You are on page 1of 10

VIŠA TEHNIĈKA ŠKOLA ZA INDUSTRIJSKI MENADŢMENT KRUŠEVAC

EKONOMIKA PREDUZEĆA

Seminarski rad

MARGINALNI-GRANIČNI TROŠKOVI

Kruševac, 03.2008.

......Graniĉni i proseĉni troškovi....................................................................................................4 3...........................................................................Graniĉni troškovi i prodajne cene.....3 2.........................Literatura........................................................................................................................................................7 7..............................................5 4........................................................2 1.................................Ostali sluĉajevi primene graniĉnih troškova.......................................................................................................................9 -1- ............................Pojam i kvantitativno izraţavanje graniĉnih troškova.......................................................Primena graniĉnih troškova u politici cena............6 5.............................................................................................8 8..........SADRŢAJ: UVOD..................................Zakljuĉak..................................

Radunović. S. Zagreb.238. M. Da bi utrošci elemenata proizvodnje bili uzroĉnici pojave troškova potrebno je da oni budu odreĊeni ili odredivi: -vremenski -prostorno i -vrednosno.trošenja imaju svoju vrednost.. Postoje više definicija troškova: Prof. Prof. Beograd.. i  Da utrošeni elementi proizvodnje imaju izraz društvenog priznanja. Principi ekonomije zahtevaju da se zadaci u proizvodnji ostvaruju uz što manje troškove elemenata proizvodnje.Š.UVOD (pojam i definicije troškova) Da bi proizvod mogao biti proizveden. kakao bi se kvalitet ekonomije podigao na što viši nivo. Troškovi predstavljaju centralni problem u ekonomiji preduzeća i direktan su faktor njegovog poslovnog uspeha. Kvantitativno posmatrani. preduzeće dobar finansijski rezultat moţe postići smanjenjem i kontrolom troškova ili povećanjem obima proizvodnje i prodaje proizvoda.. Ta ulaganja. prouzrokovana utrošcima elemenata proizvodnje. 1963. -2- . 98. potrebna su odreĊena ulaganja u procesu proizvodnje. A. str. 1973. D. Kukoleĉa : “Troškovi su vrednosti utrošene utrošene u reprodukciji. troškovi su umnoţioci utrošaka elemenata proizvodnje i cena tih utrošaka po jedinici utrošaka” 1. U poslovanju. Ekonomika preduzeća. 1 2 Kukoleĉa. potrebno je da ispune tri uslova:  Da se trošenja elemenata proizvodnje zbivaju u procesu reprodukcije. D.V. nastala u reprodukciji.  Da su trošenja vrednosti. Ekonomika preduzeća. Radunović:”Troškovi predstavljaju cenovni izraz utrošenih elemenata radnog procesa” 2 Da bi utrošene ekonomske vrednosti bile trošak. S. str.

T Q Jediniĉni graniĉni troškovi: : ΔTq = Marginalni troškovi u funkciji dinamike proizvodnje 3 4 Petrovic.78. -QI = koliĉina predhodno ostvarene proizvodnje. 4 Veliĉinu graniĉnih troškova po jedinici dobijamo kada iznos marginalnih troškova podelimo brojem jedinica dodatnog sloja proizvodnje. str. Na tome se zasniva teorija marginalnih troškova. D. B. Osnovi teorije troškova. . 1965.TII = iznos troškova posle povećanja stepena korišćenja kapaciteta. Oni su uslovljeni ponašanjem pojedinih komponenti troškova u vezi sa korišćenjem kapaciteta. Prirast obima proizvodnje dobija se razlikom obima proizvodnje višeg stepena korišćenja kapaciteta i koliĉinom predhodno ostvarene proizvodnje.M.POJAM I KVANTITATIVNO IZRAŢAVANJE GRANIČNIH TROŠKOVA U oliteraturi se nazivaju marginalni. Prirast troškova nazivaju se još i diferencijalni troškovi. granicni. N. Velika priprema. organizacijom proizvodnje i ostvarenim obimom proizvodnje... ΔQ = QII .P. M.. Beograd.QI -QII = obim proizvodnje višeg stepena korišćenja kapaciteta. Izrazi za kvantitativno utvrĊivanje marginalnih troškova po jedinici su: ΔT = TII .1. 3 Marginalne troškove ĉini iznos dopunskih troškova koje uslovljava porast obima proizvodnje u okviru postojećeg kapaciteta.P..str. To je ustvari prirast proizvodnje izmeĊu dva stepena korišćenja kapaciteta. 209 -3- .TI . D. što i nema neke suštinske razlike. isto. slojevni i diferencijalni troškovi.TI = iznos troškova pre povećanja stepena korišćenja kapaciteta. Svaka proizvedena jedinica u okviru novog sloja proizvodnje izaziva samo varijabilne troškove. odnosno izgraĊeni kapaciteti kod kojih dominiraju fiksni troškovi karakterišu savremenu proizvodnju. koji se nazivaju troškovi diferencije. Nikolić.

bilo novog nivoa proizvodnje. T ΔTq Tq Cq Cq Q opt. . GRANIČNI I PROSEČNI TROŠKOVI Graniĉni troškovi pri porastu proizvodnje u okviru zone degresije su niţi od proseĉnih troškova po jedinici proizvoda. dolazi do snaţnog rasta relativno fiksnih troškova. U teţnji da se maksimalno iskoriste kapaciteti. preduzeće preduzima organizacione mere i ulaganja. To znaĉi da je cena dodatnog sloja proizvodnje niţa od cene koštanja za obim pre povećanja stepena korišćenja kapaciteta. dok su fiksni izuzeti iz graniĉnih troškova. -4- . Da bi se otklonile teškoće. To nastaje u nivou optimalnog stepena korišćenja kapaciteta. bilo zateĉenog. ali povećanom proizvodnjom ne moţe da reprodukuje narasli iznos troškova.2. To je posledica prenaprezanja organizacije. Graniĉni kao o proseĉni troškovi intenzivno rastu u zoni progresije. Granica degresije graniĉnih troškova nastupa ranije nego granica degresije proseĉnih troškova. zbog toga se dopunski troškovi sastoje uglavnom od varijabilnih troškova. Q Dinamika graniĉnih I proseĉnih troškova u funkciji dinamike obima proizvodnje Na odreĊenom stepenu korišćenja kapaciteta dolazi do izjednaĉavanja graniĉnih sa proseĉnim troškovima po jedinici proizvoda.

odnosno nekad je proraĉunati gubitak isplativiji nego drţanje neiskorišćenih kapaciteta i odbijanje poslova zbog neadrkvatnih cena. Ĉesto je. konkretno pod uticajem odnosa ponude i traţnje na trţištu. Zavisno od toga. Smatra se da je Teorija graniĉnih troškova i nastala kao posledica cikliĉnog kretanja u privredi i stalne nezaposlenosti poslovnih kapaciteta. Iz tih razloga se i naglašava vaţnost elastiĉne politike cena i brţe adaptibilnosti promenama na trţištu. U sluĉaju smanjenja traţnje i smanjenja korišćenja kapaciteta. Zbog toga preduzeća treba da kreiraju i realizuju elastiĉnu poltiku prodajnih cena. MeĊutim. Nivo prodajnih cena treba da bude toliki da u proseku pokrije sve troškove poslovanja i obezbedi izvesnu razliku za proširenu reprodukciju. već je to više raĉunska konstrukcija koja se moţe koristiti u politici prodajnih cena. PRIMENA GRANIČNIH TROŠKOVA U POLITICI CENA Treba naglasiti da graniĉni troškovi ne predstavljaju neku posebnu vrstu troškova. jr od njih u velikoj meri zavisi konaĉan poslovni rezuktat poslovanja. odnosno po ceni koštanja. preduzeće moţe da utiĉe na cenu koštanja. neophodno izmeĊu dva zla birati manje. preduzeće moţe da ostvaruje veći ili manji prihod od planiranog.3. cene formirane na osnovu proseĉnih troškova bile bi niske. kao što su fiksni ili proporcionalni. pa preduzeće ne bi moglo da ostvaruje povoljni finansijski rezultat. Prodajne cene predstavljaju centralno pitanje poslovne politike preduzeća. Prodajne cene se utvrĊuju na osnovu proseĉnih troškova i izdataka po jedinici proizvoda. dok se prodajne cene formiraju pod uticajem spoljnih faktora. u ograniĉenim mogućnostima izbora. pod uticajem promena tih odnosa variraju naviše i naniţe. koja će se prilagoĊavati izmenjenim uslovima na trţištu. u sluĉaju povećane traţnje. MeĊutim. Iz toga zakljuĉujemo da cene na trţištu. cene bi bile suviše visoke. -5- . što bi dalje smanjivalo traţnju i mogućnosti za pozitivan poslovni rezultat. zbog trţišnog dinamizma. U takvim uslovima rešenje treba traţiti u formiranju cena na osnovu graniĉnih troškova.

4. koji ĉine proporcionalni i eventualno relativni fiksni troškovi.str. Pomoću ovog metoda se mogu rešavati napred iznete dileme. odnosno. GRANIČNI TROŠKOVI I PRODAJNE CENE Polazeći od ĉinjenice da svi troškovi nisu proporcionalni ili apsolutno fiksni. Na taj naĉin moguće je iz prodajne cene pokriti direktne troškove. 6 5 6 Blaško. odnosno obraĉun po direktnim troškovima. Oni predstavljaju graniĉne troškove. isto.. Ukoliko je . Zagreb. Ta pozitivnost je samo uslovna. J. odnosno donju granicu ispod koje ne bi trebalo prihvatiti nove narudţbine.Harris je poĉetkom ovog veka u obraĉun troškova uveo metod pod nazivom «Direct Costing».. pak. deo fiksnih troškova i ostvariti izvesnu pozitivnu razliku. E. D. dobit. koje preduzeće treba pokriti prodajnim cenama novih poslova. Raspodela dohotka prema rezultatima rada i metode obraĉuna troškova.5. str.Š. M. U savremenom poslovanju privrednih subjekata u najvećem broju industrijski razvijenih zemalja.. jer se njome ustvari smanjuje gubitak zbog nepokrivenih fiksnih troškova.V. 1968.165. Radunović. To znaĉi da u sluĉaju neiskorišćenih kapaciteta preduzeće treba da prihvata nove porudţbine koje su po cenama iznad graniĉnih troškova. Ovaj metod polazi od predpostavke da se proizvodi ralizuju prema trţišnim cenama koje se formiraju na osnovu ponude i traţnje.A.161. Cena koštanja u takvim uslovima sluţi samo kao orijentacija u voĊenju poslovne politike predizeća Kalkulacijom se obuhvataju samo stvarni toškovi vezani za proizvodnju konkretnog proizvoda.. preduzeće iz ranijih narudţbina pokrilo fiksne troškove. onda novi posao po ceni iznad graniĉnih troškova obezbeĊuje pozitivnu razliku. -6- . ĉesto se primenjuje metoda obraĉuna cene koštanja po metodu Direct Costing.

OSTALI SLUČAJEVI PRIMENE GRANIČNIH TROŠKOVA Teoriju graniĉnih troškova i praktiĉno primenjuju preduzeća u trţišnim privredama. U praktiĉnoj realizaciji ove metode. To je sluĉaj sa takozvanim «damping cenama».5. što zanĉi da su niţe i veoma konkurentne. a rezultati su dobro poznati. preduzeća iz prodaje na domaćem trţištu podmiruju efektivne troškove proizvodnje. Ovakve cene je primenjivao Japan u pohodu na osvajanje svetskog trţišta. «Direct costing» metodom. Ove cene su utvrĊene na bazi graniĉnih troškova. koje se primenjuju u teţnji da se unište konkurenti i osvoji trţište. a višak proizvodnje iz slobodnih kapaciteta plasiraju na inostranom trţištu po damping cenama. -7- .

Razlog tome je što će troškovi u dodatnom sloju proizvodnje.graniĉni troškovi javljaju pri većem stepenu iskorišćenja kapaciteta odnosno dodatnom sloju proizvodnje u okviru postojećeg kapaciteta. Iz ovoga proizilazi i dobar poslovni rezultat preduzeća.ZAKLJUČAK S'obzirom da se marginalni . marginalni troškovi po jedinici proizvoda biti niţi od proseĉnih troškova po jedinici proizvoda u poĉetnom sloju proizvodnje. -8- . Time se postiţe niţa cena koštanja proizvoda i veća konkurentnost na trţištu kao posledica formiranja povoljnijih i elastiĉnijih cena.7. preduzeće treba da se usredsredi na optimalno iskorišćenje kapaciteta. MeĊutim u sluĉaju prenaprezanja kapaciteta dodatnom proizvodnjom dolazi do nagle progresije graniĉnih i proseĉnih troškova što nam još jednom govori o znaĉaju optimalnog iskorišćenja kapaciteta.

LITERATURA 1. Ekonomika proizvodnje-priruĉnik 2. ICIM Kruševac 2004. Prof. Jocić.8. Pavliĉic.dr Milorad D. ekonomika preduzeća. Mr Ĉedomir H. -9- .