NASTANAK I RAZVOJ NAUKE O FINANSIJAMA ≡ srednji vek – novolatinska rec „finare”, „financie” – odredjeno placanje ≡ - rec „finansije „ prihvacena

je kod vecine jezika sa istim znacenjem ≡ U pocetku finansije su oznacavale drzavne prihode i rashode, a tek kasnije su se prosirile na celokupno novcano poslovanje drzave. ≡ Pojava finansija vezana je za novac i novcana placanja za razliku od dotadasnjih naturalnih placanja. Nestankom robno – novcanih odnosa, delovanjem zakona vrednosti nestace i finansije. ≡ - XV i XVI vek – Nemacka i Francuska ≡ 1830. god. – Malkus , prvi koristi pojam nauke o finansijama i odvaja je od politicke ekonomije ≡ 1832. god. – Fon Rau , oblikuje finansije kao novu naucnu disciplinu. ≡ 1903. god. – Bastejbl , prvi koristi pojam javne finansije. Pod javnim finansijama se podrazumevala aktivnost drzave na planu prikupljanja finansijskih sredstava i njihovog trosenja za zadovoljenje javnih potreba. ≡ 1936. god. - Kejnz – fiskalna politika ≡ sredina 50- ih Hansen, Samuelson razvijaju fiskalnu politiku u smislu javnog trosenja, oporezivanja, javnog zaduzivanja i sl. ≡ 1951. god. Lernen – funkcionalne finansije, koje pored poreza, zaduzivanja, obuhvataju emisiju novca za uravnotezenje platnog bilansa zemlje, eliminisanja nezaposlenosti, eliminisanja inflacije i privredne recesije. ≡ 30 – ih u Jugoslaviji koristi se termin javne finansije, da bi se promenom drzavnog uredjenja 50-ih sve vise koristio termin drzavne finansije. ≡ pocetkom 60-ih koristi se termin drustvene finansije, da bi se 1974. ustalio termin fiskalna politika i termin sistem drustvenog finansiranja. PREDMET IZUCAVANJA NAUKE O FINANSIJAMA Nauka o finansijama predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvata mikro i makrofinansije. Mikrofinansije se pretezno bave izucavanjem strateskih finansijskih problema jednog privrednog subjekta, dok se makrofinansije bave izucavanjem problema finansiranja razvoja drzave kao celine. Savremene finansije obuhvataju ukupne novcane odnose, dakle sve poslovne aktivnosti koje se izucavaju putem novca. Finansije kao pojam znace novcanu stranu svakog privrednog posla i novcanu stranu svih tokova nacionalne privrede. Predmet izucavanja nauke o finansijama odnosi se na :

1. novcana placanja 2. kreditne odnose 3. politiku prikupljanja i ulaganja novcanih sredstava 4. emisiju novca 5. monetarno-kreditnu i deviznu politiku 6. drustvene ( fiskalne ) finansije 7. finansijsku politiku i planiranje novcanih tokova 8. organizaciju i aktivnost bankarskog poslovanja 9. finansijsko osiguranje itd. Nauka o finansijama u svom predmetu istrazivanja posebno posvecuje paznju blagovremenom pribavljanju novcanih sredstava za zadovoljenje opstedrustvenih i zajednickih potreba u delokrugu aktivnosti drzavnih organa i drzavnih delatnosti. Za finansije je karakteristicno da se izucavaju kao integralni privrednog sistema. 1. deo jednog

PODELA FINANSIJA, FINANSIJSKI SISTEM I FINANSIJSKI ODNOSI

Sa aspekta finansijske aktivnosti, finansije kao naucna disciplina se deli na : 1.
2.

3. 4. 5. 6.

javne ( fiskalne ) finansije monetarne finansije bankarstvo poslovne finansije medjunarodne finansije osiguranje.

Sredinom 70-ih god. Termin fiskalnih finansija, javnih finansija , drustvenih finansija, zamenjuje se terminom sistem drustvenog finansiranja. Drustveno finansiranje se posmatra sa aspekta : zajednicke potrosnje, opste potrosnje i fondovske potrosnje. Svaki od ovih oblika potrosnje finansiran je iz posebnih izvora. Npr. ≡ Zajednicka potrosnja je finansirana na principima slobodne razmene rada, ≡ opsta potrosnja je finansirana fiskalnim ( poreskim ) instrumentima , carinama i taksama, a ≡ fondovska potrosnja sa zajmovima, kreditima, udruzenim sredstvima, namenskim porezima, doprinosima i taksama. Nauka o monetarno – kreditnim finansijama izucava dve znacajne oblasti :

≡ Monetarno – kreditni sistem se odnosi na metode, nacela i instrumente putem kojih se kreira i ponistava novac. ≡ Monetarno-kreditna politika predstavlja skup mera i instrumenata za regulisanje obima, strukture i dinamike novcane mase, kreditnih plasmana i likvidnosti privrednih subjekata. Nauka o bankarstvu predstavlja deo nauke o finansijama i izucava : 1. 2. 3. 4. 5. 6. ciljeve i zadatke bankarskog sistema organizaciju bankarskog sistema i bankarskog poslovanja nacela bankarskog poslovanja snabdevenost poslovnih procesa kolicinom novca i kredita mobilicaciju i koncentraciju slobodnih kratkorocnih i dugorocnih sredstava organizaciju platnog prometa u zemlji i inostranstvu itd.

U domenu bankarskih organizacija posebno je naglasena uloga, znacaj i funkcija Centralne banke u emitovanju primarnog novca. Kreiranje primarnog novca je vezano za stvaranje monetarne baze i za kreiranje likvidnosti bankarskog sistema. Za pojam nauke o bankarstvu vezuju se poslovi : 1. 2. 3. 4. kreiranje novca prikupljanje depozita odobravanje kredita obavljanje platnog prometa.

Nauka o poslovnim finansijama izucava : 1. zadatke finansijske funkcije 2. oblike finansiranja 3. likvidnost i solventnost 4. strategiju finansiranja 5. upravljanje poslovnim finansijama 6. finansijsku ravnotezu i neravnotezu 7. planiranje novcanih tokova 8. planiranje i analizu obrtnih sredstava 9. instrumente i hov 10. bankarske finansije 11. korporativne finansije. Predmet njenog proucavanja su i finansijski odnosi izmedju privrednih subjekata u zemlji, u inostranstvu, bankarskih organizacija i drugh finansijskih institucija.

Medjunarodne finansije se bave problematikom : 1. 2. 3. 4. medjunarodnih finansijskih ugovora medjunarodnih finansijskih institucija medjunarodnih instrumenata i oblika placanja obezbedjenja medjunarodnih izvora finansiranja i sl.

Osiguranje svoja istrazivanja bazira na ulozenim sredstvima fizickih i pravnih lica u cilju zajednickog snosenja rizika, sprecavanja od moguceg nastanka steta, osiguranja akcionarske, javne, mesovite, privatne, kooperativne, zadruzne imovine i zivota lica. Poseban segment osiguranja je finansijsko osiguranje koje se bavi problematikom osiguranja kredita i drugim oblicima finansijskih plasmana. FINANSIJSKI SISTEM I FINANSIJSKI ODNOSI Finansijski sistem predstavlja sastavni deo privredno-ekonomskog sistema jedne zemlje. Njegov stepen razvoja je u direktnoj zavisnosti od razvoja proizvodnih snaga i stanja produkcionih odnosa u odredjenom privrednom i ekonomskom uredjenju zemlje. Finansijski sistem čine : finansijske mere i finansijski instrumenti putem kojih se reguliše način ponašanja u finansijskim organima i finansijskom poslovanju. Osnovu finansijskog sistema čine propisi sa kojima se reguliše finansijski sistem. Finansijski organi i institucije nosioci su finansijske prakse. Početkom 50-ih naš finansijski sistem je imao zadatak da usmeri društvenu akumulaciju u razvojne privredne grane i delatnosti. On je to uspevao raspodelom nacionalnog dohotka i prisustvom države kao arbitra u tim odnosima. Karakteristike našeg finansijskog sistema su : obezbedjenje jedinstvenog nacionalnog trzista obezbedjenje sredstava za pokrice drzavnih i zajedničkih potreba saglasno privrednim i finansijskim mogucnostima. U savremenim uslovima privredjivanja finansijski sistem pokazuje svu svoju složenost zbog različitosti finansijkih odnosa, obima svoje delatnosti i stepena obuhvatnosti finansija. Upravo , zbog složenosti fin sistema, nauka o finansijama je decentralizovana ( razgraničena ) po oblastima od javnih preko poslovnih i monetarnih finansija do medjunarodnih finansija, bankarstva i osiguranja.
1. 2.

Finansijski odnosi su nastajali po osnovu : prometa robe i usluga, isplate zarada, izdavanja akcija i obveznica, odobravanja kredita i sl. U okviru finansijskog sistema najčesce se pojavljuju sledeci finansijski podstistemi :
1.

budžetski

2.

poreski

sistem platnog prometa 11. kreditni 8. poslovno-finansijski 9. sistem stednje i osiguranja 10. 3.carinski 4. sistem drzavnih dugova i drzavnih zajmova. novčani 5. . bankarski 7. devizni 6.

njihovim vlasnistvom. finansijske tokove 3. Investitorski pristup – stavlja naglasak na instrumente finansiranja ( akcije i obveznice ) sa aspekta njihove kupovine i prodaje na finansijskom trzistu. akcija. finansijske institucije 2. gotovine . Isto tako. Ovaj pristup se naziva i internim pristupom jer posmatra sredstva sa gledista krajnjih korisnika novcanih sredstava. planiranju novcanih tokova. Karakteristika ovog pristupa je upravljanje finansijskim sredstvima u cilju sto veceg povecanja profita putem cirkulacije novcanih sredstava. Krajem 50-ih sve vise se koristi finansijski model zaliha. POSLOVNE FINANSIJE I DRUGE NAUCNE DISCIPLINE Poslovne finansije predstavljaju relativno mladu naucnu disciplinu. preko emisije. Ukljucuje i kontrolu primene propisa o porezu na ostvarenu dobit ( fiskalne finansije ). njihovom prodajom i zamenom. obveznica i sl. Javni pristup – stavlja naglasak na javnu kontrolu hov i to od momenta njihove pripreme za emisiju. U pocetku je naglasak stavljan na pravni ( juristicki ) pristup izucavanju poslovnih finansija. Centralno pitanje cine odluke koje se donose unutar firme. Naziva se i neupravljackim pristupom. GENEZA POSLOVNIH FINANSIJA PREDUZECA. Pocetkom 50-ih poslovne finansije su i dalje deskriptivna disciplina koja se usmerava ka analizi novcanih tokova. Njime su obuhvacena pitanja oko eventualnih sporova u vezi sa emisijom hov . Svrha – stvoriti ekonomske uslove za profitersko upravljanje investicijama. potrazivanja i fiksnih ( osnovnih ) sredstava. naglasak stavlja na tumacenje ugovorenih obaveza u vezi izdatih menica. Ovo je period upravljackog pristupa izucavanju poslovnih finansija. budzetiranju kapitala i unutrasnjoj kontroli preduzeca. finansijske instrumente u finansiranju privrednih i vanprivrednih potreba procesa reprodukcije.Savremeni finansijski sistem nase zemlje obuhvata : 1. 2. sa promenljivom dinamikom. finansijske mehanizme 4. Njihov razvoj je bio neravnomeran. pa sve do njihove prodaje i distribucije na finansijskom trzistu. . Konacan uspeh ili neuspeh ovog pristupa merio se stepenom oplodnje kapitala na finansijkom trzistu. Poslovne finansije se kao naucna disciplina javljaju pocetkom XX veka.

procesa zajednickih ulaganja sa inostranstvom 5. Razvoj akcionarsktva. procesa primenljivosti poslovnih finansija na medjunarodne tokove preduzetnickog kapitala ( uz naglasavanje deviznih kurseva. zalihama. god 1950. dominantan javni pristup.Pocetkom 60-ih u poslovne finansije se sve vise uplicu statisticki i ekonometrijski modeli. Malo je paznje posveceno upravljanju sa sredstvima. i 1940. razdvajanja preduzeca posredstvom berzanskih tokova 4. Modeli vrednovanja firmi. upravljanje kapitalom i politikom dividende. Buduci razvoj poslovnih finansija ce biti dinamican uz isticanje : 1. primena teorije portfelja. Teorija merenja rizika i vrednovanje finansijskih potrazivanja. razdvajanje. informaciona tehnologija u funkciji upravljanja finansijskim tokovima. reorganizacija firmi. god. Fuzija. procesa upravljanja finansijama 3. rizika ulaganja i medjunarodnog bankarstva ). stecaj i sanacija korporacija. Period Pre 1930. Tokom 80-ih poslovne finansije u velikoj meri primenjuju racunarsku tehnologiju pri donosenju poslovnih odluka. rad na finansijskoj berzi. spajanja. Upravjanje korporativnim kapitalom 1970. primena hov. god 1960. Tokom 70-ih se naglasava vrednovanje finansijskih potrazivanja uz primenu trzisnih opcija uz akcije putem kojih se eliminisao poslovni rizik. Razvoj finansijskih trzista ( novcano. devizno i trziste kapitala) i zajednicka ulaganja primena racunarske tehnologije pri donosenju finansijskih odluka. potrazivanjima i fiskalnim finansijama Aplikacija matematickih modela u upravljanju obrtnim sredstvima. Dominira teorija portfelja i njena primena na finansijsko upravljanje. bankrotstvo firmi. 1980. procesa kupovine. god 1990. procesa donosenja finansijskih odluka 2. god . god. Naglasava se teorija poslovnih rizika i njihov uticaj na investitore i akcionare preduzeca. prodaje. hov. Efikasno upravljanje korporacijama. god 1930. Geneza poslovnih finansija Predmet izucavanja poslovnih finansija deskriptivni naglasak na finansijskim trzistima i hov. investiciona ulaganja upravljanje sa sredstvima.

) zadatak finansijske funkcije je da utvrdi : 1. neutrosena sredstva izdvojena za investicije i sl. 4. 6. 5. 4. kolicini novcanih sredstava koja se pribavlja dinamici pribavljanja novcanih sredstava dinamici vracanja novcanih sredstava uslovima pribavljanja novcanih sredstava ( visina naknade ) potencijalnim izvorima vracanja novcanih sredstava izboru optimalno najpovoljnijih kombinacija izvora sredstava i sl. obim raspolozivih viskova novcanih sredstava alternativne mogucnosti ulaganja tih novcanih sredstava stepen rizika ulaganja novcanih sredstava uslove ulaganja novcanih sredstava najpovoljniju kombinaciju ulaganja novcanih sredstava. Pri tome treba voditi racuna o : 1. ZADACI FINANSIJSKE FUNKCIJE PREDUZECA 1. 3. 3.4. 2. 3. uskladjivanje dinamike priliva novcanih sredstava sa rokovima dospeca obaveza placanja prema njihovim izvorima. I Pribavljanje novcanih sredstava – polazi od zahteva da se obezbede novcana sredstva iz sopstvenih sredstava ( samofinansiranjem ) a da se samo dodatna sredstva obezbede iz tudjih izvora. 5. 4. 2. 2. 3. II Koriscenje novcanih sredstava – isplata se vrsi po osnovu : 1. 5. U preduzecu jedan deo sredstava moze ostati neiskoriscen ( preterana likvidnost. regulisanje novcanih tokova i pracenje finansijskih odnosa u preduzecu kontrola upotrebe novcanih sredstava u kruznom toku preduzeca. nabavke sredstava za proizvodnju isplata akontacije zarada isplate anuiteta na kredite za trajne potrebe devizna placanja kreditiranje kupaca orocavanje sredstava kod poslovnih banaka itd. . 5. 6. pribavljanje novcanih sredstava za “normalan” tok reprodukcije koriscenje novcanih sredstava 4. 6. 2.

sekundarni zadaci • Disponiranje novca • Kontrola novcanih dokumenata i nadzor racionalne upotrebe novcanih sredstava • Uvodjenje operatiivne evidencije • Finansijsko planiranje • Finansijska analiza • Finansijsko informisanje. 3. FINANSIJSKI MENADZMENT PREDUZECA . ulaganje viska kratkorocnih i dugorocnih slobodnih novcanih sredstava podmirivanje kratkorocnih i dugorocnih potreba za novcanim sredstvima koriscenje sredstava iz zajednickih fondova formiranih na nivou preduzeca. primarni zadaci • Pribavljanje novcanih sredstava • Upotreba ( ulaganje ) novcanih sredstava • Uskladjivanje rokova imobilizacije sredstava i rokova raspolozivosti izvora 2. prestruktuiranjem sredstava 3. ubrzanom cirkulacijom sredstava ( vecim koeficijentom obrta ) 2. Jovan Rodic. promenom rokova dospeca placanja obaveza prema izvorima 5. zadatke finansijske funkcije deli u dve osnovne grupe: 1. i 6.III Likvidnost prduzeca – uspesnost rada finansijske funkcije meri se stepenom likvidnosti / nelikvidnosti preduzeca. 5. IV Regulisanje ( uspostavljanje ) finansijskih tokova i pracenje izvrsenja finansijskih odnosa u preduzecu .Finansijski odnosi su posledica kretanja robnih ili novcanih sredstaa. da li se koriste novcana sredstva racionalno u svim fazama procesa reprodukcije. kompenzacijom delova sredstava i obaveza prema izvorima ( kompenzacija potrazivanja od kupaca sa obavezama prema dobavljacima ) 4. V Kontrola racionalne upotrebe novcanih sredstava – naglasak treba staviti na sledece cinjenice : 1. Ovaj zadatak se odnosi na : 1. Nelikvidnost se moze otkloniti sledecim merama : 1. 2. da li se koriste novcana sredstva u poslovanju preduzeca u smislu zakonskih propisa i akata poslovne politike preduzeca 2. ukljucivanje dodatnih novcanih sredstava u tokove reprodukcije.

Finansijska politika – svesno i stvaralacko odlucivanje o finansijskim ciljevima preduzeca. • neto tokova novca. novcana sredstva i sl. Trajna sposobnost povecanja imovine akcionara preduzeca – prirast ( uvecanje ) kako vlasnika. Trajna sposobnost finansiranja preduzeca – sposobnost prikupljanja i ulaganja sopstvenog ulaganja. 4. U okviru upravljanja finansijama preduzeca javljaju se kratkorocni finansijski planovi ( planovi likvidnosti ). 5.izmirenje obaveza u momentu njihovog dospeca. dugorocni finansijski planovi ( planovi investiranja ). udruzenih. • finansijske strukture – obuhvata kombinaciju sredstava iz sopstvenih izvora. Cilj finansijske politike preduzeca je jacanje njegove finansijske snage. 3. kratkorocne izvore sredstava. 7. Nezamisliva je bez : • finansijske strategije – odnosi se na : dugorocne plasmane. emisijom akcija.Upravljanje finansijama preduzeca se odnosi na upravljanje: 1. kratkorocna potrazivanja. Pod finansijskom snagom podrazumeva se : 1. srednjorocni finansijski planovi. . 4. Putem finansijskog plana predvidja se uskladjivanje: • priliva i odliva novcanih sredstava. finansijskom politikom preduzeca finansijskim planiranjem preduzeca finansijskom organizacijom preduzeca finansijskom analizom preduzeca finansijskom politikom preduzeca finansijskom kontrolom preduzeca finansijskim informacijama preduzeca. 5. pribavljanjem sredstava iz tudjih izvora. 2. radnika i poverilaca preduzeca. 1. tako i suvlasnika preduzeca. tudjih sredstava i bespovratnih izvora finansiranja. 2. zalihe. Prikupljanje sopstvenog kapitala vrsi se putem : akumuliranja netodobitka. 3. Trajna sposobnost placanja obaveza preduzeca . 6. 2. Trajna sposobnost investiranja preduzeca – efikasno i rentabilno ulaganje sredstava u reprodukcioni tok i razvoj ( rast ) preduzeca. Finansijsko planiranje preduzeca – oblik iskazivanja raznih vrsta planova u vrednosnim pokazateljima. Trajna sposobnost zadovoljavanja finansijskih interesa ucesnika doticnog preduzeca – odnosi se na zadovoljavanje finansijskih interesa vlasnika preduzeca. dugorocne izvore sredstava. menadzmenta preduzeca.

1. odnosima sa drugim preduzecima. evidencije unutar preduzeca i o fin. tekucih racuna kod banaka – privredni subjekt moze da ima vise tekucih racuna 2. • troskovi organizacije i rada finansijske funkcije. • raspolozivi izvori finansiranja. Finansijska analiza – odnosi se na ispitivanje fin.• • neto tokova obrtnog fonda i neto tokova ukupnih obrtnih sredstava. 3. Organizacija finansijske funkcije – organizacioni oblik u kojem egzistira finansijska funkcija. 5. realnosti bilansa 5. za interno kreditiranje izmedju preduzeca. zaduzenosti preduzeca 7. Oblik organizacije finansijske funkcije zavisi od institucionalnog oblika privrednog subjekta. ravnoteze 4. 3. deviznog racuna – je u f-ji platnog prometa sa inostranstvom i vodi se kod ovlascenih banaka. analiza : strukture i rasporeda ukupnog prihoda rizika ostvarenja poslovnog i finansijskog rezultata 3. • struktura poslovnih programa preduzeca. . 2. Na njemu se evidentiraju samo devizna sredstva ostvarena u inostranstvu. • raspolozivi kadrovski i tehnicki potencijal preduzeca za obavljanje finansijskih poslova. rezultata i unutrasnjih rezervi u oblasti finansiranja preduzeca. internih racuna – za rasclanjavanje platnog prometa ( uplate i isplate ). Na organizovanje fin. 4. racuna izdvojenih novcanih sredstava – za evidentiranje sredstava sa posebnom namenom. Finansijski menadzment ima obavezu da brine o tacnosti i azurnosti fin. dugorocne i kratkorocne fin. Evidencija se vodi preko : 1. Posebno je znacajna fin. kao i njegove dalje organizacione povezanosti ( spojeno vise preduzeca u kompaniju ). reproduktivne sposobnosti 6. funkcije uticu : • vrsta delatnosti. Finansijska evidencija – odnosi se na novcano iskazivanje privrednih aktivnosti. sposobnosti odrzavanja realne vrednsoti vlastitih izvora sredstava ( vrednost neto aktive ). 4.

od kupaca + kratkorocni plasmani u hov / kratkorocne obaveze ) 3. Pored pokazatelja likvidnosti znacajni su pokazatelji aktivnosti koji se odnose na : 1. 2. 2.  Poslovni leveridz = % promena poslovnog dobitka / % promena obima prodaje. obaveza ) posebna racio likvidnost (gotovina + relativno likvidna sr. 2. stopu prinosa na ukupna poslovna sredstva stopu prinosa na sopstvena poslovna sredstva. Sa aspekta finansijskog menadzmeta vazno je pomenuti i finansijski leveridz. 3. koeficijent obrta kupaca koeficijent obrta dobavljaca koeficijent obrta zaliha koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava. + potr. putem koje se u obliku kvantitativne jednacine uspostavlja odnos izmedju jedne bilansne pozicije i neke druge bilansne pozicije. kontrola fin. 3. Zadaci fin. ) u vezi izmirenja dospelih novcanih obaveza i ocuvanja obima i strukture obrtnog kapitala. 6. neto obrtni fond (obrtna sredstva . putem koga se procenjuju efekti poslovanja i kvantificiraju rizici u poslovanju preduzeca. Najvazniji racio brojevi likvidnosti su : 1. Znaci. opsta racio likvidnost ( odnos ukupnih obrtnih sredstava i ukupnih krat. Kontrole su : 1. Od pokazatelja rentabilnosti vazno je pomenuti : 1.Finansijska analiza predstavlja tzv. 2. Finansijska kontrola – predstavlja planski i strucni pregled finansijskog poslovanja. rentabilnosti i sl.kratkorocne obaveze ). Pokazatelji finansijske strukture sredstava obuhvataju : 1. 3. 2. poslovanja kontrola materijalnog poslovanja kontrola nabavke .  Finansijski leveridz = poslovni dobitak / dobitak pre oporezivanja. 4. Racio analizu. pokazatelje ( likvidnosti. racio brojevi predstavljaju fin. odnos pozajmljenih sredstava prema ukupnim i sopstvenim izvorima koeficijent pokrica fiksnih rashoda po osnovu kamata koeficijent pokrica ukupnog duga.

Finansijske informacije – mogu se selektirati : ≡ prema poreklu ( od koga poticu u preduzecu . Kontrola moze biti : 1. iz kog podrucja potice informacija ) Sa aspekta finansijskog menadzmenta govori se o informacijama koje su u funkciji : ≡ ≡ o: 1. unutrasnja i spoljasnja kontrola po ucestalosti i intenzitetu ( stalna i permanentna ) kontrola zakonitosti poslovanja kontrola zavrsnog racuna prethodna i naknadna. obaveza prema dobavljacima i sl. 3. 6. finansijskim efektima koji se ocekuju od nove investicije ( stopa dobiti ) finansiranja poslovnog procesa – reprodukcije finansiranja razvoja preduzeca Finansijske informacije koje se odnose na razvoj preduzeca treba da daju odgovor . Da bi se ostvarili ovi zadaci. 5. 4. kada je poslata.4. 2. 7. neophodno je izvrsiti i kontrolu : ≡ zavrsnog racuna i periodicnog racuna ≡ kontrolu sredstava i izvora sredstava ≡ kontrolu blagajnickog poslovanja ≡ kontrolu placanja ( zakonskih i ugovornih obaveza. zarada. 5. kontrola prodaje kontrola osnovnih sredstava kontrola sredstava zajednicke potrosnje. apsorbcionoj moci trzista ( mogucnosti plasmana povecanog obima proizvodnje ) 3. ) Fin. od koga poticu izvan preduzeca ) ≡ prema funkciji ( koji je rang dostavljaca. privrednoj sposobnosti preduzeca koje zeli zameniti ili prosiriti kapacitet ( udeo sopstvenih i tudjih izvora sredstava ) 2. koji je rang primaoca informacije ) ≡ prema sadrzini (sta je njena sadrzina.

smanjenjem ulaganja putem smanjenja nedovrsene proizvodnje i poluproizvodnje. finansijski marketing ima zadatak : 1. sto je doticni sa vremenskim rokom raspolaganja limitiran i sto se izdaju pod visokim kamatama. Dobro organizovan finansijski marketing pored iznalazenja jeftinijih izvora sredstava iz okruzenja usredsredjen je na iznalazenje sopstvenih izvora sredstava vecom realizacijom zaliha gotovih proizvoda. koeficijentu obrta koji se ocekuje od nove investicije vremenu dospeca i velicini anuiteta i sl. koncentracija i distribucija novcanih sredstava. zajednickih ulaganja sa stranim licima. Fin. pa sve do specificnih oblika finansiranja ( autonomnih izvora. iz razloga sto se ista tesko pribavljaju.4. Sadrzina finansijskog menadzmenta je nedeljiva sa oblicima finansiranja pocev od samofinansiranja ( dobiti i akumulacije ) pa preko kreditiranja ( razlicitih vrsta kredita i kamata ). 5. fin. premija. 2. uskladjivanja tokova nabavke i prodaje uskladjivanja priliva i odliva novcanih sredstava uskladjivanja robnih i finansijskih tokova preduzeca. marketing treba da stavi naglasak na kontrolu upravljanja zalihama. orocavanja sredstava ). marketing treba da ima respekta ka tudjim izvorima sredstava. racionalno vodjenje politike nabavke u cilju obezbedjenja ekonomije sredstava i . dotacija. U nestabilnim uslovima privredjivanja fin. funkcije preduzeca. 7. marketing ima zadatak : ≡ ≡ ≡ institucije. Od uspostavljenog odnosa izmedju sopstvenih i tudjih izvora finansiranja u velikoj meri zavisi i realizacija ciljeva fin. lizinga i faktoringa kao oblika finansiranja ). bespovratnog i medjusobnog finansiranja ( regresa. Treba ga shvatiti kao integralni deo fin. stvaranja rezervnog fonda za pokrice rizika. pretvaranje rizika u troskove poslovanja i prevodjenje rizika ( placanjem premije osiguranja ) na osiguravajuce U uslovima restriktivne monetarno-kreditne politike ( smanjene ponude novca na trzistu ). Politike preduzeca. U cilju eliminisanja preduzetnickog rizika. marketinga vrsi se prikupljanje ( mobilizacija ). politika likvidnosti i strategija dugorocnog razvoja preduzeca. FINANSIJSKI MARKETING PREDUZECA Preko fin. 3.

fin. izboru strategije i taktike i pravaca akcije s namerom da se ostvare osnovni fin. sredstava. krediti za obrtna sredstva... sirovine. koncipiranje i utvrdjivanje strategije i taktike upravljanja finansijama u preduzecu. ciljevima. ostala potrazivanja ) ≡ zalihama ( materijal. poluproizvodnja. obaveze prema inostranim partnerima ) ≡ postojecih potrazivanja (ziro-racun. visokim koeficijentom obrta novcanih sredstava. uspostave i odrzavaju optimalni fin. Za fin. politikom se podrazumeva . menice. Finanskijskom marketingu ne odgovara decentralizovani model fin. niskim troskovima finansiranja i smanjenim finansijskim rizikom. gotovi proizvodi i sl. POJAM I KLASIFIKACIJA FINANSIJSKE POLITIKE Fin. fin. marketingu potrebni su savremeni finansijski kadrovi u vidu tzv. odlucivanje o osnovnim fin..kontinuiteta procesa proizvodnje. ). marketing se suprotstavlja pojavama : • da raspoloziva i koriscena obrtna sredstva ne dostignu nivo ukupnog prihoda • da kratkorocni krediti ne budu dominantan oblik angazovanja sredstava • da se izlaz iz nelikvidnosti ostvaruje permanentnim nekontrolisanim zaduzivanjem. odnosi u strukturi sredstava ( aktiva ) i izvora 1 2 Dr Vojislav Zeremski Mr Milos Simovic .. kupci.. politka predstavlja. cekovi. U tom smislu. menadzmenta. 8. Na osnovu ovih analiza fin. menadzera. prodaje i finansiranja. na iznalazenju najpovoljnijih finansijskih rezultata u ukupnom poslovanju preduzeca. 2 Pod fin. marketing treba da se bavi analizom : ≡ izvora sredstava ( trajni kapital. Ovakvom pristupu fin. vec centralizovani model sa: • • • • izrazajnom koncentracijom fin. marketing je karakteristicno da prati nove metode kupovine. devizni krediti ) ≡ postojecih obaveza ( obaveze po izdatim menicama. ciljevi.1 Pod fin. politikom se podrazumeva finansijska aktivnost preduzeca .

Pod parcijalnim finansijskim politikama se podrazumeva : 1. Osnovni ciljevi svake finansijske politike treba da se odnose na : 1.3.1. pogorsanje ili poboljsanje procesa poslovanja. 3. ciljeva. kao i nacela finansijskog odlucivanja pri ostvarivanju osnovnih fin. politika pribavljanja finansijskih sredstava politika finansiranja ( ulaganja ) tokova reprodukcije politika plasmana viska finansijskih sredstava politika finansiranja investicija politika zajednickih ulaganja i sl. 4. Finansijska politika predstavlja sastavni deo poslovne politike preduzeca te je bez segmenta finansijske politike nezamislivo realizovati poslovnu politiku preduzeca. politika osnovnih nacela finansijskog poslovanja ( likvidnost. 5. politika finansijske snage ( strukture finansijskih sredstava i izvora i njihove efikasnosti ) 1. 4. Klasifikacija – sa dinamickog aspekta. politika tekuceg finansiranja ( likvidnost ) 2. 3. Politika upravljanja finansijskim sredstvima ( struktura finansijskog odlucivanja ) 2.2.3 Neki autori finansijske politike polaze od njene decentralizacije na uze parcijalne segmenta ( parcijalne politike ). 2. poslovna ( tekuca ) finansijska politika 2. Prema tome. rentabilnost. finansijska politika predstavlja samo novcani izraz poslovne politike preduzeca. osnovna finansijska politika 1. pribavljanje i koriscenje finansijskih sredstava finansijsku stabilnost likvidnost preduzeca ostvarivanje najpovoljnijih finansijskih rezultata u konkretnom preduzecu. segmenti finansijske politike su : 1.sredstava ( pasiva ) kao i optimalni odnosi medju delovima sredstava i delovima obaveza. racionalnost.1. U odredjenim slucajevima finansijska situacija odstupa od poslovne situacije sto ima direktan uticaj na fin. sigurnost finansiranja ) 1. Ciljevi finansijske politike preduzeca proizilaze iz ciljeva poslovne politike preduzeca. politika raspolaganja sredstvima i izvorima sredstava 3 Dr Janko Kralj .2. 2.

politika finansiranja kadrovskog razvoja 3. akumulacije i mobilizacije sredstava ).2. uz cinjenicu da ona medjusobno konkurisu. Taj odnos treba da je najvise 1 ili manje od 1. nacelo finansijske snage ( racionalnog-ekonomicnog finansiranja. .2. politika akumuliranja i mobilizacije finansijskih sredstava 3. NACELO FINANSIJSKE STABILNOSTI polazi od odnosa izmedju dugorocno vezanih sredstava i sopstvenog kapitala uvecanog za tudji ( dugorocno pozajmljen kapital ). politika finansiranja tehnickog razvoja 3. 9. politika finansiranja trzisnog razvoja 3.Nacela se mogu klasifikovati kao : nacelo finansijske stabilnosti 2. te da je dugorocna fin. NACELA FINANSIJSKE POLITIKE . dobiti i njihove raspodele s finansijskog 3. • Ako se ovaj odnos krece na relaciji 1 to znaci da su dugornocno vezana sredstva pokrivena sopstvenim i tudjim kapitalom ( egzistira dugorocna fin. nacelo rentabilnosti 3. i 10. finansijalnosti. Zajednicka karakteristika vecine modela klasifikacije finansijske politike odnosi se na nacela finansiranja.3. Ravnoteza pomerena ka izvorima sredstava sa cim je stvorena i sigurnost za odrzavanje likvidnosti preduzeca u oblasti finansiranja i obrnuto.1.4. aspekta politika sticanja prihoda . • 1.3. . nacelo likvidnosti 4. Zajednicka karakteristika svih nacela je da su medjusobno povezana. 9. ) • Ako je odnos manji od 1 to znaci da su dugorocno vezana sredstva manja od sopstvenog i tudjeg kapitala.5. nacelo nezavisnosti 6.Usmerena su ka ostvarivanju ciljeva finansijske snage preduzeca. politika investicionog ulaganja. nacelo finansijske elasticnosti 5. te da je prioritetni zadatak finansijske politike njihovo optimalno usaglasavanje. razvojna finansijska politika 3.

u slucaju kada mobilizacija kratkorocno vezanih sredstava ne bi odgovarala dospelim kratkorocnim obavezama po roku i po obimu. Stabilnosti je jedino moguce pod uslovom da se dospela glavnica dugorocno pozajmljenog kapitala u potpunosti pokrije ( supstituise ) prirastom sopstvenog kapitala iz fin. rezultata preduzeca.Sigurnost za odrzavanje likvidnosti je prisutna iz razloga sto se visak dugorocnih izvora ( sopstvenih i tudjih ) nad dugorocnim sredstvima upotrebljava za finansiranje kratkorocno vezanih sredstava. ). Npr. Da bi se uspostavila fin. odrzavanje fin. definisati dugorocno vezana sredstva 2. tada bi visak dugornocnih izvora nad dugorocno vezanim sredstvima predstavljao likvidnu rezervu. • zemljiste jer se ne amortizuje. Rokovi mobilizacije osnovnih sredstava i dugorocnih plasmana = rokovi raspolozivosti dugorocnog pozajmljenog kapitala ⇒ finansijska stabilnost u preduzecu je odrziva. • trajne uloge trecih lica. Dugorocno vezana sredstva obuhvataju : 1. sto izaziva finansijsku nestabilnost preduzeca ili pak stabilnost uz supstituciju pozajmljenog kapitala sa prirastom sopstvenog kapitala. Medjutim. Likvidna rezerva se moze upotrebiti za placanje obaveza preduzeca. dugorocne plasmane ( finansijska ulaganja ) 3. . definisati odnos izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala. masinogradnja i sl. Ako su trajno vezana sredstva pokrivena tudjim ( dugorocno pozajmljenim ) kapitalom . ravnoteza u preduzecu neophodno je : 1. • kupljene akcije drugih preduzeca . trajno vezana sredstva : • trajna obrtna sredstva. Taj dugorocni izvor ce vremenski biti duze raspoloziv nego sto je duzina vremena mobilizacije kratkorocno vezanih sredstava u gotovini. veoma cesto su rokovi dugorocno pozajmljenog kapitala kraci od rokova dugorocno vezanih sredstava. Kada su u pitanju osnovna sredstva i dugorocni plasmani ( ulaganja ) treba istaci da se isti obnavljaju ili istekom njihovog veka trajanja ili ako su nastali po osnovu prodaja robe na kredit ( brodogradnja. osnovna sredstva ( materijalna ulaganja ) 2. ako bi mobilizacija kratkorocno vezanih sredstava bila jednaka dospelim kratkorocnim obavezama i po roku i po obimu. Finansijsku stabilnost je lakse odrzati ako su trajno vezana sredstva pokrivena trajnim ( sopstvenim ) kapitalom.

9. ona ( s druge strane ) umanjuje rentabilnost preduzeca jer ne donosi kamatu po osnovu sredstava po vidjenju. finansijske stabilnosti jednak 1.Odnos izmedju sopstvenog i dugorocno pozajmljenog kapitala treba definisati u pravcu dominacije sopstvenog kapitala u izvorima preduzeca. finansijske stabilnosti manji od 1. a preduzece se nalazi u nelikvidnosti ( nema likvidne rezerve ). ) Ako su rokovi vezivanja KVS jednaki rokovima raspolozivosti krat. U takvim okolnostima odrzavanje likvidnosti ne zavisi samo od fin. likvidnost preduzeca ( uvecana za KVS i kratkorocne obaveze ) jednaka je 1 ( 1 : 1 ). stabilnosti postoji medjusobna uslovljenost. Kada je koef. tada ce se pojaviti i likvidna rezerva koja potice iz sopstvenog i tudjeg kapitala. Obaveza. Stabilnosti preduzeca. NACELO RENTABILNOSTI . vec od uskladjenosti rokova vezivanja kratkorocno vezanih sredstava i rokova raspolozivosti kratkorocnih obaveza. cime je direktno ugrozena likvidnost preduzeca ( osim ako su rokovi vezivanja kratkorocno vezanih sredstava manji od rokova raspolozivosti kratkorocnih obaveza ).sposobnost preduzeca da u svakom momentu izmiri dospele obaveze. Izmedju nacela likvidnosti i nacela fin. DVS > sopstvenog kapitala + dugorocno pozajmljeni kapital. Ako je koef. finansijske stabilnosti veci od 1. KVS ( s jedne strane ) i kratkorocnih obaveza ( s druge strane ) bice pomerena u korist prve strane. 9. Proporcija izmedju likvidnosti i kratkorocno vezanih sredstava ( s jedne strane ) i kratkorocnih obaveza ( s druge strane ) pomerena je u korist kraktorocnih obaveza. Kada je koef. proporcija izmedju likvidnih . obaveza. Likvidna rezerva predstavlja razliku izmedju sopstvenog kapitala uvecanog za dugorocno pozajmljeni kapital i dugorocno vezana sredstva ( razlika izmedju priliva i odliva na kraju radnog dana doticnog preduzeca ). ( KVS > K.O. preduzece moze da stvori likvidnu rezervu u sferi kratk. Za sopstveni kapital je karakteristicno da je trajno raspoloziv. sem u slucajevima kada preduzece iskazuje gubitak. fin. Kada je koef. Iako se likvidnom rezervom ( s jedne strane ) stvara uslov za sigurnost u odrzavanju likvidnosti preduzeca. ako postigne da rokovi KVS budu kraci od rokova raspolozivosti kratk. NACELO LIKVIDNOSTI . stabilnosti preduzeca jednak 1. finansiranja.

U ovakvoj situaciji preduzece tezi prevremenoj otplati pozajmljenog kapitala. Ovi zahtevi se posebno favorizuju kada je prosecna kamatna stopa niza od prinosa na ukupni kapital. poslovanju treba da pribavlja dopunske izvore finansiranja ( tudji kapital ) i treba da prevremeno otplacuje pozajmljeni kapital. U uslovima dominantne ponude nad traznjom. u uslovima kada nije vise potreban u procesu finansiranja ili u uslovima kada isti postaje isuvise skup za doticno preduzece. Ocena kreditne sposobnosti zavisi od finansijskog polozaja. . putem lombarda na pokretne stvari. Elasticnost menadzmenta preduzeca upravo je na ralaciji sposobnosti iznalazenja jeftinih izvora u pravo vreme. buduce likvidnosti preduzeca. Mogucnost pribavljanja dopunskih izvora finansiranja zavisi od: 1. 10 NACELO FINANSIJSKE ELASTICNOSTI .Polazi od pretpostavke da preduzece u fin. to u velikoj meri umanjuje elasticnost menadzmenta preduzeca jer taj deo imovine ne moze da se otudji dok se dodatno ulaganje ( kredit ) ne otplati. stanja ponude i traznje kapitala na finansijskom trzistu 2. zahteva i jacanje dugorocno pozajmljenog kapitala.. njegove konkurentnosti sa preduzecima u istoj delatnosti i sl. rentabilnosti. Ocenom kreditne sposobnosti treba utvrditi : da svako dodatno zaduzenje treba da odbacuje povecani neto dobitak jer u protivnom nema nikakvog ekonomskog osnova da se odbobri dodatno ulaganje ( kredit ) i preduzece proglasi kreditno sposobnim.pored maksimiranja stope prinosa na sopstveni kapital. pri cemu ce i stopa prinosa na sopstveni kapital i neto dobitak preduzeca biti manji uz prisustvo u znacajnom obimu pozajmljenog dugorocnog kapitala ( tudjih izvora ). da stopa prinosa na ukupni kapital bude niza od kamatne stope. cena ( kamata ) dopunskim izvorima pada . Maksimiranje dobitka u duzem roku. . bez kratkorocnih ili dugorocnih posledica na likvidnost i kontinuirano poslovanje preduzeca. nije moguce ostvariti ako se ne maksimizira dobitak u kracem vremenskom roku. u potrebnom obimu i njihovom povratu kreditorima.polazi od maksimiranja dobitka u kracem i duzem roku poslovanja preduzeca. Opasnost u prenaglasavanju znacaja ovog nacela jeste u cinjenici. S obzirom da kreditori obezbedjuju svoje potrazivanje putem upisa hipoteke na nekretnine. kreditne sposobnosti preduzeca.

predstavlja skup nacela : 1. na temelju akcionarskog kapitala i 2. Stabilnosti. Njihova veca medjuzavisnost ima kao rezultat vecu nezavisnost menadzmenta preduzeca i obrnuto. Obrta ) finansijskih sredstava. rezervnog kapitala preduzeca 2. strukture kapitala i elasticnosti vodjenja finansijske politike. 2. racionalnog ( ekonomicnog ) finansiranja – polazi od najpovoljnije kombinacije izvora finansiranja i ubrzane cirkulacije ( koef. procena zaliha po nizim cenama i sl. rentabilnosti – predstavlja znak uspesnog poslovnog preduzeca i optimalne kombinacije njegovog finansijskog ulaganja sa izrazajnom sigurnoscu povrata ulozenih sredstava i ostvarenim pozitivnim finansijskim efektima. Situacija je drugacija kod preduzeca koje se finansira na osnovu ucesca u raspodeli neto dobitka: 1. . ) Nezavisnost menadzmenta preduzeca zavisi i od: • • nacina dobijanja kredita i instrumenata obezbedjenja istog obaveza preduzeca prema dobavljacima. Pri proceni skrivenih rezervi preduzece polazi od : 1. na temelju uloga trecih lica. U takvim uslovima se i poverioci preduzeca opredeljuju da se ne „uplicu” u poslovnu i finansijsku politiku duznika. NACELO FINANSIJSKE NEZAVISNOSTI Nacelo polazi od zahteva da menadzment preduzeca bude ( sto je moguce u vecoj meri ) nezavisan od svojih poverilaca. 10. Sto je velicina otvorenih i skrivenih rezervi u preduzecu veca. likvidnosti. to je i nezavisnost odlucivanja menadzmenta preduzeca veca. rentabilnosti. U ovim slucajevima nezavisnost menadzmenta zavisi od velicine otvorenih i skrivenih rezervi u preduzecu. NACELO FINANSIJSKE SNAGE . Nacelo nezavisnosti je u direktnoj sprezi sa nacelom fin. dugorocnog rezervisanja u preduzecu 3. stepena potcenjenosti aktive ( veci otpis zaliha.10. Razlog ovakvog ponasanja poverilaca ( banke ) je u tome da je rizik naplate potrazivanja sveden na minimum.

spoljni . FAKTORI FINANSIJSKE POLITIKE PREDUZECA 1. faktori izazvani poslovnom politikom faktori izazvani organizacionom strukturom 12. Trzisni uslovi privredjivanja privredno – finansijski sistem ( monetarni. rentabilnosti i finansijalnosti te predstavlja teznju povecanja sopstvenih nad tudjim izvorima sredstava putem : povecane stope akumulacije. Njihove ceste i znacajne promene negativno uticu na odrzavanje trajnije i stabilnije finansijske politike preduzeca. PREDMET I METODE FINANSIJSKOG PLANIRANJA Finansijsko planiranje jeste oblik iskazivanja raznih vrsta planova putem finansijskih pokazatelja. Politike preduzeca je u direktnoj zavisnosti od od postojanosti i stabilnosti mera privredno-finansijskog sistema. Npr. funkciju . finansijalnosti – polazi od ostvarenog pozitivnog rezultata koji se temelji na smanjenim finansijskim troskovima i koriscenju najpovoljnije kombinacije fin. likvidnosti nesmetano finansijsko poslovanje preduzeca. POJAM. Restriktivna politika kreditiranja ima za posledicu sasvim drugacije finansiranje nego sto je to slucaj u uslovima ofanzivne politike kreditiranja. 2. Spoljni faktori : 1. unutrasnji – ona dejstva koja su izazvana u okviru preduzeca. Unutrasnji faktori se grupisu kao : 1. akumulacije i mobilizacije sredstava – izvodi se iz nacela racionalnog finansiranja.3. 4. Izvora. sigurnosti poslovanja – obezbedjuje u odredjenom vremenskom periodu 5. veceg koef.nastoji da se unutar preduzeca obezbede optimalna potrebna novcana sredstva za izmirenje dospelih obaveza. 6. 11. veceg udruzivanja sredsava i veceg obima zajednickih domacih i inostranih ulaganja. Pociva na izdvojenim finansijskim sredstvima u obliku finansijskih rezervi i smanjenom riziku finansijskih ulaganja. Ti planovi se odnose na : funkciju nabavke. kreditni i fiskalni ) Stabilnost fin. Obrta sredstava. 2.faktori na koje preuzece ne moze direktno uticati 2. .

metodi dedukcije – polazi od opsteg ka pojedinacnom definisanju finansijskih tokova i transakcija. Finansijskim planom kao instrumentom finansijske politike preduzeca neophodno je pored planiranja finansijskih tokova i strukture sredstava i izvora sredstava . Finansijskim planom se : ≡ Programiraju i kvantificiraju potrebna fin. Ove funkcije treba da su medjusobno povezane uz vrednosno iskazivanje njihove povezanosti. sredstva po strukturi ≡ Utvrdjuju novcani tokovi primanja i izdavanja ≡ Kreiraju novcani tokovi u preduzecu ≡ Definisu raspoloziva sredstva. te se uvazavanjem optimalnih ciljeva vrsi izrada i donosenje finansijskih planova od pojedinacnog ka opstem. funkciju prodaje i razvojnu funkciju. plana bilansa uspeha plana bilansa stanja plana novcanih tokova plana dugorocnih ulaganja. odrzavanja njegove tekuce i perspektivne likvidnosti. 4. 2. Planom bilansa stanja neophodno je obuhvatiti obim i strukturu sredstava kao i njihove izvore. • 1. Planom novcanih tokova definisu se investiciona ulaganja. Finansijsko planiranje poslovnog procesa u preduzecu nezamislivo je bez sagledavanja sledecih elemenata : 1. 3. dinamiku usmeravanja i rasporedjivanja raspolozivih novcanih sredstava kao i dinamiku vracanja tih sredstava njihovim izvorima. kao i cinioce ocuvanja i uvecanja imovine preduzeca. predvideti i dinamiku nabavke finansijskih sredstava. potrebna dodatna sredstva i prenosenje sredstava drugim preduzecima. 2. izvori i uslovi finansiranja kao i rentabiliteta procesa ulaganja. Planom bilansa uspeha treba definisati ocekivani rentabilitet u poslovanju preduzeca. Metode : Klasicne : metodi indukcije – polaze od analitickih predracuna pojedinih kategorija finansijskog plana. • Ekonometrijske : .proizvodnje.

potrebnu poluproizvodnju i to iskazuje putem mesecnih planova i zbirno za celu poslovnu godinu. pa do broja radnika u sluzbama racunovodstva. radnika u pripremi proizvodnje. bruto dobiti i neto-dobiti preduzeca. Na osnovu prethodnih finansijsko – planskih velicina sastavlja se plan realizacije.bilansni metod – osnovni metod finansijskog planiranja jer se zasniva na cinjenicama da se svi prihodi i rashodi. metod visestruke korelacije i regresije – koristi se u uslovima kada su bilansne stavke medjusobno zavisne u fin. finansija. 4. po organizacionim jedinicama i za preduzece kao celinu. 3. Plana treba sastaviti neophodne predracune dinamike kretanja direktnih i opstih troskova. opstih i pravnih poslova. plana neophodno je voditi racuna o medjusobnoj povezanosti naturalnih planova i finansijskog plana preduzeca. Prometna funkcija planira u fizickim jedinicama obim realizacije. Na osnovu predracuna troskova planskih kalkulacija utvrdjuje se planska cena kostanja i prodajna cena odredjenog proizvoda. metod trenda – (metod ekstrapolacije trenda ) pri predvidjanju dugorocnih i srednjorocni finansijskih tokova i finansijskih transakcija .. 2. PRINCIPI I METODOLOGIJA IZRADE FINANSIJSKOG PLANA Pri izradi fin. U postupku izrade fin. investiciona sredstva i kreditni poslovi medjusobno usaglasavaju i bilansiraju. 13. sustina metoda je u tome da se na osnovu finansijskih promena u prethodnom periodu determinisu buduca kretanja. nakon cega se pristupa sastavljanju planiskih kalkulacija po vrstama proizvoda. Sluzba za investicije planira nuznu kupovinu osnovnih sredstava da bi se ostvarila planirana proizvodnja. . mrezno planiranje 5. izgradili i dogradili proizvodni pogoni. komparativni metod – koristi se za uporedno sagledavanje ostvarenih i planiranih rezultata dobijenih na osnovu prethodnih metoda. plan raspodele ukupnog prihoda. Planiranju. 1. pocevsi od proizvodnih radnika preko radnika u komercijali. Kadrovska sluzba putem plana iskazuje neophodan broj radnika za izvrsenje planirane proizvodnje i realizacije. plana i analize. planira realizaciju na domacem i inostranom trzistu da bi kvantitativni obim prometa prevela u vrednosne jedinice. primanja i izdavanja. Planom nabavke treba predvideti za celu poslovnu godinu sve elemente koji ce se ugraditi u proizvodni proces. Proizvodna f-ja planira obim proizvodnje u fizickim jedinicama.

direktivnosti plana – plan treba da bude direktivan i svesno stavljen u odredjene okvire. s l et ot o n s v n i i nvai t kv ooa 14. konkrentosti plana – polazi od preciziranja prava i duznosti subjekata planiranja koji su njime obuhvaceni.Finansijska sluzba iskazuje plansku potrebu za neophodnim obrtnim sredstvima kako bi se izvrsili postavljeni planski zadaci. Finansijski plan preduzeca se sastavlja da bi se osigurala likvidnost poslovnog sistema. realnosti finansijskog plana – zasniva se na izvrsavanju planiranih zadataka iz prethodnog perioda.oc nFINANSIJSKIH PLANOVA VRSTEh Pn l a sc n t aj i a r s o dv n apr j aj ei a i . sveobuhvatnosti ( kompleksnosti ) plana – polazi od obuhvatanja svih faktora koji uslovljavaju odredjenu privrednu aktivnost u preduzecu. iskazale potrebe za stranim sredstvima placanja. rashoda. naucnoj osnovi – plan se zasniva na svestrano proucenim podacima i dokumentaciji 2. uz naglasavanje znacaja koeficijenta obrta novca. i dana vezivanja novca u svim fazama reprodukcije. iskazano mesecno i za celu poslovnu godinu. planiranog dobitka ili gubitka. On treba da proizilazi iz parcijalnih planova celokupnog poslovnog sistema. Osnovni principi izrade finansijskog plana se temelje na : 1. Posto dobije planske velicine od svih poslovnih f-ja. Plan treba da predstavlja vodilju menadzmentu preduzeca u vodjenju konkretne poslovne politike. s unapred projektovanim konkretnim zadacima. Em t l ei e n pn l a a fnniso i as k g j p dz c r uea e Pn l a lki ns i v ot d i . 4. 3. i  utvrdjuje velicinu planiranih prihoda. sluzba plana i analize:  prevodi planirane velicine na vrednosne velicine. 5.

vanredni . Izolovani – podrazumevaju planiranje obima primanja i izdavanja b. Tekuci : i. Redovnosti sastavljanja a. Svodni – donose se za kompanije na osnovu pojedinacnih planova njihovih clanica. Kombinovani – obuhvataju tokove primanja i izdavanja koji proizilaze iz bilansa uspeha c.dugorocnog su karaktera u kojima se prikazuju uslovi finansiranja tekucih investicija i nacin njihovog odrzavanja. Primarni – kada je teziste na finansijskom planu prodaje. Plan odliva po elementima sa minimalnim rezervama . redovni – vrsi se predvidjanje novcanih tokova u odredjenom vremenskom periodu s ciljem odrzavanja finansijske likvidnosti preduzeca. integracija. Donose se na osnovu godisnjeg plana i sadrze : i. Nacinu sastavljanja a. b. Duzini vremenskog perioda a. Plan priliva po elementima finansijskog plana ii. 4. samo u posebnim prilikama i posebnim zadacima ( osnivanje preduzeca. Plan isplata po istim mesecima iv. 2. Stanje gotovine na kraju prethodnog meseca ii. dezintegracija. Stanje novcanih srestava na kraju planskog perioda. Srednjorocni – preko jedne godine. Specijalni ( jednokratni ) – izradjuju se neredovno. odnosno nabavke b. Plan uplata po mesecima iii. likvidacija i poslovanje s gubitkom ). Stepenu vaznosti a. Kratkorocni i mesecni – njima se kvalitativno kontrolise likvidnost planova.sagledavaju se potrebna dugorocna novcana sredstva i nacin njhovog obezbedjivanja. b. Sekundarni – ostali 3. ii. Dugorocni .Najcesca je podela prema : 1. Sadrzi : i. Pojedinacni – donose se za preduzeca i u njima se planira njihova ukupna finansijska aktivnost d. na osnovu njih se mogu pouzdano pratiti sve ocekivane promene po osnovu primanja i izdavanja u preduzecu. c.

4. b. Njime se trasira put : kako iz proslosti. 2. 11. 10. Biznis plan predstavlja napisani rezime proslih. preko sadasnjosti stici do zeljene buducnosti uz promene performansi doticnog preduzeca. 15. naziv firme blizi naziv biznis plana vremenski period na koji se donosi biznis plan autora i konsultante biznis plana. Postupak izrade biznis plana predstavlja razvojni proces koji evoluira od biznis ideje. Ritmu finansijskog poslovanja a. 5. preko realnih biznis sansi u okruzenju i sveobuhvatne projekcije ostvarenja biznis plana. profil firme. sazet i razumljiv. Operativni – sastavlja se u cilju se sa sto manje finansijskih sredstava i uz sto vecu njihovu cirkulaciju izvrse planski zadaci. analiza trzista. odnosno korporacije. Naslovna strana biznis plana treba da sadrzi : 1. profil firme. razvojni plan plan kadrova dodatak biznis plana. 5. firme. kompanije. jasan.iii. rezime. analiza trzista. Rezime treba da je : pregledan. Osnovni – sastoje se s jedne strane od ukupnog prihoda i rashoda. Stanje na kraju planskog intervala. marketing biznis plan finansijski. mada ga treba staviti na sam pocetak plana kako bi se bolje mogli uociti kljucni rezultati projektovani u biznis planu. 2. 9. naslovna strana. sadasnjih i buducih biznis aktivnosti doticnog preduzeca. sa obimom najvise do dve strane. rezime. Rezime biznis plana se sastavlja na kraju izrade plana. proizvodni. Elementi biznis plana: 1. Obuhvata sva primanja i izdavanja i to najcesce mesecno iskazano. 3. . 8. a s druge strane od dobiti i raspodele dobiti. prodajni 7. 4. 3. prodajni i marketing plan ). proizvodni. 6. Karakteristike elemenata biznis plana (naslovna strana.

Analiza trzista se odnosi na opis sopstvenih proizvoda ili usluga. ortacka. opreme i lokacije za realizaciju programa 3. 3. 5. 7. ukupne proizvodnje u zemlji i na nivou regiona 2. postojece konkurencije. kvaliteta. opreme i proizvodnog procesa 3. drzavna preduzeca ) strukturi i visini kapitala preduzeca raspolozivim sredstvima i obavezama preduzeca poslovnim referencama ( prednostima ) preduzeca kadrovskom potencijalu i rukovodnom menadzmentu preduzeca. Proizvodni ( operativni ) deo biznis plana treba da obuhvati : 1. 4. trzisnog prostora i potencijalnih marketing aktivnosti 5. poslovnom sedistu preduzeca ( firme ) obliku organizovanja preduzeca vlasnistvu preduzeca ( akcionarska. identifikovanje samostalnog ili kooperativnog obavljanja proizvodnog programa 5. obima prodaje i trendova rasta prodaje 3. nacina i vremenskog roka povrata investicionih sredstava. i prednosti biznis plana u odnosu na postojecu konkurenciju 4. U rezimeu je posebno vazno istaci kljucne detalje u vezi : 1. Projektovani proizvod se posmatra sa aspekta : 1. tehnologije. identifikovanje objekata. . predloga programa i programske delatnosti 2. U okviriu opisa ( profila ) preduzeca ( firme ) treba navesti osnovne informacije o: 1. identifikovanje proizvodnog programa ( glavne karakteristike ) 2. identifikovanje troskova proizvodnog programa 6. inovativnosti i cenovnog rangiranja. 6. konkurentnosti proizvoda ili usluga na trzistu 4. zbog kojih je i projektovan biznis plan.Znacajan elemenat rezimea su kljucni detalji koji se odnose na proizvodni proces i finansijske konstrukcije. identifikovanje potencijalnih dobavljaca 4. karakteristikama funkcionalnosti. finansijskih konstrukcija radi sagledavanja obima i dinamike potrebnih ulaganja. 2. identifikovanje potencijalnih investicionih ulaganja u tehnologiju i opremu.

Marketinski deo biznis plana je od posebne vaznosti da bi se realizovala poslovna ideja u buducem vremenu. razvojni plan i plan kadrova ) Finansijski deo biznis plana predstavlja najznacajniji i najslozeniji deo projektovanog plana. veleprodaja. zatim odnos izmedju sopstvenih i tudjih izvora sredstava ( kapital ) i dividendnu politiku preduzeca. cenovnu politiku 7. Treba da obuhvati sve potrebe za finansiranjem u preduzecu. U prvom redu treba dati odgovore na sledeca pitanja : 1. koje cete instrumente koristiti pri javnom oglasavanju ( licni kontakt. Putem njega se pokazuje finansijska opravdanost ulaska u doticni biznis projekat. Karakteristike elemenata biznis plana (finansijski. prodajnu mrezu preduzeca 2. oglase u novinama. bilbordove. Bilans uspeha preduzeca treba iskazati po sledecim pozicijama : . kakvu cete marketing strategiju zauzeti u postupku oglasavanja 4. sponzorstva i sl. katalozi. U ovom delu biznis plana treba dati odgovore koji se odnose na: 1. plakate. sajamske nastupe. faks poruke. pokrivenost trzista i kupaca na trzistu 5. 16. pisma. instrumente prodaje 6. projekciju prodaje sa vise mogucih scenarija ( maloprodaja. na radiju i televiziji. inotrziste i sl. kvalitet dostave i isporuke robe 4. koliki su troskovi primene predlozene marketing strategije. kako cete izvrsiti promociju vasih proizvoda 3. Pociva na analizi : 1) 2) 3) 4) 5) bilansa uspeha preduzeca bilansu stanja preduzeca bilansu tokova sredstava preduzeca stanju kredita ( zaduzenosti ) preduzeca finansijskih indikatora poslovanja preduzeca.Prodajni deo biznis plana polazi od analize prodaje koji je moguce ostvariti u narednom vremenskom periodu. ) 5. domace. nivo zaliha i stanje asortimana u prodaji 3. ko su buduci potrosaci vasih proizvoda 2. ).

poslovna aktiva 8. ukupna aktiva 10. gotovina ) 4. nerasporedjeni dobitak ) 11. osnovna sredstva. Bilans stanja preduzeca treba iskazati po sledecim pozicijama : neuplaceni upisani kapital stalna sredstva ( nematerijalna ulaganja. nerasporedjena dobit 16. 1. kamate po kreditu za invsticioni projekat). poslovni dobitak ( gubitak ) 4. ). zarade i naknade zarada. vanposlovna aktiva 9. 5. gorivo i energija. ukupna pasiva. finansijski prihodi ( kamate po osnovu orocavanja sredstava i sl. finansijski rashodi ( kamate po dugorocnim i kratkorocnim kreditima. dugorocni finansijski plasmani ) 3. proizvodne usluge ). ostali prihodi ) poslovni rashodi ( materijal za izradu. porezi i doprinosi iz dobitka 12. vanposlovna pasiva 18.poslovni prihodi ( prihodi od prodaje. nabavna vrednost prodate robe. neto – dobitak ( gubitak ). gubitak 7. kratkorocne obaveze 14. kapital ( akcijski kapital. pasivna vremenska razgranicenja 15. amortizacija. finansijski dobitiak ( gubitak) 7. 2. neposlovni i vanredni dobitak ( gubitak ) 10. 3. 6. poslovna pasiva 17. neposlovni i vanredni rashodi 9. aktvina vremenska razgranicenja 5. dugorocna rezervisanja 12. dugorocne obaveze 13. Neto novcani tok preduzeca ( projektovan po kvartalima i godisnje ) treba da prikaze sledece pozicije: . 2. dobitak ( gubitak ) ( 3 ± 6 ± 9 ) 11. neposlovni i vanredni prihodi 8. kratkorocna potrazivanja i plasmani. 1. obrtna sredstva ( zalihe. poslovna sredstva 6. rezerve.

3. 14. stopa povrata na sopstveni kapital i stopa povrata na ukupna sredstva ) 3. 3. 6. Da bi se kreditor ubedio u ispravnost svog investicionog ulaganja potrebno je prikazati ( projektovati ) sledece pokazatelje : opsta likvidnost ( obrtna sredstva/ kratkorocne obaveze ) > 1 neto obrtni fond ( obrtna sredstva . likvidnost ( naplatu potrazivanja i izmirenje obaveza. 8. 10. neto dobitak ( + ) ili gubitak ( . koeficijent obrta zaliha. 13.) III Ukupni odlivi iz aktivnosti investiranja i finansiranja ( 10+11+12 ) IV Neto novcani tok ( I+II+III ) Pri izradi finansijskog dela biznis plana posebno treba naglasiti finansijske indikatore koji se odnose na : 1. vreme vezivanja novcanih sredstava ( dani vezivanja ) 5. 4. povecanje udela ( + ) II Ukupni priliv iz aktivnosti investiranja i finansiranja ( 7+8+9 ) nabavka osnovnog sredstva ( . 5. smanjenje (-) ostale obaveze iz poslovanja : povecanje ( +). povecanje (-) obaveze prema dobavljacima : povecanje ( +). koeficijenti likvidnosti ) profitabilnost ( bruto i neto marza.) amortizacija (+) zalihe : smanjenje ( + ) . 2. dugorocni ) ( . 7.) otplata kredita ( kratkorocni. 5. 7. 2.1. 9. 11. smanjenje (-) I Novcani tok iz poslovnih aktivnosti ( 1+2+3+4+5+6 ) prodaja osnovnih sredstava ( + ) povecanje obaveza ( kratkorocne i dugorocne ) ( + ) emitovanje akcija.kratkorocne obaveze ) > 0 finansijska sigurnost ( trajni kapital / ukupna pasiva ) > 0. 2. 4. . 6.5 koeficijent obrta sredstava ( ukupni prihodi / obrtna sredstva ) > 3 rentabilnost ( bruto dobit / ukupna pasiva ) > 10 % ekonomicnost ( ukupni prihod / ukupni rashod ) > 1 pokrice stalnih sredstava sopstvenim kapitalom ( trajni kapital / stalna sredstva ) > 1 1. povecanje (-) potrazivanje od kupaca : smanjenje ( + ) . koeficijenti obrta novcanih sredstava 4. 12.) isplacena dividenda ( .

2. 1. obuku kadrova za realizaciju biznis plana 5.pokrice osnovni sredstava i zaliha dugorocnim kapitalom ( trajni kapital + dugorocne obaveze/osnovna sredstva + zalihe ) ≈ 1 8. 2. . Proces realizacije treba sprovoditi putem tri faze. vodeci pri tome racuna da se investicione potrebe ( obnavljanje osnovnih sredstava ) finansiraju iz planirane amortizacije. medjusobnu povezanost kadrova predvidjenih za realizaciju biznis plana ( timski rad ) 7. Karakteristike elemenata biznis plana ( dodatak plana. Veci deo biznis planova podleze reviziji od strane investitora kako bi se izbegli : 1. Treba da sadrzi plan investicija. strucne kadrove 6. realizacija plana. stimulativnu naknadu za kvalitetno i efikasno izvrsenje postavljenog biznis plana ( zarada sa mogucim posebnim stimulacijama ). Ovaj deo je povezan sa ostalim delovima biznis plana. Kadrovski biznis plan treba da se odnosi na definisanje kadrovske politike preduzeca u delu realizacije predlozenog biznis plana. suvise ambiciozno postavljeni ciljevi nedovoljno jasno obradjene stavke u biznis planu propusti u metodologiji pri izradi biznis plana i sl. U ovom delu biznis plana neophodno je definisati : obim izvrsilaca ( broj kadrova ) strucnost ( kvalifikaciju ) izvrsilaca biznis plana menadzment tim biznis plana ( najvisi menadzment i ostale nivoe rukovodjenja ) 4. U toku izrade biznis plana neophodno je ukljuciti sto vise saradnika kako bi se krajnje kriticno odnosili prema ideji postavljenoj i razradjenoj u biznis planu. 3. Razvojni biznis plan treba da ukaze na osnovne ciljeve i pravce razvoja firme u narednom periodu. revizija plana ) Dodatak biznis plana obuhvata sve neophodne materijale i dokumentaciju do koje se doslo u postupku izrade biznis plana. 17. 3. Uspesnu realizaciju biznis plana podrazumeva da se isti ne daje kompletno svim potencijalnim partnerima u toku vodjenja pregovora.

Nacela i faktori organizacije finansijske funkcije . preduzetnik ( investitor) moze da sazna : da li treba realizovati doticnu poslovnu ideju i krenuti ili ne krenuti u doticni biznis. Na osnovu biznis plana. tada bi on trebao da uvazi i njegovu metodologiju pri izradi biznis plana. Biznis plan treba shvatiti kao metodolosku obradu poslovne ideje sa kojom se dokazuje opravdanost realizacije doticne ideje. Naziv biznis plan se najcesce koristi kod preduzetnickih poslovnih aktivnosti koje ne zahtevaju velika investiciona ulaganja. Ako se potencijalni kreditor ( banka ) opredeli za poslovnu saradnju sa preduzetnikom. knjigovodstva. Velicina biznis plana se krece od 30. organizacije rada i sl. odabranim zainteresovanim potencijalnim partnerima ili kreditorima. tada ona obicno ima nameru da sazna sledece informacije o biznis planu : 1) koliki je promet preduzetnik ostvario preko racuna u prethodne 3 godine 2) da li ce preduzetnik biti u likvidnom stanju da vraca doticni kredit 3) koliki ce biti promet preduzetnika preko racuna nakon realizacije doticnog biznis plana 4) sta preduzetnik nudi kao garanciju za odobreni kredit. tada je isti duzan da podnese : biznis plan. proizvodnje. trgovine. U drugoj fazi se biznis plan dostavlja samo selektivno. odnosno ko ne moze da radi biznis plan. vece kompanije ) i to prema svom nahodjenju. fondovi. ekonomike. da po odobrenju kredita osigura nekretninu i vinkulira polisu osiguranja u korist doticne banke. 18. Ako je poslovna banka kreditor. Zato bisnis planove treba da rade strucne konsultantske kuce koje imaju strucne ljude iz oblasti finansija. Karakteristicno je .U prvoj fazi potencijalnim partnerima treba dostaviti rezime biznis plana sa pismom o namerma. U trecoj fazi se dostavlja dodatak uz biznis plan i to samo onim eksternim partnerima koji su usli u zavrsnu fazu pregovora i koji su izrazili spremnost da udju u realizaciju ponudjenog biznis plana. Ukoliko se investitor unapred obraca poznatom kreditoru. blanko menice sa ovlascenjem za popunu. Zakonom nije propisano ko moze. da formu i sadrzaj biznis plana definisu kreditori ( banke.60 strana stampanog materijala. sa konciznim i jasno napisanim elementima.

Nacelo centralizacije ima sledece specificnosti : 1) samo jedna finansijska sluzba izvrsava zadatke finansijske funkcije 2) finansijska sluzba deluje na jednom mestu za sva preduzeca 3) vodi se jedinstvena finansijska politika prema poslovnim bankama. Kombinovani nacin organizovanja finansijske funkcije predstavalja spoj centralizovanog i decentralizovanog nacina organizovanja a primena istog zavisi od postojecih privrednih okolnosti. i poslovnim partnerima 4) vrsi se nivo specijalizacije unutar finansijske funkcije 5) vrsi se nivo kadrovskog objedinjavanja 6) vrsi se nivo centralizacije finansijskih sredstava i ostala oprema 7) efikasnije i racionalnije se izvrsavaju finansijski zadaci 8) visi je stepen uvida nad izvrsavanjem zadataka finansijske funkcije ( likvidnost. rentabilnost. . 2) decentralizovanom i 3) kombinovanom nacelu organizovanja finansijske funkcije. cirkulacija novcanih sredstava ) 9) manji je broj administrativnog aparata u finansijskoj funkciji 10) na visem nivou je poslovna saradnja sa drugim poslovnim funkcijama 11) efikasnija je saradnja u delu razvojne politike i pokrica gubitka ( solidarna odgovornost ) i sl.U globalu posmatrano moze se govoriti o : 1) centralizovanom. 2) Izvrsavanje finansijskog zadatka rasporedjuje se na veci broj finansijskih odeljenja pa se tako postize i efikasnost u radu ( izvrsavaju se finansijski zadaci na licu mesta ) 3) Uprosceno je izvrsavanje postavljenih finansijskih zadataka 4) Prisutan je veci broj nezavisnih ( samostalnih ) finansijskih rukovodilaca 5) Prisutan je veci stepen individualne odgovornosti u izvrsavanju finansijskog zadatka ( zbog decentralizacije poslova i zadataka ) 6) Visi administrativni troskovi ( decentralizacija poslova ) 7) Nerealna konkurencija izmedju izvrsioca finansijskih zadataka ( dupliraju se isti poslovi ). Nacelo decentralizacije ima sledece specificnosti : 1) veci je broj finansijkih odeljenja ili sluzbi koji obavlja zadatke finansijske funkcije za jednog privrednog subjekta.

Ukoliko je organizacija finansijske funkcije postavljena na principima finansijskog odeljenja tada ona najcesce broji pet referada : . industrijsko. na centralizovan nacin se obavljaju zadaci od opsteg interesa za vise preduzeca. velicina preduzeca. predstavnistva ) 2) Privredna delatnost kao i struktura programa doticnog preduzeca ( trgovinsko. Finansijsko odeljenje kao oblik organizovanja finansijske funkcije Oblik organizovanja finansijske funkcije zavisi od niza organizaciono – tehnickih i ekonomsko – finansijskih faktora konkretnog preduzeca. dok se ostali zadaci obavljaju decentralizovano po pojedinim preduzecima.. ) 3) Finansijski zadaci koji se stavljaju p red preduzece 4) Povezanost preduzeca u zemlji ili sa preduzecima u inostranstvu 5) Vazeci zakonski propisi koje usmeravaju aktivnost finansijske funkcije 6) Troskovi rada i organizovanja nove finansijske funkcije 7) Raspolozivi strucni potencijal 8) Nivo tehnicke opremljenosti projektovane organizacije finansijske funkcije 9) Postojeci izvori sopstvenih sredstava i zastupljenost tudjih izvora sredstava u poslovanju preduzeca..Npr. 19.. poljoprivredno. slozenost posla i dislociranost uzih organizacionih delova preduzeca ( stovarista. U uslovima gde nisu razvijeni finansijski odnosi nije ni razvijena finansijska sluzba. Faktori od kojih zavisi organizovanje finansijske funkcije su : 1) Pristustvo profitnih centara u preduzecu. odnosno njene referade.

Karakteristicni poslovi za ovu referadu su : 1. ulazne fakture. zakljucivanje ugovora o kreditu sa bankom 5. poreza. a to su poslovi u vezi placanja obaveza i naplate potrazivanja. obracun dobiti ( raspodela dobiti i isplata dividende ) 6. kontrole I informisanja U referadi pribavljanja I ulaganja finansijskih sredstava obavljaju se poslovi koji se odnose na nabavku finansijskih sredstava i ulaganje finansijskih sredstava.Finansijsko odeljenje 1. 3. 4. Referada pribavljanja I ulaganja finansijskih sredstava 2. Referada likvidature finansijske dokumentacije 3. sastavljanje predloga o pribavljanju i ulaganju finansijskih sredstava ( finansijske konstrukcije ) 3. dokumenta u vezi obracuna doprinosa. dugorocni kredit ) 4. zatvaranje kreditnog odnosa ( povrat kredita putem anuiteta ili u celini ). Ta kontrola se obavlja u obliku sustinske. Referada gotovinskog placanja ( blagajna ) 5. Kontrola se sprovodi na nacin sto se dokumenta pre uplate i isplate pregledaju. kao i njihova kontrola 7. Referada bezgotovinskog placanja obavlja sve poslove koji se odnose na platni promet. 2. dokumenta u vezi obracuna zarada. Referada bezgotovinskog placanja ( poslovnih – tekucih racuna ) 4. analize. carina i sl. U ovoj referadi se obavljaju sledeci poslovi : . Dokumenta koja se koriste pri finansijskom poslovanju i radu finansijskog odeljenja su : 1. racunske i formalne kontrole. putni nalozi. obracun kreditnih anuiteta i kamata po dugorocnim i kratkorocnim kreditima. evidencije . Referada finansijskog planiranja. Referada likvidature finansijske dokumentacije obuhvata poslove kontrole dokumenata sa kojima se vrsi bezgotovinsko ili gotovinsko placanje. sastavljanje i podnosenje kreditnih zahteva ( kratkorocni. ispitivanje finansijskih mogucnosti preduzeca iz finansijskog okruzenja 2.

20. ) 6. 7. obracun zateznih kamata duznicima i sl. ispostavljanje instrumenata placanja 4. prijem instrumenata placanja od kupaca 9. Ti poslovi su: 1. evidencije . kontrole i informisanja obavlja poslove vezane za podrsku finansijskog poslovanja prduzeca. 7. 6.1. bilansa uspeha izrada plana tokova novcanih sredstava ( cash flow) izrada plana likvidnosti i finansijskih konstrukcija analiza finansijske situacije preduzeca analiza izvrenja finansijskih planova analiza finansijske evidencije ( izmirenje obaveza i naplata potrazivanja ) kontrola finansijskog poslovanja izrada informacija o finansijskom poslovanju preduzeca i sl. 3. 4. ispostavljanje naloga za isplatu 3. dostavljanje dokumenata o izvrsenim placanjima sluzbi racunovodstva na knjizenje 5. 4. analize. 2. bilansa stanja. ispostavljanje opomena duznicima 8. 5. 9. Finansijska sluzba kao oblik organizovanja finansijske funkcije . izrada finansijskog plana. kontrola izvoda tekucih racuna i drugih poslovnih racuna 2. 5. vodjenje evidencije o izdatim instrumentima placanja ( dobavljacima. U ovoj referadi se obavljaju sledeci poslovi : 1. naplata potrazivanja od kupaca 7. 3. Referada gotovinskog placanja ( blagajne ) obavlja poslove koji se odnose na gotovinske isplate i uplate. 8. 8. isplata putnih akontacija isplata putnih naloga isplata zarada obustave zarada po osnovu administrativnih i sudskih zabrana prijem uplata od duznika povrat neutrosenih putnih akontacija ispostavljanje gotovinskih cekova podizanje gotovine sa tekuceg racuna povrat gotovine na tekuci – racun ( na kraju radnog dana ) Referada finansijskog planiranja. bankama i sl. 2. 6.

obavljanje poslova upotrebom sredstava rezerve i sredstava zajednicke potrosnje. nacina finansiranja i obima poslovanja preduzeca. odsek se najcesce zaduzuje u preduzecu za kreiranje i realizaciju finansijske U okviru referade finansiranja i finansijskih konstrukcija obavljaju se sledeci poslovi : 1. Stoga su zahtevi znacajni za oblik organizovanja finansijske sluzbe i odnose se na njihovu : 1. zajednicka ulaganja ) 2. kreditiranje ) 3. pribavljanje finansijskih sredstava odrzavanje likvidnosti povrat finansijskih sredstava njihovim izvorima ulaganje viska slobodnih finansijskih sredstava. iznalazenje potencijalnih izvora finansiranja ( samofinansiranje. 2. I Odeljenje pribavljanja i ulaganja finansijskih sredstava obavlja poslove koji se odnose na : 1. vrste delatnosti preduzeca. predlaganje prioriteta finansiranja ( zalihe sirovina. iznalazenje oblika finansiranja ( direktno finansiranje. Finansijske konstrukcije sopstvenih i tudjih izvora finansiranja ) 6. 3. 3. 4.Organizacioni oblik finansijske sluzbe nalazi se u neposrednoj funkciji zahteva i zadataka koji se postavljaju pred finansijsku sluzbu. Organizaciona struktura finansijske sluzbe nije u svim preduzecima ista. poluproizvodnja. izrada predloga ugovora o ulaganju finansijskih sredstava ( obrtna i osnovna sredstva ) 4. gotovi proizvodi ) 5. 4. Ovaj politike. prilagodjenost poslovanju racionalnost ( ekonomicnost ) u poslovanju jednostavnost u poslovanju efikasnost ( profitabilnost ) u poslovanju. 2. 4. predlaganje mera za odrzavanje likvidnosti. ona zavisi od velicine preduzeca. 3. U okviru referade dugorocnih i kratkorocnih kredita obavljaju se sledeci poslovi : 1. predlaganje kombinacija izvora finansiranja ( tzv. 2. sastavljanje zahteva za dugorocne i kratkorocne kredite podnosenje kreditnog zahteva banci i drugim kreditorima zakljucivanje ugovora o dugorocnim kreditima sa kreditorima realizacija kredita za osnovna i obrtna sredstva na osnovu dokumentacije .

sredstava 5. analiza obima i oblika ulaganja u obrtna i osnovna sredstva 2. izrada i ocena projekcije profitabilnosti ulaganja u obrtna i osnovna sr. . obrtnih sredstava i sredstava zajednicke namene analiza uslova osiguranja i formiranje predloga o vrsti i obimu osiguranja obracun i placanje premije po zakljucenom osiguranju podnosenje odstetnog zahteva osiguravajucem drustvu naplata nastale stete analiza ponudjenih oblika lizing aranzmana zakljucivanje ugovora u vezi lizing aranzmana obracun i placanje lizing aranzmana donosenje odluke o produzenju. kontrola finansijskog ulaganja u obrtna i osnovna sr. 2. 5. povratu ili otkupu lizing aranzmana. 8. 2. 3. obracuna kamata ( kratkorocni krediti ) 6. 1.5. saglasno ugovorenim rokovima i uslovima placanja. osiguranje osnovnih. kamata i sl. 3. II Odeljenje platnog prometa obavlja sve fin. 4. kontrola obracuna anuiteta i kamata ( dugorocni krediti ). obaveza 4. evidencija dugorocnih i kratkorocnih kredita 8. 6. izrada elaborata o investicionom ulaganju ( osnovna sredstva ) 3. 7. dinamika ulaganja u obrtna sredstva 4. referada poslovnih ( tekucih ) racuna i drugih racuna sredstava . buduce i optimalne ) sastavljanje izvestaja za potrebe knjizenja i sl. U okviru referade osiguranja sredstava i lizing aranzmana obavljaju se sledeci poslovi : 1. 6. 5. Referada ulaganja u osnovna i obrtna sredstva : 1. izmirenih i neizmirenih kontrola dokumentacije uz izvode poslovnog racuna i drugih racuna pracenje izvrsenja plana likvidnosti ( tekuce. izrada izvestaja i dokumenata koji sluze za knjizenje kreditia. povrat kratkorocnih i dugorocnih kredita o roku njihovog dospeca 9.poslovi : 1. 9. ispostavljanje naloga za placanje dospelih anuiteta po dugorocnim kreditima 7. poslove koji se odnose na placanja ( dinarska ili devizna ) radi izmirenja obaveza na vreme. prijem dnevnih izvoda tekucih racuna i drugih poslovnih racuna sastavljanje izvestaja o prometu i stanjima na poslovnim racunima kontrola naplacenih i nenaplacenih potrazivanja.

vodjenje portfelja hartija od vrednosti priprema hartija od vrednosti za trgovanje na berzi brokersko – dilerske poslove u vezi hartija od vrednosti pripremu dokumentacija za knjizenje u racunovodstvu. primanje. pripremanje dokumenata za prinudnu naplatu dospelih potrazivanja od strane duznika. ispostavljanje naloga za gotovinske isplate i uplate 6. zaprimanje gotovine 2. povrat viska gotovine na poslovni racun 7. 3. dostavljanje naloga za placanje poslovnim bankama 3. referada likvidature duznickih i poverilackih odnosa . vodjenje blagajnickog dnevnika 6. rasporedjivanje i likvidiranje svih ulaznih i izlaznoh racuna 3. 2. 2. 8. ispostavljanje cekova ( gotovinskih i bariranih ) 4. evidentiranje isplacenih akontacija po putnim nalozima 7. Referada trgovanja sa hartijama od vrednosti obavlja poslove : 1. evidentiranje i kompletiranje potrebnih dokumenata za placanja. vodjenje racuna o ispravnosti finansijskih dokumenata ( zakonitosti. primanje instrumenata placanja od strane duznika 5. odlaganje izmirenja obaveza prema poveriocima 9. 5.2. . racunska ispravnost. gotovinske isplate 3. formalna ispravnost i kompletnost dokumentacije ) 4. likvidatura putnih naloga 5. referada likvidature finansijske dokumentacije . Referada blagajne: 1. vodjenje operativne evidencije o izdatim i primljenim instrumentima placanja itd. cuvanje hartija od vrednosti i polisa osiguranja 5. ispostavljanje opomena duznicima 6. likvidiranje dospelih obaveza i naplate potrazivanja od duznika 2. kontrola obracunatih kamata od strane poverilaca 4.poslovi : 1. 4.poslovi : 1. obracunavanje zateznih kamata duznicima 7. odrzavanje propisanog blagajnickog maksimuma. dostavljanje navedenih dokumenata na knjizenje knjigovodstva 4. 3.

sastavljaju se planovi izvora sredstava namenjenih za finansiranje 3. kontrola racionalnosti pribavljanja i upotrebe novcanih sredstava 2. finansijske kontrole i informisanja obavlja poslove vezane za finansijsko poslovanje preduzeca posmatrano kao celinu. analiza brzine obrta novcanih sredstava 5. analiza stepena zaduzenosti 4. 4. kontrola raspodele dobiti i izmirenja dividende akcionarima preduzeca 3. tekuca i naknadna interna i eksterna kontrola finansijskog poslovanja. 1. prethodna. evidencija naplate potrazivanja od kupaca 3. sastavljaju se planovi priliva i odliva novcanih sredstava sa poslovnog racuna i novcanih sredstava izdvojenih za posebne namene ( izrada finansijskog plana ) 2. plan cash flowa ). evidencija kreditne zaduzenosti 4. Referada finansijskog planiranja : 1. analiza realizacije biznis plana 7. evidencija priliva i odliva finansijskih sredstava 2. evidencije. analiza finansijskih pokazatelja poslovanja preduzeca. sastavljaju se planovi finansijske stabilnosti ( planski bilans stanja ). finansijske analize. evidencija izmirenja obaveza prema dobavljacima. Referada finansijske analize: 1. odeljenje se deli na pet referada.III Odeljenje finansijskog planiranja. analiza novcanog toka 6. analiza bilansa stanja i bilansa uspeha 2. bankama i drugim kreditorima 5. Referada finansijske kontrole: 1. evidencija gotovinskog placanja i gotovinske naplate ( preko maloprodajnih objekata ) 3. Radi sagledavanja celine finansijskog poslovanja preduzeca. Referada finansijske evidencije : 1. 2. analiza finansijske stabilnosti i likvidnosti 3. evidencija izdatih i primljenih instrumenata placanja i obezbedjenja placanja 6. finansijske profitabilnosti ( bilans uspeha ) i finansijske likvidnosti ( plan likvidnosti. .

sastavljanje izvetaja i informacija o finansiranju i finansijskom poslovanju preduzeca 2. KARAKTERISTIKE BILANSA STANJA I BILANSA USPEHA PREDUZECA . sastavljanje ekosternih finansijskih izvestaja za drzavne organe i finansijske organizacije ( poslovne banke ). Referada finansijskog izvestavanja i informisanja: 1. sastavljanje izvestaja i informacija o finansijskoj situaciji u preduzecu 4. dokumenata blagajna Trgovina sa HOV Finansijsko izvestavanje i informisanje Finansijska analiza Finansijska kontrola 21. dostvljanje finansijskih informacija korisnicima 3. kontrole i informisanja Odeljenje pribavljanja i ulaganja fin. Finansijska sluzba Odeljenje finansijskog planiranja. sredstava Odeljenje platnog prometa Finansiranje i finansijske konstrukcije Pribavljanje dugorocnih i kratkorocnih kredita Osiguranje sredstava i lizing aranzmani Ulaganje u obrtna sredstva Ulaganje u osnovna sredstva Poslovni racuni ( dinarski. sastavljanje internih finansijskih izvestaja za menadzment 5.5. evidencije. devizni ) Finansijsko planiranje Finansijska evidencija Likvidatura duznickih i poverilackih odnosa Likvidature fin. analize.

tada to znaci da su u finansiranju preduzeca prisutni sopstveni izvori sredstava. U okviru svake grupe sredstva se iskazuju prema pojavnim oblicima. Ukoliko postoji optimalna struktura sredstava u preduzecu tada to znaci da obrtna sredstva omogucavaju optimalno iskoriscavanje instaliranih kapaciteta ( osnovnih sredstava ). gotovi proizvodi ) Kratkorocna fin. obaveze Pasivna vremenska razgranicenja Nerasporedjena dobit tekuce godine Vanposlovni izvori sredstava Izvori sredstava zajednicke potrosnje Izvori ostalih vanposlovnih sredstava . U aktivi su sredstva grupisana prema funkciji koju vrse u poslovnom procesu. ulozi ) Vanposlovna Sredstva zajednicke sredstva Dugorocna rezervisanja Ostala vanposlovna potrosnje sredstva Dugorocne obaveze Trajni kapital HOV i novcana sredstva ( trajni izvori sred. • Bilans stanja sredstava se iskazuje na levoj strani u aktivi. a struktura izvora sredstava na finansijsko stanje doticnog preduzeca. Obaveze ( banke ) Ostale kratkor. poluproizvodi. Bilans stanja = sredstva ( aktiva ) + izvori sredstava ( pasiva ) Nematerijalna ulaganja ( zasticena i nezasticena ) U k u p n a Poslovna aktiva a k t i Uv ka u p n a Poslovna sredstva Materijalna ulaganja ( osnovna sredstva ) Stalna sredstva Dugorocna fin. potraz. Iz poslovanja ( kupci) Ostala kratkor. • Ukoliko postoji optimalna struktura izvora sredstava u preduzecu. potrazivanja Nominirani kapital ( akcije . a izvori sredstava na desnoj strani u pasivi. ulaganja Obrtna sredstva Kratkor. ) Nenominirani kapital ( rezerve ) Aktivna vremenska razgranicenja Kratkorocne obaveze iz poslovanja ( dobavljaci ) Poslovna pasiva p a s i v a Kratkorocne obaveze Kratkorocne fin.Bilans stanja predstavlja trenutnu sliku velicine i strukture sredstava i velicine i strukture izvora sredstava. ulaganja Obavezna dugorocna ulaganja Zalihe ( sirovine. odnosno vrstama. U svakom preduzecu struktura sredstava ukazuje na materijalno stanje.

bilans stanja ukazuje na kvantitet sredstava i izvora sredstava ( putem zbira aktive i pasive ) i kvalitet sredstava i izvora sredstava ( putem strukture aktive i pasive ). Ukoliko je zbir pozicija aktive veci od zbira pozicija pasive. Ukoliko je zbir pozicija pasive veci od zbira pozicija aktive. tada njihova razlika predstavlja neobezbedjene izvore finansiranja preduzeca. Aktiva i pasiva bilansa stanja treba da su u ravnotezi. tada njihova razlika predstavlja visak likvidnih sredstava u preduzecu. .Bilans uspeha : • • • • • Prihodi Rashodi Poslovni rezultat Prihodi > Rashodi = bruto dobit poslovne godine Rashodi > Prihoda = gubitak poslovne godine Prihodi i rashodi : • • • Poslovni Finansijski Vanredni U momentu bilansiranja preduzeca.

Ukoliko je fin. Mate Nem rashodi Poslovni rashodi Uka Pove proiz Ukupni Nab .Bilans uspeha ( racun gubitka i dobitka ) predstavlja dvostrani pregled rashoda i prihoda koji su nastali u odredjenom obracunskom periodu. Ukoliko je fin. Rezultat negativan (rashodi veci od prihoda ). Suceljavanjem prihoda i rashoda definise se finansijski rezultat preduzeca. tada su sopstveni izvori smanjeni. rezultat pozitivan ( prihodi veci od rashoda) tada su povecani i sopstveni izvori sredstava. Razlika izmedju ukupnih rashoda i ukupnih prihoda ( rashodi veci od prihoda ) predstavlja gubitak poslovne godine datog preduzeca. Razlika izmedju ukupnih prihoda i ukupnih rashoda ( prihodi veci od rashoda ) predstavlja bruto dobit poslovne godine datog preduzeca.

poslovni rezultat. stalnog su karaktera. Ako je neujednacen nivo njihovog ostvarenja. prodajna cena.Poslovni prihodi Komponente svakog bilansa uspeha preduzeca jesu : 1. Pp=Q*Pc Faktori koji opredeljuju obim proizvodnje jesu : 1. onda je to znak stabilnosti poslovanja preduzeca. Poslovni prihodi – Formiraju se na osnovu realizacije proizvoda i usluga. 3.U realnim uslovima trzisnog privredjivanja udeo poslovnih prihoda u ukupnim prihodima treba da bude dominantan. 2. promenljivog su karaktera Ukupni prihodi . U kupan prihod ( oro ( naplacena . onda je to znak nestabilnosti poslovanja preduzeca. Ako je ujednacen nivo njihovog ostvarenja. postoji uzajamna veza izmedju prihoda i rashoda ( povecanje poslovnih rashoda ima kao rezultat povecanje poslovnih prihoda ) 2. Faktori koji odredjuju svaki poslovni prihod su :1. poslovne – rezultat osnovne delatnosti. kolicina proizvoda i 2.prihodi . ne postoji uzajamna veza kao kod poslovnih. nastaju kao rezultat finansijskih transakcija preduzeca sa okruzenjem. rashodi i 3. broj zaposlenih radnika i 3. Njihov obracun se vrsi ili po osnovu fakturisane ili po osnovu naplacene realizacije. stepen iskoriscenja proizvodnog kapaciteta. vanredne prihode i rashode – rezultat vanrednih aktivnosti preduzeca. finansijske – promenljivog su karaktera. Prihodi i rashodi po svom svom karakteru se mogu deliti na : 1. velicina proizvodnog kapaciteta. 2.

rezultat je prisutan u slucajevima kada su prihodi preduzeca veci od rashoda preduzeca i obrnuto. rezultat i planski predvideti njegovu raspodelu. sa finansijskim rashodima koji nastaju po osnovu aktivnih kamatnih stopa ( mi naplacujemo ). Vanredni prihodi – promenljivi karakter. zarada i ostalih kalkulativnih troskova ( poreza. Smanjenje ucesca poslovnih rashoda u ukupnim rashodima jeste znak ekonomicnosti poslovanja preduzeca. Veci stepen zaduzenosti imace za posledicu veci planirani finansijski rashod i obrnuto. clanarina i sl. Finansijskim planom treba predvideti ucesce vanrednih rahoda u ukupnim rashodima preduzeca. Njih treba planirati na izuzetno niskom nivou. ). Svodjenje vanrednih rashoda na nulu predstavlja znak pozitivnog trenda u ekonomiji doticnog preduzeca. Poseban naglasak kod planiranja poslovnih rashoda treba staviti na rashode po osnovu materijalnih troskova. odnosno negativan. koji moze biti : ≡ ≡ gubitak u supstanci i gubitak u dobitku preduzeca ( nema dobitka ). rezultat se izrazava putem dobitka. kvalitetom proizvoda. a negativan putem gubitka. Finansijski prihodi – Njihov udeo u ukupnom prihodu treba da se planira u skromnom iznosu jer se transakcijama novca obavljaju osnovne poslovne aktivnosti.Faktori realizacije gotovih proizvoda odredjeni su :1. Moguce je finansijskim planom predvideti i negativan finansijski rezultat ( gubitak ). finansijskim planom treba izvesti saldo finansiranja koji moze biti pozitivan. Rast prihoda od finansiranja je rezultat rada finansijske funkcije i njene umesnosti da uveca „slobodni „ kapital po najvisoj mogucoj ceni. 2. 3. . doprinosa. Pozitivan fin. visine cene kapitala ( kamate ). Pozitivan fin. ciji je rezultat poslovni prihod a ne rashod od finansiranja. Analiza finansijskog rezulata preduzeca ukazuje da isti moze biti pozitivan ili negativan. Plan finansijskih rashoda zavisice od stepena zaduzenosti preduzeca. potrebe za dodatnim sredstvima i novim investicionim ulaganjima. amortizacije. ). Posto se moze izvrsiti komparacija finansijskih rashoda koji nastaju po osnovu pasivnih kamatnih stopa ( mi placamo ) . cenom proizvoda. Finansijskim planom je moguce predvideti pozitivan fin. saobracajnim uslovima ( transportni trosak i sl. Analiza ukupnih rashoda treba da pokaze ucesce pojedinih vrsta rashoda u ukupnim rahodima preduzeca. rezultat su vanrednih aktivnosti preduzeca ili neurednog poslovanja preduzeca ( preneseni – naknadno utvrdjeni prihodi ).

Ako je nabavna vrednost osnovnog sredstva 100 din. I jedan i drugi oblik latentnih rezervi ima za krajnju posledicu povecanje tekucih rashoda u bilansu uspeha preduzeca. . vek trajanja 10 god. Preduzimanjem odgovarajucih poslovnih i finansijskih mera moguce je gubitak do kraja poslovne godine transformisati u pozitivan finansijski rezultat. Analiza strukture aktive bilansa stanja. sitnog inventara – kada se otpis vrsi u 100 % iznosu. 22. Npr. a stvarna potreba postoji za 50 % otpisom iznosa. tada doticno preduzece nema poslovnu perspektivu i predodredjeno je za stecaj.a amortizacioni period 5 godina. tada ce na kraju prve godine koriscenja osnovnog sredstva bilansirana sadasnja vrednost iznositi 80 dinara ( 4/5 od 100 dinara) dok ce stvarna vrednost iznositi 90 dinara ( 9/10 od 100 dinara ). Ako se finansijskim planom iskaze gubitak u dobitku. LATENTNE REZERVE I SKRIVENI GUBICI U BILANSU STANJA Latentne rezerve najcesce nastaju potcenjivanjem aktive ( sredstava ) ili precenjivanjem pasive ( obaveza ) u bilansu stanja preduzeca.. 2. ukazuje da se Latentne rezerve se mogu pojaviti kod : osnovnih sredstava – nastaju kada je amortizacioni period kraci od veka trajanja osnovnog sredstva. Razlika u otpisu stvara za preduzece znacajne latentne rezerve. 1. a u krajnjem slucaju i za likvidaciju.Ako se finansijskim planom iskazuje gubitak u supstanci.. Razlika izmedju sadasnje stvarne vrednosti ( ubrzane ) i vrednosti osnovnog sredstva koja iznosi 10 dinara predstavlja latentnu rezervu preduzeca. Preduzece najcesce svoje latentne rezerve iskazuje nakon nekoliko obracunskih perioda. finansijskog ili vanrednog karaktera. U uslovima prisustva latentnih rezervi preduzece iskazuje manji periodicni finansijski rezultat u svom bilansu uspeha. tada treba utvrditi da li je gubitak rezultat poslovnog. zaliha repromaterijala – iskazuju latentne rezerve u uslovima kada se iste u bilansu stanja bilansiraju po nabavnim cenama – FIFO metod ( iskazani po prvim ulaznim cenama) nizim od poslednjih nabavnih cena ( poslednje ulazne cene ). 3.

Najcesce se obaveze potcenjuju. Ukoliko je razlika izmedju cene kostanja po varijabilnim troskovima i pune cene kostanja veca u korist prve. ≡ Kod neadekvatne procene kursa inovalute ( na nize ) po odobrenim inokreditima obaveze se potcenjuju i iskazuje se povoljniji finansijski rezultat od stvarnog. ≡ zbog neadekvatne procene veka amortizacije osnovnog sredstva ( visi od stvarnog) ≡ kod neadekvatne procene prodajne cene gotovog proizvoda i njegove vrednosti iskazane po ceni kostanja ( niza prodajna cena od cene kostanja ) Iskazivanje gotovih proizvoda u aktivi bilansa stanja po prodajnim cenama ( nizim od cene kostanja ) povecace se rashodi u bilansu uspeha preduzeca uz posledicu umanjenja pozitivnog finansijskog rezultata i iskazivanja gubitka u narednom obracunskom periodu. a ne po ceni kostanja utvrdjenoj na bazi varijabilnih troskova ( ova cena je veca od prethodne ). dinarskih i deviznih potrazivanja ≡ Kod dinarskih potrazivanja nastaju kada je indirektan otpis (npr. ako se bilansiraju po nizoj vrednosti nego sto je njihova trzisna vrednost na finansijskom trzistu. 100 din. ≡ Kod deviznih potrazivanja latentne rezerve nastaju ako se ista bilansiraju po nizem kursu od zvanicnog kursa na deviznom trzistu. Uslov za pojavu latentnih rezervi preduzeca jeste da se precenjene obaveze stvarno i naplate od strane poveriloca. gotovih proizvoda – kada se zalihe obracunavaju po punoj ceni kostanja. Hov stvaraju latentne rezerve preduzecu. Svaki skriveni gubitak u bilansu stanja razotkriva se u bilansu uspeha u narednim obracunskim periodima. 5. 4. sredstva precenjuju sto utice na formiranje manje visine rashoda u bilansu uspeha i povecanje obracunatog kratkorocnog finansijskog rezultata. Analiza strukture pasive ukazuje da latentne rezerve nastaju precenjivanjem obaveza preduzeca.nedovrsene proizvodnje. ) iznad stvarnog otpisa potrazivanja ( 80 din ). utoliko su i latentne rezerve preduzeca vece i obrnuto. . Latentne rezerve iznose 20 dinara u preduzecu. Skriveni gubici nastaju zbog precenjene aktive i potcenjivanja pasive.

Rocna struktura izmedju dugorocno vezanih sredstava i kratkorocno vezanih sredstava definisana je na najnizoj tacki prikazane sinusoide ( krivulje ) fluktuirajucih obrtnih sredstava i predstavlja osnovu horizontalne finansijske strukture preduzeca. Po re e v m no fina si n R cna o struktu ra K SI D V VS TVA .Skriveni gubici preduzeca poboljsavaju njegov finansijski rezultat u tekucem obracunskom periodu. Finansijska struktura je determinisana : 1. uvecavaju “vestacki” pozitivan finansijski rezultat. Fluktuirajuca obrtna sredstva ( mala rocnost ) prikazana su sinusoidom koja ima takodje trend rasta u duzem vremenskom periodu. Zatim odnosom izmedju fluktuirajucih obrtnih sredstava i zbira trajnih obrtnih sredstava i osnovnih sredstava. Dugorocna vezana sredstva ( osnovna i trajna obrtna sredstva ) prikazana su pravom linijom koja ima trend rasta u duzem vremenskom periodu ( linije „A” i „B” ). odnosno sredstva preduzeca ) finansijskom strukturom pasive ( kapital. pretvaraju isti u pozitivan finansijski rezultat. finansijskom strukturom aktive ( imovina. da bi u narednim obracunskim periodima isti pogorsavali i dovodili na nivo realnosti. odnosno obaveze preduzeca ). Sa stanovista finansiranja preduzeca najbolje je strukturu aktive prikazati odnosom izmedju kratkorocno i dugorocno vezanih sredstava. 2. 23. umanjuju negativan finansijski rezultat. KARAKTERISTIKE FINANSIJSKE STRUKTURE AKTIVE Finansijsku strukturu preduzeca moguce je sagledati na osnovu bilansa stanja doticnog preduzeca.

Ako se finansijska struktura preduzeca posmatra sa aspekta rastuce likvidnosti .Fluktuirajuca likvidna sredstva bi se mogla finansirati iz privremenih kreditnih sredstava. pogon. Dakle. Aktiva se rangira od dugorocno vezanih sredstava do novcanih sredstava. Fiksna sredstva. Preduzece bi u takvim slucajevima placalo kamate za koriscenje kredita i u vremenu kada kreditna sredstva nisu potrebna ( linija A). ). Kod principa opadajuce likvidnosti. Povremeno fluktuiranje za obrtnim sredstvima pirkazano je na svakom vrhu krivulje. Kako se vrsi pomeranje od novcanih sredstava. . Finansijska struktura aktive moze se posmatrati sa aspekta rastuce. preduzece koristilo za finansiranje kratkorocnih ( sezonskih ) potreba dugorocna kreditna sredstva. Dugorocno finansiranje odnosilo bi se na trajne potrebe za obrtnim sredstvima i na trajna likvidna sredstva ( linija X ). odnosno opadajuce likvidnosti preduzeca. Koji ce princip rangiranja delova aktive prihvatiti menadzment preduzeca zavisi od stanja trenutne i perspektivne likvidnosti preduzeca. Prednosti ovakvog nacina finansiranja su ocigledne. jer bi u protivnom umest privremenih kredita. Da bi se eliminisao suvisan trosak ( placanje kamata ). brod i sl. tako se stepen unovcljivosti smanjuje ( usporava ). neophodno je primeniti princip podesavanja u procesu finansiranja. finansirala bi se iz dugorocnih kredita i trajnog kapitala ( X ). kao i trajna obrtna sredstva ( gvozdene zalihe. radi njihovog sto brzeg prevodjenja u likvidni novcani oblik. kao i od stepena njegove profitabilnosti. Princip finansijskog podesavanja podrazumeva angazovanje privremenih kreditnih sredstava i otplatu doticnog kredita saglasno ocekivanom kretanju likvidnih sredstava za otplatu doticnih obaveza. Ukupne potrebe za sredstvima obuhvatale bi potrebe iskazane kao zbir linije X i F. Stavljanjem naglaska na princip rastuce likvidnosti menadzment preduzeca daje poseban znacaj unovcljivim delovima aktive. tada je to znak da menadzment preduzeca stavlja naglasak na trenutnu likvidnost preduzeca i njeno perspektivno odrzavanje. dok bi u drugom slucaju kratkorocne pozajmice otplacivalo iz viska likvidnih sredstava ( linija L ). aktiva se rangira od novcanih sredstava pa do dugorocno vezanih sredstava ( najsporija unovcljivost ). preduzece bi u prvom slucaju imalo obavezu da uredno isplacuje rate po dugorocnom kreditu ( linija X ). zemljiste.

≡ Ako je dominantna likvidnost. tada menadzment preduzeca stavlja naglasak na princip opadajuce likvidnosti. Likvidni aspe I Dugorocno vezana sr. Dugorocni plasmani . Osnovna sredstva ( materijalna Ulaganja ) S 2. ≡ Ako je dominantna profitabilnost preduzeca. tada menadzment preduzeca stavlja naglasak na princip rastuce likvidnosti. u okviru finansijske politike preduzeca. Struktura rangiranja delova aktive ( princip rastuce likvidnosti ) 1.

Finansijska struktura preduzeca sa drzavnim kapitalom je dosta jednostavna iz razloga sto se iz malog broja izvora sredstava pribavlja znacajna suma kapitala za finansijska ulaganja. KARAKTERISTIKE FINANSIJSKE STRUKTURE PASIVE Finansijska struktura preduzeca se moze analizirati sa vise aspekata. Drugi aspekt polazi od odnosa ulaganja sredstava i izvora sredstava ( horizontalno pravilo finansiranja ) i isti pociva na nacelu likvidnosti. Blagajna 2. Hov i novcana sredstva 1.Likvidni asp S I 24. U prvom redu prema poreklu i prema rocnosti. Struktura rangiranja delova aktive ( princip opadajuce likvidnosti ) r 3. isti je moguce posmatrati sa aspekta drzavnog preduzeca. inokosnog ili ortackog preduzeca i akcionarskog preduzeca. Polazeci od vlasnickog odnosa pasive preduzeca. posmatrano sa aspekta poverioca. Ovaj aspekt polazi od vertikalnog pravila finansiranja koje pociva na nacelu sigurnosti ulaganja. Poslovni Racun 3 . 1. Devizni racun 2.

4. inokosno ili ortacko preduzece ima slozeniju finansijsku strukturu pasive.Vrednosti ulaganja u preduzecu predstavljena je u pasivi bilansa stanja na racunu svakog ortaka posebnim pozicijama ( npr. koje je pored vlasnika istovremeno i preduzetnik. Vrednost ulaganja u preduzece odredjena je : 1. Td u ji kp l a ita Karakteristika ortackog preduzeca jeste da pripada vecem broju vlanika ( prisutno je vise ortaka ) . Fakticki. Racun ortaka A i racun ortaka B ). 3. vlasnici . a tek potom o njegovoj profitabilnosti. Zbog ovih v ri prema tudjem kapitalu. Od izuzetne je vaznosti kakav je odnos u strukturi pasive izmedju tudjeg i sopstvenog kapitala. u potpunosti se gubio razloga je neophodno voditi racuna prvenstveno o likvidnosti takvog preduzeca. 2. da u strukturi pasive primat ima inokosni ili ortacki kapital nad tudjim kapitalom ( zbog manjih troskova kapitala i sigurnosti poslovanja ). Akcionarsko preduzece ( korporativno preduzece ) ima najslozeniju finansijsku strukturu pasive. saldom pocetnog stanja periodicnim dobitkom ( uvecano ulaganje ) periodicnim gubitkom ( umanjeno ulaganje ) novcanim sredstvima za zadovoljenje licnih potreba ( umanjeno ulaganje ).Ps a a iv d ang rz v o Za razliku od drzavnog preduzeca. Sva prava i obaveze otraka treba da su jasno i precizno putem ugovora regulisane. jer se u okviru nje nalazi i eksterni i interni kapital. K tk ro n ra o c i U slucaju stecaja preduzeca i nedovoljnosti stecajne mase da pokrije obaveze iz inokosni. odnosno ortacki kapital. Karakteristika inokosnog preduzeca jeste da pripada vlasnistvu jednog lica. Teznja treba da bude.

preduzeca nisu klasicni vlasnici. treba od strane menadzmenta preduzeca podneti racun eksternim vlasnicima kapitala ( akcionarima ). M K ratkorocni izvori D ugoroc izvor . ≡ ≡ Sopstveni kapital ( inokosni ili ortacki ) se nalazi na racunima vlasnika. Bez obzira sto je akcionarski kapital eksternog karaktera. Kod rocne strukture izvora finansiranja dilema je prisutna na relaciji : a. Tudji kapital ucesca kratkorocne pasive u ukupnoj pasivi i ucesca kratkorocno vezanih sredstava u ukupnoj aktivi bilansa stanja preduzeca. on predstavlja trajni kapital u preduzecu. drzava i sl. vec akcionari koji raspolazu i sa obicnim ili preferencijalnim akcijama. Ta razlika izmedju sopstvenog i akcionarskog kapitala je posebno izrazajna u postupku likvidacije preduzeca jer se pored podmirivanja interesa poverilaca. ). b. To znaci da vlasnici akcija imaju pravo na raspodelu stecajne mase kao i svaki drugi poverioci ( dobavljaci. banke. a akcionarski kapital je u obliku hov koje imaju tretman eksternog kapitala. Pasiva inokosno In Postoji ne samo pojmovna vec i sustinska razlika izmedju akcionarskog i sopstvenog kapitala.

Obim finansiranja iz vlastitih izvora zavisi od: ≡ velicine akumulacije preduzeca i ≡ njegove sposobnosti privlacenja kapitala od strane novih vlasnika ( akcionara ). Analiza strukture pasive ukazuje da je njen najzanimljiviji deo upravo analiza vlasnicke strukture kapitala. e. ≡ da njegovi vlasnici upravljaju poslovanjem preduzeca i sticu pravo na ucesce u ostvarenoj dobiti preduzeca. . Maksimum rocne strukture je moguce postici ukoliko se kratkorocne obaveze izjednacavaju se kratkorocnim potrazivanjima. Karakteristike tudjeg kapitala ( izvora sredstava ) odnose se na: ≡ fiksno utvrdjene rokove povratka tih sredstava i ≡ fiksno utvrdjene naknade za ustupljena sredstva (kamate ). Karakteristike vlastitog kapitala ( izvora kapitala ) jesu u cinjenici: ≡ da se doticni ulaze u poslovanje preduzeca na neodredjeno vreme. Te prednosti iskazuju se na podrucju : a. Pu – ukupna pasiva. Au – ukupna aktiva. b. pri cemu njihovi kolicnici moraju biti identicni : max Pk / Pu = Ak / Au Pk – kratkorocna pasiva . ≡ Vlasnici ovog kapitala nemaju pravo upravljanja poslovanjem preduzeca.kreditne politike i sl. a na taj nacin i samostalnost doticnog preduzeca. AVR. Ak – kratkorocna vezana sredstva . HOV i novcana sredstva ) prema ukupnoj aktivi. d.aksimum rocne strukture – utvrdjuje se stavljanjem u odnos kratkorocne pasive prema ukupnoj pasivi.odnosno kratkorocno vezanih sredstava ( potrazivanja. c. Navedene karakteristike ukazuju na prednosti finansiranja preduzeca iz vlastitih izvora u odnosu na pozajmljene. medjutim mogu ograniciti upotrebu tudjih sredstava. odnosno relacija izmedju vlastitog ( sopstvenog ) i tudjeg kapitala. solventnosti preduzeca obimu neto dobiti ( finansijskog rezultata ) riziku ulaganja zavisnosti preduzeca od finansijskog trzista zavisnosti preduzeca od monetarno.

000 2. 1. PLANIRANJE MINIMALNO I MAKSIMALNO POTREBNE AKUMULACIJE Minimalno potrebna akumulacija predstavlja onu akumulaciju sa kojom se obezbedjuje u preduzecu dogorocna finansijska ravnoteza iz prethodne godine. .400 300 100 Red. ≡ Moze se utvrditi na sledeci nacin : Elementi u 000 din. Dugorocno vezana sredstva ( osnovna sr. Planiranjem minimalno potrebne akumulacije. Nedostatak dugorocnih izvora finansiranja na kraju prethodne godine ( 2 – 1 ) 4.200 200 2. I dugorocni plasmani ) na kraju prethodne godine 3.25. Planirana dugorocno vezana sredstva i gubitak iskazan u aktivi 6. Dugorocni izvori sredstava ( sopstveni kapital i dugorocne obaveze ) na kraju prethodne godine 2. 2. Planirani nedostatak dugorocnih izvora finansiranja na kraju planske godine ( 5-4) 7. Potrebna minimalna akumulacija za odrzavanje nepromenjene Dugorocne finansijske ravnoteze ( 6-3). odnosno ( 300-200=100 ) Dugorocno vezana sredstva obuhvataju : 1) Osnovna sredstva 2) Dugorocne plasmane 3) Gubitak iskazan u aktivi 4) Stalne zalihe. Planirani dugorocni izvori sredstava iskazani u pasivi 5. ostvaruju se uslovi za odrzavanje likvidnosti u prostoru dugorocnog finansiranja.100 2. Br.

Korekciju prvo treba napraviti kod prihoda od prodaje i varijabilnih rashoda. 2. Prvi korak kod ispitivanja mogucnosti odnosi se na marzu pokrica. Elementi u 000 din. Planirani dugorocni izvori sredstava ( sopstveni kapital i dugorocne obaveze ) iskazani u pasivi 2. . Proverava se sta sve utice na marzu pokrica u planiranom bilansu uspeha. Planirani sopstveni kapital za ulaganja u nove investicione Programe u narednim godinama 5.  Moze se utvrditi na sledeci nacin : Red. Planirana akumulacija.Maksimalno potrebna akumulacija predstavlja akumulaciju sa kojom se uspostavlja narusena dugorocna finansijska ravnosteza.100 2. dobija se korekcijom planskih kategorija koje blize definisu mogucnost ostvarenja minimalne i maksimalne akumulacije. Sustina analize jeste da se istovremeno vrsi ispitivanje realnih mogucnosti i za minimalnu i za maksimalno potrebnu akumulaciju. tada su dugorocno vezana sredstva jednaka dugorocnim izvorima finansiranja. Br. Ukoliko je u preduzecu prisutna maksimalno potrebna akumulacija.400 300 100 400 1. Na marzu pokrica uticu : 1) Planirani pretezno fiksni rashodi ( varijabilni) 2) Planirani neto rashodi finansiranja ( razlika izmedju aktivnih i pasivnih kamata ) 3) Planirani porezi iz finansijskog rezultata 4) Dodatni porezi iz finansijskog rezultata. uz prisustvo uvecane akumulacije za potrebe finansiranja novih investicionih programa. Potrebna maksimalna akumulacija za uspostavljanje narusene dugorocne finansijske ravnoteze ( 3+4). odnosno neto dobitak preduzeca. Planirani nedostatak dugorocnih izvora finansiranja ( 2-1 ) 4. Planirana dugorocno vezana sredstva i gubitak iskazan u aktivi 3. i to iz sopstvenog kapitala u narednom ( buducem poslovnom ) periodu.

Bruto finansijski dobitak se projektuje kao razlika izmedju poslovnog dobitka i neto rashoda finansiranja. Ako se bruto finansijski dobitak umanji za iznos poreza iz finansijskog rezultata. koji sadrzi planiranu akumulaciju preduzeca.Treba utvrditi i marzu pokrica koja predstavlja razliku izmedju prihoda od prodaje i varijabilnih rashoda. tada se razlika upisuje na stranu aktive podbilansa poslovnih sredstava i to kao pozicija „potrazivanja iz podbilansa poslovnih sredstava”. Ako je zbir aktive veci od zbira pasive. PLAN NETO OBRTNOG FONDA Neto obrtni fond predstavlja deo sopstvenog kapitala i dugorocnih obaveza koje su iskoriscene za finansiranje obrtnih sredstava. tada se razlika upisuje na stranu pasive podbilansa poslovnih sredstava i to kao pozicija „obaveze prema podbilansu poslovnih sredstava”. Ako je zbir pasive veci od zbira aktive. 26. kao rezultat se dobija neto dobitak. . Ukoliko bilans stanja nije uravnotezen. tada se prvo mora uspostaviti bilansna ravnoteza u podbilansu poslovnih sredstava. Razlika izmedju marze pokrica i rashoda perioda baz kamata predstavlja poslovni dobitak. Utvrdjuje se na bazi bilansa stanja poslovnih sredstava pri cemu bilans mora biti uravnotezen.

AVR D. potrazivanja V. a aktiva koliko stvarno preduzece ima poslovnih sredstava .ulaganja(pl IV. potraz.Razlika izmedju podbilansa pasive i aktive poslovnih sredstava prisutna je jer pasiva pokazuje koliko treba preduzece da ima poslovnih sredstava. Stalnasredstva( I – V ) I. Materijalnaulaganja( osno sredstva) III. Poslovnasredstva( A + B + . Neto obrtni fond ( NOF ) = [ Trajni ( sopstveni ) kapital + dugorocne obaveze + dugorocna rezervisanja ] . Obrtnasredstva( I – V ) I. Dugorocna fin. Karakteristike podbilansa stanja poslovnih sredstava ukuazuju da su pozicije poredjanje u aktivi po principu rastuce likvidinosti. Obaveznadugorocnaulagan B. Zalihe II. Neto obrtna sredstva ( NOS ) = obrtna sredstva – kratkorocne obaveze NOS = ( Si + Dr + Do ) – ( Os + Dp ) Aktiva A. iz poslovanja III. a u pasivi po principu opadajuce dospelosti ( rocnosti ). Ostalakratk. Nematerijalnaulaganja II.[ osnovna sredstva + dugorocni plasmani ] NOF = ( Za + Po + Hov + Ns ) – ( Ko ) NOF se moze definisati kao deo ukupnih sredstava koja su finansirana iz dugorocnih izvora ( sopstveni izvori + dugorocne obaveze + dugorocna rezervisanja ). finansijskaulaganja IV. HOV i novcanasredstva C. Kratk. Kratk.

Povecanje dugorocnih kredita (-) (-) 8. vrsta ( delatnost ) preduzeca 2. Amortizacija 7. vestina finansijskog upravljanja preduzecem. 2. Diskontna stopa / cena sopstvenog kapitala = 15. Obim neto obrtnog fonda zavisi od sledecih faktora : 1. prodaju osnovnih sredstava ( materijalnih ulaganja ) 2. Porez na dobit finansiranja ) = (+) 7. iskazane 2. Povecanje trajnih obrtnih sredstava ( (+) zalihe ) 9. Otplata ( smanjenje ) dugorocnih kredita 11. Investicije u osnovna sredstva prosecna cena kapitala (-) = 12. otplate dugorocnih kredita ( deo2. polozaj na trzistu preduzeca 4. VREDNOST UKUPNOG = ( SOPSTVENOG I TUDJEG ) 13. Povecanje trajnih obrtnih sredstava ( = zalihe ) 9. Amortizacija (+) (-) 8. Faktori povecanja NOF se odnose na : 1. Troskovi finansiranja ( kamate ) (-) = Cash flowdobit novcani tok ) u jednom preduzecu. nabavku osnovnih sredstava obaveza prihodi 1. 4. ukupni rashodi gubitke preduzeca. Diskontna stopa / ponderisana 11. Neto dobit 6.NOF moze biti manji od iznosa obrtnih sredstava . povecanje dugorocnih kredita 5. Neto novcani tok KAPITALA 14. Ako je prisustno takvo stanje . Dobit za oporezivanje = (-) literaturi se dvojako upotrebljava i to kao : bruto cash flow i neto cash flow. povecanje neto akumulacije 4. dobit 4. porez na predstavlja tok gotovine ( 5. neto dobit ( bez rezultata 6. VREDNOST SOPSTVENOG KAPITALA U siroj . emisija obveznica. ukupni rashodi kredita ili otplatu u celini ) (-) 4. obim i struktura i uslovi zaduzenosti preduzeca 5. ukupni prihodi ( bez finansijskih prihoda ) (-) 3. efikasnost preduzeca 3. Investicije u osnovna sredstva 10. = ( bez finansijskih rashoda ) 3. tada je to znak da je u preduzecu narusena finansijska ravnoteza iz razloga sto se stalna obrtna sredstva finansiraju iz kratkorocnih obaveza. Faktori smanjenja NOF se odnose na : Pre servisiranja obaveza Novcani tok Posle servisiranja 1. 5. PLAN NETO NOVCANOG TOKA ( CASH FLOW ) 3. dobit = (-) 27. odnosno moze biti i negativan. Neto novcani tok (-) 10. ukupni povecanje dugorocnih ulaganja 1. smanjenje dugorocnih plasmana 3.

Bruto cash flow predstavlja novcani tok primanja i izdavanja novca u prduzecu. Novcanim tokom “posle servisiranja obaveza “ obuhvata se vrednost sopstvenog kapitala. Novcani tok “pre servisiranja obaveza “ ne obuhvata prilive i odlive novcanih sredstava iz finansijskog poslovanja prduzeca. dok novcani tok “posle servisiranja obaveza “ obuhvata iste. struktura novcanog toka se moze projektovati “pre servisiranja obaveza“ ili “posle servisiranja obaveza “. Struktura novcanog toka zavisi i od toga da li novcani tok obuhvata ili ne obuhvata prilive i odlive po osnovu finansiranja. Neto cash flow predstavlja razliku izmedju primanja i izdavanja novcanih sredstava u preduzecu. U zavisnosti od toga. protok primanja i izdavanja koja proticu kroz preduzece. Koristi se da bi se utvrdila raspoloziva novcana sredstva u preduzecu . a novcanim tokom “pre servisiranja obaveza “ obuhvata se vrednost ukupnog kapitala. . Putem njega se prati dinamika primanja i izdavanja novcanih sredstava.

Neto povecanje kratkorocnih obaveza ( povecani priliv ) + 8. Neto smanjenje kratkorocnih obaveza ( isplata obaveza ) 6. Neto smanjenje obrtnih sredstava ( smanjena ulaganja u zalihe ). Primanja ( priliv ) iz tekuceg poslovanja 1. Neto povecanje obrtnih sredstava ( bez novca i potrazivanja od kupaca ) ( odliv zbog ulaganja u zalihe ) + 7.Cash flow predstavlja visak prihoda nad rashodima preduzeca po umanjenju poreza na dobit preduzeca . Neto smanjenje potrazivanja od kupaca ( naplacena potrazivanja ) 3. Ukupan prihod > Ukupan rashod = slobodna novcana sredstva = Cash flow umanjena za porez Neto ( cist ) novcani tok se moze iskazati i na sledeci nacin : I. Sastavljanje plana neto novcanog toka treba da uvazava sledece zakonitosti : 1) Da u svojoj strukturi sadrzi sva primanja i izdavanja koja predodredjuju promene pozicija aktive i pasive bilansa stanja 2) Da sva primanja u neto novcanom toku predstavljanju smanjenje pozicija aktive i povecanje pozicije pasive bilansa stanja 3) Da sva izdavanja u neto novcanom toku predstavljanju povecanje pozicija aktive i smanjenje pozicije pasive bilansa stanja . Prihodi od prodaje + 2. Cash flow se moze koristiti za : ≡ ≡ ≡ ≡ isplatu dividende isplatu ucesca u dobiti investiranje u osnovna sredstva refinansiranje dospelih dugorocnih obaveza. Ovaj deo viska prihoda je “slobodan “ za upotrebu u preduzecu. Izdvajanje ( odliv ) iz tekuceg poslovanja 4. Rashodi bez amortizacije 5. Neto povecanje potrazivanja od kupaca ( nenaplacena potrazivanja ) II.

28. Ulozeni tudji kapital ( u kompaniju ) = 5. gubitak. Porast neto obrtnih sredstava ( zaliha ) + 4. Finansijski tok u preduzecu naziva se „Funds Flow” ili tok izvora sredstava preduzeca. a s druge strane. 2. Polazi od cinjenice da sredstva po obimu i vremenu za koji su imobilisana ( neunovcljiva ) odgovaraju obimu i vremenu raspolozivosti izvora sredstava. Kratkorocna finansijska ravnoteza obuhvata . Dugorocna finansijska ravnoteza obuhvata. Neto dobit ( nakon oporezivanja ) + 2. s jedne strane KVS. s jedne strane DVS. Cist novcani tok se oslanja na dinamicku metodu planiranja priliva i odliva novcanih sredstava u preduzecu. FF kompanije izracunava se na sledeci nacin : 1. Sustina dinamicke metode je u cinjenici. Amortizacija 3. Putem FF prate se sva povecanja ili smanjenja ( neto-razlike ) bilansnih pozicija ( bilansa stanja ) preduzeca. . a s druge strane DIS (obaveze i sopstvene izvore ) . Raspolozivi finansijski tok. KARAKTERISTIKE FINANSIJSKE RAVNOTEZE I NERAVNOTEZE Finansijska ravnoteza predstavlja odnos izmedju sredstava i izvora sredstava. da se za dati vremenski interval projektuje priliv i odliv novcanih sredstava po svim osnovama.4) Da se neto novcani tok moze iskljucivo projektovati na osnovu pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha preduzeca 5) Da su odredjene pozicije bilansa stanja ( neto dobitak. jer se na kraju poslovne godine ukljucuju u bilans stanja preduzeca. dugorocnu finansijsku ravnotezu kratkorocnu finansijsku ravnotezu. Globalno posmatrano analiza finansijske ravnoteze svodi se na dve analize : 1. KIS ( dospele obaveze i obaveze koje dospevaju u kratkom vremenskom roku ) . Svaki Founds Flow pociva na bilansu stanja preduzeca posmatanom u dva ili vise obracunskih perioda. amortizacija ) direkto posledica bilansa uspeha preduzeca.

≡ prioritet u aktivi se daje DVS (osnovnim sredstvima i dugorocnim plasmanima ) koja predstavljaju najnelikvidniji deo aktive. U uslovima kada je presek bilansa stanja sacinjen po principu rastuce likvidnosti i principu opadajuce dospelosti. a tek nakog toga : zalihama i potrazivanjima i novcanim sredstvima. ≡ Prioritet u pasivi daje se sopstvenim izvorima sredstava kao trajnim izvorima ( trajni kapital ). Cinjenica je . Zalihe . Osnovnas Dugorocno vezana sredstva 2. a pojedini delovi pasive u obaveze dospele za placanja. a tek potom dugorocnim i kratkorocnim obavezama.Da bi se finansijska ravnoteza u preduzecu mogla identifikovati prvi preduslov jeste uspostavljanje paralelnosti rokova u kojima ce se pojedini delovi aktive transformisati u novac. da svako grupisanje pozicija u aktivi po pirncipu rastuce likvidnosti odgovara grupisanju pozicija u pasivi po principu opadajuce dospelosti. Bilansstanja po principurastucelik fina ( RASTUCA LIKVIDNOST AKTIVA 1. Dugorocn plasman 3.

HOV Kratkocno 29. Potrazivan sredstva . zatim DVS. Sema – pokazuje ocenu kratkorocne finansijske ravnoteze. a u pasivi po principu rastuce dospelosti tada je u pitanju ocena kratkorocne finansijske ravnoteze. U ovom slucaju u : ≡ aktivi se na prvom mestu upisuje novac. ≡ pasivi se na prvo mesto stavljaju kratkorocne obaveze.Ako se u bilansu stanja vrsi grupisanje pozicija u aktivi po principu opadajuce likvidnosti. MEDJUZAVISNOST KRATKOROCNE I DUGOROCNE vezana FINANSIJSKE RAVNOTEZE I NERAVNOTEZE 3. PVR. treba posmatrati globalno odnos izmedju kratkorocnih izvora i kratkorocno vezanih sredstava. Bilans stanja po principu opa kratkoroc AKTIVA 1. Novac ( OPADAJUCA LIKVIDNOST ) 2. a tek potom DIS. . hov. treba u prvom redu posmatrati ravnotezu izmedju kratkorocnih obaveza i likvidnih novcanih sredstava. Medjutim. potrazivanja i AVR . kao i sredstava koja ce u kratkom vremenskom roku preci u likvidni oblik ( hov i potrazivanja ).

M edjuzavisnost A ktiva kratkoroc Ukoliko su DVS < DIF i tada sa aspekta dugorocnog finansiranja postoji uslov za kontinuelno odrzavanje likvidnosti. a samo odrzavanje likvidnosti je zavisno s jedne strane od paralelnosti rokova unovcljivosti KVS. K ratkorocno vezana sredstva . da: ≡ kontrola kratkorocne finansijske ravnoteze predstavlja kontrolu likvidnosti. Ovo je moguce ostvariti iz razloga sto se razlika izmedju DVS i DIF pokriva kratkorocno vezanim sredstvima koja se finansiraju iz dugorocnih izvora finansiranja. Cinjenica je da su ravnoteze medjusobno uslovljene te da postojanje jedne pretpostavlja postojanje i druge finansijske ravnoteze. tada je sigurno da on pokazuje i dugorocnu finansijsku ravnotezu. a kontrola dugorocne finansijske ravnoteze predstavlja kontrolu uslova za odrzavanje likvidnosti. ravnoteze ka izvorima sredstava izaziva pomeranje kratkorocne fin. Najcesce se preko dugorocne finansijske ravnoteze obezbedjuju uslovi za permanentno odrzavanje likvidnosti.Dosadasnja prakticna iskustva pokazuju. i s druge strane od rokova dospeca kratkorocnih obaveza. ≡ Ukoliko bilans stanja preduzeca pokazuje kratkorocnu finansijsku ravnotezu. ravnoteze ka sredstvima i obrnuto. Njihova medjuzavisnost se ogleda u cinjenici da pomeranje dugorocne fin.

Likvidnost preduzeca je moguce jedino odrzati ako se mobilizacija KVS vrsi daleko brze nego sto dospevaju kratkorocne obaveze. dugorocna rezervisanja i dugorocne obaveze ) Novcana sredstva ( uslov za odrzavanje kontinuelne likvidnosti ) Dugorocno vezana sredstva Sledeca sema ukazuje da poremecaj koji je nastao izmedju mobilizacije KVS i dospeca KIS moguce je prevazici u cilju odrzavanja likvidnosti i to novcanim sredstvima koja predstavljaju razliku izmedju DIS i DVS. Ako postoji ovaj uslov tada razlika izmedju DIS I DVS iskazuje se u novcanom obliku putem kojeg se odrzava kontinuelna likvidnost preduzeca. Aktiva Kratkorocno vezana sredstva Pasiva Kratkorocni izvori sredstava Dugorocni izvori sredstava ( trajni kapital. KVS i rokova dospeca kratkorocnih obaveza ( KIS ).Uslov za odrzavanje kontinuelne likvidnosti jeste da u bilansu stanja preduzeca postoji paralelnost izmedju rokova mobilizacije. Likvidnost preduzeca je neodrziva iz rasloga sto se razlika izmedju DVS I DIS finansira iz kratkorocnih izvora . a to ima uticaja na desinhronizaciju rokova mobilizacije sredstava i rokova dospeca obaveza. . Ukoliko su DVS > DIS tada sa aspekta dugorocnog finansiranja ne postoje realni uslovi za odrzavanje kontinuelne likvidnosti preduzeca.

nezavisnosti i elasticnosti u preduzecu. Postoji medjusobna uslovljenost izmedju stope rentabilnosti sopstvenog kapitala. te ona negativno utice na tekucu i na permanentnu likvidnost preduzeca. ODNOS SOPSTVENOG I POZAJMLJENOG ( TUDJEG ) KAPITALA PREDUZECA Sopstveni kapital preduzeca obuhvata sve vrste imovine u preduzecu. cene pozajmljenog kapitala i stope prinosa na ukupni kapital. 30. isto ima opravdanje i dalje nabavljati tudji kapital iz razloga sto preduzece i dalje ostvaruje visoku stopu rentabilnosti sopstvenog kapitala. Na ovaj nacni se definise stopa prinosa na ukupni kapital . 1. Ukoliko se zeli definisati stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala. Analizom odnosa izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala stavlja se naglasak na pasivu doticnog preduzeca ( posebno sa stanovista vlasnistva ) i daje odgovor o stepenu obezbedjenosti principa rentabilnosti . dok pozajmljeni ( tudji ) kapital obuhvata sve vrste obaveza preduzeca. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA 1. . ukoliko preduzece nabavlja tudji kapital po nizoj kamatnoj stopi nego sto je stopa prinosa na ukupni kapital. da su i KIS > KVS za tu razliku. Dakle .Kratkorocno vezana sredstva Kratkorocni izvori sredstava Pasiva Dugorocni izvori sredstava Dugorocno vezana Aktiva sredstva Uzrok nelikvidnosti ( prevazilazi se ubrzanom mobilizacijom KVS Ovaj primer pokazuje da u uslovima kada su DVS > DIS. razlika izmedju DVS i DIS se finansira iz kratkorocnih izvora. tada se stavlja u odnos : neto dobitak i sopstveni kapital. Dakle . Princip rentabilnosti ukupnog kapitala preduzeca izrazava se odnosom izmedju poslovnog dobitka i ukupnog kapitala preduzeca.

4 2. Sigurnost poverilaca je utoliko veca. Svako odstupanje od principa sigurnosti poverilaca. moze se uociti i na sledecem primeru : Preduzece A je duznik po 4 Dobitak po osnovu tudjeg kapitala izracunava se mnozenjem pozajmljenog kapitala i razlike izmedju stope stvarnog ukamacenja ulozenog kapitala i kamatne stope na pozajmljeni kapital. U zavisnosti od velicine gubitka i strukture kapitala zavisi stepen sigurnosti naplate potrazivanja od poverilaca. Na ovaj nacin se indirektno utice i na vodjenje poslovne – finansijske politike duznika kao i na njegovu autonomiju. ako je struktura kapital vise pomerena u korist pozajmljenog kapitala. Ukoliko je garantna supstanca ( sopstveni kapital ) nedovoljan za pokrice potrazivanja poverilaca. Medjutim sasvim je durgaciji slucaj kada preduzece posluje sa gubitkom. odredjuje se rok povrata potrazivanja. tada se oni u principu opredeljuju na upis hipoteke. uz privlacenje tudjeg kapital i po osnovu ≡ menadzment preduzeca tezi suprotno. i to u vise preduzeca. Princip nezavisnosti se odnosi na autonomiju duznika i njihov odnos prema poveriocima. rizik poverilaca se povecava.Suprotna gledista oko odnosa rentabilnosti i strukture kapitala imaju akcionari i menadzemnt preduzeca : ≡ akcionari . Stvarna stopa ukamacenja ulozenog kapitala izracunava se stavljanjem u odnos zbira troskova finansiranja i neto dobitka s jedne strane. zaloge. uz jacanje kapitala preduzeca nastalog akumuliranjem neto dobitka i ostvarenjem rezervnog kapitala. kako bi taj prinos bio na najvisem mogucem nivou. putem cediranog potrazivanja . s druge strane. kao i mogucnost prodaje zaloge po isteku toka izmirenja obaveeza od strane duznika. imace za posledicu proglasavanje duznika kreditno nesposobnim. cediranog potrazivanja. Zaloga pokretne ili nepokretne stvari uzima se u dvostrukoj vrednosti u odnosu na vrednost potrazivanja. i ukupnog ulozenog kapitala. Princip sigurnosti finansiranja i strukture kapitala preduzeca odnosi se na poverioce preduzeca i realnu mogucnost naplate njihovog potrazivanja. PRIMER : Nivo ugrozenosti i princip nezavisnosti kod preduzeca duznika . ukoliko je sopstveni kapital veci.teze maksimiranju prinosa na sopstveni kapital. maksimiranju neto dobitka u apsolutnom iznosu. . Povecanjem iznosa gubitka u preduzecu . Zbog toga menadzment preduzeca projektuje takvu strukturu kapitala da sopstveni kapital pokriva sve obaveze prema poveriocima i da cini sigurnost poverilaca. kako bi na taj nacin ogranicili duznika u pogledu disponibiliteta zalozenih stvari i prava. Princip sigurnosti nije ugrozen u uslovima kada preduzece posluje sa dobitkom. 3.

Ova preduzeca su izvrsila konverziju obaveze prema preduzecu A u obavezu po kratkorocnom kreditu koju ima prema banci. poslovna banka X nije prihvatila konverziju kredita. Po prihvatanju cesije 5 preduzece A je kompenziralo cedirana potrazivanja i dug prema poslonovj banci. sa kreditno nesposobnog preduzeca A na kreditno sposobna preduzeca B. dok principi sigurnosti. Poslovna banka je izvrsila transformaciju prenetih potrazivanja u odobreni kratk. vec je umesto toga odobrila kratkorocni kredit preduzecima B.C i D na banku. C i D su kupci repromaterijala od preduzeca A i to u iznosu visine kratkorocnog kredita preduzeca A. Poslovna banka X je zastitila rizicnost svog potrazivanja naplatom istog. 4. utoliko i opada finansijska elasticnost. poslovna banka je primorala preduzece Ada cedira svoja potrazivanja od preduzeca B. . 5 Cesija – dvostrani pravni posao u kojem poverilac ( cedent ) ugovorom ustupa svoje potrazivanje od svog duznika ( cesusa ) trecem licu ( cesionaru ). kako u pogledu pribavljanja tako i u pogledu vracanja kapitala: ≡ Finansijska elasticnost u pogledu pribavljanja kapitala opada sa rastom tudjeg kapitala iz razloga sto preduzece duznik najcesce prihvata sve ponudjene uslove pribavljanja kapitala zbog poremecenog odnosa izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala. a s obzirom da je zapalo u tezu nelikvidnost ima nameru izvrsiti kod poslovne banke konverziju kratkorocnog u dugorocni kredit. Kredit preduzecima B. Ukoliko se struktura kapitala pomera u korist pozajmljenog . Posto garantna supstanca preduzeca A nije bila dovoljna.kratkorocnom kreditu prema poslovnoj banci X. Princip rentabilnosti dakle. ≡ Povrat pozajmljenog kapitala ima za posledicu opadanje finansijske elasticnosti u uslovima rasta tudjeg kapitala. Princip elasticnosti se odnosi na mogucnost pribavljanja kapitala i vracanja pozajmljenog kapitala.C i D. Razlog je u nemogucnosti odrzavanja rocne strukture povrata pozajmljenog kapitala. tezi pomeranju strukture kapitala u pravcu pozajmljenog kapitala. C i D. Prema tradicionalnom pravilu finansiranja minimalni odnos sopstvenog i tudjeg kapitala treba da bude 1 : 1 . a preduzece A je ostalo bez mogucnosti konverzije kratkorocnog u dugorocni krediti i naplate potrazivanja po prodatom repromaterijalu svojim kupcima. C i D u visini kratkorocnog kredita preduzeca A. Preduzeca B. Na ovaj nacin poslovna banka je izvrsila prenosenje potrazivanja po kratk. U cilju sigurnosti naplate kratkorocnog potrazivanja od preduzeca A. Kreditu. nezavisnosti i elasticnosti teze pomeranju ka sopstvenom kapitalu.

kao i visokog nivoa poslovnog rizika. ODNOS REZERVNOG I SOPSTVENOG KAPITALA Kvantitativno odredjenje sopstvenog i rezervnog kapitala nije sire prihvaceno iz razloga sto se u razlicit polozaj stavljaju „starija” i ”mladja” preduzeca. 3. da se struktura kapitala ne moze odrediti kvantitativno vec da ona zavisi od : 1. Moze biti u obliku : 1. sto nije slucaj i kod mladjih preduzeca. Dominantno pomeranje kapitala treba da ide ka sopstvenom kapitalu. Visoka stopa inflacije pomera strukturu ukupnog kapitala ka sopstvenom kapitalu. Svaki manji poremecaj na trzistu moze vrlo lako dovesti doticno preduzece u zonu gubitka. Visoka ulaganja u osnovna sredstva su uzrocnik visokih fiksnih troskova izazvanih po osnovu amortizacije. 2. Primarno opredeljenje preduzeca traba da ide u pravcu organskog sastava kapitala i stope inflacije. Starija preduzeca najcesce imaju rezervni kapital koji je godinama akumuliran i koji potice iz raspodele neto dobitka. tekuce rentabilnosti i 4. Rezervni kapital se stvara akumulacijom neto dobitka za rezerve ( pri raspodeli neto dobitka ) preduzeca. Sekundarno opredeljenje treba da ide u pravcu rentabilnosti i likvidnosti preduzeca. Organski sastav sredstava predstavlja odnos izmedju osnovnih i obrtnih sredstava. likvidnosti preduzeca. odnosno jacanja sopstvenog kapitala.Savremena teorija finansiranja smatra . Ako je u finansiranju preduzeca prisutan visok nivo tudjeg kapitala tada je visok ukupan rizik ostvarenja bruto dobitka. Za organski sastav sredstava i visoku stopu inflacije je karakteristicno da teze pomeranju strukture kapitala ka sopstvenom kapitalu. Dok je za visoku stopu rentabilnosti i kontinuelne likvidnosti preduzeca karakteristicno pomeranje strukture kapitala ka tudjem kapitalu. organskog sastava sredstava. zakonskih rezervi ( rezerve uslovljene zakonskim obavezama ) . U uslovima realno negativnih kamatnih stopa ( kamatna stopa niza od stope inflacije ) poverioci izbegavaju da pozajmljuju novac ( zbog inflatornog gubitka ) i opredeljuju se da sva slobodna nocana sredstva ulazu u realnu imovinu te na taj nacin povecaju sopstveni kapital. Ako je struktura sredstava vise pomerena ka osnovnim sredstvima. tada struktura kapitala treba da bude vise pomerena ka sopstvenom kapitalu. uz manje pomeranje kapitala ka pozajmljenom kapitalu. tekuce inflacione stope.

u preduzecu se cesto nerealno iskazuje neto dobitak i primenjuje princip latentnih rezervi putem podcenjivanja aktive i precenjivanja pasive. b.obuhvataju: 1. ne samo da bi se od gubitka zastitili akcionari. S obzirom da se pri raspodeli ostvarenog neto dobitka prisutni razliciti interesi vlasnika kapitala ( teznja da se izvuce sto veci deo prihoda za sebe ) i menadzmenta preduzeca ( teznja za sto vecom akumulacijom neto dobitka ). ortaci i inokosni vlasnici. koji je radi odrzavanja likvidnosti bnake 1854. godine definisao pravilo : „kredit koji moze neka banka dati a da pri tome ne dodje u opasnost u pogledu ispunjavanja svojih obaveza. 2. 3. ZLATNO BANKARSKO PRAVILO FINANSIRANJA Tvorac ovog pravila je nemacki naucnik Hubner. pribavljajuci depozite po vidjenju i kredite od Centralne banke i drugih poslovnih banaka. vec da bi od ostvarenog neto dobitka sto vise ostalo u preduzecu za supstituciju dugorocno pozajmljenog kapitala. b. stalnim obnavljanjem kratkorocnih izvora finansiranja. a. tako i po njihovoj rocnosti.” Ovo pravilo polazi od paralelnog odnosa ( jednakosti ) izmedju mobilizacije sredstava ( kratkorocnih ) i raspolozivosti izvora ( kratkorocnih ). c. Poslovne banke to uspevaju. 31. a da su istovremeno pri tome visoko likvidne. Rokovima dospeca ) kredita. u prvom redu. mora odgovarati kreditu koji banka uziva i to ne samo po iznosu nego i po kvalitetu ( tj.2. a. zlatna pravila finansiranja zlatna bankarska pravila finansiranja zlatna bilansna pravila finansiranja ostala pravila finansiranja pravilo finansiranja 2 : 1 ( curent ratio ) pravilo finansiranja 1 : 1 ( acid test ) pravilo o odnosu gotovine i kratkorocnih obaveza. Paritet polazi od dvostruke jednakosti sredstava i izvora sredstava kako po obimu ( vrednosti ). Dosadasnja bankarska praksa je u mnogo slucajeva pokazala da se pravilo moze i osporiti iz razloga sto se banke ne pridrazvavaju zlatnog bankarskog pravila. statutarnih rezervi ( uslovljene statutarnim i ugovornim obavezama ) namenskih rezervi ( za pokrice eventualniih rizika po osnovu gubitka ) Motiv preduzeca treba da bude sto veci ostvareni neto dobitak. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA . .

Dugorocni kredit se postepeno vremenski transformise u kratkorocni kredit. kao sto su : namenska i premijska stednja. Sustina zlatnog bankarskog pravila jeste da se usaglasi rocnost i obim kredita i njihovih izvora u banci. tada svake godine jedna petina toda dugorocnog kredita se pretvara u kratkorocni kredit. Dakle. Proizvodnjom gotovih proizvoda. vezan je za jos kraci rok. deo sonovnih sredstava sadrzan u njima po osnovu amortizacije. renta stednja. Sto se tice depozita po vidjenju po osnovu stednje . . Odrzavanjem i povecanjem stednje.polaze od zahteva : ≡ da izvori finansrianja po roku raspolozivosti i po obimu treba da su jednaki ulozenim ( vezanim ) sredstvima. poslovne banke polaze od zakona velikih brojeva . Odstupajuci od zlatnog bankarskog pravila finansiranja. Npr. da sve stedise nece odjednom povuci svoje uloge i ugroziti likvidnost doticne poslovne banke. poslovne banke medjusobno povezuju svoje komitente. odnosno da se nece smanjiti ispod nivoa datih kratkorocnih kredita. poslovne banke preduzimaju niz poslovnih aktivnosti kako bi zadobile i odrzale poverenje kod svojih stedisa. Za sredstva u aktivi bilansa stanja karakteristicno je da se stalno krecu iz oblika u oblik i da se pri tome menja njihova rocna struktura. zlatni stedni racuni i sl. Nivo stednih uloga se povecava nudjenjem klijentima novih oblika stednje. Npr. poslovne banke se oslanjaju i na instituciju medjubankarskog kreditiranja ukljucujuci i mogucnost povlacenja od strane Centralne banke kreditnih sredstava ( kredit za odrzavanje likvidnosti ). onda je taj deo osnovni sredstava vezan na kratak rok. ZLATNA BILANSNA PRAVILA FINANSIRANJA . medjutim kada se deo tih sredstava putem amortizacije stavi u funkciju nedovrsene prozivodnje. Sredstva ulozena u osnovna sredstva su dugorocno vezana. U cilju odrzavanja depozita po vidjenju na odredjenom nivou. vodeci pri tome racuna da se depoziti po vidjenju stalno obnavljaju. a da se pri tome ne umanjuje depozit po vidjenju kod poslovnih banaka. dugorocno ulozena sredstva cesto zavise od kratke rocnosti. posmatrajuci njihove podoblike. da imaju slican trend kretanja kao i sredstva u aktivi.Poslovne banke veoma cesto u poslovnoj politici koriste depozite po vidjenju za pokrice datih kredita. tako da placanja izmedju njih predstavljaju premestanje novca sa racuna duznika na racun poverioca. Ako je neka poslovna banka odobrila dugorocni kredit na 5 godina. . Za izvore finansiranja u pasivi bilansa stanja je karakteristicno.pojavljuju se posle zlatnog bankarskog pravila finansiranja.

kod dugorocno ulozenih sredstava. poluproizvoda. U uzem smislu obuhvata. grupa kratkrocno ulozenih sredstava i kratkorocnih izvora finansiranja. Trajna obrtna sredstva mogu se definisati kao minimalne ili gvozdene zalihe preduzeca. Zlatna bilansna pravila finansiranja obuhvataju samo dugorocno ulozena sredstva ( aktiva ) i dugorocne izvore finansiranja ( pasiva ). kako se ne bi smanjio obim p-nje. grupa dugorocno ulozenih ( imobilisanih ) sredstava i dugorocnih izvora finansiranja 2. . Ovde spadaju i zalihe gotovih proizvoda ciji nivo ne sme pasti ispod minimuma.Veoma je tesko napraviti kontrolu. tako da ona obuhvataju :  dugorocne finansijske plasmane  date dugorocne robne kredite ( prodaja opreme i brodova na kredit dciji je rok naplate duzi od godinu dana )  trajne i dugorocne uloge u druga preduzeca  kupljene akcije drugih preduzeca i banaka  gubitak iskazan u aktivi. iz razloga sto ce se u protivnom smanjiti obim proizvodnje. sitnog inventara ciji se nivo ne sme spustiti ispod minimuma. Iz tih razloga su sredstva i izvori finansiranja podeljeni u dve grupe u okviru bilansa stanja : 1. pod dugorocnim ulozenim sredstvima samo osnovna sredstva. da se u ukupnom vrednosnom izrazu nikada ne smanjuju sem u slucajevima smanjenja obima p-nje i da se finansiraju iz sopstvenog kapitala. Zlatno bilansno pravilo moze se posmatrati i uzem i sirem smislu. prosirili su definiciju dugorocno imobilisanih sredstava. Savremeni uslovi privredjivanja. Ova podela sredstava predstavlja pretecu zlatnih bilansnih pravila finansiranja. Iako se kratkrocno ulozena sredstva i gotovina (aktiva ) i kratkorocni izvori finansiranja ( pasiva ) izricito ne definisu zlatnim bilansnim pravilom to ne znaci da se ista zanemaruju jer predstavljaju rezidualnu velicinu. da svaki izvor finansiranja po obimu i roku raspolozivosti odgovara obimu i roku vezivanja sredstava. Ovo pravilo ukljucuje u sredstva pored dugorocno vezanih sredstava i trajna obrtna sredstva . Postojanje dugorocne finansijske ravnoteze automatizmom postoji kratkorocna finansijska ravnoteza. Zlatno bilansno pravilo u sirem smislu ne pravi razliku na strani pasive vec to cini na strani aktive. Minimalne zalihe preduzeca obuhvataju zalihe materijala. Za minimalne zalihe je karakteristicno da se finansiraju iz dugorocnih izvora finansiranja.

Isto tako. da se mogu finansirati iz kratkorocnih izvora a da pri tome ne ugroze likvidnost preduzeca. a to su u prvom redu sezonske zalihe kao i kratkorocni finansijski plasmani. Ovakvi stavovi nisu celovito odrzivi iz razloga sto ne postoji takva finansijska institucija koja bi mogla svakog dana odobravati nove kredite velikom broju klijenata. Ostala kratkorocna obrtna sredstva ( hov. kako vrednosna tako i vremenska uskladjenost. S druge strane poslovne banke. OSTALA PRAVILA FINANSIRANJA („ CURRENT RATIO”. „GOTOVINA I OBAVEZE” ) . jer bi sva nastojanja duznika da odrze likvidnost novim zaduzenjima ili prolongiranjem dospelih obaveza izazvala haoticno stanje u doticnoj nacionalnoj privredi. Primenljivost zlatnog bilansnog pravila u sirem smislu imace direktnog uticaja i na proces odrzavanja likvidnosti preduzeca pod uslovom da se DVS finansiraju iz sopstvenod kapitala. hov u potrazivanja i sl. NEDORECENOST ZLATNIH BILANSNIH PRAVILA FINANSIRANJA ogleda se u njihovoj neznatnoj prakticnoj vrednosti pri odrzavanju likvidnosti preduzeca ( likvidnost preduzeca se moze odrzati i bez njihove primene ). obaveze za poreze i doprinose ). Prema Härleu neophodna je stalna uskladjenost izmedju priliva i odliva novcanih sredstava . 32.” Po njemu nije dovoljno izvrsiti oslobadjanje DVS i njihovo pretvaranje u novcana sredstva radi izmirenja dospelih obavza po osnovu dugorocnih kredita. obaveze prema radnicima. potrazivanja od kupaca. Nemoguce je svim komitentima po svim njihovim zagtevima u celini udovoljiti.Za sve zalihe koje prelaze nivo minimalnih zaliha je karakteristicno. Najveci pobornih nedorecenosti je Dr Dietrich Härle. koji navodi da „ likvidnost ne zahteva samo mogucnost za ispunjenje svih obaveza prema poveriocima nego osim toga i uspesan tok proizvodnje. a da se uskladjivanje priliva i odliva fin. na celu sa Centralnom bankom nisu „ bunar bez dna” koje su us tanju da neiscrpno emituju nove finansijske izvore. Sredstava vrsi samo u domenu kratkorocnih izvora i kratkorocno vezanih sredstava. Upravo iz tih razloga. novac u hov. ostala promptna potrazivanja ) mogu se finansirati iz autonomnih izvora ( obaveze prema dobavljacima. nemoguce je veliki obim dospelih obaveza uspesno prolongirati i preneti likvidni teret jo jedan vremenski period na poverioce. „ACID TEST”. ne moze se odbaciti zlatno bilansno pravilo u sirem smislu kao princip finansiranja. vec istovremeno supstituisati vracena sredstva ( zalihe pretvoriti u novac. ).

HOV I kratkorocnih potrazivanja jednak zbiru kratkorocnih izvora finansiranja ( NS + HOV + KP = KIF ). Primenljivost ovog pravila finansiranja ukazuje. . Dakle. 20 % gotovine od iznosa kratkorocnih obaveza b. preduzece bi bilo u obavezi da svakog dana drzi 20 % gotovine u odnosu na KO. Pravilo finansiranja 2 : 1 ( „Current ratio” ili „Bankers – ratio ) polazi od zahteva da odnos izmedju obrtnih sredstava i kratkorocnih izvora finansiranja mora biti 2:1. Pravilo odnosa izmedju novcanih sredstava ( gotovine ) i kratkorocnih obaveza – ukazuje na postojanje neophodnog minimalnog iznosa gotovine u odnosu na KO . HOV i KP jednak KO ( 1 : 1 ). neophodno je da svaki dinar KIF bude pokriven sa 2 dinara obrtnih sredstava. tada je zbir NS. hov i kratkorocnih potrazivanja. sto znaci da bi se KO izmirivale u proseku 5-to dnevno. znacila bi da preduzece iste izmiruje u proseku za 8. Naziva se i koeficijent prvog stepena likvidnosti. Pravilo nije prihvatljivo ukoliko se u ukupnim zalihama nalaze minimalne zalihe i sezonske zalihe. 12 % gotovine od iznosa kratkorocnih obaveza. Primena drugog predloga. da preduzece ½ obrtnih sredstava finansira iz dugorocnih izvora finansiranja . Primenom prvog predloga. Ako se pod trajnim obrtnim sredstvima podrazumevaju ukupne zalihe tada je ovo pravilo komplementarno sa zlatnim bilansnim pravilom u sirem smislu ( DVS + trajna obrtna sredstva ). fakticki bi kratkorocni krediti bili izmirivani za 5 ili 8. Dakle. dok drugu polovini obrtnih sredstava finansira iz kratkorocnih izvora. 3.3 dana. Ukoliko bi se primenilo ovo pravilo finansiranja. 2. Ovo pravilo se cesto naziva koeficijentom opste likvidnosti ili koeficijentom drugog stepena likvidnosti. Neophodno je da svaki dinar kratkorocnih obazveza bude pokriven dinarom kratkorocnih sredstava u obliku novcanih sredstava. Osnovni problem je u sezonskim zalihama iz razloga sto se iste mogu finansirati iz kratkorocnih izvora a da pri tome ne ugroze likvidnost preduzeca. Nedostatak ovog pravila jeste da zanemaruje strukturu izvora finansiranja. Pravilo finansiranja 1 : 1 ( „acid – test ” ) polazi od cinjenice da je zbir NS. Sira strucna literatura istice dva predloga odnosa NS i KO : a. a sve u cilju obezbedjenja likvidnosti preduzeca.1. sto predstavlja nedopustivo malu rocnost za kratkorocne izvore finansiranja i odrzavanje kontinuelne likvidnosti preduzeca. ukoliko se ukupne zalihe preduzeca finansiraju iz dugorocnih izvora.3 dana.

Dakle. Rentabilnost sopstvenog kapitala zavisi od rentabilnosti ukupnog poslovanja i finansijske strukture preduzeca. tada je rentabilnost sopstvenog kapitala veca kod struktura kapitala sa vecom upotrebom finansijske poluge ( vece ucesce tudjeg kapitala u finansijskoj strukturi preduzeca ). Rentabilnost poslovanja preduzeca meri se odnosom poslovnog dobitka i ukupno ulozenog kapitala ( Pd / Σ Uk ) u preduzece. Tako da u narednom ciklusu ulaganja. Prinos na sopstvena sredstva je veci sa vecim ucescem tudjih sredstava u ukupnom kapitalu. sto znaci da bi se isti mogli o roku njihovog dospeca redovno servisirati. jeftiniji kapital ( prosecna kamata ) na tudja sredstva ulaganjem u poslovni proces donosi veci prinos. Rentabilnost sopstvenog kapitala se meri odnosom neto dobitka ( ukupan finansijski rezultat umanjen za kamate i poreze ) i sopstvenog kapitala ( Nd / Sk ). odnos NS I KO treba da se krece na relacijama od 2.Odnos NS i KO treba definisati. preduzece nema potrebu za povlacenjem veceg tudjeg kapitala.polazi od cinjenice da je isplativo koristiti tudje izvore ( kredit ) u finansiranju poslovanja preduzeca sve do momenta dok se tim poslovanjem ostvaruje stopa rentabilnosti ( prinosa ) koja je veca od ponderisane ( prosecne ) kamatne stope po kojoj se placaju kamate na preuzeti kredit. ◙ Ako je stopa rentabilnosti poslovanja preduzeca veca od kamatne stope. PRAVILO FINANSIJSKE POLUGE . Uspostavljenih odnosa sa dobavljacima i kupcima c. S obzirom da se veci deo kratkorocnih sredstava odobrava na rok od 30 do 45 dana. Ispod tacke indiferencije situacija je suprotna.3 % .temelji se na cinjenici da vlasnike preduzeca ne interesuje rentabilnost ukupnog poslovanja preduzeca vec prvenstveno prinos na sopstvena ulaganja u preduzece ( rentabilnost sopstvenog kapitala ) . Njegove kratkorocne i dugorocne likvidnosti. 33. Grafik : Tacka indiferencije – predstavlja prelomnu tacku finansiranja preduzeca na kojoj se stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva izjednacava sa prosecnom cenom tudjih sredstava ( prosecnom kamatom ).2 do 3. ali za svako preduzece posebno. Njegove d elatnosti b. jer preduzece vise placa po osnovu kamata na pozajmljena sredstva nego sto je prinos od ulaganja. . Kratkorocne i dugorocne Finansijske ravnoteze d. a taj prinos po podmirenju kamate ostaje u preduzecu i uvecava sopstveni kapital. . u zavisnosti od : a.

Povecanjem odnosa izmedju tudjeg i sopstvenog kapitala povecava se i rizik pa ce interesi poverilaca u preduzecu biti ugrozeni. hov koje su trenutno unovcljive drugi stepen : 1. . koji je izrazajan u uslovima kada je prisutan optimalan odnos izmedju tudjeg i sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu preduzeca uz ostvarenje rentabilnosti sopstvenog kapitala na najvisem nivou. ◙ Grafikon : Progresija kamatne stope u odnosu na porast ucesca tudjeg kapitala u finansijskoj strukturi preduzeca. potrazivanja po depozitnim racunima po vidjenju 3. tada je rentabilnost sopstvenog kapitala veca kod struktura kapitala sa manjom upotrebom finansijske poluge ( manje ucesce tudjeg kapitala u finansijskoj strukturi preduzeca ). zalihe naplative sa rokom duzim od 30 dana. POJAM I ISKAZIVANJE LIKVIDNOSTI PREDUZECA Prema jednoj grupi autora likvidnost predstavlja sposobnost nekog nenovcanog oblika sredstava da se transformise u novac ( gotovinu ). hov koje se mogu unovciti u roku od 30 dana 2.Ako je stopa rentabilnosti poslovanja preduzeca manja od kamatne stope. Zato poverioci cesto traze vecu kamatnu stopu sa povecanjem ucesca tudjeg kapitala u ukupnom kapitalu preduzeca. Progresija kamatne stope izazvana je vecim ucescem tudjeg kapitala u ukupnom kapitalu preduzeca. potrazivanja od kupaca i ostala potrazivanja naplativa za 30 dana treci stepen : 1. kratkorocna potrazivanja sa rokom naplate duzim od 30 dana 2. Postoje tri stepen likvidnosti preduzeca : prvi stepen – obuhvata : 1. 34. Upotreba finansijske poluge ima i svoje ogranicenje. Prema drugoj grupi autora. gotovinu ( poslovni racun ) 2. likvidnost predstavlja sposobnost preduzeca da izmiri dospele obaveze prema poveriocima. U literaturi je poznat termin optimalne finansijske poluge.

Stepen perspektivne ( buduce ) likvidnosti pokazuje mogucnost preduzeca da plati obaveze koje ce dospeti za isplatu u odredjenom vremenskom intervalu. ubrzanjem mobilizacije imobilisanih sredstava 2. prinudjen je da povecava novcana sredstva : 1. Ako je preduzece posmatranog dana likvidno. + ( Gb + Dv + Do + Hv + Kp ) Koef. Da bi nelikvidni privredni subjekt postao likvidan. dodatnim zaduzenjem od drugih privrednih subjekata . jednak ili manji od jedan. 2. Razlikujemo : 1.s. produzenjem rokova placanja obaveza. opstu ( tekucu ) likvidnost 1. optimalnu likvidnost 4. dospele obaveze 2. sredstva placanja. Koeficijent sadasnje likvidnosti pokazuje trenutnu mogucnost isplate dospelih obaveza prema poveriocima ( likvidnost se ocenjuje na odredjeni dan ) Iznos raspolozivih sredstava Koeficijent sadasnje ( tekuce ) ( Gb + Dv + Hv ) Likvidnosti = ------------------------------------------------------------Iznos kratkorocno dospelih obaveza ( Ko ) Koeficijent sadasnje likvidnosti moze biti veci. vremenski rokovi 3. onda se radi o stepenu sadasnje likvidnosti. odnosno finansijskih institucija 3. sadasnju ( trenutnu ) likvidnost 2. Izrazava se na sledeci nacin : Iznos raspolozivih n. perspektivnu ( buducu ) likvidnost 3.Determinante koje odredjuju likvidnost : 1.perspektivne = -----------------------------------------------------------------------------likvidnosti iznos dospelih obaveza + iznos obaveza ( Ko ) koje na dan merenja likvidnosti dospevaju za placanje tokom posmatranog perioda .

Prema tome. To znaci da bi trajna obrtna sredstva trebala iznositi 50 % od ukupnih obrtnih sredstava. 3. to ne znaci da ce preduzece svakog dana u posmatranom periodu biti likvidno. i naplate hov 100 koje treba da se unovce u posmatranom vremenskom periodu Rizici unovcenja hov i naplate kratkorocnih potrazivanja su u prvom redu zbog toga sto je nepoznanica : 1. ako je period za koji se meri buduca i optimalna likvidnost duzi. da li ce se sva kratkorocna potrazivanja naplatiti zbog nelikvidnosti duznika. Koliki treba da bude koeficijent perspektivne likvidnosti pokazuje koeficijent optimalne likvidnosti : Koeficijent optimalne Likvidnosti 100 = -----------------------------------------------------------------------procenat rizika naplate kratk. Medjutim . 4.= 2 Ukupne kratkorocne obaveze ( Σ Ko ) Ovaj koeficijent treba da je jednak broju dva . utoliko je i ovaj nacin merenja likvidnosti manje pouzdan. jer ce samo u takvim uslovima preduzece moci u toku posmatranog perioda izmiriti dospele obaveze prema poveriocima. potr.Koeficijent perspektivne likvidnosti treba da je jednak ili veci od jedan. To u prvom redu zavisi od dnevno raspolozivih novcanih sredstava. jer samo tada je preduzece likvidno. Koeficijent opste likvidnosti : Ukupna obrtna sredstva ( Σ Os ) -----------------------------------------------------------. njihovog dnevnog priliva i odliva. zakljucak je da navedeni nacin merenja likvidnosti moze biti prihvatljiv samo za kraci vremenski period ( od 7 do 30 dana ). PLANIRANJE LIKVIDNOSTI PREDUZECA . 35. I u uslovima kada je koeficijent buduce likvidnosti jednak ili visi od koeficijenta optimalne likvidnosti. U realnom zivotu prisutna je pojava da su trajna obrtna sredstva veca ili manja od 50 % od ukupnih obrtnih sredstava. ovakvo polaziste je ispravno iz razloga sto bi preduzece trebalo da od ukupnog iznosa obrtnih sredstava 50 % finansira putem dugorocnih izvora sredstava. Isto tako. da li ce se sve hov unovciti zbog nelikvidnih duznika 2.

Plan priliva i odliva novcanih sredstava predstavlja instrument politike likvidnosti preduzeca. priliv novca po osnovu vanposlovnih sredstava ( zajednicka potrosnja ) III. odliv novcanih sredstava u toku meseca 1. obaveze po osnovu poreza na dobit preduzeca 4. obaveze po izdatim hov 2. se vrsi bilansnim i dinamickim metodima. PRILIV SREDSTAVA I. naplata potrazivanja po osnovu prodaje deviza 4. Interval naprezanja nastaje kada se povecavaju robna obrtna sredstva. prenete neizmirene obaveze iz prethodnog meseca V. preneta novcana sredstva iz prethodnog meseca II. priliv novca po osnovu povecanja izvora finansiranja 7. Plan priliva i odliva : A. Osnovna uloga ovog plana jeste da se blagovremeno preduzmu mere koje ce obezbeiti likvidnost preduzeca. naplata finansijskih plasmana 6. dekadu. naplata potrazivanja od kupaca 3. naplata ostalih potrazivanja 5. isplata zarada zaposlednih u preduzecu . takse. Prakticni primeri ukazuju da je u uslovima sezonskog i faznog karaktera proizvodnje neophodno definisati interval pocetka i zavretka faze finansijskog naprezanja i finansijskog popustanja. ) 3. Sacinjava se za duzi vremenski interval ( godinu dana. porezi i sl. Planiranje priliva i odliva n. unovcavanje hov 2. Karakteristika dinamickog metoda je u analitickom definisanju svih mogucih netopriliva i odliva novca uvazavajuci prim tome period dospeca naplate potrazivanja i isplate obaveza. s. a rashodi bez amortizacije odliv novca. carine. obaveze prema budzetu i fondovima ( doprinosi. Svega priliv novcanih sredstava ( I+II ) B. ODLIV SREDSTAVA IV. mesec dana ). priliv novca u toku meseca ( 1-7 ) 1. jedan kvartal ) i za kraci vremenski interval ( nedelju dana. Bilansni metod se zasniva na bilansu uspeha gde su prihodi priliv. Ovaj metod ima niz nedostataka ako se koristi za planiranje priliva i odliva na kraci rok. a interval popustanja nastaje kada se povecavaju sredstva u prelaznom i novcanom obliku.

odlaganje odredjenih izdataka ( obaveza ) za kraci vremenski rok a. odlaganje odredjenih izdataka ( obaveza ) za duzi vremenski rok a. prodaja sirovina koje su iznad minimalnih zaliha c. zakup. nova zaduzenja kod poslovnih banaka ( dugorocno zaduzivanje i delom kratkorocno zaduzivanje) 36. odliv novca u vanposlovna sredstva ( zajednicka potrosnja ) VI. prodaja nedovoljno iskoriscenih osnovnih sredstava 2. konvertovanje kratkorocnih u dugorocne kredite 9. obaveze po dospelim kreditima 10. 4. prolongiranje anuiteta i kamata po osnovu dugorocnih i kratkorocnih kredita. Svega odliv novcanih sredstava C. REKAPITULACIJA UKUPAN PRILIV NOVCA ( A ) UKUPAN ODLIV NOVCA (B) SLOBODNA NOVCANA SREDSTVA ( A – B) NEDOSTATAK NOVCANIH SREDSTAVA ( B. prolongiranje obaveza prema dobavljacima 4. skracenjem roka kreditiranja kupcaca b. struja. 2. promene u politici cena ( nabavna niza. dospele obaveze po dividendi ( kraj godine – isplata akcionarima ) 11. prodaja akicja na trzistu kapitala 7.) 7. obaveze prema dobavljacima 6. obaveze po osnovu kupovine deviza ( promptno i terminski ) 9. prodajna visa ) 6. 3. rasprodaja zaliha gotove robe uz snizenje cena ( popust) b. naplata potrazivanja u kratkom roku 3.5. izdaci po osnovu odrzavanja osnovnih sredstava b.A) Redosled mera putem kojih ce se obezbediti potrebna likvidna sredstva : 1. nepotputna isplata zarada c. 1. b. Odlaganje obaveza ulaganja u osnovna sredstva 5. obaveze po osnovu koriscenja garancija ( naknade ) 8. OPTIMALNA LIKVIDNOST PREDUZECA . rata po osnovu lizinga i sl. grejanje i sl. ubrzano pretvaranje nelikvidne imovine u likvidni oblik a. promena uslova uplate potrazivanja od kupaca a. ostale obaveze ( ptt. gorivi. emitovanje novih obveznica i akcija 8.

2. POTRAZIVANJA OD KUPACA KAO FAKTOR OPTIMALNE LIKVIDNOSTI Faktori koji uticu na obim optimalnog potrazivanja od kupaca su: obim prodaje na kredit – veliki obim prodaje direktno utice na veliki obim potrazivanja od kupaca.ZALIHE KAO FAKTOR OPTIMALNE LIKVIDNOSTI Optimalnu likvidnost preduzeca karakterise: 1. 3. 1. LIKVIDNE REZERVE KAO FAKTOR OPTIMALNE LIKVIDNOSTI .  Rizik ulaganja u potrazivanja od kupaca – treba da bude sto manji. I Motivi stvaranja i drzanja likvidne rezerve su : 1.novcani iznos koji drzi preduzece na poslovnom racunu u datom vremenskom trenutku iznad potrebe za izmirenje dospelih obaveza. 2. 4. udeo zaliha u ukupnim obrtnim sredstvima koeficijent obrtanja zaliha. Obim zaliha – optimalan kada su postignuti najnizi troskovi drzanja zaliha. 3. 2. 3. 1. obezbedjena apsolutna platezna sposobnost preduzeca maksimalno angazovanje sredstava od strane preduzeca obezbedjen minimalni rizik nelikvidnosti preduzeca. politika kasa – skonta – dobavljac nudi kupcu popust u odredjenom iznosu ako ovaj svoju obavezu izmiri pre odredjenog vremenskog roka. rokovi prodaje na kredit – likvidnost preduzeca se smanjuje sa porastom roka naplate potrazivanja. politika naplate potrazivanja  sigurnost naplate – ukoliko raste . 2. raste i likvidnost preduzeca. finansijskom strukturom preduzeca II Velicina likvidne rezerve je determinisana sa : . poslovne prirode sigurnosne prirode spekulativne prirode. ispitivanje kreditne sposobnosti kupca. Kvalitet zaliha – stepen udaljenosti od njihovog novcanog oblika Osnovni pokazatelji putem kojih se utvrdjuje stepen likvidnosti zaliha su : 1.

spoljnotrgovinski sistem. 3. devizni rezim i politika  u uslovima nekonvertibilnosti domace valute i nepostojanja deviznog trzista. . 3. u odnosu na trajna obrtna sredstva.Novac sekundarna – kratkorocne hov koje imaju visok stepen unovcavanja. 3. tercijalna – dugorocne hov i druga manje likvidna sredstva 37. 5. planiranjem proizvodnje. bankarsko – kreditni sistem i kreditna politika poslovnih banaka  ako su kratkorocni krediti previsoki ili nedovoljni. UZROCI NELIKVIDNOSTI PREDUZECA I NACINI NJEGOVOG PREVAZILAZENJE III Sredstva likvidne rezerve dele se na : EKSTERNI UZROCI 1. 2.2. 2. sto negativno utice na likvidnost i kontinualnost ulaganja u tokove poslovnog procesa preduzeca 4. a povecana vrednost zaliha stvara i potrebu povecanja izvora sredstava kod preduzeca. planiranjem novcanih tokova realnim mogucnostima za nabavku kredita i sl. monetarno – kreditni sistem i politika Narodne banke Srbije  kada porast novcane mase ne odgovara dinamici porasta drustvenog bruto-proizvoda. inflacija  zbog porasta cena vrednost zaliha se povecava za stopu inflacije. 4. sistem i politika platnog prometa  tok poslovnog procesa moze biti jednim delom blokiran u uslovima kada je spora cirkulacija novcanih sredstava kanalima platnog prometa. primarna . 6. prodaje i ostvarenom dobiti. sto smanjuje finansijsku mogucnost ulaganja u preduzece. 1. vlasnici cuvaju devize na racunima i koriste ih kao sredstva placanja sa inostranstvom. tada je najcesce neadekvatna i dinamika finansiranja tokova poslovnog procesa preduzeca  selektivnom kreditnom politikom moze se vrsiti favorizovanje ulaganja u osnovna .  Zbog nedovoljne razvijenosti i primenljivosti oblika i instrumenata placanja. sistem i politika primarne i sekundarne raspodele dohotka  smanjuje se akumulativna sposobnost preduzeca i njegova mogucnost da stvara sopstvene izvore za finansiranje reprodukcije.

UPRAVLJANJE POSLOVNIM RACUNIMA PREDUZECA . 3. 4. 3. ubrzana cirkulacija sredstava  skracuje vremenski interval u kojem se novcana sredstva ulozena u kruzni tok reprodukcije ponovo vracaju u novcani oblik. interna raspodela ostvarene dobiti ( neadekvatna )  sa zapostavljanjem akumulacije i prenaglasavanje licne potrosnje.Tako se povecava masa raspolozivih novanih sredstava kao i likvnidnost preduzeca. investicije u osnovna sredstva  ukoliko su prisutna investiciona ulaganja a da pri tome nisu obezbedjeni adekvatni izvori finansiranja dolazi do prelivanja obrtnih sredstava u osnovna sredstva sto se negativno odrazava na likvidnost preduzeca. ispadanje osnovnih i obrtnih sredstava iz funkcije. gubici  ako gubitak u poslovanju nema pokrice u dugorocnim izvorima. 6. 5. kao i neredovno sopstvene snabdevanje sirovinama i repromaterijalom. 2. prestruktuiranje sredstava  jedan od nacina povecanja mase raspolozivih novcanih sredstava. Takav lanac neizmirenja obaveza stvara i lanac nelikvidnosti sirih privrednih razmera. angazovanje dodatnih novanih sredstava u poslovnom procesu i sl. promena rokova dospeca obaveza placanja prema izvorima  najcesce se vrsi prolongiranje dospelih obaveza po anuitetima i transformisanjem kratkoorcnih kredita u srednjorocne ili dugorocne kredite. naplata potrazivanja ( spora )  ako preduzece nije u stanju da pravovremeno izvrsi naplatu potrazivanja. MOGUCNOSTI ZA OTKLANJANJE UZROKA NELIKVIDNOSTI : 1. kompenzacija delova sredstava ( aktive ) i obaveza prema izvorima ( pasive )  postize se sklad izmedju priliva sredstava i i rokova dospeca obaveza za placanje 4. 38.INTERNI UZROCI 1. 2. zalihe ( prevelike )  posebno su negativne zalihe nekurentnih proizvoda jer izazivaju zastoj u prilivu novcanih sredstava. tada nece biti u stanju ni da pravovremeno izmiri svoje obaveze prema poveriocima.  Poslovanje s gubitkom smanjuje izvore sredstava i finansijski potencijal preduzeca sto ima za posledicu smanjenje sposobnosti placanja obaveza. 5.

sto se niz od 16 ili 11 cifara pomnozi sa brojem 100. a isti je odredjen od strane centralne banke. da bi se dobijeni broj podelio sa brojem 97. kontrolni broj racuna klijenta Fiksni broj racuna poslovne banke zauzima tri numericka mesta ( karaktera ) i predstavlja jedinstveni identifikacioni broj poslovne banke za obavljanje poslova platnog prometa u zemlji. on se izracunava po medjunarodnom standardu ISO 7064. fiksni broj racuna poslovne banke 2. Ako je korisnik tekuceg racuna pravno lice koje obavlja delatnost ili fizicko lice koje obavlja delatnost i ima maticni broj tada se za broj tekuceg racuna ostavlja 8 mesta. tada se za broj racuna ostavlja 13 mesta ( karaktera ). Finansijska funkcija treba da vodi racuna o izdatim instrumentima obezbedjenja placanja. kontrolni broj se dobija tako.Poslovni racuni preduzeca predstavljaju najvitalnije delove u njegovom poslovanju. Stanje na tekucem racunu treba da se dnevno prati preko izvoda uz proveru: o da li su prosli svi nalozi za placanje koji su upuceni poslovnoj banci prethodnog dana . broj tekuceg racuna klijenta 3. njihovom iznosu i rocnosti. a ostatak oduzeo od broja 98. napraviti nekontrolisan odliv novcanih sredstava koji moze izazvati trenutnu ili trajnu blokadu tekuceg racuna preduzeca. kako bi odrzao kontinuitet likvidnosti preduzeca. Broj racuna klijenta ima 8 ili 13 numerickih mesta i iste odredjuje poslovna banka. Ako je korisnik tekuceg racuna fizicko lice koje obavlja delatnost i nema maticni broj. Kontrolni broj racuna klijenta zauzima 2 numericka mesta . Projekcija dnevnog priliva novcanih sredstava trebala bi biti barem za 10 % veca od projekcije dnvenog odliva novcanih sredstava. kako se ne bi narusila dnevna projektovana likvidnost preduzeca. Argument za primenu predlozene dnevne likvidne rezerve pociva na cinjenici da je moguce od strae drugih poslovnih funkcija u preduzecu. Racun klijenta koji se otvara kod poslovne banke jedinstveno se oznacava putem numerickog oblika. U svakom preduzecu finansijski menadzer treba da vodi racuna da dnevni priliv novcanih sredstava bude veci od dnevnog odliva novcanih sredstava. Poslovni ( tekuci ) racun se otvara kod poslovne banke gde se i sklapa ugovor o procentualnom ukljucenju depozita u depozitni racun poslovne banke. Npr. Numericku oznaku racuna cine tri odvojene celine : 1. Dobijeni rezultat se iskazuje putem dve cifre i on predstavlja kontrolni broj. putem numerickih oznaka broj racuna klijenta banke bi mogao da glasi : AAABBBBBBBBBBBBBCC. model 97.

U dosadasnjoj praksi bili su cesti slucajevi. cekove i sl. tada banka (poverilac ) ima obavezu da podnese zahtev za pokretanje postupka stecaja pred nadleznim Trgovinskim sudom protiv doticnog preduzeca. Preduzeca su izmedju sebe pravila ugovore I „fiktivne” fakture ( svrha je bila : avans za robu ) . Blagajna treba da ima propisanj dnevni blagajnicki maksimum o mogucem zadrzavanju novcanih sredstava u gotovinskom obliku. . ) od strane pojedinih poslovnih funckija u preduzecu. ) kako preduzece ne bi doslo u zonu nelikvidnosti. Slobodna novcana sredstva na svom tekucem racunu preduzece moze efikasno uposliti.da li je stigao priliv na tekuci racun preduzeca od strane duznika onako kako je to i projektovano. pri cemu se isti koristio za tekuce poslovanje. Na orocena sredstva preduzece ugovara kamatu koja predstavlja finansijski prihod preduzeca u sklopu tekuceg perioda. iako je isto bilo zakonskim propisima zabranjeno. najcesce na 30 ili 60 dana sa klauzulom da je dobavljac duzan ukoliko ne isplati robu da vrati glavnicu i plati izgubljenu dobit kupcu robe. vec i orocavanjem kod poslovnih banaka. dok su stare obaveze i dalje ostajale u blokadi na centralnom ziro racunu novoformirane kompanije. Blokada tekuceg racuna preduzeca moze biti izazvana i nekontrolisanim izdavanjem instrumenata obezbedjenja placanja ( blanko izdate menice. da su preduzeca u totalnoj insolventnosti ( neprekidnoj blokadi tekuceg racuna ) te da se poseglo za promenom postojece organizacije i formiranjem tzv. Svako od njih je imao svoj ziro racun neblokiran. Poznati su i slucajevi disponiranja ( prenosenja ) novcanih sredstava ( radi kapitalisanja ) sa ziro racuna jednog preduzeca na ziro-racun drugog preduzeca. „kompanije „ sa dva ili vise novih preduzeca. vrsila je prenos novcanih sredstava. Preduzecima su proglasavani bivsi pogoni koji su dobijali status pravnog lica. o Putem projekcije plana priliva i odliva novcanih sredstava neophodno je odrediti „špiceve” veceg odliva novcanih sredstava ( isplate zarada. cesto se pribegava meri privremenog sklanjanja novcanih sredstava sa jednog na drugi tekuci racun. ne samo ulaganjem u sopstvenu reprodukciju. Ako je tekuci racun preduzeca u 45 radnih dana 45 puta bez prekida blokiran. U slucajevima kada preduzecu preti opasnost od ozbiljne blokade tekuceg racuna. Svaka nedovoljna sinhronizacija izmedju priliva i odliva novcanih sredstava dovodi tekuci racun preduzeca u nelikvidnost i blokadu. placanje poreza i sl.

Visak „slobodnih” dinarskih sredstava na tekucem racunu preduzeca moze se usmeriti i u terminsku kupovinu buduceg deviznog priliva na finansijskom trzistu. ASIGNACIJA. Priliv novcanih sredstava na tekuce racune preduzeca se ostvaruje zasnivanjem duznicko-poverilacnkog odnosa. pri cemu se najcesce “bezi” od viska slobodnih dinarskih sredstava u devizna sredstva. Posebna umesnost finansijskih menadzera preduzeca jeste upravljanje tekucim racunom preduzeca u uslovima povecane inflacije. priliv novcanih sredstava na tekuce racune preduzeca. ispostavljanjem racuna ( fakture ) i defiisanjem vremenskog roka placanja obaveze od strane duznika. prisutne su dnevne oscilacije priliva i odliva novcanih sredstava. Pravilno upravljanje tekucim racunima preduzeca potrazumeva : objektivno definisanje vremenskog roka koriscenja tudjih izvora. Pored ovog . zatim u profitabilnu robu ili profitabilnu nekretninu. koeficijent obrta robe i novca izrazito visok. redovnog puta.Pored dinarsko tekucih racuna. finansijski menadzeri treba da se opredele da izvrse prodaju „slobodnih” deviznih sredstava ( po „sticovanom-uvecanom kursu”) i obezbede dinarske prilive na tekucim racunima preduzeca. definisanje realne cene kapitala i realne mogucnosti povrata izvora o roku njhovog dospeca. Visak slobodnih deviznih sredstava moze iskoristiti za pokrice nedostatka dinarskih sredstava na dinarskim tekucim racunima preduzeca. 39. Kod preduzeca koja se nalaze u delatnostima sa izrazito niskim koeficijentom obrta novcanih sredstava. preduzec moze otvoriti i devizni racun kod poslovne banke. Zato je bitno da se sve fakture na vreme ispostave kupcu i da se prati tok njihove naplate. sredstva se mogu usmeravati blokadom tekucih racuna duznika kao i sudskim izvrsenjima na osnovu donetih sudskih resenja. Razlike su izrazajne. svaki promasaj pri upravljanju tekucim racunom moze imati dalekosezne negativne finanskijske posledice. na koji je duzno usmeravati devizne prilive iz inostranstva i vrsiti sva devizna placanja prema inostranstvu. Tamo gde je. i to od preduzeca izvoznika. U takvim slucajevima. Nije isto upravljati tekucim racunima preduzeca kada se ona nalaze u razlicitim privrednim granama i delatnostima. CESIJA I KOMPENZACIJA KAO OBLICI MEDJUSOBNIH PLACANJA . zbog razlicitog koeficijenta obrta novcanih sredstava u pojedinim privrednim granama i delatnostima.

Nalozi se podnose odeljenju za platni promet banke kod koje asignat ( upucenik ) ima poslovni racun. cesus .ASIGNACIJA predstavlja obligacioni odnos u kojem jedno preduzece ( asignant ) daje nalog drugom preduzecu ( asignatu ) da za njegov racun izvrsi isplatu odnosno neku drugu cinidbu . ako ovu obavezu ne izmiri asignat u ugovorenom i predvidjenom vremenskom roku. Zakonom nije dozvoljeno ustupanje potrazivanja u slucajevima : ◙ ako cedent i cesus imaju neizmirene obaveze koje su evidentirane u banci preko koje se obavlja platni promet ◙ u slucajevima naknade stete u obliku novcane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela. nekom trecem preduzecu ( asignatoru ) . 40 i Nalog za obracun na obrascu br. Cesija predstavlja dvostrani pravni posao u kojem poverilac ( cedent ) ugoovorom ustupa svoje potrazivanje od svog duznika ( cesusa ) trecem licu ( cesionaru ) . Ako se utvrdi da asignant ( uputioc – mlekara ) ima neizmirenih obaveza koje su zavedene u odeljenju za platni promet doticne banke. On daje nalog na teret svog racuna a u korist racuna asignatora. ucesnici u cesiji su : 1. cedent . asignat . odnosno ostecenja zdravlja ◙ po osnovu naknade nematerijalne stete ◙ ako potrazivanja poticu iz zabranjenih ugovora ◙ ako su potrazivanja u vezi sa licnostima .upucenik ( banka ) 3. duznik cija se obaveza ustupa trecem licu ( cesionaru ) bez obaveze da se o tome pismeno izjasnjava. asignant . 42. CESIJA – kao oblik medjusobnog placanja se identifikuje sa ustupanjem potrazivanja. cesionar . koji ima potrazivanje od odredjenog lica ( cesusa ) i koji to svoje potrazivanje prenosi na drugo lice ( cesionara ) 2. Upravo tu se asignacija i razlikuje od cesije kao oblika izmirenja medjusobnih obaveza ucesnika u platnom prometu.primalac uputa ( agrokombinat ). Za asignaciju kao oblik izmirenja medjusobnih obaveza je karakteristicno da asignator ima pravo da trazi izmirenje obaveze od asignanta.uputioc ( mlekara ) 2. asignator . pri cemu se trece preduzece ovlascuje da to primi u svoje ime. lice na koje se prenosi potrazivanje 3. tada ona nece dozvoliti izvrsenje Naloga za placanje i Naloga za obracun. Obligacioni odnos se zasniva izmedju tri pravna lica : 1. Upucenik ( asignat – banka ) je duzan da podnese banci koja vodi platni promet Nalog za placanje po Obrascu br.

Karakteristika ugovorne kompenzacije jeste da su medjusobne obaveze uzajamne dok je sasvim nevazno da li su one istorodne i da li su dospele. dovoljna je samo jednostrana izjava za sprovodjenje kompenzacije.ne mogu se cesijom prenositi potrazivanja ako je ugovorom izmedju poverioca i duznika iskljucena mogucnost ustupanja potrazivanja trecem licu. istorodna i dospela. Ispunjavanjem ova tri uslova. Za cesiju je karakteristicno da se putem nje moze izmiriti veca nastala obaveza za kupovinu robe. Duznik ima pravo da prebije potrazivanje koje ima prema poveriocu sa onim sto poverilac potrazuje od njega. ili kao uplata avansa za robu – usluge koje cesionar treba da isporuci cedentu. Tehnika sprovodjenja cesije zapocinje podnosenjem naloga odeljenju za platni promet doticne banke. putem zakona 2. u cesiji iz obligacionog odnosa ispada cedent ( stari poverilac ) iz razloga sto je cesus duzan da izmiri obavezu prema cesionaru ( novom poveriocu ). Cedent ( stari poverilac ) istovremeno podnosi i Nalog za obracun u korist i na teret njegovog racuna. Da bi se sprovela cesija neophodan je uslov da izmedju va pravna lica postoji duznicko-poverilacki odnos. pod uslovom da oba potrazivanja glase : ◙ na novac ◙ na stvari istog kvaliteta i ◙ da su oba potrazivanja dospela. KOMPENZACIJA – Oblik izmirenja obaveza putem medjusobnog prebijanja. Kompenzacija se nece izvrsiti u slucajevima ako jedan od ucesnika ili oba ucesnika imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke preko koje se obavlja platni promet. Za kompenzaciju je karakteristicno da su i duznik i poverilac u istom nivou ( jednakost lica ) te da je iskljucen rizik od svake moguce insolventnosti i duznika i poverioca. Sudska kompenzacija se sprovodi na osnovu Odluke Suda u slucajevima kada poverilac tuzi svog duznika za neuredno izmirenje obaveze. . Ugovorna kompenzacija sprovodi se na osnovu potpisanog ugovora izmedju duznika i poverioca. Zakonska kompenzacija se moze sprovesti ako su potrazivanja izmedju duznika i poverioca uzajamna. proizvoda ili usluga. putem ugovora. puem sudskih odluka 3. Za razliku od asignaicje . a duznik dokaze na sudu da mu poverilac duguje odredjenu vrednost. Cesus ( duznik ) podnosi Nalog za prenos sa kojim se vrsi prenos sredstvava sa njegovog racuna na racun cesionara. Kompenzacija nastaje po tri osnova : 1.

40. POJAVNI OBLICI I ELEMENTI PLANA OBRTNIH SREDSTAVA Pojam obrtnih sredstava podrazumeva poslovna sredstva koja se jednokratnim upotrebama trose u poslovnom procesu, pri cemu se njihova vrednost najmanje jednom obrne u toku godine. Dakle, pojam obrtnih sredstava je determinisan : 1. koeficijentom obrta ( godisnji koeficijent obrta veci od 1 ) 2. brzinom obrta njihove vrednosti. Pri objasnjavanju kruznog kretanja obrtnih sredstava treba poci od Marksovog obrasca kruznog kretanja kapitala N – R... P ... R’ – N’. Ako obrtna sredstva kruze po obrascu N-R-N tada obrtna sredstva u odredjenom vremenskom trenutku mogu biti u obliku novca, odnosno robe. Relacija N-R predstavlja slucaj u kome je novac izdat a roba primljena. Relacija R-N predstavlja slucaj u kome je roba izdata a novac primljen. Praksa pokazuje da se proces izdavanja novca i primanja robe cesto ne poklapa pa se zato uvode prelazni oblici obrtnih sredstava. Svaki prelazni oblik tezi da bude osnovni oblik nekog obrtnog sredstva. Prelazni oblici mogu biti u obliku robe, odnosno novca. Obrazac kruznog kretanja kapitala uvodjenjem prelaznih oblika robe i novca treba da ima sledecu sadrzinu : N – Rp – R ... P ... R’ – N’p – N’ Novac (N) u osnovnom obliku egzistira u uslovima ako potice iz realizacije, odnosno njegovog prelaznog oblika, a ima svrhu da se pretvori u robni oblik ili njen prelazni oblik. Najcesce se u osnovnom obliku novca i surogata novca pojavljuju : ◙ gotovina u blagajni i banci, ◙ ziralni novac i ◙ devize ( devizni racun ). Prelazni oblik novcanih sredstava odnosi se na : menice, cekove, obveznice, akcije, komercijalne i blagajnicke zapise i druge hov ( surogate novca ). Osnovni oblik robe (R) se pojavljuje : 1. u procesu pripreme proizvodnje ( zaliha sirovina, materijala i sitnog inventara ) 2. kao angazovano sredstvo u procesu proizvodnje ( proizvodnja u toku i poluproizvodi ) 3. kao gotov proizvod ( zalihe gotovih proizvoda i robe ). Prelazni oblik novca u robu ( Rp ) egzistira na relaciji ( N – Rp – R ) i to u uslovima kada je novac izdat a roba nije primljena. Determinante koje odredjuju prelazni oblik robe jesu : a ) da taj oblik potice iz osnovnog oblika novca, b) da tezi pretvaranju u osnovni oblik robe. Najcesce se u prelaznom obliku robe pojavljuju pozicije : akontacije

za sluzbena putovanja, avansi dobavljacima za obrtna sredstva, avansi za zajednicka ulaganja obrtnih sredstava, akontacije za zarade i sl. Prelazni oblik robe u novac ( N’p) egzistira na relaciji R’ – N’p – N’ u uslovima kada je roba izdata a novac nije primljen. Determinante koje odredjuju prelazni oblik novca su : da taj prelazni oblik potice iz robe, da tezi ponovnom pretvaranju u osnovni oblik novca . najcesce se u prelaznom obliku novca pojavljuju : potrazivanja od kupaca preduzecima za prodatu robu, kreditnu odnosi s neposrednim potrosacima za prodatu robu i sl. Elementi plana obrtnih sredstava Osnovni zadatak planiranja obrtnih sredstava jeste definisanje obima, strukture i izvora obrtnih sredstava, saglasno potrebama poslovnog procesa utvrdjenih u godisnjem planu preduzeca. Ovaj osnovni zadatak treba da obezbedi kontinuitet poslovnog procesa u smislu kruznog kretanja u uslovima date proizvodno – tehnoloske strukture preduzeca. Pri definisanju plana obrtnih sredstava treba posebno staviti naglasak na : 1. planiranje potrebe za obrtnim sredstvima po oblicima, ukupno za planski period 2. planiranje izvora obrtnih sredstava po vrstama i ukupno 3. planiranje obrtnih sredstava staticki – u smislu stanja, i dinamicki – u smislu njihove transformacije, 4. planiranje neto – obrtnih sredstava i neto – obrtnog fonda, 5. definisanje pokazatelja efikasnosti za ukupna obrtna sredstva i parcijalno po oblicima i podoblicima, 6. izbora metoda vezanih za kvantifikaciju potreba za obrtnim sredstvima, 7. prikupljanja podataka i izvora podataka koji ce se koristiti u planiranju obrtnih sredstava. Definicija sadrzaja plana obrtnih sredstava mora da obuhvati minimum koji je neophodan za ostvarivanje toka poslovanja u planskom periodu. Taj minimum treba da obuhvati : 1. nabavku materijala za reprodukciju 2. zalihe sirovina i materijala 3. proizvodnju i poluproizvode 4. gotove proizvode i robu na zalihama 5. prodaju gotovih proizvoda.

Sadrzaj obrtnih sredstava se moze posmatrati sa vise aspekata. Sadrzaj se u planiranju treba svesti na pojam ukupnih obrtnih sredstava koja sadrze robna i novcana sredstva kao osnovne pojavne oblike obrtnih sredstava. 41. MEDJUZAVISNOST OBLIKA I PODOBLIKA OBRTNIH SREDSTAVA Kod utvrdjivanja obrtnih sredstava vazno je uociti sledecu medjuzavisnost : novcana sredstva ( Sn) + robna sredstva ( Sr ) = potrebna ukupna obrtna sredstva ( Su ) = redovni izvori obrtnih sredstva ( Si ). Izmedju Sn i Sr je medjuzavisnost takva da Sn > Sr ali uz uslov Sn+Sr=Su. Izmedju Su i Si je medjuzavisnost takva da je Su = Si, jer ako je svako Su ≠ Si, tada ne zadovoljava uslov bilansne ravnoteze i finansijskog legaliteta. Pri utvrdjivanju potrebnih obrtnih sredstava uzima se u obzir „bruto masa” i „vreme trajanja obrta”, sto ukazuje da se pod obrtnim sredstvima podrazumeva njihov prosecan iznos. U praksi je problem znatno slozeniji, jer se moraju utvrditi obrtna sredstva po osnovnim oblicima i njima odgovarajucim podoblicima, pri cemu su razlicite i „brutomase” u smislu vrednosti i vremena trajanja obrta, odnosno broja dana vezivanja („d”) u datom obliku ili podobliku. Treba uvaziti kriterijum da izmedju dve iste „bruto – mase „ po vrednosti , prednost ima ona „bruto-masa” koja ima krace vreme trajanja obrta. Ako , je isto vreme trajanja obrta, tada je prednost na strani onog oblika obrtnih sredstava koji ima manju vrednost „bruto-mase”. Metod za rasclanjavanje medjuzavisnosti oblika i podoblika obrtnih sredstava, moze se prikazati putem sledecih relacija : 1. ( za ukupna obrtna sredstva ) Su = Si, 2. ( za novcani oblik ) Sn = Snv + Snh ; uz uslov Snv >< Snh 3. ( za robni oblik) Sr = Srm + Srp + Srg ; uz uslov Srm > < Srp > < Srg 4. ( za prelazni oblik novac – roba ) Sn / r = Sna + Snk + Snr ; Snk >< Snr 5. ( za prelazni oblik roba – novac ) Sr / n = Srpo + Srk ; uz uslov Srpo><Srk Svaka promena „bruto-mase” ili promena njegovog vremena obrta, izaziva promenu prosecne mase potrebnih obrtnih sredstava. Masa ukupno potrebnih obrtnih sredstava predstavlja zbir pojedinacnih prosecnih masa u pojedinim oblicima, podoblicima i vrstama ( ukoliko se analiticki rasclanjavaju podoblici ). Opsti obrazac za izracunavanje prosecne mase obrtnih sredstava glasi :

M*d bruto masa * vreme obrta Sm = --------------- = ---------------------------------------365 broj dana u godini Sa aspekta finansijskog upravljanja obrtnim sredstvima, znacajno je utvrditi i najpovoljniju strukturu izvora ovih sredstava. Medjuzavisnost se moze definisati putem sledecih relacija : Si = Si t + Si ko + Si kd + Si kt + Si fo + Si o 42. BRUTO – MASA, KOEFICIJENT OBRTA I PRELOMNE TACKE OBRTNIH SREDSTAVA Bruto masa i koeficijent obrta spadaju u faktore koji u godisnjem planu najneposrednije uticu na definisanje potrebnih obrtnih sredstava. Bruto-masa predstavlja vrednosno iskazani obim odgovarajuceg oblika, podoblika i vrste obrtnih sredstava koji se odnosi na odredjeni vremenski interval kruznog toka poslovnog procesa. Za bruto-masu je uobicajeno da se iskazuje u podoblicima i vrstama. Zato brutomasa predstavlja : 1. u novcanom obliku ( N ) predstavlja zbir svih isplata koje dospevaju u datom vremenskom intervalu koje treba na vreme izmiriti. 2. u prelaznom obliku novac/roba ( N / R ) predstavlja zbir potrebnih avansa dobavljacima, akontacije radnicima, avr i sl. Rec je o vrednostima koje odredjeno vreme provedu u novcanom obliku. 3. u prelaznom oliku roba / novac ( R / N ) predstavlja zbir svih potrazivanja za prodate proizvode i usluge ( ukljucujuci i kreditne odnose po tom osnovu ) 4. u robnom obliku zaliha za reprodukciju ( R ) predstavlja zbir vrednosti sirovina, materijala, sitnog inventara i ambalaze. 5. u robnom obliku za proizvodnju toku ( P ), predstavlja zbir svih troskova koji se iskazuju cenom kostanja gotovih proizvoda. Vreme obrta predstavlja pokazatelj vremenskog trajanja jednog obrta u toku kruznog toka poslovnog procesa, i to po pravilu, u toku jedne godine. To je vreme angazovanja obrtnih sredstava u nekom od oblika i podoblika. Stoga se moze reci, da ono iskazuje vreme u danima u kojima su obrtna sredstva „vezana” u pojedinim oblicima i podoblicima kruzenja u poslovnom procesu.

a proces prodaje robnih obrtnih sredstava u maksimumu. On pokazuje koliko su obrtna sredstva koriscena u toku godine za placanje rashoda i troskova. To je izvedena velicina i posebno je pogodna za procene u paralelnom i kombinovanom nacinu proizvodnje.. Prva prelomna tacka je prisutna kada je proces angazovanja novcanih sredstava u maksimumu. m1.. Ovi oblici finansijskog angazovanja definisu se preko dve prelomne tacke ( maksimalne i minimalne ). m2. Ukupno potrebna obrtna sredstva za dati tok poslovnog procesa ( Σ m) predstavljaju zbir . a prosec prodaje robnog oblika obrtnih sredstava u minimumu. U ovoj tacki je prisutna minimalna transformacija robnih obrtnih sredstava u novcana sredstva. mn. Druga prelomna tacka je prisutna kada je proces angazovanja novcanih sredstava u minimumu ..6 Broj obrta novcanih sredstava u toku godine predstavlja kolicnik konstante 365 i zbir pojedinacnog vremena obrta obrtnih sredstava izrazenog u podoblicima : Bo = 365 / d Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava predstavlja pokazatelj uspesnosti upravljanja obrtnim sredstvima.. jer se ovo drugo svodi na norma casove rada. Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava ( Σ m) izracunava se na sledeci nacin : „bruto-mase” ( M iskazan po prodajnoj ceni ). podrazumevajuci vreme u danima koja su protekla od pocetka rada na proizvodu ( pripreme proizvodnje ) pa do njegove predaje u skladiste gotovih proizvoda. Najcesce se to vreme naziva „stvarni ciklus proizvodnje”. U ovoj prelomnoj tacki prisutna je minimalna transformacija novcanih u robna obrtna sredstva. PLAN NOVCANIH OBRTNIH SREDSTAVA 6 Potrebno je razlikovati ekonomsko od tehnickog poimanja vremena.. cekanja. 43. . podrazumevajuci izlaznicu repromaterijala iz skladista gotovih proizvoda. a ne obuhvata organizacione gubitke koji proteknu izmedju dva tehnoloska postupka.. Upravo to predstavlja ekonomsko poimanje vremena. duze je i vreme kruzenja obrtnih sredstava.Ukolko je vreme proizvodnje duze. Σ Ko = Mp / Σ m Prosecno vreme kruznog toka poslovnog procesa ili dani vezivanja ( d) : Σ d = 365 / Ko Proces kruznog kretanja obrtnih sredstava istice i granicne vrednosti maksimalnog i minimalnog finansijskog angazovanja. gubitaka i sl. Za ekonomsko poimanje vremena se kaze „vreme izmedju dva skladista“ . odnosno trajanje tehnoloskih postupaka. koje obuhvata ne samo norma-casove procesa rada vec i casove zastoja.

Zalihe predstavljaju sponu izmedju nabavne. s tim da se u okviru kvartalnih planova razradjuju operativni planovi ( mesecni. blagajna i devizni racun. Ostali oblici zaliha su u funkciji fleksibilnosti poslovanja preduzeca. narocito kada je ona u obliku „roba/novac” i kada mogu da uspore priliv novca na tekuci – racun doticnog preduzeca. odnosno otezavaju transformaciju novca. . Pri tome se podrazumeva da se novcana sredstva sastoje iz osnovnog i prelaznog oblika. poluproizvodnje i gotovih proizvoda.Planiranje obrtnih sredstava obuhvata predracune svih isplata i uplata u planskom periodu. prodajne i finansijske funkcije preduzeca. Ukoliko se analiziraju moguci uzroci takvih promena. ostala novcana sredstva ( potrazivanja od kupaca ). proizvodne. Ukoliko se u planu ne uspostavi odgovarajuci odnos izmedju osnovnih i prelaznih oblika. stvaraju se uslovi za moguce prekide procesa proizvodnje. TROSKOVI PRIBAVLJANJA ZALIHA Zalihe predstavljaju znacajan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeca i one za sebe vezu veliki deo novcanih sredstava. Podoblici novcanih sredstava su : cekovi.menice. obveznice. sedmicni i dnevni ). a posebno likvidnost. Ukoliko su planom prodaje vise naglaseni kupci koji placanje vrse putem instrumenata placanja. Oblici novcanih sredstava su : ziro-racun. Plan novcanih obrtnih sredstava treba da cine dva dela : 1. 44. Zato je neophodno izrsiti temeljne analize plana novcanih sredstava u smislu otkrivanja uzroka koji opredeljuju takva stanja i promene. tada je opravdano vrsiti takvo planiranje osnovnih i prelaznih oblika novanih sredstava posto je sigurno da ce priliv na tekuci racun biti usporen. obim i struktura se projektuju dinamicki. plan tokova ( promena ) sredstava – otkrivaju prilive i odlive novcanih sredstava koji nisu bez uticaja na finansijsku sigurnost. tada plan novcanih obrtnih sredstava ukazuje na odnose koji pospesuju. U planu novcanih obrtnih sredstava. Za proizvodna preduzeca je karakteristicno da odrzavaju odredjeni nivo zaliha tokom cele proizvodnje a takve zalihe se nazivaju zalihama proizvodnje u toku. nedovrsene proizvodnje. plan stanja sredstava – ukazuje na prosecan saldo u podoblicima novcanih obrtnih sredstava po kvalitetu 2. akcije i ostale hov. Zalihe mogu biti u obliku : sirovina i materijala.

Zalihe sirovina i repromaterijala stvaraju uslove za fleksibilniji rad preduzeca. troskove drzanja zaliha 3. smestaja i kontrole zaliha . 1. Nivo zaliha u preduzecu zavisi od: 1. Ove zalihe se drze da bi se izbegli zastoji ( prazni hodovi ) u proizvodnji. Zadatak je finansijskog menadzmenta da kontrolise pojedinacne odluke o zalihama kako ne bi doslo do suvisnih ulaganja u zalihe i nepotrebne imobilizacije novcanih sredstava. troskove pribavljanja zaliha 2. pogledajte vase zalihe pre nego sto potrazite vaseg bankara „. Odrzavanjem povecanog nivoa zaliha u preduzecu. troskove nedostatka zaliha. manipulativnih troskova zalihama 4. Finansijska funkcija ima obavezu da kontinuelno preispituje neophodnost ulaganja poslovnih sredstava. vremena povrata kapitala vezanog u zalihama. posebno u delu njihove nabavke. troskova pribavljanja zaliha 2.Za zalihe poluproizvoda je karakteristicno da su iste nuzne izmedju razlicitih etapa proizvodnje jer se putem njih omogucava efikasnije realizovanje proizvodnih programa. marketing funkcije i likvidnosti preduzeca. Troskovi zaliha obuhvataju : 1. Povecanje nivoa zaliha je opravdano sve dok nastale ustede premasuju ukupne troskove drzanja dodatnih zaliha. Zadatak finansijkog menadzmenta jeste da analizira rizike koji se odnose na odrzavanje zaliha. Troskovi pribavljanja zaliha obuhvataju :  troskove ispostavljanja porudzbina  troskove pripreme. istovara. Menadzment preduzeca ne treba da izgubi iz vida poznatu krilaticu : „ kada vam je potreban novac. Zalihe gotovih proizvoda omogucavaju preduzecu fleksibilnost u delu njegovog proizvodnog programa. prodajne funkcije. troskova drzanja zaliha 3. Analize treba da ukazu : da li ce trzisna vrednost odredjenih zaliha biti manja od vrednosti po kojoj su iste nabavljene. stvaraju se uslovi za ekonomicniju nabavku i profitabilniju prodaju. a posebno vezivanja sredstava u sve oblike zaliha.

a drugim delom varijabilnih troskova u odnosu na promenu obima zaliha. To su konstantne velicine. Troskovi pribavljanja zaliha cesto se identifikuju sa troskovima porudzbine i predstavljaju troskove koji su nastali u procesu njihove nabavke. evidencijom i isplatom ulaznih faktura i sl. Ovi troskovi su najcesce prisutni u vezi sa : 1. Ukupni troskovi odredjenih porudzbina sirovina i materijala mogu se podeliti na : 1. Fiksni I dodatn 600 500 400 300 nitroskovi 2. preliminarnim pregovorima sa dobavljacima. 4. smestajem sirovina. Njihovo kretanje je u obliku stepenaste krivulje. istrazivanjem trzista nabavke. skladisnog i drugih odeljenja u preduzecu. prijemnog. Stvarni dodatni troskovi . Troskovi drzanja zaliha jednim delom imaju karakteristike fiksnih troskova. nezavisni su od broja izvrsenja porudzbina. fiksne troskove – rezultat su rada nabavnog. 3. fakturnog. 2. propustene kolicinske rabate i ostale popuste. dodatne troskove – nastaju iznad fiksnih troskova i menjaju se na vise ili na nize u zavisnosti od broja porudzbina. 2.

◙ Troskovi porudzbina. ◙ troskovi drzanja zaliha . U prvom slucaju se povecavaju ukupni troskovi jer se smanjuje obim proizvodnje zbog nedostatka zaliha. 2. materijala i nedostatak zaliha gotovih proizvoda.Troskovi nedostatka zaliha nastaju u slucajevima kada je prisutan nedostatak zaliha sirovina. Ukupni troskovi zaliha u pocetku opadaju zbog fiksnih troskova narucivanja koji se rasporedjuju na veci broja jedinica. izlozenosti zaliha ostecenju. zakupnina.odnosi se na kolicine jednokratno nabavljenih sirovina i materijala koja ce obezbediti najnize ukupne troskove pribavljanja i drzanja zaliha. Kada je smanjenje prosecnih troskova vece od smanjenja troskova drzanja zaliha . Povecanjem troskova porudzbina smanjuje se velicina porudzbine zaliha. 3.Fiksni karakter imaju troskovi magacinskog prostora i opreme (amortizacija. pronevera i sl. da li ce pribaviti materijal i sirovine pod strogim rezimom kontrole jednom u toku godine – preduzece formira godisnje zalihe.podrazumeva opredeljenje preduzeca : 1. kvaru. koja je povoljnija alternativa optimalne velicine porudzbina. odrzavanje. Dodatni troskovi cesto nastaju u postupku rukovanja sa zalihama ( prenosenjem zaliha sa jednog mesta na drugo ) i uskladistenjem zaliha.). U drugom slucaju gube se prispele porudzbine od kupaca. sukcesivno ih trosi i dovodi zalihe na nulti nivo. uz pristizanje novih isporuka zaliha. OPTIMALNA VELICINA PORUDZBINE ZALIHA . Nazivaju se i troskovima kapitala ili oportunitetnim troskovima ( propustenim prinosom da nisu bila ogranicena finansijska sredstva pri ulaganju u najbolje druge alternative ). Da bi menadzment preduzeca doneo odluku. imidz preduzeca i umanjuje se finansijski rezultat preduzeca. neophodno je izracunati ukupne troskove porudzbina. po isteku godine. grejanje. Varijabilni dodatni troskovi prouzrokovani su dejstvom rizika pri drzanju zaliha.. Ovi troskovi se odnose na : gubitke nastale u vrednosti zaliha.. ili ce isti nabavljati jednom mesecno – porudzbina zaliha jednaka je njihovoj procenjenoj mesecnoj potrosnji. jer se u toj tacki seku troskovi drzanja i .menjaju se obrnuto proporcionalno sa velicinom porudzbina zaliha. Tacka „x” predstavlja optimalnu kolicinu porudzbine .menjaju proporcionalno sa velicinom porudzbina. . 45. kriva ukupnih troskova pocinje da raste. Povecanjem ili smanjenjem troskova drzanja zaliha povecavaju se ili smanjuju troskovi velicine porudzbina zaliha.

Njihova velicina zavisi od nekoliko faktora : Sto je veca neizvesnost oko uredne nabavke zalha ( na vreme ) to je i prisutnije opredeljenje u preduzecu da drzi vece sigurnosne zalihe. . 46. Veca porudzbina (kolicina ) zaliha nosi sa sobom vece troskove drzanja zaliha. manipulacije i osiguranja i oni su konstantni po jedinici zaliha u jedinici vremena. Troskovi drzanja zaliha se odnose na : troskove skladistenja. preduzece se cesto opredeljuje za drzanje jednog dela sigurnosnih zaliha. ali je pitanje sta je manji trosak : drzati sigurnosne zalihe ili prekinuti proizvodnju.troskovi porudzbine zaliha. kako bi odrzalo kontinuitet svoje proizvodnje. SIGURNOSNE ZALIHE U uslovima prisutne fluktuacije vremenskih rokova kod porucivanja zaliha. te da je nestabilno vreme isporuke zaliha materijala ( isporucuje se u duzim intervalima ).  Trosak odrzavanja zaliha – sigurnosne zalihe izazivaju dodatni trosak. pa se stoga preduzece opredelilo da koristi sigurnosne zalihe.  Grafikon pokazuje da je na trzistu prisutna velika potraznja za zalihama materijala ( nema ga dovoljno ). Optimalna velicina porudzbina zaliha je prisutna kada su minimalni ukupni troskovi zaliha. uz manje ukupne troskove porucivanja zaliha ( ne stvara se pojedinacni trosak vise puta ). Ukupni troskovi porucivanja zaliha predstavljaju troskove porucivanja po jednoj porudzbini pomnozene sa brojem porudzbina.

320 320 .Tacka porudzbin Tacke porud 300 Brojjedinica 200 100 ”Just in time” sistem – karakteristika ovog sistema jeste da isporuka materijala stize “tacno na vreme” i da pri tome ne postoje zalihe materijala u preduzecu.

ono je prodavac ( dobavljač ) koji kreditira svog kupca. Preduzeċe se često nalazi u ulozi i kupca ( kreditiranog ) i prodavca ( kreditora ). Duzina ciklusa obrtna novcanih sredstava za nabavku obrtnih sredstava pocinje njihovom kupovinom a zavrsava se prodajom i naplatom gotovih proizvoda i trgovacke robe. Uvodjenjem ovog sistema eliminise se trosak drzanja zaliha. Primena „just in time „ sistema podrazumeva dobro razvijene odnose sa dobavljacima. ono je kupac koji se kreditira od svoga dobavljača. . gotove proizvode ) . Pretpostavka za efikasnu primenu ovog sistema. jeste razvijen integralni informacioni sistem. 3. permanentno i relativno konstantno.Pretpostavkla za primenu ovog sistema jeste. zalihama . OBRT NOVCANIH SREDSTAVA ( GOTOVINSKI CIKLUS U PREDUZECU ) Obrt novcanih sredstava predstavlja vremenski period od izdavanja novcanih sredstava za nabavku ( repromaterijala) . kupcima dobavljačima. dok je ulaganje u zalihe finansijski posmatrano. Finansijsko ulaganje u potraživanja od kupaca nastaje kao realnost zbog vremenskog intervala izmedju “čina prodaje” i “čina naplate”. U slučajevima kada preduzeċe nabavlja sirovine i materijal. U slučajevima kada preduzeċe prodaje gotove proizvode . odnosno na kraju veka trajanja osnovnog sredstva. Duzina ciklusa obrtna novcanih sredstava za nabavku osnovnih sredstava pocinje placanjem njihove nabavke. a zavrsava se nakon naplate prihoda ( ucesce osnovnih sredstava u ukupnom prihodu ). Da bi se izračunao jedan ciklus novčanih sredstava neophodni su podaci o : 1. pa do naplate prodate robe ili usluga. 47. 2. odnosno minimizira se ukupni trosak zaliha u preduzecu. Sistem „just in time” moze biti neuspesan . samo onda ako se od strane dobavljaca prekine kontinuitet snabdevanja sirovinama i materijalom procesa proizvodnje.Zalihe kao deo realne aktive preduzeċa u fizičkom obliku se menjaju ( iz repromaterijala u poluproizvodnju. da se proizvodni proces odvija kontinuelno od pocetka do kraja bez zastoja.

2. Zalihe Kupci Ukupno ( 1+2) Dobavljaci Ako se preduzeċe nalazi u istom položaju prema dobavljačima i kupcima. 4. tada gotovinski ciklus iznosi : Gotovincki (novani Zalihe 90 dana( drzanje ) Dobavljaci (kreditiraju) K . da isti vremenski period kreditira svog kupca koliko je i ono samo kreditirano od svoga dobavljača.Novcani ( g 1. 3.

Zalihe Koeficijent obrta gotovinskog ciklusa – za izračunavanje se uzimaju : 2. vremensko trajanje svakog od ciklusa. 1. 4. 3. neredovnog izmirivanja obaveza od strane preduzeċa i sl. 3. troškovi nedostatka gotovine – produkt su : a. gubljenja stečenih uslova i bonifikacija kod dobavljača d. Kupci 1. 2. broj dana u godini ( 360 dana ) 2. Dobavljaci koeficijent plaċanja dobavljača = 360 / 30 = 12 Novčani ciklus je identičan vremenskom periodu zaliha. 3. 2. Ukupno ( 1+2) Koeficijenti obrta iznose : 4. koeficijent obrta zaliha = 360 / 90 = 4 koeficijent naplate potraživanja od kupaca = 360 / 40 = 9 gotovinski ( novčani ) ciklus = 360 / 100 = 3. Gotovinski Pri obezbedjenju gotovine nastaju troškovi : 1. troškovi transakcija gotovinom – produkt su : Zalihe 90 dana ( drzanje ) K Dobavljaci (kreditiraju ) 30 dana = Izdavanje gotovine Go . slabije pozicije likvidnosti preduzeċa c.Novcani ( g 1.6 (novani troškovi držanja gotovine – nastaju zbog tezaurisanja gotovine i nemoguċnosti ulaganja u neki drugi program koji bi doneo preduzeċu odredjeni prinos. propuštenog kasa-skonta b.

usluga koje su predmet poslovanja c. . Duzina kreditiranja kupaca zavisi od : a.Kada su u preduzecu dobro povezane poslovne f-je ( nabavna. prodajna i finansijska ). Svako ubrzanje obrta zaliha direktno utiče na smanjenje ciklusa gotovine i smanjenje troškova preduzeca. proizvodna. a. odnosno da stvori uslove za ostvarenje neto dobiti preduzeca. trzisne pozicije dobavljača i kupaca d. koje su nastale u transakcijama kupovine i prodaje hov. Minimalni iznos gotovine koji treba da drži preduzeċe. Baumolov model upravljanja novcanim sredstvima sluzi za definisanje optimalnog odnosa izmedju oblika i podoblika novcanih obrtnih sredstava u njihovim prelaznim fazama. skracenje rokova naplate potraživanja od kupaca – Vremenski rok naplate potraživanja od kupaca identifikuje se sa procesom njihovog „kreditiranja”. smanjuje se ulaganje novčanih sredstava u zalihe. b. stanja likvidnosti preduzeca i sl. smanjenju zaliha ( skracenje roka drzanja) . 3. 1. uslova konkurencije e. odnosa ponude i traznje b. Teznja je da se putem ovog modela definiše optimalan odnos izmedju novcanih sredstava i hov. Transformacija gotovine u hov treba da poveca efikasnost sredstava. 2. uz istovremeno povecanje njihovog obrta. kako bi se periodicni viškovi gotovine transformisali u hov. Ovo je značajan eksterni kratkoročni izvor sredstava.administrativno-manipulativnih troškova kao i troškova vezanih za provizije. jeste prosecan nivo gotovine : Minimalni iznos Ukupni godisnji novcani izdaci gotovine = ---------------------------------------------------Koeficijent obrta gotovine Strategija upravljanja gotovinom počiva na tri bitna faktora : produženju rokova plaċanja dobavljačima – znači smanjenje nivoa novčanih sredstava putem veceg učesca dobavljača u procesu finansiranja preduzeca. kvaliteta i cene proizvoda f. Svako skracenje prosečnog vremena “kreditiranja” kupaca direktno utiče na smanjenje salda gotovine.

000 / 980. UKALKULISANE OBAVEZE. ) . Prinos od prodaje komercijalnih papira zaracunava se i placa u procentu od njihove nominalne vrednosti do dana njihovog dospeca. da troskovi finansiranja preduzeca iz doticnog izvora iznose 8.000. papire u nominalnoj vrednosti od 1 mil. JEDNOKRATNI KREDITI. zavisi od preduzeca koje ih emituje. OSTALI IZVORI FINANSIRANJA KOMERCIJALNI PAPIRI Komercijalni papiri predstavljaju kratkorocne hov . nize od primarne kamatne stope ( koja se obracunava na kratkorocne kredite ). Trosak finansiranja komercijalnog papira predstavlja razliku izmedju nominalne vrednosti i njihove prodate vrednosti ( 1. dinara. Preduzece X treba da emituje kom.Da bi se utvrdio optimalan odnos izmedju gotovine i hov neophodno je poznavati : 1.000 – 980. papira naplacuje njihovu nominalnu vrednost u iznosu od 1 mil. a najduze do devet meseci.000 = 20.000 din. viškove gotovine vreme za koje mogu biti viškovi vezani u podoblik hov cenu kupovine i prodaje hov. ( 20. Po isteku 90 dana donosilac kom. Transfer hov u Gotovinu 2*F*T Thg (opt) = koren -------------------------------k 48. odnosno prodaje. 3. bez obzira da li su pribavljena finansijska sredstva potrebna ili nisu potrebna preduzecu. Emitovane menice ulaze u platni promet i dospevaju na naplatu nakon nekoliko dana. To znaci. sa rokom dospeca od 90 dana i da iste proda poslovnoj banci u vrednosti od 980. 2. da su njihove prinosne stope po pravilu. din. Karakteristike komercijalnih papira jesu. Primer. Rizik kupovine komercijalnog papira.16 % na godisnjem nivou.000 din. Iz tih razloga preduzece koje emituje komercijalne papire moze da pribavi kratkorocne izvore finansiranja po nizoj ceni nego sto bi bila cena zaduzivanja kod poslovnih banaka. UPRAVLJANJE KRATKOROCNIM IZVORIMA FINANSIRANJA – KOMERCIJALNI PAPIRI. Komercijalni papiri se prodaju uz diskont ( popust ) koji umanjuje njihovu nominalnu vrednost. kao sto su neosigurane menice koje emituju preduzeca sa visokim kreditnim bonitetom.000) * ( 360 / 90 dana) .

000 * 12 % ) JEDNOKRATNI KREDITI . Ako se menadzment opredeli da se zarade isplacuju jednom mesecno.000 ( 2.000 .400.000 ili jednom na kraju meseca 400. da su legalno emitovani i legalno prodavani na finansijskom trzistu. . Zbog usteda u isplati ukalkulisanih obaveza ( poreza i doprinosa ) na iznos 50. sta je povoljnije ?) Pri dvonedeljnom nacinu isplata zarada preduzece X ima likvidni odliv putem ukalkulisanih obaveza od 50.000 din. Najveci deo tih troskova je iz zarada radnika i placenih poreza i doprinosa.000 . uz kamatu od 12 % na godisnjem nivou. PRIMER Preduzece X isplacuje zarade dvonedeljno u priblizno istom bruto iznosu od po 200. ( 50.000 din.000 .000 + 150. uz pomoc poslovne banke.000. a ima objektivnu mogucnost da isplatu izvrsi na kraju meseca u bruto iznosu od 400. tada su prisutne ustede i po ovom osnovu od 288. doprinosa).krediti kratkorocnog karaktera koje odobravaju poslovne banke svojim komitentima.000 din. Posto su ustede mesecne ( 30 – to dnevne ) neophodno je dati iznos pomnoziti sa 12 meseci sto iznosi godisnje 2. ciji je kreditni bonitet pouzdan.400.000 * 12 ). a na ime zarada likvidni iznos odliva sredstava od 150.000 din ( 150. stvorice se besplatni kratkorocni izvori koji se mogu upotrebiti za finansiranje proizvodnje. ( zarade se isplacuju dva puta mesecno po 200. godisnje ustede bi iznosile 600.Komercijalni papiri cesto mogu da zamene ziralni novac kod preduzeca i mogu biti u funkciji placanja obaveza doticnog preduzeca. Godisnje ustede pri promeni intervala isplate neto zarada ( jednom umesto dva puta) iznosice 200.akumulirani troskovi preduzeca koji se jedan vremenski period ne placaju. pod uslovom da su isti prihvaceni od strane partnera u poslovnom odnosu. .000 ). Ako se pretpostavi da je doticno preduzece ovaj iznos neto zarada i ukalkulisanih obaveza kreditno obezbedjivalo po godisnjoj stopi od 12 % .000 din.Ukoliko se racionalno isplacuju ( u duzem vremenskom intervalu ) one mogu biti besplatan izvor kratkorocnog finansiranja preduzeca. UKALKULISANE OBAVEZE . neto iznos zarada i 50.000.000 ( 50.

KREDITNA LINIJA I REVOLVING KREDITI KREDITNA LINIJA . koja ċe biti stavljena jedan vremenski period na raspolaganje komitentu poslovne banke. ako bude u finansijskoj mogucnosti . Na osnovu dobijenih finansijskih dokumenata poslovna banka izvodi ocenu o . te da je rizik plasmana kod njih zanemarljiv i sl. dinara. sredstava.000 tona. Odobravanjem kreditne linije poslovne banke eliminisu podrebu da ispituju svaki put kreditnu sposobnost komitenta. Pre otvaranja kreditne linije komitent je duzan podneti poslovnoj banci zahtev za otvaranje kreditne linije i finansijska dokumenta. Jednokratni kredit se pravno formalizuje u vidu avalirane menice ( koju avalira poslovna banka) koju potpisuje konkretno preduzeċe i prodaje nekom drugom preduzeċu – dobavljacu sirovina. kao i obezbedjenja trzista sa prehrambenim proizvodima. u “spicevima” finansijskog ulaganja radi obezbedjenja neophodnih zaliha materijala.ugovor izmedju poslovne banke i privrednog subjekta kojim se utvrdjuje iznos neosiguranih kratkoročnih fin. odnosno odrzavanja tekuċe likvidnosti. Kreditom se otkupljuje kolicina psenice potrebna za godisnju proizvodnju doticnog preduzeċa i stvaraju realne pretpostavke njene kontinuelne proizvodnje. kada isti trazi kredit. sa rokom dospeċa kredita na 90 dana. Ti komitenti treba da imaju visok dinarski depozit po vidjenju./kg u kreditnom odnosu od 100 mil. po ceni 10 din. da imaju upisan značajan iznos akcija. - PRIMER Preduzeċe “Fidelinka a. Karakteristika jednokratnog kredita jeste da se kamata na odobreni kredit ugovara u fiksnom procentu i ima nivo kretanja primarne kamatne stope. 49.” otkupljuje godisnji rod merkantilne psenice u kolicini od 10. Pod primarnom kamatnom stopom podrazumeva se najniža kamatna stopa koju poslovna banka ugovara za kratkoročne kredite svojim najboljim komitentima. da su devizni aktivci.d. Ugovor o kreditnoj liniji ne garantuje kredit buducem duzniku.Odobravaju se onim preduzeċima kojima su finansijska sredstva potrebna samo za jedan vremenski period. odobriti kredit komitentu ( preduzecu ) kako bi doticni koristio kredit do odredjenog limita. Ugovor se sklapa najcesce na period od godinu dana i podlozan je jednogodisnjem obnavljanju. vec nagovestava da ce poslovna banka.

Najznacajnije odredbe su : 1. Kreditnom linijom poslovna banka odredjuje maksimalan iznos kredita koji komitent moze da koristi u bilo kom trenutku. Svaka promena primarne kamatne stope ima direktan uticaj na poskupljenje ( rast stope ) ili pojeftinjenje ( pad stope ) kreditne linije. Ako se kamata placa unapred. namensko trosenje sredstava kreditne linije. Kreditna stopa za kreditnu liniju ugovara se na nivou primarne kamatne stope. Ugovorom o kredinoj liniji izmedju poslovne banke i komitenta ( preduzeca ) treba predvideti odredbe kojih se mora pridrzavati komitent dok traje doticni ugovor .kreditnih potreba dužnika. Obnavljanje kreditne linije vrsi se nakon toga sto poslovna banka analizira godisnji izvestaj o poslovanju duznika. zadrzavanje postojece poslovne orijentacije preduzeca 2. Krediti po kojima se kamata placa unapred nazivaju se u teoriji diskontnim kreditima. ono u vecini slucajeva uslovljava preduzece da drzi kompenzacioni saldo gotovine na racunu depozita po vidjenju u utvrdjenom procentu od ukupnog iznosa kredita. Visina odobrene kreditne linije zavisi od : . povremena otplata ukupnog duga 4. tada je efektivna kamatna stopa veca od ugovorene kamatne stope. Da bi se poslovna banka zastitila od mogucih negativnih finansijskih promena kod korisnika kredita. Prakticna iskustva pokazuju da se kompenzacioni saldo krede od 10 -20 % od iznosa kredita. drzanje kompenzacionog salda gotovine 3. REVOLVING KREDITI Revolving kredit predstavlja garantovanu kreditnu liniju. Poslovna banka potpisivanjem ugovora o revolving kreditu preuzima na sebe obavezu da ċe svom .procene kredibiliteta dužnika i . zadrzavanje ( nemenjanje ) menadzerske strukture korisnika kreditne linije 5. tada je efektivna ( stvarna ) kamatna stopa jednaka ugovorenoj kamatnoj stopi. Ako se kamata placa po dospecu kredita.stvarnoj potrebi komitenata za kreditnom linijom i njegovoj sposobnosti da otplati kredit pod dogovorenim uslovima.

Odobravaju se na period duzi od godinu dana. S obzirom da poverilac sam vrši proveru boniteta buduċeg dužnika. UPRAVLJANJE KRATKOROČNIM IZVORIMA FINANSIRANJA – POTRAŽIVANJA OD KUPACA I ZALIHE KAO KOLATERALNO OBEZBEDJENJE POTRAŽIVANJA OD KUPACA Potraživanja od kupaca mogu se ili založiti ili prodati radi obezbedjenja kratkoročnih izvora za finansiranje preduzeċa. On je daleko manje rizican izvor finansiranja za preduzece s obzirom da njegovu tekucu raspolozivost garantuje poslovna banka. 50. Smisao ugovaranja posebne provizije je da se stimulise komitent da pazljivo planira svoje potrebe za finansijskim sredstvima. on u zavisnosti od boniteta odredjuje i iznos kredita ( od 70 % do 90 % od realne vrednosti založenog potraživanja ). Odobrava se preduzecu kada isto nije sigurno kolika ca biti njegova potreba za novcanim sredstvima u buducem periodu. da li pojedinačni iznosi na računima kupaca založno pokrivaju iznos traženog kratkoročnog kredita. . Ako se preduzeċe obrati sa kreditnim zahtevom poslovnoj banci da joj odobri kratkoročni kredit nudeċi pri tome potraživanja od kupaca kao zalogu. . Ugovor o revolving kreditu. da proveri kreditni bonitet svakog kupca. . bez obzira na trenutni nedostatak novčanih sredstava i njenu nelikvidnost. Revolving kredit je skuplji izvor od kreditne linije. Ukupan iznos kredita ne moze biti visi od maksimalno odredjenog revolving kredita.komitentu staviti na raspolaganje iznos finansijskih sredstava. Kod zaloge potraživanja od kupaca. pored redovne kamatne stope predvidja i posebnu proviziju ukoliko se kredit ne koristi u celini iznosa garantovanog kredita . S obzirom da na ovaj nacin kratkorocni kredit prelazi u srednjorocni kredit. obracunava se uvecana kamatna stopa od 25 – 50 % u odnosu na kamatu na katkorocni kredit u okviru kreditne linije. banka je u obavezi da utvrdi. poverilac ima pravo odobriti ( selektirati ) potraživanja i zahtevati da ista predstavljaju zalogu za odobreni kratkoročni kredit.predstavlja zakonsku obavezu banke da produzi kredit do maksimalnog iznosa. Banka je takodje dužna.

Ako se preduzeċe obrati poslovnoj banci za kratkoročni kredit u fiksnom iznosu. visina kratkorocnog kredita se odobrava do 50 % od knjigovodstvene vrednosti prosecnih godisnjih zaliha. . Pojedinacne zalihe kao kolateralna zaloga sastoje se od skupocenih predmeta koji ostaju na raspolaganju preduzecu radi obavljanja njihove redovne poslovne aktivnosti. Preduzece koje uzima kratkorocni kredit ponudice kreditoru ( poslovnoj banci ) sve vrste zalihe. Poslovna banka kao kreditor izbegavace zalihe lako pokvarljive robe i zalihe sa posebnim uslovima uskladistenja. ciji pojedinacni primerci nemaju visoke cene. 7 Primarna kamatna stopa – najniza kamatna stopa koju poslovna banka ugovara za kratkorocne kredite svojim najboljim komitentima. U praksi ove zalihe kupuje preduzece duznik. Pravo poverioca na raspolaganje zalihama moze biti po pojedinacnim ili ukupnim zalihama. S obzirom da se zalihe procenjuju po knjigovodstvenoj vrednosti. dok se kreditor opredeljuje za one zalihe koje su najbrze naplative a to su zalihe gotovih proizvoda i robe. Ukoliko poverilac preuzme pravo raspolaganja sa ukupnim zalihama tada preduzece kupac poseduje relativno stabilan nivo zaliha. S obzirom da su ogranicene mogucnosti poslovne banke da provere sve zalihe. Kratkorocni krediti na osnovu potvrde o uskladistenju zaliha ( skladisnice ) pruzaju poveriocu maksimalnu sigurnost u vezi obezbedjenja povrata kreditnih sredstava. Obaveza skladistara je da ne dozvoli otudjenje zaliha. Primer ZALIHE Zalihe kao instrument obezbedjenja u uslovima kratkorocnog finansiranja preduzeca siroko su primenljive u praksi. tada ce poslovna banka izvrsiti selekciju potrazivanja od kupaca i odobriti ono potrazivanje koje moze posluziti kao najbolja zaloga za trazeni fiksni iznos kredita. Poverilac je duzan selektirati zalihe. Njihova atraktivnost pociva u cinjenici da im je trzisna vrednost veoma cesto veca od knjigovodstvene vrednosti. Kamata na takve kratkorocne kredite krece se od 1 % do 5% iznad pirmarne kamatne stope7. lageruje u skladiste. one predstavljaju atraktivan oblik kolateralne zaloge. a poverilac vrsi njihovo placanje dobavljacu i sa svojim duznikom ( kupcem zaliha ) potpisuje ugovor o kreditu i osiguranju kredita. izdvojiti zalihe i iste poveriti na cuvanje javnom skladistu u mestu ili van mesta duznika.

1. socijalnih. Karakteristika ovih zaliha jeste da su prenosive. 55. prinudnih i nepovratnih davanja bez neposredne i odgovarajuće nadoknade. Poreska politika pociva na poreskim načelima kao sto su : (1) ekonomska načela (porezi ne smeju da deluju destimulativno na poreske obveznike.) i (4) finanijsko . (2) finansijska načela (opstosti i elasticnosti.tehnička načela ( nacelo ugodnosti i jeftinoce. Porez treba da placaju svi gradjani. Poreska obaveza se moze delimicno ili u celini preneti na neko drugo lice. Osnovni cilj poreske politike je obezbeđenje potrebnih sredstava za finansiranje javne potrošnje i realizaciju ciljeva javne regulacije u socio-ekonomskoj sferi. Poreski sistem predstavlja skup svih poreza uvedenih u jednoj zemlji. kojom se omogućava sprovođenje poreske politike. PORESKA POLITIKA I AKCIZE Porezi su oblik javnih prihoda koje država i druga javno-pravna lica naplaćuju od pravnih i fizičkih lica u formi obaveznih. Poreska evazija nastaje ili zbog nejasnog tumacenja zakonskih propisa ili zbog netacnog prikazivanja knjigovodstvenog stanja poreskog obveznika. PORESKI SISTEM. Nacelo jednakosti polazi od stava da porez treba naplatiti u momentu kada poreski obveznik ima dovoljno sredstava . finansijskih i drugih ciljeva. Po otplati dela kredita poverilac je duzan da izuzme svoje pravo na raspolaganje jednim delom zaliha i omoguci duzniku da te zalihe otudji ili koristi u svoje redovne poslovne aktivnosti.Na takve zalihe poverilac moze odobrit duzniku kratkorocni kredit do 90 % od knjigovodstvene vrednosti zaliha evidentiranih u skladisnici. Nezakonito izbegavanje obracunavanja i placanja poreza naziva se kontrabandom. Polazi se od stalnog prilagodjavanja poreske politike svim promenama u privrednom sistemu). Nacelo jeftinoce polazi od racionalnog organizovanja poreske administracije ( smanjenja troskova )) .). (3) socijalno-politička načela (poreske obaveze treba da budu raspoređene srazmerno ekonomskoj snazi poreskih obveznika. derivati nafte . Nacelo ravnopravnosti stavlja naglasak na jednakost u podnosenju poreskih obaveza i protivno je dvostrukom oporezivanju. AKCIZA – specificna vrsta dodatnog poreza na neke vrste proizvoda. koja se uvodi radi popune drzavnog budzeta. Poreska politika je deo ekonomske politike zasnovan na upotrebi poreza za ostvarivanje ekonomskih. Poreska evazija označava izbegavanje plaćanja poreza u celosti ili delimično.

Obracunata akciza se moze umanjiti u iznosu vec placene akcize za proizvode koji su ugradjeni kao repromaterijal u proizvode koji podlezu placanju akcize. przena. Ako ce preduzece otpremiti robu u akcizno skladiste. ukupna prodajna vrednost sadrzi pored prodajne vrednosti proizvoda . proizvode koji su pod uslovom reciprociteta 4. 7. porez i posebnu republicku taksu. da obaveza njenog obracunavanja nastaje u momentu pustanja u promet proizvoda na koje se placa akciza. proizvode koji se uvoze radi prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama 3. Ako preduzece isporuci robu u sopstvenu prodavnicu. Osnovica za obracun akciza jeste jedinica mere ili prodajna cena proizvoda. Pri uvozu robe osnovicu za obracun akcize predstavlja vrednost doticne robe koja je utvrdjena po carinskim propisima i uvecana za iznos carine i drugih uvoznih dazbina. kada vrsi smestaj proizvoda u akcizno skladiste. Ukupna prodajna vrednost robe sadrzi u sebi prodajnu cenu ( kolicina * cena po jedinici proizvoda ). proizvode koje izvozi proizvodjac 2. POREZ NA DODATU VREDNOST . dok je kod svih ostalih proizvoda prodajna vrednost ili vrednost uvezene robe. uvoz humanitarne pomoci. tada prodajna vrednost otpremljenih proizvoda sadrzi samo prodajnu cenu. sirovine. Obracun akcize ne treba vrsiti jedino u slucajevima : 1. 4. Osnovica za obracun akcize kod duvanskih preradjevina i kafe jeste jedinica mere. akcizu.2. iznos akcize i poreza bez ukljucenja posebne republicke takse . Akciza se ne placa na : 1. duvanske preradjevine alkoholna pica etil-alkohol kafa. koje je prodavac obracunao kupcu proizvoda. Za akcizu je karakteristicno. 6. 56. Na neke vrste proizvoda se ne primenjuje obracun i placanje akcize. 5. U prodajnu cenu se uracunavaju i svi zavisni troskovi. 3. kada proizvodjac otpremi proizvode iz fabrike radi izvoza 2. mlevena i ekstrakt kafa so za ishranu luksuzni proizvodi – proizvodi viseg standarda. Pod prodajnom cenom treba podrazumevati ukupnu naknadu koju kupac placa prodavcu za nabavljenu robu.

čija je realizacija podeljena u parcijalna plaćanja koja se obavljaju na osnovu dodatne vrednosti u svakoj fazi proizvodnje i distribucije proizvoda. ne moze se propisati vise od dve poreske stope. ( bez poreza ). PDV predstavlja neto svefazni porez jer se putem njega oporezuje svaka faza prometnog ciklusa. Porez na dodatu vrednost je višefazni u pogledu obračuna. jer isto predstavlja jedan od uslova ulaska u Evropsku uniju. god u Nemackoj. godine. 8 “Privredni sistem i ekonomska politika “ Sofija Adzic . jer se poreska obaveza rasporedjuje na veci broj trzisnih ucesnika. U evropskoj zajednici skoro sve zemlje su uvele od 1962. Porez na dodatu vrednost se obračunava i naplaćuje sukcesivno. ◙ Veletrgovina koja je uplatila proizvodjacu robe PDV. Prema VI – oj Direktivi Evropske unije. Isto tako kod trgovine na malo odbija se deo poreza koji su ranije platili ucesnici u „lancu finansijskih transakcija”. pa se na osnovu toga njena poreska obaveza umanjuje za taj iznos novcanih sredstava. U sistemu PDV – a naplata poreza se vrsi kroz ceo „lanac transakcija” od proizvodjaca pa do krajnjeg korisnika. ◙ Veletrgovina je u obavezi da obavesti poresku upravu da je proizvodjacu robe platila PDV. Stopa PDV – a u Srbiji iznosi 18 %. Na primer : ◙ proizvodjac prodaje svoj proizvod veletrgovini sa ukalkulisanim PDV – om. U Srbiji I Bosni i Hercegovini PDV je uveden od 2005. ◙ Na tako formiranu cenu ona obracunava PDV i tako dalje formira cenu prema sledecem kupcu. s tim da proizvodjac upacuje PDV u budzet.“8 Ideja o oporezivanju prometa proizvoda primenom PDV –a pojavila se prvi put 1918. godine PDV na predlog Nojmarkovog komiteta.„Porez na dodatu vrednost – oblik poreza na promet . ugradjuje svoju marzu na osnovnu cenu proizvoda. Prvi su PDV uveli Francuzi 1954. Za PDV je karakteristicno da se ne obracunava porez koji je u prethodnoj fazi vec naplacen. prilikom svake prodaje. Svrha poreza na dodatu vrednost je pravično oprezivanje prihoda od prodaje. a jednofazni u pogledu rezultata naplate. Obracun poreza putem PDV – a nema velikog uticaja na promenu maloprodajnih cena. ali samo na na neto-vrednost ostvarenu u nekoj fazi prometa – tako što poreski obveznici odbijaju od poreske osnovice iznos poreza koji su platili za kupljene proizvode i usluge. od kojih je jedna opsta i ne moze biti ispod 15 % i druga je posebna stopa i ne moze biti ispod 5 % ( sluzi za oporezovanje prometa proizvoda i usluga koje su bile do sada oslobodjene placanja poreza ).

ukoliko je ukupni promet u proteklih 12 meseci bio manji od 20 mil. Predmet oporezivanja ne moze biti roba ili usluga iz internog prenosa. tako da se na te usluge placa PDV. Karakteristicno je da se obracun PDV – a ne vrsi za svaki ostvareni promet posebno. isporuka robe ( proizvoda ) i pruzanje usluga koje poreski obveznik vrsi uz naplatu naknade 2. Faktura ( racun ) predstavlja osnovni dokaz o postojanju PDV – a i kontrolni dokument u vezi ubiranja poreza.a. Sopstvena potrosnja poslovne imovine koja se koristi za licne potrebe predstavlja predmet oporezivanja po PDV – u. Pokloni manje vrednosti su oslobodjeni placanja PDV . Putem ove obracunske metode svi ucesnici ce biti zainteresovani da regulisu svoje racune za ulazni PDV jer se isti moze odbiti od izlaznog PDV – a. nego za poreski period. Poreski period moze biti jedan mesec. na osnovu katastarskog prihoda. Obracun PDV – a ce se vrsiti mesecno ukoliko je ukupni promet u proteklih 12 meseci bio veci od 20 mil. Obracun poreza se vrsi na osnovu ulaznih i izlaznih racuna ( faktura ). dinara. imaju pravo na nadoknadu po osnovu PDV –a. jedan kvartal ili jedna godina. Uslov za ovakvo opredeljenje jeste : da su u prethodnih 12 meseci ostvarili ukupan prihod veci od 1 mil. uvoz robe ( proizvoda ) iz inostranstva. Upotreba robe za licne potrebe smatra se prometom usluga. vec njihov promet. Sto se tice prometa usluga treba istaci da su predmet oporezivanja usluge u vezi „lon poslova” i razmene usluga za robu ili druge usluge. Sto se tice agrara treba istaci da se poljoprivrednici mogu opredeliti : da li ce biti stalni ili povremeni obveznici PDV – a. pod uslovom da se povremeno daju razlicitim licima. Obracun PDV – a ce se vrsiti kvartalno. Zakonom je regulisano da svi poljoprivrednici koji placaju porez na dohodak. . dinara. Iznos poreza po PDV isti je kao i kod poreza na promet s tim sto se PDV placa u svim fazama. da bi se isti u sledecim fazama smanjivao. Predmet oporezivanja PDV – a su : 1. Najveci porez se placa u prvoj fazi. Po ovoj metodi poreska obaveza se utvrdjuje kao razlika izmedju poreske obaveze na prodaju robe ( izlazni PDV ) i prethodnog poreza na nabavku robe ( ulazni PDV ).U praksi je najcesce prisutna indirektna metoda ( metoda racuna ili kreditna metoda ) PDV – a. dinara.

mogucnost pojave inflacije primenom nekonzistentnih mera monetarne politike i sl. Kriticari primene metoda PDV – a navode nedostatke : 1. 57. smanjuje se prostor za izbegavanje izmirenja poreskih obaveza. Izvoz robe se oporezuje sa nultom stopom. Drzava je duzna da izvrsi povrat viska uplacenog PDV-a najduze u periodu od 55 dana. Taj period povratka kod izvoznika iznosi 15 dana. kao i spekulativne radnje oko vrednosti obavljenog prometa 6. Uvoz robe podleze PDV – u. javna preduzeca koja posluju na principima profita ).Za promet izvrsen u inostranstvu karakteristicno je da ne podleze PDV – u. visok stepen slozenosti u administriranju 2. lakse se prate robe u svim fazama prometnog ciklusa 4. preduzeca sa akcionarskim kapitalom. nezavisno od personalne ( licne ) finansijske snage vlasnika kapitala. kompanije. Kod poreza na dobit korporacije poreska obaveza se utvrdjuje na osnovu ekonomske snage pravnog lica. Za PDV se moze reci da ima znacajne prednosti : 1. ne odnosi se na akcionare kao vlasnike kapitala. uspostavlja se automatska kontrola finansijskog poslovanja 5. kao i siru poresku osnovicu 3. teret poreza podjednako podnose svi ucesnici bez obzira na njihovu ekonomsku snagu 4. posedovanje doze regresivnosti 3. Dobit kao osnovica za oporezivanje dobija se ako se od poslovne dobiti oduzmu neto rashodi finansiranja ( Pdb – Nrf ). svaki kupac je zainteresovan za ispravnost podataka na fakturama jer na osnovu njih ostvaruje pravo na odbitak poreza 7. Porez na dobit korporacije. Poreske stope koje se primenjuju na dobit korporacije po pravilu su proporcionalne a u nekim slucajevima i blago progresivne. POREZ NA DOBIT KORPORACIJE Porez na dobit korporacije odnosi se samo na ona preduzeca koja imaju status pravnog lica ( korporacije.a ili pravo na poreski kredit. . PDV ima siri obuhvat robe i usluga. nabavka kapitalne opreme i investicija oslobadja se oporezivanja. ostvaruje se veci obrt poreskih prihoda 2. Obveznici koji utvrde veci iznos prethodnog poreza od poreske obaveze imaju pravo na povracaj PDV. uz pravo odbitka prethodnog poreza.

Sto se tice ekonomskog dejstva poreza na dobit korporacije treba istaci da ubrzana amortizacija direktno utice na odlaganje poreske obaveze i ima tretman beskamatnog poreskog kredita. strukturu. ortacka drustva 6. kako dela dobiti koji se raspodeljuje akcionarima. javna preduzeca 5. otvaranja velikog broja preduzeca i privlacenje sire poreske klijentele iz drugih zemalja ( npr. Lihtenstajn. . Kipar. Sistem oporezovanja dobiti korporacije moze imati direktni i indirektni uticaj na : 1. tako i ostvarene dobiti ( profita ) preduzeca. rezidenti i nerezidenti. poreski obveznici su : 1. profitabilnost ulaganja 2. Prisutne razlike u stvarnom fiskalnom opterecenju izmedju pojedinih zemalja uticale su na : stvaranje „poreskih pristanista” ( podrucja sa nizim porezima na dobit ). trgovinu hov i sl. oblik organizovanja preduzeca 5. komanditno drustvo 4. ZAKONSKA REGULATIVA POREZA NA DOBIT PREDUZECA Prema Zakonu o porezu na dobit preduzeca.Prema Zakonu o porezu na dobit preduzeca kod nas je u primeni proporcionalna stopa. drustva sa ogranicenom odgovornoscu 3. 58. Veoma je vazno da fiskalno opterecenje preduzeca bude priblizno jednako. posebno finansijskih rashoda po osnovu koriscenja tudjeg kapitala ( kreditni odnosi ). neto dobit 3. jednoobrazna i iznosi 10 %. pravce i varijante finansiranja preduzeca 4. akcionarska drustva 2. ). Na ovaj nacin se moze izbeci situacija da poresko opterecenje direktno utice na izbor oblika organizovanja preduzeca ( zbog nize poreske stope vrsi se seljenje iz jednog u drugi organizacioni oblik ). zadruge 7. Dobit kao osnovica za oporezivanje moze se umanjiti iskazivanjem manjih prihoda ili povecanjem rashoda. Sejseli i sl. Kod nas je prisutna situacija dvostrukog oporezivanja .

3. zakonom je regulisano da svako placanje poreza na dobit preduzeca u drugoj Drzavi ili Republici ima tretman poreskog kredita. Kapitalna dobit predstavlja razliku izmedju prodajne cene imovine i njene nabavne cene.000 dinara ( nedobitna organizacija ) stice pravo na poresko oslobadjanje 3. preduzecem  . Novcani oblik predstavlja plasman novca na dugi rok. njegovo je pravo da povuce visak placenog poreza ili da se vise placeni porez uracuna kao akontacija za naredni vremenski period. Poreski podsticaji: 1. akcija i ostalih hov. Kapitalna dobit se ukljucuje u oporezivu dobit. poreska oslobadjanja – onaj poreski obveznik koji ostvari visak prihoda nad rashodima do 300. odobravanje poreskih kredita – poreski obveznik koji je u prethodnoj godini ulagao u osnovna sredstva.Osnovicu poreza na dobit preduzeca cini oporezovana dobit koja se utvrdjuje u poreskom bilansu na osnovu njenog iskazivanja u bilansu uspeha preduzeca. FINANSIJSKA STRATEGIJA DUGOROCNIH PLASMANA Dugorocni plasmani se najcesce pojavljuju u novcanom i robnom obliku. primena ubrzane amortizacije kod stalnih sredstava po stopama koje mogu biti do 25 % vise od propisanih. udela u dobiti pravnih lica. poreski obveznik koji na neodredjeno vreme zaposli nove radnike ima pravo da obracunati porez na dobit preduzeca umanji za iznos isplacenih bruto zarada. Ti prihodi se odnose na : 1. U cilju eliminisanja dvostrukog oporezivanja dobiti ostvarene u drugim Republikama i drzavama. ima pravo na poreski kredit i to uvisini od 20 % izvrsenog ulaganja. nepokretnosti. Oporezivanju podleze i dobit ostvarena u postupku likvidacije. Za svako preduzece je vazno da sa aspekta finansijske strategije plasmana utice na : 1. 2. 2. Pod kapitalnom dobiti treba obuhvatiti prihode koje je obveznik ostvario prodajom. prava industrijske svojine. Takodje. 59.   smanjenje rizika naplate dugorocnih plasmana analiza kreditne sposobnosti duznika opredeljenjem za duznika koji ima solidarnu odgovornost sa drugim postojanjem garancije za povrat plasmana od strane treceg lica. dok robni oblik plasmana predstavlja prodaju robe na dugi rok. Ako poreski obveznik u vidu akontacije plati vise poreza nego sto je bilo obracunato u poreskoj prijavi. odnosno drugim prenosom uz naknadu.

sredstva ulozena u dugorocne plasmane podlozna su obezvredjivanju u uslovima inflacije. ocuvanje vrednosti ulozene u dugorocne plasmane . uskladi dugor. 3. 60. skratiti rokove dugorocnih plasmana i ubrzati mobilizaciju dugorocnih sredstava 5. Da bi se ublazilo dejstvo inflacije na dugorocne plasmane neophodno je : 1. smanji finansijske rashode o jacanjem sopstvenih izvora o koriscenjem tudjih izvora sredstava pod uslovom da su isti pribavljeni po nizim kamatama. . sredstva plasirati u valuti cija je stopa inflacije mala ( beznacajna ) 4. U uslovima kada poslovna banka trazi od korisnika kredita da oroci odredjenu sumu novca ili drzi iznos depozita na svakom poslovnom racunu . Osnovu finansijske stabilnosti i finansijske snage svakog preduzeca cine dugorocni izvori i dugorocna ulaganja. tada je stvarna kamatna stopa veca od nominalne kamatne stope. ugovoriti revalorizaciju dugorocnih plasmana 3. Ulaganjima ( po obimu i strukturi ) o odnos izmedju dug. Rezultat ovakvog kretanja predstavljen je inflatornim gubitkom( godisnja stopa inflacije > godisnja racunovodstvena stopa prinosa na dugorocne plasmane ). FINANSIJSKA STRATEGIJA DUGOROCNIH IZVORA Dugorocni izvori sredstava mogu biti sopstveni ( trajni) i tudji. 2. Finansijska strategija dugorocnih izvora tezi da : 1. dugorocni izvori = dugorocna ulaganja 2. ulaganja moze biti trojak : 1.maksimiranje prinosa po osnovu dugorocnih plasmana  ako su dugorocni plasmani u obliku kredita – prihod se ostvaruje po osnovu kamata  ako su dugorocni plasmani u obliku zajednickog ulaganja – po osnovu zajednicki ostvarene dobiti. maksimirati stopu prinosa na dugorocne plasmane 2. Izvore ( po obimu i strukturi ) sa dugor. prestati sa novim dugorocnim plasmanima u uslovima izvesnosti visoke stope inflacije. Bez obzira na razliku izmedju stvarne i nominalne kamatne stope. preduzece treba da se opredeli za kredit cija je stvarna kamatna stopa najniza. Ako se preduzece opredeli za tudje izvore ( kreditne izvore ) tada treba da uzme kao cenu pozajmljenih sredstava stvarnu a ne nominalnu kamatnu stopu. izvora i dug.

dugorocni izvori < dugorocna ulaganja 2. Za ovaj oblik potrazivanja je karakteristicno da izaziva troskove koji se odnose na : ◙ ispitivanje kreditne sposobnosti kupca ◙ naplatu potrazivanja ◙ gubitak zbog nenaplativih potrazivanja i sl. Stepen rizika naplate potrazivanja zavisi u prvom redu od duzine roka naplate potrazivanja. Rok naplate potrazivanja za jednu grupu proizvoda predstavlja prosecan rok placanja te privredne grane ili delatnosti. Da bi se doslo do najpovoljnijeg roka placanja potrebno je napraviti nekoliko varijantnih resenja sa razlicitim rokovima potrazivanja i . Potrazivanja po osnovu prodate robe putem kratkorocnog robnog kredita cesto predstavlja jedini oblik prodaje robe .dugorocni izvori > dugorocnih ulaganja → novcana sredstva prevazilaze rezervna likvidna sredstva 3. Takva potrazivanja negativno uticu na finansijsku snagu ( jer su neizvesna ) i na likvidnost preduzeca ( jer je kredit nelikvidan oblik sredstava ). 61. povecanjem sopstvenih izvora. FINANSIJSKA STRATEGIJA KRATKOROCNIH POTRAZIVANJA Kratkorocna potrazivanja su sva potrazivanja ciji je rok naplate kraci od godinu dana. koriscenjem ( uzimanjem ) novog dugorocnog izvora ( kredita ) 3. Povecanje dugorocnih izvora moguce je ostvariti : 1. Obuhvataju : 1) potrazivanja po osnovu datih avansa dobavljacima 2) potrazivanja od radnika po osnovu putnih akontacija i manjkova 3) potrazivanja od eksternih ucesnika u raspodeli dobiti ( preplacene obaveze iz dobiti ) 4) potrazivanja po osnovu kratkorocno udruzenih ( ulozenih ) sredstava 5) potrazivanja po osnovu datih kratkorocnih finansijskih kredita 6) potrazivanja po osnovu prodate robe kupcima ( kratkorocnim robnim kreditima ) 7) potrazivanja od kupaca. produzenjem rokova otplate tudjih dugorocnih izvora 2. konverzijom kratkorocnih kredita u dugorocne kredite 4.

da u uslovima inflacije izaziva inflatorni gubitak. kao i procavci koji snize cenu ( odobre kasa – skonto ) uz prihvatanje od strane kupaca da plate robu u utvrdjenom vremenskom roku. troskovi finansiranja potrazivanja od kupaca ( prosecna ulaganja u potrazivanja od kupaca * stopa troskova finansiranja zaliha ) Za kupce su privlacni oni dobavljaci koji daju robu na duzi rok placanja. Pri oceni varijantinih resenja uzimaju se u obzir sledeci elementi : 1. troskovi zaliha ( prosecne zalihe * zbirna stopa troskova zaliha ) 2. FINANSIJSKA STRATEGIJA KRATKOROCNIH IZVORA 9 Zatezna kamata predstavlja obracunatu kamatu kupcu po isteku roka naplate potrazivanja. 62. Stepen rizika naplate kratkorocnog potrazivanja moguce je smanjiti : 1) limitiranjem gornjeg iznosa kratkorocnog potrazivanja 2) ugovaranjem zatezne kamate9 3) izborom najpovoljnijeg oblika naplate potrazivanja 4) osiguranjem kratkorocnog potrazivanja. Za kratkorocna potrazivanja je karakteristicno. pod uslovom da kupac potrazivanje nije na vreme izmirio prema poveriocu. inflatorni gubitak nastao zbog domace inflacije i potrazivanjima koja se nalaze u domacoj valuti 2. inflatorni gubitak nastao zbog inflacije u stranoj zemlji i potrazivanjima koja se nalaze u stranoj valuti ( te zemlje ). Gubitak moze biti dvojak : 1. Negativno dejstvo inflatornih gubitaka se umanjuje putem: 1) svodjenja roka naplate na minimum 2) uskladjivanjem i zaracunavanjem kamata na kratkorocna potrazivanja 3) stalnom kontrolom blagovremene naplate potrazivanja 4) smanjenjem prodaje na kredit 5) davanjem kasa – skonta za brze placanje 6) brzim ispostavljanjem faktura.utvrditi koje varijantno resenje doprinosi najvecem povecanju finansijskog rezultata u preduzecu. Kod opredeljenja za uslove prodaje neophodno je voditi racuna da se prihvati ono resenje kojim ce se ostvariti najveca rentabilnost uz odrzavanje likvidnosti i mogucnosti pribavljanja sredstava za finansiranje. Za kasa-skonto je karakteristicno da svi kupci nece koristiti prednosti kasa – skonta jer im to ne dozvoljava njihova nelikvidnost. .

eliminisu se dodatni rashodi izazvani inflacijom.Odnosi se na : 1) kratkorocne orocene izvore 2) kratkorocne autonomne izvore.a ) > Zsz + Kp.a ) = Zsz + Kp + Rln Ki (o. uskladjuju se obim i struktura kratkorocnih izvora sa obimom i strukturom kratkorocno ulozenih sredstava 2. . obaveze po primljenim avansima od kupaca 3.. iz N kao njihove razlike finansiraju se Zst ( stalne zalihe koje se finansiraju iz dugorocnih izvora).problemi proizilaze iz cinjenice da su kratkorocni izvori raspolozivi na kratak vremenski rok. obaveze po raspodeli ostatka dohotka ( zarade ) 5. kratkorocne kredite 2. obracunati. kratkorocnih potrazivanja i raspolozive rezerve likvidnosti. obaveze nastale po kratkorocnim udruzenim ( ulozenim ) sredstvima. Kratkorocni izvori ( oroceni i autonomni ) treba da su jednaki zbiru sezonskih zaliha. obaveze po porezima i doprinosima 4. jer predstavljaju dugorocna ulaganja. a nenaplaceni prihodi ( pvr ) 7. Kratkorocni oroceni izvori izazivaju finansijske rashode. Finansijskom strategijom kratkorocnih izvora uspostavljaju se sledece relacije : 1. Rezultat ovakvog finansijskog ponasanja bila bi permanentna nelikvidnost preduzeca. smanjuju se finansijski rashodi. obaveze prema dobavljacima 2. Teznja svakog privrednog subjekta je da njegovi Ki premase iznos Zsz i Kp pri cemu visak Ki prestavlja rezervna likvidna novcana sredstva. Kratkorocni oroceni izvori su izvori sredstava do godinu dana i odnose se na: 1. a kratkorocni autonomni izvori ne izazivaju finansijske rashode. uz povecanje prihoda po osnovu kratkorocnih izvora 3. Kratkorocni autonomni izvori raspolozivi su na odredjeni vremenski period i odnose se na: 1. Ki (o. Upravo iz ovih razloga je prakticno neodrziva cinjenica da se stalne zalihe finansiraju iz kratkorocnih izvora. obaveze prema sredstvima posebne namene. dok su stalne zalihe raspolozive na dugi rok. obaveze po osnovu kamata 6. U ovakvoj konstelaciji finansiranja.

osnovnih sredstava. kratkorocnih i dugorocnih plasmana i finansijskog rezultata ( dobitka ). kada je stvarna kamatna stopa niza od stope inflacije. us ) Autonomni Ki treba da su veci od Kp jer bi u protivnom rezervna likvidna novcana sredstva ( koja poticu iz kratkorocnih izvora ) izazvala finansijske rashode kod preduzeca : Ki (a ) > Kp U uslovima inflacije. Raspolozivost novcanih sredstava je moguce prikazati uporedjivanjem s jedne strane. U uslovima inflatornih kretanja.Oroceni Ki treba da se izjednace sa Zsz i Kp po osnovu prodaje na kredit i kratkorocno udruzenih ( ulozenih ) sredstava : Ki ( o ) = Zsz + Kp (k. Finansijska strategija novcanih sredstava treba da vodi racuna o : 1. Karakteristicno je da su novcana sredstva koja poticu iz dugorocnih izvora raspoloziva na duzi rok. Kod preduzeca koja imaju kontinuelan proces proizvodnje i prodaje. obrtnih sredstava. kratkorocno oroceni izvori stvaraju inflatorni dobitak ( vise se obezvredjuje vrednost kratkorocnog kredita nego sto je naknada za njegovo koriscenje ) i obrnuto. zaliha i kratkorocnih potrazivanja. i obrnuto. Pod stalnim ( gvozdenim ) zalihama se podrazumeva najnizi nivo zaliha u proizvodnji pri kojima se koriste instalirani ( ugradjeni ) kapaciteti na planiranom nivou za ostvarenje planiranog obima prodaje. Zbir sezonskih i stalnih zaliha cini ukupne zalihe preduzeca. Ulaganja u osnovna sredstva i dugorocne plasmane kao i ulaganja u deo obrtnih sredstava u stalne ( gvozdene ) zalihe predstavljaju dugorocna ulaganja. . rokovima raspolozivosti novcanih sredstava Raspolozivost novcanih sredstava moze biti na duzi i kraci rok. FINANSIJSKA STRATEGIJA NOVCANIH SREDSTAVA Finansijska strategija novcanih sredstava u direktnoj je vezi sa finansijskom strategijom kratkorocnih i dugorocnih izvora sredstava. a indirektno od rentabilnosti poslovanja preduzeca. stalne zalihe su ravne nivou optimalnih zaliha. Zato je teznja da se u inflatornim uslovima povecaju promptne obaveze prema trecima 63. dugorocnih i kratkorocnih izvora. i s druge strane. Finansijska strategija novcanih sredstava direktno zavisi od likvidnosti oblika finansiranja preduzeca. Sezonske zalihe predstavljaju razliku izmedju optimalnih zaliha i najnizih zaliha ciklusa proizvodnje i prodaje. kratkorocni autonomni izvori koji poticu iz obaveza prema trecim licima stvaraju inflatorni dobitak.

upotrebi viska novcanih sredstava . Rezerva likvidnosti sredstava zavisi od sledecih faktora : 1. akreditiva i sl.predstavlja rezervu likvidnih sredstava putem koje se uspostavlja finansijska ravnoteza izmedju priliva i odliva novcanih sredstava. Nelikvidnost preduzeca moze se sankcionisati sa zakonskog i trzisnog aspekta. ) Manji stepen rizika naplate potrazivanja izazvan sinhronizacijom priliva i odliva novcanih sredstava u kracim vremenskim rokovima znaci i drzanje manje rezerve likvidnih sredstava i obrnuto. zaracunaju zatezne kamate po vecim stopama od postojecih 2. 3. reprogram obaveza ) 3. Of = Zst → Nd = 0 N = Nd → Nk = 0 potrebnoj kolicini novcanih sredstava za odrzavanje likvidnosti . nacin obavljanja novcanog poslovanja ( putem poslovnog racuna. ogranicenje ulaganja. ogranicenje isplate zarada.Nk 2. ogranicenje koriscenja novih kratkorocnih kredita.Nd N > Nd → + Nk N < Nd → . Zakonski aspekt sankcionisanja podrazumeva : 1. menice. stepen sinhronizacije priliva i odliva novcaniih sredstava u kratkim rokovima 2. obustavi dalje odobravanje kredita 4. 3. nacina sankcionisanja nelikvidnosti preduzeca ( blokada racuna. asignacije. kompenzacijom i sl. obustavi dalja isporuka robe od strane dobavljaca 3. saniranje nelikvidnosti otplatom potrazivanja od poverilaca. suzavanje prava jemstva. 5. izvrsi uslovljavanje placanja novih obaveza putem avansa. cesije. 4. Trzisne sankcije preduzimaju poverioci protiv nelikvidnih duznika s ciljem da se : 1.N= ( Di +Ki ) – ( Sos + Dpl + Z + Kp)  dugorocna novcana sredstva Di – ( Sos + Dpl ) = obrtni fond ( Of ) – Zst = Nd  kratkorocna novcana sredstva Ki – ( Zsz + Kp ) = Nk Moguce su sledece opcije : Of > Zst → + Nd Of < Zst → . 2.

. povecanu nabavku sirovina i materijala i sl. da ce marza pokrica biti iznad fiksnih troskova preduzeca.pojavljuje se kada raspolozivi novac N prevazilazi po obimu rezervu likvidnih sredstava. dugorocno plasiranje 5. Ulaganje viska novčanih sredstava u dugoročne hov znači da su iste unovčljive na odredjeni termin – dan. te predstavljaju dugoročni oblik ulaganja sredstava od strane preduzeca. . To znaci. kratkorocna ulaganja u obliku robnih i finansijskih kredita 3. Ocuvanje vrednosti novcanih sredstava ( vrednost ulozenih novcanih sredstava uvecana za iznos ostvarenog prinosa ) moguce je ostvariti : 1. Ako je marza pokrica jednaka . FINANSIJSKA STRATEGIJA OSNOVNIH SREDSTAVA Za osnovna sredstva je karakteristično da odredjuju kapacitet proizvodnog preduzeca.odnosi se na obračun aktivnih i pasivnih kamata. Rok najave povlačenja depozita se krece izmedju 3 i 7 dana. pribavljanje osnovnih sredstava 2. prevremenu otplatu kredita prema inostranstvu i sl. ulaganjem novca na depozit sa otkaznim rokom . Strategija osnovnih sredstava treba da bude usmerena na stepen iskoriscenja proizvodnog kapaciteta koji je iznad donje tacke rentabilnosti preduzeca. koja se mogu bez vremenskog ogranicenja povuci ( svakodnevno ) uz najavu poslovnoj banci da ce depozit biti povucen. 3. Drzanje novčanih sredstava na poslovnom računu podrazumeva da su aktivne kamate uvek vece od pasivnih kamata.visak raspolozivih novcanih sredstava moze se kratkorocno upotrebiti za : 1. na aktivnom saldu ( depoziti vlasnika poslovnog racuna ) i pasivnom saldu ( konto-korentni račun ). 64. odnosno kupiti. Ulaganja u hov ostvaruju prinos u visini pasivnih kamata poslovnih banaka. drzanjem novca na poslovnom računu . . prevremenu otplatu kratkorocno pozajmljenih izvora 2.visak raspolozivih novcanih sredstava moze se dugorocno upotrebiti za : 1. prevremenu otplatu dugorocno pozajmljenih izvora 3. zajednicka ulaganja u zemlji i inostranstvu 4. kupovinom hov ( dugorocne i kratkorocne ) Rezervna likvidna sredstva se ulazu u kratkoročne hov pod uslovom da se iste u svakom momentu bez ograničenja mogu prodati.podrazumeva deponovana novčana sredstva preduzeca kod poslovne banke. 2.

stavljanjem u prvi plan ulaganja u osnovna sredstva koja direktno učestvuju u procesu proizvodnje 3. ) Tudji kapital – kapital pribavljen putem : 1. sto pozitivno utiče na finansijsku snagu preduzeca. Ubrzanom mobilizacijom ulozenih sredstava u osnovna sredstva ostvaruje se skracenje amortizacionog perioda ispod veka trajanja osnovnog sredstva. tudjih izvora 2. dugoročnih kredita 2.fiksnim troskovima tada se obim proizvodnje ostvaruje na donjoj tački rentabilnosti preduzeca. dok na fiksne troskove moze da utiče jer ovi troskovi zavise od veličine ulaganja u osnovna sredstva i od načina njihovog finansiranja ( lizing. TUDJEG KAPITALA I DUGOROCNOG REZERVISANJA Sopstveni kapital : 1.Vtjg Prodajna cena i varijabilni troskovi su veličine na koje preduzece ne moze uticati ( objektivno date ). nenominirani kapital ( rezerve. nerasporedjena dobit iz ranijeg perioda. nova ulaganja iz sopstvenih izvora i smanjenje rizika od ekonomske zastarelosti ( otpisa ) osnovnih sredstava . 65) FINANSIJSKA STRATEGIJA SOPSTVENOG KAPITALA. kredit ). nominirani kapital ( akcionarski. Povecanja ciklusa ulaganja u osnovna sredstva zavisi od : 1. akumulirani dobici preduzeca ) 2. smanjivanjem obima ulaganja u osnovna sredstva 2. trajni ulozi drugih lica . ortački. Pozitivno udaljavanje stepena iskoriscena kapacitea od donje tacke rentabiliteta ( ostvarivanje dobiti) moguce je postici : 1. visine stope inflacije. njenu likvidnost. Ft Dt ( r ) = --------------------------NPcg . Prema tome moze se izvesti zakljucak : da je sa manjim fiksnim troskovima potreban manji obim proizvdonje za ostvarenje donje tačke rentabilnosti . stavljanjem u drugi plan ulaganja u osnovna sredstva koja stvaraju uslove za proces proizvodnje. emisije obveznica . troskova osnivačkog ulaganja 3. inokosni kapital.

ne preporučuje se uzimanje dugoročnih kredita ≡ kada je stvarna kamatna stopa manja od stope inflacije = kamatna stopa je realno negativna . FINANSIJSKA STRATEGIJA KRATKOROCNIH PLASMANA Pod kratkorocnim finansijskim plasmanom podrazumevaju se „slobodna” novcana sredstva iznad likvidne rezerve preduzeca koja se plasiraju na period kraci od godinu . b. preduzeca.smanji finansijske rashode a. c.dugoročno oročenih uloga trecih lica. jačanjem sopstvenog kapitala b. ulaganja Du ako je : Du > Sk + Tk + Dr =› Ns < Rls . preduzece putem dugoročnih kredita ostvaruje inflatorni dobitak. pribavljanjem dugoročno pozajmljenog kapitala po nizim cenama i povoljnijim rokovima vracanja. uskladi sopstveni obim i strukturu sa obimom i strukturom dug. emisijom nove serije akcija. odlaganjem raspodele dobiti iz prethodnih godina c. Cilj finansijske strategije je da : 1. dodatnim zaduzenjem - a. 3. 4. Dugoročna rezervisanja predstavljaju rezervisanja za garancije da ce se o roku i kvalitetno izvrsiti poslovni zadaci. odrzi realnu vrednost kapitala. ravnoteza se uspostavlja: a. obveznica.zaustavi dodatne finansijske rashode u inflatornim uslovima ≡ kada stvarna kamatna stopa brze raste od stope inflacije = kamatna stopa je realno pozitivna. ravnoteza se uspostavlja: povecanjem iznosa dugorocnih ulaganja smanjenjem iznosa tudjeg kapitala smanjenjem ili ukidanjem dugorocnog rezervisanja u korist prihoda 2. 3.postoje tri slučaja: ≡ stopa rasta sopstvenog kapitala > stopa inflacije ≡ stopa rasta sopstvenog kapitala < stopa inflacije ≡ stopa rasta sopstvenog kapitala = stopa inflacije 66. . povecanjem dugorocnih rezervisanja b. ako je : Du < Sk + Tk + Dr =› Ns > Rls .

prihodi od prodaje u zemlji 2. Presudan uticaj na opredeljenje menadzmenta preduzeca. pre se opredeljuje za garanciju treceg lica. MARZA POKRICA (3-10 ) Pr . REDOVNI PRIHODI ( 1+2) 4. Preduzece koje vrsi kratkorocni finansijski plasman opredeljuje se za onog buduceg potencijalnog duznika koji ima zadovoljavajucu kreditnu sposobnost. VARIJABILNI RASHODI ( 7+8+9 ) 11. POSLOVNI DOBITAK ( 17 – 14) . PRIHODI OD FINANSIRANJA 5. NETO RASHODI FINANSIRANJA ( 4-15) 19. UKUPNI RASHODI ( 7+8+9+10+11+12+13+14+15 ) 17. zavisi od : 1. 8. Vanredni rashodi 10. da li ce staviti u prvi plan ( svoje finansijske strategije ) kratkorocni finansijski plasman. Pored toga neophodno je izvesti i ocenu da li se kratkorocni finansijski plasman moze obezbediti garancijom treceg lica. energije i sl. Rashodi materijala. VANREDNI PRIHODI 6. 67.dana. UKUPNI PRIHODI ( 3+4+5 ) 7. pretezno fiksni troskovi 13. Prihvatanjem zaloge potrazivanja neophodno je proveriti bonitet zaloznog potrazivanja uz cinjenicu da vrednost zaloznog potrazivanja bude jednaka vrednosti kratkorocnog finansijskog plasmana i sumi kamate na taj plasman.Vr 18. prihodi od prodaje u inostranstvu 3. rashodi finansiranja 16. Zarade proizvodnih radnika 9. plasmana neophodno je izvesti ocenu o kreditnoj sposobnosti buduceg duznika. Amortizacija 12. rizika naplate kratkorocnih finanijskih plasmana 2. ocuvanja vrednosti uloazene u kratkorocni finansijski plasman. odnosno da li potencijalni duznik raspolaze sa kurentnim zalihama koje se mogu staviti u zalogu kao instrument obezbedjenja naplate potrazivanja. zarade i zajednicka potrosnja iz finansijskog rezultata ( neproizvodni radnici ) 14. fiksni i pretezno fiksni rashodi – RASHODI PERIODA ( 11+12+13 ) 15. Pre svakog aktiviranja kratkorocnog fin. FINANSIJSKA STRATEGIJA RASPODELE NETO DOBITI Neto dobit se izrazava na sledeci nacin: 1. Menadzment preduzeca u uslovima kada moze birati izmedju garancije treceg lica i zaloge potrazivanja.

Nrf FAKTOR POSLOVNOG LEVERIDŽA ( 17/19 ) Mp / Pd FAKTOR FINANSIJSKOG LEVERIDŽA ( 19/20) Pd / Bd FAKTOR SLOŽENOG LEVERIDŽA ( 25*26) Pl / Fl Ucesnici u raspodeli neto dobiti su : ≡ Akcionari ( ulagaci ) ≡ Zaposleni radnici u preduzecu ≡ Menadzment preduzeca koji stiti akumulaciju doticnog preduzeca. dugorocno pozajmljeni kapital vrati u ugovorenom roku. a da finansiranje proširene reprodukcije obezbedi emisijom nove serije akcija. Ekonomska težnja menadžmenta je da: 1. . te da nakon toga isti kapital supstituiše sopstvenim kapitalom. 23. Interesi radnika i menadžmenta se sukobljavaju na relaciji : da li u vecem delu iz neto-dobitka pokriti zarade ili izdvojiti veci deo neto dobitka za akumulaciju ( razvoj preduzeća ). BRUTO DOBITAK ( 6-16 ) ILI ( 19-18) porezi i doprinosi iz rezultata ( dobiti ) ucesce ulagaca u zajednickom rezultatu NETO DOBITAK – AKUMULACIJA ( 20 – 21 – 22 ) BRUTO AKUMULACIJA ( 23 – 18 ) Nd . finansiranje proste reprodukcije i dela proširene reprodukcije iz sopstvenih izvora 2. 25. 2. 24. saglasnost učesnika ( s minimalnim konfliktom interesa ) u raspodeli neto dobitka. 22.20. rezerve preduzeća sa kojim će se pokrivati mogući rizici u poslovanju 3. Prostu reprodukciju finansira iz sopstvenih izvora. 27. Finansijska strategija raspodele neto dobitka u preduzeću je dobro postavljena ako ista obezbedjuje : 1. 26. Interesi akcionara: ≡ Izdvajanje dela neto dobitka za dividendu radi povecanja njihovog ulozenog kapitala ≡ Izdvajanje veceg dela neto dobitka u pravcu akumulacija jer ċe ona imati utcaja da bilansna vrednost akcija bude visa od njihove nominalne vrednosti. 21.

poreze. Karakteristika svakog finansijskog ulaganja u preduzeće jeste fiksni iznos u obliku kamate koji u osnovi privlači investitora da udje u proces finansijskog ulaganja. VRSTE I KRITERIJUMI FINANSIJSKIH ULAGANJA Finansijska ulaganja predstavljaju ulaganja u potraživanja putem kojih se stvara finansijska aktiva ( imovina ) preduzeća. jer stvarna aktiva preduzeća nastaje ulaganjem sredstava u osnovna sredstva i zalihe preduzeća. otkup ranije emitovanih prioritetnih akcija 7. 68. ≡ Maksimum akumuliranog neto dobitka se utvrdjuje. naknade po izgubljenim sudskim sporovima 4. Po zvanicnoj metodologiji Centralne banke novčana akumulacija predstavlja razliku izmedju primanja za prodatu robu i usluge i izdavanja za troškove poslovanja ( bez izdavanja za amortizaciju. Sredstva rezervi se mogu koristiti za : 1. Utvrdjivanjem iznosa neto dobitka koji pripada akcionarima. a koji deo zadovoljava akcionare putem dividende. Menadžment preduzeća se često opredeljuje da se neto dobitak usmeri u rezerve preduzeća sa svrhom obezbedjenja od mogućih rizika u poslovanju. prvo se obezbedjuje fiksni iznos dividende a nakon toga iznosi dividende namenjene za vlasnike običnih akcija i to srazmerno njihovom akcionarskom kapitalu. pokriće gubitka izazvanog nekomercijalnim rizikom i sl. prevremenu otplatu dugoročnih kredita 6. Iznos finansijskog ulaganja je finansijski suficit koji nastaje kao višak novčane akumulacije nad ulaganjima u osnovna sredstva i zalihe. razvojne programe preduzeća 2. tako što se iz te veličine zadovoljavaju ulaganjem u prostu i deo proširene reprodukcije uz uspostavljanje dugoročne finansijske ravnoteže u preduzeću. retroaktivno povećanje zarada u preduzeću 3. potrebno je realno oceniti koji akumulirani deo neto dobitka (minimum ili maksimum ) obezbedjuje prostu ili deo proširene reprodukcije. zarade i zajedničku potrošnju ). očekivani pad cena gotovih proizvoda na tržistu 5. a u drugom preduzeću pasiva zbog obaveza. za doprinose. Tako stvorenu finansijsku aktivu treba razlikovati od stvarne aktive preduzeća. Finansijskim ulaganjem stvara se u jednom preduzeću aktiva zbog potraživanja. .Pri raspodeli neto dobitka na preduzeće i akcionare. ≡ Minimum akumuliranog neto dobitka se utvrdjuje tako sto se iz te veličine zadovoljavaju potrebe proste reprodukcije i uspostavlja dugoročna finansijska ravnoteža.

Svaki višak Na identičan je sa iznosom finansijske investicije ( Fi ). namenom slobodnih finansijskih sredstava i sl. Visina finansijske štednje determinisana je sledecim elementima: 1. obimom Na 2. korisnost ulaganja ≡ ekonomska korist ( finansijski rezultat – dobit ) ≡ dodatne koristi : 1) povecanje proizvodnosti rada 2) smanjivanje troskova poslovanja 3) sigurnost nabavke i dopreme sirovina i materijala 4) usavrsavanje ( tehnoloske ) postojecih osnovnih sredstava 5) podizanje kvaliteta asortimana na visi nivo od postojeceg 6) povecanje obima i strukture obrtnih sredstava 7) smanjenje stepena zavisnosti proizvodnog procesa od uvoznih sirovina i repromaterijala 8) veci stepen izvoza gotovih proizvoda 9) ostvarivanje veceg stepena zaposlenosti 10) eliminisanje „uskih grla „ u proizvodnom procesu 11) funkcionalna povezanost nabavne. odnosno iznosom finansijske štednje ( Fš ). Opšte prihvaceni kriterijumi finansijskih ulaganja se odnose na : 1. depozita ( dinarskih i deviznih depozita kod banaka ) 4. visinom kamatne stope 6. ). Na = Fi = Fš. akcija. Finansijska ulaganja mogu biti u obliku : 1. stepenom stabilnosti privrednih kretanja ( stopom inflacije ) 4. komercijalnih zapisa itd. proizvodne. stepenom razvijenosti trzišta finansijskih sredstava 5. Dakle. novca (depozitni novac i gotovina ) 2. . obimom izdataka za investicije u osnovna i obrtna sredstva 3. 2.Finansijska štednja predstavlja razliku izmedju novčane akumulacije i izdataka za investicije u osnovna i obrtna sredstva. sigurnost ulaganja – stepen obezbedjenosti ulaganja od rizika. finansijske i razvojne sluzbe i sl. kredita ( kratkorocni i dugorocni ) 3. prodajne. hov ( obveznica.

3. 5. prilagodljivost ulaganja – koliko je preduzece ( investitor ) sposobno da svoja finansijska ulaganja u što kracem vremenskom roku prilagodi promenama privredne situacije. ◙ Stepen prilagodljivosti je negativan ako je investitoru potreban duzi vremenski period da se prilagodi novonastaloj trzišnoj situaciji. IZVORI FINANSIJSKIH ULAGANJA ( EKSTERNI I INTERNI ) Eksterni izvori : ≡ Dugorocno finansiranje o Sopstveni kapital : 1. 2.trzisnost ulaganja – istice hov jer se iste mogu veoma brzo pretvoriti u novcani oblik ( najlikvidniji oblik imovine preduzeca ) 3. nominirani kapital o 1. 2. 69. drzavni kapital 5. ◙ Stepen prilagodljivosti je najviši u uslovima kada se ugovorena ulaganja bez negativnih ekonomskih posledica mogu prekinuti. 4. c. ≡ 1. a. obicne akcije 2. b. trajni ulozi 4. a. b. vremenski rok – treba da je usaglašen sa obimom potrebnih finansijskih sredstava za data ulaganja. 4. dugorocne obaveze : obveznice investicioni krediti krediti razvojnih fondova hipotekarni krediti Kratkorocno finansiranje bankarski kredit menicni kredit kontokorentni kredit klasicni bankarski kredit lombardni kredit zaloga ptrazivanja zaloga zaliha sirovina i gotovih proizvoda . prioritetne akcije 3.

gubitak. sumnjiva i sporna potrazivanja 7. 5. a. amortizacija 2. potrazivanja od radnika 7. 4. kratkoročna potrazivanja iz poslovanja ( kupci ) 4. osnovna sredstva u upotrebi po sadasnjoj vrednosti 2. unapred naplaceni prihodi 3. potcenjivanje aktive Dugorocno imobilisana sredstva : 1. hov 2. b. kratkoročni plasmani. osnovna sredstva izvan uptrebe 4. dugorocni plasmani 6. b. emisija hov blagajnicki zapisi komercijalni zapisi trgovacki krediti avansi od kupaca neplacene fakture od dobavljaca faktoring prodaja kratkorocnih potrazivanja ( prevremena ) prodaja usluga uskladistenja robe Interno i prikriveno finansiranje ≡ interno 1. nerasporedjena dobit ≡ prikriveno 1. precenjivanje pasive 6. dati avansi dobavljačima 5. avr 3. pvr 5.3. razlika realizacije ( neiskazana dobit ) 2. . trajna obrtna sredstva 5. osnovna sredstva u pripremi 3. Kratkorocno imobilisana sredstva : 1. a. a. b. sezonske zalihe 8. pretplata dobavljačima i drzavi po osnovu poreza 6. neplacene dospele obaveze 4.

te svoju procenu temelje na nekom stanju bez obzira kolika je dužina trajanja uloženih sredstava. Dinamičke metode – uzimaju u obzir vreme kao bitan faktor pri izračunavanju ekonomske efikasnosti ulaganja u razvoj preduzeća.70. ≡ Nedostaci metode : 1) Zasniva se na obračunatim prihodima. Zajednička karakteristika svim ovim metodama jeste da se putem kamate sve buduće veličine svode na sadašnju vrednost. koji se putem odredjene diskontne stope svodi na sadašnju vrednost. Obuhvataju metod povrata uloženih sredstava. 3) Jednako se vrednuju efekti investicija u prvoj i u poslednjoj godini ulaganja. Odnose se na : 1) metoda neto sadašnjih vrednosti 2) metoda interne stope rentabiliteta 3) MAPI metoda METOD POVRATA ULOZENIH SREDSTAVA ≡ putem nje se vrši procena vremena u kojem bi trebao budući prihod od odgovarajućih ulaganja da dostigne obim uloženih sredstava. utoliko su ulaganja manje rentabilna ( zbog mogućeg rizika ). ≡ Predstavlja korisnu informaciju za izvodjenje računa oko prihvatanja ili odbacivanja investicionog predloga. umesto na tokovima novca 2) Iz obračuna se izostavlja vremensko razgraničenje izmedju primanja i izdavanja novčanih srdstava. METOD NETO SADASNJE VREDNOSTI ) Statičke metode – zanemaruju faktor vreme. METODE OCENE I RANGIRANJA INVESTICIONIH PROJEKATA ( METOD POVRATA ULOZENIH SREDSTAVA. METODA NETO SADASNJE VREDNOSTI ≡ Polazi od budućeg ( očekivanog ) prihoda. t=I/(P–T) ≡ u praksi se daje prednost odnoj alternativi kod koje je vreme povrata uloženih sredstava kraće. Ukoliko je vremenski period povrata ulaganja veći. kako bi se utvrdilo da li će očekivana sredstva biti dovoljna za podmirenje iznosa ukupno uloženih sredstava i ostvarivanje planirane dobiti. k = Pr / ( 1+d)n .

. ≡ Simbol „d“ predstavlja traženu stopu povrata. ciji je zadatak da izjednaci ukupna ulaganja u razvoj sa sadasnjom vrednoscu buducih neto-prihoda. ≡ Investicioni projekat ce biti prihvacen i ako je sadasnja vrednost priliva veca od sadasnje vrednosti odliva novcanih sredstava. 71. METODE OCENE I RANGIRANJA INVESTICIONIH PROJEKATA ( METOD INTERNE STOPE RENTABILITETA I MEDJUSOBNA USLOVLJENOST METODA PROCENE INVESTICIONIH PROJEKATA ) METODA INTERNE STOPE RENTABILITETA ≡ Identicna je sa diskontnom stopom. MEDJUSOBNA USLOVLJENOST METODA PROCENE INVESTICIONIH PROJEKATA ≡ Metode ISR ( povrata ) i metode NSV daju isti predlog odluke : prihvatiti ili odbaciti investicioni projekat. ≡ Ako se vrši izbor izmedju dve alternative tada je najpovoljnija ona koja daje najvišu NSV. ≡ Faktori koji uticu na primenu ove metode su : 1) Vremenski period trajanja efekata ulaganja 2) Godisnji iznos prihoda i rashoda 3) Diskontna stopa. Ako je zbir diskontovanih tokova novčanih sredstava jednak nuli ili veći od nule. tada se investiciono ulaganje prihvata i donosi se pozitivna odluka o istom ≡ Nedostatak : postoji vise resenja pa je relativno tesko doneti odluku o pravom resenju. Ako je NSV ( “k”) veća kada se diskontuje prihod nego kada se diskontuje rashod.∑ Np / ( 1+d)n Odluka o ulaganjima se donosi na osnovu uporedjenja izracunate ISP sa nekom odredjenom minimalnom stopom rentabiliteta ( rezultat prethodnih investicionih aktivnosti ) ≡ Ako je stopa rentabiliteta veca od odredjene minimalne stope .≡ pri izračunavanju NSV potrebno je izračunati posebno diskont za prihod. ≡ R = Is . tada se predlog investicionog projekta prihvata. ≡ ISP bice prisutna ukoliko je suma godisnjeg prihoda > sume godisnjih rashoda. tada se moze reći da je sadašnja vrednost ulaganja pozitivna i obrnuto. a posebno diskont za rashod.

≡ Ako je trazena stopa rentabiliteta manja od interne stope rentabiliteta. dolazi se do zaključka o mogućoj investicionoj aktivnosti. NSV= ukupna novcana primanja – ukupna novcana izdavanja doticnog investicionog projekta. METOD MAPI ≡ Postavio je američki ekonomista Džordž Terborg. ≡ Grafikon str. ≡ Polazi od činjenice da na investicione odluke ne smeju uticati samo podaci o knjigovodstvenoj vrednosti i otpisu osnovnih sredstava. tada je pristutan pad sadašnje vrednosti buducih novcanih primanja i rast sadašnje vrednosti novcanih izdavanja. ≡ Visoka ISP pretpostavlja visoku stopu reinvestiranja. metoda NSV stvara uslove za ispravno rangiranje medjusobno isključivih projekata. ≡ Za razliku od metode ISR. Kod metode NSV stopa reinvestiranja biće ista za sve predložene investicione projekte. 72. A ime je dobila po institutu The Machinery and Allied Product Institute of America ( Mašinski i proizvodni institut iz Amerike ). . Uporedjivanjem starog i novog osnovnog sredstva prema sva tri kriterijuma. ≡ Pošto se staro ( inferiorno ) osnovno sredstvo zamenjuje pre isteka njegovog eksploatacionog perioda ( amortizacionog veka ).≡ Kada je d = 0. prihvata se predloženi projekat po metodi ISR. nužno je da se za taj iznos neamortizovane vrednosti povećavaju investicioni troškovi novog „superiornijeg“ osnovnog sredstva. ≡ Putem ove metode treba dati odgovor na pitanje o mogućnostima ( opravdanosti ) zamene starog sa novim ( superiornim ) osnovnim sredstvom. ≡ Kada je d > 0. odnosno tehnologijom. ≡ Da bi se mogla doneti investiciona odluka . Terborg predlaže projektovanje faktora „ suprotnog minimuma“ i za staro i za novo osnovno sredstvo. Faktor „suprotan minimum“ utvrdjuje se na osnovu: 1) Korisnog veka eksploatacije osnovnog sredstva 2) Prosečnog nivoa inferiornosti osnovnog sredstva 3) Godišnjeg iznosa troškova investicija. ≡ Stopa reinvestiranja = minimalni povrat sredstava u odnosu na raspoložive mogućnosti preduzeća. 243. zatim utvrdjivanjem prednosti jednoga nad drugim.

diverzifikuju plasmani i minimiziraju rizici. Sinv (os. vremenski period eksploatacije. 2. . dividenda ). Za investicionu strategiju se kaze da je dobro postavljena ako se putem nje optimira investiranje. pojedinaca ili institucionalnih investitora. Cilj svakog portfolia : minimiziranje rizika putem diverzifikacije plasmana ( više plasmana sa malim iznosima ). DIVERZIFIKACIJA INVESTICIONOG PORTFOLIA I MERENJE RIZIKA INVESTICIONOG PORTFOLIA Portfolio podrazumeva kombinaciju dve ili više hov ili nekih drugih delova aktive. Prinos po osnovu portfolia hov ostvaruje se na dva nacina : 1. likvidacionu vrednost.sr) Ako je Sms > Smn . Pod portfoliom hov podrazumeva se skup finansijskih instrumenata razlicitih vrsta i razlicitih karakteristika.Da bi se izračunao godišnji iznos likvidacione vrednosti starog osnovnog sredstva. Da bi se izracunao godišnji iznos kamate na ukupnu likvidacionu vrednost starog osnovnog sredstva. ≡ Po MAPI metodu potrebno je izračunati i „suprotni minimum“ novog osnovnog sredstva Smn i izvršiti njegovo uporedjenje sa Sms. njegov eksploatacioni vek i 3. prihod po osnovu svih novcanih primanja ostvarenih posedovanjem aktive hov ( npr.sr) / Epst (os. prihod po osnovu promene vrednosti hov 2.sr. zamena starog inferiornog os. ) = Oist (os. 73.sr moze se izvršiti sa novim superiornijim os. Pri tome se polazi od formule: Smn = sve pod koren 2ig + (ki – g)/2 Godišnji stepen inferiornosti novog osnovnog sredstva se dobija ako se stave u odnos operativna inferiornost postojećeg osnovnog sredstva i dosadašnji period eksploatacije postojećeg osnovnog sredstva. neophodno je važecu kamatnu stopu primeniti na likvidacionu vrednost. preduzeca. sr. ≡ Veličina „suprotni minimum“ starog osnovnog sredstva se dobija kada se saberu : 1) Operativna inferiornost 2) Godišnji iznos likvidacione vrednosti 3) Godišnji iznos kamate na ukupnu likvidacionu vrednost. neophodno je znati njegovu: 1. koji su u vlasništvu kompanija.

Diverzifikacijom portfolia smanjuje se ukupan obim rizika i izlozenost investitora doticnom riziku. sistemske rizike – podjednako uticu na sve vrste aktive i vezani su za funkcionisanje trzišta kapitala. Efekat diverzifikacije zavisi od korelacije ( medjusobne uslovljenosti ) hov koje su ukljucene u portfolio. tada je veċa i mogućnost disperzije budućih prinosa od očekivane vrednosti. Prednost portfolio investiranja pociva na cinjenici. Standardna devijacija predstavlja ukupni ( totalni ) rizik portfolia. Svi rizici koji uticu na manje ostvarenje prihoda od ocekivanog mogu se svrstati u: 1. relativnim indeksom sistematskog rizika beta. tada je moguc i veci uticaj diversifikacije na smanjenje rizika ocekivanog prinosa. MERENJE RIZIKA INVESTICIONOG PORTFOLIA Rizik investicionog portfolia se moze meriti na dva načina : 1. da je moguce maksimirati efekte investiranja ( maksimirati prinos ) uz istovremeno minimiziranje rizika po osnovu diverzifikacije portfolia. Beta ( β ) predstavlja meru sistematskog rizika koji se ne može diverzifikovati. Putem nje se utvrdjuje disperzija prinosa oko očekivane vrednsoti. drugi opadaju ). tako da se pojedinacni prinosi kompenziraju drzanjem portfolia. standardnom devijacijom 2. Primena modela prinosa hov podrazumeva razdvajanje ukupnih prihoda na sistematski i nesistematski deo prihoda. Ukoliko je manja korelacija izmedju hov u portfoliu. odnosno veća je i nesigurnost investitora po pitanju portfolia. To je stepen osetljivosti prinosa portfolia hov u odnosu na prinose svih hov na tržistu. nesistemske rizike – vezani su za pojedinacne hov i pojedinacne kompanije koje ih emituju. Diverzifikacijom portfolia vrši se kombinacija dve ili više hov. 2. Dakle: Tp ( hov ) = α + β * Stp + ε . ciji se prinos krece u razlicitim smerovima ( jedni rastu.. Poticu iz ekonomskog i politickog okruzenja investitora.Prihod po osnovu portfolia hov izracunava se na sledeci nacin : Ppft = (V1 – V0 + D1 ) / V0 Ocekivani prinos po osnovu potrfolia predstavlja srednju ( ocekivanu ) vrednost ili najverovatniju vrednost. Kada je veċa standardna devijacija.

zaključak je da se rizik investiranja meri sa standardnom devijacijom budućeg prinosa u odnosu na očekivani prinos ulaganja. MODELI VREDNOVANJA HOV ( CAPM I APT MODEL ) Najčešće primenjivi modeli vrednovanja hov su : 1. tada se uravnotežavanje postiže trgovanjem sa hov na tržistu kapitala. 0) investiranje u rizične hov ( očekivana stopa prinosa je proporcionalno veća za faktor tržišne osetljivosti portfolia . Model CAPM je poznat kao „zakon jedinstvene cene“. tržište treba da čine investitori koji nisu skloni riziku 2. investitori treba da imaju zajednički vremenski period za odluku o ulaganju 4. što znači da hov koje su izložene istom nivou rizika treba da imaju isti prinos. β < 0 ). Ako su prinosi razliciti. CAPM model se može postaviti i u obliku premije rizika ( viška prinosa ). Prema tim pretpostavkama: 1. Ako je standardna devijacija = 0 . Pretpostavke pravilne primene CAPM modela odnose se na ponašanje investitora i uslove koji vladaju na tržištu kapitala. tada je reč o nerizičnom ulaganju. da aktiva ( hov ) sa istim sistemskim rizikom treba da imaju istu očekivanu stopu prinosa. 74. S obzirom da se kao statistički izraz disperzije koristi standardna devijacija. tržište kapitala treba da bude perfektno. multiplikator CAPM 3. CAPM model ( odredjivanje cene uloženog kapitala u hov ) 2. rizik se treba meriti standardnom devijacijom portfolio prihoda 3.Rizik budućeg prinosa meri se disperzijom verovatnoće prinosa u odnosu na očekivani prinos . Model vrednovanja kapitalne aktive ( CAPM model ) spada u najstarije modele odredjivanja cene akcija. Modelom CAPM meri se odnos izmedju sistemskog rizika i stope prinosa na hov. sve dok se cene ovih hov ne ujednače. Premija rizika = očekivana stope prinosa portfolia . investiranje u hov ispod prosečne trzišne osetljivosti ( obezbedjuju manji očekivani prinos od tržišnog prinosa.stopa prinosa na nerizične transakcije. investitori treba da imaju ista očekivanja o budućim prihodima i rizicima na hov 5. Osnovni princip ovog modela jeste. β = 2. sigurno investiranje u hov ( očekivani prinos je u visini nerizične stope. APT model ( teorija arbitraznog odredjivanja cene ). . β > 0 ) 3. Na osnovu CAPM modela moguće je predvideti : 1.

---------------------------. kao sto su rizici buducih prihoda od rada. odnosno samo prisustvo cene koja se nudi pri kupovini doticnog kapitala. Arbitraza u modelu znaci iznalazenje dve ili vise hov koje su sustinski iste. S obzirom da su investitori izlozeni i drugim rizicima. postojala je neophodnost korekcije CAPM modela. njihovu kupovinu po nizoj ceni i kratkorocnu prodaju po visoj ceni. odnosno da na ocekivani prinos od hov ne utice samo jedan faktor vec vise faktora. odnosno imovine. ≡ iznos novcanih sredstava koji ce se investirati u kupljeno preduzece ≡ uslovi socijalnog programa i sl. a sve u skladu sa unapred utvrdjenim pravilima prodaje. Model se zasniva na pretpostavci da investitor menja cenu u potrazi za vecim profitom. ---------------------------. rizici inflacije. --------------------------. Model APT ( arbitrazno odredjivanje cene aktive ) bazira se na arbitraznim dokazima. Sprovodi se samo u slucajevima kada je velicina preduzeca na nivou malih i srednjih preduzeca i kada postoje za kupovinu preduzeca zainteresovani kupci.inflacije. . ≡ Tenderska prodaja – posmatra se vise kriterijuma : ≡ visina novcanih sredstava koji se nudi za kupovinu kapitala. Ekonomski faktori koji uticu na portfolio hov: 1. Na aukciji ce biti proglasen kupcem onaj ucesnik koji ponudi najvisu cenu.Model CAPM multiplikatora polazi od pretpostavke da je investitor izlozen jedino riziku buduce cene hov. rizici o mogucem investiranju u buducnost. Model pretpostavlja da se sa premijom rizika ( viskom prinosa) kompenizraju pored opsteg trzisnog rizika i svaki pojednicni „ekstra trzisni „ rizik. AUKCIJSKA PRODAJA PREDUZECA – POJAM I KARAKTERISTIKE I FAZE JAVNE AUKCIJE Javna aukcija – metod privatizacije preduzeca i to javnim nadmetanjem kupaca preduzeca.stope prinosa i oblik krive prinosa 4. ≡ Aukcijska prodaja – karakteristicna je kriterijalnost. 75.u razlici prinosa na nisko i visoko kvalitetne obveznice 3. nepredvidjene promene u industrijskoj proizvodnji 2.

imenuju komisiju za aukciju 5. ◙ predstavnik preduzeca koje se privatizuje. ◙ registruje sva zainteresovana lica . ◙ zastupnik kupca koji ucestvuje na aukciji. pocetna prodajna cena preduzeca i rezultati po zavrsetku prodaje. navode se uslovi ucesca na aukciji. Postupak sprovodjenje javne aukcije je u nadleznosti Agencije za privatizaciju i Beogradske berze koje : 1. kao i strana fizicka i pravna lica. Kod nas se javna aukcija odrzava u prostorijama Beogradske berze. ◙ donosi mere za one ucesnike koji ometaju tok javne aukcije. organizuju obilazakk preduzeca. vrse sve pripreme za sprovodjenje javne aukcije 3. a to je drzavni kapital preduzeca u visini do 70% njegove vrednosti. upucuju javni poziv 4. ◙ proglasava da je aukcija uspela/neuspela.Javnost aukcijske prodaje podrazumeva da se pre sprovodjenja aukcije upucuje javni poziv na ucesce na aukciji. Pravo ucesca na aukciji nemaju : 1. Kupci na aukciji mogu biti : domaca fizicka i pravna lica. Javna aukcija ima definisan predmet prodaje. kontrolisu ispravnost programa privatizacije i isti odobravaju za javnu aukciju 2. ◙ komisija za sprovodjenje aukcije. Zaposleni imaju pravo na 30 % vrednosti kapitala bez ikakve naknade ( isti se privatizuje u korist radnika ) kao i na pravo kupovine 70% kapitala preduzeca koje se privatizuje. ◙ potpisuje zapisnik o toku odvijanja javne aukcije. Direktni ucesnici aukcije : ◙ aukcionar koji vodi postupak aukcije. ◙ imenuje aukcionara i njegovog pomocnika. ◙ odrzava red dok tece aukcija. domaca pravna i fizicka lica koja nisu izmirila poreske obaveze . Komisija za aukciju : ◙ vrsi kontrolu prodaje preduzeca putem javne aukcije.

3. procena vrednosti preduzeca b. Aukcionar poziva potencijalne kupce da istaknu svoju ponudu kako bi mogla zapoceti aukcija. preduzece je prodato i aukcija je zavrsena. objavljivanje javnog poziva za aukciju e. Ovim putem se umanjuje pocetna cena sve do nivoa vrednosti uplacenog depozita. iniciranje postupka aukcije b. FAZE : 1. Aukcionar prvo javno istice pocetnu cenu aukcije preduzeca.domaca pravna i fizicka lica koja su u duznickom odnosu prema preduzecu koje se privatizuje 3. Aukcionar tri puta javno oglasava svaku ponudu i ako nema novih ponuda . To je ustvari najvisa ponudjena cena toga dana na aukciji za doticno preduzece. kupovina aukcijske dokumentacije f. izrada programa aukcije c. potpisivanje Ugovora o cuvanju poverljivih podataka doticnog preduzeca g. pokretanje procesa privatizacije a. Aukcija se sprovodi tako da se pocetna cena umanjuje sve do isticanja ponude prvog potencijalnog kupca. aukcionar zapocinje postupak aukcije. podnosenje prijave i uplata depozita od strane zainteresovanih kupaca i. odobravanje prijave ucesnika na javnoj aukciji. definisanje metoda koji ce se primeniti u postupku aukcije. sam postupak sprovodjenja javne aukcije Utvrdjenim datumom i vremenom odrzavanja aukcije. oglasavanje prospekta o aukciji c. 76. Putem nadmetanja potencijalni kupci uvecavaju pocetnu cenu i formiraju prodajnu cenu preduzeca. Nakon isticanja ponude oglasava se prodaja preduzeca na aukciji. aukcionar polazi od nove pocetne cene koja predstavlja gornju granicu raspona procenjene vrednosti preduzeca. a isto predstavlja donju cenu procenjene vrednosti doticnog preduzeca. imenovanje komisije za sprovodjenje aukcije d. priprema javne aukcije a. stvaranje uslova za obilazak preduzeca h. Aukcionar poziva sve prisutne potencijalne kupce da zapocnu medjusobno nadmetanje. prikupljanje ponuda zainteresovanih kupaca d. 2. clanovi komisije kao i pravna lica u vlasnistvu clanova komisije. 2. . AUKCIJSKA PODELA PREDUZECA – SPECIJALNA JAVNA AUKCIJA I SREDSTVA JAVNE AUKCIJE Na specijalnoj javnoj aukciji .

isti ima vaznost o prodaji preduzeca i potpisuje se od strane Agencije i ovlascenog predstavnika preduzeca. Sredstva dobijena od javne aukcije preduzeca uplacuju se na racun budzeta Republike Srbije. 5% za finansiranje razvoja infrastrukture lokalne samouprave gde je sediste prodatog preduzeca 4. ako se na aukciji ne pojavi ni jedan kupac 2. ako na aukciji prisustvuje samo jedan kupac i ne prihvati pocetnu cenu 3.Ugovor o prodaji preduzeca putem javne aukcije zakljucuje se posle okoncanja postupka aukcije i javnog proglasavanja kupca preduzeca. podatke o kupcima na aukciji 3. vracanje dugova po republickim garancijama i pokrice troskova prodaje vezanih za postupak privatizacije itd. sastav Komisije za aukciju . Od ostvarenih sredstava javne aukcije : 1. Zapisnik o toku aukcije vodi lice koje je odredila Komisija za aukciju. prigovore podnete od strane ucesnika aukcije 7. poslednju cenu postignutu na aukciji 5. 5 % za naknadu nacionalizovane imovine 5. 10 % se uplacuje u republicki fond za penziono i socijalno osiguranje zaposlenih 2. tri poslednje ponude na aukciji 6. izrecene mere ucesnicima aukcije od strane Komisije 8. Zapisnik o aukciji treba da sadrzi podatke : 1. To lice je zaduzeno da svojim potpisom potvrdi verodostojnost podataka o aukciji. Za javnu aukciju se kaze da je neuspela : 1. Upisivanjem prodajne cene u pripremljen nacrt ugovora. Za javnu aukciju se kaze da je uspela ako je prisutno javno nadmetanje potencijalnih kupaca i ukoliko se u nadmetanju postigne najvisa moguca prodajna cena doticnog preduzeca. povereno je Komisiji za aukciju. 5 % za finansiranje razvoja infrastrukture teritorije gde je sediste prodatog preduzeca 3. pocetnu aukcijsku cenu 4. AUKCIJSKA PODELA PREDUZECA – ZAVRSNA PROCEDURA AUKCIJE I POSTAUKCIJSKI POSTUPAK Prema zakonskoj regulativi nadgledanje celokupnog toka aukcije . 77. 5% za finansiranje programa ekologije. podatke o ucesnicima aukcije 2. ako na specijalnoj aukciji ni jedan potencijalni kupac ne ponudi barem prodajnu cenu koja je u visini polozenog depozita.

9. centralni registar hov u roku od 3 dana od dana zakljucenja ugovora o prodaji 2. Aukciju je moguce otkazati samo u izuzetnim slucajevima. efekte revalorizacije koji se nadoknadjuju iz ukupnog prihoda. Znacajan posleaukcijski postupak odnosi se na objavljivanje rezultata aukcijske prodaje. ako ucesnik aukcije ne zeli da prihvati prodajnu cenu 3. Kupoprodajna cena predstavlja poslednju cenu koja je utvrdjena aukcijskim nadmetanjem. putem oglasne table u doticnom preduzecu. ako se zainteresovani kupac kome je odobrena prijava nije registrovao za ucesce na aukciji 2. akumulirani neto dobitak d. kada se utvrdi da bi se kupovinom narusio princip slobodne trzisne konkurencije. Ona se umanjuje za iznos depozita koji je uplatio kupac. zaposlene u preduzecu i menadzment preduzeca o rezultatima aukcije. naplata glavnice dugorocnih plasmana c. Depozitna sredstva nece biti vracena u slucajevima: 1. amortizacija b. Sastavlja se u 4 primerka. interne a. . 10. Agencija za privatizaciju obavestava : 1. vreme pocetka i zavrsetka aukcije podatke o licu koje je vodilo zapisnik o aukciji. Izvori samofinansiranja se u globalu dele na : 1. jedan prodavcu i jedan kupcu. najsiru javnost putem sredstava javnog informisanja i objavljivanja aukcijske prodaje u Sluzbenom glasniku Republike Srbije 3. IZVORI SAMOFINANSIRANJA – NETO DOBITAK ( AKUMULACIJA ) Pod pojmom samofinansiranja podrazumeva se onaj oblik finansiranja procesa reprodukcije koji se vrsi iz vlastitih sredstava preduzeca. Zapisnik o aukciji potpisuju predsednik i clanovi komisije za aukciju. Svi ucesnici aukcije koji nisu stekli svojstvo kupca imaju pravo na povrat depozitnih sredstava i to u roku od 15 dana od dana odrzavanja aukcije. ako je ucesniku auckije izrecena mera udaljenja sa aukcije od strane Komisije 4. ako kupac nije platio kupoprodajnu cenu u predvidjenom vremenskom roku. ako kupac nije prihvatio da potpise zapisnik o aukciji 5. Ako se depozitna sredstva ne vrate u tom roku . Dva primerka idu Agenciji za privatizaciju. 78.. tada ucesnici aukcije imaju pravo da pored glavnice naplate i zateznu kamatu.

eksterne emisije akcija novih trajnih uloga trecih lica ulaganja kapitala inokosnog vlasnika prodaje dugorocnih obveznica iznad nominalne vrednosti. Ako su efekti rev. ≡ Efekti revalorizovane aktive povecavaju vrednost aktive i predstavljaju pozitivan efekat revalorizacije. b. akcionare. jer se neto dobitak raspodeljuje na radnike. Samo deo neto dobitka koji preduzece akumulira radi finansiranja razvoja ili obezbedjenja rezervnog kapitala predstavlja interni izvor. U praksi se cesto ostvaruje visa prodajna cena akcija od njene nominalne vrednosti. Pasive > efekata rev. tada njihova razlika predstavlja emisioni dobitak koji se iskazuje na pasivi bilansa stanja. Ako se dividenda konvertuje u dividendnu akciju tada se u preduzecu povecava akcionarski kapital i izvor eksternog samofinansiranja. a. Ukoliko preduzece odlaze placanje dividende na povlascene akcije za odredjeni vremenski period. Akumulirani neto dobitak. ≡ Efekti revalorizovane pasive povecavaju vrednost pasive i predstavljaju negativan efekat revalorizacije. te ako se tako ostvareni dobitak umanji za obaveze po osnovu tudjih izvora ( kamate ) i poreza na dobit preduzeca. Ne predstavlja ceo neto dobitak ( akumulacija ) interni izvor. U uslovima inflacije propisuje se revalorizacija aktive i pasive preduzeca. pa zato ona i predstavlja interni izvor samofinansiranja. tada i to predstavlja interni izvor samofinansiranja preduzeca.2. . d. vlasnike trajnih uloga i preduzece kao celinu. odnosno neto finansijski rezultat koji je preduzece ostvarilo u toku poslovne godine. Neto dobitak se dobija kada se od ukupnog prihoda oduzmu svi rashodi. Aktive . Preduzece emisijom akcija formira akcionarski kapital preduzeca i to u visini nominalne vrednosti prodatih akcija. Taj deo ukupnog prihoda koji sluzi za pokrice negativnih efekata revalorizacije predstavlja interni izvor samofinansiranja preduzeca. c. tada njihova negativna razlika povecava rashode preduzeca i pokriva se iz ukupnog prihoda. Naplatom glavnice dugorocnih plasmana vrsi se njihova mobilizacija u novcana sredstva ( gotovinu ). Neophodno je voditi racuna da kamate i dividende kao prinosi koj se ostvaruju po osnovu dugorocnih plasmana ne predstavljaju izvor samofinansiranja iz razloga sto su one sastavni deo ukupnog prihoda preduzeca.

Ta vrednsost mora biti ocuvana u celini. 79.sr. vec vrsi transformaciju sredstava iz materijalnog oblika u novcani oblik. Nabavna vrednost os.sr. Utvrdjivanje vrednosti osnovnog sredstva se moze vrsiti po : 1. a diskont ( zbog prevremene njihove isplate ) predstavlja smanjenje sopstvenih izvora preduzeca kao i proces samofinansiranja. Prodaja dugorocnih obveznica iznad nominalne vrednosti predstavlja izvor samofinansiranja. Osnovna svrha amortizacije jeste reprodukovanje vrednosti osnovnih sredstava. jer se putem nje omogucava zamena starog za novo osnovno sredstvo u uslovima kada su ona funkcionalno dotrajala. Ta specificnost se ogleda u tome da ona ne povecava obim sredstava. Kontinuelnim uskladjivanjem osnovice amortizacije s nastalim kretanjima cena ukupan iznos obracunate amortizacije se pribilizava prvobitnoj nabavnoj vrednosti.sr. nabavnoj vrednosti 2. uvecana za troskove dopreme i montaze. Utvrdjivanje vrednosti os.sr.Svaki novi trajni ulog treceg lica i ulaganje kapitala inokosnog vlasnika predstavljaju povecanje akcionarskog kapitala. po ceni na dan bilansiranja. konacnoj reprodukcionoj ceni. a potom osnovu i eksternog izvora samofinansiranja preduzeca. Momentom dospeca dugorocnih obveznica vrsi se njihova isplata po nominalnim vrednostima pri cemu premija predstavlja izvor samofinansiranja. Nabavna cena – cena iskazana u fakturi ili u nekom drugom dokumentu ( u nabavci ) koja je dobavljacu placena kao kupoprodajna cena. osposobilo za svoje funkciju. prema konacnoj reprodukcionoj ceni polazi od cene novog nabavljenog osnovnog sredstva. montaze. dnevnoj ceni 3.sr. Amortizacija predstavlja specifican oblik samofinansiranja. kao i ostale izdatke neophodne da bi os. – stvarni izdaci koji su nastali pri nabavci os. Pitanje je : koju vrednost osnovnih sredstava treba reprodukovati ? vrednost osnovnog sredstva mora se prilagoditi onoj vrednosti ( a ne ulozenom kapitalu ) koja ce predstavljati njegovu reproduktivnu vrednost. prema dnevnoj ceni polazi od procene osnovnog sr. Osnovicu za obracunavanje amortizacije predstavlja nabavna cena os.sr. . Obuhvata nabavnu cenu koja je uvecana za troskove dopreme. Utvrdjivanje vrednosti os. AMORTIZACIJA KAO IZVOR SAMOFINANSIRANJA Polazna osnovica svakog sistema amortizacije jeste nabavna cena osnovnog sredstva.

koji se koristi za samofinansiranje zavisi od : ≡ metoda obracuna ≡ duzine amortizacionog perioda. ne koriste krediti. metod vremenske amortizacije 2. proporcionalnom metodu obracuna amortizacije – polazi od utvrdjene vrednosti koja cini osnovicu za obracun amortizacije i realno procenjenog veka trajana os. Nakon toga. i gotovih proizvoda. Ako je vek trajanja osnovnih sredstava duzi od amortizacionog perioda. To je vazno jer se jedan deo obracunate amortizacije nalazi u zalihama nedovrsene p-nje. Obim amortizacije. Amortizacija je sadrzana i u gotovini.sr. kombinovanom metodu obracuna amortizacije – polazi od pozitivnih karakteristika napred iznetih metoda. sto znaci da je stalno sadrzana u prodajnoj ceni proizvoda. Ovi metodi polaze od postavke da je moguce utvrditi prosecan vek upotrebe osnovnih sredstava i njihovo ekonomsko zastarevanje. 2. Metodi obracuna amortizacije : 1.sr. Uslov da bi amortizacija bila izvor samofinansiranja jeste da je pokrivena prihodom od naplacene realizacije. da bi se taj iznos sredstava iz perioda u period smanjivao.sr. amortizacija se transformise u potrazivanja od kupaca jer je sadrzana u prodajnoj ceni realizovanih gotoivh proizvoda. 3. metod funkcionalne amortizacije 3. degresivnom metodu obracuna amortizacije – u pocetku se izdvaja veci iznos sredstava amortizacije. Amortizacija os. moze se govoriti o: 1. kombinovani metod obracuna amortizacije. zalihama gotovih proizvoda i u potrazivanjima od kupaca. Samo obracunata amortizacija se uzima kao izvor samofinansiranja. progresivnom metodu obracuna amortizacije – polazi od pretpostavke da se u pocetnim periodima izdvaja manje sredstava amortizacije. sredstva amortizacije se vise koriste za potrebe prosirene reprodukcije. Posto da je . Utvrdjeni amortizacioni Iznos se svake godine ravnomerno ukalkulise u cenu proizvda. jer je u likvidnom obliku i predstavlja mobilizaciju osnovnih sredstava u gotovinu.Amortizaciju treba transformisati u novcani oblik nakon realizacije gotovih proizvoda ( naplatom tih proizvoda ) na trzistu. pri naplati potrazivanja od kupaca. 4. Ako se u prvi plan istice dinamika reprodukovanja osnovnih sredstava. Kada se za nabavku os. da bi se ta sredstva iz perioda u period povecavala. se prvo transformise u robni oblik obrtnih sredstava jer je ista sadrzana u zalihama nedovrsene p-nje.

trzista novca i realizacijom robe. funkciju prikupljanja ( mobilizacije ) sredstava 2. Mora se sprovoditi ako cene osnovnih sredstava porastu godisnje najmanje za 5 %. Pojam finansiranja je šira ekonomska kategorija koja se odnosi na aktivnost obezbedjenja novčanih sredstava iz različitih izvora za finansiranje tokova reprodukcije. U literaturi se često navodi. U sirem smislu reci pojam kredita se vezuje za pojam uzivati kredit u smislu uzivanja poslovnog uspeha u odredjenoj sredini. funkciju kontrole privrednih tokova. credere sto znaci verovati. Ova funkcija je prepustena bankarskim organizacijama koje vrse prikupljanje slobodnih novčanih sredstava : . Kreditni odnos se zasniva izmedju poverioca ( davaoca kredita ) i duznika ( trazioca kredita ) u uslovima kada poverilac zeli svoja raspoloziva sredstva najcelishodnije iskoristiti. Sa teorijskog gledsta : kredit predstavlja imovinsko – pravni odnos izmedju poverioca i duznika u kojem poverilac svoja novcana sredstva ustupa duzniku na odredjen vremenski period i pod odredjenim uslovima. funkciju razvoja medjunarodnih privrednih odnosa 4. odnosno od reci credo. Funkcija prikupljanja ( mobilizacije ) sredstava . funkciju likvidnosti i stablinosti proizvodnog procesa 3. ona zato i predstavlja interni izvor samofinanisranja. sto znaci kredit ili zajam. pojam zajma.amortizacija u ovom trecem obliku likvidna.odnosi se na mobilizaciju svih novčanih sredstava koja su usitnjena i privremeno van proizvodne i prometne funkcije. Revalorizacija osnovnih sredstava – postupak uskladivanja knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava s tekucim trzisnim vrednostima. umesto pojama kredita. POJAM. a duznik ima potrebu za sredstvima da bi finansirao odredjenu privrednu aktivnost. Zajam predstavlja pogodbu po kojoj je jedna ugovorna strana spremna ustupiti drugoj ugovornoj strani u vlasništvo odredjeni iznos novčanih sredstava. Često se pojam finansiranja poistovećuje sa pojmom kreditiranja. Naziv kredit potice od lat reci credium. Kreditni odnos kao ekonomska kategorija obavlja sledece vazne funkcije: 1. ULOGA I VRSTE KREDITA Pojam kredita kao oblika finansijskog ulaganja vezuje se za poverenje koje predstavlja jedan od najvaznijih momenata. 80. a mogu pozajmiti i pokretne stvari . Kreditni odnos je objektivno uslovljen postojanjem robne proizvodnje.

a vracaju u novcu. PODELA I. daju se u robi.• • • otvaranjem racuna svojim klijentima obavljanjem finansijskih poslova u ime klijenata prihvatanjem njihove štednje uz obezbedjenje naknade ( kamate) za isto. Prema obliku : 1. otkupni 6. Funkcija kontrole privrednih tokova – preko kredita se dopunjavaju privredni tokovi novom kolicinom novca. robni krediti – ili komercijalni. potrošački 3.daju se i vracaju u novcu. naturalni – najstariji oblik kredita putem kojeg su davani i vraćani krediti u naturalnim dobrima 2. Funkcija likvidnosti i stablinosti proizvodnog procesa – putem kreditnog odnosa u procesu reprodukcije održava se permanentna likvidnost privrednih preduzeca. Zahvaljujuci kreditu kupci se na trzistu pojavljuju kao potrosači i u onim slučajevima kada nemaju dovoljno sopstvenih sredstava. sanacioni III. Kontrola se ostvaruje stalnom kontrolom poslovanja preduzeca koja se kreditiraju. kako bi premostili vremenski period odgodjenih plaćanja ( od ulaganja u privredni proces do realizacije i naplate istog deviznim prilivom iz inostranstva ). Funkcija razvoja medjunarodnih privrednih odnosa – putem kredita daje se bankarska podrška izvoznicima u delu obrtnih sredstava. krediti za obrtna sredstva – u funkciji su obezbedjenja novcanih sredstava za potrebe nabavke koje su u f-ji procesa proizvodnje 2. . proizvodni 2. Kreditni odnos predstavlja regulator ponude i traznje novčanih sredstava na trzistu novca. uvozni 5. kontinuitet proizvodnje. emisionom politikom Centralne banke.Prema upotrebi 1. Prema ekonomskoj nameni: 1. krediti za osnovna sredstva – investicionog su karaktera i u f-ji nabavke ili izgradnje osnovnih sredstava. Ovu kontrolu spovode bankarske organizacije. reguliše ponuda i tražnja i ubrzava razvoj poslovnih procesa. izvozni 4. regulišu tržišni odnosi. II. 3. novčani .

3. masina. hipoteku. javne – odobravaju drzavne ili javne finansijske institucije. a. cesiju potrazivanja. bankarske . Oni su budzetskog karaktera i cilj im je da se putem njih potpomogne odredjena budzetska aktivnost.nego simbolicnu proviziju kao naknadu za koriscenje kredita. jednokratne – vracaju se u celini u ugovorenom roku 2. Prema vrsti obezbedjenja kredita 1. Kao pokrice za poverilac uzima : lombard. beskamatne – ne nose kamatu. V. kamatne – nose sa sobom odredjeni iznos ugovorene kamate 2. dugorocni – odobravaju se na period od 5-20 godina i investicionog su karaktera. 4. duzniku koji je domiciliran u drugoj zemlji.IV. 2. trgovinske 5. inostrane – odobrava poverilac. Koriste se za nabavku investicione opreme. licne ( personalne ) – davalac kredita se oslanja iskljucivo na poverenje duznika. domace . zanatske 3. komunalne 2. obrocne ( u ratama ) – vracaju se prema ugovorenim rokoiima otplate pojedinih delova kredita ( obroka ).odobravaju poverioci koji imaju domicil u istoj zemlji u kojoj je domiciliran i duznik. 3. garanciju i hov. Prema poveriocima 1. kratkorocni – odobravaju se sa rokom vracanja od jedne godine. Prema nacinu vracanja 1. Prema roku trajanja 1. izgradnju fabrika i sl. industrijske 4. . Nrp. agrarne VII. srednjorocni. 5.odobravaju bankarske organizacije i najvise su zastupljeni u obliku kratkorocnih kredita za finansiranje obrtnih sredstava u sferi tekuce reprodukcije. zadruzne – odobravaju zadruge u cilju finansijskog potpomaganja svojih clanova u periodu kada im nedostaju novcana sredstva.njegova otplata se vrsi ravnomerno godisnje ili polugodisnje. Odobreni kredit uz dostavljanje menice. VIII. 3. Prema placanju kamate 1.odobravaju se na period od jedne do pet godina i sluze za finansiranje odredjene proizvodne aktivnosti ciji je period izgradnje duzi od poslovne godine. Redovna kamata b. Interkalarna kamata IX. amortizacione ( anuitetne ). 2. 2. a u izuzetnim slucajevima i do dve godine. VI. pokrivene ( realne ) – davalac kredita obezbedjuje se pokricem iz kojega se moze naplatiti ukoliko se kredit od strane duznika na vreme ne vrati poveriocu. drzavne 6. Prema duzniku 1.

nominalna ( ugovorna ) kamatna stopa .X. Kako se cena kredita u koriscenju naziva kamatom. Kod njih je neophodno definisati ugovornu visinu kredita. XI. koji kapitalista oduzima od radnika. KAMATNA STOPA KAO CENA KAPITALA Kamata predstavlja naknadu u novcu za privremeno ustupanje ili koriscnjenje novcanih sredstava. Ako bi prosecna kamatna stopa dostigla nivo opste profitne stope. iskoriscenje – stvarno iskorisceni iznos kredita u odredjenom vremenskom periodu. 81. Pojavni oblici kamatnih stopa su : 1. opsti – imaju siri krug namene. odobravaju se preduzecima a da se pri tome ne definise njihova striktna namena vec samo delatnost doticnog korisnika kredita. odnosno iskazana je procentualno na 100 novcanih jedinica za vreme od jedne godine. namenski – pri odobravanju se striktno namenjuju za odredjenu poslovnu aktivnost tako da se ne mogu upotrebiti za neku drugu namenu. rokove koriscenja kredita i slucajeve kada se manipulativni kredit ne moze koristiti. 2. Prema statistici 1. odobrene – predstavljaju gornji limit do kojeg duznik moze da koristi kredit u odredjenom vremenskom periodu 2. Poznato je marksisticko shvatanje kamate kao dela viska vrednosti. kamatna stopa predstavlja odnos velicine godisnje kamate i visine bankarskog kredita. K’ = Kg / Bk * 100 Kamatnu stopu odredjuju dve determinante : 1. Kamatna stopa moze da varira izmedju nule i profitne stope. Prema tome. Samo se u teorijskoj pretpostavci moze staviti znak jednakosti izmedju potrebnog kapitala u industriji i raspolozivog bankarskog kapitala. bankarski kredit odnosno njegova visina kao stanje odnosa ponude i traznje na finansijskom trzistu. kamatna stopa se javlja kao izraz cene kredita. Profitna stopa je maksimalna granica kamatne stope. i sluze za pokrice novcanih sredstava koja su poslata postom u vremenskom periodu dok ne stignu u banku. XII. Prema upotrebi kredita 1. postanski – kratkorocni krediti cija se rocnost krece od 3-5 dana. kamata kao izraz nivoa cene za odredjenu vrednost kapitala 2. manipulativni – karakteristicni su za medjunarodni platni promet. prestao bi interes kapitaliste za bankarskim kapitalom. 2. Ostale vrste kredita 1.

2. 3. 4. 5. 6.

stvarna kamatna stopa realno pozitivna k’ realno negativna k’ relativna ( proporcionalna ) k’ komforna k’

Nominalna ( ugovorna ) kamatna stopa – ugovorena k’ izmedju davaoca i trazioca kredita po kojoj se vrsi obračun kamata na dati ( plasirani ) kredit. Postoje dve vrste nominalne k’: ≡ fiksna nominalna k’ – upisana je u ugovor o kreditu, po njoj se vrsi obracun kamate sve do momenta konacnog povratka kredita. ≡ varijabilna nominalna k’ – promenljiva je u vremenskom periodu otplate kredita. Njena visina se moze utvrditi preko : 1. vazece k’ na finansijskom trzistu u momentu obracuna kamata, 2. vazece stope inflacije u momentu obracuna kamata. Stvarna kamatna stopa je visa od nominalne k’. Uslov za njenu primenu jeste da se korisnik kredita obavezuje da u periodu dok koristi kredit oroci odredjeni iznos novcanih sredstava ili da na svom racunu drzi avista ( po vidjenju ) novcana sredstva. Ks= [ ( Kp – Knp ) / ( K – Od ) ] X 100 Realno pozitivna k’ egzistira u uslovima kada je nominalna k’ odnosno stvarna k’ veca od stope inflacije. Krp = Ks – Si Realno negativna k’ egzistira u uslovima kada je stopa inflacije veca od nominalne i stvarne k’. Krn = Si – Ks Relativna k’ – proporcionalni deo od godisnje k’ za obracunski period na koji se primenjuje. Ako je iznos godisnje k’=12%, tada je iznos polugodisnje k’= 6%, iznos kvartalne k’=3% ( 12/4) ili iznos mesecne k’ = 1%. Komforna k’ = diskontovana godisnja k’ na obracunski period ( mesec, dva meseca, sest meseci ), na koji se primenjuje u toku godine. Putem nje se obezbedjuje da se godisnja k’ ne menja pri obracunu kamate u toku godine. Njenom primenom se obezbedjuje jednakost izmedju nominalne i stvarne k’ u toku godine. ( 1 + Nk ) d/365 Kk = 100 * ( -1)

100 82. POJAM, MOTIVI I CILJEVI ZAJEDNICKIH ULAGANJA Inostrane investicije u kojima postoji zajdnicko preduzetnistvo, zajednicka dobit i zajednicki rizik, a iste su u funkciji ulaganja kapitala u odredjenu zemlju fizickog ili pravnog lica nazivaju se joint business ventures ili zajednicko poslovno ulaganje. U jednom delu Zapadne Evrope preovladjuje misljenje nemackih ekonomista prema kojima pod ulganjem kapitala u stranu zemlju treba podrazumevati i odobrene kredite inostranim preduzecima, a ne samo ulaganja u proizvodna i trgovinska preduzeca. • Stanoviste francuskih ekonomista obuhvata poslove kojima se preuzima kontrola u inostranom preduzecu, koja se bave ne samo industrijskom i poljoprivrednom , vec i trgovinskom i bankarskom delatnoscu. • U ekonomiji Engleske postoje gledista da uz pojam zajednickih ulaganja treba obavezno ukljuciti i sve oblike interesa i vlasnistva kapitala. • U SAD postoje gledista da se u zajednicka ulaganja uvrste i multinacionalne kompanije, isticuci da u pogledu svojine i poslovnog odlucivanja tu preovladjuje nacionalni kapital date zemlje i njeni drzavljani.

U neka uslovno opredeljujuca obelezja zajednickih ulaganja spadaju:
1. da su u pitanju medjunarodne investicije različitih deviznih rezidenata ( u

različitim zemljama se nalaze investitori ) 2. da su to ulaganja na duzi vremenski rok 3. podrazumevaju investiciona ulaganja u osnovna i obrtna sredstva 4. da vlasnistvo nad kapitalom i upravljačka kontrola kapitala nisu opredeljujuci faktori kao kod klasičnih direktnih investicija. 5. da joint venture poduhvati podrazumevaju ulaganja kapitala i ulaganje tehnologije. U nasoj ekonomskoj teoriji ne postoji celovito obrazlozenje inostranih ulaganja u domicilna preduzeca. Naglasava se i ucesce u dobiti koja je ostvarena ucescem u zajednickom poslovanju, uz iskljucenje vlasnistva nad sredstvima za proizvodnju. Istice se znacaj ubrzanog prodora tehnoloskog progresa putem zajednickih ulaganja, tako da se najveci broj ekonomista slaze da su u pitanju visi oblici ekonomske saradnje sa inostranstvom, u osnovi kojih je opredeljenje ulaganja stranog kapitala u domicilne poslovne tokove preduzeca.

Prema tome, ekonomske odrednice pojma zajednickih ulaganja trebale bi da sadrze sledece elemente : 1. zajednicka ulaganja u nasim uslovima nastaju ulaganjem sredstava stranih pravnih i fizickih lica u domicilna preduzeca 2.podrazumevaju zajednistvo poslovnih ciljeva i ekonomskih interesa, kao i aktivan odnos domaceg i stranog ulagaca 3.ne predstavlja svojinski odnos privatnog i drzavnog vlasnistva, vec pravo na koriscenje sredstava, na povracaj svojih ulozenih sredstava i efekte ostvarene iz zajednickog ulaganja ( poslovanja ) 4. zajednicko ulaganje je po pravilu dugorocan posao usmeren ka ulaganju sredstava u proizvodne tokove reprodukcije. Osnovni cilj zajednickih ulaganja je pozitivan finansijski rezultat ( dobit ) iz kojeg ce strani partner kao i domace preduzece ostvariti neto – dobit ( profit ) i izvrsiti njenu raspodelu. Ako bilans uspeha zajednickog ulaganja ne iskaze pozitivan rezultat tada zajednicko poslovanje nema ekonomskog smisla zato sto izostaje realna mogucnost da se ulozena sredstva stranog lica vrate doticnom ulagacu, u istom ili uvecanom obimu. Ako bi finansijski rezultat bio marginalan ( odnos cena kostanja = prodajna cena ), strani ulagac ne bi ostvarivao naknadu za koriscenje ulozenih sredstava, a tokom zajednickog poslovanja ne bi dolazilo ni do povrata tih sredstava. Ako bi finansijski rezultat bio negativan ( cena kostanja > prodajna cena ), strani ulagac bi bio ne samo uskracen za naknadu za privredjivanje tim sredstvima, vec bi njegov ulog bio umanjen i za ucesce u pokricu gubitka srazmerno ucescu u finansijskom rezultatu ( neto dobiti ). Pri ostvarivanju dobiti, moguca su dva modaliteta : 1. direktni i 2. indirektni modalitet. Ovi modaliteti daju osnovno obelezje ekonomskog odnosa u zajednickim ulaganjima.
Shema - Raspodela dobiti zajednickih ulaganja Cjv > Tjv = ∆ Frjv – kt(jv) - po(jv) = NBb(jv) ∆Dbdu ∆ Dbsu Tdu (m + i + r ) Tsu (m +i + r + p ) + ∑Dbsu

Za razliku od ciljeva treba razlikovati motive kako na strani domacih ulagaca tako i na strani inostranih partnera. Na strani domacih ulagaca, kao korisnika stranih sredstava, motivi se grupisu u dve grupe : 1. motivi okruzenja 2. motivi preduzeca. Motivi okruzenja se odnose na :
1. unosi se inostrana akumulacija, koja povecava investicioni potencijal zemlje i

ubrzava investicione cikluse 2. Povecava se izvoz, najmanje u visini deviznih sredstava neophodnih za transfer dobiti stranog partnera. 3. ukljucuje se domicilno preduzece u medjunarodnu podelu rada i medjunarodnu tehnolosku kooperaciju, sto ubrzava unosenje savremene i visokoproduktivne tehnologije u privredne procese 4. ubrzava se struktura promena u privredi doticne zemlje. Motivi domicilnog preduzeca su veoma razliciti i ne moraju u celini biti zastupljeni u jednom ugovoru tipa joint venture. Grupisu se na sledeci nacin: 1. izgradnja novog pogona 2. uvodjenje nove procesne tehnologije sa koriscenjem inostranih licenci, patenata, know – how i slicno. 3. obezbedjenje deviznih sredstava i repromaterijala za kontinuelno odvijanje procesa proizvodnje. 4. ukljucivanje faktora naucno-tehnickog progresa u proizvodne procese radi snizavanja troskova proizvodnje, troskova prodaje i povecanja proizvodnosti rada. 5. razvijanje sistema marketinga radi povecanja proizvodnje i prodaje...... Za razliku od motiva okruzenja, motivi domicilnih preduzeca su uvek individualizovani i vazeci samo za dato preduzece u datom ugovoru zajednickog poslovanja. Zato je neophodno da oni budu prepoznatljivi i medjusobno dopunjujuci. Motivi ulaganja stranih partnera se odnose na :
1. plasman „ slobodnog” dela kapitala i to najčesce u kombinaciji sa tehnologijom

( know-how, oprema i novac ) 2. mogucnost trajnog plasmana svojih proizvoda i usluga u joint venture aranzmanima cime se produzava prisustvo na trzistu korisnika investicionih sredstava 3. mogucnost podmirivanja sopstvenih potreba iz joint venture proizvodnje 4. specijalizacija proizvodnje u sopstvenom preduzecu

83. zgrade. Ulaganje radi koriscenja dobijene koncesije. da u toj zemlji postoji trajan nedostatak kapitala. koriscenje komparativnih prednosti zemlje u kojoj je sediste joint venture ( jeftina radna snaga. da se radi o relativno nizim tehnoloskim znanjima u zemlji u kojoj se ostvaruju zajednicka ulaganja 2.). izgradnja i koriscenje objekata na odredjeno vreme „tajm sering” Obrnta Sirovine. od deviza preko stvari. procesna na sredstva oprema. zig. na sredstva reprodukcionog materijala i usluga. Ucesce u osnivackom kapitalu preduzeca ( kupovina akcija. inovacije. sve do zasticenih i nezasticenih prava. ostala oprema. U motivacijama stranog partnera uvek polazi bar od dve pretpostavke : 1. Pri oceni motivacije stranog partnera treba imati u vidu cinjenicu da on uglavnom racuna na trziste zemlje u kojoj ulaze kapital. 6. trajni ulozi u domaca preduzeca i sl. transportna sredstva. proizvodne usluge i sl. industrijski model i sl. udela.5. marketing i icena prava sadrzaji nezasticene industrijske svojine. OBLICI ZAJEDNICKIH ULAGANJA Ulozi stranih partnera mogu se iskazivati u svim oblicima imovinske vrednosti. poreske olaksice i sl. 3 4 Zastic Patenti. 5 drugi . trgovacka marka. delovi zajednickih sredstva sklopova. Iz grupe ena prava zasticene industrijske svojine. reprodukcioni materijal. polufabrikati. osvajanje trzista zemalja u razvoju putem zemlje u kojoj je sediste joint venture i sl. ) 2 Osnov Zemljiste. infrastruktura. licence. oblici sadrzaji 1 Novca Konvertibilne valute od znacaja za finansiranje : opreme. masine i uredjaji. objekti drustvenog standarda. niza osnivacka ulaganja. Nezast Know-how. konverzija potrazivanja po inostranim kreditima. trajno unapredjenje uslova rada.

iako je to u prakci izuzetak i javlja se pretezno u reinvestiranju. sumarstva. to je obligacija stranog partnera. obrtnih sredstava. odnosno pokretnih i nepokretnih dobara. uglavnom sadrzajno poznatih i jasno odredjenih u propisima o zajednickim ulaganjima. po pravilu. u uslovima kada je u pitanju uspesno visegodisnje poslovanje. ugostiteljstvo i turizam. . Kod pokretnih dobara treba uociti i dva uslovna obelezja : • Strani partner direktno ulaze opremu iz investicione specifikacije • Oprema se nabavlja uvozom iz deviznih sredstava koje je strani partner ulozio u zajednicko poslovanje. saobracaja i sl. Ukoliko se ne uoci ovakvo razlikovanje valuta. i ≡ u valuti uplate ( moze biti precenjena ) odnosno devizama kojima ce strani partner izvrsiti obavezu. Moguce je da se i deo novcanih sredstava upotrebi za pribavljanje nekretnina. Materijalna dobra obuhvataju veoma siroku grupu sredstava.Tabela – Oblici zajednickih ulaganja Novcana sredstva podrazumevaju uplatu odredjenog novcanog iznosa ( u stranoj valuti ) u korist zajednickog poslovanja . bilo da raspolaze izvorima sredstava za njihovo pribavljanje i aktiviranje u zajednicko poslovanje. Ovakvu novcanu obavezu je bitno dvostrano odrediti : ≡ u valuti ugovora ( moze biti podcenjena ) kako je obaveza iskazana investicionim predracunom. Kao i opreme za trgovinu. industrije. ako su ista u funkciji proizvodnih investicija. Nekretnine jesu oblici i sadrzaji koje unosi preduzece bilo da raspolaze takvim aktivnim osnovnim sredstvima. poljoprivrede. uz stetne posledice devalvacije za inostrano i domicilno preduzece. mogu se pojaviti problemi vezani za promenu kursa. Pokretna dobra obuhvataju sve vrste i sadrzaje opreme za vrsenje delatnosti u oblasti : elektroprivrede.

narocito izmedju razvijenih industrijskih sistema i preduzeca zemalja u razvoju. koja se odnosi na predracunske vrednosti u momentu otpocinjanja zajednickog poslovanja. primalac takvog oblika ulaganja stranih sredstava upravo u tome ocekuje relativno brz i pouzdan razvoj. 1. bilo da obuhvataju nezasticena prava. Moze da se sastoji od tehnoloskih formula. Know-how nema granica jer se odnosi na svako znanje i iskustvo potrebno za racionalnu proizvodnju i uspesno poslovanje. S jedne strane. Materijalna prava. tehnickih specifikacija. Predvidja se da za takva pokretna sredstva treba da postoji i posebno odobrenje Saveznog sekretarijata za spoljnu trgovinu. nacrta. . Za njega je to najkraci put do privrednog uspeha zahvaljujuci koriscenju tudjih znanja. Know – how.Pokretna dobra. koja se odnose na stvari. uz uslov da su potpisnicima konvencije garantovana posebna minimalna prava. znacajna su i slozena kategorija zajednickih ulaganja. PROCENA VREDNOSTI ZAJEDNICKIH ULAGANJA Procene materijalnih i nematerijalnih dobara se najcesce grupisu oko dva elementa : inicijalne procene. procesnih metoda i organizacionih tehnika. sirovine i repromaterijal najcesce su u obliku trajnih obrtnih sredstava. ali koji poprima vrednost kapitala u nesrazmeri sa stvarnim troskovima. najneposrednije su vezana za definiciju Pariske konvencije. tako da se najcesce govori o upravljackom. jer bi bilo vise nego stetno da takva specifikacija sirovina i materijala sadrzi supstancu koja se proizvodi u domicilnoj privredi. u cijoj osnovi stoji nacelo da se prava industrijske svojine odredjuju nacionalnim zakonodavstvom svake drzave. tehnickom i komercijalnom know-how. Nematerijalna dobra. prirucnika. strucnog i poslovnog znanja. to je oblik akumuliranog minulog rada u kapitalu stranog partnera koji ga sada likvidno ne kosta gotovo nista. Osnovno tehno-ekonomsko obelezje know-how je njegova sposobnost neogranicenog prenosenja izmedju davaoca i primaoca usluga. S druge strane. bilo da se odnose na zasticena prava industrijske svojine. 84. a takav ugovor se obradjuje u slozenije ugovore medju koje spada i ugovor o ulaganju sredstava stranih lica u domaca preduzeca. kao oblici i sadrzaji industrijske svojine. znanje i iskustvo. • Rec je o proceni vrednosti na osnovu kojih se donose investicione odluke i otvaraju poslovne knjige . pronalazaka. iskustava. nacina koriscenja masina. Prenosi se na primaoca licencnim ugovorom. organizacije procesa rada i metode prodaje. postaje novi oblik transfera tehnickog.

kada se pojedina dobra ( ulozi ) vrednuju po cenama dobavljaca. Inicijalne procene uticu na ukupnost ekonomskih odnosa time sto se preko ovih vrednosti uspostavljaju odnosi u raspodeli dobiti iz zajednickog poslovanja. trzisne vrednosti 2. Knjigovodstvene vrednosti uloga su izvedene iz stanja u knjigama osnovnih sredstava. Ona se izvode iz pojave : “da je sadasnja vrednost novcane jedinice manja nego juce. . Ako je u zajednicko ulaganje ulozeno danas 100 $. 2. strani ulagac treba da primi kroz N godina ( na ime povracaja ) 100+ x $. knjigovodstvene vrednosti 3. Povrat stranog uloga podrazumeva povrat nominalne vrednosti uloga bez ikakvih promena po osnovu inflacije i ostalih monetarnih depresijacija. koja se odnosi na konacne vrednosti u momentu povracaja uloga. potrebno je u procenu uneti : a. procenjene vrednosti. bilo da je u pitanju redovno ili povremeno okoncanje zajednickog poslovanja. Kada je u pitanju koriscena procesna oprema moze se desiti da se. preuzimanjem knjigovodstvenih vrednosti preceni strani ulog i stvore uslovi za neravnopravno ucesce u dobiti joint venture jedinice. Sve ove vrednosti su izvedene dogovorom te se one svode na tri moguce procene : 1. b. Povrat uloga nastaje iz cetiri razloga : 1) zbog isteka vazenja ugovora o zajednickom ulaganju (redovan povracaj) 2) zbog raskida ugovora ( prevremen povracaj ) 3) zbog prestanka funkcionisanja domaceg preduzeca 4) zbog prenosa uloga na trece lice. Najcesce su to nabavne vrednosti umanjene za izvrsene otpise. Trzisne vrednosti predstavljaju relativno jednostavan slucaj. Likvidacione procene vrednosti uloga na dan povrata uloga izvode se iz opstih obelezja dugorocnih ulaganja. faktor trzisnog dispariteta faktor tehnicke korisnosti. uzimajuci u obzir i uslove konkurencije. a jos manja sutra nego sto je danas”. • Rec je o proceni diskontnih vrednosti kojima rok placanja dospeva redovnim ili prevremenim zakljucivanjem poslovnih knjiga. kako bi sadasnja vrednost njegovog uloga u momentu povracaja bila priblizna vrednosti na pocetku investiranja.likvidacione procene. Da bi se za takvu opremu utvrdila realna vrednost .

decembar 2005. . ulog u stranoj valuti . odnosno dobit.000$ 1. kurs 100. odnosno nadoknaditi samo neamortizovani deo. Tako.00 saldo.000 din 100.Promena nominalne vrednosti uloga u zavisnosti od izvora valute U prvom slucaju strani partner povlaci ulog koji je ulozio ( nominalnu vrednost ).000 $ 800 $ -200 $ Stanje kriticnog Tabela .saldo.000 din -20. U nasoj privrednoj praksi postoje dvojaka gledista na povracaj uloga.000 din 1.000 din.000 din.00 . njena dinarska protuvrednost je razlicita u raznim periodima i to zavisno od dnevnog kursa.00 Likvidacioni zakljucak ( razlika ) 2. 80.input. materijalna dobra vratiti u stanje tehnicke sposobnosti. Pozicija dana osnov 1. U drugom slucaju strani partner je ostecen zbog devalvacije.00 Likvidacioni zakljucak ( razlika ) 1. protuvrednost 80. Ulog u domacoj valuti input. tako da ce primiti manje od nominalne vrednosti uloga koji je ulozio.decembar 2005. kurs 80. kurs 80. medjutim domace preduzece za tu vrednost ostvaruje negativnu kursnu razliku koja umanjuje ukupan prihod.000$ 80.Kada se nominalna vrednost stranog uloga vodi u odredjenoj stranoj valuti.decembar 2004.decembar 2004. kurs 100. a nematerijalne investicije vratiti kao dokumentaciju. strani ulog treba tretirati onako kako je materijalno zastupljen : novcane uloge vratiti u valuti u kojoj su uneti.

kada je njemu poznato da ulog opada s vremenom trajanja ugovora. Procena uloga in fine (fajn) predstavlja treci nacin povrata uloga stranog partnera. Bruto dobitak ( kao razlika izmedju ukupnog prihoda. Realizacijom proizvoda i usluga zajedničkog poslovanja ostvaruje se prihod putem koga treba nadoknaditi materijalne troškove i amortizaciju sredstava. Ne moze se ocekivati da ce strani ulagac pristati na povracaj samo nominalne vrednosti uloga. gubicima i rizicima. 85. Parametri za utvrdjivanje relativnih odnosa ili apsolutnih iznosa u ostvarenoj dobiti mogu biti : 1. strani partner povlaci nominalnu vrednost uloga kao i neku sumu naknade za vremensko obezbredjivanje uloga. DOBIT I GUBITAK ZAJEDNICKIH ULAGANJA Zajedničko ulaganje ima posebna obeležja u dobiti. dolazi se do kategorije neto dobitka iz zajednickog ulaganja. Kod povrata ulog+dobit. Neto dobitak se deli na deo koji pripada domacem ulagacu i na deo koji pripada stranom ulagacu i to srazmerno ulozenim sredstvima i drugim ugovorenim kriterijumima. iznos vrednosti ulozenih sredstava iskazan prema vrsti valute . Najvažnija zakonska stanovista ove vrste su : 1) pravo stranog lica da srazmerno svom doprinosu učestvuje u dobiti ostvarenoj zajedničkim poslovanjem 2) prava stranog lica na povrat uloga 3) rizici zajedničkih ulaganja koji se uredjuju ugovorom o zajedničkom poslovanju ( partneri zajednički snose rizike ) 4) pravo stranog partnera da sredstva po osnovu učešća u dobiti transferiše u inostranstvo ili da ih ponovo uloži u zajednička ulaganja sa domaćim partnerom 5) obaveze partnera da gubitak nastao u zajedničkom poslovanju pokriju srazmerno učešću u dobiti iz zajedničkog poslovanja.Povracaj uloga plus dobit predstavlja drugi nacin povrata uloga stranog partnera. materijalnih troskova. Ovaj nacin podrazumeva neku vrstu revalorizacije salda ( preostalog dela uloga ) “kriticnog dana”. Ova obeležja opredeljuju ekonomsku suštinu odnosa koji se uspostavljaju izmedju domaćeg preduzeća i stranog lica. Izdvajanjem poreza i doprinosa iz bruto finansijskog dobitka. amortizacije i ukalkulisanih zarada ) ne deli se na ulagace. kao i ukalkulisane bruto zarade radnika. iz razloga sto je obaveza domaceg partnera kao nosioca zajednickog poslovanja da nadoknadi institucionalne obaveze ( poreze i doprinose ).

v) ∑ P (j. ukupan prihod joint venture 2.po (j.v) – finansijski rezultat zajednickih ulaganja. neto dobit joint venture ( 5 – 6 ) 8.Raspodela ostvarenog rezultata iz zajednickih ulaganja 1. S(j. On ima pravo ucesca u raspodeli neto dobiti srazmerno ucescu u osnivackom kapitalu. dobit za oporezivanje joint venture ( 3 – 4 ) 6.v) .2 ) 4.v) = S(j. porez na dobit joint venture 7. . ≡ Prava ulagaca su trajnog karaktera ≡ ulagac postaje suvlasnik kapitala preduzeca i nema pravo na povrat uloga. kt (j. Ako je zajednicko ulaganje u obiku dugorocnog ulaganja: ≡ tada je ucesce ulagaca u raspodeli srazmerno zbiru trajnog kapitala i iznosa dugorocnog ulaganja.v)Ndb (j. ukupni troskovi joint venture 3.v) – ukupni troskovi zajednickih ulaganja. a ne srazmerno ucescu u vrednosti ukupnog kapitala. trajnog uloga ( kupovinom akcija investitora ) dugorocnih ulaganja kombinacijom trajnih uloga i dugorocnih ulaganja.v) = Db (j. Ako je zajednicko ulaganje samo u obliku trajnog kapitala: ≡ tada ce ulagaci ucestvovati u raspodeli neto dobiti srazmerno njihovom ucescu u trajnom kapitalu.vrednost ulozenog rada na stvaranju predmetnog proizvoda 3.∑ T (j.v) = Dbo (j.v) – neto dobit zajednickih ulaganja. Tabela . vrednost cene ulozenog rada u procesu stvaranja i plasiranja predmetnog proizvoda i usluge. kamata na tudji kapital joint venture 5. Dbo (j. ∑ T (j.v) – kamate na tudja sredstva iz zajednickih ulaganja.v) – porez na dobit zajednickih ulaganja. Ndb (j.v) – dobit za oporezivanje zajednickih ulaganja. Db (j.v) – kt (j. dobit joint venture ( 1. Sredstva u zajednickim ulaganjima mogu biti ulozena u vidu : - 2.ukupan prihod zajednickih ulaganja.v) .v) – po (j.v) – dobit zajednickih ulaganja. udeo ulaganja partnera u joint venture ∑ P (j.

Isto vazi i za domaceg partnera. ≡ uloziti u zajednicko poslovanje tako da poveca udeo svog poslovanja ≡ ulozena sredstva moze da ulozi i u neko drugo preduzece sklapanjem ugovora o ulaganju sredstava sa doticnim preduzecem. 2. Ucesce partnera u zajednickoj dobiti : ∑ Db (j.procenat udela uloga stranog partnera .neto dobit joint venture. zajednicka ulaganja ulaze u finansijske teskoce sa negativnim posledicama koje ukazuju da : gubitke moraju nadoknaditi domaci i strani partneri u zakonskom roku. Gubitak nastaje kada se ukupni troskovi poslovanja ne mogu pokriti ukupnim prihodom [ ∑ P(j. Db (j. tada partner koji je isto produkovao ima pravo na povecanje svog dela neto dobiti na teret dela neto dobiti drugog partnera i obrnuto.v) . Ostatak neto dobitka rasporedjuje se izmedju ulagaca srazmerno njihovom ulozenom kapitalu.v) * Usu % = Db (j. ukoliko strani partner ne pokrije gubitak u zakonskom roku umanjuje mu se ulog srazmerno njegovoj vrednosti 1. U uslovima kada se javlja prirastaj gubitka ( ∆ G ) zbog gubitaka na supstanci.≡ prava ulagaca vremenski traju dok se ne izvrsi povrat glavnice dugorocnog ulaganja.v) ∑ Db (j. Usu % . On ucestvuje u upravljanju preduzecem i ucestvuje u ostvarenoj dobiti srazmerno ucescu u trajnom kapitalu uvecanom za njegov deo uloga koji mu do tada nije povracen.dobit koja pripada stranom ulagacu. odnosno za rizik koji se sa velikom verovatnocom ocekuje.v) .v) ] Pokrice gubitka snose partneri u zavisnosti od procentualnog ucesca uloga svakog partnera u zajednickom ulaganju. Ako je odstupanje pozitivno.Isto tako on moze ostvarenu dobit. Raspodeljeni delovi neto dobiti koriguju se subjektivnim odstupanjem stvarnih od standardnih troskova. Obaveze su partnera da pri raspodeli neto dobitka deo izdvoje za rezerve opste ili posebne namene. Strani partneri imaju pravo da izvrse transfer dobiti ostvaren zajednickim ulaganjem i to u skladu sa deviznim i drugim propisima. ≡ Ulagac postaje vlasnik prava da mu se ulog u celini povrati. .v) < ∑ T (j.

neadekvatni utrosci direktnog materijala. ukljucivanje u medjunarodnu podelu rada 3. Neophodno je utvrditi uzroke gubitaka i ispitati mogucnosti izlaska iz zone gubitaka. Strani partner ne ucestvuje u dobitku u godini u kojoj je nastao gubitak. NACELO FINANSIRANJA ZAJEDNICKIH ULAGANJA Nacela finansiranja obuhvataju : 1. dugorocnost i stabilnost privredjivanja 5. energije i sl. 2. troskova rada i koriscenja usluga ovi fakori su izrazajni u uslovima kada su utrosci direktnog materijala po jedinici proizvoda daleko veci od standardizovanih utrosaka. Ako su tokovi reprodukcije vise godina takvi da je prisutan gubitak. Razlozi narusenih pariteta su : promena asortimana proizvoda slabljenje konkurentske pozicije proizvoda na trzistu brzi rast nabavnih od prodajnih cena u uslovima inflacije povecanje troskova materijala. zajednicko ulaganje se moze i prevremeno okoncati. pravicni ekonomski odnosi 6.3. nacelo ekonomske efikasnosti 2. On to svoje pravo prenosi u narednu godinu. 4. transferi i retransferi I Nacelo ekonomske efikasnosti Kriterijumi : 1. menje realizacije i nepromenjenih fiksnih troskova. zajednistvo u dobiti i riziku 4. tada se povracaj ne vrsi sem ukoliko je ugovoreno da se isti vrsi iz poslovnih sredstava preduzeca. granicni ( min. poremeceni pariteti prodajnih i nabavnih cena. 86. / max ) - . 3. neadekvatan stepen iskoriscenja kapaciteta ovaj faktor je prisutan u uslovma manjeg fizickog obima proizvodnje. ukoliko je ugovoren povracaj vrednosti uloga iz ostvarenog dobitka. Negativan uticaj na zajednicki dobitak imaju : 1. nizak nivo efikasnosti sredstava ( koeficijenta obrta ). kapitalni koeficijent a. prosecni b.

udeo i iznos dobiti domaceg preduzeca b. udeo i iznos dobiti stranog partnera 2. akumulacije i ucesca u dobiti prema vrednosti drustvenog proizvoda ( joint venture ) c. prosecne godisnje vrednosti svih outputa u devizama i dinarima (izvoz ) c. prosecna godisnja vrednost svih inputa u devizama i dinarima (uvoz ) b. vrednost uloga stranog partnera i ukupne dobiti 3. supstitucija uvoza a. vrednost uloga domaceg partnera i ukupne dobiti b.2. udeo ulagaca a. IV Dugorocnost i stabilnost privredjivanja 1. odnos dobiti i vrednosti ulozenih sredstava b. rentabilnost a. procenat vrednosti supstituta u ukupnom uvozu 3. faktori kapitalizacije a. stopa dobiti II Ukljucivanje u medjunarodnu podelu rada 1. neto devizni efekti a. koriscenje kapaciteta a. produktivnosti ( Q / R ) . stopa akumulativnosti c. procenat izvoza od ukupne realizacije 2. odnos godisnje realizacije i kapaciteta proizvodnje b. odnos amortizacije. neto izvozni koeficijent ( 6/5 ) III Zajednistvo u dobiti i riziku 1. ocekivana dobit b. ugovoreno vreme trajanja zajednickog ulaganja. izvoz a. vrednost supstituta b. koeficijenti kapitalizacije a. vrednost izvoza ( kvantitativno ) b.

likvidnost i ravnoteza na dugi rok a. cena kapitala a. profit izvan dobiti a. odnos ostvarene stope dobiti i investicione kamate c. odnos ugovorene i ostvarene stope dobiti b. br.  Ucesce se javlja u slucaju kada dobavljac pomaze kupcu radi prosirenja njegovih kapaciteta i kupovine robe u jos vecem obimu. te je zainteresovan za sto bolji njegov poslovni rezultat. PRETPLATE I BESPOVRATNO FINANSIRANJE I UCESCE  Oblik finansiranja poslovnih partnera koji se ostvaruje tako sto preduzece koje ima slobodna novcana sredstva ( finansijer ) ulaze ista u poslovni kapital drugog preduzeca u cilju finansiranja njegnih poslovnih potreba. sredstava u ukupnim sredstvima poslovnog partnera . Devizni – dinarski obracuni a. koeficijent optimalne likvidnosti b. AVANSI. odnos zaliha i obrtnog fonda c.2. preduzece ulagac stice pravo na srazmerno ucesce u rezultatu poslovanja korisnika sredstava. udeo indirektne dobiti u ukupnoj dobiti 2. . V Pravicni ekonomski odnosi 1.UCESCE.  Ucescem sopstvenih fin. Likvidacione vrednosti po oblicima 87. Udeo deviznih transera dobiti u ukupnoj dobiti b. Udeo reinvestirane dobiti u ukupnoj transferisanoj dobiti b. Transferi a. b ) i pocetnog deviznog kursa iz ugovora 2. Odnos deviznog kursa ( red. Odnos ukupne dobiti u dinarima i ukupne dobiti u devizama c. SPECIFICNI OBLICI FINANSIRANJA PREDUZECA . Udeo dobiti placene u dinarima i isporukom proizvoda c. udeo deviznih sredstava i materijalnih dobara u vrednosti stranog uloga ( u % ) VI Transferi i retransferi 1. udeo stranog partnera kao dobavljaca u materijalu i uslugama b. zbir naknada za privredjivanje i revalorizovanog iznosa.

regresa i dotacija.  Avans – isplata novcanog iznosa unapred za robu koja ce naknadno biti isporucena ili za uslugu koja ce naknadno biti izvrsena. 2. kupac moze putem ucesca da finansira dobavljace. podrzavanja i potpomaganja odredjenih privrednih i neprivrednih delatnosti kao i njihovog razvoja  Potpomaganje u razvoju poljoprivrede. odnosno usluge. To je najcesce roba koja je specificna po svojim karakteristikama. uz iskljucenje rizika prodaje. sredstava za bespovratno fin. kako bi isti prosirio svoje proizvodne kapacitete i obezbedio kontinuitet snabdevanja svog kupca. saobracaja . III PRETPLATE  Vrste avansa putem kojih se preduzeca odredjenih delatnosti finansiraju unapred sistemom prikupljanja novcanih sredstava od svojih buducih kupaca u protuvrednosti buduce robe.  Predstavljaju finansiranje dobavljaca od strane kupaca  U slucajevima kada prodavac poziva buduce kupce na pretplatu. regionalnog razvoja.  Subvencije i kompenzacije se najčesce ostvaruju putem : premija. IV BESPOVRATNO FINANSIRANJE  Oblik davanja finansijskih sredstava bez obaveze vracanja.  Za davaoca avansa to je obezbedjenje da ce kupljenu robu dobiti prema uslovima iz ugovora.  Izvori fin. Takodje. on im tada pruza i izvesne pogodnosti ( prioritet u isporuci ) kao i snizenu cenu zbog koriscenja finansijskih sredstava. spoljne trgovine i sl.  Razliciti oblici stimulisanja.  Za primaoca avansa je znacajno to sto pribavlja finansijska sredstva pre isporuke robe koju koristi za proizvodnju unapred ugovorene robe. kompenzacije . subvencije  Razni oblici finansijske pomoci koju razni davaoci pruzaju preduzecima. su budzeti i fondovi drzavnih institucija  Danas se pojavljuje samo kao izuzetan oblik finansiranja  Oblici bespovratnog finansiranja su : 1. II AVANSI  Primenjuje se kada je u pitanju finansiranje povecanih poslovnih potreba kod preduzeca.  Krajnji cilj – poboljsanje ekonomskog i finansijskog polozaja subjekata privredjivanja.

premija  Finansijska naknada koju drzavne institucije daju preduzecima radi stimulacije za obavljanje odredjenih poslovnih delatnosti. i predstavlja jos jedan specifičan oblik medjunarodne saradnje u finansiranju tokova reprodukcije. U tom periodu je lizing u SAD prerastao u lizing pokretne opreme. godine. 4. lizing predstavlja davanje u zakup pokretnih i nepokretnih dobara. Isplacuje se prodavcu na osnovu dokumentacije o izvrsenoj prodaji proizvoda po nizim cenama.  Svrha – prosirenje materijalne osnove rada u preduzecu. Semenski materijal ) . POJAM I VRSTE LIZINGA Lizing se pojavljuje pre Drugog svetskog rata u SAD oko 1930. odnosno novi tip ugovora koji je u poslovnoj praksi dobio i svoja posebna ekonomska obelezja.  3. pomoci koju drzava pruza proizvodjačima odredjenih proizvoda. sredstava ne odredjuje namenu koriscenja sredstava.  Javlja se u dva oblika : opsta i kao namenska. godine kao novi način finansiranja nekretinina. u periodu izmedju 1950. te se koriste samo za potrebe koje je utvrdio davalac sredstava. 88. Isto tako se isplacuje i kupcu ako je isti platio redovnu ( punu ) cenu za proizvode koji se regresiraju. Za mleko 5. U svom izvornom definisanju.  Na ovaj način se obezbedjuje kontinuelno obavljanje takve delatnosti  Npr.  Dotacija je opsteg oblika u uslovima kada davalac fin. dotacija  finansijska pomoc koju preduzece dobija bespovratno i to u odredjenom iznosu u uslovima kada posluje nerentabilno. Ovaj metod omogucava preduzecima da nabavljaju opremu. a koji su od posebnog interesa za ostvarivanje drzavnog plana ( proizvodnja vestačkih djubriva ) ili radi nadoknadjivanja jednog dela troskova poslovanja. regresi  finansijska naknada koju daju drzavne institucije ( na osnovu propisa ) preduzecima radi korigovanja cena njihovih proizvoda. Lizing je vezan za pojam iznajmljivanja ili davanja u zakup. . a da pri tome ne moraju angazovati sredstva amortizacije i prazniti račune. pa korisnik sredstava sa njima neograničeno raspolaze  Dotacija je namenskog nivoa u uslovima kada su sredstva strogo usmerena. i 1960.  Osnovni cilj – stimulacija p-nje i veca upotreba odredjenih proizvoda ( npr.Oblik fin. Lizing se u Evropi pojavljuje mnogo kasnije.

po neotkazivom ugovoru o koriscenju primalac ima neopozivo pravo upotrebe opreme. naročito ako je oprema velike vrednosti. . Lizing drustvo je posrednik s kapitalom izmedju proizvodjaca i korisnika investicione opreme i ima nameru da kupi opremu od proizvodjaca i stavi je na raspolaganje korisniku ( primaocu ). polugodisnje i godisnje. Direktni – u partnerstvu su samo isporucilac i primalac opreme. Lizing aktivnosti se najčesce odvijaju izmedju tri poslovna partnera : 1) Primaoc (korisnik) investicione opreme ( najčesce proizvodno preduzece ) 2) Isporučioc ( proizvodjač ili prodavac ) investicione opreme 3) Lizing društvo ( finansijer ). koje je lizing drustvo platilo proizvodjacu opreme 2) Troskove lizing transakcije 3) Kamate na ulozena sredstva 4) Naknadu lizing drustva. uz odgovarajuce uslove i odgovarajucu naknadu. koji investicionu opremu uzima u zakup od proizvodjača i stavlja istu na raspolaganje primaou ( korisniku ) opreme ( i od njega naplaćuje lizing zakupninu ). Podela 1) lizing nekretnine i lizing pokretna dobra. pa smatraju korisnim da je ne prodaju potencijalnom kupcu već da je stave na raspolaganje kupcu uz neku primerenu naknadu. tromesecno. Indirektni – odnos izmedju sva tri partnera. s tim da rate obuhvataju: pocetni iznos placen proizvodjacu opreme i sve troskove lizinga ( troskove posredovanja ). preduzeca se obracaju lizing preduzecu iznajmljujuci trazenu opremu na odredjeno vreme. poreskih obaveza i sve ostale troskove koji mogu nastati u zemlji korisnika lizinga ukljucujuci i moguce rizike. Lizing zakupnina obuhvata : 1) Pocetni iznos ulozenih sredstava. koja je obostrano prihvatljiva za poslovne partnere. kako to partnerima u lizing poslu najbolje odgovara. 2) Lizing kompletnih postrojenja 3) Direktni i indirektni lizing. Lizing zakupnina se odredjuje u mesecnim ratama.Umesto da kupe novu opremu sopstvenim sredstvima ili kreditom. a lizing drustvo pravo na naknadu u ratama. Istovremeno korisnik lizinga snosi sve troskove osiguranja administrativnih dazbina. Za vreme trajanja ovog posla. Proizvodjači opreme najčešće nisu u stanju da kreditiraju kupovinu opreme. Za lizing je karakteristicno da proizvodjac pospesuje sopstvenu proizvodnju investicione opreme. Lizing drustvo je posrednik koji stavlja korisniku lizinga opremu na koriscenje uz naplatu naknadu.

troskovi zakupa. Svaki ugovor o lizing aranzmanu treba da sadrzi : 1) Ugovorne strane u lizing poslu 4) Ukupnu vrednost zakupljene opreme 2) Detaljan opis predmeta lizing 5) Rok isporuke opreme posla 6) Rok zakupa opreme 3) Naziv i kolicinu opreme ( koja 7) Vreme. 4) Lizing prodaje uz povracaj – vrsta lizinga kada je investiciono dobro prodato. savremenijom opremom. 2) Kapitalni lizing koji predvidja i prenos vlasnistva nad koriscenim dobrom nakon isteka ugovora o lizingu. Finansijski deo elaborata treba da sadrzi elemente putem kojih ce se utvrditi vrednost opreme. Ekonomski deo elaborata treba da sadrzi proizvodne efekte koriscenja lizing opreme. Vrednost ukupne naknade obicno nije manja od 90 % vrednosti investicionog dobra u momentu zakljucivanja ugovora. KALKULACIJA LIZING ARANZMANA Svaki lizing aranzman treba da poseduje odgovarajucu dokumentaciju. prihod od lizing zakupa i sl. Zakupnina je manja od vrednosti investicionog dobra. Ugovor o lizingu predstavlja zavrsni deo elaborata putem kojeg se blize odredjuju svi elementi dati u elaboratu. 89. s tim da ga bivsi vlasnik uzima ( kupuje ) natrag od kupca na osnovu uslova ugovora o lizingu. Tehnicko – tehnoloski deo elaborata treba da sadrzi : 1) Procenu svrsishodnosti uzimanja i koriscenja opreme na lizing 2) Tehnicko – tehnoloske karakteristike opreme na lizing 3) Proizvodne karakteristike opreme na lizing 4) Uvodjenje i koriscenje opreme na lizing 5) Odrzavanje lizing opreme. nacin i mesto placanja – rata se daje na lizing ) zakupnine . 3) Obnavljajuci ( revolting ) lizing podrazumeva i mogucnost zamene koriscene opreme po isteku ugovorenog roka.Najkarakteristicniji lizing poslovi su : 1) Operativni lizing ili lizing na krace vreme. Dokumentacija treba da sadrzi : 1) Tehnicko – tehnoloski deo lizing aranzmana 2) Ekonomsko – finansijski deo lizing aranzmana 3) Ugovor o lizing aranzmanu. po pravilu krace od amortizacionog veka investicionog dobra.

U cesce je 5% od izn osa finansiranja 2. 8) Garanciju zakupca L izing aran an zm L g aranzm izin an : 1. FINANSIRANJE ze ( a m is tiv a d a raprotivn 3 mn e b a I k ziran o ik 4. b91. re e s i e d oljav s n rio a ob ren jeza d 2d 5je g d a zm a o od o oaran an in orisnikp je m gan arano u a zmc 63. ako t av klijen sampzadov fin n ira ja t a uslo 5 V mn k .z U n om e ic trazi serisn at liz gplate) zajedn in 1/3a o sa . re plate v mn tk a ese n treb 2 gpokrije visinu m a o a da o in kn d e rate. je je 7 O e b d n PUTEM FAKTORINGAin tra n .P½re e i k o u .15) Nacin vracanja opreme po isteku zakupodavcu opreme roka lizinga 9) Nacin preuzimanja opreme 16) Pravo zakupodavca da raskine 10) Pravo svojine nad opremom ugovor o lizingu 11) Pravo kontrole nad opremom 17) Arbitrazu u vezi spora oko lizing 12) Osiguranje opreme aranzmana 13) Gubitak i ostecenje opreme 18) Bankarske troskove 14) Kamate pri docnji placanja rata 19) Specifikaciju opreme zakupa 20) Vreme stupanja na snagu ugovora i sl. Z iran nije ob ezan .

Pored naplate potrazivanja . najcesce 2 – 4 % od iznosa potrazivanja. odnosno faktori ( agenti ) su pored komisione prodaje uvezene robe obezbedjivali ( u svoje ime a za racun prodavca ) i realizaciju potrazivanja . kao oblik pribavljanja novcanih sredstava putem prodaje kratkorocnog potrazivanja. Klijent ( preduzece ) nudi na prodaju faktoru svoja kratkorocna potrazivanja za isporuke proizvoda i usluga. glavni efekat faktoringa je da smnaji obim potrebnih obrtnih sredstava i da omoguci sigurno planiranje raspolozivih novcanih sredstava. zastupnik. Za svoje faktoring usluge. slali opomene duznicima. faktor naplacuje proviziju . sto je od posebnog interesa kod prodaje na kredit u izvoznim poslovima i s odlozenim rokom placanja.Pod uticajem bankarske teorije i prakse u SAD se pojavljuje faktoring krajem XIX veka i to u spoljnotrgovinskim poslovima sa Evropom. Ucesnici u faktoring aktivnostima su : 1) Klijent ( prodavac robe ) 2) Kupac 3) Faktor 4) Banka Osnovne privredne funkcije faktoring poslova odnose se na : 1) Funkciju osiguranja kredita 2) Usluznu funkciju ( pruzanja strucnih usluga u pogledu naplate potrazivanja ) 3) Funkciju finansiranja . proizvodjac ) u okviru raspolozivih obrtnih sredstava dolazi do realizacije i naplate svojih potrazivanja ( bez zakasnjenja ). obavljali inkaso poslove. Termin faktoring potice od eng. Smisao faktoring posla odnosi se na obezbedjenje. komisionar i sl. 2) Klijent prenosi brigu i rizik naplate potrazivanja na faktoring organizaciju. Americki uvoznici. sto brze naplate potrazivanja . faktori su : vodili poslovne knjige. „factor“ sto znaci agent. isplacuje odmah deo potrazivanja klijentu ( najcesce 70 % ). malim i srednjim preduzecima. ubrzavajuci priliv sredstava neophodan za kontinuelan tok reprodukcije . ali pre njihovog dospeca. Medju novije oblike finansiranja preduzeca ubraja se i faktoring finansiranje. Prednosti faktoringa su : 1) Klijent ( prodavac. Taj ostatak potrazivanja stavlja se klijentu na raspolaganje. odobravali sve vrste avansa podavcima robe siroke potrosnje i sl. Prvobitni oblici faktoringa pojavljivali su se u obliku komisione prodaje engleskog proizvodjaca tekstila na americkom trzistu. Faktor prihvata ponudu. umanjen za ispravku vrednosti i to kada se izvrsi naplata potrazivanja. poslovodja. a ostatak se izvrsava redovno ili odgovarajucim pravnim postupkom.

Analizu uzroka gubitka: Legenda : 1 . Sklapanje ugovora o faktori 4. Analizu raspodele ukupnog prihoda c. Analizu donje tacke rentabilnosti e. Analizu strukture finansijskog rezultata d. 4 6 Faktor 92. Isplata umanjenog iznosa p 5. PRINCIPI FINANSIJSKE KONSOLIDACIJE ( SANACIJE ) PREDUZECA . Analizu strukture ukupnog prihoda b. a sve u pravcu izlaska iz zone gubitka i ulaska u zonu dobitka.ANALIZA FINANSIJSKOG REZULTATA PREDUZECA I ANALIZA FINANSIJSKOG POLOZAJA PREDUZECA 5 (k Principi finansijske konsolidacije preduzeca primenljivi su u uslovima kada preduzece ostvari negativan finansijski rezultat ( gubitak ) i kada se nalazi pred stecajnim postupkom. Program finansijske konsolidacije ( sanacije ) treba da sadrzi sledece elemente : 1) Analizu ostvarenog finansijskog rezultata a. Isporuka robe 3. Sklapanje kupoprodajnog 2.3) Klijent odrzava tekucu likvidnost bez dodatnh kredita jer je od faktora dobio predujam ( deo ) za svoja potrazivanja. Naplata potrazivanja od ku . Da bi preduzece izbeglo bankrotstvo u okviru stecajnog postupka neophodno je da predlozi program mera finansijske konsolidacije .

energije i usluga vii. Nizak stepen iskoriscenja instaliranog kapaciteta iii. Analizu zaduzenosti c. Povecanje fizickog utroska direktnog materijala.i. Pogorsana efikasnost koriscenja poslovnih sredstava 2) Analizu finansijskog polozaja preduzeca a. Smanjenje produktivnosti rada iv. 3) Predlog plana finansijske konsolidacije preduzeca 4) Predlog mera za uspesno poslovanje konsolidovanog preduzeca. U procesu finansijske konsolidacije neophodno je : 1) Odrediti amortizacioni period kraci od roka trajanja osnovnih sredstava 2) Racionalno upravljati zalihama ( smanjiti broj dana vezivanja zaliha ) 3) Ostvariti pozitivan finansijski rezultat ( bruto dobit ) 4) Veci deo finansijskog rezultata pripisati sopstvenom kapitalu ( uvecati sopstveni kapital ) 5) Izvrsiti ulaganje povecanog dela sopstvenog kapitala u nova osnovna sredstva i stalne zalihe. Promena nacina bilansiranja (precenjenost prihoda i potcenjenost rashoda u prethodnim godinama poslovanja) vi. Analizu reproduktivne sposobnosti preduzeca. Neuredna naplata potrazivanja v. Skriveni gubitak se nalazi u : . PREDLOG PLANA FINANSIJSKE KONSOLIDACIJE ( SANACIJE ) PREDUZECA I PREDLOG MERA ZA USPESNO POSLOVANJE KONSOLIDOVANOG PREDUZECA Predlog plana finansijske konsolidacije preduzeca treba da obuhvati: 1) Poznate ( utvrdjene ) gubitke 2) Latentne rezerve 3) Skrivene gubitke. Prezaduzenost preduzeca ii. Poznat ili otvoren gubitak predstavlja iskazan gubitak u aktivi bilansa stanja. Analizu finansijske ravnoteze b. Analizu odrzavanja realne vrednosti sopstvenog kapitala d. 93.

po kojoj se pored otpisa obaveza i transformacije dela kratkorocnih i dugorocnih kredita u trajne uloge. Koja ce se varijanta prihvatiti zavisi od procene poverioca : da li vise gubi otpisom svojih potrazivanja ili naplatom svojih potrazivanja iz likvidacione mase. Varijanta IV . Ako je knjigovodstvena vrednost veca od trzisne vrednosti.  Pri izradi predloga plana treba uzeti u obzir i mogucnost poboljsanja finansijskog polozaja preduzeca prestruktuiranjem sredstava i izvora sredstava. .  kratkorocnim i dugorocnim potrazivanjima . Za takva osnovna sredstva se smatra da u visini svoje neotpisane vrednosti predstavljaju skriveni gubitak preduzeca. Predlog plana treba da sadrzi varijante : 1) Smanjenje glavnih oblika obrtnih srestava 2) Smanjenje broja dana vezivanja novcanih sredstava 3) Povecanja raspolozivosti tudjih izvora finansiranja 4) Ispititvanja mogucnosti reprogramiranja kratkorocnih i dugorocnih obaveza 5) Ispitivanja mogucnosti prevremene naplate kratkorocnih i dugorocnih plasmana 6) Ispitivanje mogucnosti prodaje osnovnih sredstava 7) Ispititvanja mogucnosti konverzije kratkorocnih u dugorocne obaveze 8) Ispitivanje mogucnosti prodaje dela preduzeca 9) Ispitivanje mogucnosti pribavljanja akcionarskog kapitala.  Obavezama – svako potcenjivanje obaveze predstavlja skriveni gubitak. razlika predstavlja skriveni gubitak preduzeca.hov koje su nenaplative u odredjenom vremenskom periodu = skriveni gubici  Zalihama –neophodno je uporediti knjigovodstvenu vrednost sa trzisnom vrednosti.  hov . po kojoj se pored otpisa obaveza predlaze da se preostali iznos gubitka konvertuje iz kratkorocnih u dugorocne obaveze ( kredite ) Varijanta III. po kojoj se pored otpisa obaveza predlaze da se preostali iznos gubitka transferise u trajne uloge trecih lica.osnovnim sredstvima – treba definisati sva osnovna sredstva koja nemaju upotrebnu vrednost a nisu u celini otpisana. predlaze prodaja akcija poslovnoj banci.Potcenjeni otpisi potrazivanja predstavljaju skrivene gubitke preduzeca. po kojoj se izlazak iz zone gubitka predlaze otpisom obaveza u visini iskazanog gubitka u aktivi preduzeca Varijanta II . U praksi se najcesce koriste sledece varijante finansijskog konsolidovanog bilansa preduzeca : Varijanta I .  Avr – ako je unapred placeni trosak proknjizen a nije ukalkulisan on predstavlja skriveni gubitak.

94. uz projektovanje minimalnog i maksimalnog iznosa neto – gubitka koga treba pripisati sopstvenom kapitalu. ≡ Sve moguce minimizirane poslovne rizike i kontinuelno planiranje prilive i odliva gotovine. ≡ treba utvrditi sto vece dane raspolozivosti obaveza. proizvodnje i prometa kao i dane vezivanja svih pojavnih oblika obrtnih sredstava. neophodne kratkorocne i dugorocne finansijske plasmane. ≡ U aktivi – znaci njihovo drzanje na najnizem mogucem nivou bez da narusi realizaciju zacrtanih planskih zadataka ≡ U pasivi – znaci uskladjivanje trajnih i dugorocnih izvora sa kratkorocnom imobilizacijom srestava. osiguranja i finansiranja obrtnih sredstava. kao i dodatna kratkorocna i dugorocna zaduzenja. neophodna ulaganja u osnovna sredstva. PREDLOG MERA ZA USPESNO POSLOVANJE KONSOLIDOVANOG PREDUZECA Prva grupa mera se odnosi na finansijsko planiranje kod preduzeca duznika. Neophodno je planski utvrditi zadatke funkcije nabavke.Likvidacionu masu je veoma tesko proceniti iz razloga sto je obicna likvidaciona cena niza od knjigovodstvene vrednsoti imovine preduzeca. U cilju sagledavanja ostvarenih efekata na planu upravljanja obrtnim sredstvima. drzati pod cvrstom kontrolom direktne i rezijske troskove preduzeca. neophodno je pratiti kvantificiranje u vezi : 1) Normiranih i stvarno ( prosecno ) angazovanih obrtnih sredstava 2) Normiranog i stvarnog broja dana vezivanja obrtnih sredstava 3) Normiranog i stvarnog broja dana raspolozivosti izvora 4) Normiranih i stvarno prosecnih obaveza prema dobavljacima 5) Normiranih i stvarno prosecno angazovanih obrtnih sredstava u potrazivanjima od kupaca 6) Smanjenja ili povecanja troskova drzanja. Druga grupa mera se odnosi na upravljanje troskovima kod preduzeca duznika. ZAKONSKA REGUALATIVA STECAJNOG POSTUPKA . ≡ Znaci. Treca grupa mera se odnosi na upravljanje obrtnim sredstvima. Planirani finansijski rezultat treba da obuhvati sva proizvodna i trzisna ogranicenja u kojima posluje preduzece.

donosi odluku o istom. o nastavljanju zapocetih poslova stecajnog duznika i sl. Glasanje na skupstini je srazmerno visini potrazivanja. 3) Stecajnog upravnika – imenuje se lice koje ima licencu za obavljanje doticnih poslova. . 2) Stecajnog sudiju – ne moze biti clan veca. 4) Skupstinu poverilaca – cine je svih stecajni poverioci . uvodi u duznost stecajnog upravnika. Vece utvrdjuje razloge za pokretanje stecajnog postupka. 5) Odbor poverilaca – bira se iz redova skupstine poverilaca i moze brojati najvise 9 clanova. On odobrava troskove stecajnog postupka. Stecajni postupak treba da ima sledece organe : 1) Stecajno vece – od 3 sudije od kojih je jedan predsednik. nadleznog javnog tuzioca i poreske uprave. Odbor daje misljenje stecajnom upravniku o nacinu unovcavanja imovine stecajnog duznika.Zakonom o stecajnom postupku definisani su uslovi i nacin pokretanja. Na prvoj skupstini poverilaca bira se predsednik skupstine i clanovi odbora poverilaca. imenuje i razresava stecajnog sudiju i stecajnog upravnika. Bankrotstvo stecajnog duznika podrazumeva izmirenje njegovih obaveza prema poveriocima prodajom njegove celokupne imovine. On mora da ima status preduzetnika. sto znaci da sa svojom licnom imovinom odgovara za stetu nanetu ucesnicima u stecajnom postupku. da sastavi pocetni stecajni bilans. kao i nacin sprovodjenja stecajnog postupka. Stecajni postupak obuhvata bankrotstvo. da podnese mesecni izvestaj o toku stecajnog postupka i stanju stecajne mase. vrsi nadzor nad radom stecajnog upravnika i sl. a clanovi poverilaca mogu biti stecajni poverioci bez obzira na visinu svojih potrazivanja. odnosno reorganizaciju pravnog ili fizickog lica. Odborom rukovodi predsednik. a skupstina odlucuje vecinom glasova prisutnih poverilaca. stecajnog duznika. To je lice koje je obavezno da preduzme sve mere u vezi zastite imovine stecajnog duznika. formira se najkasnije na prvom poverilackom rocistu. odobrava nacrt plana reorganizacije stecajnog duznika. Stecajni postupak se moze pokrenuti na : predlog poverioca. Stecajni duznik je nesposoban da placa o roku dospele obaveze : 1) Ako ne moze da izvrsava svoje obaveze u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveza 2) Ako je isti u potpunosti obustavio sva placanja u periodu od 30 dana 3) Ako je prisutna buduca nesposobnost placanja. On je obavezan da : popise imovinu stecajnog duznika. Reorganizacija stecajnog duznika podrazumeva izmirenje njegovih obaveza prema poveriocima na nacin koji je predvidjen planom reorganizacije. odlucuje o prigovorima protiv odluka stecajnog sudije i stecajnog upravnika i sl.

Pod stecajnom masom se podrazumeva ukupna imovina stecajnog duznika u zemlji i inostranstvu na dan pokretanja stecajnog postupka. Mere reorganizacije se odnose na: 1) Prodaju dela imovine iz stecajne mase 2) Zatvaranje neprofitabilnih pogona. on je jos uvek zadrzao svoje mesto. Javno prikupljanje ponuda vrsi se oglasavanjem u najmanje tri visoko tiraznja dnevna lista. posebno kada se radi o prometu proizvoda u tokovima medjunarodne trgovine. Iako je smanjena njegova atraktivnost zbog razvoja drugih plasmanskih poslova. Zakonodavac je predvideo mere koje je neophodno preduzeti da bi se uspesno realizovao plan reorganizacije (konsolidacije) stecajnog duznika. ESKONTNI KREDIT Eskontni kredit spada u grupu najstarijih bankarskih poslova koji se odnose na plasmane sredstava. Stecajni sudija ce se opredeliti za unovcavanje stecajne mase ( bankrotstvo ). Troskovi stecajnog postupka namiruju se iz stecajne mase.Pred stecajnim upravnikom. 95. ako je nakon prikupljenih potrazivanja i obaveza stecajnog duznika potpuno jasno da nema svrhe sprovoditi plan reorganizacije. isti predstavlja takav bankarski posao kod koga banke kupuju potrazivanja pre njihovog roka dospeca. Moze se posmatrati sa uzeg i sireg aspekta. Banka je duzna da u vremenskom periodu od momenta kupovine do roka dospelosti menice odbije kamatu ( eskont ili diskont ) i troskove ( eskontne provizije ) od nominalne vrednosti iznosa eskontnog kredita. stecajni sudija i stecajni upravnik vrse prikupljanje ponuda radi javnog nadmetanja. Pri posmatranju sa sireg aspekta. kao i imovina koja je nastala tokom trajanja stecajnog postupka. Unovcavanje stecajne mase moze biti : u celini ( celokupna imovina ) ili u delovima stecajne mase. . odnosno promena delatnosti 3) Odlaganje otplate kredita 4) Promena rokova dospelosti obaveza 5) Otpisivanje dugova 6) Uzimanje novih kredita 7) Smanjenje broja zaposlenih 8) Spajanje ili pripajanje dva ili vise preduzeca. stecajnim sudijom i stecajnim vecem je izuzetno odgovorna odluka : da li ce predloziti odluku o bankrotstvu i unovcavanju imovine stecajnog duznika ili odluku o planu reorganizacije stecajnog duznika. I u jednom i u drugom slucaju.

istovremeno predstavlja i reeskont za poslovnu banku. ponudjac menice – pravno lice koje prodaje. a to znaci da se sigurnost pruza ne samo od glavnog menicnog duznika. odnosno Centralne banke. Sa stanovista poslovnih banaka. eskontovana suma – ES – umanjena menicna suma za iznos eskonta = MS . Eskontni kredit pruza pogodnosti za sve zainteresovane subjekte: od privrednih preduzeca. U tehnickom smislu. Pri obavljanju eskontnih kredita ( eskontna menica ) javljaju se sledeca lica : 1. Eskontni kredit je kratkorocan i traje 3 meseca. Eskontovanje menicne sume predstavlja osnovu za eskontni kredit ( isti se umanjuje za visinu eskonta i troskova eskontiranja ). sa novim oblicima plasmana. Operacija koja za Centralnu banku predstavlja eskont. Eskontovanjem menice privredni subjekti unovcavaju ( monetizuju ) svoja potrazivanja po prodatoj a nenaplacenoj robi. Kupovinom menica pre njihovog roka dospeca poslovne banke zamenjuju klasicne kreditne odnose. eskontni kredit predstavlja jedan od najsigurnijih bankarskih poslova. 5. preko poslovnih banaka i monetarnih ustanova.E . vec i od svih ziranata na menici. dok poslovne banke plasiraju svoja novcana sredstva na kraci vremenski rok. daje menicu u eskont 2. eskont se obavlja na taj nacin sto banka menice iz svog eskontnog portfelja zirira i prenosi u pravno vlasnistvo Centralnoj banci. Na ovaj nacin poslovne banke „snabdevaju“ proces reprodukcije sa potrebnom kolicinom novcanih sredstava. prima menicu u eskont 3. eskont E – iznos obracunate kamate za period od momenta prodaje menice do momenta njenog dospeca. Reeskont omogucuje poslovnim bankama koje obavljaju eskont da dodju do likvidnih sredstava pre vremenskog roka dospeca menica. Sigurnost proizilazi iz garancije koju pruzaju svi ucesnici menicne radne. eskonter menice – pravno lice koje kupuje. eskontnim kreditom se otklanja neizvesnost oko mogucnosti prodaje menice pre njenog roka dospeca. Sa aspekta privrednih subjekata. Sa stanovista Centralne banke eskontnim kreditom se vrsi usmeravanje emisije novca na one privredne subjekte koji predstavljaju nosioce privredne ekspanzije. Reeskontna menicna aktivnost se odnosi na ponovno eskontovanje vec eskontovanih menica.Eskontni kredit sa uzeg aspekta podrazumeva odobravanje kredita od strane poslovne banke na osnovu menica ( koje sluze kao pokrice kredita ) i uz odbitak kamate i troskova ( tu je sadrzana i eskontna provizija ) oko izdavanja eskontnog kredita. menicna suma – MS – nominalna vrednost menice 4. dok je njegova likvidnost obezbedjena reeskontom menicnog portfelja kod drugih poslovnih banaka.

6. eskontna stopa – p – kamatna stopa po kojoj se obracunava eskont 7. kamatni kljuc – Kk – kolicnik izmedju broja 360 ( broj dana u godini ) i

eskontne stope ( p) = 360/p 8. kamatni broj – Kb – kolicnik koji se dobija mnozenjem menicne sume sa danima dospeca ( t ) i isto je podeljeno sa brojem 100 = (MS * t ) / 100 9. broj dana u mesecu, odredjuje se prema kalendaru, pri cemu se uzima da kalendarska godina ima 360 dana 10. dani do dospeca menice ( t) – dan eskonta se ne uzima u obzir vec se uzima dan dospeca menice na naplatu. MS * t * p E = --------------------- ES = MS – E 360 * 100 Kk = 360 / p Kk E = -------Kb

Posto se u toku jednog dana od korisnika sredstava primi vise menica na eskont ciji su rokovi dospeca razliciti, neophodno je pri tome eskont izracunati na osnovu kolicnika izmedju kamatnog broja i kamatnog kljuca. Radi pravilne primene eskontnog kredita potrebno je preduzeti sledece bankarske radnje: 1. podneti zahtev za eskontni kredit 2. utvrditi obostrani ekonomski interes ( ponudjaca menice i eskontera ) 3. utvrditi visinu eskontne stope i datuma eskonta 4. prikupiti podatke o bonitetu ostalih menicnih duznika 5. utvrditi ukupni menicni iznos i broj menica 6. utvrditi sedista banke kod koje je domicilirana menica 7. utvrditi datume dospeca menica 8. utvrditi osnove po kojem su pribavljene menice 9. utvrditi nacin isplate menicne mase. Nakon izracunavanja eskontnog iznosa, strucna sluzba poslovne banke taj iznos odbija od menicne sume podnete na eskont, te tako umanjenu menicnu sumu isplacuje u korist podnosioca menice na eskont. Za poslovnu banku eskontni kredit je pozitivan jer se menicom pokriva celokupan iznos kredita. 96. AKCEPTNI I AVALNI KREDIT AKCEPTNI KREDIT Akceptni kredit predstavlja specifican bankarski kratkorocan kredit. Kod ovog kredita, poslovna banka ne odobrava odmah komitentu kredit vec stavlja svoj potpis na menicu, cime povecava bonitet i kvalitet te menice i omogucuje emitentu menice da dobije kredit eskontovanjem menice ili kredit od neke druge domace odnosno inostrane

banke. Akceptiranjem menice poslovna banka postaje glavni menicni duznik ( trasat ), a emitent menice ( trasant ) stice vecu poslovnu sposobnost i mogucnost da obezbedi kredit jer iza njega stoji neka druga banka koja ima visok bonitet. Poslovne banke akceptiraju menice samo kreditno sposobnim komitentima sa kojima imaju izgradjene komitentske poslove. Potpisivanjem menice poslovna banka se obavezuje da ce sama isplatiti menicni iznos ukoliko to ne ucini emitent menice ( trasant ). Prema nasim pravnim normama poslovna banka akcept stavlja na lice menice i to popreko preko menicnog sloga, sa klauzulom prihvatanja, koja moze da glasi : prihvatam, priznajem, akceptiram, uz potpis banke – akceptanta. Za iznajmljivanje svog ugleda i potpisa na menici poslovna banka dobija odredjenu proviziju. Izdavalac menice se obicno opredeljuje za akceptiranje menice, kada robu moze dobiti na menicni kredit, uz akcept banke pri cemu je provizija daleko manja nego sto bi bila kamata na neki drugi kratkorocni kredit. Akceptni kredit se zakljucuje ugovorom izmedju poslovne banke i komitenta, pri cemu se definisu sledeci uslovi: 1. visina i iznos do koga ce poslovna banka potpisivati menicu 2. vremenski rok trajanja menice 3. oblik pokrica u slucajevima da poslovna banka iskupi menicu 4. visina provizije i ostalih troskova koji se naplacuju od komitenta za odobreni akceptirani kredit i sl. AVALNI KREDIT Avalni kredit predstavlja specifican oblik bankarskog kredita koji se obezbedjuje u obliku avala na menici. Ovaj kredit se ne odobrava u klasicnoj kreditnoj formi, vec u obliku posebne garancije na licu menice. Aval u sustini predstavlja menicno jemstvo jer avalista unosi u menicnu ispravu pismenu izjavu „kao jemac“, „kao garant“, „per aval“ kojom garantuje da ce neko od potpisnika menice (honorati ) ispuniti svoju menicnu obavezu. Avalista spada u red regresionih duznika sto znaci da se poverilac moze njemu neposredno obratiti ako glavni duznik ( akceptant ) odbije da isplati menicu. Davanjem avala poslovna banka se obavezuje da ce u slucaju da menicni duznik ne isplati obavezu menicnom poveriocu istu ona u celini izmiriti. Karakteristika menicnog avala jeste da se aval moze dati samo na ukupan menicni iznos. Iz ovog proizilazi da poslovna banka ne moze delimicno avalirati menicni iznos. U slucajevima kada banka kao avalista isplati dug umesto svoga komitenta, ista ima pravo da trazi povracaj isplacenog iznosa od komitenta. 97. KONTOKORENTNI KREDIT ( KREDIT PO TEKUCEM RACUNU ) ≡ jedan od najrasprostranjenijih oblika kreditiranja.

Preko tekuceg racuna se obavljaju knjizenja tekucih promena koje nastaju svakog dana na osnovu brojnih transakcija izmedju poslovne banke i vlasnika tekuceg racuna. U korist tekuceg racuna polazu se uplate od prodaje roba i usluga, a isti se zaduzuje kada bancin klijent placa kupljenu robu ili placa neke druge obaveze. ≡ Razlika izmedju ziro-racuna i tekuceg racuna, jeste sto se na ziro-racunu vode samo potrazivanja poverioca ( vlasnika ziro-racuna ) u odnosu na poslovnu banku, dok se na tekucem racunu vode i potrazivanja i dugovanja. ≡ Komitenti imaju sledece koristi : 1. poslovna banka vrsi poslove blagajnika za racun njihovih vlasnika – komitenata 2. komitenti se relativno brzo ukljucuju u bezgotovinski platni promet preko cekova 3. komitenti mogu u celini koristiti raspoloziva sredstva sa tekuceg racuna i to prema svojim potrebama ≡ Poslovne banke imaju sledece koristi: 1. mogu koristiti sredstva svojih komitenata na tekucim racunima 2. mogu slobodnim sredstvima svojih komitenata vrsiti kapitalisanje 3. tekuci racuni donose znacajan i stabilan izvor prihoda ( od provizije na ucinjene bankarske usluge ). Kreditiranje po osnovu tekuceg racuna je jednokratno u uslovima kada se kredit od strane banke odobrava za obavljanje samo jednog posla, odnosno jedne grupe poslova. Kreditiranje po osnovu tekuceg racuna moze biti i u obliku revolving kredita, kada se odobravaju krediti za pokrivanje potreba komitenata u jednom odredjenom vremenskom periodu. Izmedju revolving kreditiranja po osnovu tekucih racuna i revolving kredita postoji razlika, u prvom redu, zbog toga sto je kod tekucih racuna ( revolving kreditiranja ) prisutno stalno priticanje i odlivanje sredstava, a kod revolving kredita to nije slucaj. Pre nego sto odobri kredit po tekucem racunu, poslovna banka je duzna da ispita kreditnu sposobnost doticnog komitenta. Ugovor o kreditu po tekucem racunu se zakljucuje na obrascu koji daje poslovna banka, a koji sadrzi sledece elemente : 1. visinu kredita ( iznos preko kojeg tekuci racun ne moze preci u dugorocno stanje ) 2. vrstu i visinu pokrica za odobreni kredit 3. mogucnost otkaza kredita 4. visinu kamate i provizije za neiskorisceni deo kredita 5. namenu koriscenja kredita i sl. Kredit se odobrava privrednom subjektu kao okvirni iznos moguceg zaduzenja na tekucem racunu kod poslovne banke i to za period od sest do dvanaest meseci. Komitent kome je odobren okvirni iznos sam angazuje onoliko kreditnih sredstava koliko mu je

potrebno za tekuce poslovanje. Komitent placa kamatu samo na neiskorisceni deo kredita, dok na neiskoriscecni deo placa umerenu proviziju. Kredit po tekucem racunu posebno je primenljiv kao oblik kreditiranja tamo gde proizvodnja i realizacija nisu dovoljno sinhronizovane. Njegova racionalnost dolazi do izrazaja iz razloga sto komitent nema potrebe da veze znacajne iznose kreditnih sredstava i u periodima sezonske oscilacije, dok se kamata obracunava samo na saldo iskoriscenog kredita. 98. LOMBARDNI KREDIT - predstavlja bankarski kratkorocni kredit koji se duznicima odobrava na osnovu zalaganja trajnih i vrednijih pokretnih stvari na odredjeno vreme uz naplatu kamate. Poslovne banke koje odobravaju kredite po osnovu zaloge uzimaju kao zalogu samo one hov koje su registrovane i upisane na berzama. Poslovne banke mogu umesto robe da kao zalogu prihvate odredjena dokumenta ( konosman, skladisnicu, tovarni list itd. ) - karakteristike po kojima se razlikuje od drugih bankarskih kredita: 1. kod lombardnog kredita banka nije zainteresovana za kreditnu sposobnost duznika, nego za bonitet zaloge 2. lombardni kredit se odobrava u vrednosti zaloge i to u visini 60 % do 80 % vrednosti zaloge. 3. poslovne banke su duzne da sa paznjom dobrog privrednika ( vlasnika ) brinu o zalozenim stvarima. 4. ukoliko duznik na vreme ne vrati kratkorocni kredit, niti nakon poziva banke da isto ucini, tada se banka ovlascuje da zalogu izlozi javnoj prodaji . 5. kod lombardnog kredita kamatna stopa je nesto veca od eskontne stope i od kamate po tekucem racunu, iz razloga sto se od banke zahteva da izvrisi vise aktivnosti. Lombardni krediti su posebno znacajni za vlasnike hov jer se putem njih dobija kratkorocni kredit a da se pri tome hov ne prodaju ispod trzisne vrednosti. 99. RAMBURSNI KREDIT - predstavlja kombinaciju akceptnog kredita, lombardnog kredita i robnog dokumentarnog akreditiva. U odobravanju ovog kredita ucestvuje vise banaka iz zemlje i inostranstva. Rambursni kredit predstavlja akceptni kredit koji banka otvara uvozniku uz pokrice na njeno ime prenesenih robnih dokumenata ( konosman ) i drugih pratecih dokumenata. Osnovni cilj upotrebe rambursnog kredita jeste u podsticanju i olaksavanju razvoja spoljne trgovine. Rambursnim kreditom se otklanjaju nepoverenja na strani izvoznika, na strani uvoznika i poslovne banke. Izvoznik se obezbedjuje da ce mu roba biti placena, dok se

prodavac – izvoznik. To je indirektni ramubursni kredit i on je najvise primenljiv u praksi. U praksi postoje tri nacina odobravanja rambursnog kredita.uvoznik obezbedjuje da ce mu roba biti isporucena ta da moze istu i unapred platiti. . rambursni kredit odobrava banka u zemlji uvoznika Prema trecem nacinu. Kredit odobrava banka u zemlji izvoznika ( po njenom nalogu) Prema drugom nacinu. rambursna banka u trecoj zemlji 4. banka kupca – uvoznika u zemlji uvoznika 3. Poslovna banka se obezbedjuje zalogom da ce njena menicna obaveza biti na vreme isplacena. Da bi se realizovao rambursni kredit. putem kojeg se predvidja da ce se placanje izvrsiti menicom akceptiranom od neke poznate rambursne banke u trecoj zemlji. neophodno je prethodno zakljuciti ugovor izmedju kupca. Prema prvom nacinu. Odobravanje rambursnog kredita u zemlji izvoznika i zemlji uvoznika spada u grupu direktnih rambursnih kredita. rambursni kredi se odobrava od strane dobro poznate banke u nekoj trecoj zemlji. kupac – uvoznik 2. ramb. banka prodavca – izvoznika u zemlji izvoznika 5.uvoznika i prodavca – izvoznika. U indirektnim rambursnim kreditima ucestvuju : 1.

uvozniku 7 RA Urucivanje dokumenata (konosmana ) Rambursnoj banci 4 Ba 3 Urucivanje dokumenata (konosmana ) banci izvoznika . ≡ Placanje se vrsi onog momenta kada prodavac – izvoznik dokaze da je robu ukrcao u brod. ≡ Prodavac –izvoznik po ukrcavanju robe na brod predaje dokumenta svojoj banci u Singapuru pri cemu od nje dobija akceptiranu menicu koju moze koristiti kao sredstvo placanja. ( Ban Urucivanje dokumenata (konosmana ) banci . ≡ Obaveza domace banke je da zakljuci ugovor o rambursnom kredtu sa bankom u trecoj zemlji. ili ako ih nema. moze je eskontovati kod druge banke ili o roku naplatiti kod rambursne banke. putem kojeg se toj banci dostavlja vucena menica na akcept. tada na teret odobrenog kredita.izvoznika ( banci u Singapuru ) s nalogom da se akceptirana menica uruci prodavcu – izvozniku. Ugovorom se regulise placanje robe u evrima preko poznate Nemacke banke „eutsche Bank“ u Frakfurtu. tek posto isti ukrca robu na brod i dostavi potrebna dokumenta koja glase na rambursnu banku. ≡ Po zakljucivanju kupoprodajnog ugovora. otvori rambursni kredit kod poznate Nemacke banke. ≡ Rambursna banka po dobijanju vucene menice istu akceptira i dostavlja banci prodavca . kupac – uvoznik daje nalog svojoj banci „Vojvodjanska banka „.Finansijski tok Ram Urucivanje dokumenata 8 (konosmana ) kupcu -uvozniku Primer ≡ Kupac – uvoznik ( „Solid“ Subotica ) radi kupovine visoke modne obuce zakljucuje kupoprodajni ugovor sa prodavcem – izvoznikom („ Ledercenter“ – Verona ) . da na teret njegovih sredstava.

nastaje odobravanjem kredita od strane banke.najcesce se koristi u veletrgovini pri otkupu odredjene robe na terenu. ≡ Banka kupca – uvoznika po prijemu dokumenata od rambursne banke ista urucuje kupcu – uvozniku radi preuzimanja prispele robe. odnosno ako nije pokrice primljeno tada ceka da isto stigne pa da se tek potom dokumenta salju banci kupca – uvoznika. Za svoju uslugu posredovanja. kako veletrgovina ne bi cekala sa naplatom prodate robe sve dok se roba ne isporuci krajnjem korisniku. banka uvoznika. Banka po prijemu tovarnog lista i drugih dokumenata od prodavca vrsi naplatu protuvrednosti robe uz pozivanje kupca da njoj izvrsi isplatu vrednosti robe i da preuzme od nje dokumenta. 100. . uz obavezu da krajni korisnik kredita toj banci uruci odredjena dokumenta ( tovarni list ) putem kojih ce banka u celosti ili delimicno raspolagati odredjenom vrednosti robe. rambursna banka i banka izvoznika naplacuju proviziju. FINANSIJSKI TO VINK K ugovor Tovarni 1 .prodavac robe zakljucuje ugovor sa bankom u kojem navodi da ce banci po utovaru robe dostaviti dokumenta ( tovarni list ) a da banka za uzvrat isplati prodavcu protuvrednost robe. . zdruziti. . VINKULACIONI KREDIT Naziv potice od latinske reci vinculare koja znaci spojiti.≡ Primljena dokumenta banka prodavca – izvoznika dostavlja rambursnoj banci koja nakon indosiranja salje dokumenta banci kupca – uvoznika. odnosno obavezati.

predstavlja dugorocni kredit koji se odobrava uz pokrice nepokretne stvari. iznos hipotekarnog kredita 2. vec se rok utvrdjuje sporazumno i krece se od 10 do 30 godina. Visinu kamate za dati hipotekarni kredit odobrava banka i to prema visini vazecih kamata na finansijskom trzistu za dugorocne kredite. Pravo vlasnistva na zalozenu nekretninu se ne menja (dok traje hipotekarni kredit ). pravo otkazivanja hipotekarnog kredita. uz saglasnost duznika. rok vracanja hipotekarnog kredita 4. Svaki hipotekarni kredit treba da sadrzi sledece elemente : 1. Po pravilu. hale. nacin isplate hipotekarnog kredita 5. gradiliste itd. Radi zastite od eventualnog rizika ( zbog smanjenja vrednosti nepokretne imovine ) hipotekarni kredit se odobrava u manjem iznosu nego sto je trzisna vrednost doticne nepokretne imovine. HIPOTEKARNI KREDIT . Hipotekarni kredit se otplacuje na dva nacina : 1. Predmet hipoteke mogu da budu : industrijski objekt. nego se vlasniku nekretnine ogranicava pravo raspolaganja tom nekretninom (kako se ne bi nekretnina otudjila u vremenu dok traje kredit ). jer poverioca ( banku ) interesuje samo bonitet nekretnine koja predstavlja predmet zaloge. To je realan kredit. fiksnom otplatom – kredit se otplacuje u potpunosti i to na nacin koji je odredjen za njegovu isplatu . Pravo zaloge se ostvaruje tako sto se u visini odobrenog kredita uknjizava u zemljisne knjige pravo vlasnistva poverioca nad nepokretnom stvari. U vremenskom periodu dok traje pravo zaloge. zgrade. poljoprivredno zemljiste. Za hipotekarne kredite ne postoji propisan rok vracanja.101. iznos hipotekarnog kredita odobrava se u visini 50 – 70 % od trzisne vrednosti nepokretne imovine. vlasniku nepokretne imovine se zabranjuje da vrsi aktivnosti koje bi mogle uticati na smanjenje vrednosti zalozene imovine. stanovi. visinu kamatne stope po hipotekarnom kreditu 3.

a to trece lice banka ne zeli da prihvati kao svog duznika. 2. davaoce hipotekarnog kredita je karakteristicno da nemaju pravo otkazivanja kredita. gestor banka koja u ime clanova konzorcijuma rukovodi njegovim radom 4. nacin snosenja rizika clanova konzorcijuma. KONZORCIJALNI KREDIT .predstavlja dugorocni bankarski posao kojim se obezbedjuju novcana sredstva ( u zemlji i inostranstvu ) od strane vise banaka za finansiranje izgradnje krupnih investicionih objekata. U tim uslovima poslovne banke potpisuju ugovor o povezivanju u konzorcijum uz naznaku cilja i svrhe organizovanja konzorcijuma ( nije pravno lice ). prava i obaveze clanova konzorcijuma 6. tada banka ima pravo da svoje potrazivanje naplati prisilnim putem ( prodaja na licitaciji ) ili da uvede kod duznika prinudnu upravu. Medjutim. a otplata povecala. 102. da bi se otplatom kredita kamata smanjivala. Ukoliko duznik na vreme ne isplati odredjene rate. . Poslovne banke mogu odobravati. organiz upravljanja poslovima konzorcijuma 5. pored dugorocnih i kratkorocne konzorcijalne kredite ( na kraci rok ) za finansiranje potreba u obrtnim sredstvima preduzeca i isporuke robe za izvoz. banke i druge specijalizovane finansijske organizacije koje osnivaju konzorcijum ( clanovi konzorcijuma ) 3. infrastrukturu i realizaciju odredjenih drugih poslova. Ovaj oblik plasmana dugorocnih sredstava proizilazi iz medjubankarske saradnje. . Za banke.banke pribegavaju ovom kreditu kada ulaganje sredstava prevazilazi finansijsku mogucnost jedne poslovne banke. Sadrzi i kamatu.anuitetskom otplatom – na osnovu amortizacionog plana u tromesecnim ili polugodisnjim ratama. Hipotekarni duznik ima pravo otkazivanja kredita sa otkaznim rokom najmanje od sest meseci. koja je na pocetku veca od otplate glavnice. . Ugovorom o osnivanju bankarskog konzorcijuma utvrdjuju se: 1. banke mogu to pravo steci u slucajevima : ≡ kada duznik ne vraca na vreme predvidjene rate kredita ≡ kada duznik proda nepokretnu imovinu trecem licu. vremenski rok trajanja konzorcijuma i nacin njegovog prestanka 7.razlikuje se od drugih bankarskih kredita po tome sto su kod njega ukljuceni kao kreditori dve ili vise banaka. ciljevi osnivanja konzorcijuma 2. ≡ Kada nastane promena u vrednosti zalozne imovine ( njeno smanjenje ) u odnosu na njenu prvobitnu procenjenu vrednost.

operativni rizici. rizici likvidnosti 2. mesoviti sekretarijat konzorcijuma – izvrsni organ. gestor banka – neposredne poslove konzorcijuma clanovi poveravaju jednom clanu koji se naziva gestor banka. „Retail bankarstvo“ polazi od : . 3. Zadatak – priprema konkretne predloge za rad upravnog odbora konzorcijuma. Sastoji se iz dva nacionalna dela sekretarijata. Stara se o svim odredbama ugovora. rok vracanja kredita 4.Bankarski konzorcijum moze biti povremenog ili trajnog karaktera. 4. Svaka banka clanica treba da ima svog predstavnika u upravnom odboru. dok se trajni osniva kod poslova dugorocne poslovne kooperacije i specijalizacije. nosilac je ostalih poslovnih aktivnosti konzorcijuma. Bankarski konzorcijum ima sledece organe : 1. 3. emituje obveznice. konzorcijuma za preuzimanje i plasman hov ( rizik i zarada pripadaju konzorcijumu ) 2. od osnivanja do postojanja konzorcijuma. Povremeni konzorcijum se osniva kod „ad hok“ poslova ( izgradnja naftovoda ). pojedinacno ucesce banaka u odobravanju kredita 3. iznos kredita koji se odobrava 2. Sto se tice rizika pri odobravanju konzorcijalnog kredita. prisutni su: 1. konzorcijuma za plasman dugorocnih kredita ( ucestvuje vise banaka sa kreditnim potencijalom) 3. Vodi pregovore u vezi dobijanja kredita iz inostranstva. Poslovne banke koje zajednicki odobravaju konzorcijalni kredit zakljucuju medjusobni ugovor kojim se blize odredjuje: 1. 2. konzorcijuma za osnivanje ili saniranje preduzeca. rizici deviznog kursa U poslednje vreme u praksi su sve vise prisutni regionalni bankarski konzorcijumi ( Retail banke ) koji obuhvataju vodece banke na njihovim domicilnim finansijskim trzistima. Bankarski konzorcijumi mogu biti u obliku: 1. upravni odbor – najvisi organ. konzorcijuma za odobravanje garancija 5. konzorcijuma za regulisanje kursa hov ( intervenise kada pada kupovni i kada se povecava prodajni kurs ). iznos kamate i provizije za odobreni kredit. rizici kamatnih stopa 5. operativni rizici 4.

5. 6. preduzeca . s tim da dobija kamatu i preuzima rizik celokupnog posla ( naplate potrazivanja). Druga grupa autora – dobit po emitovanim akcijama. 4. forfeting je pogodan za finansiranje izvoza kapitalnih dobara sa kreditnim rokom od nekoliko godina. koji je pogodan za finansiranje izvoza potrosnih dobara ( sa kreditnim rokom od 90 do 180 dana ). 103.1. 2. akreditiv sa odlozenim placanjem ) cime ona preuzima rizik naplate tog potrazivanja. Ova tvrdnja se potkrepljuje cinjenicom da korp. a koje poticu po osnovu isporuke robe i usluga ( uglavnom iz izvoza ). FORFETING KREDITI Forfeting predstavlja kupovinu obaveza koje dospevaju u narednom vremenskom periodu. 3. preduzeca su podeljena. performansno orijentisanog korporativnog liderstva izgradjenog marketinga i izgradjene strategije prodaje efikasnih kanala distribucije usluga efikasnog upravljanja troskovima savremene informacione tehnologije superiorne kreditne politike banaka. Za razliku od faktoringa. Za prvi cilj se ne moze reci i da je osnovni cilj korp. CILJEVI KORPORATIVNOG PREDUZECA Misljenja oko osnovnog cilja korp. Jedna grupa autora – cilj maksimiranje profita. Banka koja vrsi forfetiranje odobrava kredit iz svog kreditnog potencijala kao i kod drugih poslova. 104. Tehnika forfetiranja se sprovodi tako sto banka ( forfeter) otkupljuje potrazivanje koje ima izvoznik prema nekom trecem licu ( menicu. preduzeca jer je manje sveobuhvatan od drugog cilja. Na taj nacin izvoznik neko svoje dugorocno potrazivanje pretvara u gotovinu i odrzava tekucu likvidnost. Forfeting pokriva : politicki rizik – odnosi se na vanredne drzavne mere i politicke incidente transferni rizik – nastaje kada drzavni organi ne zele da izvrse placanja u ugovorenoj valuti valutni rizik – kada se placanje vrsi u razlicitoj valuti u odnosu na domicilnu valutu izvoznika komercijalni rizik – nespremnost duznika da izvrsi dospelo placanje. Buduci prilivi su u obliku trgovacke menice ili promisori note (duznik istu izdaje u korist kreditora ). Forfeting predstavlja oblik srednjorocnog ili dugorocnog finansiranja izvoznih poslova. bez prava regresa na bilo kog ranijeg vlasnika potrazivanja.

2.u uslovima nedostatka profita. Zato bi efekte trebalo procenjivati u odnosu na njihov ocekivani povrat i rizik. d) u obliku smanjene vrednosti i e) obliku stabilnosti apsolutne vrednosti dividende. Vrednost akcije se iskazuje putem trzisne cene obicne ( redovne ) akcije u korp. Vrednost akcije zavisi od odluke preduzeca: da li ce se opredeliti za : a ) dugorocno investiranje . Ako je prisutna optimalna kombacija sve tri odluke. mogu emitovati nove akcije i iskoristiti doticne prihode za investiranje u drzavne obveznice. tada se moze reci da je odluka o investiranju ( dugorocnom ulaganju ) najvaznija od napred navedene tri odluke.Korporativno preduzece bice manje ili vise rizicno u zavisnosti od odnosa izmedju duga ( kreditne zaduzenosti ) i sopstvenog kapitala. c) u obliku iskupa akcija. Odluka o dividendi se odnosi na procenat zarada koji se isplacuju akcionarima : a) u novcanom obliku . preduzeca trzisna cena njegove akcije. Ako se posmatra tezina pojedine odluke. 105. preduzecu.. uz prenos svojih potrazivanja i dugovanja na maticno preduzece u korporaciji. Svaka odluka o investiranju sadrzi rizik. Odluka o finansiranju ( kratkorocno ulaganje ) predstavlja determinisanje najbolje kombinacije finansiranja ili strukture kapitala doticnog preduzeca. a drugo ( ili druga) preduzece je prestalo postojati. da li ocekivanu dobit po akciji vremenski naplatiti nakon vremenske distance ili b. rizikom (neizvesnoscu ) ocekivane dobiti. . jer ce se efekti od iste realizovati u buducnosti. SPAJANJE PREDUZECA I STICANJE VLASNISTVA NAD KORPORATIVNIM PREDUZECEM Spajanje preduzeca u korporaciju predstavlja kombinaciju dva ili vise preduzeca. Treca grupa – cilj je da stvori vrednost svojim akcionarima. Zakljucak je da je osnovni cilj korp. od kojih je jedno preduzece ostalo nepromenjeno. b) kratkorocno investiranje ili c ) dividendu. Ni drugi cilj ne moze predstavljati prikladan cilj korporativnog preduzeca jer je ogranicen sa dva faktora : 1. istu naplacivati godisnje u umanjenom iznosu ostvarene dobiti. vremenskim rasporedom ( distanci ) ocekivanog povrata – ukazuje da je investitor u dilemi : a. tada se moze sa izvesnom sigurnoscu tvrditi da ce akcionarima porasti vrednost njihovog preduzeca. b) u obliku datih akcija. Odluka o investiranju teba da sadrzi promenu namene ulozenog kapitala i to posebno u uslovima kada ne postoji ekonomska opravdanost za ulozeni kapital.

barem sa 80 % akcija doticnog preduzeca. Ako se preduzece kupuje novcanim sredstvima ili nekim drugim instrumentima placanja. Zbog oporezivanja doticne transakcije nuzno je da preduzece koje se prodaje utvrdi povecanje ili smanjenje vrednosti svog kapitala. Svaka kupovina preduzeca zahteva evidentiranje realne („opipljive“) imovine po trzisnim vrednostima doticnog preduzeca. Vlasnistvo nad preduzecem moze se steci putem kupovine njegovih sredstava ili kupovinom obicnih akcija. Prilikom kupovine akicija od preduzeca koje se prodaje. U takvim uslovima vrednost novonastalog preduzeca jednaka je zbiru vrednosti pojedinih delova preduzeca uvecanih za sinergetski efekat koji ce se pojaviti u buducem vremenskom periodu. Konsolidacija je najcesce prisutna kada se udruzuju dva preduzeca koja su priblizno iste velicine. Preduzece koje se prodaje ( prodaje se deo preduzeca ) moze opstati samo u slucajevima ako zadrzi novac ili akcije koje su rezultat prodaje. preduzece kupac svaku kupovinu drugog preduzeca tretira kao investiciju. Sa racunovodstvenog aspekta. tada prodato preduzece ( preko prodatih akcija ) postaje sastavni deo preduzeca kupca. tada je nuzno takvu transakciju oporezovati i to na teret preduzeca ili na teret akcionara. a preduzece kupac postaje vlasnik njegove imovine i obaveza. Ukoliko je kupljena cela imovina drugog preduzeca. Ako je placena premija iznad evidentirane vrednosti ( trzisne vrednosti imovine ). Kupljeno preduzece prestaje da postoji . U slucajevima kada su dva preduzeca razlicite velicine umesto konsolidacije prisutno je njihovo spajanje. Imovina se moze kupiti novcem ili putem akcija. Npr. . konsolidacija predstavlja kombinaciju dva ili vise preduzeca pri cemu nastaje potpuno novo preduzece.b = Va + Vb + Se Za preduzece koje kupuje neko drugo preduzece karakteristicno je da moze kupiti svu imovinu ili deo imovine drugog preduzeca. neophodno je da preduzece kupac raspolaze nakon sprovedene transakcije.Za razliku od spajanja preduzeca. ista se odrazava kao neopipljiva imovina u bilansu stanja kupca i ista se mora odbiti od njegovih buducih prihoda. Stara preduzeca prestaju da postoje uz zamenu njihovih obicnih akcija sa akcijama novonastalog preduzeca. Spajanjem preduzeca A i preduzeca B. U slucajevima kada preduzece kupac kupuje akcije drugog preduzeca. moze se iskazati vrednost novonastalog preduzeca na sledeci nacin: Va. tada prodato preduzece postaje samo korporacijski deo novonastale korporacije.

pitanje je da li ce se isti moci iskoristiti ako se doticno preduzece ne spoji sa nekim drugim preduzecem. onda je opravdano da dodje do spajanja preduzeca B sa preduzecem A. podici na efikasniji nivo rad marketing sluzbe. vec se evidentira 3 godine unazad i prenosi se 15 – est godina unapred ( radi isplate pokrica ). Vertikalno spajanje dva preduzeca podrazumeva sirenje njihove aktivnosti prema potencijalnom potrosacu. Kombinacijom dva preduzeca moguce je eliminisati dvostruke masine. neophodno je pored pocetnog uticaja neto dobiti po akciji.= akcija po trz. Pozitivni efekti spajanja dva preduzeca mogu se ostvariti na najvisem nivou unutar horizontalnog spajanja preduzeca koji pripadaju istoj privrednoj grani. Projektovan rast dobiti po akciji moze biti: . ako se ocekuje da neto dobit po akciji preduzeca B raste po visoj stopi od neto dobiti po akciji preduzeca A. Spajanjem gubitacnog preduzeca sa profitabilnim preduzecem moguce je. Pri takvim efektima poslovanja se kaze : da novonastalo preduzece ima vecu vrednost od zbira vrednosti njegovih delova (matematicki iskazano 2+2= 5 ). ili .Da bi se stekla realna slika moguceg poslovnog potencijala preduzeca koje se kupuje.produkt sinergetskih efekata koji su rezultat spajanja dva korporacijska preduzeca. Na taj nacin se kompenzira ( smanjuje ) oporezovani prihod tekuce godine sa poreskim gubitkom. UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM PREDUZECEM . U visokorazvijenim zemljama trzisnog nacina privredjivanja poreski gubitak se ne anulira. Svrha spajanja dva preduzeca moze biti : povecanje prodaje putem dominacije novonastalog preduzeca na trzistu. Trzisna cena po akciji preduzeca kupca * Broj ponudjenih akicija odnos razmene ------------------------------------------------------------------------------. izvesti i projekciju buduceg rasta neto dobiti po akciji.produkt ocekivanog rasta neto dobiti po akiciji preduzeca koje se kupuje. da se prenoseni iznos poreskog gubitka racionalno iskoristi. jer su prisutni zajednicki sinergetski efekti. smanjiti broj prodajnog osoblja. U slucajevima kada neko preduzece ima poreski gubitak koji je prenosiv u buduci vremenski period. 106. odnosno delatnosti. odnosno prema izvorima sredstava. Primera radi. cenama Trzisna cena po akciji preduzeca prodavca Or (a) Akcionari preduzeca kupca imaju povoljnu situaciju ukoliko je odnos izmedju trzisnih cena akcija i neto dobiti po akciji u njihovom preduzecu veci od tog istog pokazatelja u preduzecu koje se kupuje. racunovodstvene i finansijske sluzbe. Motivi za spajanje preduzeca cesto su predstavljeni i putem poreza. Kod vertikalnog spajanja veca je kontrola i distribucija prodaje.

Pri tome se regulise nacin zastupanja i zahtev od korporativnog preduzeca da obavestava akcionare putem zastupnicke poste. Potpisivanjem punomoci akcionar prepusta svoje glasacko pravo nekoj drugoj osobi.U onoj meri u kojoj su vlasnici obicnih akcija i vlasnici korporativnog preduzeca. akcionar ima mogucnost da kumulira glasove i da ih poveri manjem broju direktora koji se biraju. ≡ Klasa B – moze imati superiornu glasacku snagu uz prisutno inferiorno pravo kod raspodele dividende. U zavisnosti od organizacije korporacije. Kod manjih korporativnih preduzeca dato je direktno pravo vlasnicima da upravljaju sa preduzecem. U vecini slucajeva korporacije zadrzavaju za sebe klasu B obicnih akcija. a putem njega i poslovodstvo koje kontrolise poslovanje doticnog preduzeca.+ 1 upravnog odbora ) Ukupan broj direktora koji ce se birati uzvecan za jedan U praksi su prisutni slucajevi gde poslovodstvo korporacije izbegava prisustvo manjinske interesne grupe akcionara u upravnom odboru. i to cini smanjenjem broja direktora u upravnom odboru korporacije. ≡ Klasa A – moze imati slabiju glasacku snagu uz prisutno pravo prvenstva kod raspodele dividende. a klasu A usmeravaju na finansijsko trziste. Kod kumulativnog nacina glasanja. U cilju zadrzavanja kontrole nad poslovodstvom korporacije prisutne su razlicite klase obicnih ( redovnih ) akcija. odnosno putem punomoci za zastupanje akcionara. Ako je prisutan vecinski glasacki sastav .tada akcionari imaju jedan glas za svaku akciju koju poseduju i u obavezi su da glasaju za svaki direktorski polozaj koji je otvoren. Ukupan broj odredjeni broj Broj akcija za izbor emitovanih akcija * trazenih direktora direktora ( clanova = ------------------------------------------------------. zavisi i njihovo pravo da biraju upravni odbor. upravni odbor ( broj direktora ) se moze birati vecinskim ili kumulativnim glasackim sastavom. Upravljanje korporativnim preduzecem podrazumeva direktno ucesce akcionara na godisnjoj skupstini korporativnog preduzeca. Sve obicne akcije se mogu klasifikovati u skladu sa prihodom korporacije i glasackom snagom akcionara. Kumulativnim nacinom glasanja stvara se mogucnost da i manja interesna grupa akcionara utice na izbor odredjenog broja direktora ( clanova upravnog odbora ). .

Na ovaj nacin se preduzece kupac iskljucuje iz posla uz isplacenu premiju. Ponuda na tenderu predstavlja ponudu kupovine akcija drugog preduzeca po fiksnoj ceni. Realizacija ponude putem tendera vrsi se u novcu ili akcijama uz prisustvo premije i provizije za akcije koje se nude brokerima za njihovo posredovanje u poslu. Na taj nacin se grupa akcionara ( prodavci akcija ) obavezuje da u odredjenom vremenskom periodu nece povecati svoj udeo u kapitalu. . Moguce je umesto jedne ponude na tenderu ponuditi dve diferencijalne ponude. Na ovaj nacin se stvaraju obaveze prema preduzecu kupcu da isplati visu cenu kupljenih akcija. ukoliko zeli vecinski paket akcija. da su voljni ponovo kupiti akcije uz premiju koja je iznad trzisne cene akcija. Putem primljene ponude na tenderu preuduzece kupac izbegava susret sa poslovodstvom korporacije i izbegava pregovor oko kupovine preduzeca. Menazment korporativnog preduzeca preduzima veci niz mera za zastitu maticnog preduzeca od moguceg preuzimanja kontrole ( upravljanja ) od strane drugog preduzeca ( kupca ). Ovaj oblik kupovine akcija naziva se „ucena zelene boje“ ( greenmail ) pri cemu preduzeca prodavci upucuju preduzecu kupcu ponudu. Ponuda putem tendera se objavljuje u finansijkim casopisima i novinama. 107. Druga diferencijalna ponuda je po nizim cenama akcija i slozenijim oblicima placanja. RESTRUKTUIRANJE KORPORATIVNOG PREDUZECA ODVAJANJEM I STVARANJEM NOVOG PREDUZECA Odvajanje preduzeca ili dela preduzeca od korporacije moze biti prisilno i dobrovoljno.Kupovina akcija moze da se realizuje i putem ponude na tenderu. Cena ponude akcije obicno se odredjuje znatno vise iznad trzisne cene akcije. Prva diferencijalna ponuda predstavlja kontrolni paket akcija korporacije koje su atraktivne po ceni ili po oblicima placanja. Odredba „zlatni padobran“ stiti isterese akcionara u preduzecu koje se prodaje. Postoje slucajevi kada preduzeca prodavci ugovaraju vremensko ogranicavanje povecanja paketa akcija sa zainteresovanim kupcima. Upravnom odboru se ostavlja mogucnost da u svakom momentu iskupi prava i tako zadrzi kontrolni paket nad korporativnim preduzecem. Odredba poznata kao „otrovna pilula“ nastoji da uputi potencijalnog kupca preduzeca na direktne pregovore sa upravnim odborom prodavca korporativnog preduzeca.

preduzeca.nego u slucaju kada se vrsi prodaja samo dela korp. Antimonopolisticke mere se donose kako ne bi doslo do suvisne koncentracije kapitala u odredjenim korporacijama. povecace se vrednost akcija 2. Motivi za stvaranje novog preduzeca su razliciti. Ocito je da se ostvaruje manji efekat prodajom korp. Na taj nacin : 1. preduzeca. ≡ Dobrovoljno odvajanje predstavlja dobrovoljnu odluku poslovodstva preduzeca. Kao sto su prisutni sinergetski efekti kod spajanja preduzeca.≡ Prisilno odvajanje preduzeca je produkt delovanja antimonopolskih mera koje donosi Vlada doticne drzave. Prilikom stvaranja novog preduzeca akcionari ne placaju porez vec to cine kada se akcije prodaju na trzistu. koje su podobne za trgovinu na trzistu kapitala. Poreska politika moze imati uticaj na donosenje odluke pri odvajanju preduzeca. c) transfer kapitala. Odredjena operacija moze biti vise vredna naekom drugompreduzecu. tada se njegovom prodajom realizuje vrednost navedene poreske olaksice. Preduzeca nije karakteristicno da se aktiva moze prodati vecem broju kupaca. Ako korporacija nije u stanju da upotrebi prenesene stavke gubitka u poreske svrhe tada je sasvim ispravno doneti odluku da se odvoji preduzece ili deo preduzeca. Odluka o prodaji preduzeca ili dela preduzeca temelji se na stvaranju vrednosti za akcionare korp. Umesto transfera kapitala vrsi se deoba akcija doticnog dela preduzeca akcionarima preudzeca i to proporcionalnim putem. Za prodaju korp. d) poreska politika i sl. Stvaranje novih preduzeca iz korporacije nastaje donosenjem odluke o odvajanju dela preduzeca koje postaje samostalni privredni subjekt. da aktiva ( imovina ) ima visu vrednost pri prodaji. Stvaranjem novog preduzeca ne vrsi se prodaja dela prethodnog preduzeca za novac ili hov. upotpunice se trgovina akcijama na trzistu . nego sto je ista vredna za doticnu korporaciju. Bitan element pri donosenju odluke jeste. preduzeca kao celine . Stoga je to drugo preduzece spremno platiti visu cenu akcija u odnosu na sadasnju vrednost akcija. Placanje se obavlja u vidu novca ili hov. b)potcenjivanje vrednosti preduzeca. Novonastalo preduzece postaje potpuno odvojeno preduzece sa vlastitim akcijama. Sa novim preduzecem nece upravljati „roditeljsko“ preduzece vec ce ono samo upravljati sopstvenim poslovnim operacijama. Razlozi mogu biti : a) dobici na efikasnosti. da bi se po osnovu takve prodaje ostvarila i veca njena vrednost. tako su prisutni i sinergetski efekti kod odvajanja preduzeca ( 4 – 2 = 3 ). nego sto je sadasnja vrednost ocekivanog toka novca kojeg ona stvara.

440 890 1. kamate na tudja sredstva ( br.080 7.000 2. EBIT ( dobit pre odbitka kamata i poreza ) stopa pokrica kamate = ----------------------------------------------------------kamata na dug ( kredit ) EBIT (dobit pre odbitka preza i kamata ) Stopa pokrica otplate duga = ------------------------------------------------------------Otplacena galvnica duga (kredit) Kamata + -------------------------------------------- . kamatu placenu po 300 akcija 200 200 : glavnicu osnovu kredita.080 9.45 $ 5.dobit vlasnika tok preduzeca u( stanju da pokrije fiksne troskove. Primena ove analize podrazumeva odredjivanje tacke pokrica ili tacke indiferencije u kojoj se seku linije obicnih i preferencijalnih akcija. Dobit po akciji ( 8/9 ) EPS 4.400 1.400 2.400 2. Elementi emitovanje obicnih akcija emitovanje preferencijalnih akcija ( 000 $ ) Kreditno zaduzenje 1. Nezaobilazan elemenat u izracunavanju pokrica fiksnih troskova je EBIT analiza. ocekivana dodatna sredstva Za razvoj preduzeca “Apatinska pivara” 5. odnosno linije obicnih akcija i kreditnog zaduzenja korporativnog preduzeca. dobit pre odbitka poreza 2.440 1. EPS ANALIZA treba da pruzi odgovor na pitanje da li je buduci novcani 8.000 5.400 3. 1 * 12 % ) 600 4.3.8 $ 4. Brojkredita. Fleksibilnu strukturu kapitala je moguce postaviti putem EBIT – EPS analize. Ova analiza polazi od odnosa izmedju dobiti pre odbitka kamata i poreza (EBIT) i dobiti po akciji (EPS).800 5. EBIT – EPS ANALIZA U FUNKCIJI STRUKTURE KAPITALA KORPORATIVNOG PREDUZECA Obaveza menadzmenta u korporativnom preduzecu jeste da uspostavi sto je moguce fleksibilniju strukturu kapitala koja ce se moci prilagoditi alternativnim metodama finansiranja. Neto. neto-dobit ( 4 – 5 ) 1. dividendu na preferencijalne 10. dividenda na Preferencijalne akcije ( – 1 * 11 % ) 550 EBIT br.000 5. zaobici ce se pravna ogranicenja cija primenljivost nije vise direktna i sl. Dobit pre odbitka Kamata i poreza ( EBIT ) 2. porez na dobit ( br. ostvarice se fleksibilost prilikom sklapanja ugovora ( eliminisanje podzakonskih i poreskih propisa ) 4.440 1.4 $ akcije.400 2. 108. Fiksni troskovi preduzeca se odnose na Akcija 6 – 7 ) 1. 4 * 40% ) 960 960 720 6.

U praksi se cesto ne prave razlike izmedju obveznice i menice. kratkorocne. Prema vremenu trajanja kreditnog odnosa : 1. obveznice sa visekratnim ( serijskim dospecem ). Izmedju obveznice i akcije postoji razlika u cinjenici da se emisijom obveznica precizno utvrdjuje vremenski rok dospeca placanja. obveznice po osnovu garancije ) Prema nacinu ucestvovanja u dobitku preduzeca : 1. obveznice s finansijskom kamatom 2. i ≡ ucestvuje u likvidacionoj masi i tu u visni svojih potrazivanja. srednjorocne i 3. Navodi se da je obveznica u osnovi menica jer ona predstavlja pisanu obavezu placanja odredjene sume novca na unapred utvrdjeni datum. Obveznice kao hov nastale su zahvaljujuci nedostatku trajnih izvora sredstava kod privrednih subjekata i nemogucnosti da se isti pozajme iz jednog izvora sredstava. Prema vremenu otkupa : 1. obveznice sa jednokratnim dospecem i 2. osigurane obveznice ( hipotekarne. obveznice po isteku roka i 2. Vlasnik obveznice ima prioritetno pravo da : ≡ ucestvuje u poslovnom dobitku i to u visini ugovorene kamate. Vrste osiguranih obveznica su: . obveznice po osnovu zaloga opreme. obveznice pre isteka roka. KLASIFIKACIJA OBVEZNICA Prema osiguranju potrazivanja : 1. dugorocne. dohodovne obveznice ( visina kamate zavisi od dobitka preduzeca ) 3. namiriti svoja potrazivanja i to pre nego sto ce to uraditi vlasnici neosiguranih obveznica.1 – stopa poreza 109. Prema nacinu njihove amortizacije : 1. participirajuce obveznice ( kombinacija prethodna dva oblika ). 2. POJAM I VRSTE OBVEZNICA. Osigurane obveznice – garantuju svome vlasniku da ce u slucaju stecaja emitenta obveznica. neosigurane i 2.

radi se o opstim hipotekarnim obveznicama. pri cemu se oprema imovinski prenosi na kompaniju. Specijalni tipovi obveznica : 1.veci je rizik naplate potrazivanja. one se dele na : a. prve hipotekarne obvenice – imaju prioritet u isplati iz likvidacione mase b. Kamate po ovim obveznicama su promenljive i zavise od kretanja finansijskog rezultata emitenta obveznica. Kupcima obveznica se kao uslovna garancija nudi mogucnost da ce se u uslovima stecaja zabraniti emitovanje buducih obveznica sa osiguranjem. Tokom vremena konverzijska cena se smanjuje. druge hipotekarne obveznice . odnosno drugih finansijskih organizacija. Karakteristike emitenta neosiguranih obveznica jesu : da ni jedan deo njihove imovine nije opterecen hipotekom.hipotekarne obveznice – imaju visok stepen sigurnosti povrata ulozenih sredstava i isplatu kamata jer u slucaju insolventnosti emitenta obveznice. konvertibilne ( konverzijske ) obveznice – imaju mogucnost konvertovanja (pretvaranja) u obicne akcije ili neke druge hov i to u odredjenom vremenskom periodu. a kada prodavac nije u mogucnosti da po istom poslu kreditira kupca opreme. 2. oprema prelazi u vlasnistvo kupca opreme. 1. U takvim uslovima pojavljuju se poverenicke kompanije koje u ime kupca isplacuju prodavcu opremu u celosti. . U momentu njihovog emitovanja konverzijska cena obveznica je veca od trzisne cene tih obveznica. dohodovne obveznice – pruzaju mogucnost vlasniku obveznica da ucestvuje u raspodeli finansijskog rezultata emitenta obveznica. Neosigurane obveznice – ne poseduju niti materijalnu niti licnu garanciju za isplatu potrazivanja. Zato je za kupce takvih obveznica od izuzetnog znacaja finansijska stabilnost emitenta obveznica. vece kamatne stope za vlasnike. pri izdavanju obveznica. Njihova primena je prisutna u slucajevima kada preduzece vrsi finansijsku reorganizaciju izazvanu stecajnim postupkom. a tek potpunim izmirenjem obaveza kupca pema poverenickoj kompaniji.imaju sigurnost u garancijama banaka. 3. 2.ako se hipoteka odnosi na celokupnu imovinu njenog emitenta. pod odredjenim uslovima i na zahtev njihovog vlasnika. te ove obveznice imaju nizu kamatnu stopu nego sto imaju druge vrste obveznica. . Poseban oblik ovih obveznica su participativne obveznice. obveznice po osnovu zaloga opreme – odnose se na nabavku opreme. kada kupac ne raspolaze sa novcanim sredstvima za nabavku opreme. obveznice po osnovu garancije ( nuzjemstva ) . Sa aspekta redosleda emisije. potrazivanja se izmiruju prodajom imovine koja se nalazi pod hipotekom.

Oni ne mogu vrsiti kontrolu nad korp. Karakteristika „junk“ obveznica jeste da se koriste pri sticanju vlasnistva nad nekim drugim kopr. obveznice drzavnih preduzeca 3. preduzecem. Drzava emituje obveznice radi prikupljanja novcanih sredstava i smanjenja budzetskog deficita.obveznice s opozivom – omogucuju svom emitentu da izvrsi povlacenje obveznica pre isteka njihove potpune amortizacije. U razvijenim zemljama trzisnog tipa privredjivanja. 3. Iskup obveznica putem fonda za iskup moze se realizovati na dva nacina : . U slucajevima likvidacije korp. To povlacenje obveznica vrsi se po fiksnim cenama. Emitent je duzan da sacini ugovor sa doticnom agencijom o rangiranju obveznica tokom celokupnog njihovog trajanja. Iskup obveznica moguce je izvrsiti na vise nacina. izdavanja novih obveznica 2. akcija. obveznice lokalne uprave. kupovine i prodaje odredjenih osnovnih i obrtnih sredstava 3. Vlasnici dugorocnih obveznica korp. zatim “ BA“ itd. S obzirom da ne ucestvuju u deobi dobiti korp. Za drzaoce obveznica je karakteristicno da nemaju direktno pravo glasa povodom: 1.Rangiranje se vrsi tako. Posle ovoga ranga slede obveznice kod kojih je prisutan jednim delom rizik i one se obelezavaju rangom „AA“. imaoci dugorocnih obveznica naplacuju svoja potrazivanja pre imaoca obicnih i pref. da agencija daje svoje misljenje putem slovnih ocena i iste se objavljuju u publikacijama. nazivaju se „junk“ obveznice ili obveznice sa niskim rangom i sa visokim prinosom. Najveci rejting imaju obveznice kod kojih je rizik oko placanja kamate i glavnice neznatno prisutan i one se obelezavaju sa rangom „AAA“. preduzeca njihovo pravo je iskljucivo usmereno na povrat ulozenih novcanih sredsatva i ugovorene fiksne premije. preduzecem. Obveznice sa najvisim rizikom se obelezavaju rangom „C“ i rangom „D“. Sve obveznice koje imaju rang „BAA“ ili manji rang. preduzeca. kreditnog zaduzenja i sl. drzavne obveznice 2. preduzeca imaju tretman poverilaca. javni sektor emituje sledece vrste obveznica : 1. niti imaju pravo glasa u upravljanju sa korp. Radi definisanja kvaliteta emitovanih obveznica neophodno je izvrsiti njihovo rangiranje. preduzecem.

. sistema amortizacije obveznice 3. preduzeca – korp. preduzece kupuje obveznice na otvorenom trzistu. Za jednokratni nacin je karakteristicno da se isplata glavnice duga po obveznici vrsi odjednom i to na kraju perioda na koji obveznice glase. Sto se tice kamate za obveznice sa jednokratnim dospecem karakteristicno je da se one isplacuju godisnje ili polugodisnje po jednakim kamatnim stopama (tzv. Kuponske kamatne stope ) na ceo iznos duga. Sto je duzi rok emisije obveznica to je veci rizik ulagaca u pogledu vracanja ulozenih sredstava. preduzecima se daje mogucnost da plate kamate na obveznice tek kada ostvare dobit. preduzece vrsi prenos novcanih sredstava na poverenika fonda koji za uzvrat poziva na iskup imaoce obveznica na njega. da postoje jednokratni i serijski nacin amortizacije obveznica. Pri javnom oglasavanju neophodno je definisati : 1. formiranja fonda za amortizaciju obveznice 5. Sto je duze vreme amortizacije obveznice. mogucnosti revalorizacije obveznice u inflatornim uslovima i sl. nacina obezbedjivanja interesa vlasnika obveznice 4. Sto se tice nacina amortizacije obveznica treba istaci . Emisija obveznica se moze samo izuzetno vrsiti inteno i to prilikom preuzimanja preduzeca kada isto udje u stecaj. Pre svake emisije obveznica. gde se sa promenom kamatnih stopa umanjuje potencijalni rizik pri kupovini obveznica. EMISIJA OBVEZNICA Emisija obveznica se vrsi direktnim ili indirektnim putem. mogucnosti konverzije obveznice u druge hov 6. Obveznice sa fluktuirajucom kamatnom stopom – kratkorocnog su karaktera. radi unosenja istih u fond za iskup obveznica. 110. obaveza emitenta je da pribavi dozvolu za njihovo izdavanje i da javno reklamira prodaju obveznica. Obveznice koje se temelje na prihodima ( dobiti ) korp. kamatnu stopu ( utvrdjeni % od nominalne vrednosti koji ce se obracunavati i isplacivati vlasniku obveznice u odredjenim rokovima od dospeca duga ). Rizici po emitovanim obveznicama zavise od : 1. vremena amortizacije obveznice 2. veci je rizik promene njihove trzisne vrednosti.1. 2. a zatim placa poverenika uz prenosenje kupljenih obveznica na njega radi unosenja istih u fond za iskup obveznica. nominalnu vrednost obveznica ( sumu novca koja ce biti isplacena donosiocu obveznice u trenutku njenog dospeca ) 2.

Tv (oj) = (1+k)t–1 1 I --------------------. ako je kamatna stopa na obveznice veca od trzisne one ce se prodavati uz premiju. . Ako je kamatna stopa na obveznice manja od trzisne . obveznica rizik povrata ulozenih sredstava daleko veci.+ N (o ) ------------(1+k)t X k (1+k)t (1+k)t–1 Tv (os ) = A X ------------------(1+k)t X k Izmirenje duga po obveznicama nastaje kada se u celosti isplati glavnica i pripadajuca kamata vlasniku obveznice. Povecanjem stepena osiguranja obveznica smanjuje se rizik ulaganja u iste. Zato je teznja emitenta obveznica da njihove kamatne stope budu nesto stimulativnije u odnosu na bankarske kamatene stope na stedne uloge. tada ce trzisna vrednost tih obveznica biti ispod njihove nominalne vrednosti. Zato se u praksi od strane emitenta obveznica pribegava njihovoj prodajiuz diskont po emisionoj ceni nizoj od nominalne cene. Ako su kamate koje placaju poslovne banke na stedne uloge vece od kamata koje donose obveznice . Ako emitent obveznice ne raspolaze sa dovoljno sredstava za opoziv obveznice. tada ne postoji realna motivacija od strane kupca za kupovinu obveznica. Refundacija duga se sprovodi tako sto emitent primanjem novcanih sredstava od prodaje nove emisije obveznica. Rizik ulaganja u obveznica se smanjuje davanjem mogucnosti vlasniku obveznica da iste konvertuje u druge hov. one ce se prodavati uz diskont. Zakljucak je da je kod jednokratnog nacina am. Dug po obveznicama moze se izmiriti pre njihovog konacnog dospeca . tada on moze izvrsiti refundaciju ( nadoknadjivanje ) duga po emitovanim obveznicama. Prevremeno izmirenje duga po izdatim obveznicama moze se izvrsiti opozivom obveznica ili otkupom obveznica na trzistu kapitala. vrsi opoziv stare emisije obveznica. Ako su kamate koje nudi poslovna banka na stednju iste kao kamate po emitovanim obveznicama. pod uslovom da emitent raspolaze sa suviskom kapitala u odnosu na likvidne potrebe. Hipotekarne obveznice su te koje nose najmanji stepen rizika. Kamatne stope po obveznicama zavise od kamatnih stopa koje placaju poslovne banke na stedne uloge stanovnistva. Fondovi za amortizaciju obveznica – putem njih emitent smanjuje teret duga kamate.Za serijski nacin amortizacije obveznica karakteristicno jeda se dospece isplate duga i glavnice vrsi u polugodisnjim ili godisnjim anuitetima.

Razlika izmedju vrednosti obveznica bez opcije i vrednosti . Postoje dve vrste opoziva : 1. Ako je u pitanju neodgodiv opoziv obveznica. tada ce i privilegija opoziva imati svoju vrednost. pre nego sto su iste dospele. Najcesce primenjiv period odgodivog opoziva je 5 godina za javna preduzeca i 10 godina za industrijska preduzeca. Dok je vrednost obveznica sa opcijom opoziva ogranicena sa cenom opoziva i to do odredjenog nivoa povecanja kamatne stope. neodgodiv opoziv 2. Pri buducoj proceni kretanja kamata. svako njihovo smanjenje imace za posledicu povecanje opcije opoziva ( premije ) i obrnuto. Zato se premija jedino moze platiti ako je prisutan pad kamatnih stopa kod emitovanih obveznica. Za ove oblike obveznica je karakteristicno da su emitovane sa diferencijalnim rokovima dospeca. Ako se kamatne stope na emitovane obveznice visoke i ocekuje se njihov pad u buducnosti. Za vrednost obveznica bez opcije opoziva karakteristicno je da njihova vrednost opada onako kako se povecavaju kamatne stope. Emitent je subjekt koji placa cenu opoziva koja je za iznos premije visa od nominalne vrednosti obveznice. OPOZIV OBVEZNICA Mogucnost opoziva obveznica stvara uslove korp. Obveznica sa opozivom = obveznica bez opoziva – opcija opoziva ( premija ) Svako povecanje opcije opoziva ( premije ) izaziva smanjenje vrednosti obveznica sa opozivom i obrnuto. Opoziv obveznice ima svoju cenu. Procenom da ce opasti kamatne stope u buducem vremenu . Na ovaj nacin se vrsi otkup pojedinih serija duga. investitor ( kupac ) ce se suzdrzavati u vezi ulaganja u obveznice koje imaju privilegiju opoziva. Prodaju odnosno kupovinu obveznica ugovaraju emitenti i kupci i pri tome oni ugovorno definisu : da li je u pitanju obveznica sa ili bez opoziva. Za cenu opoziva je karakteristicno da na njenu visinu uticu : ≡ nominalna cena obveznice ≡ povecanje ili smanjenje opcije opoziva ( premije).Otkup duga je karakteristican i za obveznice sa serijskim dospecem. odgodiv opoziv obveznica. Ovakav pristup je prihvatljiv iz razloga neophodnosti usaglasavanja otplata duga sa prilivom novcanih sredstava. preduzecu da izvsi otkup obveznica po odredjenoj ceni. to znaci da emitent moze obveznicu otkupiti po pozitivnoj ceni i moze biti odmah novcano izmiren. tada emiten moze otkupiti obveznicu za odredjeni vremenski period. 111. Ako je opoziv odgodiv. Mogucnost opoziva obveznice predstavlja korist za emitenta obveznice i stetu za investitora ( kupca) obveznice.

Emitent ce se odluciti na ovakav korak u slucajevimakada se kamatna stopa naglo smanji u odnosu na dan izdavanja obveznica. jer procenjuje da je postignuta najveca kamata koja se moze dobiti pri kupovini obveznica. Nadoknadjivanje emisije obveznica predstavlja opoziv postojece emisije obveznica i zamenu doticne emisije sa novom emisijom obveznica. U slucaju kada je vrednost obveznica bez opcije opoziva manja od cene opoziva tada korp. Sadasnje nize kamatne stope manje ce finansijski opteretiti prodavca nego sto bi bilo njegovo opterecenje od visih kamatnih stopa. Podesavanje pozicije na trzistu moze biti „dugacko“ i „kratko“. . PODESAVANJE POZICIJE OBVEZNICA Podesavanje pozicije obveznica na finansijskom trzistu predstavlja zauzimanje pozicije putem futurs ( terminskog ) ugovora. Korporativno preduzece podesava poziciju na finansijskom trzistu kako bi smanjilo izlozenost svojih obveznica riziku koji je izazvan neocekivanim promenama cena.obveznica sa opcijom opoziva predstavlja opciju opoziva ( premiju ) ili vrednost opcije na dan izvrsenja doticne opcije. Kamatna stopa ( njen pad ili rast ) predstavlja osnovni faktor pri definisanju cene opoziva ( njen pad ili rast ). Dugacko podesavanje je vezano za kupovinu futurs ugovora na spot trzistu u momentu najvise postignute kamate kako bi investitor ( kupac ) ostvario sto vecu kamatu po kupljenoj obveznici. U praksi je prisutno i nadoknadjivanje emisije obveznica od strane preduzeca emitenta i to pre vremena dospeca doticne emisije obveznica. tezi da kupi obveznicu sa visokom kamatom ( jer istu naplacuje od emitenta obveznice ). koja je suprotna poziciji na spot ( promptnom) trzistu. a istovremeno trazi da kao prodavac kod kratke pozicije izvrsi njenu prodaju po nizoj kamati ( jer istu on placa svom kupcu ). Karakteristicno je da isti subjekat ( investitor ) vrsi podesavanje i duge ( kupovne ) i kratke ( prodajne ) pozicije. Korporativno preduzece sklapa terminski ugovor pre nego sto izvrsi stvarnu kupovinu obveznica. Prodaja ugovora se vrsi promptno kako se ne bi isto vrsilo u momentu porasta kamatnih stopa pri prodaji obveznica. preduzece nece opozvati emisiju obveznica jer je ista isuvise skupa za emitenta. 112. Kratko podesavanje obveznice vezano je za promptnu prodaju obveznice na futurs trzistu i to u uslovima kada je najniza kamata na doticnu obveznicu. Kratko podesavanje pozicije na trzistu predstavlja prodaju futurs ( terminskih ) ugovora. Invesitor kao kupac kod dugacke pozicije.

SPO PO T ZICIJA I B AZICN RIZIK ( D I (+ ) dobitak 500
Grafikon – spot pozicija moze kupcu doneti dobitak ili gubitak u zavisnosti od kretanja kamatnih stopa. Postojeca spot obveznica donosila je korp. Preduzecu dobitak iz razloga sto je obveznica kupljena uz najvecu mogucu kamatnu stopu. S obzirom da se na finansijskom trzistu povecala kamata na obveznice, vrednost doticnog portfelja obveznica se smanjila sa posledicom smanjenja dobitka spot pozicije korp. Preduzeca. Investitor se nasao u opasnosti da ce pri prodaji obveznica biti u situaciji da placa vise kamate i da ce po nizoj ceni prodavati obveznice u odnosu na cenu kupovine doticnih obveznica. Sa vecim rastom kamatnih stopa na obveznice prisutno je drasticno smanjenje dobitka. U tacki „x” spot pozicija zauzima neutralno mesto jer su kamate na nivou sadasnjih kamatnih stopa. Daljim rastom kamatnih stopa prisutan je gubitak na spot poziciji koji se drasticno uvecava.

-R ast kam atne stope - sm anjenje vrednosti

400 300 200 100

1

2

3

4

gubitak (-)

F TU S P Z IJAO V Z IC M U R O IC B EN A (K A R T
(+ ) do bitak 500 400 300 200 100 gubitak (-) N eutralna futu rs po zicija

Grafikon – radi zaustavljanja pada vrednosti portfelja obveznica, vlasnik ( investitor ) obveznica se opredelio da pri sklapanju futurs ugovora izvrsi zamenu „dugacke „ pozicije na spot trzistu za „kratku” poziciju na futurs trzistu. Vlasnik ce biti manje finansijski opterecen ako promptno proda obveznice, nego ako to ucini u momentu dospeca doticnih obveznica . Vlasnik portfelja obveznica se sa promptnom prodajom futurs ugovora po trenutnoj kamati ( sadasnjoj ) zastitio od daljeg buduceg rasta kamata. Bez obzira sto su kamate imale trend rasta, svaka trenutna prodaja futurs ugovora smanjivala je gubitak i vodila korporativno preduzece u zonu gubitka. U tacki „x” futurs pozicija je neutralna i nalazi se na nivou sadasnjih kamata. Bazicni rizik je i u ovom slucaju prisutan i to kod onih ucesnika koji vrse podesavanje pozicije obveznica.

“x

1

2

3

4

5

-R ast kam atn - po ecanje v v ecu v

P D S A P Z IJAP R FO IA O E EN O IC OT L
(+ ) dobitak

Grafikon medjusobno ponistavaju. Bez obzira na prisutan porast kamatnih stopa ni jedna od ove dve pozicije ne pokazuje iblo kakvu promenu u svom portfelju. Tacka „x|” predstavlja nivo sadasnjih kamatnih stopa. Bazicni rizik je i dalje prisutan. Za podesavanje dugacke pozicije obveznica je karakteristicno da ista nosi fiksni prihod, dok kratka pozicija futurs ugovora nosi promenljivi prihod koji zavisi od rasta ili pada kamatnih stopa.

D uga I 500 m edjusob U ovom slucaju se dugacka spod pozicija i kratka futurs pozicija
400 300 200 100

1

2

3

4

5

DUGACKA I KRATK ( SPOT I FUTURS TRZ Dugacka pozicija na spot trzistu

gubitak (-) dobitak

(+)

500 400

Dugacka pozicija sa fiksnim prihodom prevodi se u kratku poziciju sa promenljivim prihodom. Uzrok ovakvog kretanja jesu kamatne stope, odnosno njihov porast koji smanjuje vredsnost spot pozicija i uvecava vrednost futurs pozicija. Dugacka pozicija na spot trzistu u pocetku donosi dobitak da bi se isti kontinuelno smanjivao kako se povecavaju kamatne stope na obveznice. Da ne bi korp. Preduzece preslo u zonu gubitka menadzment preduzeca se opredeljuje za postupak podesavanja pozicije obveznica, napustanjem dugacke pozicije i prelaskom na kratku poziciju. Na ovaj nacin se sprecava ulazak korporativnog preduzeca u zonu gubitka i nastavlja se dalji trend ostvarivanja dobitka. Napustaju se fiksne kamate i umesto njih postaju dominantne promenljive kamate na obveznice ciji su efekti izrazajniji povecanjem kamatnih stopa na obveznice.

P D S V N P Z IJE O E A A JE O IC
(+ ) do itak b 500
Grafikon – na futurs trzistu se moze izbeci gubitak ako se primenjuju kamatni futurs ugovori i opcije. Kod opcija gubitak je ogranicen do visine placene premije. Placene premije na opcije su umanjile ( ogranicile ) gubitak te su sa povecanjem kamatnih stopa presle u zonu gubitka.

D acka ug p zicija o na sp t trzistu o

400 300 200 100

“x”
4

113. VREDNOVANJE KONVERTIBILNIH OBVEZNICA Za obveznice i prferencijalne akcije je karakteristicno da se veoma cesto emituju kao konvertabilne hov. To im daje mogucnost da se pod odredjenim uslovima mogu konvertovati ( zameniti ) za obicne akcije. Emitovanjem KO emitent moze povecati sopstveni kapital, moze sniziti efektivne troskove finansiranja i poboljsati strukturu kapitala u doticnom preduzecu. Za KO je karakteristicno da svojim vlasnicima nude fiksni prinos ( kamatu ), kao i mogucnost ostvarenja veceg prinosa u obliku dividende i ikapitalnog dobitka.

1

2

3

P lacena

p m re ija

gub itak (-)

trzisna vrednost obveznica. Cena konverzije = Nominalna vrednosti KO / odnos konverzije Vreme konverzije – vremenski period u kojem se moze izvrsiti konverzija KO u obicne akcije. Minimalna vrednost KO predstavljala bi zbir sadasnje vrednosti godisnjeg iznosa kamata i sadasnje vrednosti glavnice duga. nego sto je kamatna stopa na nekonvertibilne obveznice. Vrednost konverzije = trzisna cena obicne akcije * odnos konverzije .KO predstavljaju neosigurane hov jer njihovo emitovanje nije uslovljeno zalogom. Odluku o konverziji obveznica u obicne akcije moguce je doneti na osnovu spoznaje : a ) odnosa konverzije. Odnos konverzije = nominalna vrednost KO / cena konverzije U praksi su prisutni najcesce slucajevi. zbog opcije konverzije u obicne akcije. Odnos ( racio ) konverzije predstavlja broj obicnih akcija koji ce se primiti po zavrsetku konverzije doticne obveznice. vrednost konverzije obveznica 3. Ako bi se vrednost KO utvrdila na nacin da se ona prodaje kao nekonvertibilna obveznica tada bi doticna vrednost predstavljala minimalnu vrednost KO. b) cene konverzije. minimalna vrednost obveznica 2. gde je odnos konverzije unapred odredjen i isti je naznacen na KO. KO se . Vrednost KO moze se prikazati kao : 1. c ) vremena konverzije. prodaju na trzistu uz nizu kamatnu stopu.

Opoziv se vrsi po ceni opoziva. ( konverzijska ) Trzisna vrednost KO = Trzisna (konverzijska) premija * Vrednost konverzije Trzisna (konverzijska) premija predstavlja odnos za koji je trzisna vrdnost KO 2500 premija veca od minimalne vrednosti KO i vrednosti konverzije. Emitent KO cesto je u situaciji da iznudjuje konverziju obveznice u obicne akcije bez obzira sto je Tc ( a) > Ck. ( Tc(a) > Ck) i ( TV (ko) > Vk(ko) Da bi se u takvim slucajevima ubrzao proces konverzije vlasnici KO preduzimaju sledece mere : 1. Na ovaj nacin vlasnik KO njihovom prodajom ostvaruje trzisnu (konverzijsku) premiju.Trzisna vrednost KO Zbog mogucnosti konverzije KO i ocekivanog rasta Tc(a). Cena opoziva je veca od nominalne vrednosti KO i to za iznos premije opoziva : C(op) = Nv (ko) + P (op). Vrednost onvertibilnih k obveznica 2000 1700 1500 1000 Opoziv KO moguce je sprovesti jer svaka emisija KO sadrzi klauzulu o opozivu. Kada je M (ko) blizu njene Vk 3500 premija se povecava i obrnuto. To znaci da emitent KO moze iste povuci pre roka njihovog dospeca. Povecavaju cene konverzije 3. vrse opoziv KO 2. Povecavaju dividende na obicne akcije. U takvim slucajevima bi bilo sasvim ispravno pristupiti konverziji jer se TV(ko) priblizila njihovoj Vk. vlasnik KO moze iste Trzisna prodati po vecoj trzisnoj3000 nego sto su njihove minimalne vrednosti i vrednost vrednosti konverzije. “n” 500 .

preduzece. Dividenda na obicne akcije donosice vlasniku buducih akcija daleko veci prinos nego sto je to prinos u vidu kamata na konvertibilne obveznice. Trzisna vrednost KO Tv (ko) zavisi od : 1. Primer Povecanje dividende na obicne akcije u odnosu na kamate po emitovanim konvertibilnim obveznicama. KO bi trebalo opozvati u slucajevima kada je V(k) ≥ C (op) jer je tada Tc (a ) > C (k). REDNOST KO VREDNOVANJE KO U KAM ATA I PROM M anja fluktuacija K’ 117.Premija opoziva predstavlja visinu godisnjeg iznosa kamate obracunate po kamatnoj stopi na doticne obveznice. rizika neisplacivanja kamata 3. I smanjice neto dobitak po akciji jer ce ostvareni dobitak deliti na veci broj akcija. fluktuiranja kamatnih stopa. fluktuiranja vrednosti korporativnog preduzec 2. AKUMULIRANI I KAPITALNI DOBITAK OBICNIH AKCIJA Prava akcionara : B Manji Rizik M . direktno ce uticati na podsticaj konverzije . Zamena konvertibilne obveznice sa obicnim akcijama smanjice efektivne troskove kamata jer obicne akcije predstavljaju trajno ulaganje kapitala u korp. Povecanje cene koverzije.

Nominalna vrednost akcije – minimalna suma naovca koju akcionar ulaze za kupovinu jedne akcije. nemaju fiksan rok dospeca ( obveznice imaju ) 2. Trezorske akcije – emitovane i placene akcije koje je a.d. 2. ponovo steklo kupovinom ili poklonom. Njihova slicnost sa obicnim akcijama je u tome sto: 1. 2. Vlasnicka glavnica – sastoji se od : 1. 3. nemogucnost isplate dividende ne utice na likvidaciju akcionarskog drustva 3. kapitalnog dobitka. Dividende / stopa kapitalizacije Tv( pr. 3. 4. Njihova slicnost sa obveznicama je u tome sto su njihove dividende limitirane. pravo na dividendu pravo prece kupovine na dodatnu emisiju akcija pravo na ucesce u raspodeli ostatka likvidacione vrednosti pravo na ogranicenu odgovornost u slucaju likvidacije pravo glasa o svim vaznim pitanjima egzistencije akcionarskog drustva. Akcije se kaze da su hibridne jer objedinjavaju u sebi karakteristike obicnih akcija i obveznica. izdaci za dividendu ulaze u poresku osnovicu. akumuliranog dobitka. pravo na ucesce u raspodeli sredstava iz likvidacione mase znacajna karakteristika pref.a) = Div(pr) / S(k) Nedostaci pref. emitovanih i placenih akcija iskazanih po nominalnoj vrednosti. konvertabilnost 2. CENA PREFERENCIJALNIH AKCIJA Za pref. pravo na preferencijalnu dividendu 2. 5. Glavne akcije su emitovane akcije umanjene za trezorske akcije.1. Autorizovane ( odobrene ) akcije – maksimalan broj akcija koje se mogu emitovati. akcija: . Dividendne akcije – akumulirani dobitak se transformise u akcijski kapital po trzisnoj vrednosti. opozivost trzisna vrednost pref. akcije = godisnji iznos pref. Knjigovodstvena vrednost akcije –izracunava se kada se vrednost vlasnicke glavnice podeli sa brojem glavnih akcija. Pref. Akcije imaju sledece prioritete u odnosu na obicne akcije: 1. Akcija jeste : 1. 118.

finansijska – kupovina i prodaja hov. opcija ponude ( put opcija ) – prodajna opcija 3. VREDNOVANJE OPCIJE I ROKOVI NJENOG DOSPECA Opcija predstavlja nacin i pravo koje se daje vlasniku akcije da kupuje ili prodaje obicne akcije korporativnog preduzeca po unapred utvrdjenoj ceni pre roka dospeca ili na dan dospeca opcije. kupac fiksira kupovnu cenu akcije. Da kupac nije ugovorio . tako da kupac ostvaruje dobitak. americka opcija – svakog dana do dana dospeca 5. Za prodavca opcije je karakteristicno da prima premiju te da zajedno sa cenom realizacije opcije ostvaruje dobitak .1. I obrnuto. 119. Kupovnom opcijom za obicne akcije. gradjevinskih objekata. opcije na kamatne stope. I obrnuto. poljoprivrednih proizvoda i sl. Razlika smanjenja trzisne cene obicne akcije se umanji za placenu premiju . Cena opcije se izracunava na sledeci nacin : C(op) = max [ Tv (a) – Cr (op) ] Za kupca opcije je karakteristicno da pri kupovini opcije placa premiju (cenu opcije) koja sa cenom realizacije opcije moze biti veca ili manja od trzisne vrednosti akcije. opcije sa pozivom ( call opcije ) – kupovna opcija 2. ukljucenost troskova pref. tako da svako smanjenje trzisne cene obicne akcije ispod fiksirane prodajne cene donosi kupcu dobitak. dividendi u dobitak pre oporezivanja. devizne opcije. tada kupac snosi gubitak. situacija je suprotna jer je bivsi kupac opcije ugovorio prodajnu cenu obicne akcije. cime se troskovi finansiranja uvecavaju za iznos poreza koji se na njih placa 2. Ako je premija sa realizovanom cenom opcije veca od trzisne vrednosti akcije. a trzisna cena obicnih akcija se smanji. robne – kupovina zemljista. kumulativnost isplate dividende u duzem periodu. Ako je kupac kupio opciju za prodaju obicnih akcija ( fiksirao je prodajnu cenu). Kada je u pitanju prodajna opcija. evropska opcija – na dan njihovog dospeca 4. Opcije mogu biti: 1. opcije na trzisne indekse. 6. placa premiju i manje izdvaja nego sto bi to cinio da kupuje obicne akcije trenutno na trzistu po visoj trzisnoj ceni.

Prema modelu BlackScholes. Daljim rastom trzisne vrednosti obicne akcije i prevazilazenjem zbira cena realizacije opcije i premije. Kupac opcije ostvaruje gubitak sve dok je Tv(a) < P(op) + Cr(op). Na ovaj nacin se podesava pozicija akicja u odnosu na potencijalni rizik. Putem ovog modela moguce je vrednovati tudja sredstva u odnosu na trajni kapital korporativnog preduzeca. gubitak svodi na nulu. vec da je ugovorio samo opciju kupovine obicne akcije isti bi ostvario gubitak . vremena . Model polazi od mogucnosti da se akcija moze zameniti za vise opcija. kratkorocne kamatne stope . 120. istucuci da se koncept odredjivanja cene opcije koristi i pri oceni drugih potrazivanja. Modelom se mogu utvrditi potcenjene i precenjene opcije na finansijskom trzistu. Opcije i akcije se mogu beskonacno deliti 4. Iskljucuje transakcione troskove 3. na akcije se ne isplacuje dividenda 6. distribucija vrednosti prinosa akcija je “normalnog tipa” 8. Preduzeca zeli da odrzi nerizicnu podesenu poziciju ( broja akcija i broja opcija ) tada je isti u obavezi da stalno podesava poziciju za nivo promene cena akcije i promene vremena dospeca opcije akcija. ali se istovremeno povecava vrednost opcija na akcije koje su sa kratkim rokom dospeca. cene akcija imaju konstantno kretanje 7. 2. vrednost opcije jeste funkcija : 1.klauzulu kupovne opcije za prodaju obicne akcije. Nakon toga se sa rastom Tv (a) i njenim izjednacavanjem sa zbirom P(op) i Cr(op). Veca trzisna cena akcije u odnosu na cenu realizacije opicje obicne akcije ima za rezultat manje rizicne opcije. Model polazi od mogucnosti da se akcija moze zameniti za vise opcija. Ukoliko menadzment korp. Podesena pozicija (kupovine i prodaje ) akcije i opcija daje mogucnost da se kupi akcija i proda vise opcija. primenljiv je samo za Evropske opcije 2. varijansa prinosa je konstantna sve dok vredi ugovor o opciji. Podesena pozicija ( kupovine i prdaje ) akcije i opcija daje mogucnost da se kupi akcija i proda vise opcija. kamatne stope na kratkorocne kredite su konstantne 5. MODEL OPCIJE BLACK – SHOLES Model ravnoteze vrednosti opcije definisali su Fisceher Black i Myron Scholes. Ako dodje do promene trzisne cene akcija ( padne istoj vrednost ) tada se smanjuje vrednsot akcije koja je sa dugim rokom dospeca. Model polazi od sledecih pretpostavki : 1. kako bi se umanjio rizik korporativnog preduzeca. kupac opcije ostvaruje dobitak.

a svakim varantom se moze kupiti jedna ili vise obicnih akcija. Varant ima trzisnu cenu koja je determinisana cenom prava na kupovinu obicnih akcija. ili istovremeno i hov i varant. Ravnotezna cena opcije koja omogucava kupovinu jedne obicne akcije : Rc ( op ) = Tc (a) * N( d1 ) – ( Cr (op) / e kt ) * N (d2) Da bi se primenio model posebno je vazno izracunati odnos izmedju pojedine promene cene akcija i promene kod cene opcije. U praksi. varijanse prinosa akcija. Za varant je karakteristicno da se pridruzuje obveznicama ili preferencijalnim akcijama. Cena realizacije opcije varanta predstavlja efektivnu cenu koja se placa za svaku kupljenu akciju koriscenjem varanta. Emitovani varant postaje hov sa kojom se trguje na finansijskom trzistu . U praksi su prisutne varijante odvojivog i neodvojivog varanta. Za varant je karakteristicno da se odobrava uz zaduzivanje korporativnog preduzeca koje se obavlja izvan zvanicnog trzista kapitala. u cilju povecanja njihove atraktivnosti. 3. uz mogucnost premene svake naredne godine. VARANT KAO OPCIJA KUPOVINE OBICNIH AKCIJA Varant predstavlja opciju investitoru (kupcu) da kupi utvrdjeni broj obicnih akicja kroz odredjeni vremenski period. Upravo iz tih razloga se i varant konvertuje u obicne akcije i to u slucajevima kada raste trzisna vrednost (cena) obicnih akcija. za jedan varant se moze kupiti jedna obicna akcija. Model definise neophodan odnos izmedju broja akcija i broja opcija da bi se odrzala njihova podesena pozicija. Emitovanjem jedne hov moze se emitovati jedan ili vise varanata. 121. Cena varanta moze biti fiksna i promenljiva. Najcesce je fiksna jedan odredjeni period ( godinu dana ). a posebno varant. Najcesce se varant emituje na vremenski period od 10 godina. Ovaj odnos se izracunava putem simbola (Nd). U praksi je vise prisutna varijanta odvojivog varanta. Varant se moze emitovati i dalje prodavati kao posebna hov. Obveznicama ) tada se te hov emituju uz nizu stopu prinosa. Ako se varant emituje kao dodatak drugim hov (npr. Varant sadrzi broj akcija koje se mogu kupiti za svaki pojedinacni varant. koja daje mogucnost investitoru ( kupcu ) da posebno prodaje hov.dospeca opcije. Vlasnik varanta nema pravo na dividendu po osnovu obicne akcije i nema pravo upravljanja u korporativnom preduzecu. Varanti su najcesce odvojeni od pridruzenih hov tako da se mogu shodno tome prodavati na trzistu kapitala. Varanti mogu biti sa ogranicenim i neogranicenim vazenjem. Prodajom hov sa varantom povecava se prinos investitoru hov. prema unapred odredjenoj ceni tih akcija. Teorijska (ocekivana prodajna) vrednost varanta : . Ugovorom o emisiji akcija unapred se utvrdjuje cena realizacije opcije po kojoj se mogu kupiti akcije uz koriscenje varanta. sve do vremena njegovog dospeca. Svaki varant ima svoju cenu po kojoj se moze realizovati.

u zavisnosti da li je prisutan pad ili rast trzisne vrednosti obicne akcije na koju se zeli izdati varant. U uslovima kada je Tc (a) > Cro(v). Naime. visi rast cene akcije izazvace visi finansijski leveridz i na taj nacin smanjiti potencijalni kapitalni dobitak kupocu kacije pri njenoj daljoj prodaji na finansijskom trzistu. tada je Te (v) > 0 ( pozitivna je ) i sa njim se trguje „sa novcem”. Preduzeca. VREDNOST AKCIJE NA KOJU JE IZDAT VARANT . Ako je prisutan rast trzisne vrednosti obicne akcije tada ce kupac platiti manju premiju zbog prisutstva finansijskog leveridza. U uslovima kada je Tc (a) < Cro(v).Te (v) = [ Tc (a) – Cro(v)] * Ba (v) Cinjenica da se koriscenjem varanta ostvaruje veliki potencijalni dobitak i znatno manji gubitak (nego sto je to slucaj kod direktne kupovine obicnih akcija ) utice na investitora da pri kupovini obicnih akcija na koje je izdat varant plati premiju varanta. ≡ Pri realizaciji opcije ne vrsi se 50 60 70 broju akcija ili promena u neto promena u 80 0 10 20 30 40 vrednosti korp. tada je Te (v) = 0 i sa njim se trguje „bez novca” (nema premije varanta ). Kupac ce u momentu ugovaranja cene realizacije opcije varanta platiti vise ili nizi iznos premije. Grafik – odnos izmedju teorijske ( realizovane ) vrednosti i trzisne ( stvarne ) vrednosti varanta VREDNOST VARANTA Tr(v) > Cro(v) Te(v)>0 Tr(v) Te(v) Tr(v) < Cro (v) Te(v) = 0 Premija varanta P(v) Cena realizacije opcije varanta Cro(v) 50 40 30 20 10 „x” Izmedju vrednovanja opcije i vrednovanja varanta postoji znacajna razlika. Ovo je na grafikonu predstavljeno isprekidanom linijom. Varant na trzistu se realizuje po cenama (Cro(v)) koje su vise od nivoa njihovih teorijskih vrednosti (Te (v) ).

DIVIDENDNA POLITIKA KORPORATIVNOG PREDUZECA Sustina dividendne politike korporativnog preduzeca odnosi se na raspodelu netodobiti na: 1) dividendu i b) akumulirani dobitak. b) porez na dobit preduzeca. ti pristupi se odnose na : 1. tada je varant u trgovini sa konvertibilnim hov manje interesantan. nikakvog uticaja na trzisnu vrednost korporativnog preduzeca nema 10 Rezidualna vrednost podrazumeva ostatak neto dobitka . Razlozi emitovanja varanta su dvojaki : 1. Neto-dobit preduzeca se dobija kada se od dobiti preduzeca oduzmu : a) kamate na tudji kapital. dok se kod koriscenja varanta povecava novcani priliv preduzeca. Teoriju irelevantne dividende – pociva na cinjenici da u uslovima delovanja perfektnog trzista.≡ Pri realizaciji varanta broj akcija se povecava i dolazi do priliva novca u korporativnom preduzecu.10 Polazi od plana kapitalnih ulaganja a tek potom isplate reziduala u obliku novcane dividende 2. varant omogucava dodatni novani priliv preduzeca. kod konvertibilnih hov njihova konverzija predstavlja smanjenje duga i smanjenje fiksnih troskova finansiranja 2. Neto-dobit po akciji se izracunava : Ostvarena neto dobit Ndo (o) ------------------------------------= -----------. Teoriju rezidualne dividende . Div (a) Isplacena dividenda po akciji k div (ndo) = ---------------. putem varanta povecava se atraktivnost hov 2.= ---------------------------------------------Ndo (a) Neto dobit po akciji Teorijske rasprave o dividendnoj politici iskristalisale su tri pristupa ovoj problematici . koji se posle ulaganja korporativnog preduzeca isplacuje akcionarima u obliku dividende. 122.polazi od dividende kao rezitualne vrednosti. . Ukoliko je prisutno povecanje dividende na akcije.= Ndo (a) Neto dobit po akciji Broj emitovanih obicnih akcija Be (a) Procenat ( koeficijent ) ucesca dividende u neto-dobiti korporativnog preduzeca izracunava se stavljanjem u odno : isplacene dividende po obicnoj akciji i neto dobiti po akciji. kod konvertibilnih hov ne povecava se novcani priliv preduzeca. Razlika izmedju konvertibilnih hov i varanta je : 1.

po kojem investitori pozajmljuju novcana sredstva od kreditora11 . Preduzeca oporezuju se na nivou korporacije bez obzira da li je dividenda isplacena ili nije isplacena akcionarima. Teoriju relevantne dividende – akcionari imaju interes da isplate novcanu dividendu iz razloga sto postoji direktna zavisnost izmejdu dividendne politike i trzisne vrednosti korporativnog preduzeca. da li ce u narednom periodu zadrzati ili preneti deo neto dobiti kao dividendu na akcionare. Preduzece ostvari veci neto dobitak tada se investitor odlucuje za isplatu dodatka na 11 njihova kamata je trosak. u iznosu rasta poreza po osnovu dividendi. Dividendna politika je u direktnoj zavisnosti od finansijske politike korporativnog preduzeca. prihodi korp. Trzisna vrednost korp. to je finansijski rashod koji umanjuje prihod i osnovicu za isplatu poreza . regularna dividendna politika – odnosi se na uredno sprovodjenje dividendne politike. 3. 2. odnosno dividendna politika. U cilju izbegavanja placanja poreza na dividendu Miller i Scholes su definisali model „poreski trik”. 3. Preduzece unapred utvrdilo procenat neto dobitka sa kojim ce se izvrsiti placanje dividende. U teoriji su ukljuceni i efekti kupaca sa kojima se blize objasnjava da su za akcionare interesantna ona korp.. Poznata su tri tipa (oblika ) dividendne politike : 1. politika konstantnog placanja dividende – polazi od stanja da je korp. „Poreskim trikom” se umanjuje osnovica za oporezivanje dobiti po osnovu dividende i poreza po osnovu ostvarene dividende. Naziva se regularnim jer se isti iznos dividende isplacuje konstantno iz vremenskog perioda u period. Ocito je da je porez na kapitalnu dobit manji od poreza koji poticne od dividende. Dividenda se posmatra kao aktvna ekonomska kategorija u raspodeli neto dobitka. Na menadzmentu korporativnog preduzeca je da odluci. Sto se tice uticaja poreza na dividendnu politiku. dok se akumulirani dobitak posmatra kao rezidualna vrednost. jer ce takva preduzeca redovno isplacujivati i dividendu. svako odstupanje od dogovorene dividende izazvace neizvesnost i smanjenje trzisne vrednosti akcija doticnog preduzeca. Prakticna iskustva ukazuju da se investitoru isplati zadrzavati neto dobitak sve do nivoa pri kojem je poreska stopa gradjana na kapitalni dobitak manja od poreske stope na prihod od dividende. Opredeljenja akcionara ka novim ulaganjima ili ka isplati dividende zavisice od stope prinosa doticnog ulaganja.raspodela neto dobitka. Preduzeca zavisi od njegove prinosne snage i rizika ulaganja ( investiranja). Pozajmljena novcana sredstva se ulazu u hov sa jednokratnim placanjem ili u takva ulaganja kod kojih ce biti odlozeno placanje poreza. Preduzeca koja isplacuju redovno svoje obaveze. ekstra dividendna politika – polazi od regularne isplate dividende ali u manjem iznosu nego sto je to slucaj kod drugog tipa dividendne politike. Kada korp.

transakcioni troskovi – koji su nastali usitnjavanjem ili ukrupnjavanjem akcija imace uticaja na opredeljenje da akcionari isplate dividendu ili da pretvore dividendu u nove akcije. 7. troskovi emisije akcija . 123. Faktori koji uticu na dividendnu politiku: 1. akcionari ce se opredeliti da se znacajan deo neto dobitka akumulira (investira ). javljaju se teskoce oko izmirenja dugorocnih kredita. finansijska struktura preduzeca – u uslovima prisutnosti tudjih sredstava u strukturi kapitala preduzeca. Doticna upravljacka funkcija se izvrsava u uslovima kada dobavljac izvrsi naplatu dospelih potrazivanja. likvidnost preduzeca – u uslovima nelikvidnosti preduzece nije u stanju da isplati dividendu 2. dan eksdividende – znaci da korporativno preduzece placa dividendu na utvrdjeni datum. Upravo taj dodatak koji je iznad regularne dividende naziva se ekstra dividendom. spadaju u aktivnosti upravljanja novcanim sredstvima. a sve u cilju izmirenja dospelih obaveza i ostvarenja prihoda od kamata po osnovu kapitalisanja slobodnim novcanim sredstvima. KARAKTERISTIKE TRANSFERA NOVCANIH SREDSTAVA Upravljanje novcem podrazumeva maksimiranje sposobnosti korporativnog preduzeca. kao i redovne isplate dividende akcionarima. 8. jer se putem njega : mesecno. 6. Funkcija upravljanja novcem pocinje u momentu kada kupac ispunjava poslovni cek radi izmirenja obaveza prema preduzecu prodavcu robe ili usluga. 5. poreska politika – kada je prisutna visa poreska stopa. imace mogucnost lakseg pribavljanja dodatnog kapitala i ovecanja neto dobitka. proces upravljanja novcem se poverava finansijskoj funkciji. Sve finansijske aktivnosti koje se nalaze izmedju ove dve tacke. 3. Kada je prisutna niza poreska stopa akcionari ce se opredeliti za dividendnu politiku i kapitalni dobitak.regularnu dividendu. kvartialno i godisnje predvidjaju sva primanaj i sva izdavanja u . 4. Plan likvidnosti preduzeca predstavlja instrument upravljanja novcam. U okviru korporativnog preduzeca. institucionalna ogranicenja – institucionalni fondovi cesto imaju ogranicenje da kupuju samo odredjene vrste obicnih akcija i da mogu drzati samo odredjene vrste akcija u svom portfoliju.cesto su uzrocnik opredeljenja investitora da zadrzi neto dobitak u korporativnom preduzecu. rentabilnost ( profitabilnost ) preduzeca –preduzeca koja ostvaruju visok nivo rentabilnosti. pri cemu se mora angazovati i znacajan deo ostvarenog neto dobitka.

promenama u odnosu na hov. Zastoj u naplati potrivanja moze nastati pri realizaciji poslovnih cekova kod poslovnih banaka. Pored plana likvidnosti. Poslovni cek predstavlja naplaceno potrazivanje: a. kada je izvrseno placanje od strane doticne banke. Napori kupaca radi izmirenja poslovnih racuna prema poveriocima spadaju u domen upravljanja sa potrazivanjima od kupaca. Vremenski interval obrade primljenih cekova obuhvata : vreme kada je cek zaprimljen pa do vremena kada je cek deponovan u banci ( prenet novac na poslovni racun preduzeca ). Sve metode putem kojih se ubrzava prosec naplate potrazivanja svode se na : 1. saldima na svim bankarskim racunima preduzeca 2. Napori korporativnog preduzeca da izmire dospele obaveze spadaju u domen upravljanja sa dospelim i obracunatim obavezama prema poveriocima.preduzecu. skracenje vremena zadrzavanja novca u platnom prometu 2. Planom likvidnosti se projektuje verovatna raspolozivost novca u odnosu na vreme i velicinu potreba za novcem. Promet novca zavisi od vremena koje je potrebno preduzecu da interno obradi primljene cekove i vremena koje je utroseno u realizaciji cekova putem poslovnih banaka. Menadzmentu preduzeca upucuju se dnevno informacije o : 1. kada je isti prezentiran banci odnosno glavnom duzniku koji je izdao cek b. . skracenje vremena za koje se primljena doznaka tretira kao nenaplaceno potrazivanje korporativnog preduzeca 3. polozaju preduzeca u pogledu hov 5. Zato je neophodno odrediti raspored raspolozivosti svih cekova koji su deponovani na naplatu. novcanim placanjima preduzeca 3. ubrzanje platnog prometa do banke . prosecnoj dnevnoj naplati potrazivanja 4. Postupak ubrzane naplate potrazivanja predstavlja reduciranje kasnjenja izmedju vremena kada kupci izmiruju racune i vremena naplate cekova koji se stavljaju na raspolaganje korporativnom preduzecu. Efikasnost upravljanja novcem zavisi od efikasnosti sprovodjenja postupka naplate potrazivanja i izmirenja dospelih obaveza. Raspored raspolozivosti cekova zavisi od vremena koje je potrebno da se realizuju cekovi koji su deponovani u nekoj poslovnoj banci. korporativno preduzece treba da raspolaze i sa informacijama o poslovanju sa novcem.

U razvijenim zemljama korporativna preduzeca osnivaju strateske naplatne centre. preduzece posvecuje posebnu paznju rukovodjenju sa velikim doznakama novcanih sredstava.Promet ( transfer ) novcanih sredstava predstavlja vazan segment u procesu ubrzane naplate potrazivanja. da bi se potom visak novcanih sredstava preneo sa racuna lokalne banke na maticnu banku u kojoj korporativno preduzece ima poslovni racun. pa preduzece u kratkom roku raspolaze novcanim sredstvima na svom racunu. kako se ne bi gubilo vreme da se sve naplate usmeravaju u jedna naplatni centar. Raspolozivost novcanih sredstava moze se predstaviti kao odnos izmedju ubrzane naplate potrazivanja od kupaca i usporene isplate obaveza prema dobavljacima. BANKE U FUNKCIJI TRANSFERA NOVCANIH SREDSTAVA Proces ubrzanog prometa novcanih sredstava moguce je ostvariti koncentracijom bankarskog poslovanja na odredjenim prostorima. putem telefonske mreze – novcana sredstva se direktno prenose sa jedne na drugu poslovnu banku b. Svrha – eliminisanje vremena izmedju primanja uplata i njihovog deponovanja u banku. Prednost ovog aranzmana je u cinjenici da se cekovi ranije deponuju u banke i postaju naplativi pre nego sto bi to bilo kada bi ih preduzece samo obradjivalo i slalo na naplatu u doticnu banku. Ubrzani promet novcanih sredstava moguce je ostvariti aranzmanom „zakljucanog pretinca” (pregratka). 124. Cekovi se direktno prenose banci koja je izdala doticne cekove. Svrha formiranja naplatnih centara jeste da se skrati vreme izmedju slanja naloga za placanje od strane kupaca putem poste i vreme kada preduzece moze koristiti novcana sredstva sa svog racuna. Ova transakcija se zasniva na sto brzem deponovanju cekova u poslovnu banku. Nedostatak ovog aranzmana je u stvaranju troskova. Opticaj je vezan za isplate preduzeca i predstavlja razliku izmedju ukupnog dolarskog . Ako je u pitanju mali broj naloga koji nose sa sobom veliki deo ukupnih depozita tada je racionalno ubrzati deponovanje i naplatu cekova. Raspolozivost novanih sredstava moguce je maksimirati metodom „igranja opticaja”. Transfer se moze izvrsiti : a. Primljena uplata se deponuje u lokalnu banku naplatnog centra. Aranzman pociva na iznajmljivanju „pretinca” od lokalne poste i ovlascenja svoje banke da moze uzimati uplate iz postanskog pretinca. putem automatskih klirinskih centara. Na ovaj nacin se eliminise vremenski zastoj izmedju zaprimanja cekova u preduzecu i vremena kada su stvarno cekovi deponovani u banci. U procesu ubrzanog prometa novcanih sredstava. Troskovi aranzmana su direktno proporcionalni broju deponovanih cekova. Kupcima sa doticnog ragiona se daje tacno uputstvo da upute svoje doznake centru na naplatu na tom podrucju. te su ovi aranzmani neisplativi ako su prisutne male uplate putem istih. korp. putem depozitnih racuna c.

Rezultati primene BAR-COD-a ukazuju da se ostvaruju brzi promet preko blagajni i azurnija evidencija robe na skladistu. Putem “mudrih kartica” direktno se mogu zaduziti i odobriti racuni kupaca. 125. U novije vreme se sve vise pojavljuju EFT – POS – sistemi bezgotovinskog placanja pri cemu su elektronske registar kase ( terminali) direktno povezane sa informatickom mrezom u poslovnim bankama. Elektronski transfer novcanih sredstava (EFT) moze se koristiti za : 1. Novcana sredstva se direktno prebacuju sa racuna kupca na racun prodavca. U poslednje vreme se kao standardni uredjaj POS terminala ugradjuje opticki citac BAR-COD sa kojim se ocitavaju sipkasti kodovi utisnuti na ambalazi robe. Pri distribuciji finansijskih usluga najvise su prisutni : a) POS – terminali c) homobenking sistemi b) bankomati d) internet sistemi. a koji su vuceni na racun banke. vrsi se transfer novcanih sredstava sa jednog racuna na drugi.iznosa ceka vucenog na racun banke i salda koji je iskazan u knjigovodstvu doticne banke. Najnovija dostignuca se odnose na mobilni POS-terminal koji radi na principu terminala povezanog sa maticnom bazom provajdera. putem kojih se uspostavlja trenutna veza sa prodavcima roba. momentom kupovine ili koriscenjem usluge vris placanje. kao i obavljati druge promene u vezi poslovnih racuna. ELEKTRONSKI TRANSFER NOVCANIH SREDSTAVA Pored papirnog transfera novcanih sredstava prisutan je i elektronski transfer novcanih sredstava koji se sve vise koristi za naplatu potrazivanja i isplatu dospelih obaveza. POS –sistemi se odnose na razvoj racunarske mreze i brzu realizaciju bankarskih usluga u trgovackoj i usluznoj mrezi. automatski prenos sredstava . Neslaganje izmedju knjigovodstvenog stanja i cekovnog stanja u banci nastaje zbog toga sto saldo cekova u banci predstavlja cekove koji nisu naplaceni sa racuna duznika. Finansijske transakcije se obavljeju u finansijskim institucijama na elektronskim aparatima za placanje bez prisustva fizickih lica za izvrsenje usluga i na raspolaganju su klijentima 24 casa dnevno. U praksi su sve vis pristutne kompjuterske aplikacije za upravljanje novcanim sredstvima. kupac robe ili korisnik usluge. preko GMS sistema. Plasticne kartice sa ugradjenim kompjuterskim cipom se nazivaju “mudrim karticama”. Korisnicima EFT-POS. Primenom ovih sistema.sistema omogucava se : ≡ brza bezgotovinska naplata ≡ smanjuju se troskovi platnog prometa ≡ vrsi se potpuna kontrola finansijskih troskova trgovacke robe ≡ optimiraju se obrtna sredstva. Primenom plasticnih kartica koje imaju magnetne sifre podize se gotovina.

. Ovde je prisutna zakonomersnost koja ukazuje da se sa povecanjem iznosa troskova za naplatu potrazivanja smanjuje udeo gubitka zbog nenaplativog potrazivanja. placanje poreza 4. licne kontakte i pravne radnje. 127. POLITIKA UBRZANE NAPLATE POTRAZIVANJA U FUNKCIJI TRANSFERA NOVCANIH SREDSTAVA Politika naplate potrazivanja pociva na mogucoj kombinaciji postupaka koje preduzima poverilac da bi smanjio rizik i o roku naplatio dospela potrazivanja. IZMIRENJE OBAVEZA U FUNKCIJI TRANSFERA NOVCANIH SREDSTAVA Izmirenje obaveza prema dobavljacima se u korp. Istovremeno se skracuje prosecno vreme naplate potrazivanja i povecava se likvidnost i profitabilnost korporativnog preduzeca. preduzecima proceduralno resava tako. placanje dividende i sl. da se isplate vrse putem centralizovanog placanja sa jednog racuna i to obicno u sedistu korporativnog preduzeca. telefonskim putem kontaktirati kupca. Postupci koje najvise primenjuju kopr. odnosno treba proede uctivog pisma kao opomene. Efekti naplate potrazivanja mogu da imaju sledece dejstvo : ≡ gubici zbog nenaplativih potrazivanja – smanjuju se ≡ prosecan period naplate potrazivanja – smanjenje ≡ obim prodaje – smanjenje ≡ troskovi naplate potrazivanja – povecanje svako intenzivno nastupanje pri naplati potrazivanja moze imati i negativno dejstvo na preorijentaciju kupaca ka drugim dobavljacima. preduzeca odnose se na: dopise. Primenom EFT placanja su sigurna jer se racun jednog klijenta odobrava a drugog zaduzuje.2. prenos zarada i druga placanja na racune zaposlenih 3. Po isteku roka dospeca potrazivanja preduzeca se opredeljuju da dalju naplatu potrazivanja ustupe specijalizovanim agencijama i faktoring organizacijama. Ustupanje nenaplativih potrazivanja se vrse po isteku 90-og dana od dana dospeca i uz naknadu od 50 % od iznosa naplacenog potrazivanja. telefonske pozive. licno ga obici i tek na kraju kao nuznu meru primeniti pravnu sankciju. 126. Cvrsta kontrola je moguca jer je definisan datum izmirenja obaveza. Da se ne bi isto desilo neohpodno je selektirati mere.

preduzeca vrsi selekcija isplatnih banaka prema njihovoj prostornoj rasprostranjenosti. Za preduzece duznika. vremena obrade cekova u bankama 3. kako bi se moglo pokriti placanje u obligacionom odnosu. Za razliku od obinog ceka (kod gradjana) koji je naplativ po zahtevu imaoca. bankarskih troskova za usluge i sl.U slucajevima kada korp. Maksimiranje isplatnog opticaja ne znaci da preduzece ( kupac ) nece izmiriti svoju obavezu o roku. To se sprovodi tako sto se od strane korp. Po prihvatanju menice preduzce koje je izdalo menicu je duzno da deponuje novcana sredstva. Za korporativno preduzece je karakteristicno da se maksimiranjem isplatnog opticaja smanjuje iznos novcanih sredstava na racunu u banci sa mogucnoscu da se doticna sredstva racionalnije upotrebe. tada se otvara sira mogucnost za primenu principa „igranja opticajem” (razlika izmedju ukupnog dolarskog iznosa ceka vucenog na racun banke i salda koji je iskazan u knjigovodstvu banke ). Znacajan broj preduzeca drzi poseban racun koji sluzi za isplatu zarada. Treba praviti razliku izmedju poslovnog ceka i trasirane menice kao instrumenata placanja. preduzece moze jedan vremenski period koristiti novcana sredstva u vecem iznosu nego sto je stanje sredstava na saldu racuna u doticnoj banci. Na ovaj nacin korp. Ovim neki dobavljaci mogu biti „osteceni”. jer se odgadja vreme kada preduzece duznik mora imati novcana sredstva na racunu banke da bi pokrio iznos naznacen u menici. ista se mora od strane doticne banke podneti izdavaocu na prihvatanje. Korp. menica nije naplativa po zahtevu imaoca. preduzece intenzivno forsira maksimiranje isplatnog opticaja odlaganje izmirenja obaveze. svako menicno placanje predstavlja prednost. preduzece prvo locira isplatne banke na koje ce “vuci cekove”. Da li ce se preduzece opredeliti za ovakav poslovni poduhvat zavisi od : 1. Korp. tada ono placanje vrsi putem menice. Ako korp. Za banke je karakteristicno da nisu raspolozene da vrse obradu menica jer iste zahtevaju posebnu paznju i najcesce rucnu obradu. Pri podnosenju menice na naplatu banci. te banke zaracunavaju visu naknadu za bankarske usluge. menadzment preduzeca vrsi predvidjanje kada ce se . tada dobavljaci u cilju protesta podizu cene svojih proizvoda i „skidaju” doticnog kupca se liste povlascenih kupaca. tako da se maksimizira vreme za koje cekovi nisu realizovani. Da bi se minimizirao saldo na tom racunu. iznosa faktura sa kojima raspolaze dobavljac 2. Preduzece ima nameru odloziti izmirenje obaveza prema dobavljacima. preduzece moze maksimirati ( produziti) vreme isplate cekova. preduzece ima veci broj bankarskih racuna. vec znaci da dobavljac nece raspolagati novcanim sredstvima pre ugovorenog roka. U slucaju da kopr. lokacije dobavljaca i banke isplatioca cekova 4.

cekovi predavati na naplatu. KREDITNA POLITIKA I KREDITNI STANDARDI Kreditna politika korp. Snizavanjem ( ublazavanjem) kreditnih standarda pojavljuju se oportunitetni troskovi koji su izazvani dodatnim potrazivanjem nastalim zbog povecane prodaje i povecanog prosecnog vremena naplate potrazivanja. Oportunitetni troskovi su determinisani izgubljenim prinosom koji bi se ostvario putem ulaganja kapitala. Ovakvim metodom isplate zarada. Ovakav racun najcesce nude banke korp. da je na vreme naplaceno potrazivanje od kupaca. preduzecima jer se putem tih racuna obavlja automatski transfer novcanih sredstava za isplate zarada i dividendi. ubrzava se ili usporava proces naplate potrazivanja. 128. Korp. povecanja broja izvrsilaca u kreditnom odeljenju 2. Preduzece nije u obavezi da u jednom danu ima na racunu novcana sredstva za pokrice celokupnog iznosa zarada. kvaliteta buducih potrazivanja 2. Tehnologija izgleda tako da na kraju svakog dana poslovna banka automatizmom prenosi onoliko novcanih sredstava koliko je potrebno da se pokriju iznosi cekova koji su podneti na isplatu. Preduzeca. gotovinskih (novcanih) popusta 4. Ako je dan isplate zarada petak. preduzeca je u direktnoj korelaciji sa politikom naplate potrazivanja doticnog preduzeca. U praksi je prisutan i racun sa saldom nula ( ZBA ). . preduzeca. Kreditnom politikom korp. korp. to ne znaci da teba sve cekove realizovati samo na taj dan. Dodatni troskovi najcesce nastaju zbog : 1. poslova kontrolisanja dodatnih racuna 3. Deo cekova ce se predati na naplatu i u narednoj nedeli kako bi se sukcesivno opteretio racun korp. specijalnih uslova kreditiranja. Kreditnu politiku je neophodno posmatrati sa aspekta : 1. preduzeca treba posebno da vode racuna o kreditnim standardima koji se mogu povecati ili smanjivati u zavisnosti od odnosa izmedju profitabilnosti prodaje i dodatnih troskova nastalih zbog naplativosti potrazivanja. vremenskog perioda kreditiranja 3. povecanog obima naplate potrazivanja i sl. U cilju racionalnihe upotrebe novcanih sredstava menadzment preduzeca treba da iskustvenim metodom projektuje prosecnu distribuciju podnosenja cekova na naplatu.

povecanje ( uticaj na dobitak +) 3. prosecan period naplate potrazivanja .povecanje ( uticaj na dobitak . troskovi kreditiranja . Kvalitetno donosenje odluke oko kreditnih standarda u korp. Efekti strozijih kreditnih standarda : 1. prosecan period naplate potrazivanja . Ukoliko se profit po jedinici proizvoda smanjuje. preduzeca je u obavezi da primenom strozijih kreditnih standarda odredi takve kreditne uslove koji ce voditi ka optimalnoj politici kreditnih standarda. prodaja se maksimizira.povecanje ( uticaj na dobitak .) 2. obim prodaje . analizu kreditnog ranga kupaca 2.) 5. analizu racio brojeva ( ocenu kreditne sposobnosti kupaca ) Efekti blazih ( nedefinisanih ) kreditnih standarda : 1.Ublazavanje kreditnih standarda izaziva veci rizik oko moguceg nastanka gubitaka. Ukupan profit korp.smanjenje ( uticaj na dobitak + ) 4.smanjenje ( uticaj na dobitak .povecanje ( uticaj na dobitak . kao i zbog oportunitetnih troskova. troskovi kreditiranja .povecanje ( uticaj na dobitak .) 6. uz prisustvo otpisa i gubitaka zbog velikog neneplacenog potrazivanja. prosecan saldo kupaca . profit preduzeca – povecanje ( uticaj na dobitak+ ) Primenom strozijih kreditnih standarda sve vise se eliminise rizik nenaplativosti potrazivanja. profit preduzeca – smanjenje ( uticaj na dobitak . gubitak zbog nenaplativih potrazivanja .smanjenje ( uticaj na dobitak + ) 6. tada je to prvi znak da treba menjati kreditnu politiku korp. i povecava se obim prodaje.) Ukoliko kreditni standardi nisu definisani tada se sve narudzbine od kupaca prihvataju. .smanjenje ( uticaj na dobitak + ) 5. prosecan saldo kupaca . Preduzeca ima umeren rast. analizu prosecnog perioda placanja 4.smanjenje ( uticaj na dobitak + ) 2. Smanjeni standardi dovode nove kupce kod kojih ce naplata potrazivanja biti sporija nego kod postojecih kupaca. gubitak zbog nenaplativih potrazivanja . preduzecu podrazumeva : 1. obim prodaje .) 3.) 4. a istovremeno povecava i broj kupaca koji ne mogu na vreme izmiriti dospele obaveze. Sa uspostavljanjem kreditnih standarda prihodi od prodaje pocinju padati ( jer se odbacuju neke ponude kupaca ) uz smanjenje prosecnog vremena naplate potrazivanja i gubitaka nastalih zbog nenaplativih potrazivanja. analizu kreditnih referenci ( izvestaja ) 3. Menadzment korp.

Diskontni period – broj dana koji se nudi kupcu od pocetka kreditnog perioda pa do ostvarenja novcanog popusta. KREDITNA ANALIZA KUPACA + 4. Najkraci diskontni period je onaj period koji kupcu daje pravo na najvece ostvarenje kasa – skonta.* ---------------------------------------------placena nabavna datum dospeca . Troskovi propustenog kasa . Ovo treba ciniti iz rasloga sto nizi profit ne moze opravdati postojecu politiku naplate potrazivanja. Ukoliko kupac ne iskoristi pruzene pogodnosti tada je u obavezi da plati nominalni iznos duga (kredita) do kraja kreditnog perioda od 30 dana. Npr. 129. U praksi se od strane dobavljaca nudi kasa-skonto u rasponu od 1-5%. dobitak po jedinici proizvoda smanjenje - Kasa-skonto – procentualno smanjenje nabavne vrednosti robe namenjene kupcu. obim prodaje povecanje + 2. Elementi posmatranja Uvodjenje ili povecanje kasa – skonta Pravac dejstva Uticaj na dobitak 1.datum placanja .Preduzeca. prosecan period naplate potrazivanja smanjenje + 3. Ti elementi su : 1. ukoliko kupac izvrsi placanje pre isteka diskontnog perioda. Kreditni uslovi definisu tri bitna elementa kreditiranja i placanja . Ako je kreditni uslov 2 / 10 neto 30 dana. to znaci da je odobren kasa-skonto ( popust ) od 2 % ukoliko kupac isplati dug u roku od 10 dana od datuma na koji glasi faktura. diskontni period 3. KREDITNI USLOVI I KREDITNI PERIOD Kreditni uslovi predstavljaju uslove placanja koje definise preduzece prodavac sa kupcem pri obavljanju odredjene poslovne ( finansijske ) transakcije.skonta kasa-skonto (%) broj dana u godini ( 365 ) = -----------------------. Kasa. Diskontni period se najcesce krece od 5 – 20 dana.skonto predstavlja stimulans kupcu da svoje obaveze plati pre vremena dospeca. On predstavlja i stimulans dobavljacu da se odrekne jednog dela potrazivanja u cilju prevremene naplate ukupnog potrazivanja. kasa-skonto 2. kreditni period. Kreditni uslovi se iskazuju putem skracenica. gubici zbog nenaplativih potrazivanja smanjenje 130.

O im b p tra iv n o z a ja p d ro aje n n lac n e ap e ih Gb i u ic zo bg p traz a ja o iv n . Simbol CBD ( cash before delivery ) – ako se placanje obavlja unapred ( pre dana isporuke robe ) Simbol EOM ( End of the month ) . tada su efekti produzenja diskontnog perioda sledeci : E mn le e ti 1 . Ako se odobrava kasa-skonto sa duzim diskontnim periodom. datum ispostavljanja fakture za isporucenu robu 2.oznacava da se pocetak kreditnog perioda za sve kupovine obavljene u toku jednog meseca pomera na prvi dan sledeceg meseca Simbol MOM ( the midle of the month ) – oznacava da je mesec podeljen na dva jednaka kreditna perioda.vrednost (%) obaveza obaveza Pocetak kreditnog perioda moze se utvrditi na nekoliko nacina : 1. datum prijema isporucene robe od strane dobavljaca. sredina svakog meseca 4. Simbol ROG ( receipt of goods ) – oznacava da se uslovi kreditiranja primenjuju na one kupoprodajne poslove kod kojih prijem robe znatno kasni u odnosu na dan kupovine. kraj meseca u kojem je izvrsena isporuka robe 3. Najcesce se taj period krece od 0 do 120 dana. 2 . Ako je kreditni period 0 tada je prisutna promptna prodaja ( prodaja za gotovinu ) i ona se oznacava simbolom COD. Kreditni period predstavlja broj dana od prvog do poslednjeg dana u kojem kupac ima obavezu da izmiri ceo iznos duga dobavljacu.

koja pruza analiticarima procenu velicine neto vrednosti i kreditnu ocenu o rangiranju doticnog korporativnog preduzeca. n pa a l te Gbc ui i zo b g n n pa vh e a l ti i Pored finansijskih izvestaja vazne informacije su i kreditna rangiranja koja p tr zv na takva agencija je „Dux & sastavljaju raznovrsne trgovacke o a i a j agencije. poslove sa kojima se bavi preduzece 4. r scn p ro ei d p tr zv na o ai a j 3 . Najpoznatija Brandstreet”. Finansijski izvestaj predstavlja jedan od osnovnih izvora informaicja za ocenu kreditne sposobnosti potencijalnog kupca. Umesto realnih fin. Izvestaja isti podnose revidirani izvestaj za jedan duzi vremenski period. Korporativno preduzece cesto odbija da pruzi kreditoru na uvid finansijski izvestaj zbod njegovog loseg finansijskog polozaja. finansijske informacije 5. kratku proslost ( istoriju ) preduzeca 2. ocenu boniteta od strane dobavljaca. koje se mogu dobiti iz veceg broja izvora. KREDITNA ANALIZA KUPACA Kreditna analiza potencijalnih kupaca. proslost menadzmenta preduzeca 3. bm p t aiv n or z a ja po ae r dj 130. Kreditnom analiticaru su neophodni pored godisnjih izvestaja i periodicni izvestaji i mesecna kretanja bilansne pozicije doticnih kupaca. Agencija sastavlja izvestaj o kreditima buduceg kupca.Efekti produzenja kreditnog perioda mogu biti : E mn le e ti 1 Oi . 2 Po e a . koji sadrzi : 1. . odnosno korisnika kredita pociva na kreditnim informacijama.

Korisnik potencijalne informacije moze se telefonskim putem ili pismenim putem obratiti maticnoj banci kod koje potencijalni kupac ima racun i tako dobiti neophodne informacije. Cetvrti izvor informacija mogu biti : informacije o kupcu na osnovu sopstvenog iskustva u prethodnom periodu poslovanja. iskustva banke sa potencijalnim kupcima 4. Analiza profitabilnosti se najcesce iskazuje kao : a) profitabilnost preduzeca u odnosu na prodaju – iskazuje se putem bruto i neto marze b) profitabilnost preduzeca u odnosu na ulaganje – iskazuje se putem : ≡ stope povrata na trajni kapital ( ROE ) ≡ stope povrata na sredstva ( ROA ) ≡ neto operativne profitne stope. zaduzenost i profitabilnost korporativnog preduzeca.Te informacije se najcesce odnose na redovnost izmirenja obaveza kupca prema dobavljacu. odredjene finansijske informacije. analize D & B i analize spoznaje banaka i kreditora. drugi izvori informacija jesu informacije iz banke koje se odnose na bankarsko poverenje doticnog klijenta banke. Proces sekvencijalnog istrazivanja temelji se na broju prikupljenih informacija iz prethodnog kreditnog iskustva. limit kreditne linije 4. prosecno stanje racuna 2. 1.Finansijski pokazatelji koji se odnose koriste od strane analiticara najvese se odnose na likvidnost. izvestaja preduzeca. Stopa likvidnosti se koristi kod procene sposobnosti preduzeca u vezi izmirenja dospelih kratkorocnih obaveza. Informacije se mogu sakupiti i od drugih dobavljaca koji su imali iskustvo u poslovanju sa doticnim kupce. nacine izmirenja obaveza. Treci izvor informacija moze biti razmena kreditnih informacija izmedju preduzeca koja posluju sa istim kupcem. . visinu odobrenog kredita 3. duzinu njihovog poslovnog odnosa 2. Informacije takvog tipa se odnose na . Te informacije se odnose na : 1. kamatne aranzmane 3. Pored fin.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful