5 .net .ili zidu Split sistem Multi .5 © 2010 Elektronska pravna baza :: BazaPropisa.split sistem 2. ĉiji je rashladni uĉinak veći od 12 Kw Vrsta rashladne jedinice VRF sistem (variable refrigerant flow) EER 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful