HRONO NUTRICIJAProgram ishrane o kome će ovde biti reči je kombinacijanajsavremenijih saznanja iz oblasti fiziologije ishrane, endokrinologije,biohemije i biofizike

.Ovaj program je prvi ove vrste registrovan u našoj zemlji, a jedinstvenpo tome što pomaže svakom čoveku da ostvari idealnu težinuistovremeno sa postizanjem idealnog zdravlja.Proizvod je višegodišnjeg iskustva i školovanja u najznačajnijimsvetskim centrima, kao i saradnje sa najvećim imenima današnjice umnogim oblastima Anti Aging Medicine, odnosno medicine koja se baviusporenjem procesa starenja. Registrovan je u Srbiji 2009. god i patentiran pod nazivom:HRONOISHRANA dr GIFINGNaš cilj je da svaki čovek dobije osnovno znanje o funkciji njegovogorganizma, jer je to znanje osnov očuvanja zdravlja i vitalnosti.Program hrono ishrane omogućava da se bez velike muke, za kratkovreme, nauče principi zdrave ishrane, pravilnog izbora namirnica idobrih kombinacija različitih namirnica, koji se mogu primeniti na svimgeografskim širinama i dužinama, u svakoj prilici, u školi, na poslu, kod kuće, na odmoru ili poslovnom putovanju.Naročito je značajan po tome što se sva pravila mogu primeniti unutarporodice i što se deca mogu veoma rano pravilno usmeriti ka cilju daimaju dug i zdrav život.Oni koji su oboleli od načešćih savremenih bolesti metabolizma za 10do 30 dana smanjuju vrednosti holesterola, triglicerida i šećera.Program zadaje neka pravila i postoje zahtevi kojih se moramopridržavati, s druge strane, restrikcije su minimalne i lako se podnose.Rezultati pokazuju 100%

uspeha kod svih onih koji su se potrudili danauče osnovne fiziološke procese.Program ne podrazumeva brojanje kalorija, merenje namirnica iodredjivanje količina hrane, ne postoje jelovnici, kao ni zadati recepti.Naprotiv, filozofija programa je u tome da svaki čovek dobije znanje1 koje će biti osnov za njegovu sopstvenu inicijativu, maštovitost isnalaženje u svakodnevnim životnim situacijama.U okviru našeg centra za dijagnostiku, obavljamo sve neophodnedijagnostičke procedure u cilju utvrdjivanja postojećeg zdravstvenogstanja, a zatim u toku višemesečnih konsultativnih pregleda i kontrolapratimo postignut rezutat.Prednost programa hrono ishrane je u tome što se nikada ne javljatakozvani jo-jo efekat (gubljenje-vraćanje težine), a metaboličkiporemećaji se trajno rešavaju. Uslov za primenu ovog programa je samo postojanje želje i dobre voljeda se malo uči i da se znanje primeni. Onaj ko nauči ove principe imaobavezu da obuči najmanje jednog čoveka pravilu hrono ishrane i dase oseća dobro što je još nekom pomogao!Svako treba da ima dovoljno znanja da sebi ostvari zdravlje, da sebavi preventivom, odnosno sprečavanjem nastanka bolesti.Uz program, naš tim lekara preporučuje odredjenu kombinacijuvitamina i antioksidanasa, minerala i aminokiselina, isključivo premarezultatima ciljanih dijagnostičkih procedura, a preparati se nabavljajuu svim apotekama. Ovi protokoli ubrzavaju rezultate, detoksikuju jetru, čuvaju pankreas od metaboličkih oscilacija i omogućavajutrajnost postignutih efekata. Novo u programu je individualnasuplementacija prema morfotipu tela.Osnovna ideja za režim ishrane po satnici, potekla je od francuskoglekara Alain Delabosa,

koji je registrovao svoj program 1986. godine.Pretrpeo je brojne promene u svetu do sada, a u našem centruprimenjujemo program prilagodjen našim pacijentima od 2005.godine.Svako novo iskustvo u praksi proteklih godina nam je omogućilo danapravimo najkvalitetniji program, sa apsolutnim uspehom, jer ovajprogram u potpunosti odgovara našem prosečnom čoveku, zato smoga i registrovali u ovom obliku.Moja je preporuka, u stvari, molba je da pročitate svaku stranu ovogpriručnika, jer ćete sigurno promeniti neke ranije stečene navike inaučićete da je lako prihvatiti zdrave navike.Mi smo u svakom trenutku tu da razjasnimo bilo koje pitanje koje semože pojaviti u toku programa.2 dr Ana GifingPriča o masnom tkivuSvaka masna ćelija našeg tkiva (koja se zove adipocit) je perfektnoorganizovana mikro fabrika sa 24-satnim radnim vremenom.Zadatak ove fabrike je da proizvede i sačuva, a zatim prema potrebi ioslobodi rezerve goriva, da bi se naše telo snabdelo svim dnevnimenergetskim potrebama.Masno tkivo je od vitalnog značaja za organizam, znači, treba svakako da gaimamo, ali samo u odredjenom procentu, svaki višak je štetan, dok je i svakiveći gubitak tog tkiva loš, jer je povezan sa mnogim metaboličkim ihormonskim poremećajima i bolestima.Mehanizam nagomilavanja masnog tkivaDa bi formirale svoje rezerve, masne ćelije uzimaju iz krvi masne kiseline išećere, koji se unose hranom (ne zaboravimo da se šećeri nalaze u skorosvakoj namirnici, pre svega u cerealijama, odnosno žitaricama – pšenici,heljdi, raži, pirinču, ječmu, zobi, itd, zatim u voću, slatkišima i velikom brojupovrća).Masne ćelije su dobro opremljene ćelije za ovu

zaspivanje najkasnije doponoći. u periodu izmedju 8h i 20h.šniclu. Masna ćelija započinje fazu stvaranja masti. svi procesi skladištenja masti seuključuju. alipodvlačimo da efekat povećanja vrednosti insulina traje do oko 3sata . kad god nešto pojedemo (jabuku. unošenje tri obroka u toku dana. Nakon prve faze.hormona koga luči naša gušterača (pankreas).Čim se nivo insulina poveća. odnosno faze upumpavanja. zelenu salatu. a istovremeno se sva druga vrata ćelije zatvaraju. odnosno skladištenje masti. kuvanu šargarepu. hormon odgovoran za skladištenje masti3 U našem organizmu sve što se odnosi na stvaranje energije funkcionišeperfektno.ulogu i imaju vrlo napredan iosetljiv sistem za pumpanje i sakupljanje.Nivo insulina u toku 24 sata bi trebalo da normalno postigne trimaksimuma (tkz. masnećelije dobijaju komandu: skladišti! Znači..Insulin. poznatih kao trigliceridi. a to se dešava pri svakom unosu hrane. hleb.koja se se zove lipogeneza.Ceo ovaj postupak je dirigovan od strane glavnog dirigenta: insulina. pire krompir ili čokoladu)..Izmedju mnogih parametara. sve dok je naš dnevni ritam normalan.Stvoreni trigliceridi se skladište u specijalna skladišta unutar masne ćelije. što zaustavljasvaku drugu njenu aktivnost. jedan pri svakom obroku. šećere i masne kiselinepreuzima čitava armija enzima koji pomažu u daljoj proizvodnji velikihmolekula. ono što ovde pominjemo kao normalni ritam jeukratko sledeće: budjenje do 8 časova izjutra. pika ili vrha). jer je to i njena najznačajnija uloga u organizmu. zatimnakon 60 minuta ovaj nivo normalno počinje da se smanjuje.

a taj proces se zove lipoliza.nakon unosa bilo koje hrane.Glavnu krivicu za nagomilavanje telesne težine upravo snosi dezorganizacijau telesnom prirodnom ritmu unošenja hrane. kao i kompulsivno “grickanje” izmedju obroka. danas je ovo jedan od najčešćih poremećaja u navikama kodsavremenog čoveka.Zašto? Ili jedemo često – u kraćem intervalu od 3 sata. Ni jednu ni drugu naviku naš metabolizam ne oprašta!O ovome će još biti govora malo kasnije.4 Na žalost.Šteta od uzimanja “grickalica”Za aktivirajući signal za lučenje insulina uopšte nije potreban kompletanobrok. da bi ovaj proces započeo.Od najvećeg značaja je ovo saznanje primeniti kod dece. fizička aktivnost). dovoljno je uneti jedan zalogaj neke hrane. naučiti ih da ne jedu slatkiše. kad prestane aktivirajući signal skladištenja. ćelija započinjepripreme za oslobadjanje masti.Ako želimo da smršamo.Ovo je jedan od razloga zašto uzimanje grickalica izmedju obrokaprouzrokuje ili nagomilavanje masnog tkiva. ili preskačemoobroke. ukoliko postoji veća potreba za energijom(kretanje.Stvari postaju loše kad se poremeti naš ritam unosa 3 obroka dnevno.tri u toku dana. ćelija počinje da stvara masti iznova.Nakon tog odredjenog vremena. ili pak ne dozvoljava dasmršamo do neke željene težine.u proseku 3 sata nakon uzimanjahrane.odnosno. Tog trenutka prestajeoslobadjanje masti. i to . zatvaraju se sva ćelijska vrata i započinje lipogeneza. čips ili bilo koju grickalicu van .Ovo oslobadjanje masnoća iz masnih ćelija se dešava dalekointenzivnije i brže. prva stvar koju treba da uradimo je da se vratimounosu regularnih obroka.Tada masne ćelije dobijaju nalog za skladištenje.

voće.Deca koja preterano mnogo jedu.Ovi ljudi se suočavaju sa mnogim bolestima u životu.naprotiv. Jedan od razloga zašto dolazi do gojaznosti kod dece je. ali ovo seodnosi i na bonbone. bez naslaga masnoća. a pri tom i kraći životni vek. izmedju svih drugih iupravo ovaj mehanizam umnožavanja ćelija zbog povećane potrebeskladištenja masti. zovu se pre-adipociti.Dečije telo se postara da se masne ćelije ubrzano razmnožavaju.Kod ljudi koji su gojazni od dečijeg uzrasta. pa su gojazna deca unapred osudjena da kasnije uživotu imaju brojne zdravstvene probleme. skoro u 80%slučajeva imaju problem da održe idealnu težinu u odraslom dobu. daleko više . njihov broj ostane uvek isti i kasnije uživotu. deca koja su bila debeljuškasta u ranom detinjstvu. Ovećelije imaju ogroman potencijal za umnožavanjem. kiflu. pa je i zbogpovećanog broja adipocita sama hormonska aktivnost kod njih poremećena.adipociti. pa taj veliki broj adipocita skladišti veliku količinu masti.Deca koja su u periodu razvoja bila mršava.Zašto se napominje da je ovo od najvećeg značaja sprečiti baš kod dece?Zašto danas postoje veoma gojazna deca?Ćelije masnog tkiva su kod dece još nerazvijene. stvaraju ogromnu količinu masti i potrebaza skladištenjem te stvorene telesne masti je velika. potencijal za skladištenjem masti je daleko veći nego kod ljudi koji u detinjstvu nisu bili gojazni. a kada se jednom umnože ove ćelije . uglavnom u odraslom životnom dobu nemaju problem sa viškom težine.Masne ćelije su veoma aktivne u smislu sekrecije odredjenih hormona imetaboličkih supstanci. djevrek i drugo.regularnog obroka.

u pecivu. ujutru jedem samovoće. Svakako je došlo do odredjenih minimalnih promena ugenetskom kodu nakon prelaska čoveka iz nomadskog načina života (kad jesamo lovio) u mirniji život sa uzgajanjem poljoprivrednih . dijet cola je izazivač broj 1. upravo prosti šećeri – beli šećer. ali ima isledećih izjava: ne večeram uopšte jer je to zdravije. ali i u kečapu. koji deca toliko vole). ali o tome ćemo kasnije.pogotovo slatkiša. itd. kao i hidrogenizovanebiljne masnoće (a njih ima u praktično svakoj grickalici iz kese. uopštene jedem meso.posnim kolačima i dr. med. nikad ne stignem da ručam. uopšte nije dobro!-u organizmu čoveka se skoro ništa nije izmenilo od vremena kad jeprimitivni čovek bio lovac i kad nije imao mnogo različitih namirnica usvakodnevnoj ishrani.. itd (a njih ima u veoma velikom broju namirnica i grickalica.5 Napici.. sve ovo nijedobro. drugi najčešći poremećaj u navikama u ishrani jepreskakanje obroka..šećerne bolesti u Americi u dečijem uzrastu.. poznato je da su najsnažniji pokretači gušterače.). posebno dijet pića. žutišećer.negovršnjaci koji su imali normalnu telesnu težinu u detinjstvu (visok pritisak. kao što su kafa i čaj sa dodatim šećerom (ili veštačkimzasladjivačem) menjaju naš ciklus skladištenja i oslobadjanja masti.Preskakanje obrokaPored uzimanja grickalica. pojedem do 2 kg voća svaki dan. odnosnopankreasa na izlučivanje insulina.U našoj praksi.šećerna bolest. najsladje mi je da jedem uveče u 11. verovali ili ne. bolest srca i krvnih sudova i drugo).. od mnogih pacijenata čujemo da ne doručkuju. voćnisokovi takodje spadaju u kategoriju namirnica koje treba izbegavati izmedjuobroka.Naravno.

-Iako možda i ne osećamo . jer semenjao i način života i ishrana. voće samo po sebi. pozakonu fiziologije ljudskog organizma oko 17 h. ili kodmnogih ljudi čak i veći pad šećera.Prvi lovci su imali O krvnu grupu. u našem krvotoku najviši i kada je lučenje insulinanajaktivnije. ali o tome će mnogo višereči biti kasnije. nikako ne daje gradivne elemente organizmu. Zafunkcionisanje srca i unutrašnjih organa.Veliki problem nastaje kod ljudi koji izbegavaju doručak (najvećibroj). neophodni su proteini i masti. najbrži i najefikasniji. žitarice i voće.ili samo voće (štotakodje često čujemo). veoma visokokalorijskihnamirnica.Ipak. Voće je poželjno jesti umereno i u odredjeno vreme u toku dana. dok A krvna grupa ima veliko opterećenjeorganizma od mesa. S druge strane. Po to j teoriji. Tada senajbolje osećamo. ljudi koji su se bavili poljoprivredom suosim mesa jeli i razno povrće. O ovome danas naučnici znaju skoro sve ine postoji više ni najmanjasumnja u opravdanost unosa odredjenih. upravo kad je nivo kortizola. organizam priprema energiju za sve naše dnevneaktivnosti.Šta se zapravo dogodi kad preskočimo unos hrane ujutru?-Nivo hormona kortizola je veliki.Voće i bobice su drevni lovci jeli kad nisu imali ulov. O krvna grupa stvara odličnuenergiju od unetog mesa. a kasnije je došlo do promena. hormona6 budnosti. upravo ujutru. pa se njihov organizam pomaloi polako prilagodio na takvu vrstu hrane. a to je.Na ovom saznanju iz istorije se bazira teorija ishrane po krvnim grupama.U tom periodu je metabolizam najsnažniji. to jest. ili uzimaju veoma malu količinu hrane ujutru. kad nisu moglida nabave meso.kultura. u krvi nam je blaga hipoglikemija.

mozga. pa počinje sa predodredjenimizlučivanjem odredjenih supstanci koje treba da pomognu u varenju. kad ljudi u sredinama gde ishrananije problem.. ili još gore. to jest materije u organizmu kojesu bile sposobne da i od najmanje bobice ili voćke koja bi se pojela. kada čovek nije jeo svaki dan (a još manje triputa na dan). popijemo kafu sa šećerom (ili jošmnogo gore od toga – popijemo kafu sa veštačkim zasladjivačem) i timebukvalno zaključamo sva vrata na našim masnim ćelijama. naprave neohodne energetske zalihe. jedini način da preživi. one započinju intenzivan proces zaštite svojih postojećih rezervineophodne energije za rad organa.U prastara vremena. naš želudac i ceo digestivnisistem se sprema da primi hranu. aktivni bipostajali samo sintetišući enzimi. ne unesu hranu u zadatom biološkom ritmu. bila je jedna prirodnakarakteristika masnih ćelija: izazivanje automatskog zaustavljanjaaktivnosti svih enzima koji razgradjuju masne rezerve u njima. odnosno drevni princip nam pravi veliku muku.Ništa se u telu čoveka nije izmenilo ni sad.nikakvu glad..nakon jednog . odnosno mast. telo to prepoznaje7 kao pretnju i odmah započinje brojne mehanizme odbrane u cilju uštedeenergije.Zašto je to tako? Jedan atavistički.Kada nije bilo redovnog unosa hrane. mišića i mozga (i svih unutrašnjih organa). odnosno mesa.Na taj način priroda se postarala da ušteda energije za rad srca.Znači..Šta mi uradimo ?Tada mi preskočimo ovaj obrok. jetrei svih ostalih organa bude izuzetno velika i tako je omogućen život u svimzadatim uslovima.-Aktiviraju se brojni hormonsko-enzimski mehanizmi koji služe u stvaranjuneophodne energije za rad srca. to jestadipocitima.

umesto da suizgubili i dijagnostikujemo nivo holesterola i do dva puta veći od prethodno. a na žalost. aostatak sačuva i uskladišti. jedini pravi način ozbiljnog čišćenja organizma . a nikako posvećivanje kuvanju iisprobavanje brojnih poslastica. sve što pojedemo kasnije(pa makar to bio i list salate ili jabuka). drevni principi i dalje funkcionišu. medicinaima brojne dokaze da ovi atavistički. biljnog šlaga itd. raznoraznim kaloričnim pitamaili sojinim šniclama).pre-posta izmerenog nivoa.Post bi trebalo da bude odricanje..Ovo se odnosi na dugotrajne navike koje čovek ima.opravdano i u medicinskom. konzumiranjem velike količine posnih kolača itd. posnih kolača. razne pite od krompira. a zašto je to.preskočenog obroka. nasuprot preko milijardu onih koji su manje ili višegojazni. ili mesa brojnim zamenama za meso. može sereći da on predstavlja veoma dobro čišćenje i tela i duha. u praksi senajčešće suočavamo sa pacijentima koji su dobili na težini. jernikako ne smemo da zaboravimo da danas u svetu ima više od 815 milionaljudi koji pate od gladi.Takodje. pa se ovi principi hrononutricije mogu proveravati u svakodnevnojmedicinskoj praksi. a ne o modernomvidjenju posta sa unošenjem namirnica kao što su bilji sir gauda ili biljni sirtrapist.. opisaćemo malo kasnije u delu o neefikasnimdijetama). bazalni metabolizam se uspori. jer je sveto deo prirodnog nagona za preživljavanjem ljudi.Jer nakon perioda posta. osim u religioznom smislu.. pavlake i šlaga -biljnim.Kad je post u pitanju.Treba da traje 40 dana (ne kraće. višestruko se iskoristi.post treba da podrazumeva manji kalorijski unos(nikako nepodrazumeva zamenu mlečnih proizvoda biljnim sirevima. a govorimo o pravom postu..

masnih rezervoara. srećom po nas. .je zapravo post kojipodrazumeva unošenje samo vode u trajanju od 1 . koji jeodgovoran za razlaganje triglicerida.8 Kao što smo rekli. potrebno ih je razbiti u manje delove(trigliceridi ne mogu napustiti zdravu.takodje i otpušta mast koju je prethodno uskladištilo. koji se zovurezervoari.Da bi se ovi molekuli otpustili u krv. koji se zovu trigliceridi u svoje specijalne delove ćelije. hormon insulin vredno radi napravljenju energetskih. neoštećenu masnu ćeliju. Tajna smanjenja masnoća je opet u enzimima. enzim koji razlaže masnoću se nalazi u masnoj ćeliji. ne postojinikakva magična masaža. sve dok je hormon insulinprisutan u većoj koncentraciji u krvi. ali je potpuno neaktivna.posle čega treba lagano uvesti najpre tečnu hranu. sve vreme dok jedemo i grickamo.Ovo je drugi deo procesa obezbedjenja energije za funkcionisanje ljudskogorganizma. ono isto tako. pa sve ostale namirnice. masne ćelije. najviše 5 dana. hormoninsulin direktno blo kira enzim lipazu!Znači.Lipaza. odnosnoadipocitu. aponavljamo. a enzim koji razlaže masnoće iztih naših masnih rezervi ne funkcioniše uopšte.Kako se mast oslobadja iz masne ćelije?Dok s jedne strane masno tkivo skladišti mast.ali ovaj post se može obaviti isključivo uz medicinsku kontrolu i praćenje odstrane lekara. odnosno adipociti. Ne postoji ni teorijskamogućnost da izgubimo i miligram masti sve dok je hormon insulin aktivan. su ukladištili velikemolekule. osim ukoliko se sama ćelija ne raspadne). posebno enzimu lipazi.3 dana. ili supstanca koja može dovesti do toga da masnaćelija izbaci svoj sadržaj. jer svojom aktivnošću.

struku i bokovima i veoma sutvrdokorne za uklanjanje. sada sasvim male partikule otpuštaju u krv. već jedna masa puna biološkog.fizička agresija. Te masne kiseline zapravo služekao mišićno gorivo. takozvani stres hormoni. ali i industrijskog otpada.).Te naslage su najčešće one na stomaku. gde se uz pomoć jetrinihenzima direktno pretvaraju u trigliceride.Ovi delići se zovu masne kiseline i glicerol. preuzeti oveelemente i u svom delu za reciklažu. te se ove.Masne kiseline delom odlaze i u jetru..Kad se u krvi nadju masne kiseline i glicerol.9 Stalnim svakodnevnim ponavljanjem ovog procesa može se uskladišti jednaogromna količina otpadnog materijala.on je maksimalno aktivan još oko 2-3 sata nakon svakogposlednjeg zalogaja koji smo pojeli.. hladnoća. kojise veoma teško uklanja. Aktiviran izlučenim stres hormonima. Oni se otpuštaju u najvećojmeri pri fizičkoj aktivnosti ili u stanjima stresa: toplota.Hormoni koji aktiviraju i podstiču aktivnost enzima lipaze.-ili ćemo biti fizički neaktivni. mentalni stres.pa će ubrzo masno tkivo. enzim lipaza razlaže molekul trigliceridau manje delove i specijalnim biološkim ključem otvara izlazna vrataadipocita. a ove supstance nisu više zdravomasno tkivo. ali ovaj put u delu koji služi za skladištenje otpada. postoje dve alternative:ili ćemo biti fizički aktivni i naši mišići će sagoreti energijukoja im je ponudjena. te će masne kiseline i glicerol ostati u krvotoku. upravoonog enzima koji nam smanjuje masne depozite su adrenalin inoradrenalin. tada se oni nazivajuserumski trigliceridi . koje je zapravo biološka fabrika. retransformisati ponovo u trigliceride iuskladištiti.

Poznato je da postoji odredjen broj ljudi. Kad supovišeni trigliceridi u krvi. masno tkivo ne elimiše iz organizmani na koji način nagomilanu mast.10 Efektivne fat-burning vežbeIntenzivne vežbe nisu način da se oslobodimo viška masnih naslaga. OPTIMALNO 4 SATA!Pravo vreme za vežbanjeKao što smo videli.odnosno pankreasa.Svako povećanje vrednosti triglicerida i holesterola jesiguran znak patnje naše jetre. a pri tommogu jesti mnogo i čak vrlo nezdravo. to se zovegenetskipolimorfizam.. uz sve loše navike.Ovo. onimogu imati idealnu telesnu težinu i bez mnogo fizičke aktivnosti.pa bez obzira na tokoliko se mi hvalili našim prethodnim zdravljem.pa kako nemaju problema u metabolizmu masti.Ne postoji posebna tajna: osnovno je pokrenuti mišićei masne naslage će se prirodnim putem smanjivati. to je pouzdan znak da ne postoji fizičkaaktivnost uz istovremenu povećanu proizvodnju masnoća. gledano po bilo kom nutricionističkomprincipu.i nalaze se u slobodnoj cirkulaciji. ipak dovodi do raznih zdravstvenih poremećaja. kao i gušterače. masne ćelije su fantastični proizvodjači i čuvari energijeneophodne za rad srca i mišića. koji u svom genomu imaju prirodnuzaštitu od svih poremećaja u metabolizmu masti. To rade naši mišići.NAPOMENA: IZMEDJU OBROKA MORA DA PRODJEMINIMALNO 3. oni suosnovnamašina koja sagoreva mast i pretvara je u energiju neophodnu zakretanje. . povišenim krvnim pritiskom ili nastankom karcinoma. na žalost. u starijojdobi ćemo se suočiti sa ozbiljnim problemima koji rezultuju metaboličkimporemećajima.Ali.počevši od životne dobi izmedju 55-60 godina.

. ali i to moramo raditi pametno.Statistika kaže: ljudi koji primenjuju ovaj princip čine upravo najvećiprocenat onih koji imaju idealnu telesnu težinu.Trik je u tome. Najbolje vreme za vežbu je ujutru.Znači. Statistika kaže da je procentualno daleko veći broj iznenadnih smrtiusled opterećenja srca u toku trčanja u rano jutro nego u bilo koje drugodoba dana. a tada je znači i nivo aktivacije svihnaših životnih funkcija najviši.Pravo vreme za vežbanje je ono kad se masne ćelijespremaju da započnu proces oslobadjanja masti. pa nije dobro preopteretiti srce većim naporima u tovreme.Ove jutarnje vežbe moraju biti umerene.Sem što je potpuno neefikasno.Ne treba da vežbamo u vreme kad hormon insulin blokira enzim lipazu. ali ovoposlednje je najgora alternativa. moguće je da se varenje uspori i da imamo kontraefekat ukolikoželimo da smršamo. kako imati najveću korist od vežbanja uklapanjem fizičkeaktivnosti u hronobiološki ritam.kortizol je takozvani hormon budnosti. jernašem srcu i krvnim sudovima treba najmanje 3 sata nakon budjenja dapostignu pun kapacitet.Naprotiv. to jest dok traje lipogeneza.pogrešno je ujutru trčati (što većina ljudi smatra veoma zdravim).Iskoristimo prirodnonajaktivniji period za lipolizu. odnosnorazlaganje masnoća (nivo kortizolaujutru je najviši izmedju7 i 8 sati .Kad i kako se vežba je takodje veoma bitno.Najmanjeje .11 Ostalitermini za vežbanjesupre ručka ili pre večere.Znamo da se moramo pokrenuti.ne vežbamo posle obroka i to najmanjesledeća 2 sata . a prema savetima stručnjaka. odnosno stvaranje masti.a pre doručka. može biti opterećujuće za varenje unetehrane. I to bez ikakve muke.

potrebno je vežbati dužeod pola sata u kontinuitetu i to sa najviše 50%maksimalnog kapaciteta. aerobik)brzo isprazne zalihe ugljenih hidrata.čak i ako budemo jeli samo presno povrće nakon intenzivnogtreninga!Ovo je jedan od razloga zašto su se ove vežbe pokazale kao neefikasne. jer se masne zalihe nisu ni počele topiti. Uz ovaj efekat. koji kasnije. koji rezultuju zaključavanjem čuvenih vratamasnih ćelija i čuvanjem zaliha masti (naše telo ove teške vežbe prepoznajekao pretnju.Teške vežbe (sprint. pokreću se svi mehanizmi za processtvaranja masti.Ovo je jako loše. a tovodi u hroničan sindrom stresa. a ne kao stimulans!). akutan pad šećerapovećava potrebu za unosom hrane. gde ćemo maksimalnopoštedeti ugljene hidrate iz rezervi tela. a naš mozak dajekomandu da moramo uneti novu hranu da bi se zaštitili svi unutrašnji organi iobezbedila neophodna energija za njihov rad.Za eliminaciju masti. pa bez obzira jeli mi tada ili ne. jedan od razloga je štotim postupkom veštački održavamo naše nadbubrežne žlezde aktivnim.Naše telo se strateški priprema za taj unos. a pre svega poremećajuimuniteta). Po mnogim istraživanjima.Teretana može biti dobar izbor.brzi hod (5.5do7.preporučljivovežbanje posle 9sati uveče (razlozi su brojni. a s druge strane. nakon nekoliko godina oveprakse dovodi do brojnih poremećaja u telu. koji dalje dovodi do nizametaboličkih poremećaja. osimšto mogu biti opasne za srce kod gojaznih ljudi.5 km/sat) . ali isključivo uz stručni nadzor profesionalnogtrenera.odnosno glikogena iz jetre i dovedu do zamora. mi ćemo dobijati na težini. koji počinju da vežbaju posavetima vidjenim na TV.

pluća. znači lagana šetnjane spada u ovu priču (šetam psa svaki dan.termoregulacija itd. . bez aktivnosti mišića. što mentalnih.Kad unosimo manje hrane. Idealna je u trajanju odnajmanje 40 dana (kao što bi trebalo da bude smanjen unos hrane za vremepravoslavnog posta). to su štetnije. ovo su samo neki od odgovora na pitanja o fizičkojaktivnosti). Što su restriktivnije. guram kolica. predlaže. rekreacija ne podrazumeva hodanje od oko 3 km/h. donose više štetenego što daju korist. u roku od 48sati se smanjuje bazalni metabolizam i mi veoma brzo počnemo dafunkcionišemo odlično na restriktivnom kalorijskom unosu.srce. creva.Zašto su mnoge dijete neuspešne?Danas su stručnjaci za nutriciju jednoglasni u stavu da mnoge dijete kojepreporučuju nedovoljno obrazovani lekari ili priučeni laici. muškarci 3 sata (ovo je zbog razlike univou testosterona u krvi)..kako većina dijetskih režima. jer se za to vreme naše telo u potpunosti prilagodi naovu restrikciju i daleko bolje odreaguje kasnije pri povratku na uobičajenikalorijski unos. I to zbog višerazloga. ma koliko nizakon bio. što fizičkih. jetra.Šta se dogadja: ponovo drevni princip očuvanja energije za rad srca i svihdrugih naših vitalnih organa.Žene treba da imajunajmanje 4 sata aktivne rekreacijeu toku jedne sedmice.jedao najefikasnije rezultate u očuvanju zdravlja i to zaista ubedljivo.Posebno je besmisleno raditi kalorijsku restrikciju koja traje do 28 dana.. naše telo to prepoznaje kao pretnju. na žalost.12 Ali. Bazalni metabolizam je količina kalorija koju moramo uneti u tokudana da bi funkcionisali naši organi . šetam saprijateljicom po gradu.

obrnuto od procesa smanjenja bazalnog metabolizma. a zapravo je neštonajlakše što možemo za sebe da uradimo. odnosno merenje količine unetehrane snažan okidač stresa kod čoveka??) i vratimo se većem. napraviti pravu kombinacijuhrane.13 Znači.Za to vreme smo non stop gladni i nervozni.Ovo zvuči komplikovano i čini se da je jako teško. odnosnoprethodnom kalorijskom unosu.. sad nam treba.. ili imamosmanjenje obima tela (što je bolje.Ali. najmanje 4sedmice da se naše telo podesi na novo stanje i da se poveća vrednostbazalnog metabolizma . ali imamo željene rezultate. jetre. pluća i svihdrugih unutrašnjih organa). .Spomenula sam ranije dijet pića. a tiče se veštačkih zasladjivača. već i dodamo malo masti na onu količinu koja je postojala predijete.Zatim dolazi preokret.. postaje prevelika uovom periodu.. ne samo što vratimoizgubljeno. prestajemo sa dijetom (da li smo pomenuli da suispitivanja pokazala da je brojanje kalorija. jer to znači da smo smanjili zapreminumasnog tkiva. koja postaje komotna). koje ima malu specifičnu težinu.Bitno je znati koje namirnice dovode do “nagomilavanja” masti i važno jekako pametno upotrebiti saznanja u vezi sa kvalitetom namirnica. umesto 48 sati.Tada najčešće smršamo tako što. pa nam vaga manje govori odgarderobe. tada dolazi do čuvenog jo-jo efekta i mi. koja vodi ka stresu. prethodno uobičajena količina hrane koju smo jeli. ili izgubimo nešto u težini (što na žalostpodrazumeva smanjenje mišićne mase i količine vode iz ćelija). koji se dešavarelativno brzo u cilju zaštite energije za rad srca.Najbolje je promeniti kompletno način ishrane... mozga. ali pri tom nikako od toga ne praviti nauku.

apsolutno najveći od svih namirnica koje unosimo. a kako ne postoji ništa značajnou krvotoku što treba da se prebaci u fabriku za stvaranje energije. a njegov indeks kiselosti je 40. sorbitol. ne aktivira pankreas. UVEK postoji dodatak zasladjivača kao što suaspartam. ponovo se kod nas pojavio prirodni zasladjivač. najzdravije je unositi taj šećer. saharin.Zbog jedne dobre osobine fruktoze..Takodje. nego ono sa veštačkimzasladjivačem.odnosno smanjenje unosa ugljenih hidrata u vidu hleba. izuzetno jebazna supstanca. STEVIA.. od svih šećera ne dovodi do snažnog porasta nivoa insulina. jedinofruktoza. pa deluje i kao zaštitnik imuniteta.Šta se zapravo dešava: mi popijemo dijet piće ili kafu za zasladjivačem.Često se u dijetama smanjuje unos sporih šećera (takozvane low carb diets. Počinje aktivacija brojnih hormona i enzima. na bočici na kojojpiše – bez šećera ili sugar free.. . to je biljniekstrakt. uslovno rečeno. odnosno adipociti... pa ključ čak i zaturimo na neko vreme. ciklamat itd. ponovodolazi do principa reakcije na pretnju i mi zaključamo sva moguća vrata naćelijama masti. plus.Znači. Ali.Aspartami drugi veštački zasladjivači su još snažniji okidači izlučivanja insulina odprostog. jer je došlo do lažneuzbune.nivo insulina odjednom poraste. Sad odjednom postajuzbunjeni i pankreas i masne ćelije. zdravije je popiti slatko piće. brzog šećera. a mi u krvi nemamo nikakav nov unostakozvanog brzog šećera koji treba da se metaboliše.. Aspartam je jedan odnajkancerogenijih poznatih zasladjivača. nema kancerogenih efekata. zaista USLOVNO !Potrebno je biti oprezan sa vitaminima u šumećem obliku.

. ima ih u svim supama iz kesice.slatkiša. slanih grickalica. za koje se donedavno verovalo da nisu štetne(margarin. mi jeopet podstaknemo (zaključavanje vrata adipocita).. Takozvane trans-mastiPosebna kategorija namirnica je ona koja u sebi ima diskutabilne masnoće. stvaranje masti. Te masti se zovu trans-masti.Najveći izvor je margarin. tako da umesto da smanjimo lipogenezu. One povećavajunivo takozvanog lošeg (LDL). a postoje prirodni izvorii sintetska grupa. u Americi postoji zabrana korišćenja takvihnamirnica u restoranima. naše ćelije počinju odredjene metaboličke procese u cilju zaštiteenergije. svimkonzervisanim namirnicama. biljni sir itd. od prirodnih. ali.. nauka ipak kaže: mnogosu štetnije industrijski proizvedene trans masti.cerealija. a snižavaju nivo takozvanog dobrog (HDL)holesterola. biljni šlag. biljna pavlaka.. U svetu je započela borba da se zakonom reguliše zabrana uvoza namirnicakoje sadrže trans masti (Kanada). skroba idrugog).)Najsavremenijim metodama je ipak dokazano je da je šteta ogromna priunosu ovih namirnica. brze hrane.14 odnosno. što posledično doprinosi povećanju potrebe za unosom brzih šećera. aradi se o biljnim proizvodima.Ove masti se dobijaju hidrogenizovanjem i drugim industrijskim procesimaprerade namirnica biljnog porekla. Koriste se za produženje trajnosti peciva. Do skora se smatralo da su štetne namirnice crveno meso i punomasnomleko. zatim hidrogenizovano biljno ulje. pa je veličana uloga margarina u ishrani.. a u Danskoj je odavno regulisan propis o procentutrans masti u namirnicama (manje od 2%).

procena unosa je oko 1g po kilogramu. ovaj unos ipak mora biti oko 1. kao i imunog sistema. a u oblikusuplementacije danas se obavezno koristi kao pomoćni lek u terapiji autizmakod dece. atakodje su fundamentalan izvor vitalnih supstanci: enzima. da bi obezbedilo odredjene amino kiseline neophodne za rad srca iunutrašnjih organa..Unos proteina je više nego nužan.6gpo kilogramu telesne težine. neka to bude signal za oprez (na žalost.Proteini-belančevine: naša bazična konstrukcijaProteini.Znači: čim vidimo da u sastavu proizvoda piše hidrogenizovana biljnamasnoća. kojeobezbedjuju rast. snabdevaju telo amino kiselinama. hormona.15 Naše telo niti proizvodi.razvoj mozga. mada je daleko najbolje da ne postoji uopšte). odnosno popravljanje tkiva. neurotransmitera itd..U crvenom mesu i u pilećem i ćurećem belom mesu se nalaze velikekoncentracije karnozina.. . Ukoliko unosimo malo ili neunosimo uopšte proteine. to ćemo videti na veomavelikom broju proizvoda.Preporuka je da se detaljno prouči sastav neke namirnice koja je industrijskiproizvedena i da se proveri procenat sadržaja trans masti (ne sme biti većiod 2%.mada po najnovijim kliničkim ispitivanjima. kao i u vegeterijanskoj ishrani. naše telo počinje da razgradjuje sopstveno mišićnotkivo. niti skladišti proteine. mi smo do sada u našim prodavnicama pronašlisamo malo proizvoda na kojima piše tačan procenat ovih masti).pekarskemasnoće itd. usporavanje procesa starenja mozga. odnosno belančevine. amino kiseline koja utiče na misaone procese. održavanje i reparisanje.S druge strane.

jerto može da bude više korisno nego štetno.Ograničenje unosa neophodno je kod bolesnika koji boluju od parkinsonovebolesti (ne zabranjeno.Hrono ishrana kaže da ipak treba unositi umerene količine crvenog mesa. danas su opsežna ispitivanja pokazala direktnu povezanost izmedjudebljine čoveka i skraćenja njegovog životnog veka putem jednog donedavnomalo poznatog mehanizma. dovodi do poremećaja ufunkciji i strukturi zglobova i kostiju. otežava i remeti funkcije rada unutrašnjih organa (jetra. dobro poznate načine. već ograničeno) i druga ograničenja za sada nisupoznata.Ali.GojaznostGojaznost negativno utiče na mnoge. naučnika iz St. taloženje opasnihmaterija u crevima. a kasnije studije . kojim naše sopstvene masne ćelije “jedu” onajgenetski materijal koji presudno odredjuje dužinu našeg životnog veka. Thomas Hospital uLondonu.Na osnovu radova doktora Tim Spectora. mnoginutricionisti su protivnici njegove upotrebe u ishrani. tako i kod gojaznih odraslih pojedinaca. bubrezi). presvega). porast krvnog pritiska. ugrožava metaboličke procese. itd. ova supstanca se mora unositi putem suplementacije.ovo se naročito odnosi na funkciju srčanog mišića.mišićima je neophodna ova amino kiselina da pravilno rade. Da bi srcebilo zdravo i aktivno.pankreas.Nivo karnozina se smanji za 67% do starosne dobi od 70 godina. koji je proučavajući genetsku strukturu i patološka opterećenjablizanaca. došlo se do zapanjujućih rezultata o ponašanju genetskih zapisakako kod gojazne dece.16 Rezultati su objavljeni u stručnoj periodici (Lancet Medical Journal. kao što suoperećenje srca i krvnih sudova.Još uvek traje nedoumica oko konzumiranja crvenog mesa.

ćelija dalje ne može da se deli. gde su ciljano ispitivani genetski zapisikod nekoliko hiljada ljudi. Telomera je (po takozvanoj Hajflikovoj teoriji o starenju) zaslužna za dužinunašeg života. imunološkeanalize. tako i kod gojaznih. jerse telomera potpuno skratila i tada ćelija umire. bila je faktor u definisanju gojaznosti.Telomere gojaznih žena . preko 30. ona skrati za odredjenudužinu. pojam koji se ne prevodi. Laboratorijski testovi su podrazumevali kompletne biohemijske. od kojih je preko20% bilo gojaznih (imale su BMI preko 30).Kada se ćelije tkiva podele za onoliki broj puta.125 žena.Jedna od ovih studija. naročito značajna za dalju sudbinu teorije o kraćemživotnom veku gojaznih ljudi je obavljena na 1. kao i analizu jedne posebne strukture unutar ćelija belih krvnihzrnaca. (LA) jesa svojim timom potvrdio rezultate iz Londona. iz Biomedicinskog Istraživačkog Centra u Baton Rouge. koja se zove telomera.Kao posledica mnogih istraživanja. molekula koji nosi naš ukupan genetski materijal. a u zbirnom efektu. a do nedavno jepredstavljao pouzdan indikator za količinu telesne masnoće). koliko nam je prirodapodarila (najčešće izmedju 48 i 54 puta). Istraživanje je pokazalo jednu zakonitost koja se odnosila na ispitane gojaznežene. tadadolazi do smrti organizma. sastavljen je stručni tim na MedicinskomUniverzitetu u New Jersey-ju u SAD. kako normalne telesne težine. tako što se u momentu ćelijske deobe.Vrednost BMI (body mass index.Eric Ravussin. a poznata je po tome što predstavlja perifernideo hromozoma.su objasile i molekularno-biološku strukturuproblema skraćenja životnog veka kod gojaznih ljudi.

otkriveno je da se u krvigojaznih ljudi nalaze značajno viši nivoi jednog hormona.17 Ovaj hormon odredjenim mehanizmima skraćuje telomere (ovo je sličanmehanizam kao što i duvanski dim deluje u smislu skraćenja telomera). Masno tkivo je hormonski aktivno tkivo i ponaša se kaonezavisna formacija.Leibel kaže. akoga luče masne ćelije. ako ovog tkiva imamo manjenego što treba. mislimo na to da je BMI čoveka preko 30. naučnik sa Kolumbijskog Univerziteta u USA. biti osudjeni na to da umru mladi. koji su biligojazne.Ispitivanja su takodje pokazala da i kod dece i kod odraslih osoba. da su prikazani rezultati istraživanja veoma provokativni. može da seočekuje prosečna dužina života.S druge strane. ili oni sa skraćenimtelomerama.Kasnija istraživnja su potvrdila da se ovo odnosi i na decu (gojazna decaimaju kraće telomere od svojih vršnjaka). ako masnoćeimamo u normalnom procentu. ovaj faktor rizikaapsolutno ne postoji.Ubrzo nakon ovih istraživanja. opet će nam nauditi!Koji su pokazatelji gojaznosti?Kad kažemo gojazan. po nazivu leptin. pa iako je mogućnost reprodukcije smanjena. Ovirezultati su podstakli Svetsku Zdravstvenu Organizaciju na akciju i danas seogromna novčana sredstva ulažu u terapiju gojazne dece i preventivugojaznosti uopšte. Rudolph L. pa zatim ostvarili i očuvali optimalnu težinu. ali dane moraju obavezno značiti da će svi gojazni ljudi. čuvaće nas. On ostavlja mogućnost da jevreme neophodno za deobu različito. Ako ga imamo u višku. 2005 godine. naudiće nam. tako da je moguće da se kod nekih ljudićelije dele sporije. Radipreciznosti odredjivanja .su bile statistički značajno kraće nego telomere ženasa normalnom telesnom težinom.

normalno je uhranjen svako ko imaBMI izmedju 18. dobijamo vrednost 20.84.84. da bismo odredili body mass index.84x1.Jednostavno odredjivanje ove vrednosti je sledeće – težinu u kilogramimapodelimo sa visinom u metrima (na primer.5 je takodje patološka igovori nam da je u pitanju pothranjenost.Danas je BMI ipak prevazidjen faktor i pokazalo se da je potrebno uraditimnogo preciznije ispitivanje sastava tela da bi se odredio faktor gojaznosti(pre svega to može omogućiti InBody analizator tela). čak 79% ispitanika odgovarada je u pitanju foto montaža. dovoljno je znati našu težinu i visinu i lakoćemo se orjentisati u kom se delu skale nalazimo.9. malokorpulentniju osobu i ne prepoznaje se medju siluetama izmedju višegojaznih osoba.67)Gojazna je svaka osoba koja ima BMI preko 30.stepena uhranjenosti. dizajnirana je tabela bodymass index-a (bodi mas indeks) po kojoj se možemo veoma brzo orjentisatikakva nam je količina masti. podelimo vrednost 70 sakvadratom visine. 1.5 i 24. Kada bi ispitivači pokazali siluetu dotičnog ispitanika nafotografiji uz siluetu normalno uhranjene osobe.18 Jedna američka psihološka studija iz 1998 godine (4. a vrednost BMI ispod 18. osoba ima 70 kg. a visoka je1.potpuno .500 veoma gojaznihispitanika) otkrila je da 82% gojaznih ljudi sebe vidi kao popunjenu. pa je ova mera postala neupotrebljiva. jer sebe ne mogu prepoznati kao veliku osobu.Često i u praksi možemo čuti izjave kao što su: obožam što sam debela.9.Neko ko ima dobar mišićni sastav i normalnu količinu vode u ćelijama možeimati veći body mass index od osobe koja ima mnogo više masnoća i manjemišićne mase. a preterano uhranjena jesvaka osoba koja ima BMI preko 24.

je upravo ujutru. odnosno masnih ćelija. Depresivnom raspoloženju podlegne 78. vraćanjem osećanja sreće iradosti .Principi Hrono .sam srećna (dokazano je u svim ozbiljnijim neurofiziološkimispitivanjima. da je kod gojaznih ljudi lučenje hormona sreće za skoro 35%ispod normalnog nivoa. ako zanemarimo izjave pojedinih gojaznih ljudi. kao i o vremenu kad se elementi skladište. pokušajmo dashvatimo da je gojaznost izuzetno kompleksna i veoma teško izlečivaBOLEST.Ujutru ćelije našeg tela zahtevaju energiju i tada masne ćelije otpuštajuuskladištenu mast daleko lakše nego bilo kad kasnije u toku dana.ishraneU programu hrono ishrane je od osnovnog značaja primeniti znanja omedicinskoj grani koja se zove hronobiologija. da ovakva izjava nije tačna. pa izgleda.Idealno vreme za unos namirnica koje lako i brzo daju energiju i lako seskladište i otpuštaju.kao i telesnoj težini koja je idealna za nas. a više od 60%pacijenata mora primati medikamentoznu antidepresivnu terapiju!!Znači.7% gojaznih ljudi. to jest.19 .Francuzi za gojaznost kažu da je bolest koja oduzima sreću.Ova bolest se ne odnosi samo na obolelog.iskoristljivosti. već uključuje čitavu njegovuporodicu i radno i prijateljsko okruženje. Dokazano je dagojazni ljudi nisu sretne i zadovoljne osobe. o vrsti namirnica. mi imamo zdrav pristupishrani i time pomažemo uspostavljanju ravnoteže u našem metabolizmu.Najbolji rezultati u terapiji gojaznosti se danas postižu kombinovanjemindividualnih dijeta i suplemenata koji vraćaju ravnotežu uneurotransmiterskoj funkciji u mozgu.Već samo dobrim kombinovanjem ovih principa. a kad seenergetske rezerve otpuštaju iz adipocita.

To su ugljeni hidrati (hleb. sir itd). to jest utičemo na usporavanje prirodnog pada nivoa kortizola u krvi i odlažemolučenje drugih neophodnih hormona. jer mi takvom aktivnošću veštački održavamo nivo kortizola. Eliminacija doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani. mi smo upravo dodali materijalanašim ćelijama da uskladište ekstra mast. kajmak. nastavlja sa skladištenjem. počeo je da se luči hormon sna) i ćelije poliniji manjeg otpora.Uveče se moramo prebaciti na ekonomičniji bio-mod. i kad je oslobadjanje masti samo simbolično. žude za brzim šećerima. hormonbudnosti se mnogo manje luči. da bi ih lakše i sa manje naporauskladištile. naprotiv. nakon noćnog stvaranja masnoća. naše telo.Ako ujutro preskačemo obrok. a nakonnekog vremena i u svako doba dana!Ako uveče unesemo masnoće i šećere. koji učestvuju u reparaciji. tačno na vreme kad one to i inačerade. razne cerealije i masti životinjskog porekla –maslac.Naše ćelije su u večernjim satima već zamorene i lenje. . jer je zabrinuto štonema novog unosa hranjivih supstanci. jer jedino jutarnji unos hrane aktivira masne ćelije da bez oklevanja ispuštajuiz svog skladišta masti i to vrlo intenzivno.Ovo je najčešći problem koji se javlja kod ljudi koji nepravilno rasporedjujuobroke – organizam počinje da žudi za slatkišima! Najpre uveče. uz veliku aktivnost hormonakortizola. bez obzira na fizičkuaktivnost (ponavljamo da intenzivne vežbe nakon 9 sati uveče samo mučenaše telo. (kortizol. jer je to vreme kad teloprirodno skladišti mast. umesto dadodje do jutarnjeg oslobadjanja rezervi.

da i najopasnije namirniceprepoznajemo kao .. javlja segubitak dnevne motivacije i radne energije. tegobe sa varenjem. a koja ne.odnosnopopravci ćelija i pravljenju zdravog imuniteta)... jer sa dodatim začinima i bojama ovenamirnice . brzom hranom.. danas je na žalost. opterećivanjem tela brojnim grickalicama. karcinomi. kao i da nesvesno uzimamo onu koja namodgovara. promene na koži. gojaznost. sve ovo dovodi do uspavanostinaših prirodnih mehanizama i vrlo brzo prestajemo da prepoznajemo onenamirnice koje treba da izbegavamo.Ukoliko dugo vremena unosimo hranu koju ne podnosimo dobro. bolovi uzglobovima.depresija.20 To je rezultat stresa kome je organizam izložen unosom namirnica na koju jepreosetljiv. vrtoglavica. teško prepoznati ove prirodne podsvesnesignale. sa pauzom od 4 sata izmedju obroka) anaročito je važno u toku prepodneva uneti najveću količinu različitih hranjivihsupstanci.Iako nam je priroda podarila moć da prepoznamo potencijalno nepoželjnuhranu i da je izbegavamo. migrena. mi smo započeli naš put u skraćenje životnogveka. (od 8h do 20h. šećerna bolest i mnogo drugog.hranom punom konzervanasa i pesticida.glavobolje itd. astma. umor.Najčešće i ne znamo koja je vrsta hrane dobra za nas. slatkišima. kao i alergijskereakcije na hranu mogu se često javiti u obliku osećaja umora.NAPOMENA: POSLEDNJI OBROK U TOKU DANA MORA BITI NAJMANJE2 SATA PRE ZASPIVANJA! Idealni jelovnik?Netolerancija prema odredjenim komponentama hrane. od ranog detinjstva.najsladje..Najlakši način da izbegnemo sve probleme je pridržavanje unosa hrane od 3puta u toku dana. tromosti.Danas je tehnologija toliko napredovala.Naime.

Izbacivanjem hrane koju ne tolerišemo dobro. krempite ili hamburger sa kioska izaćoška. Jednom čoveku je zastvaranje energije odgovarajuća jedna vrsta namirnica. netolerancija na hranu je tihi ubica.Mi često imamo osećaj da neku hranu « volimo » ili « ne volimo ».sasvim druga vrsta.Ova činjenica ima veliki značaj. dolazi do nestanka zdravstvenih tegoba kao što su povišenholesterol. Rekli smo da ona nepodrazumeva upadljive probleme sa varenjem.Ali.ishraneHrono nutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom . visok pritisak itd. a ne i štetu.21 Svaki čovek ima jedinstven genetski zapis.. nekom drugom. malo je poznato da uopšte nije lako napraviti predlog zaidealan jelovnik. jer nam govori da možemo biti zdravipametnim unosom hrane. Prema tom zapisu se odvijaju svenaše fiziološke funkcije. stolicom ili pojavu bolova ustomaku. Zašto?Netolerancija na hranu je svakodnevna pojava. Naprotiv. Unutar jedne porodice čak veoma često postoje razlike usposobnosti iskorišćenja namirnica. naročito su opasni slatkasti i slani dodaci. ali isto tako čitamo i brojne tekstove o zdravoj hrani u svim dnevnimnovinama.postaju veoma primamljive. kako danas biti pametan?Malo je onih koji nisu probali šampite.I pored svega toga.Definicija Hrono . a svakako se ovo odnosi na metabolizam iiskoristljivost namirnica u cilju stvaranja energije. u više od dve trećineslučajeva. a to jesamo ostatak drevne moći koju su naši preci imali kad su birali namirnice odkojih mogu imati samo korist. Mnoge namirnice nas privuku svojimzavodljivim ukusima.

moguće očuvati ili vratiti dobro zdravlje. francuskognutricioniste sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka.Ovaj režim je veoma jednostavan za primenu.U našoj sredini je teško primeniti ovaj program. a ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera. bolesti srca. Jednostavno rečeno.Hrono ishrana je jedini dijetetski režim danas. pa je morao pretrpeti još mnoge dodatne izmene.i individualnimrežimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona ienzima u našem organizmu. da bi njihovaiskoristljivost za stvaranje energije bila najveća. šećera i gojaznost. trajno gubi višakkilograma. svakom čoveku je potrebnoda koristi odredjene vrste namirnica u različita doba dana. a stvaranje otpadnogmaterijala pri tom najmanje. holesterola itriglicerida u krvi. jer veliki broj ljudi imaporemećene vrednosti holesterola.Princip hrono nutricije je osmišljen od strane dr Alain Delabos-a. da bi dao rezultate. krvnihsudova i maligniteta. putem koga je na veoma jednostavan način. a zatim je utoku desetina godina doprinosom mnogih svetskih naučnika menjao oblik.Primenom principa hrono ishrane se bez velike muke. ovaj je režim jedini pravi terapijski izbor za postizanjenormalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa. a mogli bismo imati veliku korist .22 Nije isto ako u jedno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema našemprirodnom ritmu izlučivanja hormona i enzima ne možemo iskoristiti u toodredjeno doba dana. a krajnje delotvoran u smislusprečavanja brojnih bolesti i stanja koja nastaju usled nepravilne ishrane.

Pojedine namirnice se prirodno izuzetno lako vare u odredjeno doba dana. stvaranjemasnih depozita (u cilju kasnijeg korišćenja ovih skladišta za stvaranjeenergetskih zaliha) itd. koji setek tada mogu koristiti dalje za stvaranje odgovarajućeg oblika energije. noć. već po zakonu univerzalnog ritmadana i noći. dok za varenje neke druge namirnice u to isto doba dana.Naš metabolizam je dirigovan od strane hormona i enzima koji se izlučuju uokviru odredjenih organa.Hrana koju pojedemo se nikako ne može upotrebiti za direktno stvaranjeenergije. On diktira i to kako će izgledati naš individualnibiološki ritam. rano ujutro seizlučuje najveća količina kortizola i insulina. zalazak sunca. na primer. potrošnju energije. potrebno jeda se sva hrana u digestivnom sistemu rastvori do posebnih molekula. neki u podne. a ovo lučenje je uvek vremenski odredjeno i to neprema našim individualnim navikama. moramo daiskoristimo sve postojeće fiziološke rezerve organizma u cilju korišćenja tenamirnice za stvaranje potrebne energije za . neki posle podne ili uveče. hormon sna luči samo uveče i noću. znači prirodni. podne. poslepodne. dok se melatonin.Neki enzimi se više izlučuju ujutro. Ovaj ritam je predstavljen sledećim: izlazak sunca.Hormoni se takodje izlučuju u dnevnom ritmu.Postoji odredjeno vreme za stvaranje energije.Da bi naši organi mogli nesmetano da obavljaju svoje funkcije. nesvesni iodredjeni su zapisom u našem genetskom materijalu.da smo je pojelinekoliko sati ranije ili kasnije. a ovi intervali su fiziološki.

testenina u večernjim ilinoćnim satima (a ovo je apsolutno najčešća greška u ishrani) nam nijepametan izbor ukoliko imamo višak kilograma. visok pritisak. Pre svega. Isto tako.Priroda se postarala da naš organizam štedljivo i na najbolji mogući načiniskoristi svaku hranu koju pojedemo.Kad pojedemo neodgovarajuću hranu u odredjeno doba dana.rad organa. usledprirodnog nedostatka odgovarajućih enzima. nastaju bolesti srca i krvnih sudova.Kad se usled tih nepravilnosti pojavi nedovoljno i neadekvatno lučenjeenzima. nastaju raznemetaboličke bolesti (šećerna bolest.Klinički je dokazano da je voće pogrešan izbor za jutro. tražimood njih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju.Pogrešan izbor hrane u odredjeno doba dana dovodi do stvaranjametaboličkog otpada i zatrovanosti ćelija organizma. usled iscrpljivanja pankreasa. pre svega amilaze. ali . dolazi do greški u metabolizmu koje vode u hronične bolesti igojaznost.Niti je nama voće potrebno ujutro. mi zbunjujemonaše žlezde koje luče bitne hormone za aktivnost našeg organizma.Ovo vremenom izaziva razne bolesti organizma. a testenina za veče. ali samo ako je jedemo u vreme kad jefiziološka funkcija digestivnog sistema odgovarajuća. jer mogućnost da je23 iskoristimo za stvaranje energije praktično ne postoji u ovo doba dana. niti imamo fiziološku mogućnost da gaiskoristimo na pravi način u to doba dana. koje vareovaj oblik hrane. poremećajlipidnog statusa – povećanje vrednosti triglicerida i holesterola u krvi i kaoposledica ovoga.

Ako pokrenemo mišiće. Prirodna konstitucija čoveka je čvrsto i zategnuto.24 Nasledje se još uvek navodi kao važan faktor u nastanku gojaznosti. jer mišići za svoj radkoriste veliku količinu energije. uslučajevima kad bi trebalo da se oslobodi iz depozita u cilju stvaranjaenergije. gojaznost itd. tako i parcijalne (nakupljanje masnih depozita u odredjenim delovimatela).Kad pojedemo neku hranu koju ne možemo da koristimo za stvaranjeenergije. da je ovaj uticaj ranije prilično preuveličan. pa se masnoće veoma lako nakupljaju kodljudi koji nisu fizički aktivni. mada je najčešće u pitanju skup više faktora(navike.iprerano starenje.Problem nastaje zbog toga što ova uskladištena masnoća nikad nije sasvimčista. mada sesvake godine u literaturi objavljuje. već ona koja se u našem organizmu pravi sa dodacima metaboličkogotpada. Najčešća vidljiva posledica grešaka u ishrani je pojava gojaznosti. nakon rezultata neke nove statističkeanalize. mi je uskladištimo u obliku masnih naslaga. razni maligniteti. mi smo uradili veći deo posla za naš pravilanmetabolizam i stvaranje siluete tela koja odgovara našoj prirodnojkonstituciji.Bitna činjenica je da su navike u pogledu . Naravno. kulturno okruženje itd).Dodatno opterećenje za naš organizam je to što mi nastavimo sa unosomhrane u pogrešno vreme. degenerativni poremećaji. Ova masnoća se kao takva ne koristi na pravi način ni kasnije. a ne mlitavo idebelo telo. mi dodajemo novu količinu u skladišta. psihološka struktura ličnosti. pojave koja predstavlja izuzetno veliki problemkod čoveka u svetu su raznoliki. za neku drugupriliku. kakoopšte.Uzroci prekomerne težine. pa osim što se nakupljena masnoća nikad neiskoristi. odsustvo fizičkeaktivnosti je okidač za nastavljanje taloženja masnoća.

Ovaj princip je pre svega opštiživotni princip. nemaspiskova recepata po danima.Takođe se pominje ćelijski poremećaj na nivou mitohondrija jer su one glavniproizvođači energije.slatkišima ili masnoćama.U hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica. kao i za nastanak mnogobrojnih oboljenja. za veoma kratko vreme (oko 4 nedelje). Ako je majka gojazna. odgovornom za osećaj sitosti. ovaj metod reguliše izgled siluete. Ali.kasnije postoji 75% šanse da i dete kao odraslo bude gojazno. bezikakve muke. štoznači da je veliki izbor hrane na raspolaganju. dovodi do upadljivog gubitka telesne težine (u praksi imamoslučajeve od gubitka i više od 10 kg. mada je najčešće oko 6 . . osoba koja pojede obilan obrok neće osetiti sitost i imaćepotrebu da u toku dana uzima više hrane. a za njegovo praktikovanje je potrebno samo malo znanja izdravog razuma.8 kg).Hrono ishranom kod gojaznih. Ne postoji brojanje kalorija. Mitohondrije se nasleđuju od majke i to može objasnitiodnos između težine deteta i težine njegove majke.ishrane unutar jedneporodice veoma značajan uzročnik nastanka gojaznosti. Ako postoji poremećaj u stvaranjuovog proteina.ipak bitan izborhrane. Često se poslednjih godina govori o posebnom proteinu koji se stvara uorganizmu. ostaje činjenica da je od presudnog značaja za razvojgojaznosti.Mnoge druge teorije o nastanku gojaznosti su danas aktuelne u savremenojmedicini.Režim hrono ishrane zabranjuje unos samo nekoliko vrsta namirnica. Osimgubitka kilograma.

butina i stomaka i blagogpovećanja ramena i grudnog koša. itd) dovodi do pojave širokih kukova. Da bismo pouzdano znali koja vrsta hrane odgovaranašim pacijentima. paškanat.cvekla. jahaćepantalone.Prema francuskim autorima.Na primer. celer.Piter D'Adamo je 1996 godine objavio prvu u nizu knjiga.Do skora je bila aktuelna i veoma značajna uloga krvnih grupa u načinuishrane i izboru namirnica. stara pedesetak godina) o slaganju određenih krvnih grupa savrstama namirnica. Dabismo tačno odredili vrstu morfotipa. koje se baveovom temom. krompir. nisu pokazatelj našekonstitucije.Dr. ali je napuštena samim činom autora teorije. Izražen stomak. dokazano je da suviše kuvanog povrća u ishrani (šargarepa.fiziološkoj konstituciji. krompir. debele butine itd. već posledica nepravilnog nutritivnog režima i mogu se regulisatiza izuzetno kratko vreme. itd. Prema toj teoriji.naše telo postajeoblikovano prema urodjenoj . velika zadnjica.suviše mesa u ishrani dovodi do smanjenja bokova. hleb)dovodi do pojave velikog stomaka. velike se greške prave baš unosom vrstenamirnica koje ne odgovaraju morfološkoj karakteristici našeg tela. Ovaj lekar zasniva svoju teoriju (ovo je zapravo teorijanjegovog oca. vrsta belančevina koje se nalazi u hrani(lektini) ponaša . boranija. butina i zadnjice (u zavisnosti od pola i25 godina starosti).Dokazano je da odredjena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji. mnogo skroba (testenine. kojise iste javno odrekao 2007 godine. mi obavljamo test intolerancije na hranu i InBody analizutela pri prvom pregledu. primenjujemo takozvaneantropometrijske mere. koje nam u praksi olakšavaju individualni pristup.

doslednoprimenjivanje dijetetike zasnovane na krvnim grupama niti produžava životstatistički značajno. a za druge otrov. Budući da sunaše krvne ćelije različite (razne krvne grupe ABO sistema) određena hranaće bukvalno za neke ljude prestavljati lek.se kao izazivač hemijske reakcije u dodiru sa belančevinamanaših krvnih ćelija i ovom reakcijom dolazi do oštećenja ćelija.Pravila Hrono ishraneKad se pažljivo bira vreme obroka i vrsta namirnica koju unosimo. smatra drD'Adamo. niti ga dokazano skraćuje. koji su inajčešće zanemarivani obroci. Belančevine iz mesa zapripadnike krvne grupe A predstavljaju okidač u nastanku karcinoma. Prema kliničkim studijama. Dokazano je da je varijacija unutarsvake krvne grupe izvanredno velika. •Obavezno je jesti ujutro obrok bogat životinjskim masnoćama isporovarećim ugljenim hidratima (cerealije – hleb. dr D'Adamo se javno odrekao ove svoje teorije pre trigodine.Kao što je rečeno.Prioriteti u dnevnom rasporedu obroka su na doručku i ručku. više nedolazi do skladištenja masnoća u odredjenim zonama tela i time se oblik telaza kratko vreme menja. aidealno je više od 4 sata . dok žitarice za krvnu grupu O predstavljaju izvor raznih hroničnihbolesti uzrokovanih padom imuniteta. Najveća zamerka ove teorije jepotpuno uopštavanje ljudskog organizma u pogledu varenja belančevina: sviljudi krvne grupe A bi trebalo da budu vegeterijanci.Zamerka za dosledno primenjivanje ove strategije je i dalje u tome što miipak nismo svi isti unutar 4 krvne grupe. žitarice)26 •Izmedju svakog obroka trebalo bi da prodje najmanje 3. naprimer.

Sprite. kao ni slatkiši –šokolada na primer.) •Hleb. niti uveče. U VEČERNJIM ČASOVIMA SE PREPORUČUJE UNOSCEREALIJA. zasladjeni voćni sokovi i drugo)•Ne preporučuje se kombinovanje proteina i ugljenih hidrata zaručak i večeru. jer se samoodredjena hrana uzima u odredjeno doba dana•Zabranjen je unos svih gaziranih pića koja sadrže šećere iliveštačke zasladjivače (Coca Cola.Da bi . ne pije se. sendviči. NAJČEŠĆE PIRINČA. ovo je moguće samo ujutro za doručak •Zabranjene su sve vrste « grickalica » izmedju obroka (SVE) •Voće i suvo voće se ne jede ujutro.energetska pića. hrono ishrana ga upotpunosti zabranjuje.biljni šlag. pica. hleb. pozimskom računanju vremena (znači od 17 do 19 časova poletnjem računanju vremena) •Testenina se ne sme jesti uveče (paste. a iako se idalje oko toga polemiše danas u svetu. testenine i skrobna povrća (krompir) se jedu najkasnijedo 15 časova •Kravlje mleko nije hrana koju ljudi mogu lako variti. KUKURUZA I INTEGRALNETESTENINE. Coca Cola zero.• Ne postoje ograničenja u količini unosa hrane. kao što su pogačice. kroasani itdsu takozvane trans-masti i hrono ishrana ne dozvoljavaupotrebu ovih namirnicaNAPOMENA: UKOLIKO POSTOJI VELIKI DEFICIT MASNOĆA UORGANIZMU I MALA TELESNA TEŽINA.. niti se stavlja u kafu . a kiselo mleko i sirevi su dozvoljeni •margarin. Tonic. SA VEOMA ČESTIM KONTROLISANJEM INBODYSASTAVA TELA. pekarska peciva.Dozvoljeno je mleko koristiti ponekad u nekim kuvanim jelima. već samo izmedju 16 i 18 časova. biljni sirevi (osim tofu – sojinog sira). biljna pavlaka. PRIMENJUJE SE DRUGAČIJIPROTOKOL ISHRANE.

NAPOMENA : NE TREBA SE BOJATI KOLIČINE HRANE KOJU JEDEMO. odnosno gušterače. dabi se insulinska aktivnost normalizovala.hrono nutritivni režim dao najbolje rezultate.27 Nije dovoljno biti umeren i jesti pomalo od svega i verovati da ćemo bitivitalni. najčešće se primenjuje neki od biorezonantnihtestova odredjivanja netolerancije na hranu. a mi ga obavljamona aparatima MORA Super... a ne testiranje iz krvi. zdravi i dugovečni. Nakon nekog vremena. potrebno je obavititestiranje netolerancije na hranu. Naprotiv.lidera u proučavanju biopotencijala organizma. Ovo podrazumeva precizno ispitivanje kojase namirnica može iskoristiti za stvaranje energije na ćelijskom nivou bezštetnih ostataka. čokolade. dokazano je da možemo jesti i većekoličine odredjene hrane. tako da u programu hrono ishrane ne postoji takozvanoprejedanje. ali samo u vreme kad naš organizam tu hranu lakovari i bogato koristi. jer se zahteva individualniji pristup. sam organizam započinjerestrikciju. uvek ćemo pojesti onoliko hrane koliko nam treba u tomodredjenom dobu dana. a koje namirnice treba izbegavati. pa je preporuka da se najmanje dvedo četiri sedmice (a poželjno je i duže) iz ishrane isključe sve vrste slatkiša(kolači. kompanije Medtronik. po krvnimgrupama. keks. voće i dr). Princip delovanja ovog aparata je osmišljen idizajniran od strane najpouzdanijeg svetskog proizvodjača pejs mejkera. .U praksi Anti Aging medicine.AKO JE JEDEMO U PRAVO VREME I U PRAVILNOJ KOMBINACIJIUslov za pravilan režimPrvi korak koji pravimo u cilju pravilne primene hrono nutritivnog principa jeu sledećem: potrebno je smiriti aktivnost pankreasa.Najpoznatiji i veoma tražen je MORA biorezonantni test.

koje sprečavaju resorpciju mnogih minerala. ili osobine ne remetenaš metabolizam). salate i čorbe(ove namirnice usled posebne tehnološke proizvodnje.28 Ako niste spremni da uvedete doručak kao obavezan i najvažnijidnevni obrok. Od produkata metabolizma masti. vi niste pravi kandidat za primenu hrono nutritivnogrežima. kasnije se noću.mleko se svakako isključuje iz ishrane za sva vremena.limun dodat u biljne čajeve. jer nećete imati željene rezultate. OBROCIDORUČAK .U okviru ovih grupa.Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri. procenat masnoća do 3.4 puta nedeljno. ali i mlečni proizvodiu samom početku programa. dozvoljeno je u ovom periodu konzumirati i namirnicekoje predstavljajuIZUZETKE:. bez ikakvog dodatog šećera ili zasladjivača.2. moguće je koristiti domaći upržen ili ukuvan džem. jer ovaj obrok definiše sve ćelijske funkcije uorganizmu dalje u toku dana. zvane kazeinati.kiselo mleko 2 . vodu. jer je naš organizam prilagodjen da samo ujutro može dobro varitii iskoristiti kombinacije ove hrane. ali u njega ne smemo staviti nišećer fruktozu niti zasladjivače. naročito jogurt.ovo je najvažniji obrok !!!Doručak je kapitalni obrok.Ujutro je najveća proizvodnja enzima koji učestvuju u metabolisanju masnihnamirnica (lipaze). belančevine i spore šećere(žitarice). neophodan zasintezu hormona i za mnoge druge funkcije. a masnoće u jutarnjem obrokupomažu da se sintetiše kvalitetan ( « dobar ») holesterol.Zbog toga što mleko u želucu pravigrudvice. u tokusna stvaraju novi i zaceljuju oštećeni zidovi ćelija.Idealan doručak trebalo bi da sadrži masti.Razmislite o tome. kačkavalj i kefir i svaka vrstaalkoholnih pića.puter (maslac) 10 do 20 g dnevno.džem za dijabetičare.Ukoliko kroz duže vreme ujutro ne unosimo masnoće životinjskog .

voće i naročitoveštačke zasladjivače).porekla. ateroskleroza. a ne brze. beli šećer. takozvanoglošeg holesterola. odnosno složene šećere (integralni hleb ili cerealije).. loš holesterol. koji takodjeujutro ima najvišu koncentraciju u organizmu u toku dana. kao što je to slučaj sa unetim brzimšećerima – po čemu su obe vrste šećera dobile svoj . Spori šećeri se nepretvaraju brzo u glukozu (šećer u krvi). šunka i slično.Ujutro je sekrecija hormona insulina najviša u toku dana. Značaj ovoga je u tome što oba navedena hormona ujutro iscrpljujupankreas ukoliko unosimo brzovareće šećere (med.Ujutro je značajna sekrecija i enzima koji metabolišu unete belančevine. učestvuje u mnogimzapaljenskim procesima i podložan je oksidaciji slobodnim radikalima. a ovo veliko lučenjeinsulina odgovara i velikom lučenju kortizola. pa je i iskoristljivost proteina takodje dobra (ovi proteini iz hrane se kasnijekoriste u stvaranju sadržaja naših ćelija). naprotiv. hormona budnosti. bolesti srca i krvnih sudova – visok pritisak. odnosno. pa seubrzava proces starenja i samim tim pojava mnogih oboljenja (karcinomi. potrebno je ujutrounositi spore. Ovo znači da se ujutro mogu jesti jaja.povećava se produkcija lipoproteina niske gustine.odnosno proste šećere (med. običan šećer. Ovaj LDL.). Kortizol svojomaktivnošću prirodno dodatno utiče na povećanje vrednosti šećera u krvi. umesto da učestvuje u zaštiti iobnavljanju ćelija našeg organizma. sirevi.Da bi se pankreas zaštitio od oscilacija u lučenju insulina. voće).

jer poseduje jošnekoliko drugih vrsta brzih šećera koji daju snažan signal pankreasu zalučenje insulina.29 Osim zablude da su voće i med najzdravije namirnice za jutro. Tehnološki postupakpripreme ovog proizvoda omogućuje dobru iskoristljivost. pa ova pojavaizaziva novo izlučivanje insulina iz gušterače (pankreasa). Prema mnogim autorima.Povećano lučenje insulina izaziva i svaka vrsta veštačkih zasladjivača. pa je sladokuscima dozvoljeno da ujutro jedu ove džemove. Hrana može da sadrži i .Za doručak je obavezno uneti namirnice visoke hranjive vrednosti. kao i maluštetnost. što vremenomiscrpljuje ovu bitnu žlezdu i dovodi do pojave koja se zove insulinskarezistencija i pre-dijabetes. Samo šteta. nikakvakorist ne postoji.Štaviše.Sve su redji dijetetski protokoli (srećom) koji savetuju unos voća ujutro iprepodne. postoji izuzeće koje se tičedžemova bez dodatog šećera. Brzišećeri se velikom brzinom pretvaraju u glukozu (šećer u krvi).popularni naziv. ili sa dodatom fruktozom. tu je i širokorasprostranjena zabluda da su veštački zasladjivači odlična zamena za šećer. a količinanije ograničena. Osim trenutnog osećaja povećane budnosti i naleta energije (kodnekih ljudi voće ujutro je takodje i ritualni podstrek za bolju stolicu). Iako jefruktoza voćni šećer. voće i dalje nije dobar izbor za jutro. Fruktoza je jedini brzi šećer koji ne provocira pankreas na veliko lučenje insulina. daleko snažniji signal za povećanje lučenja insulina će dati jednamala jedinica aspartama nego velika kašika običnog belog šećera.

hleb. sir). U programu hronoishrane. ovaj fenomen se može postići već za 15 dana. heljdin iliintegralni pšenični hleb.Od pića su preporučljivi biljni čajevi sa dodatim limunom. Najkvalitetniji odnos baza i kiselina u ishrani bitrebalo da bude 80% baza i 20% namirnica kiselog ostatka. Ovakav dijetetski pristup snižava vrednosti holesterola u krvi ifaktore rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova.nervoza. suva kosa i koža. gastritis. kao što se veruje.. mišićni bolovi i grčevi. stvaranje cisti.zasićene masnoće (životinjske). čir na želucu itd. Dobro balansiran obrok obezbedjuje kvalitetne izvorevitamina A i D. krhki nokti. što je njegova najbolja osobina).0)testenina od belog brašnaveštački . U simptome prekomernog aciditeta mogu se ubrojiti: nizak nivo energije.bolni zglobovi i artritis.hronični umor.. ali u toku varenja ostavlja takozvanibazni pepeo. a sve što je bazno direktnoprodužava život i vitalnost.mlečne proizvode (puter. Ovo nije zbog. prekomerno stvaranje sluzi. učestale prehlade i infekcije.bogatstva limuna vitaminom C. tumori. iritabilnost. kao i minerale Ca i Mg.Masnoće koje ujutro unesemo putem hrane će uzrokovati da se sintezatakozvanog endogenog holesterola (u glavnom LDL.karcinomi. Primer nekih namirnica koje povećavaju kiselost tela:30 beli hlebkafapeciva od belog brašnapivo (pH od 2. odnosno lošeg) smanjina minimum. idealno je da to bude ražani.4 do 1. već zbog toga što limun u organizmu pravibaznu sredinu (limun je kiselog ukusa. neuritis. što je izvanrednakombinacija za podizanje imuniteta. glavobolje.

a to « starije životno doba »se sve više odnosi na ljude starosti od 40 godina. što je danas sve češća pojava. a iskustva u praksi pokazuju da se kod svih ljudi koji ujutro jedu samo voće. Skoro svako uvek zaboravlja da jevoće = slatkiš! I to sa više vrsta različitih šećera od čokolade.)kolači od belog brašnažestoka alkoholna pića (pH do 0. a jo-jo efekat je drastičan.5) čokoladagazirana bezalkoholna pićasladoledbrusniceKao što je rečeno. jer osim što naš organizamnema nikakvu korist ujutro od njega. teško ga i varimo. Iakokod nekih pacijenata postoji gubitak težine za vreme voćnih dijeta. on jeprivremen. pa na više.Deca koja jedu više voća u svako doba dana. a naročito ujutro su najčešće ugrupi dece sa većom telesnom težinom. zbog slabog izlučivanja enzima kojiučestvuju u varenju voća. sahar. na primer. ako ovo činite. voće nije poželjno jesti ujutro. promenite navike danas!Nova preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije je da se u dijetetskimrežimima voće zabrani u jutarnjem obroku!Klinički je dokazano da se redovnim unosom svežeg voća ujutro pankreaspolako iscrpljuje. Iako mnogi nutricionisti i daljepreporučuju unos voća ujutro.Ukoliko je doručak kvalitetan.dijabetesa i sledstveno šećerne bolesti u starijemživotnom dobu.Dugotrajno konzumiranje većih količina voća ujutro i prepodne.zasladjivači (aspartam. telesna težina ne može dovesti do idealne vrednosti.Doručak bi trebalo da traje 30 minuta i da ne bude kasnije od 11 sati prepodne. kod mnogihljudi dovodi do pojave pre. kasnije se u toku dana smanjuje želja za većimkoličinsko – kalorijskim .

1) Tostiran integralni hleb (hleb treba tostirati. što jenepovoljno za organizam. a potrebno je uskladiti ove primere sa listomnamirnica po testu intolerancije na hranu)Ukoliko je body mass index do 30 količine nisu ograničene!!Kod BMI preko 30.Dobro je popiti povremeno svež sok od pomorandže (svež cedjeni sok jealkalan. dugotrajno zakiseljavanje organizma dovodi doslabljenja imunog sistema. itd) sa svežom paprikom. ali bez kombinovanja hleba i jakih proteina. a veoma često do povećanja telesne težine). ukoliko smo za doručak pojeli tost saputerom i ćurećim prsima ili slično. odnosno baznog pH dok je pasterizovan kiselog pH. krastavcem i slično.31 PRIMERI JELOVNIKA ZA DORUČAK: (ovo su primeri koji se odnose na periodnakon početne restrikcije. ujutro je prirodna sekrecija enzima kojiučestvuju u varenju voća minimalna). jerima veoma malu količinu voćnog šećera. nekasnije od 13 časova. značimožemo pojesti tost sa puterom i kiselo mleko. a znamo da nećemo biti u mogućnosti da jedemo do kasnihpopodnevnih sati. a veliku količinu izvesnih enzimakoji olakšavaju varenje (ponavljamo. sasvim je u redu ponoviti unos hrane. posle obilnog ili manje obilnogdoručka. jer se tada aktivnost . količine obavezno moraju da se uskladjuju prema savetulekara. Ovo je jedino voće osim limuna koje je dozvoljeno povremeno unositi ujutro. Ili projusa sirom i kiselim mlekom. ili samo ćureća prsa (pilećaprsa. šunka. plus kiselo mleko. sličan doručku. Na primer.Ako se pojavi glad u prepodnevnim satima. pečenica.unosom hrane. možemo ponoviti do 13časova ovakav obrok.

6) Tost sa puterom i šunkom. sir. čaj ili kafa. može i više jaja. tost. iako ne pripada pravom hrononutritivnom obroku za doručak . a kodmuškaraca često i na podbratku). odnosno puter i kiselo mleko (jogurt treba izbegavati. kiselomleko. kiselomleko.3) Kifla od heljdinog ili kukuruznog brašna. a u tom slučaju treba ukloniti žumanca(dovoljno je u toku sedmice pojesti 4 žumanca.8 ili 3.maslac. jer za razliku od šećera iz svežeg voća.tako da je moguće stvaranje masnih naslaga na stomaku i bokovima.izpsiholoških razloga. trapist. tvrdo kuvana jaja (1-2 cela. žuti sir – kačkavalj. dok za unos belanaca nepostoji nikakvo ograničenje). ne dovodi do aktivacije pankreasa!). paradajz32 .2) Palenta sa feta sirom ili kravljim mladim sirom. jer tehnološkipostupak u proizvodnji jogurta dovodi do fiziološke reakcije u organizmu. Takodje je dozvoljen i tostiran hleb saputerom i džemom bez šećera (najbolji je izbor džem bez ikakvog dodatogšećera ili onaj sa dodatom fruktozom – ova fruktoza ne podiže nivo insulina. krastavac7) Kajmak. paradajz.2%masnoće4) Pržena jaja.kvascasmanji ili poništi. sa prženom ili svežom šunkom. čaša kiselog mleka sa 2.kiselo mleko.5) Musli. kiselo mleko ili voćni jogurt (voćni jogurt se preporučuje povremenoza doručak. neće nauditi ako se povremeno pojede. što olakšava mršavljenje ili održavanje idealne težine). kiselo mleko. a može donetizadovoljstvo punog ukusa kod onih koji su navikli na ovakav ukus). ostala bez žumanca). gauda.

RUČAK – punjenje baterijaZa ručak treba jesti belančevine životinjskog ili biljnog porekla. jer se često dešava da se uveče energija neophodna zafunkcionisanje naših organa nadoknadjuje povećanim unosom hrane. ribu ilimeso. Da bi došlo dodobre apsorpcije. zatvori se u obliku kvadrata ili trougla i ispži na maloulja). kiselo mlekoPraška šunka. bogat belančevinama. što jeloše za održavanje idealne težine. Kako je ručak takozvano punjenje baterija. povrće kaoizvor sporih šećera i vlakana i nikad. viršle i nekimsuhomesnatim poizvodima – ukoliko ne znamo tačan sastav i količinu aditiva.Dobro je za ručak jesti jedan jedinstven obrok. jer ove namirnice obezbedjuju unos vitamina rastvorljivih u vodi. pečenica takodje. selena.gvoždja. baš nikad ne treba pojesti uobičajenoblik deserta odmah nakon obroka. ali i aminokiselina tirozina i triptofana. cinka. kao i povećanje proteinskihrezervi i ojačavanje imunog odbrambenog sistema (stvaranje i aktivacijaglobulina).Započinje proces ugradnje proteina u ćeliju. nikad ne treba uzeti kuvanog povrća previše u odnosu .10) Gibanica.8) Proja sa sirom9) Pita na plotni (kora za gibanicu ili pitu se premaže sa svežim mućenim jajima i mladim sirom. ali bitrebalo biti oprezan sa namirnicama kao što su paštete. ovaj obrok ne bi trebalopreskakati.Kako naš metabolizam funkcioniše u sredini dana :Snažna je sekrecija enzima koji vare belančevine – proteaze i enzima amilazekoji pomaže varenje skroba i glikogena (idealno vreme za unos belančevinaili skroba). pileće i ćureće grudi su dozvoljene.

ali na svaka tri do četiri dana. kupus. testenina) .33 Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje (ukoliko nam obrok nije biosačinjen od ugljenih hidrata).nameso lili ribu. pa će jedna vrsta namirnica usporiti varenje druge vrste. sočivo). sat vremena nakon obroka (samo kad je telesna težina stabilizovana). naprotiv. Najčešće jeugroženo varenje ugljeno hidratnih namirnica (hleb. Iako postoje mnogobrojni dijetetski režimi. bilo da je ručak ili večera u pitanju. čak i poželjna je jutro. samo jedan režim iskustvenodaje odlične rezultate: proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednomobroku. Ovo se ne odnosi na brokole. jer se enzimska aktivnost za njihovo varenje i metabolisanje nepoklapa. Tada jeaktivnost enzima veoma značajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija ovihenzima u varenju. prokelj. Poznati svetski naučnici suobjavili poslednjih godina. da je potrebno čak do godinu dana. blitvu.Jedino vreme kad je kombinacija moguća. da seorganizam metabolički očisti od toksina nakupljenih usled lošeg i sporogmetabolisanja kombinovanih namirnica. Eventualno se može konzumirati jedna vrstavoća. prematačnoj proceni proteinskog sastava. kao i razlika u stavovimanutricionista po pitanju kombinacija namirnica. dolazi do blokiranja aktivnosti jednog enzima od stranedrugog. spanać.Obavezno treba izbegavati deserte najmanje dva sata nakon ručka.Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka (pasulj.Kombinovanje belančevina i ugljenih hidrata u svako drugo doba dana nijedobro.kelerabu i karfiol. soja.

banane. a ne odmah . Kao što je rečeno.pirinač i meso. Bolje je jesti samo belančevine ilisamo ugljene hidrate.testeninu. itd) traži alkalnu sredinu i zaustavlja seu prisustvu kiselih materija. sokova od agruma. hleb ne mogu biti u dobrom odnosu. Slatkiše i voće trebakonzumirati između glavnih obroka. Ove prve ugrumenima se raspoređuju oko belančevina iz mesa. Zato voće islatkiše nikad ne bi trebalo jesti uz ili nakon obroka. meso itestenina (lazanje. Varenje belančevina podiže kiselost želudačnog soka. meso ili riba pripremljeni na pavlaci. ne idu zajedno.Trebalo bi izbegavati grašak s mesom. Želudac vrlo brzo varišećere ako uz njih nismo konzumirali ništa drugo. meso i hleb. svinjske kobasice sa sočivom. pirinač i vino. varenje skrobnih namirnica(testenina.pa ovenamirnice ostaju dugo u crevnom traktu dovodeći do truljenja i oštećenjazidova creva. ali i veoma kisela salata uz testeninu i pirinač nije dobra kombinacija. onemogućavajući takopravilno varenje. hamburger sasirom. Teške kombinacije: Svaslana jela u kombinaciji s dezertom ili voćem. limunai sirćeta. Voće nakon testenine ilipirinča. Ali. sirevima i mahunarkama i one prisutne u mesu. žitarice. musaka od krompira) banana i jogurt.Jela od pirinča uz istovremeno konzumiranje vina. špagete sa mesom. krompir. na primer voća. ako je želudac većzauzet varenjem hrane. kao i vino uz krompir. šećeri moraju da čekaju da dođu na red. a takiselost zaustavlja varenje ugljenih hidrata.Teške su i sledeće kombinacije: riba na žaru i gorgonzola. Belančevine prisutne u mleku. vina.34 Testenina i slatkiši nisu dobra kombinacija takodje.U teške kombinacije spadaju: šnicla s krompirima.

Krompir je namirnica koju naročito treba ograničiti u ishrani ukoliko želimoda smršamo. Često u praksi čujemo izjavu: jedem samo kuvano povrće inikako da smršam! Ove je posledica velike aktivnosti insulina. to je brzinaporasta nivoa insulina u krvi nakon uzimanja odredjenih namirnica. a da je veličina krompira . da ni ne podseća naonaj od pre 20 godina. već nasuprot. Genetskim inženjeringom se postiglo da. odnosno. samo što se svaki biser zove amidon. koji nedozvoljava da se mast oslobadja iz ćelija. Unosom kuvanešargarepe ili celera na primer. podiže se nivo šećera u krvi. kao i meso u kombinaciji sa testeninama). a u njemu senalaze biljni šećeri. pa sledstveno inivo insulina. Glikemijski indeks određuje vrsta šećera (koja se nalazi u hrani). povrće dobija karektiristike običnog šećera. ali treba voditi računa da se kuvanjem menja glikemijski. umesto jednemale niske bisera od amidona. To vremenom iscrpljuje pankreas.odnosno. Šta se izmenilo? Zamislimo da postoji u krompiru jedna mala niska bisera.Povrće je zdravo. osim što dovodi i do porastatelesne težine. Danas je krompir toliko genetski izmenjen. čini da se mastnakupi u ćelijama. slatki indeks.Pogrešna kombinacija namirnica neće nikada dovesti do idealne održivetežine i najverovatnije će vremenom dovesti organizam do mnogih bolesti(osobe obolele od raka debelog creva daju podatak da su uvek jeli meso sahlebom ili krompirom.posle njih. količinadijetnih vlakana u toj hrani i načina pripreme hrane.Kuvanjem. u jedan krompir može da stane najmanje 100takvih ogrlica. Ovaj indeks predstavlja brzinu kojom raste nivošećera u krvi posle uzimanja određene vrste hrane.

napomena: glikoza (grožđanišećer) ima glikemijski indeks 100 i na osnovu njega se odredjuju svi ostaliparametri. pahuljiceKokiceŠargarepa kuvanaMedKrompir pireBeli tostPekarski . Dokazano je da mnoge namirnice koje imaju malu kalorijsku35 vrednost mogu imati veoma visok glikemijski indeks. to je šećer u većojkoličini dostupan i mi opterećujemo još više naš organizam. ml. pomfrit i coca-cola je sigurno zločinza naše telo! Da ne spominjemo da je coca cola bez šećera za nijansu goraod obične. može doći do stvaranja. Što je raskuvaniji (krompir pire) ili prženiji (pomfrit).Smrznuti grašakBoranijaSveža cveklaIntegr. umesto smanjenja masnoća. pa bez obzira na nizakenergetski unos.ostala ista.Zeleno povrćeParadajzLimunPečurkeTikviceSojaFruktozaCrna čokoladaSušeni grašakSočivoPasulj tetovacSveža šargarepaMladi grašakLima pasuljLeblebijeJogurt. pirinačIntegr.Obrok kao što je hamburger u zemički. jer je zasladjena aspartamom.Možemo slobodno reći da jedući ovaj krompir.Kuvanjem i prženjem. hlebBela testeninaPekmezBananaCvekla kuvanaPolubeli hlebBeli pirinačKukuruzKeks. testeninaCrveni pasuljCedjeni sokovi bez šeć. ovi amidonski biseri pucaju i oslobadjaju čiste šećere. Krompir kuvan uljusci je još i najbolji izbor. čokoladaŽitarice sa šećeromBeli hlebBeli šećerKukur. biskvitiKuvani krompirMleč.Ovsene pahuljiceŠareni pasuljPrebranac15151515151820222327273032323335393939404040404243Integ r. kis.Primer namirnica i glikemijskog indeksa . sir. mi praktično jedemo šećer.Danas je sve više zastarelo odredjivanje vrednosti hrane prema kalorijskomindeksu. koji razara naš pankreas.

krompirPaškanatNapolitankeMaltoza5050555560656570707070707070758585859 0909595101109110Povrće je idealno jesti presno (šargarepu i celer naročito), dok mnoga drugapovrća treba samo kratko skuvati na pari. Paškanat iz supe dijabetičarinikako ne treba da jedu. Idealne namirnice su one čiji glikemijski indeks neprelazi 45. Dobro je kombinovati namirnice niskog i visokog glikemijskogindeksa.Program hrono ishrane podrazumeva i kombinovanje namirnica visokogglikemijskog indeksa i takozvanog niskog glikemijskog punjenja, ali to jepredmet koji se obradjuje u toku programa lično sa lekarima, da bi seostvario individualni koncept ishrane.Idealno vreme (ali ne i obavezno vreme) za ručak je izmedju 13 i 15 časova.36 Tradicionalne ručkove koji podrazumevaju predjelo, supu i glavni obrok, azatim dezert, treba maksimalno izbegavati, jer količinski opterećuju želudac ipri tome dolazi do usporavanja varenja, usled opterećenja digestivnih enzimavarenjem različitih vrsta namirnica.Ovakva jela je moguće konzumirati jednom na dve do tri nedelje (apsolutnobez dezerta) i to tek kad naš metabolizam postane skladan, odnosno kad setelesna težina stabilizuje na željenom nivou.Testeninu treba jesti u manjim količinama nego što mi obično praktikujemo.U danima kad jedemo testeninu, trebalo bi smanjiti unos proteina (i ujutro iuveče) da bismo omogućili što bolju energetsku iskoristljivost ugljenihhidrata i da ne bismo blokirali ili usporili metabolizam. Testeninu nikako ne bitrebalo jesti dva dana za redom.Ponavljamo, kad jedemo testeninu, nikako ne treba da pravimo kombinacijusa mesom (ovo znači da nije dobro jesti lazanje, musaku od krompira,špagete sa mesom, pitu od mesa i slična jela).

Obrok koji u sebi sadržinamirnice bogate proteinima i ugljenim hidratima će blokirati metabolizam ifunkcionisanje organa za varenje, doneće nam osećaj težine, umora,uspavanosti i usporenosti. Na ćelijskom nivou će doći do stvaranja velikihkoličina otpadnog materijala, što će zatrovati tkiva, u crevima će se hranadugo variti, nastaće mikro oštećenja, koja će vremenom dovesti do pojaveozbiljnih oboljenja organizma (karcinomi).Osnovna podela namirnica je na belančevine i skrobne namirnice. Kadkažemo da ne treba kombinovati ove vrste namirnica, to podrazumeva da seskrobne namirnice (krompir, sve žitarice, hleb, testenina, pirinač, pasulj,grašak, sočivo, sojino mleko i jogurt, tofu sojin sir, banana, slatke kruške,smokve, itd) ne mešaju sa belančevinama (sve vrste mesa, riba, jaja, sirevi,sirni namazi, itd). U jajetu je žumance skrob, a belance je belančevina. Za jutro je ova namirnica dobra, ali za veče ne, tada je dobro jesti samobelanca.Koncentrovana belančevinasta hrana se mora odvojiti u posebnebelančevinaste obroke. Može se mešati sa svim povrćem osim sa krompirom,graškom, sočivom, boranijom i sličnim (i cerealijama kao što je rečeno, tuspadaju i pirinač, proso, kukuruz, pšenica itd), a idealna kombinacija je saplodovitim i glavičastim povrćem. Krompir je snažna skrobna namirnica, zarazliku od graška ili pirinča. Pirinač se može ponekad kombinovati (nakonpostizanja idealne težine) sa slabijim proteinima (riba). Belančevinasta hranase obavezno jede bez hleba, testenine, ili bilo koje druge žitarice.Takvi obroci se lako pripremaju i veoma lako vare.Posle ovog obroka se nećemo osetiti umorno, tromo i bezvoljno.Ako želimo da poboljšamo varenje, u istom obroku ćemo jesti samo jednuvrstu belančevina (znači, meso i riba, kao i meso i sir, riba i sir su teže37 kombinacije za varenje, pa ćemo ovo izbegavati. Sa koncentrovanimbelančevinama ćemo

uvek jesti dosta salate, koja je odličan izvor vlakana.Prema sličnim osobinama i biološkoj vrednosti, povrće se može svrstati učetiri grupe:1. korenasto, krtolasto i lukovičasto - šargarepa, celer, peršun, paštrnak,cvekla, rotkva, rotkvice, ren, krompir, čičoka, crni i beli luk, praziluk, vlašac2. glavičasto (kupusasto) i lisnato – kupus, kelj, kelj pupčar, kineski kelj,lisnati kelj, brokole, keleraba, karfiol, zelena salata, blitva, spanać, radić,komorač, rabarbara, artičoka3. mahunasto (leguminoze) – boranija, pasulj, grašak, sočivo, soja, bob,bamija4. plodovito – paradajz, plavi patlidžan, paprika, krastavac, dinja, lubenica,tikva, tikviceOva podela će nam olakšati izbor namirnica koje se slažu medjusobno. Ponekad je dobro da se i izbor povrća u ishrani slaže prema navedenojpodeli, najbolje su kombinacije unutar dve grupe, jer to omogućava idealnuiskoristljivost hrane.PRIMERI JELOVNIKA ZA RUČAK:1) Pileća supa, bez testenine, klasično napravljena (na trpezu se ne iznosikuvana zelen) sa dosta svežeg peršuna, piletina iz supe, sa senfom i/ilirenom, salata od sveže rendane šargarepe i celera, začinjena sa malo sokaod limuna2) Kuvani mlad kupus sa junetinom (kupus, šargarepa, malo ljute svežepaprike). U ovom obroku nije velika greška pojesti malo kuvane šargarepe, jer kupus ima osobinu namirnice sa takozvanim negativnim kalorijskimunosom. Iako se hrono ishrana ne obazire mnogo na kalorije, kao što jeranije rečeno, ova kombinacija neće izazvati porast težine, već naprotiv,nakon ovakvog obroka imaćemo u narednih 24 sata par stotina grama manje3) Pileće belo meso sa paprikom i belim lukom (pileće belo, par čenova belogluka, nakon 10 min. dinstanja dodati par crvenih babura isečenih na komade,dinstati još dok ne omekša), zelena salata sa balzamikom i začinskim uljem je odličan prilog4) Testenina sa paradajzom i bosiljkom, zelena salata, ili mešavina višeraznih salata (hrastov list, crveni i zeleni), malo radiča i malo rukole, nadevod balzamika, pola kašičice senfa i začinskog ulja)38

mleveno mesoprodinstati na luku ili praziluku. kao što je rečeno). dodati so i zaliti sa belim vinom. začiniti i dodati malo bibera. zelena salata sa začinima8) Čorba od karfiola ili brokola. dinstati na ulju.spanać). jaja i pavlake teška. ali pirinač svakako ne trebakombinovati sa takozvanim jakim mesima. Kad musaku ne pravimo sa pirinčem imesom. grašak. malo vode dodati. na ulju se ispržiizlupana šnicla. ili se prodinsta neko od povrća – brokoli. majčina dušica. za one koji imaju idealnu težinu. začinjena sa pola čaše slatke pavlake.paprika.peršun.izvaditi meso i u tiganj staviti beli luk. pakuvati još 15 . odlično je uzovo jelo dodati brokole i prokelj. završiti sa paprikom. ćuretinom i ribom ne blokira upotpunosti aktivnost digestivnih enzima. prokelj. Ovo jelo ne smeju jesti osobe koje imaju prekomernu težinu.teletina sa mladim povrćem (meso isečeno na krupne kocke ispeći sa svihstrana. mlade šargarepe. može se garnirati sa malokuvanog pirinča (pirinač sa piletinom. itd. karfiol. eventualno mogu umesto pavlake koristiti punomasnokiselo mleko. red mesa. poklopiti i ostaviti na laganoj vatri oko pola sata. ovo jelo se lakovari zbog dodatka paprike i luka. čašubelog vina. paradajz salata sa krastavcem7) Piletina sa limunom (pileće belo. dodati nekoliko glavica luka krupno sečenog. poredjati uposudu red isečenih paprika. Iako je kombinacija mesa. itd. razlika u varenju je značajna!6) Šnicla sa povrćem i salatom (može i krmenadla. dodati paradajz i začine – timijan. ako MORA testintolerancije na hranu dozvoljava upotrebu svinjetine). malo pileće supe ili kocku. jer kombinacija pavlake i mesanije odgovarajuća. naliti saumućenim jajetom i malo kisele pavlake i zapeći u rerni). patlidžan. posebno se griluje mešavina povrća (tikvice. dodati limunov sok.5) Musaka od paprika (paprike ispeći u rerni i oljuštiti. prodinstati. u dobijeni sos vratiti piletinu i još malodinstati).

pri kraju umutiti nekoliko jaja sa malo brašna i jednim jogurtom 100g. 300 gramakrompira. slaninu propržiti. dodati junećesupe ili vode. narendati krompir idinstati ga na luku dok ne omekša. kuvati još 30 minuta na laganoj vatri. dodati vode i kuvati. kuvane krompire oljuštiti i iseći nakolutove. posoliti. u supu ne dodavati testenine. jedan iseckan paradajz. samo dosta svežegperšuna.parče junetine za supu. zatim dodati boraniju i kuvati još 15 minuta).minuta.9) Pastrmka i kuvani karfiol (začinjen samo sa malo belog luka).dodati povrće i dinstati oko 3 minuta. šargarepu. salata10) Sočivo u crvenom vinu (iseći povrće – crni luk. dodati so. zeleno sočivo zaliti crvenim vinom – na pola kgide oko 5 dl. naliti vode do polovine visine babura. poslužiti rendanu svežu sa limunovimsokom. ali je veoma ukusno i može biti na trpezipovremeno.pobiberiti i dodati seckan peršun. 400 g krompira. Umesto kuvane šargarepe. kad provri dodati povrće i slaninu.malo vode i nadevom puniti babure. peršun itd). peći u rerni na oko 150stepeni. iseckati malo slanine. peći oko pola sata u rerni. kupus salata (pola kg šampinjona. . Ovo jelo je malo teža kombinacija. obavezno dodati malo začinskog bilja. na crnom luku izdinstati pečurke iseckane na listiće.11) Aromatično sočivo (crni luk. začini. kuvati dalje)12) juneća supa (jednostavno za pripremu.oprati babure. biber. luk crni. umešati sočivo – zeleno.timijan. red šampinjona. renom i39 povrćem uz salatu. izvaditi semenke i posoliti ih unutra. čen belogluka. lovor. izmedju babura staviti drugi iseckanparadajz. ukusno i zdravo jelo) veza zeleni.14) Punjena paprika bez mesa (10 babura. u plehu redjati red krompira. šargarepu i praziluk iseći. preliti sa umućenim jajima i kiselom pavlakom. Meso iz supe sa senfom. preliti paprike i još desetak minuta ostaviti da se zapeče (jaje jekombinacija skroba – žumance i proteina koji ne opterećuje – belance.13) Musaka od pečuraka. 2 paradajza.

biber.pa jeova kombinacija sa krompirom dozvoljena). Ovaj utrošak energije dovodi do zamora. salata (iseckati sitno dve glavice crnog idva čena belog luka. ili samo prokuvanim pirinčem. od mase oblikovati pljeskavice nauljenimrukama i peći na roštilju ili tiganju)Ne treba zaboraviti sve vrste pečuraka. .15) Pljeskavica. a ovo troši našuukupnu energiju.40 Ako je ovaj medjuobrok bogat i ugljeno hidratnom energijom i Omega 3polinezasićenim masnim kiselinama. ovo važi za svapoznata domaća jela u kojima se inače kombinuje pirinač i meso!UŽINA – malo slatkog zadovoljstvaKako funkcioniše naš metabolizam u popodnevnim satima: najniži je nivoizlučivanja insulina.dodati malo soda bikarbone – jedna kašika. one se mogu kombinovati i samesom i sa ugljenim hidratima.Da bismo sprečili ovaj utrošak proteina. grilovano povrće. dobro je u popodnevnim satimapojesti nešto slatko. svi organi rade na maksimalnoj snazi. mleveno juneće meso. aleve paprike. mi smo obavili sve što treba u cilju dabudemo zdravi i da funkionišemo dobro.Punjene paprike su daleko jestivije i ukusnije ukoliko ih punimo ili samo samesom dinstanim na luku. oko pola kg sjediniti sa lukom. ostavitida odstoji u frižideru dva sata. tada bi trebalo da unosimo brze šećere koji su izvor brzeenergije. time sprečavamo trošenje proteina i relaksiramo organizam. so. amozak dobija dodatnu energiju za funkcionisanje. pa kako je rižoto dobar izbor tako je i bifteksa prilogom od pečuraka. pa je česta pojavada se fiziološkim putem premeštaju i koriste zalihe proteina u ciljukompenzacije energije za pravilan metabolizam.

odnosno čine našu krvbaznom. pirinčano.)se u tehnološkom postupku proizvodnje praha pretvara u namirnicu koja jepotencijalno štetna za naš organizam. čokolada (preporuka je crna. Poznato je daosobe koje imaju hronični problem sa slabijim imunitetom piju dosta kafe.voćna salata sa šlagom od slatke pavlake itd. Veoma tamna kafa ima manju kiselost.. Suve smokve su idealnazakuska.može da pojede i mlečnu.Savremena . niti mleka u prahu. lešnik. ovseno itd.voćni sokovi bez dodatog šećera. Mnogo kafemože dovesti naš organizam u stanje sniženog imuniteta. ali je ukus gorak. badem. Oba menjaju strukturu namirnice i u organizmu takopreradjena namirnica podiže nivo slobodnih radikala.Što znači da je idealna vrstanamirnica je sledeća: voće. a možese dodati mala količina šećera fruktoze ili sojino mleko.Kratka napomena u vezi sa kafom: Kafa napravljena kao napitak ima kiselipH. kafa. ili direktnom uticaju visoketemperature. što je potencijalni uzrokmnogih oboljenja.biljni ili voćni čaj.Sve vrste napitaka su dozvoljene ..Kafu ne bi trebalo da pijemo sa dodatkom mleka. integralni keks sa čokoladom ili sušenim voćem. jer imaju veoma visoku pH vrednost. sojino. voćni jogurt. Tehnološki postupak pravljenja prahase bazira na hemijskoj hidrogenizaciji masnoća. ukoliko ima stabilizovanu trajnu telesnu težinu). ali ko je ne voli..Mleko u prahu (svaka vrsta mleka – kravlje. pa utiču na porast imuniteta. pa je preporuka dase ograniči unos ovog ukusnog napitka na najviše dve šolje.

a zapravo povrća – lubenice! Sad pomislite štaradimo svom organizmu kad uveče nakon dobre večere pojedemo par velikihkomada ovog slatkog otrova. jer je lakše i lepše biti zdrav. veka iizgled čoveka i njegovo zdravlje. odnosno izmedju 17 i 19 časova po letnjem računanju. Kad biramo voće.Počinje period regeneracije ćelija i stvaranje novih ćelija.koja nisu skrobna). jer naš organizam nema mogućnost dase bori sa teškom ili obilnom hranom koju pojedemo uveče. Imuni sistem seaktivira i zahuktava. koja su bogata . Teško je u današnjoj ponudi izabrati uveknajzdravije namirnice i potreban je veliki trud. obavezno ih treba jesti sa sezonskim salatama prelivenimhladnocedjenim uljima. tuna idruge). kao izvor vlakana. Posebno obratite pažnju na glikemijski indeksveoma omiljene poslastice. Broj od preko milijardu gojaznih ljudi naplaneti je više nego alarmantan.VOĆE GLIKEMIJSKI INDEKSTrešnjeVišnjeGrejpfrutŠljiveJagode222225323241 KruškeJabukeBreskvePomorandžeKiviMangoKajsijeBananeSuvo grožđeAnanasDinjeLubenice 363843435255576265666472 !!!!Idealno vreme za ovaj medjuobrok je izmedju 16 i 18 časova po zimskomračunanju vremena.tehnologija proizvodnje hrane je pogoršala krajem 20. losos. a procenat obolelih od metaboličkih bolestiznačajno raste svake godine. povećano je lučenje nekihdigestivnih enzima. nego biti bolestan.hormona budnosti.VEČERA – počinje odmorUveče započinje period odmora organizma. ali se ovaj trud višestrukoisplati.Ovo je vreme za unos vlakana (koji će nas zasititi u toku čitave noći) ipolinezasićenih masnih kiselina (masne ribe. kao što su skuša. Večernji obrok treba da bude lagan. nivo insulina je nizak.Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate (kao i nekih povrća. uveliko se snižava nivo kortizola. opet je pametno birati prema brzini kojom uneto voćepodiže nivo šećera u krvi..

malo bibera. U ovako spremljenu salatu mogu se dodavati razne namirnice.Koliko je preskakanje doručka odlučujuće za pojavu brojnih metaboličkihporemećaja u organizmu. koju umanjim količinama možemo jesti u večernjim satima)5) Riba list u pomorandžinom soku. zelena salata. zadnjicu.43 Ako uveče pojedemo sendvič. ocede. ribalist ili oslić ili neke vrste mladih sireva. doda se malo kisele vode da postane rastresito. zelenu salatuoprati i iseći na manje komade.ispeći na grilu ili u tiganju. ohladiti i iseći na tanke režnjeve. jedino treba voditi računa da vreme izmedjuvečere i zaspivanja ne bude kraće od 2 sata. dodati mladi luk isečen na kolutiće. uljem i bosiljkom)2) Riba oslić fileti. radič. mešavina salata.teletina. ćuretina.Ovako mogu da stoje do 3-4 dana i da ostanu sveže. kao i za nastanak telesne figure koja ne odgovaranašoj bazičnoj konstituciji (uvećanje stomaka. bundeve i sitno seckan beli luk. mada su moguća i većaodstupanja na kasnije vreme. hrastov list (crveni i zeleni). rukola –operu se dobro. servirati sa mešavinom salata)6) Burger od mlevenog mesa (ćuretina. toliko je akcentovanje na večeri odlučujuće zaneuspeh mnogih dijeta. mešavina salata (filete lista ispeći i prelitisa sokom od pomorandže. jahaće pantalone. doda se ¼ kašičice senfa. belo meso zaliti sokom limuna(veoma je ukusno i kad se zalije sokom od pomorandže). pola šake semenkiod suncokreta. endivija. dodali smo nekoliko masnihklobuka na naš stomak. malo isečene ljute papričice. salata od blitve3) Grilovano belo meso (pileće ili ćureće). malorukole. brokoli začinjeni samo sa malo belog luka. ali iozbiljnih oboljenja nakon dugogodišnjih grešaka u ishrani. mnogi enzimi skoro prestaju da se luče i sva hrana ostajenesvarena dugo vremena. salatu preliti balzamikom. začinjenih balzamikom i hladnocedjenim uljima. rendanašargarepa4) Pileća salata sa avokadom (ili dinjom). picu ili testeninu. Sve salate su odličanprilog. pomešaju i ostave u čistoj najlon kesi u frižideru. pola do jednog čena. jer se u snu usporavametabolizam. isto tako dobar za večeru je sledeći: grilovana piletina/ćuretina. prelije se sa balzamikom. i kriškeparadajza.7) Grilovano povrće (plavi patlidžan. formira se pljeskavica i tako se prži. pobiberi. butine itd. piletina ili junetina). mladi neslan sirPrimer kako se pravi izuzetno zdrava mešavina salata :Zelena salata. U činiju se staviodgovarajuća količina salate.PRIMERI JELOVNIKA ZA VEČERU:1) Tunjevina sa mešavinom salata (hrastov list. Salataizgleda izvanredno i takav joj je i ukus. ovo dovodi do taloženja potkožnih masnoća. paprika itd).Drugi izbor. prokelj. Mleveno mesose posoli.42 Idealno vreme za večeru je oko 19 časova.polinezasicenim masnoćama.uvećanje gornjeg dela ruku kod žena itd).kao što su kuvana jaja. nekoliko kockica avokada. zadnjice. Ruke sepremažu uljem.Neki ljudi poseduju metabolizam koji može . radič crveni. tunjevina iz konzerve. sečena piletina. dodati malo soli. hladno cedjenimuljem i bosiljkom. nekoliko čeriparadajza presečenih na pola. dodati malo avokada ili dinje. tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom oddve ili više sveže salate. na laganoj vatri prodinstati još 7-8 minuta. a pri tom predstavlja najzdravijimogući obrok. posoliti i pobiberiti.

majonez.Pri tom mnogi izgledaju čak i dobro. napravljene su od holesterola-holesterol je neophodan za moždanu aktivnost.Deklaracije. birajte biljne čajeve. zajedno sa zasićenimmasnoćama iz mleka od vitalnog značaja za rast bebe i razvoj mozga.-holesterol je prekursor vitamina D.dvopek. crni i beli luk. sušene masline. ovo tadanije dobra namirnica za sve one koji imaju intoleranciju na kravlje mleko. . ali i drugihmaligniteta. aova intolerancija je najčešća u našoj praksi. Klinički je dokazano je da vitamin D sprečavanastanak karcinoma pankreasa. biljni šlag. rendan celer.srčane bolesti. kafa. kečap. recimo.čokolada. maslinovo ulje.veoma dugo tolerisati raznegreške u ishrani.Šta je holesterol? Holesterol je alkohol velike molekulske težine.Pročitajte svaku deklaraciju.. medicinski stručnjaci sve više dolaze do saznanjada baš nije lako optužiti holesterol za srčane probleme savremenog čoveka. najvažnijih hormona ureprodukciji i vitalnosti. šargarepa.Suve smokve. krastavac. kao ni ostalehidrogenizovane biljne masnoće. koji su bazni. svež peršun. vitamina rastvorljivog u mastima. jer je on. šećer. senf i drugo. Značaj ovog jedinjenja je veoma veliki za životčoveka.Glavni razlog zašto je ogroman akcenat stavljen na značaj holesterola jenjegova potencijalna uloga u razvoju koronarne . Uvek se setite rečenice jednog čuvenogfiziologa: telo pamti! Izgledaćemo dobro i osećaćemo se zdravo sve do jednog momenta.Rezultati mnogih savremenih studija su i dalje nedosledni i zbunjujući. kajsije. ribizle. coca cola. koje omogućavaju varenje masti. brusnice. na mnogimproizvodima ćemo videti da imaju u svom sastavu mleko u prahu – tost hleb. šljive. koji se proizvodi u jetri i nekimćelijama u organizmu. kupine.. kukuruz. kupus.Iako i danas postoje burne rasprave u vezi sa značajem holesterola unastanku srčanih bolesti. estrogena i progesterona.-majčino mleko sadrži visok nivo holesterola.Ovde čak i ne spominjemo emulgatore i pojačivače ukusa. što sve skupa uopšte nije poželjno uishrani!Za poboljšanje imunog sistema. obavezno dodajte sok od limuna (koji ostavljabazni trag kao što je rečeno). a nevoćne ili crne. jabuke. odnosno od njega se dalje sintetišu hormonikoji nam omogućavaju život i funkionisanje u stresnim situacijama. to su samo neke od namirnica kojenam pomažu u borbi protiv infekcija. Mnogi mladići i devojke često dodaju večernjemugljenohidratnom obroku i koka kolu ili mleko u neograničenim količinama. orasi. održavanju zdravih kostiju i mišićnogtonusa. A taj momenat se bez izuzetka pojavi svakome ko je dugogrešio u izboru hrane i vremenu obroka. jer serotoninski receptori umozgu ne funkcionišu bez njega. sočivo. supe iz kesice. jogurt itd. integralni biskviti.paradajz. a najbitnije uloge holesterola su sledeće:44 -obezbedjivanje integriteta ćelijskog zida i stabilnost svih ćelija u organizmu-on je prekursor kortikosterida. to je od ogromnog značaja. kao iprekursor testosterona. koji su kiseli.kakao. borovnice. plavi patlidžan. debelog creva i dojke. lubenice. brokoli.-žučne soli.neophodnog u zaštiti nervnog sistema. odnosno nalepnice na pojedinim namirnicama su šture ilinapisane neverovatno malim fontovima.Ono što nam odmaže je sledeće: pivo. metabolizmu minerala i uimunom odgovoru organizma. vitamin D učestvuje u proizvodnji insulina. kikiriki. za koje su ponekad potrebnapomagala i najoštrijem oku.

On je stalno prisutan u cirkulaciji.iako jepodjednak broj studija koje pokazuju da ne postoji korelacija izmedju nivoaholesterola i kardiovaskularnih. Štaviše.45 Kritičari terapije statinima često pominju zahuktalu farmaceutsku industriju ifabrikovanje indikacija za primenu odredjenih lekova.Svetski standardi daju preporuku da se mora smanjiti vrednosthidrogenizovanih biljnih masnoća u tehnološki obradjenim namirnicama. a njih ima u skoro svakoj namirnici koju danas konzumiramo(margarin. Ovo se takodje odnosi na hidrogenizovanje biljnihmasnoća. odnosno pankreasa i nakon kraćeg ili dužeg vremena. zapaljenjski proces i sledstvenooštećenje zidova krvnih sudova. a njegova .odnosno naslaga u krvnim sudovima. Kod nas se ova preporuka ne poštuje. a teško da ćemo uprodavnici videti i jedan proizvod na čijoj deklaraciji stoji tačan procenat ovihmasnoća.starijim od 55 godina prepisuje jedan od registrovanih statina. Studije koje su radjene proteklihgodina. ali i u prehrambenoj tehnologiji. odnosnolekova koji snižavaju vrednosti holesterola i ovo se smatra preventivom odnastanka srčanih bolesti. namaksimum od 2%. odnosno popravljanju oštećenjaćelija usled raznih zapaljenja. javlja se iscrpljenost ove vredne žlezde. u mnogim zemljama zapadne Evrope se svim muškarcima.Praćenje pacijenata u Velikoj Britaniji (studija je obuhvatila 20. naročito je visoka vrednostoksidisanog holesterola u mleku u prahu i jajima u prahu. grickalice. voće itd) dovodi do poremećajametabolizma u našem organizmu. Nivo šećera u krvi se podiže i sve seteže vraća na normalnu vrednost. Povećanje šećera u krvi dovodi popovećanja vrednosti LDL holesterola. u odnosu na kontrolnugrupu. statistika je obuhvatila bukvalno sve ispitanike koji su podvrgnuti terapiji statinima.S druge strane. biljni šlag.odnosno u odnosu na one koje ne piju statine. beli šećer. utvrdjeno je da značajan rizik odnastanka koronarne bolesti postoji i kod starijih osoba koje imaju normalne iliniske vrednosti ukupnog holesterola. pekarska peciva itd). poznatog kao loš holesterol. Naime. dovelo do saznanja da je procentulano manji broj obolelih odsrčanih bolesti u grupi koja redovno uzima statine. žuti šećer. Unos ovih šećera dovodi do povećaneaktivnosti gušterače. kao posledica velikog unosa raznih šećera.Holesterol je bitan element u reparisanju. med. kao i unamirnicama koje su dugo termički obradjivane na visokim temperaturama(prženje u fritezi). čak ni koliko je faktor rizika iznosio u čitavoj grupi ispitanika. biljni sir.Zamerka koja je ubrzo usledila u britanskim i mnogim svetskim naučnimkrugovima je ozbiljno poljuljala značaj rezultata ove studije. Oksidacijski proces se odvija i u organizmu svakogčoveka.536ispitanika). govore u prilog tome da je osnovni krivac za nastajanje plakova.bez obzira kakve su vrednosti holesterola kod njih bile pre uspostavljanjaterapije.Danas se sve više razmatra teorija da vrednost holesterola u krvi ne igraglavnu ulogu u nastanku srčanog obolenja. Tako da se zapravo ne zna tačno koliko se teapijom uticalo nafaktore rizika.Nedavno je otkriveno da se molekuli holesterola oštećuju kad se izlažuvelikoj toploti i oksidaciji.prostih šećera ili kako ih još nazivamo – jednostavnih(slatkiši. supe iz kese. pa je i ovakva kritikanašla svoje mesto u štampi i stručnim časopisima.Pre svega unos brzih .

Osim ovoga. sa Baylor College of Medicine je kardiolog sa najvećimbrojem objavljenih studija u kojima je glavni zaključak da osobe koje suimale infarkt ili moždani udar.sireve.Holesterol je ipak samo jedan od markera za faktore rizika od nastajanjakoronarne bolesti i sada se zna da normalne vrednosti holesterola u krvi46 nikako ne znače smanjenje rizika od infarkta ili moždanog udara. preskakanjem doručka. dokazano je da loše navike u ishrani. kajmak. a u proseku imaju 7 puta manji broj obolelihod srčanih bolesti. šunka itd). dokloš holesterol ima malu gustinu i lako se sintetiše od bilo kakvog materijala. jer se u jetri baš ujutro sintetiše holesterol.Ujutro se u našem organizmu intenzivno izlučuju enzimi koji pomažu varenjemasti. ili se putem hrane unosi ova forma holesterola. koje dalje kompromituju cirkulaciju.Statini su lek .Ako se u organizmu stvara veća količina oksidisane forme holesterola (usleduticaja slobodnih radikala). dobar holesterol ima veliku gustinu i jednostavno rečeno.S druge strane.dolazi paradoksalno do oštećenja tkiva.000 ljudi u Americi. ona sintetišemnogo više LDL. a pre svegapreskakanje doručka i uzimanje grickalica izmedju obroka. za stvaranje ovog oblika je potrebno masno gorivo. u regionima gde se pačja i guščija džigericaredovno konzumira. Nastali masni depoziti sekasnije teško uklanjaju. Tako se stvaraju i plakovi. gde je uvedeno sistemskismanjenje masnoća u svim prehrambenim proizvodima (uz napomenu da jeopšta gojaznost u SAD rasla proporcionalno smanjenju masnoća u ishrani). direktno utiču napovećanje vrednosti lošeg holesterola. Zapravo. a kad njih ne unesemo.Francuzi jedu hranu bogatu zasićenim mastima. mi samo razdražujemo hormone.Danas je još uvek nejasno u kojoj meri je ishrana bogata mastima dobra ililoša za organizam.Kada unesemo životinjske masnoće. sir. jaja. Ovo je idealno vreme da unosimo više masnoća životinjskog porekla(jaja. mi dodatno remetimoovaj proces i omogućavamo stvaranje masnih skladišta u odredjenimdelovima tela uz kompromitovanje imuniteta. Verovatno postoji veliki značaj u genetskoj strukturićelija. pa umesto da pomažemo stvaranjezaštitnih materija u organizmu i da podižemo imunitet. a aktivnost hormona koje luče ove masne ćelije rastei time dodatno remeti metabolizam. postoje brojni dokazi da takve oksidisane forme holesterola umnogim tkivima dovode do pojave maligniteta usled oštećenja ćelija. S drugestrane. džigericu i ostalo. Jedan od primera je sledeći: stanovnici severnog dela Indije jedu uproseku hranu koja ima 17 puta više životinjskih masnoća. zarazliku od recimo 315 na 100. Ovo se dogadja usled strukturnihrazlika u pogledu gustine lipoproteina. srčani udar je zastupljen u 80 na 100. povećanja HDL vrednosti i smanjenja LDL vrednosti. odnosnonaslage u krvnim sudovima. od one koju jedustanovnici južnih krajeva Indije. DrChristie Ballantyne. mi jetri damo gorivo da ona sintetiševiše HDL. odnosno lošeg holesterola.sekoncentracija naročito poveća na mestu oštećenja nekog tkiva.000 ljudi. čiji jenivo najviši ujutro (kortizol i insulin). odnosno dobrog holesterola. čak u preko 50% slučajeva nisu uopšte imalepovišene vrednosti holesterola. a ipak. u smislu snižavanja ukupnihvrednosti. kao normalanzapaljenski odgovor organizma.umesto da holesterol ozdravljuje tkivo na mestu nekog zapaljenskog procesa.Na nivo holesterola se mora terapijski delovati. uključujući puter.

E vitamina. Naravno. biljni šlag. odnosno svaki pacijent bi trebalo da uzimaodredjene prirodne preparate koji utiču na regulaciju metabolizmaholesterola.Nešto o šećeru. aminokiseline i drugo. a ne znamo nivo slobodnih radikala niti naš biokapacitetplazme za njihovu neutralizaciju. zatim razni vitamini koji učestvuju u metabolizmu.Regulaciju vrednosti holesterola možemo očekivati već za tri meseca. pa se svaka vrednost preko ove smatra lošim nalazom.5 mmol/L). malo o šećernoj bolestiŠećerna bolest je poremećaj metabolizma koji karakteriše dugotrajnopovećanje šećera u .rezultati mogu biti skromni. već za 4do 5 meseci. a definitivno.48 Biohemijske laboratorije i dalje prikazuju ranije zadate referentne vrednosti.47 -Obavezno bi trebalo isključiti iz ishrane slatkiše (i voće) najmanje dvameseca. odredjuje se individualni režim. C vitamina.Odnos HDL i LDL sporije će se regulisati.-Obavezno je uzdržavanje od pića sa visokim procentom alkohola ili sadodatkom šećera i zasladjivača. je od velikog dijagnostičko –prognostičkog značaja.Sama vrednost holesterola nema naročito veliki značaj u odredjivanju faktorarizika za nastanak bolesti bez odredjivanja vrednosti slobodnih radikala i c-reaktivnog proteina u krvi.5. mi bezsaznanja o ovim vrednostima.Svetska Zdravstvena Organizacija je promenila stav prema vrednostimaholesterola i ranije postavljenu donju granicu od 5.Na osnovu nivoa slobodnih radikala u krvi. ali je preporuka da sepokuša postići normalna vrednost prirodnim putem. jeruz dijetetski režim i suplementaciju.ali ove reference očigledno moramo shvatiti kao zastarele. ali pri ispravnom režimu. vrednosti biohemijskih analiza ihematološkog profila. najverovatnije ćemo više naškoditi.izbora kod visokih vrednosti holesterola. biljni sir itd.20 mmol/L je spustila na4. izbaciti iz ishrane margarin. Obavezna je veća fizička aktivnost. a muškarci 3 sata. aminokiselinekoje omogućavaju stvaranje dodatne energije. minerali koji pomažuenzimske aktivnosti i drugo. ne bismo smeli da uzimamo nijedan vitamin.5 mmol/L. Neophodno je odmah po dijagnostikovanju hiperholesterinemijeuvesti program suplementacije. ovaj odnos može biti idealan. visoko reaktivnepartikule koje razaraju naše ćelije. selena.Nove preporuke za kvalitet sistematskih pregleda podrazumevaju da seuvede obavezno odredjivanje slobodnih radikala.Pre svega su tu preparati koji olakšavaju jetri rad. negopomoći našem organizmu. Prvogmeseca najčešće se vrednost smanji za jednu jedinicu (ukoliko je na pr. Akouzimamo preparate.Brzi hod je najbolji vid fizičke aktivnosti. dodatno odredjivanje i biokapacitetakrvne plazme da prirodno neutrališe slobodne radikale.Žene bi trebalo da imaju 4 sata nedeljno fizičku aktivnost. odnosno. izbor i doziranjepreparata.Uvesti doručak kao najznačajniji obrok.Terapija povišenih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnu kombinacijupreparata kao što su Omega 3.ukupni holesterol 7.-Svesti na minimum uzimanje namirnica koje su bogate hidrogenizovanimmasnoćama.Ni uz najbolji dijetetski režim. često ipak nije moguće ove vrednosti približitiidealnim. a bez povećane fizičke aktivnosti. grupe drugihantioksidanata. on nakon jednog meseca ispravnog režimamože iznositi 6. akamoli ozbiljne antioksidativne preparate i sportske suplemente. delujući na izbacivanjetoksina.

Energiju ljudsko telo proizvodi ućelijama. masti i belančevine(proteini). tačnije u sinapsama koje omogućavaju komunikaciju izmedjumoždanih ćelija (time ostvarujući misaone procese). razna skrobna povrća.Svaki unos hrane podiže nivo šećera u krvi.Nakon obroka. a nakon dužeg vremena. radjena na nekoliko hiljada deceškolskog uzrasta je pokazala da je u grupi dece koja nekontrolisano jeduslatkiše i sve vrste brzih šećera. a alkoholna pića snižavaju nivo šećera.Insulin. odnosnoglukoze u krvi. raznešećere i drugo.Glukoza je osnovni izvor energije za ljudsko telo.krvi. Jetri je takodje potrebnapomoć za proces skladištenja šećera u obliku koji se zove glikogen. s druge strane fizička aktivnostsmanjuje nivo šećera. neminovnonastaju oštećenja na nervima.Osim što skladišti. a nastaje usled poremećaja lučenja hormonainsulina.Šećer u krvi prolazi moždanu barijeru. moždani impuls spor.Stres podiže nivo šećera. vezuje se za belančevine sinaptičkihveza (komunikacionih kanala). a . kod ljudi umozgu. potrebna mu je energija. voće.Za stvaranje energije potrebni su ugljeni hidrati. kolači. u proseku nivo inteligencije niži za 25 poena(ovo je stvarno veoma loš rezultat!!!)Dokazano je da se pri dugotrajnoj i obilnoj konzumaciji slatkiša. belančevinastiput postaje zadebljan. jetra proizvodi male količine šećera (proces proizvodnjenaziva se glukoneogeneza).Ćelije prave energiju za svoj rad od šećera koji je pomoću insulina ušao unjih i ovaj proces smanjuje nivo šećera u krvi. predjeiz krvi u mišiće i druge ćelije koje prave energiju. ugljeni hidrati iz sistema za varenje ulaze u krv. Kad ovaj šećer ne može dapredje u ćelije i da se pretvori u energiju.Nekim ćelijama (mišićne i masne ćelije) je potrebna pomoć da bi primilešećer iz krvi i iskoristile ga za stvaranje energije. hormon pankreasa služi kao ključ koji otvara ova pomoćna vrata iomogućuje šećeru iz krvi da uđe u ćelije. krvnim sudovimaitd. pojavljuje takozvanicross-linking fenomen.Jedna velika studija u Velikoj Britaniji. a novonastala veza se zove proteoglikan.Da bi ljudsko telo normalno funkcionisalo.Zašto postajemo glupi kad jedemo slatkiše?Veoma poznati britanski naučnik Patrick Holford je objavio na desetinestručnih tekstova o veoma lošem uticaju takozvanih brzih šećera u ishrani(beli i žuti šećer.Već je rečeno da je insulin veoma važan hormon koji se proizvodi upankreasu.49 Glukoza u krv dolazi iz hrane (od ugljenih hidrata) i iz jetre (rezerva glukozeiz glikogena). Prvi simptomoboljenja je povišen nivo šećera u krvi. rafinisane cerealije – musli sa dodatkom meda. pirinač. očnom dnu. Izvor ugljenih hidratasu namirnice kao što su brašno. On ima ulogu ključa za propuštanješećera u sve naše ćelije. vraćajući ga na normalnevrednosti.Ugljeni hidrati su najbolji izvor energije za organizam. nakuplja se u krvi. Zaproizvodnju energije telu je potrebna hrana. a putem krviodlaze do ćelija. a koji služi kao "rezervaenergije". u bubrezima.Kad postoji šećerna bolest. u takozvanim beta ćelijama.Vremenom se stvara paučinasta materija izmedju više sinapsi. to znači da gušterača ne može da proizvededovoljno insulina koji bi omogućio da sav šećer koji unesemo hranom. zatim sledi izlučivanje insulinakao medijatora procesa iskorištavanja šećera.šećera ili voća itd). med. Ona je uskladištena u jetri imišićima u obliku supstance koju nazivamo glikogen.

Kompanija je zato pokušala dadizajnira nov oblik – zero i predstavi ga kao veoma zdravu varijantu. Iz ovog razloga je.5 kašičica rafinisanog šećera.50 Dokazano je da se demencija javlja mnogo ranije kod ljudi koji konzumirajuveće količine šećera. na na poslednjemsvetskom kongresu psihijatara. psihologa sa univerziteta uBristolu dobija sve više smisla – šećer prži mozak!Profesor Gerald Reaven sa univerziteta Stanford u Kaliforniji je došao dorezultata koji daju veoma mračne prognoze. kompanija je ponovo promenila formulacijui sad se priprema oblik sa zasladjivačem po imenu stevia. Kod nas se često pije i preko1 litar ovog pića. osnivač centra za istraživanje mozga u Prinstaunu.Lečenje depresije čokoladom i tortom je siguran put u još veću depresiju!!!Poznato je da šećer u ishrani troši naše vitaminske rezerve i dovodiorganizam u stanje različitih avitaminoza.Coca Cola ima u svom sadržaju rafinisani kukuruzni sirup kao zasladjivač.Poremećaj metabolizma šećera je prozvan i kao jedan od uzročnika nastankaili pogoršanja mnogih psihijatrijskih bolesti. poznato je da mala konzerva kokakole sadrži ekvivalnet od 9.Amerikanci su još pre nekoliko godina dokazali direktnu povezanost izmedjuovog šećera i nastanka visokog holesterola. a sama izjava dr peter Rogersa. pa ovi vitamini brzo postaju deficitarni. Nažalost. Oni suizuzetno značajni za nervne aktivnosti. njihovo smanjenje remeti moždaneaktivnosti. svaki 4-tipotpuno zdrav čovek ima rizik da razvije ozbiljna oštećenja organizma usledkorištenja hrane koja sadrži proste šećere. DrCarl Pfeiffer. daterapija postaje nedovoljna. pojeli smo 300 grama rastopljenog šećera.sve to usporava misaonetokove.psihotičnih kriza i samoubilačkih istupa. 25% zdravih ljudi uproseku imaju neki oblik poremećaja aktivnosti insulina.Pokušajte pronaći podatak (bar na jednoj deklaraciji na flaši) koliko zapravococa cola ima šećera na 1 litar!Prema nezavisnim istraživačkim centrima. dato saopštenje da je upotreba šećera uishrani izuzetno loša za mentalne funkcije i apsolutno zabranjena kod svihpacijenata koji imaju neki psihijatrijski poremećaj. a u skoro 50% se javlja i upadljivo smanjenjeinteligencije. od depresije do shizofrenije. Znate li koliko je to u gramima?Odgovor je 150!Ako popijemo 2 litra koka kole. fobija.Opasna posledica slatkih otrova je pojava šećerne bolesti. upravo zbognekontrolisane upotrebe slatkiša. vi ste popili zapravodesetak kašičica rastopljenog šećera u kafeinu. postoji . Ovo je ujedno i procenat faktora rizika zanastanak ozbiljnog poremećaja metabolizma šećera. ada nismo ni pomenuli količinu kofeina pri tom.Jedna kašičica šećera je već dovoljna da iskoristi našu B vitaminsku rezervuu procesu metabolizma. Konzumacija šećera pogoršava bolest do te mere. popili ste oko 30 malih kašičica rastopljenog belogšećera. Naime. Dovodi do agresivnog ponašanja. a kod ljudi kojiobole. Nakon podizanja ozbiljne tužbe isuočena sa ogromnom odštetom. znači. dodati aspartam je uzrokovao pojavu nekoliko hiljada novihdijabetičara u dečijem uzrastu u Americi. je dokazaoda je poremećaj metabolizma šećera uzrok za nestabilnost pacijenataobolelih od shizofrenije. smanjuje inteligenciju i dovodi do rane demencije. Računajte dalje51 sami! Svaki put kad popijete malu konzervu koka kole. Znači.

a naročito ukoliko jedemo uveče testo. prekomerna težina. nastanak šećerne bolesti.Ova žudnja se javlja u svakom slučaju zbog nepravilnih obroka.Program Hrono ishrane je tako dizajniran da nikada ne dolazi do žudnje zaslatkim.U početku se može lečiti dijetom i vežbom. voće. IL-6 itd. Dugotrajan unos brzih šećera (slatkiši.Masne naslage na stomaku su biohemijski veoma aktivne.Uvek moramo pomisliti na to šta radimo našem telu. med)ujutro i uveče.velika opasnost od oštećenja perifernih nerava. čestog unosaslatkiša. hleb ili čokoladu.Simptomi dijabetesa:često i obilno mokrenježeđgladgubitak na težiniumor/slabostzamagljen vidTipovi dijabetesaPostoje dve glavne kategorije dijabetesa:Dijabetes tip 1 se javlja u detinjstvu ili mladosti i insulin je neophodan ulečenju.koje proizvode insulin (beta ćelije).Preporuka je da naučimo da ne podležemo primamljivim ukusima slatkiša. visok pritisak i povišene masnoće u krvi. a reč "mellitus" znači med. Termin "diabetes"znači preterano mokrenje. a i mnogo drugih pojava je rezultat zapaljenske reakcije uorganizmu. rizik je čak nekolikoputa veći.Smanjenje težine. ili sepočnemo preznojavati. jer smo ubedjeni da nam je paošećer i da je to jedini način da nam bude bolje. na ubrzano starenje. takozvani sugar craving syndrom se neće javiti ukoliko smo uregularnim razmacima imali prave obroke. a pre svega masnih naslaga na stomaku je od vitalnogznačaja za svakog ko ima ovaj problem.U prošlosti su doktori dijagnostikovali dijabetes probajući pacijentovumokraću. pojavu malignihbolesti – sve ovo. pa insulinske injekcije. Napreduje s vremenom. ućelijama. itd). Ova masnoća lučirazne supstance. ali i samogmozga.Dijabetes tip 2 se obično polako razvija kod odraslih. pre svega mozgu.Oni nam svakako mogu nauditi mnogo više nego što smo verovali do sada. svakiput kad pojedemo nešto slatko!!53 Knjiga o DIJETI. alkoholizam i stres ubrzavaju iscrpljivanjepankreasa. a u kasnijoj fazi bolesti potrebno je uvesti u lečenje tablete. HRONONUTRICIJA najnovije . odnosno gušterače i izazivaju nastanak šećerne bolesti.Mi pogrešno verujemo da će nam u trenutku kad nam drhte ruke.Ako pri ovome postoji i istorija ove bolesti u porodici.52 Najčešće su mnogobrojne greške u ishrani. pomoći neki kolačić. meda itd u tom trenutkunapravili pravu patnju za našu jetru i pankreas i pogoršali smo metabolizamglukoze. Izazvan je aktivnošću imunog sistema organizma koji uništava ćelijesopstvene gušterače . stres i loše životne navike uzroknastanka dijabetesa tip 2. ovomprilikom se misli na razvoj patoloških promena na krvnim sudovima. Sladak ukus urina potvrđivao je dijagnozu.Rizik za pojavu šećerne bolesti je naročito visok kod osoba koje imaju masnenaslage u predelu struka i stomaka. koji su pravi takozvani hemijski medijatori za razvijanjeupalnih procesa (CRP. Kad se kaže upalni proces.Medicinski naziv za šećernu bolest je "diabetes mellitus".Zapravo smo novim uzimanjem šećera. kolača.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful