VIŠA TEHNIĈKA ŠKOLA ZA INDUSTRIJSKI MENADŢMENT KRUŠEVAC

EKONOMIKA PREDUZEĆA

Seminarski rad

MARGINALNI-GRANIČNI TROŠKOVI

Kruševac, 03.2008.

...................................................................................9 -1- .......................................................................................................................6 5.............Pojam i kvantitativno izraţavanje graniĉnih troškova...................................................................................5 4.....Zakljuĉak.........3 2..............................................8 8................................................................................................Graniĉni i proseĉni troškovi.........................................................................................................SADRŢAJ: UVOD......................Primena graniĉnih troškova u politici cena..................4 3...........................................7 7......................................Graniĉni troškovi i prodajne cene.Ostali sluĉajevi primene graniĉnih troškova...........................................................................................................................2 1................................................Literatura...............................

-2- .. 98.238.Š. str. Prof.V.UVOD (pojam i definicije troškova) Da bi proizvod mogao biti proizveden. S...  Da su trošenja vrednosti. Troškovi predstavljaju centralni problem u ekonomiji preduzeća i direktan su faktor njegovog poslovnog uspeha. Radunović. M. Zagreb. Principi ekonomije zahtevaju da se zadaci u proizvodnji ostvaruju uz što manje troškove elemenata proizvodnje. Kvantitativno posmatrani. Radunović:”Troškovi predstavljaju cenovni izraz utrošenih elemenata radnog procesa” 2 Da bi utrošene ekonomske vrednosti bile trošak. A. Beograd. Kukoleĉa : “Troškovi su vrednosti utrošene utrošene u reprodukciji. 1963. kakao bi se kvalitet ekonomije podigao na što viši nivo. U poslovanju. troškovi su umnoţioci utrošaka elemenata proizvodnje i cena tih utrošaka po jedinici utrošaka” 1. preduzeće dobar finansijski rezultat moţe postići smanjenjem i kontrolom troškova ili povećanjem obima proizvodnje i prodaje proizvoda. Postoje više definicija troškova: Prof. D. Ekonomika preduzeća. D. 1973. Ta ulaganja. potrebna su odreĊena ulaganja u procesu proizvodnje. 1 2 Kukoleĉa. potrebno je da ispune tri uslova:  Da se trošenja elemenata proizvodnje zbivaju u procesu reprodukcije. i  Da utrošeni elementi proizvodnje imaju izraz društvenog priznanja. Ekonomika preduzeća. Da bi utrošci elemenata proizvodnje bili uzroĉnici pojave troškova potrebno je da oni budu odreĊeni ili odredivi: -vremenski -prostorno i -vrednosno. str. prouzrokovana utrošcima elemenata proizvodnje. nastala u reprodukciji. S.trošenja imaju svoju vrednost.

P. koji se nazivaju troškovi diferencije. Nikolić. B..P.1. granicni.. To je ustvari prirast proizvodnje izmeĊu dva stepena korišćenja kapaciteta. .78. T Q Jediniĉni graniĉni troškovi: : ΔTq = Marginalni troškovi u funkciji dinamike proizvodnje 3 4 Petrovic.TI = iznos troškova pre povećanja stepena korišćenja kapaciteta. Izrazi za kvantitativno utvrĊivanje marginalnih troškova po jedinici su: ΔT = TII . 209 -3- .POJAM I KVANTITATIVNO IZRAŢAVANJE GRANIČNIH TROŠKOVA U oliteraturi se nazivaju marginalni.M.str. organizacijom proizvodnje i ostvarenim obimom proizvodnje. 3 Marginalne troškove ĉini iznos dopunskih troškova koje uslovljava porast obima proizvodnje u okviru postojećeg kapaciteta. 4 Veliĉinu graniĉnih troškova po jedinici dobijamo kada iznos marginalnih troškova podelimo brojem jedinica dodatnog sloja proizvodnje. što i nema neke suštinske razlike.. Beograd. D. str. isto. Svaka proizvedena jedinica u okviru novog sloja proizvodnje izaziva samo varijabilne troškove. Prirast obima proizvodnje dobija se razlikom obima proizvodnje višeg stepena korišćenja kapaciteta i koliĉinom predhodno ostvarene proizvodnje. Velika priprema. slojevni i diferencijalni troškovi. -QI = koliĉina predhodno ostvarene proizvodnje. 1965. Osnovi teorije troškova. Prirast troškova nazivaju se još i diferencijalni troškovi.. Na tome se zasniva teorija marginalnih troškova.TII = iznos troškova posle povećanja stepena korišćenja kapaciteta. N. Oni su uslovljeni ponašanjem pojedinih komponenti troškova u vezi sa korišćenjem kapaciteta. D. M. ΔQ = QII .TI .QI -QII = obim proizvodnje višeg stepena korišćenja kapaciteta. odnosno izgraĊeni kapaciteti kod kojih dominiraju fiksni troškovi karakterišu savremenu proizvodnju.

T ΔTq Tq Cq Cq Q opt. Q Dinamika graniĉnih I proseĉnih troškova u funkciji dinamike obima proizvodnje Na odreĊenom stepenu korišćenja kapaciteta dolazi do izjednaĉavanja graniĉnih sa proseĉnim troškovima po jedinici proizvoda. GRANIČNI I PROSEČNI TROŠKOVI Graniĉni troškovi pri porastu proizvodnje u okviru zone degresije su niţi od proseĉnih troškova po jedinici proizvoda. -4- . zbog toga se dopunski troškovi sastoje uglavnom od varijabilnih troškova. U teţnji da se maksimalno iskoriste kapaciteti. To je posledica prenaprezanja organizacije. To znaĉi da je cena dodatnog sloja proizvodnje niţa od cene koštanja za obim pre povećanja stepena korišćenja kapaciteta. bilo zateĉenog. Granica degresije graniĉnih troškova nastupa ranije nego granica degresije proseĉnih troškova. dolazi do snaţnog rasta relativno fiksnih troškova. . dok su fiksni izuzeti iz graniĉnih troškova. To nastaje u nivou optimalnog stepena korišćenja kapaciteta. Da bi se otklonile teškoće. ali povećanom proizvodnjom ne moţe da reprodukuje narasli iznos troškova. preduzeće preduzima organizacione mere i ulaganja. bilo novog nivoa proizvodnje.2. Graniĉni kao o proseĉni troškovi intenzivno rastu u zoni progresije.

PRIMENA GRANIČNIH TROŠKOVA U POLITICI CENA Treba naglasiti da graniĉni troškovi ne predstavljaju neku posebnu vrstu troškova. preduzeće moţe da utiĉe na cenu koštanja. pa preduzeće ne bi moglo da ostvaruje povoljni finansijski rezultat. odnosno po ceni koštanja. MeĊutim. Iz tih razloga se i naglašava vaţnost elastiĉne politike cena i brţe adaptibilnosti promenama na trţištu. pod uticajem promena tih odnosa variraju naviše i naniţe. što bi dalje smanjivalo traţnju i mogućnosti za pozitivan poslovni rezultat. cene formirane na osnovu proseĉnih troškova bile bi niske. cene bi bile suviše visoke. Zbog toga preduzeća treba da kreiraju i realizuju elastiĉnu poltiku prodajnih cena. neophodno izmeĊu dva zla birati manje. -5- . zbog trţišnog dinamizma. dok se prodajne cene formiraju pod uticajem spoljnih faktora. u sluĉaju povećane traţnje. U sluĉaju smanjenja traţnje i smanjenja korišćenja kapaciteta. odnosno nekad je proraĉunati gubitak isplativiji nego drţanje neiskorišćenih kapaciteta i odbijanje poslova zbog neadrkvatnih cena. već je to više raĉunska konstrukcija koja se moţe koristiti u politici prodajnih cena. MeĊutim. Smatra se da je Teorija graniĉnih troškova i nastala kao posledica cikliĉnog kretanja u privredi i stalne nezaposlenosti poslovnih kapaciteta. Prodajne cene predstavljaju centralno pitanje poslovne politike preduzeća. Zavisno od toga. Prodajne cene se utvrĊuju na osnovu proseĉnih troškova i izdataka po jedinici proizvoda. Iz toga zakljuĉujemo da cene na trţištu. U takvim uslovima rešenje treba traţiti u formiranju cena na osnovu graniĉnih troškova.3. konkretno pod uticajem odnosa ponude i traţnje na trţištu. Nivo prodajnih cena treba da bude toliki da u proseku pokrije sve troškove poslovanja i obezbedi izvesnu razliku za proširenu reprodukciju. u ograniĉenim mogućnostima izbora. jr od njih u velikoj meri zavisi konaĉan poslovni rezuktat poslovanja. koja će se prilagoĊavati izmenjenim uslovima na trţištu. Ĉesto je. preduzeće moţe da ostvaruje veći ili manji prihod od planiranog. kao što su fiksni ili proporcionalni.

dobit. isto.Š. str..str. deo fiksnih troškova i ostvariti izvesnu pozitivnu razliku.A.. D. 1968. ĉesto se primenjuje metoda obraĉuna cene koštanja po metodu Direct Costing. odnosno obraĉun po direktnim troškovima. onda novi posao po ceni iznad graniĉnih troškova obezbeĊuje pozitivnu razliku. E.Harris je poĉetkom ovog veka u obraĉun troškova uveo metod pod nazivom «Direct Costing». koje preduzeće treba pokriti prodajnim cenama novih poslova. U savremenom poslovanju privrednih subjekata u najvećem broju industrijski razvijenih zemalja. Oni predstavljaju graniĉne troškove. 6 5 6 Blaško. Na taj naĉin moguće je iz prodajne cene pokriti direktne troškove. GRANIČNI TROŠKOVI I PRODAJNE CENE Polazeći od ĉinjenice da svi troškovi nisu proporcionalni ili apsolutno fiksni.5. Pomoću ovog metoda se mogu rešavati napred iznete dileme. odnosno. pak.. J. odnosno donju granicu ispod koje ne bi trebalo prihvatiti nove narudţbine.4.165. Zagreb. -6- . jer se njome ustvari smanjuje gubitak zbog nepokrivenih fiksnih troškova.V. To znaĉi da u sluĉaju neiskorišćenih kapaciteta preduzeće treba da prihvata nove porudţbine koje su po cenama iznad graniĉnih troškova. Radunović.. Ovaj metod polazi od predpostavke da se proizvodi ralizuju prema trţišnim cenama koje se formiraju na osnovu ponude i traţnje. Ukoliko je . Ta pozitivnost je samo uslovna. M. koji ĉine proporcionalni i eventualno relativni fiksni troškovi. Cena koštanja u takvim uslovima sluţi samo kao orijentacija u voĊenju poslovne politike predizeća Kalkulacijom se obuhvataju samo stvarni toškovi vezani za proizvodnju konkretnog proizvoda.161. preduzeće iz ranijih narudţbina pokrilo fiksne troškove. Raspodela dohotka prema rezultatima rada i metode obraĉuna troškova.

-7- . koje se primenjuju u teţnji da se unište konkurenti i osvoji trţište. OSTALI SLUČAJEVI PRIMENE GRANIČNIH TROŠKOVA Teoriju graniĉnih troškova i praktiĉno primenjuju preduzeća u trţišnim privredama. a višak proizvodnje iz slobodnih kapaciteta plasiraju na inostranom trţištu po damping cenama. a rezultati su dobro poznati. preduzeća iz prodaje na domaćem trţištu podmiruju efektivne troškove proizvodnje. što zanĉi da su niţe i veoma konkurentne. Ove cene su utvrĊene na bazi graniĉnih troškova. U praktiĉnoj realizaciji ove metode. «Direct costing» metodom. To je sluĉaj sa takozvanim «damping cenama».5. Ovakve cene je primenjivao Japan u pohodu na osvajanje svetskog trţišta.

Razlog tome je što će troškovi u dodatnom sloju proizvodnje. Iz ovoga proizilazi i dobar poslovni rezultat preduzeća. -8- . marginalni troškovi po jedinici proizvoda biti niţi od proseĉnih troškova po jedinici proizvoda u poĉetnom sloju proizvodnje. MeĊutim u sluĉaju prenaprezanja kapaciteta dodatnom proizvodnjom dolazi do nagle progresije graniĉnih i proseĉnih troškova što nam još jednom govori o znaĉaju optimalnog iskorišćenja kapaciteta.ZAKLJUČAK S'obzirom da se marginalni .7.graniĉni troškovi javljaju pri većem stepenu iskorišćenja kapaciteta odnosno dodatnom sloju proizvodnje u okviru postojećeg kapaciteta. preduzeće treba da se usredsredi na optimalno iskorišćenje kapaciteta. Time se postiţe niţa cena koštanja proizvoda i veća konkurentnost na trţištu kao posledica formiranja povoljnijih i elastiĉnijih cena.

LITERATURA 1. Jocić. ekonomika preduzeća. -9- . ICIM Kruševac 2004.dr Milorad D.8. Ekonomika proizvodnje-priruĉnik 2. Prof. Mr Ĉedomir H. Pavliĉic.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful