Aj, Banja Luko, na Krajini hvala

Banja Luko na Krajini hvala Niko ne zna ničijega hala. Umihana Hadži Jusufova Na Vrbasu đugum ostavila, Aspurliju za vrbu svezala, A nanule vodi okrenula, Nek’ svak misli da se utopila.

Aj, gradim kulu
Aj, gradim kulu, a kamena nemam Aj, kulo moja pjesmom sagrađena. Čatma joj je suzom zalivena. U tebi ću akšamluke piti, Sav ću sevdah tebi darovati.

Ah, moj doro
”Ah, moj doro, dobri doro, šta je tebi dodijalo: Lahko sedlo šimširovo, il’ uzdica pozlaćena, il’ kamdžija biserlija?” ”Ah, moj gazdo, dobri gazdo, nije meni dodijalo lahko sedlo šimširovo, nit’ uzdica pozlaćena, nit’ kamdžija biserlija! www.bosnafolk.com Već je meni dodijalo, svake noći putujući, kad ti ideš u mejhanu, mene vezeš pred mejhanu, grizem travu iz kor’jena, pijem vodu sa kamena, to je meni dodijalo!”

Ah moj dragi sijah perčinlija
Ah moj dragi sijah perčinlija, jami perčin sa bijela vrata, ne mami me svaki čas na vrata!

Sve sam s tebe b’jena i karana, istjerana pred bijele dvore! I tvojem sam dvoru dolazila, a ti, junak, za večerom bješe, za večerom, šećerli baklavom!

Ah, moj Aljo(1)
Ah, moj Aljo, crne oči, ti ne hodaj sam po noći. Ti ne hodaj sam po noći, ja ću tebi sama doći. Ja ću tebi sama doći, sama doći do ponoći. Na vrančiću kosmatome, u odjelu gospodskome. Moj se vranac uz brijeg penje, često staje na kamenje. Iz kamena vatra s’jeva, a moj Aljo pjesmu pjeva.

Ah, moj Aljo(2)
Ah, moj Aljo, crne oči, ti ne hodaj sam po noći. Ti ne hodaj sam po noći, ja ću tebi sama doći. Na vrančiću kosmatome, u od’jelu gospodskome. Moj se vranac uz brieg penje, često staje na kamenje. Iz kamena vatra s’jeva, sad moj Aljo pjesmu pjeva. Ah, moj Aljo, crne masti, Što me mladu upropasti. Što me mladu upropasti, Ne dade mi ni dorasti.

Ah, sinoć paša kroz Saraj’vo prođe
Sinoć paša kroz Saraj’vo prođe I provede svezana Mehmeda. Na njemu je devet konopaca I deseta halka oko vrata. Za njim idu tri sestre rođene.

Najstarija paši govorila: "Aman, paša, i otac i majko, Pusti nama brata rođenoga, Na poklon ti ruho djevojačko". A srednja je paši govorila: "Aman, paša, i otac i majko, Pusti nama brata rođenoga, Na poklon ti biseri i dukati". Na to paša i haje i ne haje. Još mu više ruke privezuje. A najmlađa paši govorila: "Aman, paša, aman, gospodine, Pusti nama brata jedinoga, Na poklon ti lice djevojačko". Na to se je paša sažalio Pa je malo ruke popustio. Svezan Meho paši govorio: "Aman, paša, aman gospodaru. Kad budemo kraj b’jele dahije, Otpusti mi prebijele ruke Da obljubim Zinetu djevojku, Da obljubim pa da život gubim".

Ah, što ćemo ljubav kriti
Ah, što ćemo ljubav kriti, kad ja moram tvoja biti? Srce više nije moje, tebi, dragi, pripalo je! Šta me tebi tako vuče? Osjećaji mene muče! Srce više nije moje, tebi, dragi, pripalo je! Il’ me uzmi, il’ me ubi, ne daj drugom da me ljubi! Srce više nije moje, tebi, dragi, pripalo je!

Ah, što mi se Travnik zamaglio
Dv'je planine viš' Travnika grada, Vilenica, spram nje Bukovica. Vilenica Bukovicu pita: "Ah što mi se Travnik zamaglio? Ili gori, il' ga kuga mori?" "Niti gori, nit' ga kuga mori,

djevojka ga okom zapalila. Dođi. U akšam je svaka pjesma. i mešćema gdje kadija sudi!" Aj. Ako želiš milovanja. Da ga vidiš. U akšam je svaka draga dragom najdraža. u ponoć. u akšam. Vedro čelo sjajna mjesečina. svome dragom najdraža! Akšam dođe. Pa kako ću da usnijem. dođi. Kakve su mu oči i obrve: Oči su mu mrkla pomrčina. majka ćerku u po noći kara Majka ćerku u po noći kara: "Lezi. skoro dovedenoj. a u kući kapi vode nema. U ponoć je svako staro leglo. . dođi dragi u akšam. majko. U akšam je svaka draga. jacija se sprema. ćeri. jacija se sprema Akšam dođe. Dođe reda. bolnoj duši najslađa. dragi. Noćas mi je dragi dolazio. dva dućana i nova mejhana. čarnim okom kroz srčali pendžer! Izgoriše dva nova dućana. boliće te glava. dragi." "Prođi me se . moja stara majko. zaspalo. Kada mi je uv’jek pred očima. Ako želiš milovanja Ako želiš milovanja. moja stara majko." Ako želiš razgovora Ako želiš razgovora.

za tri sata! Akšam mrače. skoro dovedena: ”Svekre. A ja nigdje ništa nemam.uze đugum pa na vodu ode. dan se gubi. moja posestrimo. babo. šta je milovanje. Da zna zora šta je milovanje. na ljepoti lica tvog. Ali-beg se po jezeru vija . mrak se sprema. ja sam došla da vam sina ljubim!” Akšam geldi Akšam geldi. uživa k’o padišah. ne b’ svanula za tri b’jela dana. moj po Bogu brate(1) Akšam mrače. Akšam mrače. A jacijo. od sunašca ljepše sja. a svekrvu odveli hajduci! Nisam došla da vam vodu nosim. Moja draga na šiltetu. moje srce zaman gubi. moj pobogu brate (2) Akšam mrače. eto zore. Pola noći. a jacijo. dušmanina moga! Da zna zora. izjeli te vuci. Akšam geldi. moja posestrimo! Pola noći. Da mi se je ogrijati. ja sam puki siromah. moj po Bogu brate. dušmanina moga. a za mene sanka nema. moj pobogu brate. sunce zađe. Eto zore. pola dobra moga. Ljuto kune. Akšam geldi. Akšam geldi. pola dobra moga. a kamoli za dva. na tvom licu osta sjaj. tvoje lice. ne b’ svanula za godinu dana.

A od oca kano od očuha. Ali-beže. Spremi slugu da dovede ljubu. Travu pasti. Nije ovdje vila zlatnih krila. Ček’o sluga godinicu dana. i oplela trides’ pletenica. Neg’ sa starim u šiljti sjediti. beže. Od matere kano od maćehe. Šećer jesti. ne bi sluge. u Misiru dvore načinio. Ali-beže. Utekla sam od zla materina. dok joj majka kose dotjerala. Ali-begu Misir omilio(1) Ali-begu Misir omilio. Iz jezera nešto progovara: "Ne striljaj se. . Nešto mu se iz jezera javlja: . u Stambolu ljubu ostavio. ni dovede ljube. u Misiru dvore načinio. Već djevojka za kakvog junaka. Neću stara. u Stambolu ljubu ostavio." Ali-beg se u jezero sprema Ali-beg se u jezero sprema Da ustrili utvu zlatni’ krila. beže. Volim s mladim po gori hoditi.Ne striljaj se. dukate nizati. Nisam utva da ti mene striljaš. i uplela trista madžarija. Alibegu Misir omilio (2) Alibegu Misir omilio. pa se ne udala. U Misiru dvore načinio. Oni mene za staroga daju. s lista vodu piti.Ali-beg se po jezeru vija Da ustrilja vilu zlatnih krila. Već je ovdje Dizdareva Mina.

da s’ oženiš. a još dragu vidjeti ne mogu! Na prozoru mreža okovana. pamet nosi.Sprema slugu da dovede ljubu. Čeka sluga tri bijela dana. Ašikovah tri godine dana (1) Ašikovah tri godine dana. draga se ponosi! Nek ponosi. bi li pošla za me?” S Bišća Mara njemu poručuje: ”Da me prosiš. Ali-paša na Hercegovini Ali-paša na Hercegovini. da Bog da je voda odnijela. Kad su bili preko polja ravna. i uplela trista madžarija. i dohodih dragoj pod pendžere. bih se otrovala!” Ano moja šećernoga boja Ano moja šećernoga boja. Alibegovice. da ja znadem da ćeš biti moja. l’jepa Mara na Bišću bijaše. Koliko su na daleko bili. da ti trgam žute madžarije. da ti mrsim česte pletenice. jedno drugom jade zadavali! Knjigu piše paša Ali-paša: ”L’jepa Maro. što bih ti se lica naljubio! Bijela lica ispod trepavica i đušluka ispod minđušluka. dođe vrijeme da ti ljubim lice. progovara Alibegov sluga: Ljepotice. bijela grla ispod đerdanluka. i u moje ruke donijela! . dok joj majka kose iščešljala i isplela trides’t pletenica. nek mi pamet nosi. koja mi je pamet zanijela. ne bih pošla za te.

stara majko. da sam kamen. puklo bi mi srce. Samo jednom u tri godinice. Uda mu se draga za drugoga.Ašikovah tri godine dana (2) Ašikovah tri godine dana. bih se rastopio! Ašikov’o Turundžiću Bego Ašikov’o Turundžiću Bego. Je l’ mi draga u drugog na krilu". Ode Bego Mati kujundziji: "Kuj mi. Ašikuje Adem-aga Ašikuje Adem-aga. Kad četvrta godina nastala. Mato. Da se penjem dragoj na pendžere. Ašikov’o tri godine dana. nit’ ja viđoh svoje drage lice. stara majko. za komšiju svoga. u obrazu krvca vrije. jes’ mi čemu i po čemu. Za najmlađeg Fatibegovića. lahke merdevine Od trideset i tri basamaka. jes’ mi čemu. kako dušek po dušeku stere. sva odaja zveknu. al’ ne viđoh fajde ni zijana. b’jela dana ne ostavlja. A kad leže u meke dušeke. Iz oka joj sunce grije. jes’ mi čemu i po čemu!” . džamli tahta puknu! A ja jadan stojim pod pendžerom! Da sam drvce. tamne noći nepreskoči! Pitala ga stara majka: ”Jel’ ti čemu ta djevojka?” ”Jes’ mi čemu. kako meće jastuk po jastuku. Za najbližeg. Da ja vidim s kim mi draga spava. kako jeknu. kako huknu.

Tamne noći ne priskoči. bi li meni virna ljuba bila? Steraću ti crvenu kadifu. drvo.stara majko. drvo.Ašikov’o Adem-aga Ašikovo Adem-aga. malo mu je dara! Kad bih dragom boščaluka dala sirota sam. . U tebi je Beg-Emina mlada pa se šeće ispod bila grada. njihalo. kad me je dragi ljubio. skrivalo. pa me je babo vidio? Što si me. U obrazu krvca lije. Beg-Emina mlada. drvo. Pitala ga stara majka: Je l’ ti čemu ta djevojka?" "Jest mi čemu. Što si se. bademe. drvo od hlada. Gledao je valija sa grada: A boga ti.: jest mi čemu i pri čemu: Iz oka joj sunce sije. Bajramu se nadam: ”Šta bih dragom bajramluka dala? Kad bih dragom vezen jagluk dala dragi mi je. grom te ubio! Bajram ide. Bajramu se nadam Bajram ide. izdalo? Bademe. B’jela dana ne ostavlja. hvalit će se među jaranima!” Banja Luko i ravnine tvoje Banja Luko i ravnine tvoje. drvo mirisno. drvo od hlada Bademe." Bademe. u tebi su crne oči moje. Ti si me. mnogo mu je dara! Kad bih dragom b’jelo lice dala.

vatrom izgorjela. ja imadem agu Omer-agu. Volim s Omom po gori hoditi. Već djevojka od zla pobjegnula: mene majka za nedraga dala. porad pusta blaga!” Bejturane. kad bi moja bila. . b’jelim licem i mednim ustima! Mila majko. sivoga ti perja. jesi l’ skoro od Bosne ponosne? Igraju li ati Atlagića? Sijaju li toke Sijerčića? S’jevaju li sablje Fejzagića? Pucaju li puške Đumišića? ” Beg Ali-beg po jezeru str’jelja Beg Ali-beg po jezeru str’jelja. Bog t’ ubio grane Bejturane. kad god svira u srce me dira. neg s valijom u dvoru siditi! Banja Luko.sipaću ti biser i dukate! A boga mi. za nedraga. Bog t’ ubio grane. valijo iz grada. već on pita sivoga sokola: ”Siv sokole. vatrom izgorjela Banja Luko. U Omera šargija tambura. moja bi se želja ispunila! Beg Ali-beg ikindiju klanja Beg Ali-beg ikindiju klanja. Kad se nešto iz jezera javlja: ”Nisam vila da mi str’jeljaš krila. ne bi’ tebi virna ljuba bila. u tebi me cura zanijela! Zanijela garavim očima. Nema kada ni selam da preda. siv mu soko na serdžadu pada. da ustr’jeli vilu zlatnih krila.

Toliko mi imao jarana! . doš’o bi mi bar ponekad. U Stambolu svilom naložena. Nemoj. U Saraj’vu dilbom pokrojena. Dojde beša mom djetetu dragom. dušo. majko. Koše kroji. nit’ behara daješ. dušo.tvoje grane. U svakom je dobro darovana. neg’ ću dragog zakititi! Ja se s dragim našalila da sam drugog zavolila.Koliko je u košulji žica. života mi moga! Bere cura plav’ jorgovan Bere cura plav’ jorgovan. drugi pozlaćuje. već se truniš po zelenoj travi! Ti si mene opanjkao majci. znaš li da sam obolila? Vjeruj. da ja ljubim četiri jarana: Dva ženjena. Ode beša od grada do grada. za bol i jad. A majka mu tanke koše kroji. a dva neženjena: nisam. U toj beši lijep san usnilo. Treći meće od zlata jabuke. šapuće mu svu noć i dan: ”Prije ćeš mi uvehnuti. pa mi više ne dolazi. već on druge obilazi. Toliko mi živi godinica! Koliko je na mahrami grana. Jedan kuje. srce ćeš mi zalediti! Dođi dragi. srce lagat’ ne umije!” Beša ti se na moru kovala (uspavanka) Beša ti se na moru kovala. a godine broji: . dragi. željo mila. Kovale je do tri kujundžije. šala nije. po mom srcu rane! Niti cvateš. Da znaš. takav biti.

U komšije kolo igra. A obuješ oputne opanke I poneseš zubaču na glavi I u ruci tikvu i motiku. Onda ’ ’š znati. svekrva me istjerala. A ja jadna već ostarih. svekrvo moja. il’ u jesen kad opada lišće. dilbere aman. a svilu presti.Bijela vila ženila sina Bijela vila ženila sina Dilbere. ja pobjegla komšijama. i jezika zaovina. ja s’ uhvatih pa poigrah. U proljeće kada cvjeta cv’jeće. Na srid Saraj’va Latinkom tankom Priporučuje Latinka tanka: Bijela vilo. men’ da žene. Blago suncu i mjesecu Blago suncu i mjesecu. bihaćka djevojko Bila Bilko. Bila bi bilko…. a i mjesec često mladi. djevojko Blago meni i tebi. Zaova me opanjkala. djevojko. U šiljtu sjesti. od zuluma svekrvina. a sina ljuljati. džanum. Blago meni i tebi. . Kad ti pođeš uz bužimske strane. kad je nama čair do čaira. Biser nizati. jer se sunce jutrom rađa. Tvoj se babo i moj dogovara. bihaćka djevojko. Što su sada bihaćke ravnine. More li meni kod tebe biti. Bila Bilko. tebe da udaju.

molbu čini kićena djevojka: Stani. cvijet karanfile Blago tebi. ja bih znao gdje bih zimovao! U njedrima medju dukatima. prevarila pa me ostavila. brate. već se svuci pa lezi uza me! . kidaj vjeru. cvijet karanfile. ti se ne daj od nje nadmudriti! Djevojke su varalice stare! I mene je moja prevarila. a nisam joj obljubio lice! Bol boluje lijepa Fahira Bol boluje lijepa Fahira pod orahom i pod jorgovanom k njoj dolaze svi dilberi redom. bolovo bih za te! Da se može. brate. a najviše Omer momče mlado. Dukat zveči. meni srce ječi! Bogom. prevedi me preko Romanije bez ljubljenja i bez zagrljaja i bez onog muškog pomišljaja. Mujo Sarajlija. što ti rasteš dragoj pod pendzere.Blago tebi. da se odmorimo. Mujo Sarajlija Bogom. Kad su bili nasred Romanije. Napiše se vode sa izvora te sjedoše pod jeliku tanku. A’ iz gore nešto progovara: Kidaj vjeru. da se hladne vode napijemo. ja bih umro za te! Odgovara lijepa Fahira: Niti boluj. Ah da mi se u cvijet pretvoriti. nit’ umiri za me. To je Mujo za boga primio. Fahiro. Mujo. obljubi djevojku. Pa govori Omer momče mlado: O. Sarajlija Mujo.

kupi mi šaren-kočije. Đul-djevojku dovikuje. Progovara lijepa Hajrija: Nit’ bolujte. bol boluje i tuguje. Zaime. Lejlo. Zaime. sa tvojega dockan dolaženja. I sinoć si dockan dolazio. Velik si mi zijan učinio: amberove. čini mi se lakše bi mi bilo. lez’ te mi na krilo. skin’te fesić. je si l’ sama.umir’o bi za te. ti prodaj selo Krnete! Kupi mi. dragi. bolan. . u zeleni bostan ulazio.Bolovala lijepa Hajrija Bolovala lijepa Hajrija. prođi mi se dvora Bolan dragi. je li lice obljubljeno?” ”Doma jesam. Drugi veli. crno oko! ”Je si l’ doma. već je tebi nam’jenjeno!” Bolan dragi. nit. Bol boluje mlado momče Bol boluje mlado momče. sama jesam. Lejlo. amberove i alkatmerove. prođi mi se dvora. U haz bašči pod rumenom ružom. nije lice obljubljeno. bolan. Ob’laze je redom ašiklije. sa tebe sam bijena i karana. na krilu kara-Zaima: ”Zaime. Boluje Anka Pr’jedorka Boluje Anka Pr’jedorka. Pitaju je: "Kako ti je Hajro?" Jedan veli-bolov’o bi’ za te. đul-djevojko. lale pogazio. umir’t za me. Lejlo.

Ja bih znala gdje bih cvala. of. lane. Da sam nešto sjeme tvoje. lane. Na mom srcu zasađeni. of. ljubi me. već godinu dana oženio i sina dobio!” Bosioče moj zeleni Bosioče moj zeleni. lane. bolan. lane. zasađeni. kod prvoga kod sevdaha svoga. kad ćeš pasti na me? Bosioku rosa odgovara: Zadržah se jade gledajući. lane. moj zeleni. pod pendžere. kako aga svoju kadu kara: Kazuj. gdje bih cvala. sanak boravila. Mome dragom pod pendžere. Zajko. Zaime. kado. sjeme tvoje. lane. evo moje glave! Ja sam bila. jeste. što te pitam pravo da mi kažeš: Je li mi se oženio dragi?” ”Jeste. za svoju ljubu uzmi me! Bosa Mara Bosnu pregazila Bosa Mara Bosnu pregazila. Bosiok se s rosom zamjerio Bosiok se s rosom zamjerio: Medna roso. ti visoko rasteš.upregni konja zekana! Vodi me. na vitu se jelu naslonila: ”Vita jelo. gdje si sinoć bila i s kime si sanak boravila? Đuzel kada agi odgovara: Eto sablje. jer me majka za nedraga dala! . of. lane. lane. Vodi me. lane. of. of. lane. vodi me ravnom Pr’jedoru.

l’jepa. gledao je i govorio je: Daj mi Bože vihor sa planine. i studene izvor-vode. sirotice kleta Bosno moja. Tvoja brda i tvoje doline. Bostan pliv’la Mahmudpašinica Bostan pliv’la Mahmudpašinica. divna. mila Bosno moja.Bosno moja. aj. gizdava. pomrčale guste pomrčine. Bosno moja. u tebi je Banja Luka. mila. po tvom raju ptice ne pjevaju. divna. divna. Gledao je Mujo momče mlado. u tebi je Sarajevo. . prekrila se vihar bašmahramom. dva brata Morica. Bosno moja. Petak l’jepi osvanuo. bujruntija iz Travnika da uhvate dva hrabra mladića. Braća Morići Ferman stiže iz Stambola. šeher sevdaha. da vidim lice pašinice. gore visoke. dva mladića. sirotice kleta. jugovine od Hercegovine. uzdah momaka. Dva Morića džumu klanjali. po tvom nebu sunce se ne šeta. nad šeherom silnim. U tebi su gore mnoge. Po tvom kraju p’jetli ne čestaju. l’jepa. gizdava. da podigne saraj bašmahramu. mila. Bosne ponosne.

Tvoja majka tebi ruho sprema. il’pjesmu da mu pojem? Bulbul pjeva okolo Mostara Bulbul pjeva okolo Mostara. sultan care. Uhvatiše dva Morića. majka Morića. mračna li si. Bulbul mi poje. dat ću harač za sedam godina. Sve od svile košulje otkane. dođi draga. il’ da ga ljubim. moja majka karati te neće. grli noge i u ruke ljubi pašu saraj’skog. kad ti sablja pravdu kroji. Morići su zapjevali: ”Sarajevo. evo nam behara. pod ružicom mi spije.” Ne prestaše paše i veziri.” Kada su ih davit’ stali. moje rosno cv’jeće. oj tvrđavo. u đul-bašči. od kada se gradila bijela tabija. pa ih vode uz strme Kovače. u tvrđavu da ih zadave. proklet li si. zora mi rudi Bulbul mi poje. da joj vode dva njena mladića. Dođi meni. Dat ću tebi ključe i harače. Da l’ da ga budim. . Bosnu moju niko ne umiri.u džamiji Hadžimagribiji. ”Pusti meni dva moja mladića. leti. Kad to čula pašinica. na zulumu carstvo stoji. majko. a moga dragog nema. iz halvata kule b’jele. zora mi rudi. dva moja Morića. dva mladića. široko si. da ga ljepšeg u Mostaru nema. brata rodjenog. Eno ga. pa ih vode uz Sarače.

Carigrade.i dušeke đulom pokapane. Za te niko i ne znade. lijepa li te kažu Carigrade. tvoja njedra još nemilovana. . C’jele noći hladovina C’jele noći hladovina. moj uzdahu. moje zlato spava. da ne bi gledale Crne oči. ružan li si Crn oblače. Govorila kapetan djevojka: Prospi mi se. Crne oči. Osim mene ojađene. Dođi dragi utješi me. Puno aha i sevdaha. Tvoja usta sva od đula rana. biser veze niz bijelu svilu. svog dragana sanja. moj sitni biseru. Dođi meni moje rosno cv’jeće. tvoja majka karati te neće. Ja uveče sama sjedim. tužan li si. Moj sevdahu. kano brci Osman-bega. Tugo moja. teški jade. U zvjezdano nebo gledim. kad se prospu licem djevojackim! Crn oblače. lijepa li te kažu da imadeš devetera vrata i deseta od suhoga zlata. ružan li si. da bi ne gledale! Mojoj ste me majci opanjkale da ja ljubim devet aganlija. Moj sevdahu. na njim sjedi kapetan djevojka. Po jastuku ruke širi. c’jelu noć sam sama.

Još su usta rumenija u djevojčice. joj mamo. ali nema pare carevice. joj mamice. mamice! Da me hoće. crven fesić. golube. dala bih mu. joj mamice. dabogda se mnome oženio! Crven fesić. joj mamice. mamo. ago.Ja ne ljubim devet aganlija. mamo. Mašić daje paru carevicu. Nisu svaka k’o u Čemke kajmekamove. crven fesić u dragoga moga. srce premamio. mamice! Dala bih mu. mamo. srmali kanicu da zavijem na srcu ranicu! Crven ti je kljun Crven ti je kljun.Prosi meni čisto zlato kajmekamovo! Ona njemu otpisuje: ”Prosila sam je. mamice! Crven katmer niz bezistan sađe Crven katmer niz bezistan sađe iza glave Saburove Fate. Knjigu piše Osman-paša čak iz Stambola Pa je šalje sestri Fati na sred Saraj’va: . joj mamo. u golubice. da me hoće poljubiti. mamo Crven fesić. Kupuje ga Zigić Alijaga. da me hoće. Govorila Saburova Fata: U mog babe dosta blaga ima. nadmeće se Mašiću Suljaga. . mamo. Zigić daje hiljadu dukata. dala bih mu srce iz njedara. a ni bega. ne begenišem ga! Već ja ljubim momče sa dućana: momak mio. joj mamo. Carevica na srcu ranica! Kupuj.

ode dragi doma! Čempres viti. kako ću ti doći. Dvije strine dvije svile. Ajšo. dušo. ni sestrice da joj se potužim. Starom babi kajmekamu ćurak od tala. od ćošaka i od mušebaka! Od momaka i od djevojaka: Od šargije Porčina Avdije. i od pera Hrgine Šerife. boga ti.O. mali Carigradu. a od šiše Hadžajlića Muše. al’ je na daleko: dokle dođe. Bez hiljadu i pet stotin žuta dukata. nikom ne kazujem: majke nemam da joj jade kažem. vezir mu se kroz zlato odziva: ”Moj veziru. u tebi su cari i veziri! Car vezira kroz biser doziva.” Progovara kćeri Čemka kajmekamova: . ljepši smo ja i ti! . čempres ponositi Čempres viti. Imam dragog. dok poljubi. obje jednake. puna ti si hlada Čarna goro. što mi doći nećeš?” ”Padišahu. od ljepote Fejzagine Šide!” Čarna goro. kad ne mogu kroz sokake proći. Amidžama. sabah-zora dođe. po dobre konje. čempres ponositi. pola noći prođe. Staroj majci-begovici dilbu gotovu. puna ti si hlada. mili babo.Ne da babo kćeri Čemke bez amaneta. srce moje još punije jada! Jad jadujem. mali Carigradu Ćemalušo. p’jevci zapjevaju. sabah-zora . daidžama. zar me prodaješ? Prvo će mi jutro reći: ”Hajde na vodu!” Drugo će mi jutro reći: ”Robinja si mi!” Treće će mi jutro reći: ”Kupio sam te!” Ćemalušo. dok probudi.

a lica b’jela rumena. A kad svane i sunce ograne. a moje usne ljubile! Nanule joj čine ripa. Ono je moja djevojka. Ona pojde pod Pećine.(pripjev u toku stiha) Čudna jada od Mostara grada (I) Čudna jada od Mostara grada. canga. što ’no nosi fesić nad okom! Nanule joj čine ripa. ja ti ljubim usta. rap. jer joj nisu drage. zora rudi. canga. Nanule joj čine ripa. cang. morat ću se s tobom da rastanem. Dva oka k’o dva ugljena. dukati joj zveče cinga. . dukati joj zveče cinga. rap. Udade se za esnafa mlada. Ne šće age. cang. što ’no rano rani na vodu. canga. zeman…. moje je ruke grlile. cang. rapa. Čudila se. pod najveće stine. Moje je oči gledale. rapa. sve od lani pa evo do sada. a ja noćca pusta. ne begeniše ga. rapa. rap. cang.Ti si zora. Čija je ono djevojka Čija je ono djevojka. rap. što ’no rano rani na vodu. Kako Biba Čelebića zlato. što ’no nosi fesić nad okom? Nanule joj čine ripa. dukati joj zveče cinga. rapa. Ne šće bega. Aman. dukati joj zveče cinga. aman ja Čudila se aman ja Čudila se zeman ja Čudila se po harmanu trava: Za kog’ pojde Zil-hanuma mlada. medena. canga. a usta mala.

”Kćeri Bibo. lale moje. smrti ne vidjeti. umrijeti. Sazrelo voće. Sazrelo voće. dušo!” ”Mene boli i srce i glava. . smrti ne vidjeti. voda ga odn’jela. oboljela!” ”Mila majko. kako Biba Čelebića od ljubavi strada. Jadna Biba boli bolovaše. selam ćeš mi Ahmi. ti rumena ružo. Čelebića Zlata. nek’ mi Ahmo u petak ne dr’jema. kazi majci šta te boli. rek’o me je na jesen uzeti! Mila majko. sve od lani pa evo do sada. otkad Ahmo s drugom razgovara!” ”Kakav Ahmo. Bol boluje Čelebića Biba. majka me ne da. nek’ se Bibi na dženazu sprema!” Da je meni leći. lale moje. dušo!” ”Mene boli i srce i glava. ti rumena ružo. ja joj pobjegla. leći. rek’o mi je da će me uzeti! Mila majko. otkad Ahmo u haremu spava!” ”Kakav Ahmo. nemoj Ahme kleti. nek’ se Bibi na dženazu sprema!” Čudna jada od Mostara grada (II) Čudna jada od Mostara grada. ”Kćeri Bibo. Bibo. dragi me hoće. zbog njega si mlada oboljela!” ”Mila majko. nek’ mi Ahmo u petak ne dr’jema. ja joj pobjegla. svaka riječ hiljadu dukata. bol boluje nikom ne kazuje. umrijeti. nemoj Ahme kleti. dragi me hoće. kaži majci šta te boli. majka me ne da. voda ga odn’jela. Umrijeti. a majka joj ruho prelagaše. zbog njega si.bol boluje nikom ne kazuje. selam ćeš mi Ahmi. umrijeti Da je meni leći. U Habibe.

noću . Da zna zora Da zna zora. gorke suze lijem ja! Danju . Banja Luke. u kafani sjedim ja. Bože moj. ja joj pobjegla. rano večerati da ja idem konj’ma na čairu. a u zoru. ko će me žaliti. kog bih porezala: iz Travnika ne bih ni jednoga. a u zoru. a u zoru. iz Gradiške ne bih ni jednoga. od svoga srca lezeta. .danju. zbog ljubavi patim ja. Bože moj Da mi je znati. Da je meni porez porezati Da je meni porez porezati.danju. da zna zora. noću . iz Saraj’va samo bih jednoga. majka me ne da. ko će me žaliti. ne bi zora. koju dragu ljubim ja. Poslala bih mu mezeta. a u zoru. samo bih jednoga. poslala bih mu rakije. ja bih znala. gdje se nalazi dragi moj. mati. i jednoga iz šeher Mostara! Da mi je znati.noću. tužan kući odem sam! Daj mi.Da ja vidim. rano večerati Daj mi. Da mi je znati gdje pije. lale moje. ne bi zora. dragi me hoće. po porezu đerze izbirati. Sazrelo voće. nikad pusta svanula! Danju .noću. mati.

Da me neće u Čajniče dati. ja bih dala svoje bijele ruke! Da me hoće dati za Ahmeda. kud se šećeš. ja bih dala ruho djevojačko! Da me neće dati ka Mostaru. Uzmi za me struku zlata Pa pozlati dvoru vrata. Dertu derman Dertu derman. . Ja kakve su dragom drage. drugi prsten od Mostara grada.sa čaira dragoj pod pendžere. Dilber Dika bere cv’jeće Dilber Dika bere cv’jeće. Koj’ ne ljubi crne oči. stade njemu besjediti: ”Oj šeboje. dva jastuka i desnica ruka! Danas su mi tri prstena došla Danas su mi tri prstena došla: jedan prsten iz Čajniča grada. jesi li zaspala. jesi l’ meni mjesta ostavila? Jesam tebi mjesta ostavila. Moj dilbere. od komšije. Što i mene ne povedeš? Vodi mene na čaršiju Pa me prodaj bozađiji. Ja ne odoh konj’ma na čairu. ja li plave. a za njom se paun šeće. Ne da mati rano večerati. Ja li crne. duge noći. ja bih dala vrane oči svoje i po vrhu sa grla đerdane. već ja odoh dragoj pod pendžere: Draga moja. cv’jete krasni. za Ahmeda. za komšiju moga. a treći je od komšije moga. Kako koji cvijet kiti. od Ahmeda moga.

Djevo. slatka djevo. djevojčice mala ”Djevojčice. . Kad je bio niz to polje ravno. Crne oči. slatka djevo. ubila te tama. ako neće . Desnu ruku na srce metaše. ti si moje srce otrovala!” ”Nisam znala. zar od mene tražiš.” Djevojka je crne oči klela Djevojka je crne oči klela. ubila te tuga. u has-bašči punoj cv’jeća!” Djevo. A lijevom fesić nakrivljaše. da sam tvoje srce otrovala. djevojčice mala. za ljubav ne vratiš.ne daj dragom da okasni! U čaršiju kada pođe. djevo. jutros ne gledaste Kad moj dragi ispred dvora projde.” ”Nije znala ni gora ni trava. Na moje se dvore obziraše. Ah. Djevojčice. ostavila sama. A sad znade i u gori cv’jeće da me draga više ljubit’ neće. cv’jete mili.ti ga sili! Reci dragom da ga čekam. ti boljega druga. Nešta mi se često obziraše. djevo. nek’ pod pendžer meni dođe! Alkatmere. kad je mene draga milovala. nisam vjerovala. što si me. djevo Djevo. Djevo. djevo. da ne bi gledale! Sve gledaste. što mi ljubav kratiš. slatka djevo. što mi ljubav.

Na namazu od boga iskala: . Već je meni do moje nevolje: Mlad me prosi. Od nje posta zvijezda Danica. izlazilo na nebo sunašce. đul se kruni pa djevojku budi. nije meni do šta no je tebi. draga!" Djevojka je jaciju klanjala Djevojka je jaciju klanjala. Ono kaže:" Ostaj zbogom. Ono kaže: "Na srcu si draga!" A što fesić livom nakrivljaše.Što ’no ruku na srce metaše. a djevojka za goru na vodu. ja ću izać’ za goru na vodu. Djevojka je pod đulom zaspala Djevojka je pod đulom zaspala. Djevojka je đulu govorila: ”A moj đule. ti izađi na to nebo ravno. ugledalo kroz jelove grane kako mlada ljepotom se diči. da pošijem jorgan od behara. za stara me daju!” Djevojka je suncu govorila Djevojka je suncu govorila: Jarko sunce ljepša sam od tebe! Ako li se tome ne vjeruješ. da pokrijem sebe i bećara. Tad se sunce ašik učinilo! Tri put’ se je sunce zaigralo pa odvuče lijepu djevojku da je uzme sebi za ljubovcu. Djevojka je u šumi zaspala . u ljepoti da se ogledamo! Kad je vedro jutro osvanulo. Ugledalo lijepo sunašce. ne kruni se na me.Daj mi bože iglu od biljura.

žareno sunašce. gora se listom odije!” Djevojka se s’ suncem zavadila Djevojka se s’ suncem zavadila. Da ja vidim šta moj dragi radi. bolan slaviću.Djevojka je u šumi zaspala. pa se jakom Bogu potužilo: Vidi. da ja vidim Dubrovčane mlade. svu je šumu licem obasjala i žarkom je suncu prkosila: Žarko sunce. zlatna jabuko. hoću li joj opaliti lice? . Da ja vidim mojega dragoga. boru govorila: ”Rasti. da se penjem tebi u vrhove. ja ću curi gori zulum dati. moj zeleni bore. sitnu djecu. i ovako suncu govorila: . Bože. Kolika je ljepotica bila. asije djevojke. Da ja vidim Ravne i Konavle."Stani malo. Ako pije. da ja vidim šta moj dragi radi. rasti. ako ljubi. nek’se ne napije. zemlja se travom pokrije. kako ga neću poznati. ljepša sam od tebe i tvog brata bleđana mjeseca! To je suncu vrlo teško bilo. da li pije ili drugu ljubi. nek’ se ne zaljubi!” Djevojka pita slavića Djevojka pita slavića: ”Slaviću. po čem’ ti Jurjev poznaješ?” ”Djevojko. muža pijanicu"! Djevojka je zelen bor sadila Djevojka je zelen bor sadila. bor sadila.

neg’ što daju dva dilbera mlada. car gospodine! Može li biti riba bez vode. zulum učinila. zulum učinila!” Djevojka viče s visoka brda Djevojka viče s visoka brda. muža pijanicu!” Djevojka sokolu zulum učinila Djevojka sokolu zulum učinila. Ona doziva sultan Selima: ”Sultan Selime. što meni. krila mu se pale. a treći je starac Emin-aga. goru zapalila. a ja djevojka bez ašikluka!” Doboš kuca Šamcu na pijaci Doboš kuca Šamcu na pijaci. dok je dogorjela sokolu do gn’jezda.”Žarko sunce. Više daje starac Emin-aga. Bože. među njima Ismihana mlada. da joj spržim lice!” ”Nemoj. i šeher Travnik bez pašaluka! I Sarajevo bez gaziluka. iz tanka grla. Zakukala lijepa Ismihana. gore ću joj dati: Sitnu djecu. Ljuto kune soko ljepotu djevojku: ”Dugo djevovala. s visoka brda. riba bez vode. i to bolovala! Čeda ne imala. sokolici pište a soko proklinje. . Soko vatru gasi. sunce. Nju kupuju do tri mušterije: dvije su joj dva dilbera mlada. nit’ rukom povela. sokolu. ljepša sam od tebe i tvog brata sjajnoga mjeseca!” Sunce se je Bogu požalilo: ”Daj mi. prodaju se šamačke djevojke. ptica bez gore? I Banja Luka bez kadiluka. dadoše je starcu Emin-agi. Gorjela je gora i dva i tri dana.

kraj tebe ću čardak načiniti. Neka posti mjesec Ramazana. ”Zelen bore na Đindić mahali. Il’ od kiše.” . Poručite mojoj staroj majci neka klanja pet vakat-namaza.” Došla Drina od br’jega do br’jega Došla Drina od br’jega do br’jega. neka Mejri namjeni kurbana. Donju Tuzlu opasala guja Donju Tuzlu opasala guja. b’jelo lice prema mjesečini!” L’jepo ti je stati. il’od b’jela sn’jega? Nit’ od kiše. u džennetu medju hurijama. ”Hajde. kićeni svatovi! Jeste li se putem umorili? Jeste l’ vrane konje oznojili?” ”Mi se nismo putem umorili. met’la glavu na Đindić mahalu. s nama večerati!” ”Večerajte mene ne čekajte! Mene čeka gotova večera. besjediti.Dobro došli kićeni svatovi ”Dobro došli. Mejro. rumen-ružu među listovima. već od suza zvorničkijeh cura! Došla voda od br’jega do br’jega Došla voda od br’jega do br’jega. a repinu trgla na gradinu. kad smo ’vako zlato zadobili! Đul-djevojka prema suncu sjaji. pronijela Mejru na tabutu. i nevjestu među djeverima. nit’ od b’jela sn’jega. pogledati. na čardaku sjesti.

rastajuć’ se jedno od drugoga! Dragi dragoj tiho govoraše Dragi dragoj tiho govoraše: Živ ti bio. draga. to će naša srca popucati. da te nešto pitam: Šta je šire od sinjega mora? Šta je brže od siva sokola? Šta je slađe od slatka šećera?” Draga dragom tiho odgovara: ”Šire nebo od sinjega mora. poljubio. u glatko je lice poljubio. odveć su mi tvoja usta slatka. to su suze i moje i tvoje! Što ti pršte sahat na četvero. srce zasladio. Kad je dragi dragu razumio. draža od očiju! Noćas sam ti čudan san usnio. slađi dragi od slatka šećera!” Dragi dragu s pendžera doziva . jesam li ti mio? Jesu li ti moje oči drage? Jesu li ti moja usta slatka? Živ mi bio. Dragi dragu alkatmerom budi Dragi dragu alkatmerom budi: ”Ustaj.Draga dragom na ruci zaspala Draga dragom na ruci zaspala. gdje moj fesić mutna voda nosi. na četvoro moj sahat slomio! Draga dragom tiho progovara: Što ti fesić mutna voda nosi. Dragi dragu alkatmerom budi: Ustaj. odveć si mi mio! Odveć su mi tvoje oči drage. draga. u krilu mi biser se prosuo. to ćeš otić’ na carevu vojsku! Što se biser u krilo sasuo. brže oko od siva sokola.

Što livorver puče na petoro. Tvoj se biser prosu po sokaku. Moj livorver puče na petoro. ne bi ni žalio: vidio joj ruke na pendžeru pa mislio." " Što je sablja priko prelomljena. Za drugoga. Sanak ću ti tabir učiniti. A moj fesić voda odnijela. za jarana tvoga. To je naše priko rastajanje. To su moji kićeni svatovi. Lezi. Draga mu se srdito odziva " Što se. hairli ti bilo. živa žeđo moja . kćeri.Drima mi se majko. Već te zovem da ti sanak kažem. U koji je danak isprosio. divojko!." " Kaži. drugome ih daje! Drim divojko Drim.Dragi dragu s pendžera doziva. odoh za drugoga. To je srce i moje i tvoje. Da je zašto. prosio je i isprosio je i djevojku darovao lijepo." Moja sablja priko prelomljena. srdito odzivaš? Ne zovem te da mi jagluk dadneš." . ne naspavala se! Zar ti ne znaš da si isprošena U veliko pleme Atlagića Gdjeno ima devet Atlagića I deseta zaovica Ajka. draga. dragi. Što tvoj fesić voda odnijela. istog ju je dana ostavio. Što se biser prosu po sokaku. Drino vodo." Dragu prosi Atlagića Zuko Dragu prosi Atlagića Zuko. To ja dragi.

L’jepa Maro. ispod toga dva nova fistana. zemlja će se sa zemljom sastati. drugi žuti što hanume ljuti. živom sam te željom poželjela! Živoj mi je srce ispucalo. a ja s tobom neću dovijeka. Jajce gradi Jajčanin Alaga. a drugo Jezerce. strmen ti si. Na njoj koša od stotinu groša. Dva se grada uporedo grade Dva se grada uporedo grade Jedno Jajce. golem ti si. i kiša će pasti. duga ti si. anterija. širok ti si. živa žeđo moja. Sarajevo. Oj Bistriče. visoka planino. o moj dragi. ravan ti si. Bezistane. dosta si me napojila od dušmana zaklonila. . l’jepa ti si. Bog će dati. baš k’o zemlja ljeti od sunašca. u njoj služi Besarina Mara. što bekrije mami. A Vratniče. Baščaršijo. na čaršiji dućan do dućana i mejhana pokraj Tašlihana. gani ti si. A Jezerce Jezerkinja Fata. živa željo moja. Latinluče. Ćemalušo. Tašlihanu. seir ti si. gdje se kupe dične Sarajlije. gazi ti si. jedan mavi. što hanume ljuti Trebeviću. mračan ti si. s tebe mi se vidi Sarajevo i sva sela oko Sarajeva. golem ti si Dunjaluče. Drugi žuti. Dunjaluče. trista madžarija.Drino vodo.

da su kalemovi. ne bi mogla ispisati jada. Poručuje zumbul sa Doljana: Dušo moja. kako ti je u bostanu samoj?” Odgovara iz bostana kada: ”Što je neba. da je murićefa. osta kada u bostanu sama. Dvije su se vode zavadile Dvije su se vode zavadile. Što je neba. u bostanu. kado. u bostanu kado. Mavi zumbul ode na Doljane. plavi zumbul i zelena kada. da su jezidžije pa da pišu tri godine dana. jadno mi je u bostanu samoj. da je crn murećef. Drino. zumbul sa Doljana. ne bih mojih ispisala jada!” Dva su cvijeta u bostanu rasla (2) Dva su cvijeta u bostanu rasla. mamom pomamila. da je list hartije. Poručuje zumbul sa poljane: ”Dušo moja. pa ti plaviš pola Foče ravne? Pričekaj me još sutra do podne dok ja dođem mutna i krvava! . kako ti je u bostanu samoj? Poručuje iz bostana kada: Dušo moja. da je list hartije. što je gora. Plavi zumbul ode na poljane. Pa da pišem tri godine dana. što su momci.Dva su cv’jeta u bostanu rasla (1) Dva su cv’jeta u bostanu rasla. Čehotina Drini govorila: ”Što s’ se. što je more. Pa ti valjaš drvlje i kamenje. Čehotina i studena Drina. što je more. osta kada u bostanu sama. mavi zumbul i zelena kada.

zaman. moja stara majko. zaman. I viša je i ljepša od Mejre. Još je Fata od roda bogata. nit’ ga kuga mori. Za tebe sam. aman. već je blago što je srcu drago!” Dvore gradi Komadina Mujo Dvore gradi. Govorila Omerova majka” ”Oj Omere. kad iscvjeta zumbul i karanfil. Ob’lazi ga. i u dvoru lijepu djevojku!” Dv’je planine vrh Travnika grada Dv’je planine vrh Travnika grada: Bukovica. aman. ti ne gledaj Mejreme djevojke. ”Što te nema. djevojka ga okom zapalila. nije blago ni srebro ni zlato. moje milo perje. samo nema Zaimove Zibe. sred Mostara. dvore gradi Komadina Mujo. ob’lazi ga. čarnim okom kroz srčali pendžer!” Dvoje su se zavoljeli mladih Dvoje su se zavoljeli mladih. u proljeće kada cvjeta cv’jeće.Odnijet ću aladžanske dvore. što te nema Zaimova Zibo. ili gori il’ ga kuga mori?” ”Niti gori. Atlagića zlatom. aman. ljepšom će te oženiti majka. za tebe su sagradjeni dvori. zaman. dvore gradi. Vilenica Bukovicu pita: ”Ah što mi se Travnik zamaglio. L’jepom Fatom. najljepšega grada. što te nema. Mejrema djevojče. aman. zaman. Omer momče. ob’lazi ga c’jeli Mostar redom. i tebe ce potpomoći blagom!” Al’ govori Omer momče mlado: ”hajd’ ne luduj. spram nje Vilenica. . za tebe sam.

dođi. i alkatmeri. Čuj kako srce umilno tepa. da si. ah. đel’ draganu svom! Đela legni i prilegni. kiti mene da sam joj ljepša". ruke traže topla milovanja. i žeženim zlatom pozlatio. da ti pjevam.za tebe sam dvore sagradio. Đe si. moj golube. cio Mostar spi. Srce traži.” Đaurko mila Đaurko mila. aman. aman. moj golube "Đe si. Đela Fato. dođi. Spusti glavu mirisavu na njedarca tu. ljubim te. tuga me mori za oči tvoje što suze rone. đaurko l’jepa. zaman. đela zlato Đela Fato. Da milujem i mirišem tvoju bujnu vlas! Da te ljubim. dok ne svane dan. da te njiham. ruke traže. Ruke traže. . snenom janjetu. usne traže pusta sevdisanja. đela zlato. zaman. srce traži. što se ne javiš?" "Evo mene pokraj tebe. sred zagrljaja. da te grlim. ne bilo ti je?" "Otišla je u đul baštu neven da bere. B’jele lale pozaspale. zar me ne vidiš?" Ja đe ti je stara majka. ljubim. lice želi nježna njegovanja. da si. Neven bere. miris đula i zumbula. Ustašca tvoja prepuna baja. na srdašcu mom. srce traži čista drugovanja.

Đeram škripi. Da je meni u dušeke s njome. đugum kuje. turskog bih se odrekao dina! Đugum kuje đugumdžija Mujo Đugum kuje đugumdžija Mujo. srmom oblijeva. što ga kovah devet godin’ dana! Đul se Mejra po bostanu šeće Đul se Mejra po bostanu šeće. Đul je Mejra sama sebe klela: . po mahali tobom jordamiti? Rad bih znati i fajdu imati pa ću ići hodži na zapise neka gleda u svome ćitabu. daleko se čuje. ko je na bunaru? Na bunaru materina Mara. bakrom kuje. đugumu govori: Moj đugume. bijelo lice hladi. sjutra ću je zaprosit’ od babe. salupaću srmali đuguma. zasukala bijele rukave. Po bostanu i oko bostana. ko li će te na vodu nositi i sa vode kući donositi. . bijelo lice mije. a rukavi bjelji od behara. moj bakreni sude. vodu vadi.Crna zemljo i zelena travo Što me nisi prekrila odavno Kad ja nemam ni oca ni majke? Babo mi je uz boj poginuo. da mi Hajra nije suđenica. Ako hodža bude razvidio. hoće l’ đugum nositi Hajrija Zumbulušom do Zumbul-česama? Ako hodža vidi u ćitabu. đugum kuje. vodu lije. ko je na bunaru Djeram škripi. da će đugum nositi Hajrija. Majka mi se u Bišće udala. Bjelje su joj ruke od rukava.

Svi vojnici večer’ večerali. pa niz pleći puste rasplete joj njene pletenice guste. gdje si zimovala?” ”U djevojke pod bijelim vratom. al’ meni ne dođe lijepa Emina.. Pola turske. Pa još kada šeće i plećima kreće. koliko je polje pod Ipekom. a meni se krenu bururet u glavi! Malo ne posrnuh. Gdje se nizu biser i merdžani.Đul Zulejha po bostanu šeta Đul Zulejha po bostanu šeta. pa po bašči đule zaljevati ode. alčak. Na šatoru jabuka od zlata. zamirisa kosa. mojega mi dina. Samo ne htje jedinak u majke. niti haje. a pola kaurske. Ja kakva je pusta! Tako mi imana.. prođoh pokraj bašče staroga imama. ne šće ni da čuje lijepa Emina. Eto gdje sam zimu zimovala!” Ej. Kad tamo u bašči. S grana vjetar puhnu. Šator im je od zelene svile.. koliko je polje pod Ipekom Ej. Emina Sinoć kad se vraćah iz topla hamama. Svega ga je vojska pritisnula. u hladu jasmina s ibrikom u ruci stajaše Emina. Ni hodžin mi zapis više pomoc’ neće! Ja joj nazvah selam. Sa mednom se rosom razgovara: ”Medna roso. Samo me je jednom pogledala mrko. Puče puška sa kaurske strane I pogodi jedinka u majke. k’o zumbuli plavi. Al’ moga mi dina.. . stid je ne bi bilo da je kod sultana. već u srebrn ibrik zahvatila vode. što za njome crko’!.

Ni za suze hajati. na sred tvoga perivoja. sokole. moj sokole. dušo šaljem. žuti. Gdje si dragi . ti je primi s poštovanjem pa zakiti njedra svoja! Ako ti se ne dopadne. iz mog skromnog perivoja. što bećare ljuti. I ti ćeš se kajati. A ja neću. u lug i u pep’o sivi! Iz tog luga i pepela. proniknut će crna gljiva. Drugi. a zvat ću je . Doć’ će vr’jeme. kad moj soko pitomi Sa prozora odleti. nek’ izgori.mržnja tvoja! Safvet-beg Bašagic Fesić-kita za Sarajevo pita Fesić-kita za Sarajevo pita: "Je l’ Saraj’vo đe je dosad bilo? Je l’ mehana kraj Morića hana? Je l’ u njojzi krčmarica Mara? Služi l’ Mara vinom i rakijom? Mara ima tri nova fistana: Prvi. b’jeli. Evo ovu rumen-ružu Evo ovu rumen-ružu. Treći. nek’ se stvori. na dar tebi. baci je na oganj živi. plavi što bećare mami. što bećare cv’jeli". a sutra je deveti.Evo danas osmi dan Evo danas osmi dan. i njezina čista boja. ime joj je ljubav moja! Ako ti se miris svidi.

Kad je Meho dvore sagradio. i zumbuli rosom pokapani! Gondže ružo. niti haje. baš k'o ljeti zemlja od sunašca. u zelenom sadu Gondže ružo. živom sam te željom poželjela? Živoj mi je srce ispucalo. živa željo moja. Kad uniđe. lijepo li mirišeš u hladu! Zaman ružo. u zelenom sadu. niti brati. Drage nema a sve mislim na nju. loša ti mi dođe. što je mene ostavila sama! Gondže-Mehi Misir omilio Gondže-Mehi Misir omilio. i kunem je i noću i danju: Ne pobjegla od moga harama. lijepo li mirišeš u hladu! Ljepše nego sav bosiljak rani. Nekā nosi dibu i kadifu. a i konju mome! Mome konju ne rodi livada. a ja s dragim nikad do vijeka! Godinice. ja te neću brati. Lijepa Fata ogru ispod vrata. U Misiru dvore sagradio. i kiša će pasti. loša ti mi dođe Godinice.Gdje si dragi. Sve djevojke na naselje išle. dođe meni. Bog će dati. Goni. u zelenom sadu. goni lađu od kraja . više ne izađe. zemlja će se sa zemljom sastati. niti čeka na me. a meni se preprosi djevojka! Gondže ružo. niti dragoj dati! Moja draga i ne haje za me.

Imam oca na moru trgovca. draga plakati. Kad se stade lađa kretati. ”Hej. a starijeg u cik zore budi! Hasanaga i ti si mi aga Hasanaga i ti si mi aga. zar ne vidiš što ti ljuba radi? Nabijeli se i nabakami se. nemoj. Marice. pala kraj mora Grana od bora pala kraj mora. Tud prolaze do dva Fejzagića. donesi vina!” ”Ne mogu ti ja don’jeti vina. Stade moja draga plakati. a ja sam ti bosa. obuj papuče! Ako meni dragi Bog pomogne. Pala rosa. goni lađu od kraja Gdje se dragi s’ dragom sastaja. pa joj s’ glava po kanatim’ valja. oba ih je mlada sevdisala. Što ne gradiš kuli duvarove? Vidi ti se na čardaku ljuba . zebu mi noge!” ”Skini nanule. kupit ću ti kundure!” ”Ne kupuj mi ti. ne trebaju mi. Za bijele ruke hvatati I u b’jelo lice ljubiti! Grana od bora. jadi moji. kupit će mi on!” Hasan-aga Husein-agu kara Hasan-aga Husein-agu kara: Husein-aga.Goni. obojicu iz potaje mami: mlađeg brata do ponoći ljubi. sam te bog ubio. mlada krčmarice. Mi ćemo se opet sastati. Nemoj.

Do li jedna sedefli tambura. Al’ me junak ženski milovaše. Treći put sam ja za tebe pošla. Al’ me junak muški milovaše. Koji ti je najmiliji bio? Kad me pitaš pravo da ti kažem: "Triput sam se mlada udavala. jal’ na mejdan stati! Hasan-aga na kuli sjeđaše Hasan-aga na kuli sjeđaše. i koporan zima mi je! I ječermu ćerka mi je.i sa njome dva mlada Morića. vidio te i begeniso te: za te daje blago nebrojeno. . da te bog ubije.pafte pozvekuše. nakićena i nabakamljena! Vidio te gondže Mehemede. U pašića dosta pusta blaga. Hasan-aga svoju ljubu kara Hasan-aga svoju ljubu kara: Moja ljubo. pivac . što će t’ vazda glava na pendžeru. već sa grudi tvoje vjerne ljube. Vjernu ljubu na krilu držaše. A tebi sam i sina rodila. Oni piju vino i rakiju. i ne meze sa čim se mezeti. Što te pitam. Prvi put sam za pašićem bila. pravo da mi kažeš: Triput si se udavala mlada. Jal’ te dati. al’ ne piju iz čeg’ age piju." Hasan-aga Rišljanine Hasan-aga Rišljanine skroj' mi dibu. Drugi put sam za bekriju pošla U bekrije nigdje ništa nema. mila mi je! I dimije džamfezlije. već iz ruke tvoje vjerne ljube.

a cure mu sve slagaše redom.pafte pozvekuju. Dođe gondže iz trećega grada i ustrže katmer iz mahale! Hvalio se žuti limun Hvalio se žuti limun kraj mora: Danas nema ništa lipše od mene Jer gospoda neće šerbe bez mene! Za to čula nekošena livada: Ja sam prvi cv’jetak od lita. Ne dadoše sa grla đerdane. Hvala vama. mutna i krvava. mutna i krvava Hej. Mustaj pašo i otac i majko. Mustaj paša povrnu nizame. naši Maoljani Hvala vama. nek' dimije pošuškuju. Ne fali se.i halhale namiguše. i papuče poškripuše! Kad ti pojdem kolo igrat'. ni od kiše. i halhale namiguju. Neretvo. . i papuče poškripuju! Hej. žut limune. ostadoše cure neudate. povrni nam bosanske nizame. ni sa čela žute mahmudije. ni goleme suše. Neretvo. ne biste ga kadri ustrgnuti. naši Maoljani! Uzraste vam katmer u mahali. kraj mora! I sinoć sam dolazio I sinoć sam dolazio. daćemo ti sa grla đerdane i sa čela žute mahmudije. već od suza mostarsikijeh cura: odvedoše momke u nizame. pivac .

Lašva voda zamućena žarko sunce na visoku. na gradu zeime. Od večere ništa nemam. da bih tebe na jagluku vezla. Ićindija." Ibrahim se u mejhani hvali Ibrahim se u mejhani fali: Kod kuće mi žena ko djevojka! A veli mu sarhoš Alijaga: Gdje bi bila žena ko djevojka. a djevojka pupoljak od ruže? Kiša pada. pošalji ga. pa ću tvoje ime zagubiti. žao mi je u crno metati. Tri sam puta ćitab proučila. Da bih tebe u knjigu pisala. vezen jagluk izgubio. ne da mi te mati zapjevati: pjesma hoda od usta do usta pa će doći u dušmanska usta. Da bih tebe u pjesmi pjevala. poslat: džirit safun poskupio. ja zadrimah Ićindija. sunce sija. Ako si ga draga našla. pupoljak razvija! Ibrahime. sve ja tvoje zaboravljam ime. poslušaj me: "Džirit safun tvoje ruke Lašva voda suze tvoje Žarko sunce lice tvoje. Draga moja. operi ga. a ruža opada. . ja zadrimah. na gradu zeime Ibrahime. dok sam tvoje ime naučila. Ne mogu ga oprat. kad je žena ruža razvijena. pa će mi te druga premamiti.pod tvoj pendžer postajao. jagluk će se brzo poderati.

Morava je plaha voda. račun plati Pa se onda kući vrati. Po njoj pasu tri pauna.Ja zapalih lul’ duhana Pa se šećem kraj mehana. Trava nikla tratorina. Ni na sohe navijana. A Morave ne broditi. Čista srebra i papira". a dert guši i suze osuši! . kad mahale fenjere zapale. Platiću ti tri talira. Igrali se konji vrani Igrali se konji vrani. Do kolina djetelina. bože. kad tanani dršću šadrvani? Aman. Sinoć momka zanijela. kad bol sanja kraj đulova granja.Daj nam. "Nemoj mene. Ima l’ jada k’o kad akšam pada(1) Ima l’ jada k’o kad akšam pada. Nepredena. mehandžija. Dok je majka za glas čula Po momku je trava nikla. Nosi sohu na ramenu Da ubije p’janog Mehu: "P’jani Meho. nevezena. I četvoro paunčadi: Čuvala i’ lipa Fate. I na Fati tanka koša. jada kad akšam ovlada. vojevati. Šetali se momci mladi Kraj Morave na obali. u minute kad bulbuli šute. Otud ide mehandžija. A jutros ga iznijela. Čista srebra i papira". kad saz bije u pozne jacije. Među sobom govorili: . Već je zlatom pretkavena. Tvog računa tri talira.

luče. dala bi mu deset boščaluka. Tko mi danas na muštuluk dođe. kad mahale fenjere zapale. mrijem od sevdaha!” Ima l’ jada k’o kad akšam pada(2) Ima l’ jada k’o kad akšam pada. kad tanani dršću šadrvani. a dert guši i suze osuši. dala bi mu devet boščaluka. Obojicu na vojsku spremila. umr’jeh od sevdaha!” Ima l’ jada k’o kad akšam pada (3) Ima l’ jada k’o kad akšam pada. . da l’ još misliš na me?” Draga dragog doziva bez daha: ”Aman. usne male kad šapću bez daha: ”Aman.Usne male kad šapću iz tame: ”Slatko gondže. tko mi reče: ”Evo tebi dragog!”. luče. i po vrhu osmjeh djevojački! Imao sam jednu ružu Imao sam jednu ružu. a sa đula jeca glas bulbula? Kad def bije u prve jacije. da l’ još misliš na me?” Aman jada kad akšam obvlada. kad bol sanja kraj đulova granja. u minute kad bulbuli šute. a iz tame šapću usne same: ”Gondže moje. te mi reče: ”Evo tebi brata!”. i sićani dršću šadrvani. a saz bije u pozne jacije dok iz tame šapću usne same: Milo gondže da li misliš na me? Imala sam brata i dragoga Imala sam brata i dragoga. kad mahale fenjere zapale.

Al' prođoše dani te ljubavi. da će jedno drugom vjerni biti.” Iz Bosne se tužna pjesma čuje Iz Bosne se tužna pjesma čuje. Sa jastuka glavu podizaše. Kunem otca.jedan divni majski cvijet. to djevojka dragom poručuje: "Vrati mi se momče Sulejmane. siv se soko pod čadorom budi. Dosta si mi jada zadavala. iz Bosne se tužna pjesma čuje. da se neće nikad rastaviti. nosio je na grudima. dosta jada oko Biograda. kunem žarko sunce. i salomi ruži grane. jer ga voli tri godine dana! Na Ilidži pokraj vrela Bosne. Ali jednog divnog dana. šaputahu riječi radosne. gledao je cijeli sviet. bez tebe ću umrijeti mlada!" . Dosta si mi jada zadavala. jer tako mi Sarajeva grada. samo osta goli struk. mlado momče riječ zaboravi. roditelja bega Isajbega. za lijepo momče Sulejmana. da mi sunce grane. samo Mujo rane bolovaše. dosta muke oko Banja Luke. Pod čadorom nikog ne bijaše. vrati mi se. duhnu jug. Istom zora na iztoku rudi Istom zora na iztoku rudi. duhnu vjetar. to djevojka u srcu tuguje. mrkim okom sablju pogledaše: ”Sabljo moja roditelja moga. kunem majku. što mi nisu sreću daliza me ružu sačuvali.

ustaj. sretno mu bilo. dragi ti se oženio. ruža ti je uvehnula. tanka tanana. a po sr'jedi suhim zlatom protkana! Košulju je trabolozom utegla. sva je svilom naokolo istkana. odavle je do Stambola ne ima! Ja kakva je na Bendbaši trava . s njim se dićiti! " Ja kakva je Đulbegova kaduna Ja kakva je Đul-begova kaduna. po nalunam' čiftijane panule. s ružom zaspala. iz zemljice ruža cvala. u nju propao! Ja ću drugu ružu brati. vedro nebo zagrmjelo. djevojčice. što si nabrala. ruža rumena. neka. što si zaspala.Iz kamena voda tekla Iz kamena voda tekla hladna studena. budi djevojče: "Ustaj. nek se ženi. drugoga ću dragog gledat. po njoj šeće mlado momče. a po njima ćerećeli košulja. kog si gledala! " "Neka. njom se kititi. grom ga ubio! " Crna zemlja raspuknula. Djevojka je ružu brala. odavle je do Stambola ne ima! Na nogam' joj sedefleli nalune. i biserli pjevac paftam' spasala! Ja kakva je Đulbegova kaduna. Tu se dala tanka staza.

one na sejran. bi l’ šta pojela? Ja bi’ jela bile poge tri put sijane! Ja bi’ jela šarke koke koja ne nosi! Ja bi’ jela lenger meda jako ciđena! . viran druže. (tekst nedovršen. Nad glavom joj dvije šeftelije. B.s mora pijavice. kamo ponude? Moja ženo. rumene: Kad im vojno u čaršiju.Ah. Da mi bogdo ljeto dočekati i mog đogu vodi dotjerati. Sveži oči pa u Drinu skoči!" Ona rodi i desetu ćerku. još je ljepša Dizdareva Fata! Čelo joj je turska hamajlija. obrvice . naokolo trava djetelina.dva alaj bajraka. Još je ljepša Alibegovica.Ja kakva je na Bendbaši trava. medna usta .dizija bisera. dva joj oka . među njima šadrvan vodica. sitni zubi .dva đula rumena. Kad to čuo……. Sveza oči i u Drinu skoči.kutija šećera. živa željo.dva bijela goluba. moj muže. u njedrima .) Ja kakve su Mostarkuše bile. one pod jorgan: .dva vrela studena.Luka 1953 god.krila lastavice. dvije noge . rumene Ja kakve su Mostarkuše bile. dvije ruke . dva obraza . pjevao Mujo Karabegović. da pomuti šadrvan vodicu i pogazi travu djetelinu! Ja kakva je žalosti moja Ja kakva je sjajna mjesečina. rumene! A što neće biti bile. Kad im vojno iz čaršije. On govori svojoj vjernoj ljubi: "Ako rodiš i desetu ćerku. Ona rodi devet djevojaka I desetu pod pojasom nosi.dva zlatna direka. trepavice . Kad Ali-beg u džamiju pođe.

za ljubljenje i za milovanje. usaho ti bunar na avliji. Ona iz’de šarku koku sve do koščice. svilu iz Misira da navezem jorgan od behara. Ja sam mlada u Boga iskala Ja sam mlada u Boga iskala: Daj mi. Donese joj lenger meda jako ciđena. Ja urani’ jutros rano . oči ne zatvara! Bećar ljubi kad se god probudi! On s jorganom često razgovara: Moj jorgane. kara-haber. da ja vidim kako bećar spava. ja ga obljubio! Ko te paro. daj mi. kako spava. kako alčak ljubi? Bećar spava. Ona iz’de bilu pogu sve do korice. moj topli jarane. iglu od biljura. kad moj bunar pun studene vode.Donese joj bilu pogu tri put sijanu. umrla ti u mahali draga! Kad ja dođoh svom bijelom dvoru. Bože. na mom krilu ležo! Ko rubio. Donese joj šarku koku koja ne nosi. a iskopah bunar na avliji i zagledah u mahali dragu. moja draga taman za ljubljenje. Bože. sazrela mi višnja za trganje. Još ne prođe ni godina dana. pa ja odoh ka Stamboliu gradu. daj mi. Ona iz’de lenger meda sve do lengera. đerđef od merdžana. sa mnom se mirito! Ja usadih višnju na jaliji Ja usadih višnju na jaliji. ko pirlito. ja mu snagu haro. ko te vezo. Bože. da pokrijem sebe i bećara. a u kara doba: Uvehla ti višnja na jaliji. ali meni kara-haber dođe.

prije sabaha. šerbet popiti. Ja kakva je šarenika jabuka. Ja zagrizoh šareniku jabuku Ja zagrizoh šareniku jabuku.rosa do sunca. šećer stopiti. . Ja imado’ svog dragana.grumen šećera. A pred zoru ide dvoru. nek doveče dođe. djevojko. Do ponoći pije. Ja ga mlada čekat’ moram. jal’ nek me se prođe! Sinoć su mi bolji dolazili: dilber Jovo i karanfil Stevo. slatka moja sladijo. kaž’ Jovanu. al’ je nevjera. Burmom kuca na prozoru. Kapiju mu otvarati I na njeg’ se nasmijati. Jer je Ibro pijanica. Jovanova seko. još slađa Esmer đuzel djevojka! ”Oj. i poljubih Esmer đuzel djevojku. jal’ nek dođe. Uzalud mi moja krila kad su žalosna. il’ džennetska hurija? Il’ te majka kraj džennetu rodila?” ”Nit’ sam melek. U dragana tvrda vjera. ko je tebi takvo ime nadio? Il’ si melek.Ja urani’ jutros rano. lije. Jovanova seko Jaranice. U kog’ su se zagledale: U sarhoša Ibrahima. letit’ ne mogu. Sastaće se dva sevdaha. A u mene još je tvrđa:. Rosa će se oruniti. već me majka ispod srca nosila!” Jadne su mi crne oči Jadne su mi crne oči. nit’ džennetska hurija. Jaranice. Kril’ma treptim da poletim. nit me majka kraj dženneta rodila.

da ne ljubiš udovice mlade. ti ne plači. draga. Moj Mujo. Mujo. moje ime. na mezar mi dođi! "Kako ću ti dragi. da sam poginuo. od vinca je lice rumenije. od djevojke srce veselije.na pendžeru biljeg ostavili. ti mezar poznati! Na svakom mezaru dva zlatna nišana. Moj šeker Mujaga? Što ćeš meni donijeti? Don’jeću ti mrki fesić. Već pij vince. udovica svaka svadličava. a na mome draga vezena mahrama!" Kad kauri Livno porobiše . u Saraj’vo. žutu dunju zlatom potkićenu i jabuku zubom ugrizenu. draga. a ljubi djevojke. Kad ja pođem. Kad ćeš Mujo u Sarajevo Kad ćeš. iz Saraj'va grada. ja mezar poznati?" "Lahko ćeš mi draga. ne daj srcu jada! Ako čuješ. Don’jeću ti zlatnu lalu. ti čaršiju prođi. draga Kad ja pođem. Bunar voda svaka grozničava. draga. Jesam li ti dragi govorila Jesam li ti dragi govorila da ne piješ bunar vodu hladnu.

Kad su bili kroz Čemer planinu. ali voliš kugu bolovati. Jer u kugi samo boli glava. Car Katicu kuga prelazila. smrznu im se lijepa djevojka. Atlagića Zlato. da im seka zdravo goru prođe. devet ovnov’ u kurban zaklaše. al’ na vodi dvi lipe divojke: car Katica i vezir Marica. ja b’ volila kugu bolovati. i tebi će abdest trebovati! Kad Morija mimo Mostar prođe Kad Morija mimo Mostar prođe. a za dragim i srce i glava. mimo Mostar. mimo vodu hladnu. a moj ašiklija. vatrom popališe. . pokisoše u gori svatovi. Odgovara Atlagića Zlata: Stani malo. ali dragog drugoj pokloniti? Vezir Mara kugi odgovara: A bora ti. ponosna divojko. nego dragog drugoj pokloniti. zor delija. zarobiše Atlagića Zlatu. vezir Mari tiho govorila: Vezir Maro. kaurski vojvoda! Ako dodje Velagiću Ahmo. kod mene ga uzimati nećeš. Progovara kaurska vojvoda: Ču li mene. porobiše. zarobiše tristo djevojaka.Kad Kauri Livno porobiše. od Boga morijo. Smrze joj se duvak za feredžu a feredža za zlatna kaftana. Kad Vilići seku udavaše Kad Vilići seku udavaše. udri kiša za njom susnježica. i desetu kravu jalovicu. deder uzmi turski abdest na se.

pa ga daje milom jetrvicu. . moja draga za drugog se udala.zlatan kaftan za tanku košulju a košulja za pleći bijele. Na Bembašu. već ja odoh sutradan. Kad su došli Tankovića dvoru. ona vadi jagluk iz njedara. djevojče!” Ona meni” ”Alejk selam. na vodu. samo moja mila draga. Dohodi joj mila svekrvica. selam alejk. Kad ja pođoh na Bembašu (2) Kad ja pođoh na Bembašu. i umrije žalosna joj majka! Kad ja pođoh na Bembašu Kad ja podjoh na Bembašu. b’jelo janje sa sobom. na demirli pendžeru. vode svate u tople odaje. ona nosi u naramku sina: ”Pitaj. na vodu. lijepoga rasta!” Dok eto ti mile zaovice. ne veli joj: ”Je l’ ti snaho zima?” vec joj gleda po košulji veza! I mene ćeš ’vako naučiti. na Bembašu.” Dok eto ti mile jetrvice. ne veli joj: ”Je l’ ti snaho zima?” već joj gleda stasa i uzrasta: ”Moja snaho. dodj’ do veče. ja povedoh b’jelo janje. Drugog dana. jagluk dade. pa na jastuk pade. a djevojku u studenu kulu. sine. Ja joj nazvah: ”Selam alejk. svoje mile strine: moja strina jesi li ozebla?” Kad to čula lijepa djevojka. Sve djevojke Bembašanke na kapiji stajahu. dilberče!” Ja ne odoh isto veče.

evo lica. . svaki nosi ruku na saruku. česta puca. Pa mi skini sa srdašca mučice!" Kad se ženi Ćurčiću Lutvaga Kad se ženi Ćurčiću Lutvaga. neka lice ljubi. Ćurčiću Lutvaga! Sreži meni bejzan anteriju pa mi kiti puca niz njedarca. neka arči i nek’ misli na me. Bože mili. gđeno srce kuca. pa on nosi ruku na srdašcu? Il’ je žedan piva i rakije? Il’ je željan lica djevojačkog? Da je žedan piva i rakije.I povedoh b’jelo janje. Sve od jada ne bi l’ dragu. Na Bembašu. Al-alhaber i alkatmer I alkatmer i šeboj. šta li mi ga boli. Ak’ je željan lica djevojačkog. Poručuje Šida Fejzagina: Čuješ mene. Moja draga na demirli. Iz maštrafe tri cvijeta. dala bih mu đerdan ispod vrata.pendžeru. on uzima Šidu Fejzaginu. Kad ja dođoh na Bembašu. dragi. Kad sarhoši iz mejhane pojdu Kad sarhoši iz mejhane pojdu. Tri cvijeta zal’jeva. Sve djevojke na vratima. a moj dragi ruku na srdašcu. Na vratima stajaše. na b’jele ručice. Ne bi l’ dragu vidio. B’jelo janje sa sobom. "Đela. na vodu. Kad se jangin iz mahane pomoli Kad se jangin iz mehane pomoli A draga mu džamli čekmu otvori.

sve od srme i od suha zlata, da ja vidim, Ćurčiću Lutvaga, hoćeš li ih znati otkopčati!

Kad se ženi taze Jusuf-aga
Kad se ženi taze Jusuf-aga Iz Gradiškog Morića Begzadom, U koji je danak isprosio, U taj danak carski ferman dojde Da se kupe vojnici na vojsku I pred njima taze Jusuf-aga, Pa on moli ostarilu majku: "Oj boga ti, moja stara majko, Daj ti moli očuha Memagu Nek on ide sad za me na vojsku, Nek on ide sad za me na vojsku, Ja ću za njeg’ i dva i tri puta!" "Neću, bogme, sine Jusuf-aga. Volim gledat’ očuha Memagu, Volim gledat’ očuha Memagu Nego tvoju Morića Begzadu."

Kaharli sam, večerala nisam
Kaharli sam, večerala nisam, haj zbog Alije da ga Bog ubije, haj i njegova dockan dolaženja! Klela sam ga od jutra do mraka: "Haj da Bog da ga poželjela majka!" Klela sam ga, al' od srca nisam, a što bih ga klela kad sam ga voljela, a što ću ga kleti kad će me uzeti!

Karvan ide preko Romanije
Karvan ide preko Romanije, za karvanom Simo Sarajlija, a za njime Stojko kiridžija: Oj, boga ti, Simo Sarajlija, je l’ slobodno malo zapjevati? Oj, boga mi, Stojko kiridžija, jest slobodno koliko ti drago! Tad zapjeva tojko kiridžija: Romanijo, puna li si vuka,

puna vuka i puna hajduka, a još više lijepih djevojaka!

Kasno pođo’ još kasnije dođo’
Kasno pođo još kasnije dođo’, sreto’ Ajku u tijesnu sokaku. Govorim joj i dva i tri puta: "Bolan Ajko, skloni mi s puta, sokak tijesan, a ja momak bijesan". Zakačiše kopče od čakšira, za Ajkine džamfezli dimije.

Kiša bi pala, pasti ne može (I)
Kiša bi pala, pasti ne može, sunce bi sjalo, sjati ne može, sve zbog žalosti Ibrahim-bega. Ibrahim-bega svezana vode, svezana vode, da ga objese. Za njim pristaje brat mu Alija. ”Brate Alija, pazi mi djecu, pazi i moju kao i svoju. Kad svojoj djeci, krojiš haljine, kroji i mojoj, kao i svojoj, nek se ne pozna da su siročad.”

Kiša bi pala, pasti ne može (II)
Sunce bi sjalo, sjati ne može, kiša bi pala, pasti ne može, ni jedno neće od teška jada: Ibrahim-bega svezana vode, svezana vode, da ga objese. Ibrahim-beg se natrag obzire: ”Ima l’ ikoga od roda moga?” Za njim iđaše bratac Alija. ”Alija brate, pazi mi djecu, pazi mi moju, baš k’o i svoju: Kad svoju djecu u mejtef dadneš, Alija brate, podaj i moju! Kad svojoj djeci srezeš haljine, Alija brate, srezi i mojoj. Svojoj crvene, a mojoj mrke, nek se poznaju da su sirote!”

Kliknu vila sa vrha Porima
Kliknu vila sa vrha Porima, pa doziva mostarskog vezira: "Čujes li me mostarski vezire? čuvaj Stoca, ne daj Počitelja, nit' Mostara, ne ostavljaj sama! Viš' Mostara ljuta guja spava, ljuta guja, Čengic Smail-aga! Ako bi se guja probudila, ni Saraj'vu ne bi lahko bilo, a kamoli sv'jetu niz Neretvu!"

Knjigu piše Hasanaginica
Knjigu piše Hasanaginica, knjigu piše iz Turske krajine, mila kćerka Hamze kapetana iz Klijenka grada bijeloga, te je šalje svojoj miloj majci: U z’o čas me udomila majko, u Udbinu, u Tursku krajinu, za mojega Kunu Hasan-agu! Evo ima devet godin’ dana, još ja ne znam šta je muška glava, nit’ je moje lice obljubljeno. Ljeti aga ide po cestama te dovodi tanane robinje, zimi aga ide u mejhane.

Ko se ono brijegom šeće
Ko se ono brijegom šeće, ko li ono bi? Ja sam ona iz Šehera, Suljagina kći! Imala sam devet ašik', i malo mi bi! A kad dođe Smail-beže, i dosta mi bi! Na glavi mu crven fesić, od tri dukata! Na njemu je mor-dolama, duga do zemlje!

pa i ti si nekad mlada bila.Sevli stasa. otrga đerdane? Ko ti prosu biser i merdžane?” ”Jutros rano ja u bašču. k’o da nisi spavala nikako?” ”Negdje slavuj pjevaše sa grane. pođoh prve jorgovane brati. soja gospodskog! Ko ti. pa se prosu ispod jorgovana!” ”A što su ti mutne oči tako. kćeri. Mila pjesma zanese me. kćeri. Na noge joj od sedefa nanule. a i zora rujna. raskopčaše moja njedra bujna!” Kolika je abuhajat jalija (1) Kolika je abuhajat jalija. opi. u ruci joj od biljura maštrafa! Iz maštrafe tri cvijeta zaljeva: bijel amber i alkatmer i ružu! Kolika je duga Foča kleta Kolika je duga Foča kleta. Još je veća Dženetića avlija. Kolika je abuhajat jalija (2) Kolika je abuhajat jalija. Mladost bujna. pa do zore ja oka ne sklopi!” ”Kćeri moja. a ko ti je jelek raskopčao?” ”Ne karaj me. još je veća Džennetića avlija! Tu se šeće Džennetića Hajrija. jao. potrga đerdane ”Ko ti. ja ga slušah sve do zore rane. tanka pasa. U Hajrije vrlo tanka havlija. . moja majko mila. tugo moja. Po njoj šeće gondže lala Mulija. Za đerdan mi zape rosna grana. mati.

sve to ljubi gondže Mehmed-aga. Kolika je u Pr’jedoru čaršija Kolika je u Pr’jedoru čaršija. . Ja je ljubim s desne strane obraza. a pod njome od sedefa šćemlija. na njoj sjedi moje drago ljubljeno.s kraja na kraj puna djevojaka. a na srijedi senabija jabuka. Al’ ne prođe ni godina dana sve se cure poudaše redom. Svaka ima ašik momka svoga. još je veća Efičina avlija. Na avliji od sedefa skemlija. još je veća u mog babe avlija. Skupiše se po Foči djevojke pa odoše paši pod čadore: Aman. ona mene ispod mrka fesića. sama Fata trides’ i jednoga. smakni nama našeg zulumćara! Kolika je pod Mostarom Cernica Kolika je pod Mostarom Cernica. s kraja na kraj puna djevojaka. Kolika je šeher Banja Luka Kolika je šeher Banja Luka. na krilu mu Kovagina Fatica. s kraja na kraj đul-beharom procvala. Kolika je ta na moru galija Kolika je ta na moru galija. zemlji gospodare! Kolika je duga Foča kleta. samo Fata osta neudata. još je veća moje drage avlija. pašo. tude sjedi Hadži Jusuf Efica. sve to ljubi gondže Mehmed-aga. Od zuluma duškat ne možemo. s kraja na kraj puna djevojaka.

pogledaj na mene! Kolika je vrh Travnika bojna Kolika je vrh Travnika Bojna. Daj mi. l’jepa Đulo majčina! Kolika je viš’ Travnika Bojna Kolika je viš’ Travnika Bojna. Neka znade sva pr’jedorska čaršija. Po njoj šeće bosonoga Fata. valja Bojna Biograda stojna. Zaima djevojko. ponajviša kula ćehajina. bolje neg te porodila lijepu! S tebe su se ljudi zavadili i krvavih rana dopanuli. pukni. sedi sene. ja ću tebi zlatan prsten s imenom. Pembo Atlagića. sve gledalo. krijući od majke. valja Bojna Biograda stojna! Po njoj šeće Pemba Atlagica: zasukala uz ruke rukave. preko bašče. Kolike su po Glasincu kule Kolike su po Glasincu kule. Govori joj Salko Sarajlija: ”Sapni puce. razapela jelek na prsima. . zlatnu čašu šerbeta.Po njoj šeće l’jepa Đula majčina. puknuće mi srce!” ”Crkni. a uz noge džanfezli dimije. da te majka porodila slijepu. u ruci joj zlatna čaša šerbeta. Đulo. pošla do bunara. za njom uzdisalo: Srce. Ibru nose novoj berbernici. sapeti ga neću!” Skoči Salko na noge lagahne. da te ljubim. ibrik nosi. Gledalo je momče s one strane. dušo. pa doziva Zaimu djevojku: Drugarice. Njoj dolazi drugarica Ajka. u vrh kule Zaima djevojka.

nek se ogleda. pa ’nda i mene!" Kolo igra na sred Sarajeva Kolo igra na sred Sarajeva. mlado momče. djevojci. visoko. Pr’jedorčanka. dugo. mlada djevojka. na poklon ti pola Sarajeva!” ”Ne dam bogme.Hasan-agu ka novom mezaru! Koliko je Pr’jedor polje Koliko je Pr’jedor polje. ja sam žalosna! Široko je Pr’jedor polje. Pa mi nazva:"Selam aleć. utopit ću se. Koliko se kle Koliko se kle. Star’ju prosi pola Sarajeva. u tom kolu dvije mile seje. Odon’d ide nevjerniče. Star’ja plače. duboka je Sana voda. ubio ga bog. široko. konja jaše. onda tebe. još je ljepša. Neka uzme ogledalo. a mlađa se smije. A ja mlada dvore metem stručkom nevena. a za mladu niko i ne znade. umorit ću se. ide po dragu. pa zavjetova’ Da joj pred dvor doći neću dok je djevojka. tanko. Najpri sebe. draga moja!Tvoja majka ponosita. Star’ja seja mlađoj govorila: ”Daj ti meni Babić Ahmed-bega. vr’jednije su oči Ahmed-bega nego tvoje pola Sarajeva!” . Makni mi se. Otud ide mlado momce. osim jedan Babić Ahmed-beže. Konj-alata put navede pred dvore moje. sablju paše. moja mila sejo. ne sevdiše me.

za čas pase. a njegova draga! Konj zelenko rosnu travu pase Konj zelenko rosnu travu pase. poznadoh ga u Ahmeta tvoga. Do njeg stoji jauklija Fata: . s lista vodu piti. moja ćerka. glog zobati. da ti jade kažem! Pogibe mi jagluk iz sanduka. neg’ s nedragim po dvoru šetati. konj se uskakuje. te u njedra stavi. studen kamen pod glavu metati. gdje djevojka svoju majku moli: Ne daj mene. čim je Hata Maglaj primamila. već ga savi. da ga vidim. Do podne je kolo preigrala.Kolo igra u Kazanferiji Kolo igra u Kazanferiji. naš’o ju je Kujundžiću Smajo. ”Na. majko. Konja kuje Soko Mustafaga Konja kuje Soko Mustafaga. ne da’de ga meni pogledati. Dala mu ga božja otpadnica. kolovođa Hata Maglajlića. Iskah m’u ga. kono. konja kuje. šećer jesti. u svili spavati. Oženjeno i neoženjeno: oženjeno žene ostavilo. za dva prišlukuje. ti vidi šta u njojzi piše. pa je daje pobri Ahmed-agi. a od podne jade zadavala. za nedraga! Volim s dragim po gori hoditi. Izgubila sitnu hamajliju. neženjeno pamet izgubilo!” Kona konu preko vode zvala Kona konu preko vode zvala: Kono moja.

bratu odgovori. dobro moje. koga voliš ti za njega pođi!” Konja kuje Dizdarević Meho Konja kuje Dizdarević Meho. pa ne mogu poći za drugoga! Dadoše me života mi moga. Ne kujem te da te preprodajem. Ona osta jade jadujući. ti se majke prođi. Fato. daleko se čuje: Stan’.” ”Mila sestro. Mujo ode konja igrajući. dorate. Zlatno ću ti sedlo sakovati. Noge ću ti srebrom potkovati. Konja kuje brate Sulejmane Konja kuje brate Sulejmane. po volji ti bilo: Danica je čekala mjeseca za goricom devet godinica. kuda mi se spremaš? Moja draga. sestra Safa dodaje mu čavle. a ti mene ni godinu nećeš! Čini. zar ti ne znaš majka me udaje. što je tebi drago! To izusti i ostavi dragu. Kol’ko kuje. ja ne znadoh kome.Zlato moje. ni za koga. Već te kujem idem po djevojku. pa ti svoje l’jepo lice kriješ. brate Sulejmane. Kopčić kuje na moru sahata(1) . kakva patnja tvoju dušu mori. ja te čekat neću! Draga moja. u carevu vojsku! Zlato moje. lice kriješ suzama ga miješ?” ”Prođi me se. Desnom rukom čavle dodavala. a ja jadna imam voljenoga. a lijevom lice zaklanjala. stani. ”Sestro Safo. Ako bog da te je dovedemo.

daleko se čuje.Kopčić kuje na moru sahata. nit’ kuca sahata. Kopčića sahata. mila li si Košutice mila li si. . kako li se čuje! Nasmija se Fatuša djevojka pa besjedi svojoj staroj majci: Čuješ li me.Čuješ. gdje ga kuje. moja mila majko! Ono Kopčić ne kuje na moru. To začula Fatušina majka pa govori Fatuši djevojci: Čuješ. Kopčić kuje. Kopčića sahata gdje ga kuje Kopčić Alajbeže. Što si rosna i ponosna? Đe si bila te si rosna? "Išla bratu po divojku. Kopčića sahata?Projd’ se kćeri. mila? Je l’ daleko ta divojka? Kradem ti se u večeri Kradem ti se u večeri. u večeri pod pendžere. Kopčić kuje. mila". Kopčića je seljanka rodila U bujadi ovce čuvajući. Gospodskim te mlikom zadojila. daleko se čuje. Je li lipa ta divojka. niti kuje. Košutice. Fato. Ćutila ga majka i djevojka: . da mene dokuca! Kopčić kuje na moru sahata(2) Kopčić kuje na moru sahate. majko. jer je davno sahat sakovao. U svoju ga pregaču povila. sve do Stoca i do Počitelja. U bilu te svilu povijala. A tebe je gospoja rodila U čardaku na mehku dušeku. već on kuca. Seljačkim ga mlikom zadojila.

da ti bacim struk zumbula. za tobom. sve je blijeđe. ujedoh je kao gorski vuče: Et’.Bolji je zelenko! Onoj dadoh tri dukata žuta. Štono veli: . za bolove srca moga. Jedna veli: .Da dobra vrančića! Druga veli: . šetala se svakog dana sultanova kćerka mila. da ti cvijet prozbori. blijeđe bilo. već se brini s ranom na obrazu! Kraj tanahna šadrvana Kraj tanahna šadrvana gdje žubori voda živa. kako vr’jeme prolazilo. sam te bog ubio.Konji pokradeni! Štono veli: . dušo.Dobra konja vrana! Onoj krojim deli morsku dibu. Kradoh konje niže Biograda Kradoh konje niže Biograda. iz plemena starih Azra. koliko te silno ljubim. mlad se suši.Konji pokradeni! Onoj dadoh ranu na obrazu. djevojko. . mrijem. Allah nek ti drugog dade. sevdah uzaman. Ti ne haješ za bolove. ne brini se s pokradenih konja. Cvijet vehne. robe. dušo.Bolji je zelenko! Treća veli: . tuj me niko čuti ni vidjeti već u polje tri mlade djevojke. iz plemena kojega si?” ”Ja se zovem El Muhammed. Štono veli: . mrijem. Jednog dana zapita ga sultanova kćerka draga: ”Kazuj. Svakog dana jedno ropče stajalo kraj šadrvana. za tobom. odakle si.

iz vode vadio? Bi l’ me dragi žalio. Gledala ga s pendžera Zlatija. Gledala ga pa je govorila: Ja kršna li momka za gledanja! Kad je danju ’vakav za gledanja. Pa zaplaka pa ode. Beša ti se na moru kovala. ružicu Pa povrati dušicu!" Lila. buba (uspavanka) Lila. Hajd’ ustani.što za ljubav život gube i umiru kada ljube!” Kulu gradi Ljuboviću mladi Kulu gradi Ljuboviću mladi prema kuli age Hasan-age. Spavaj. Kovala je do tri kujundžije. Da ja u te utonem. San u bešu. Dođe dragi viš’ mene. Pa zaplaka pa ode. san te prevario. Đuzel šćerka age Hasan-age. Prevario. sine. Ustaj. . Da ti tvoje b’jele grudi ljubi. Bi l’ me iko žalio. drago moje dite. Na nju meću od zlata jabuku. tebe majka budi. Aj. Pa mi pruži ružicu: Na ti draga. iz vode vadio? Dođe braco viš’ mene. vodo Ladna vodo li. naspavao mi se! Majka te je jutrom probudila Pa te svojom memom naranila. sine. a nesan pod bešu. vodo. ne zaboravio. Dođe seja viš’ mene. buba. Aj. ja kakav je noću za ljubljenja? Ladna vodo li.

Zlatna su mu krila do ramena. pošetala do Mostara grada. Lila buba. Uđe Fata u magazu sama. Nađe Muju u sedmom dućanu: ”Bolan. pa se nešto terezija kvari.Pa zagrli svoju dragu majku. seja bracu. magaza ovamo. Ljubi. Zlatna mu je kruna nad očima. ti djevojku. žalosna joj majka. . Nego. Fato. Seja će ti ovna dati. ja ne mjerim zlato. spavaj. još su ljepši mladi bazerdžani. ne bilo ti zuba. uđi. daj mi oku zlata!” ”Nemam. uzmi zlata koliko ti drago!” Prevari se Suljagina Fata. ona traži Muju bazerdžana. Soko im se po trpezi šeće. nemam. Zlatne su mu noge do koljena. L’jepi li su mostarski dućani L’jepi li su mostarski dućani. Daće seja šarku koku. Lila buba. seja bracu (uspavanka) Lila buba. a najljepši bazerdžan Mustafa! Pošetala Suljagina Fata. brate. Luta Fata po čaršiji sama. prevari se. Spavaj. Već ga piju čašom i maštrafom. Tereziju nosili jarani. za njom Mujo zamandali vrata! L’jepo ti je pod noć pogledati L’jepo ti je pod noć pogledati Gdje junaci rujno vino piju Ne piju ga čim se piće pije. mladi braco. Mujo. I pjetlića bez repića I ovnića bez roščića. danas. Suljagina Fato.

Od Kopčića do Vilića dvora. Dat ću tebi divit-travu. Gled'o ju je i govorio je: .Ja kakva si Kopčića robinjo. medna jesen dođe. Imala sam brata i dragoga. trava djetelina. Žela ju je Kopčića robinja Zlatnim srpom i krnali rukom. Oba sam i’ spremila u vojsku. nekom medna. medna jesen dođe Ljeto prođe. ne uzima drago. Muhareme. Samo ne znam kome bi’ te dala.Logom legla Logom legla dilber. onome je gorka i čemerna! Ljubičice i ja bi’ te brala Ljubičice. Ko se ženi. da ti ljuba sina rodi!" Ljeto prođe. da ti puška bolje zgodi. Lov lovio Muharem-beg Lov lovio Muharem-beg Oko luga zelenoga. A sokoli b’jelu vilu. Molila je bj’ela vila: "Pusti mene. .Ne budali. Vilić Huseine Da ti vidiš Kopčićevu seku. Hrti srnu uhvatiše. Moj dilbere dragi. i ja bi’ te brala. Pusti hrte u planine. a nekom čemerna! Ko se ženi i uzima drago. A sokole u oblake. Gled'o ju je Vilić Huseine. onome je medna i šećerna. I lipša je i viša od mene I boljeg je ruha i od moga.

za šećer baklavom: Šćeri Fato. Što će ono momci po bostanu? Nisu ono momci po bostanu. pa se čini prema mjesečini! Kad su ono vuci po bostanu što će vuku toke na prsima? Ono vuče bijelo janje vuče. što će vuku zelena dolama? Ono vuče dlaku mijenjao. Majka Fatu za večerom kara Majka Fatu za večerom kara. Kad se Meho našo kod djevojke. sindžir-halke. što će vuku kajzer jemenija? Ono vuče u krv ugazilo. za večerom. samo stani. moje belenzuke!" Majka Meha ludog oženila Majka Meha ludog oženila i luda ga u gerdek spremila. traži staru majku. ja ću započeti: Tamnica mu moja njedra bila. moje bijele ruke. već su ono vuci po bostanu! Kad su ono vuci po bostanu. pa se čini prema mjesečini! Majka Fatu kroz tri gore zvala Majka Fatu kroz tri gore viče: "Je si l' kćerko ubijelila platno?" Fata joj se kroz sedam oziva: "Nisam majko ni do vode došla! Dragi mi je vodu zamutio! Kun' ga majko i ja ću ga kleti. bukagije. on zaplaka. Njega tješi pod duvak djevojka: . meni te ne bilo. pa se čini prema mjesečini! Kad su ono vuci po bostanu.Šta bi dala da ti oba dođu? Za brata bi’ struku madžarije A za dragoga crne oči dala.

majko. Sve bih rane lako prebolio. da jacija na mahale pada! "Aziz-Allah"-svako tiho šapće. samo Ajša na mušepku plače. jer sam tebi nešto donijela: u njedrima dunju i jabuku. Nek’ prolazi. Neće Omer u gerdek divojci Na silu u gerdek divojci. Mjesec razli po Igmanu zrake Mjesec razli po Igmanu zrake.Nemoj plakat’. tu ti. osma rana bistra džeferdara. Plače Ajša kroz mušepke guste: "Gdje ste noći. a što mi je rana od djevojke. ramazanske puste? Gdje si dragi. Zagrli me poljubi me. preboljet’ ne mogu! Majka ženi na silu Omera Majka ženi na silu Omera Na silu divojku dovela. kad mujezin sa munare javlja. ljute su me rane osvojile: sedam rana od sedam šišana. jabuku miriši! Majka sina na sabah budila Majka sina na sabah budila: Ustaj. klanjat’ ga ne mogu. dunju grizi. Mejro mlada. sine. Mejro luda. moji jadi Meho.vidim da nije". nisam ni znala. mislim: brat mi je. Mejro luda Mejro mlada. svojoj Ajši pod mušepke doći?" . kad ćeš čikmom proći. sabah će ti proći. . Kad mi dragog dovedoše. sevdah prekri čikmali sokake. što se udaješ? "Udala me moja nana.

Mjesečina. trazi šćercu po bijelu dvoru. umire mu majka. Prva rana. mjesec u oblaku. U ruci mu dvije dunje žute. lale moje. na Jusufa potvorena. pa će zlato biti meni dato! To dočula djevojačka majka. ti se udaj za drugoga!” Mlado momče ispred dvora prođe Mlado momče ispred dvora prođe i zapjeva tankovitim glasom: Čije zlato na vodi zaspalo? Da me nije sreća nanijela. od ponoći haber stiže: ”Mlad Jusufe. Stade Jusuf konja sedlat’. udaje se draga. s kim ostavljaš zlato svoje?” ”Ostavljam te s majkom mojom. nego l’ rana što s’ udaje draga. druga rana. Mlad se Jusuf oženio Mlad se Jusuf oženio do ponoći s ljubom bio. Ak’ ne dodjem za četiri. bolan bio. Lakša j’ rana što umire majka. al’ je šćerka već dopala vojnu. ”Oj Jusufe. s majkom mojom tri godine. . mjesec u oblaku Mjesečina. zlato bi mu voda odnijela! Ja ljubio. car te zove!” Carska hazna pokradena. ranjen Ale leži na sokaku. a na srcu dvije rane ljute. Oj Jusufe. viš’ njeg’ ljuba suze ljevat’. još me nisi poljubio. ja je izbavio.

od ljepote Ćirkovića Mande. Beru li te moje jaranice. ja je gledah.Moćeviću. mali Carigrade. Ja je gledah tri godine dana. ostaviću uplakanu majku! Imam brata. utješiće majku. već tražim sreću za sebe! Moj dilbere. ko li mi te bere? Dragog nemam da te za me bere. Al’ neka ga. dobar li bijaše. napraviću dva nova zijana: ostaviću otvorena vrata i avlijska obadva kanata. dok te mlada u kose splicaše. Dok bijaše. jaranice. Moj dragane. a majka je ne da. u tebi sam zagledao dragu. Pa pozlati dvoru vrata. Uzmi za me oku zlata. moj svileni gajtane. Tuga me mori. ja plakat’ neću. mali Carigrade Moćeviću. pa me prodaj bazardžanu. što i mene ne povedeš? Povedi me u čaršiju. Pa je Manda govorila majci: Podaj. zatvoriće vrata. neka drugoj u ašikluk othodi. dragome mome omrzle. moj svileni gajtane Moj dragane. kud se šećeš Moj dilbere. ne znam šta zborim od jada. Moj behare. moje dušmanice? One su mene. nek’ on svoje provodi. majko. il’ ću poći sama. ko li mi te bere Moj behare. kud se šećeš. kroz tebe se proći ne mogaše od momaka i od djevojaka. . imam seju.

Moj nevene. ti se salomio. duga jesen i odljutiće se. mol’te mu se i ne mol’te mu se! Dugo ljeto i naljutio se. moj čardače. zašto si mi uvehnuo? Il’ ti zmija kor’jen grize. moj stari putniče. duga zima i naljubiće me! Moj stobore. sve po tebi sama hodajući! Hladan jorgan nogom ćuškajući. Moj mjeseče. šestopere. nit’ me voda potkopava! Dvoje su se milovali. Drugarice. ukrao sam vranca i zelenka. na mene se naslonili. ja sam konje krao. moj stari putniče Moj mjeseče. zato sam ti uvehnuo!” Moj se dragi rasrdio na me Moj se dragi rasrdio na me. dosta li sam s tobom putovao! Ti si sjao. il’ te voda potkopava?” ”Nit’ mi zmija kor’jen grize. šestopere ”Moj nevene. Na vrancu ću vojsku vojevati. ognjem izgorio! Ti si meni mladoj dodijao. mol’te mu se za me. u dušeku sama spavajući! . ti se salomio Moj stobore. iz mojih te kosa ispletoše pa te drugoj dragoj upletoše. na zelenku dovesti djevojku.lijepo l’ mi mladoj ujisaše! Dušmani te pogledat’ ne mogoše.

Moj zumbule. na ovome vaktu i zemanu!” ”Moj dragane. po dućanu biser rasturila. tugo moja. opile me tvoje oči snene. moja mila na vratima bila. moje suho zlato. boga ne pominje. kako ne bih kad sam u dumanu. brigo moja. što si uvehnuo?” ”Kako ne bih. tugo moja. tugo moja. tugo moja. Da ga kupe. neće zlato srebro svakojako. veće hoće po izbor kovato! Mujezin se na munaru penje Mujezin se na munaru penje. Mor dolama albinjiša pita Mor dolama albinjiša pita: Albinjišu. gdje si sinoć bio? Mor-dolamo. što si uvehnuo ”Moj zumbule. Od meraka i sevdaha dućan otvorila. moj dragane. brigo moja. što najljepše bješe? Mor-dolamo. Po dućanu. oči snene i usne rumene!” Moja draga. a djevojke zlato. moja desna ruko! Moja Ajko. da ga kupe sandžački bećari. Hoće srebro da se pozlaćuje. moja mila Moja draga. brigo moja. i otac i majko! Moja Fato. momci i djevojke! Momci srebro. što mi te opilo?” ”Opile me. već pominje do tri jauklije: Moja Umko. . moj zumbule. brigo moja. on se penje. na svadbi sam bio! Albinjišu.

puno živa bila!Dovede je visokom jablanu: -Vidi. nit’ moj đogo mraka nit’ oblaka već me nosi dragoj pod pendžere!” Mujo majku po đul-bašti voda Mujo majku po đul-bašti voda. gledala ga pa mu govorila: Bolan Mujo. što mu Ajka bajramluka dala. Ovaka je u mene djevojka!-Makar. suđena ti bila!-I ti. sine. puno živa bila!Dovede je rumenoj ružici: -Vidi. preboljet’ vas neću! Mujo đogu po mejdanu voda Mujo đogu po mejdanu voda. bijela zambaka. Ja ne gledam sunca nit’ mjeseca. prekrio ga zelenom dolamom s obje strane do zelene trave. Ovaka je bijela i rumena!-Makar. visokog jablana. znaš kad meni naum padne draga. pritegni se pasom da ti ruža kroz pas ne propane. da ti draga drugom ne pripane! Mujo kuje konja po mjesecu Mujo kuje konja po mjesecu. suđena ti bila!- . suđena ti bila!-I ti. Dovede je bijelom zambaku: -Vidi. živ ti bio majci. majko. Mujo kuje a majka ga kune: ”Sine Mujo. ne kuju se konji po mjesecu. Gledala ga Ajka sa čardaka. a po glavi vezenom maramom. majko. majko.umrijeću. sine. rumene ružice. sine. ne kuni me mlada. majko. majko. Ovaka je u mene djevojka!-Makar. već po danu i jarkome suncu!” ”Mila majko.

zlato. već ako se prođe. vodu zahvata. pokosiće moje kose plave. trista djevojaka i četerest djece vodonoša. Ne kuha jonluk s vodicom. prema Bakijama. nek ne pije Save vode hladne. sama pjeva. uzmi. Sama žanje. ne treba mi. Oh jadna draga Mujina. vodo plemenita. sama snoplje veže. Na Obhođi. Što si jadna sevdah svezala. selam ćeš mi dragom. mlada. sto momaka. Među njima Džehva Fazlagića. nek ne kosi trave pokraj Save. sama pripijeva: Mošćanice. Ostavlja dragu žalosnu. Fato. ne treba mi. il’ nek me se prođe. ”Uzmi. moba žanje age Fazlagića.Mujo se sprema na vojsku Mujo se sprema na vojsku. jadna mlada plakala. neću. neću. Tu se šeće l’jepa Fata. moja ćeš biti’. usput ti je. Oh. il’ nek dođe. prema Bakijama Na Obhođi. suzama. imam dragoga! . Već jadna. imam dragoga! Neću.” ”Neću. popiti će moje oči vrane! Na livadi pod jasenom Na livadi pod jasenom voda izvire. Momče joj se s br’jega baca zlatnom jabukom. Draga mu jonluk spremala. Ak’ ne dođe.

ni po’ moje muke. Da mi Allah djecu uze. ili da mi seju dadeš ili samrt daš!” ”Na te r’ječi skoči sultan ko razjaren div. mlad vezire. Ljubović je sjeo. Dok najednom zažubori milostivi glas: ”Ljubite se. da se igraju! Djevojkama zlatan prsten. snašao te jad. a do zore kol’ko bješe ni sam ne znam ja!” ”Znaš li bolan. da se udaju!” Na mezaru majka plače Na mezaru majka plače i nišane ljubi. b’jele prste lomi. čita. saslušaj me. mlad vezire. sultan Ekber blagosilja vas!” Na žalost je sitna knjiga Na žalost je sitna knjiga Ljuboviću u dvor stigla. mir zavlada k’o da niko ne imade živ. suze roni. Na pr’jestolu sjedi sultan Na pr’jestolu sjedi sultan. ljubit ću je sve dok budem živ! A sad čini šta ti drago. na volju ti baš. ko ti dade zlatne ključe od harema mog?” ”Dala mi ih seja tvoja i poljupca dva. Pa je majci na sto baci. ja sam svemu kriv. jer joj srce prepuče od jada. a do njega mlad vezire. imena ti tvog. . ”Kazuj meni. ljubljah. da će dželat glavu tvoju odrubiti sad?” ”Čekaj malo. a sada ih kabur-zemlja skriva. mladi Behmen-han.Jabuke se djeci daju. ”Ja imadoh pet sinova. k’o pet gorskih vila. već padoše od dušmanske ruke!” Zadnje r’ječi majka zbori i na mezar pada. ljubim. silni Ekber-car.

Stajao sam kraj mezara i umrlu majku zvao. ako sam ga srcem sevdisala. Jer Ajkuna. Ne klepeći nanulama Ne silazi sa čardaka. majko. oj. Nema ljepše cure od malene Đule! Nema ljepše cure od malene Đule! Ja zapalim lulu. vjerenica. nosio joj dar od srca. Ne zove se moja više! Ah to majko.Čitaj. Ako sam ga okom pogledala. nit’ Vrbasu što se često muti. i njemu sam dosta ostavila. moja draga. i ne pitaj gdje sam bio. ja ga nisam srcem sevdisala. trpjet’ neću. sitnu knjigu Što Ajkuna meni piše. Bože moj! Curo moja mala što si mi lagala? . zašto su mi oči plačne. sve pomislim. pa poljubim Đulu. ja mu nisam bijelo lice dala. ako sam ga u dvore uvela. da silazi stara majka. Ne klepeći nanulama kad silaziš sa čardaka. zbog čega sdam suze lio. ako sam mu bijelo lice dala. već dragome što se na me ljuti. ja ga nisam u dvore uvela. Za Ajkunu umrijeću! Ah to majko ne kabulim Dok Ajkunu ne poljubim! Ne čudim se mraku nit’ oblaku Ne čudim se mraku nit’ oblaku. jer sam drugog okom pogledala. ali joj ga nisam dao.

poljubim Rabiju. moj uzdahu. Dosta li si počinila jada. Esmo moja. siv se soko pod čadorom budi. Bosno moja. Istom zora sa istoka rudi. šta ću u samoći? Bolje gubit dane uz djevojke mlade. mrkim okom sablju pogledaše. Bože moj! Meni l'jeka nema kijamet se sprema! Sad su duge noći. roditelja moga. Niko više ne spominje dično ime moje Esme. oj. Sa jastuka glavu podizaše. oj. ”Sabljo moja. na mahale porušene? Nema više stare česme. Bože moj! Moram drugoj poći. oj. ni oraha kraj čardaka. a ja u samoći. Bože moj! Sad se srce grije kraj moje Rabije! Ja zapalim škiju. Ašikluci gdje ste sada kao nekad u mahali? Pusti sevdah. oj. gdje da padne. dosta jada oko Biograda.Prevari me ludog. moj sevdahu! Ni sazlije ne kucaju sevdalinke divne pjesme. roditelja bega. moj sevdahu! Nigdje zore ni bijela dana Nigdje zore ni bijela dana ni Danice da promoli lice. nema više moje Esme da me čeka kraj mušepka. pa ode za drugog. Bože moj! Ni Bajrami više nisu Ni Bajrami više nisu kao što su nekad bili. Esmo moja. Bosno moja. Isaj-bega. a i muke oko Banja Luke!” . moj uzdahu.

Lisica mu na bab’nama bila. Dušmanska se djeca pojagmila. ne bih tol’ko preda se gledala! Niz bašču mi potok teče Niz bašču mi potok teče. spavaj. ponikli ti zubi(uspavanka) Nini. Da sam mlada i dva izgubila. Vesela ti košulje krojila. Pelena mu bukov listak bio. Bijela vila mlikom zadojila. majko. uroke razn’jela. za veliku jelu! Spavaj. San u bešu. Za veliko brdo zanijela Za veliko. nesani pod bešu. pod visokom jelom. sine (uspavanka) Nini. Kolik’ žica. spavaj. Nini. spavaj. k’o solufi podrezani kratko i obrve navučene tanko! I mog dragog preda se gledanje. Ništa meni ne dodija. majko Ništa meni ne dodija. janje moje milo! Majka Peju u gori rodila. A pokr’jevka vedro nebo bilo. Pejo. ponikli ti zubi! Spavaj. janje. Na dušmansku djecu nadnijela. A povitak vinova lozica. . Uroke ti voda odnijela. puna mi te beša.Nini . U gorici. nesanak pod bešu! Nesanak ti voda odnijela. Spavaj. Do godinu još punija bila. d’jete moje! San u bešu. Tvoja majka veselija bila. Tvoje. tolik’ godinica. bubi. sine. baš ko da je dukat izgubio. bubi. sine.

Ja te ne slušam. tu su oči plačne. slavuj ptico. tu je pamet kratka. Kano jadna ja. Ajka je majci plakala: "Ne daj me. Nek’ ostanu pusta tvoja medna usta. draga Od danas te. Od mora idu svatovi Od mora idu svatovi I vode Ajku Sarajku. više ljubit’ neću. draga. ama nisam tvoja! Tvoja me je majka potvorila . Gdje se ljuba začne. Ja ga ne berem. U šali sam rek’o da sam drugu stek’o. noćom.Ja ga ne pijem. Koja kuka danom. Često ga majko zalivaj. daleko. jesi li mi doma? Jesam doma. Svoju sestricu. Uveče groznim suzama. Iako sam rek’o ja je nisam stek’o. Ujutro rosom ledenom. U bašči mi sumbul raste. Gdje je ljubav slatka. Osta mi cviće nejako. majko. Pošalji mi kukavicu. Ode Mujo dragoj pod pendžere Ode Mujo dragoj pod pendžere. kucnu burmom dragoj u pendžere: Draga moja. Ja ga ne slušam. Na sumbulu slavuj pjeva. Od danas te. Haj’ otale.

pod žuti je neven pokopala.da sam tebe sihir učinila. Daću ti okruž dukata I svoga ata đogata I pivac paftu sa pasa. djevojko. djevojko. Oj. dragi. Nadžidžanu men’ te dala. Pogledati dvore materine. Preko tri plota preskoči I čašu vina utoči. Oj. djevojko. Na to se momče razljuti. I svoju dragu napoji. moje janje bijelo Oh. Vehni. brigo materina. džidžo moja. venućeš k’o cv’jeće. Često puta sješćeš kraj pendžera. dragi. "Ne mogu. brigo materina Oj. djevojko. džidžo moja. venućeš k’o ruža. dok ne pođem za te! Oh. djevojko. što ’no kuje tepeluke a na ruke belenzuke. kujundžija Sarajlija. džidžala te majka tvoja. pa se pokajala. Nisam. Stao mi dragi na nogu". džidžo moja Oj. Povedi kolo veselo. ne mogu. udati se nećeš. . Oplakati r’ječi svekrvine. Povedi kolo veselo. Nadžidžanu men’ te dala. dala. momak. Oj. Steć’ ćeš djece. moje janje bijelo. jesam tvoju stopu iskopala. Jer ja jesam kujundžija. Sve se brineš. života mi moga. Udaćeš se i pokajaćeš se: Steć’ ćeš muža. džidžala te majka tvoja.

a u krilu ljeto ljetovala! Oj. Oj. djevojko. moj te jad ubio Oj. kišice. Pa ne mere dragi dragoj doći? Drag’ će dragoj i na kiši doći. Oj nema jada k’o kad akšam pada Nema jada k’o kad akšam pada. đulijag miriše. u petak u podne. moja nehorice. I na kiši. dušo moja . A iz tame šapću usne same: "Milo janje. junače. ja te obljubio! U njedrim’ mi zimu zimovala.Što će lole oko moga dvora? U mom dvoru još djevojke nema Za ljubljenje i ašikovanje. i na pomrčini. kišice. junače. sitan bosioče. jad ubio. Na fiskije pronose testije. Kad saz bije u pozne jacije. Ako sam ti srcu omilila. djevojko. sitan bosioče Oj. moja nehorice Oj. U nehoru.sa mnom džidže potrgala! Oj. Ne vodi mi ni konja ni sokola. bi li pošla za me?" Oj Zumreto. Vjetar puše. Što li sada u nehoru pade. Ne maži se miskom đulijagom. moj te jad ubio. Ti mi dojdi s večer do sabaha. Niti vodi nevjerna junaka. A nedragi ni po suncu neće. Opaziće moja stara majka: . Niz mahale fenjere zapale.

Već ću njime suze trati". dušo moja. Ja djevojka isprošena. Da si bliže dvora moga. zaplakala lijepa djevojka: . Ako si ga. a djevojka đerdan ispod vrata. našla. u petak u podne Onomadne. za udovca ni prstena konca. a na Salki ponajljepše bješe. bih za vrana hiljadu dukata! Opkladi se momče i djevojče Opkladi se momče i djevojče da spavaju.Oj Zumreto. No kad bješe noći o ponoći. Ja za plava ne bih groša dala. a za stara ne bih ni ustala. za sarhoša ne bih ni po groša. vrati mi ga. jedno drugom leđa okrenuše. Nit’ ću prati. Opkladiše. Do ponoći mirno mirovaše. Što bih prala bijelu ahmediju? Volim frcat mrku međediju. u svakog su kajzer jemenije. Drinu vodu pregazio I sinoć sam dolazio. Što bih prala ćurak i ćurdiju? Volim prati bejzan anteriju. kita bega na zelenje prođe i pred njima šećer Salih-aga. . Momak daje sedlo i đogata."Drina voda plaha r’jeka. Vezen jagluk izgubio. Onomadne. dušo. da se ne diraju. u mog dragog mestve i kundure. Češće bih ti dolazio. Na svakome đuzel odijelo. u petak u podne. za brkata ne bih ni dukata. Operi ga . nit’ ga slati. u dušek legoše.

K’o što ona Džafer-bega kaduna. nikad nisam rahat bio. a moj đerdan popili hajduci! Osu se nebo zvizdama Osu se nebo zvizdama I ravno polje ovcama. al’ mi na te merak osta. što ga daju usta tvoja. ovce poljima". Lutao sam svud po sv’jetu. Ona hoće sarajevskog bekriju. zašto žališ sedlo i đogata? Tvog đogata rastrgali vuci. Nije lipša udovica ostala. Vidio sam svega dosta. od šerbeta najslađega. Odoše. dušo moja! Otvor’ vrata od hamama . Zaprosi je banjalučki kadija. od sevdaha sve bih htio. Mejrimo. čuj. Jedno im d’jete čobanče. Ono je ludo zaspalo. baš k’o pčela po cvijetu. brate Alija. Ovcama nema čobana. Nisam pio slađeg pića. Otkako sam sevdah svez’o Otkako sam sevdah svez’o. Ona neće banjalučkog kadiju. Dertli sam ti i suviše. Otkako je Banja Luka postala Otkako je Banja Luka postala. ne okrenuo se! Mrtva tebe majka okretala! Kad ne žalim đerdan ispod vrata. Budi ga seka Hasnija: "Ustani.Okreni se.

dok me jednom nije pren’o. dušo. Ale. daj razgrni zar tanahni da ti vidim b’jelo lice!” Mnoge li sam noći prov’o u tišini kraj jasmina. glas staroga mujezina. otvori mi. po Saraj'u hodio? Nisam za te. mladi delijo. mlada djevojko. Ale. mladi delijo. lica gojila. šećer-jabuko!” ”Šta ću ti ga otvarati. l’jepa djevojko. šećer-jabuko!” Otvori mi džamli pendžer ”Otvori mi džamli-pendžer. šećer-đidijo!” ”Da ti vidim b’jelo lice. Jesi l' ikad. pendžer. Ale. kakvo sunce. imamova Umijo Otvor' pendžer. l’jepa djevojko. do pendžera džamli kroči. šećer-đidijo!” ”Da ti ljubim mlada usta. brata Smajila! Pita Fata Halil-mejhandžiju . Već za tvoga. imamova Umijo. šećer-jabuko!” ”Ostat ce ti želja pusta. dilber-Ajšo. to su sjale njene oči! Otvor' pendžer. šećer-jabuko!” ”Šta ćeš mi ga ti gledati. mladi delijo. ”Sabah-zora. l’jepa djevojko. jedna điđijo. šećer-đidijo!” ”Ostade mi želja pusta. kakva zora. v’jerni idu u džamiju.”Otvor’ vrata od hamama. golubice. Umijo! Hajd' otalen. Da ti vidim bilo lice. ezan uči. Ale. da ne lupam na kapiju!” Tad Ajša u tren skoči.

u mome ga domu zapjevala. Pjevaj. baš ko lala u zlatnoj maštrafi. sokole k’o što si sinoć pjevao. Bjelje su joj ruke od rukava. nek’ uzalud za njime ne skita. a predzoru ode niz mahale. sokole Pjevaj mi. da me za njega odvedu. draga. a na krilu mome! Nisi srećan. a kad sjednem među hanumama. božji nesrećniće. pa me razgovaraj Pjevaj. pa me razgovaraj. Platno b’jeli Sarajka djevojka Platno b’jeli Sarajka djevojka. draga. baš ko paša među askerima. Polomi mi čaše i sahane. rumenije noge od šalvara. bogme. ovo gondže da ti u dom dođe! Kad ti stanem među pendžerima. na Miljacki. on će doći kad ga merak prođe. a uz noge džanfezli dimije. u mom domu. Rek’o mi je ko za njega pita. pod moga dragog prozorom. Po Taslidži magla pala . pred sabah je sahat polomio. u zlatnu leđenu. Zasukala uz ruke rukave. Tvoja ga pjesma budila kad je najljepše snivao: da po me svati dolaze.” Pjevaj mi.Pita Fata Halil-mejhandžiju: ”Je l’ moj Meho noćas ovdje bio?” ”Jeste. Do po noći što je rahat bio. pjevaj. Mehagince mlada. pjevaj. od akšama do bijela dana.

Po Taslidži magla pala. tu se šeće dilber udovica. Čekat ću te do jeseni. pa da bude srce moje veselo. Ajko. of. ne dođe. Pod Loznicom studena vodica Pod Loznicom studena vodica. jedne ruke . Na njoj koša od stotinu groša. da ne čeznem uzaman. anterija trista madžarija. Jedne uši a dvoje minđuše. dodji mi. Ajko mila. voliš me da mi srce od sevdaha ne pukne. plav zumbule za oči tvoje srce izgorje.dvoje belenzuke. aman. aman. reci mi. s kraja na kraj đul-beharom procvala. Dragi reče. pod šimširom na divan. rumeno. Kono mila. Reci meni. po vazdan. Gledalo je momče preko Drine. da mu dođem na divan. dilber udovice. aman. Da ti ljubim lice b’jelo. Ajko. o jeseni. . U ruci mu tamburica. zove me. Rek’o mi je dragi doći. sedefli sitno kuca. sapni bolje. čuješ li? Ajko. jasno pjeva. a. pa poreče. of. gledalo je pa je govorilo: ”Sapni puce. u akšam. puknut ću na dvoje! Pod Mostarom ta zelena livada Pod Mostarom ta zelena livada. of. bježi meni. Čekat ću ga c’jele noći i vazdan! Po mjesečini kraj šimšira Po mjesečini kraj šimšira tu mi se šeće mlad đidija.

al’ je gleda mlad mujezin s munare. dvije seke. mladoj Džehvi behar anteriju. konje talumeći. dva bijela ata.A na sr’jedi crvenika jabuka. . već on poče po munari pjevati: ”Ja kakve su kara-krzli obrve. pod njom sjedi šahin Mevla ljepojka. Uzmuči se beže Lakišiću: Imam roba. pa navlači kara-krzli obrve. sa pendžera dragoj u dušeke. U ruci joj ogledalo i surma. odnesoše moju pamet do mrve!” Pod Mostarom tri debela hlada Pod Mostarom tri debela hlada da je više Lakišiću jada. imam ata za obadva brata. Gledajuć’ je ne umjede učiti. Njega neće Silfitara Džehva. ali nemam behar anterije. sa dušeka na bijele grudi. imam dibe za obadvije seke. dok ne vidi što će dara dati: babi roba. igrajući. A najviše Derviš-begov đogo! Da mu beže uzde ne priteže. Ona misli daje niko ne gleda. a majci robinju. skočio bi gradu na bedeme. potrle je zvorničke spahije. a dva brata. Pod Tuzlom se zeleni meraja Pod Tuzlom se zeleni meraja. dvije terli dibe. a imam robinja. a kamoli u mene bećara! Šta ću jadan od života svoga? Pod Skočićem trava potrvena Pod Skočićem trava potrvena. Sa bedema dragoj pod pendžere. Sad behara nema ni u cara.

samo Fata đerdan ispod vrata. što od cura đumruk uzimaše. ”Uzmi.na meraji prostrta serdžada. Blago meni i đogatu mome. u njedrima dva bijela goluba. dušo. vec zagrće uz ruke rukave: bijele se ruke kroz rukave . U Mostaru. meni mladu dva bijela goluba! Podigli se mladi Vratničani Podigli se mladi Vratničani. pa je njojzi tiho govorio: ”Srce. da je prođem i kolo provedem!” Podne uči u Mostaru gradu Podne uči u Mostaru gradu. Morić Mustafaga. Odundžina Hato. a na šadrvanu. Odundžinoj Hati. Nju mi nađe Morić Mustaf-aga. u mahali kolo okretaše. ne uzima gondže Mehemede. na Bjelave. Mujo. a do jele lipa rascvjetala. dušo. Ali Hate doma ne bijaše. rodit ću ti sina od mejdana!” Pod brijegom se jela razgranala Pod brijegom se jela razgranala. Pod glavom joj snopak djeteline. kad naiđoh na lijepu djevojku! Evo đogi snopak djeteline. mene i đerdana. digni skute bejaz-anterije. Na serdžadi dumrugdžija Mujo. Mostarani avdest uzimaju. da ja prođem i čibuk pronesem!” Njemu veli Odundžina Hata: ”Srce. i pred njima Morić Mustafaga. Svaka cura po žut dukat daje. pod lipom je zaspala djevojka. Ti podigni samur-ćurku skute.

ne bih dala da ih mutiš ti!” ”Alaj imaš b’jelo lice. Huso. pojdi bolje. pojdi bolje Pojdi kolo. žališ li ih ti?” ”Da ih žalim. ja ću tebi sevdalinke pjesme pjevati! Hranit ću te bademima da mi mirišeš. Anadolko. U njedrašce. Gledala ga Mustajpašinica sa čardaka. hajde zovi gondže Mehemeda.. Od mog dvora do dragoga Nigdje plota ni potoka. Muhammeda ti! ja ću tebi sevdalinke pjesme pjevati. Ona zove Kumriju robinju: Kumrijice. Pogledaj me. žališ li ga ti? "Aman da ga žalim. Anadolko (1) ”Pogledaj me.kano gruda u planini snijega. . sunce. ne bih dala da ih mrsiš ti!” ”Alaj imaš crne oči. pojit ću te đul-šerbetom da me sevdišeš! Ruse kose curo imaš žališ li ih ti? "Aman da ih žalim ne bih dala da ih mrsiš ti!" Bijelo lice curo imaš.. da ga zove Mustajpašinica na čardake. Hranit ću te bademima da mi mirišeš. žališ li ga ti?” ”Da ga žalim. moja robinjice. Do li jedno badem drvce. Pod njim sjedi Huso. pojit ću te šerbetima da me sevdišeš!” ”Alaj imaš ruse kose. sa demir pendžera. sve mu kaži što je i kako je. sunce. ne bih dala da ga ljubiš ti!” Pogledaj me Anadolko Muhammeda ti (2) Pogledaj me Anadolko Muhammeda ti. raspni puce Da ti padnem u njedrašce. na bijele ruke. žališ li ih ti?” ”Da ih žalim. ne bih dala da ga ljubiš ti!" Pojdi kolo. uz srdašce.

Gledalo je momče sa pendžera. Pokraj grada Sarajeva Pokraj grada Sarajeva. Nekošena. Odlomi se bagremova grana. po njoj pasu tri jelena. boluje mi dika. zlatnom žicom za srmali kolje. Pade dragi u zelenu travu. tri košute. pripinje ih Atlagića seka. Kako se je dragi zaljuljao. taman da si gorska vila. Bi’ l’ otišla obić’ bolesnika? "Hajde. Ljubit ću te. po njoj pasu konji Atlagića. moja mila. Nit’ djevojka od svoga dragana.Pokraj Lašve zelena livada Pokraj Lašve zelena livada. ljubit ću te. Tu se ljulja i staro i mlado. . ljute konje veže. draga moja. Dođe reda na moga dragana.. svojoj majci odvest ću te. gledalo je. Tri jelena. negažena. pa joj besjedilo: Ne rež’ kose. al’ se brzo vrati!" Ne vraća se odlomljena grana. tu dotiču ruse pletenice: kose reže. seko Atlagića! Vrednije su tvoje pletenice već sto braće i stotinu konja! Pokraj Save badem drvo raste Pokraj Save badem drvo raste. Na drvetu od zlata ljuljačka. grlit ću te. Gdje joj zlatne žice nedostaje. livada je nekošena. Mila nano. A fesić mu u duboku Savu. vilo b’jela. ćeri. lijepa seka dilber Umihana. Odvest ću te. Odvest ću te.

Polećela dva vrana gavrana Polećela dva vrana gavrana. gledajući u goru zelenu. Gledajući u goru zelenu. ne daj zori da svane! Bazerđani redom čohu režu. siv joj soko grane polomio. brate. pod prsten djevojka!” Pokraj vrela ploča b’jela mermera Pokraj vrela ploča b’jela mermera na toj ploči od biljura maštrafa. kroz čaršiju ispred bazerđana. Razbio bih od biljura maštrafu. Oj đerdane. ne daj zori da svane! . Pokraj puta rodila jabuka Pokraj puta rodila jabuka rodila je biserom i zlatom. moj đerdane. a moj dragi svilu i kadifu. brate. brate. širi grane. draga moja. Da je meni tri cvijeta trgati. gdje dva brata lova lovijahu ulovili srnu i košutu. ulovili pod prsten djevojku. jablane. širi grane. ah da mi je l’jepu Esmu ljubiti! Od meraka ne znam šta bih činio. lova da d’jelimo. U maštrafi tri cvijeta procvala. Mlađi bratac starijem govori: ”Hajde. jablane. i karanfil. plavi zumbul. srna i košuta. moj đerdane. i ruža. bit ćeš moja. Sedam sela i gradova. Oj đerdane. meni.da te čuva sedam sela. smrvio bih ploču b’jela mermera. tebi.

Biserom kitila. Bi’ ga dočekala. Dušek bi’ mu. Jedan pade u đul-bašču. mala rana. Poletjela ptica lastavica Poletjela ptica lastavica kroz dućane. mimo bazardžane. al’ se na zlo dala. ne b’ se rane zvale! Al’ ne bole rane na rukama. pa su pala na dva bora zelena. umače se kalemtraš po ruci. već me bole rane na srdašcu: Sinoć mi se draga preudala! Poletjeli sivi sokolovi Poletjeli sivi sokolovi. A drugi na pendžer. Sjedi Ahmo. kujundžije zlatan čemer kuju.Poletjela dva bijela goluba Poletjela dva bijela goluba. Pitala ih dva pašića s pendžera: ”Je l’ i sada dilber-Nefa u majke? Nosi l’ sada od džanfeza dimije. a dunđeri bijele dvore grade. kalem razrezuje. obreza se desnom po lijevoj. Da sam bila kod svog dvora. dušek bi’ mu Ružom nalagala. . Bazardžani čohu prelaguju. a terzije terli-dibu šiju. Zlatan bi’ mu jagluk vezla. bole li te rane? Da ne bole. Jorgan bi’ mu. jorgan bi’ mu Od behara plela. Dolaze mu svi redom jarani: O. jarane. nosi l’ sada od biljura papuče? ” Poletila dva goluba Poletila dva goluba Iznad mojih dvora.

hoće srma da se pozlaćuje!” Poručuje Pridor kapetane Banja Luko i ravnine tvoje. kajat ćeš se Zlato!” ”Neću bogme.” Poljem se vija Hajdar-delija Poljem se vija Hajdar-delija. ”Jesi li mi poranila. halka mu se o glavu slomila! Majku mi je zaboljela glava. a zlato djevojke. Tuđe momče po jabani šeće. neljubljeno ni rukom grljeno. tvoje me perje po gradu penje!” ”Ajko djevojko. traži dragoj vrata. gdje se šeću bezi banjalučki: pred njima je Pridor-kapetane! . i perje tvoje. tvoje me kose po polju nose!” Pomračina. otvor’ te mi vrata. Ko to lupa halkom o vrata. i kose tvoje. za njom Ibro ata igrajući. pobjeglo mi zlato iz halvata.i padoše šurama na vrata: ”Šure moje. sahat-kula dvan'est otkucava. tumurajuć'. ja izgubih crne oči moje gledajući niz ravnine tvoje. c'jela varoš spava Pomračina. po polju ravnom. ni žaliti. Gleda ga Ajka sa gradskih vrata: ”Hajdar-delijo. Zlato!” ”Jesam Ibro. na konju vranom. od te lupe ne može da spava! Poranila na vodicu Zlata Poranila na vodicu Zlata. Ibro! Srma momci. kad mi bilo drago!” ”Nemoj tako. c'jela varoš spava.

Za njom ide Kumrija robinja. jagluk ću ti u ruhu donijeti. Je l’ mi kratka peča i feredža? Vide l’ mi se džanfezli dimije? Vide l’ mi se noge do šljanaka? Gleda li me Firdus-kapetane. je l’ mi kratka čohali feredža? Vide l’ mi se oči kroz jašmake? Vidi l’ mi se sedefli tambura? Poznaju l’ se dojke kroz jeleke? Je l’ kod dvora Firdus kapetane? Gleda li me Firdus sa pendžera? Sevdiše l’ me i begeniše l’ me? Njoj besjedi Kumrija robinja: Kod dvora je Firdus kapetane. Našla mu ga Begza Himzagina. dušo. Odgovara Begza Himzagina: Srce. a dukate pod bijelim vratom! Pošetala Hana Pehlivana Pošetala Hana Pehlivana. ispred dvora Firdus-kapetana. u jagluku hiljadu dukata. ”Kumrijice. mlad čobane!"- . Poručuje Pridor-kapetane da mu Begza vezen jagluk vrati i u njemu hiljadu dukata. Pridor-kapetane. po bogu sestrice. Nju mi prati Kumrija robinja: Kumrijice. gleda li me i begeniše l’ me?” Pošetala Hana Pehlivana (I) Pošetala Hana Pehlivana pored dvora Firdus kapetana. sevdiše te i begeniše te! Pošetala stara baba Pošetala stara baba U planinu čobaninu: "Ljubi mene.On izgubi srmom vezen jagluk. po bogu sestrice.

grijeh kažeš. ti ćeš otklanjati! Pošetalo Đulagino zlato Pošetalo Đulagino zlato sve sokakom ispred Tašlihana. U to doba Mejruša na vodu. poljubiti zlato. hita joj se rukom pod grlašce. o grijehu radiš! Govorio softa Sulejmane: Ja sam hodža. mlađi joj se zahvatio skuta. mlad Imamoviću! Ne ljubi se zlato po sokaku. . ne luduj. Jedinica mlinarica. Što su tebi grba leđa?""Ja sam bila u svog oca Jedinica mlinarica. ljubit’ nevjenčanu. već se ljubi u zelenoj bašči. Već djevojka sedmakinja". drugi grijeh."Kad s’ divojka sedmakinja. treći grijeh. Pošetale softe medreslije Pošetale softe medreslije i pred njima softa Sulejmane. Pa su meni grba leđa"."Bome. nisam stara baba. Njemu veli Mejruša djevojka: Bog t’ ubio. ja cu odučiti. ti si bula. Jedno grijeh. Iz ćitaba tri grijeha kažu. reci štono nije. softa Sulejmane. dragi. kuditi djevojku. ti mi dođi u zelenu bašču. tad ćeš. Kada bude sahat po akšamu. neću stara babo!""Bome. Susrela je dva Imamovića: starij’ joj se uklonio s puta. Kad je vidje softa Sulejmane. Svaki nosi po ćitab u ruci. softa Suljo četiri ćitaba. Progovara Đulagino zlato: Hajd. on pobaci bijele ćitabe.

dala mi je sirota djevojka! Što si dao siroti djevojci? Dao prsten od suhoga zlata i uz prsten hiljadu dukata. To ne bila b’jela loza vinova. od jagluka Mostar i Gabela. od zlata kutija. . Uzmi. i u njojzi moja jauklija. lijep ti je Meho! Da nam hoće ostat’ u Vratniku. oko b’jela Pr’jedora. čelebi pazaru. Pitala ga ostarjela majka: Oj bora ti.Pošetao gondže Mehmed-beže Pošetao gondže Mehmed-beže po Vratniku bljel’oj mahali. gledale ga pa mu govorile: Mila majko. već to bili l’jepi Mujo i Nura. Gledale ga Vratničke djevojke. Pošetao momak čelebija Pošetao momak čelebija po Mostaru. moja mila majko. jedno drugom vjernu ljubav zadali. Uzeću je za vjernu ljubovcu. Od mahrame vas se Mostar sjaji. I iz jedne sitne knjige učili. bora mi. i srećna ti bila! Povila se b’jela loza vinova Povila se b’jela loza vinova. dali bi mu po Vratnik mahale i najbolju Vratničku djevojku! Govori im gondže Mehmed-beže: Ne bih vama osto u Vratniku da mi date i vas Vratnik listom i najbolje četiri djevojke! Čobanija. Koji su se iz malehna voljeli. moj premili sine. za pasom mu jagluk i mahrama. sine. oklen tebi jagluk i mahrama? Sinak majci tiho odgovara: Ej. oko grada.

sve za begove. pa je pala na dvorove Hamzi-begove. dilber. druga ti. Boga ti. šarka ptico. boljom od tebe!” . i on ti se oženio. Ne bi’ ti. ne nađo’ za se dilbera. pregleda’ Bosnu očima. dilber. Preletjela šarka ptica Preletjela šarka ptica. pa se bijele. dilber. falio da mene ne bi uzeo. perja šarena. a ja sam se podmladila. ni pošla. sve od pašića. perja šarena. atove sam podgojila. dilber mahanaplaho si lica bliđuhna: treća ti dilber mahanati nisi soja gospodskog. mahane: prva ti. ti si se. Tri su ti. Pregazi’ zemlju nogama Pregazi’ zemlju nogama. selam ćeš mi Hamzi-begu što je kod cara! Dvore sam mu sagradila. Govori joj vjerna ljuba Hamzi-begova: ”Oj. mahanaplaho si stasa tanana.Dođe vr’jeme da se mladi rastaju. pa se igraju. dilber. kao nevjesta!” ”Ako si se podmladila. a sinove poženila. ti se udaji. Kćeri sam mu poudala.

k’o na grani listak mali. majko. proscima te kad su dali. draga. zumbuli smo. Lale smo.Pričala mi kona tvoja Pričala mi kona tvoja. zadrhtala. zumbuli smo. vezak da veze. oh. niz obraze prerumene. do dva jutra nisam: Prvo sam se jutro zabavila Gledajući čuda golemoga Gdje se vila s orlom zavadila. sjetila se tužnog mene? Oh. i u tome burnom moru svoju sreću utopio! Procvilio sitan bosioče Procvilio sitan bosioče: Tija roso. . jer i ja sam more suza tada lio. U djevere makar druge vjere?" Prošetale tri djevojke Prošetale tri djevojke. jesi. hoće da niže. Drugo sam se jutro zabavila Slušajući čuda golemoga Kad djevojka svoju majku moli: Što me. znam. Kad ti suza vrela kanu. Lale smo. Druga nosi sitan biser. sve tri Sarajke. hoće da veze. draga. dade za jedinka? Što me nisi dala u djevere. što ne padaš na me?Padala sam. sve tri Sarajke. da si. Jedna nosi zlatni đerđef. tada. Veli vila: "Moja je planina!" Veli or’o: "Moja je visina!" Vila orlu salomila krila. da li si.

Lale smo, zumbuli smo, biser da niže. Treća nosi b’jelo platno, hoće da b’jeli. Lale smo, zumbuli smo, platno da b’jeli.

Prošetalo zlato materino
Prošetalo zlato materino, po zelenoj bašci daidžinoj, šetajući crnu zemlju ljubi: ”Crna zemljo i zelena travo, što me nisi prekrila odavno, da ne gledam jada po sokaku! Od momaka i od djevojaka! Drag me gleda, a dajo me ne da, drag me hoće, a dajo ga neće! Podaj, dajo, otići cu sama, ostavit ću otvorena vrata, nek’ ti bude hiljadu zijana!”

Prošetao Mujo mlad
Prošetao Mujo mlad, niz Koševo raspasan. Gledala ga djevojka, sa visoka čardaka, pitala ga djevojka, sa visoka čardaka: ”O Boga ti, Mujo mlad, što ti ideš raspasan?” ”Tri djevojke, a ja sam, moram biti raspasan!”

Protužila Pembe Ajša
Protužila Pembe Ajša: ”Dertlija sam nego paša. Jes’ tako mi zdravlja moga, ne imala nikog svoga. Kako neću dertli biti, kad me ljuta tuga mori. Jes’ tako mi zdravlja moga, ne imala nikog svoga.

Što ja hoću, ne daju mi, a što neću nameću mi. Jes’ tako mi zdravlja moga, ne imala nikog svoga. I živjet ću, i umr’jet ću, nametnika ljubit neću. Jes’ tako mi zdravlja moga, ne imala nikog svoga.”

Prva riječ: - Bože, ti pomozi
Prva riječ: - Bože, ti pomozi! Druga riječ: - Hoće, akobogda! Vozi, Savo, što vozila nisi! Ljubi, dragi, što ljubio nisi, crne oči i bijelo lice, jer mi željno srce ispucalo baš ko zemlja ljeti od sunašca. Bog će dati i kiša će pasti, zemlja će se mehlem učiniti, a ja s tobom još više ljubiti!

Prvi sevdah - rana pod srdašcem
Prvi sevdah - rana pod srdašcem, drugi sevdah - rana na srdašcu, treći sevdah - rana u srdašcu! Preboljeću ranu pod srdašcem, preboljeću ranu na srdašcu, al’ ne mogu ranu u srdašcu!

Pšeničice, sitno sjeme
Pšeničice, sitno sjeme, ah, moj dragi, slatko ime! Otkada se mi gledasmo, još se nismo poljubili. Ja bih tebe poljubila, kad bi majka dozvolila.

Puče puška, puče druga, iz Carigrada
Puče puška, puče druga, iz Carigrada, da ubiju Husrev-bega, nasred Saraj’va.

Govorio Husrev-beže: ”Šta sam skrivio? Dušmani me opanjkaše, kod sultana mog. Ja načinih medreseta, i imareta. Ja načinih sahat-kulu, do nje džamiju. Ja načinih Tašlihana, i bezistana. Ja načinih tri ćuprije, preko Miljacke. Ja načinih od kasabe šeher Saraj’vo, i opet me dindušmani gledat’ ne mogu! I gora će prestat’ listat’, i voda teći, a dušmana na svijetu nikad nestati!”

Puhni mi, puhni, hlađane
Puhni mi, puhni, hlađane, dođi mi dođi dragane. U moju bašču zelenu, pod onu ružu rumenu. Sitan sam biser prosula, dođi mi, dragi, skupi ga. Ti ćeš mi biser kupiti, a ja ću tebe ljubiti.

Puhni vjetre s Trebević planine
Puhni vjetre s Trebević planine, skini alem s Begove džamije. Skini alem, nemoj mujezina, mujezina, Muju materina. Mlad se Mujo na munaru penje, on se penje da Boga spomene.

Pusti me, majko
”Pusti me, majko, pusti me, mila, da vidim svoje luče, pusti me!” Golube, poleti, pozdrav mu odnesi, doći ću, doći ja. ”Dođi mi draga, dođi mi zlato!” ”To pjesmom mene, majko, doziva!” Golube, poleti, pozdrav mu odnesi, doći ću, doći ja. ”Dođi mi, draga, dođi mi zlato, da ljubim usne tvoje, dođi mi!” Golube, poleti, pozdrav mu odnesi, doći ću, doći ja.

Akšamluka kraj Vrbasa?” Rasla je ruža do b’jela dvora Rasla je ruža do b’jela dvora. da ne putuješ!” Rasla jela jelika Rasla jela jelika Na dva brda velika. Već divojka velika. gledajuć’ tvoje oko garavo!” ”To sam i htjela. do b’jela dvora mladog Omera. Progovara Latif-aga: ”Moj jarane. i jalije Tetarića? Kul-mahale Dervišića. Tu je mlad Omer konja potkiv’o. S pendžera njega milo gledala. Ukovah konja na te gledajuć’. Cura momka potvora: "Stao si mi na nogu. l’jepa djevojko. banjalučki’ teferiča? I tekije Hadž’kadića. To ne bila jelika. iz sveg se glasa na njeg’ smijala. s pendžera njega draga gledala. moje gledanje.Put putuje Latif-aga Put putuje Latif-aga Sa jaranom Sulejmanom. Sulejmane! Je l’ ti žao Banje Luke. da ga ukuješ. Na vezenu papuču! Biser si mi prosuo! Pomoz’ mi ga kupiti I u gerdan nizati!" Rasla trava djetelina . Njojzi govori dilber-Omere: ”S pendžera siđi.

Travu grize do kor’jena. ručicu mi daj. Viš’ glave mu đogo svezan. Gerzeleze. visoko. Raslo drvo bademovo Raslo drvo bademovo. Po njoj pasla paunica I za njome paunčadi. . Viš’ glave mu bojno koplje. a uzglavlje b’jele ruke jednog drugome! Razbole m’ se Gerzeleze Razbole m’ se Gerzeleze. pod njim spava Mehmed-aga. Rasla trava djetelina Ruku mi daj. Čuvala i’ djevojčica. tanko. Zemlju kopa do koljena. Na djevojci košuljica. Dušek im je cma zemlja i rosna trava. Obisio glavu nujan. s Fatom djevojkom. grdna rano. aman. bolan Gerzalija. ravnom polju. Za kopljem mu svezan dore. Djetelina do koljena. Razboli se Gerzeleze Razboli se Gerzeleze Na Gerzovu.Rasla trava djetelina Pripjev: Daj ruku daj. Crnu zemlju nogom kopa. Nit’ je tkana. Na Gerzovu ravnu polju. nit’ vezena. aman. jorgan im je vedro nebo i sjajne zv’jezde. Već od zlata ispletena.

Priko bašče krijući od majke donosi mu šećerli ponude: s mora grožđe. ne bi l’ svoju hastu prebolio! Razbolje se Zarka Razbolje se Zarka u majke na krilu.Razboli se mlado neženjeno Razboli se mlado neženjeno. bila grla ispod ogrlica. mene boli glava. Na to hasta neće ni da gleda. smokve iz Mostara i ašlame u medu buvane. majko. i drugi su cari umirali. Prvi hećim veli: ”Neće preboljeti!” Drugi hećim veli: ”Nema Zarki l’jeka!” Treći hećim veli: ”Dajte Zarku meni!” Razbolje se care Sulejmane Razbolje se care Sulejmane prvog dana šeher Ramazana. care Sulejmane. je l’ ti žao što ćeš umrijeti? Je l’ ti žao stola i Stambola? Njemu veli care Sulejmane: Ja ne žalim što ću umrijeti. Vec ja žalim caricu gospođu . niti žalim stola i Stambola. oblazi ga mlado neudato. Njega pita sine Ibrahime: Mili babo. kaisije po rosi trgane. Pitala je majka: ”Šta je tebi Zarka?” ”Prođi me se. već on traži slađega jemeka: bila lica ispod trepavica.” Dovede joj majka tri hećima mlada.

tvoje crne oči. skin’ dolam ti pa legni uza me. čini mi se lakše bi mi bilo!” Razbolje se lijepa Zakira Razbolje se lijepa Zakira. oči piti. Razbolje se šimšir list . a najviše tri dilbera mlada. Govorila dilber Ćima mlada: Mehemede. tvoje bijelo lice! Mehemede. što će hošaf biti? Ćimo. Ob’lazi je c’jeli Mostar redom. šta ćeš večerati? Ćimo. tvoje bijele ruke! Razbolje se lijepa Hajrija Razbolje se lijepa Hajrija.što je moram mladu ostaviti. pod orahom i pod jorgovanom. zlato. tvoje duge kose! Dilber Ćima opet govorila: Mehemede. da bih ozdravila kad bih Ibru očima vidila. zovi mi hećima. majko. šta ću za jastuke? Dilber Ćimo. mlad hećima moga Ibrahima. nit’ umiri za me. što bih prostrijela? Dilber Ćimo. Hajro?” Drugi veli: ”Bolov’o bih za te!” Treći veli: ”Ja bih umro za te!” Progovara lijepa Hajrija: Niti boluj. srce. Mislim. meni hošaf biti! Dilber Ćima opet govorila: Mehemede. u bolesti majci govorila: Mila majko. Prvi veli: ”Boluješ li. Razbolje se gondže Mehemede Razbolje se gondže Mehemede na Ćiminu krilu bijelome.

već ja žalim po Budima grada. što on pade u kaurske ruke!” Razboli se Šećer Salihaga Razboli se Šećer Salihaga.Razbolje se šimšir list. Tebi krojit’ dibu i kadifu. je l’ ti žao carstva i Stambola?” Odgovara sultan Sulejmane: ”O moj sine. mlađa plače. niti žalim carstva ni Stambola. I donosi šećerli ponude: smokve s mora. na musali Bajram klanjajući. djevojko. nosilam’ ga kući donesoše. razbolje se pa od tuge požuti. sedmog dana šehri Ramazana! Pitao ga sine Ibrahime: ”O moj babo. sultan Sulejmane! Je l’ ti žao što ćeš umrijeti. oblazi ga mlado neženjeno. ne plač’ više. starija se smije. grožđe iz Mostara. Kod kuće mu dvije vjerne ljube. već me zali vodicom!” Razbolje se sultan Sulejmane Razbolje se sultan Sulejmane. . u suzama sevdah jada golemog! Neplač’ više. Mlađa ljuba agi prigovara: Možeš li mi preboljeti ago? Mogu ljubo u te gledajući. Ja ne žalim što ću umrijeti. Pod pendžerom l’jepe Magbule. svaki momak može biti tvoj. mladi Ibrahime. do kor’jena sav sam ogrezo. Stariju ću dvoru otpremiti. pa da ti zdrav ustanem. Ako bog da. Razbolje se zlato neharato Razbolje se zlato neharato. ”Crnooka Magbulo.

Stazom mi dragi dolazi. dušo. neka. s ovu smilje. nek’ gazi. zlato. ljepše momče neg’ djevojče. Od roda se savijala do crne zemlje.”Možeš li mi. preboljeti?” ”Mogu. . Pred djevojkom fildiš češalj i ogledalo. samo nek’ često dolazi. na srebrnu sedlu. Maniti ’oću. Rumena mi ruža procvala Rumena mi ruža procvala. u te gledajući!” Rekli su nam doći Jajčani momci Rekli su nam doći Jajčani momci Na šarenu konju. rujna rumena. ogledaše se. E moja lipoto! Rod rodila višnjičica Rod rodila višnjičica više od roda. Neka ga. bez ogledala. konjem mi cv’jece pogazi. Babini jastuci. pred momčetom šiša vina. Pod njom sjedi mlado momče i djevojčica. ljubiše se. pa se smilje smije na bosilje baš ko momče na mlado djevojče. poći im neću! Babo me daje tri godine dana. S ovu stranu i s onu Vrbasa S ovu stranu i s onu Vrbasa.Šehini jagluci. a s onu bosilje. Grliše se. Samo jedna staza ostala.

ti planino stara. rasjale se njene oči. Kakav sabah. sam se mislim gdje ću prenoćiti. ”Oj. pa se čuju svuda. Hrta pustih u planinu gustu: kad u gori zaspala djevojka. ja se u lov spremam Sabah uči. kakva zora. dušo. gdje se Bosna razl’jeva daleko. da zbog tebe sav izgorjeh! Istom draga u tren skoči pa pendžeru džamli kroči. a sunce za goru. Allaha ti. a ja doru sedlam. Otvori mi. Ja u goru. podne uči. živom bojom plavo nebo rudi. ja se u lov spremam. pendžer. Svezah doru za debelu jelu. a ja još kod dvora. Igmane. da ne idem na kapiju. vjerni idu u džamiju. da sam hasta. Sabah-zora.Sa Igmana pogledat’ je l’jepo Sa Igmana pogledat’ je l’jepo. pjesme ore. Poranila moja draga . ne muči mi srce moje. Znaš li. dušo. pod tobom su polja od behara. kroz bašče krivuda. živom bojom Sabah-zora. Bosna teče. Otvori mi. Najljepši si kad te magla rosi. c’jela Bosna tobom se ponosi!” Sabah uči. Ikindija. Sabah-zora. ezan uči. ezan uči Sabah-zora. a sokola za jelovo granje.

Pa me jaran u svatove zove da mu budem djever uz djevojku. kad sam dolazio. moja zora.pa me ljubeć’ budi. dođe jaran. tebi crni fesić donosio. na nogu joj stajem. pa joj rekoh: ”Što me budiš. Slušaj slatki poj slavuja. kad sam dolazio. sabah-zora svieće. duvak mećem. Jadi ići. na jedno smislio: Ja ću poći pa da neću doći! Pa ja odoh u novu čaršiju te joj kupih prsten i ćatkiju. Kad je alma za trganje bila. dragi. gledaj ruže. mimo svoju sestru pronosio? Ona meni tiho progovara: Vod’ me. jedna nevjernice? Znaš li. slomi almi granu. Prsten dajem. duhnu vjetar. vilo? Tvoje lice. što no rudi jasno! Tvoje usne moje cv’jece što miriše krasno!” Sadih almu nasred Atmejdana (I) Sadih almu nasred Atmejdana. tvoja sam i bila! Sadih almu nasred Atmejdana (II) Sadih almu nasred Atmejdana. a gore ne ići: ako pođem. moja draga za ljubljenje bila. . Pogledah je milo. draga. ak’ ne pođem. Sve mislio. draga. kad sam tebi šećer donosio. cv’jeće!” Ja podigoh rusu glavu. odvede mi dragu. ustaj. ”Ustaj. poljubih je. zlato moje. na uho joj šapćem: Kam’ ti vjera. mimo svoju majku pronosio? Znaš li. nagledah se jada. gledah dragu tri godine dana. ostah željan drage.

šta će tebi sirota djevojka? Ti si.gledah dragu devet godin’ dana. mati. Salko kosi a djevojku prosi. Muka poći. posadi ruže rumene. sirote djevojke. u mene je puno roda moga. Atlagića Fatom. Salko. moja draga za ljubljenje bila. Karala ga ostarjela majka: Prođ’ se. ostadoh željan Hajrije!” ”Ne tuguj. k’o za koga mari! Hajdmo. . Dođe jaran. ne pođem li. puno roda. Salko kosi. Kad je alma za trganje bila. s boljim zlatom. majko.” Salko se vija. u svoje majke na krilu. sirote djevojke! Boljom će te oženiti majka. ”Umrijeh. u tebe je puno roda tvoga. a djevojku prosi. navedi vode studene. sagradi dvore kraj gore. neću vidjet’ dragu! Salko kosi zelenu livadu (I) Salko kosi zelenu livadu. sine Salkane. nagledah se jada. umrijeh. odvede mi dragu. svadbu pripremati! Salko kosi zelenu livadu (II) Salko kosi zelenu livadu. Nasmija se čelebija Salko: Dosta dara za mene bećara! Bože spari. pa me jaran u svatove zove. previja. Salko. Salko. roda gospodskoga! U djevojke puno ruha nema. previja Salko se vija. Tiho njemu govorila majka: ”Man’ se. još teže ne poći: ako pođem. velika gospoda.

kćeri. pa nema. Uzalud je i otac i mati. sagradi dvore kraj gore. mila. dragi. behara ti tvoga Sarajevo. kad me. znaš li išta za dragoga moga? Otiš’o je već godina dana. ja ga čekam tužna. posadi ruže rumene. iz tuđe zemlje!” ”Na šta te. Dođi dragi. i pred njima Zlatarević Mujaga. glava me boli ”Sanak me mori. unutra ljute’. glava me boli. pa utješi bolno srce moje. Sarhoš Aljo drume zatvaraše . u toj čaši rujno vince rumeno!” Sanak me mori. Sve mome redom dođoše. Tuđin me mami. uplakana. taj tuđin mami?” ”Na žute dunje. behara ti tvoga. tuđin svakoji!” Sarajevo. u ruci mu jedna čaša srebrena. milovanje moje. budilo je mlado momče Sarajče: ”Ustan’. i na limune!” ”Kakve su. kćeri te žute dunje?” ”Okolo žute.” ”Takav je kćeri. navede vode studene. u rukam’ mu od sedefa tambura! I za njim je Rašidović Jusuf-beg. sabah zora svanula! Sad će proci sva gospoda sarajska. tvoj pogled ne prati. San zaspala dilber-Sajma u bašči San zaspala dilber-Sajma u bašči. i s njima l’jepa Hajrija!” Salko je majku posluš’o.Sve mome redom doći će. Hajrije nema.

Što smo se nekad gledali. već on ljubi Atlagića Fatu. dvije dagme pod crne solufe. a turski besjedi. obadva ti svijeta. Ja kako je ljuto poljubio. na djevojke đumruk uzimaše. neceš proći dok te ne poljubim! Njega moli đuzejli djevojka: Nemoj Aljo. nit’ dovede konja ni hrtova. Od sevdaha. nit’ donese sablje o bedrici. sama Fata đerdan od dukata. Njoj mi veli sarhoš Alijaga: Stani malo. Svaka cura po žut dukat daje. Sve od derta i od muhaneta. nit’ mavena ćurka na ramenu. Atlagića Fato. ugrišćeš me.Sarhoš Aljo drume zatvaraše. i prvo moje gledanje. moje sevdisanje Sevdi Bego. Turski sjedi. poznaće mi nana! Za to Aljo haje i ne haje. četiri joj dagme ostavio: dvije dagme pod grlo bijelo. Sinoć beže iz planine dođe Sinoć beže iz planine dođe. lađu na more!" Sevdi Bego. Sejdefu majka buđaše Sejdefu majka buđaše: "Ustani kćeri moja Sejdefo!" Zar misliš majko da ja spim? Ja ti se mlada s dušom dijelim! Zovi mi majko komšije. moje sevdisanje. ranjen dođe do bijela dvora. Ona samu sebe razgovara. u šajku. Ubilo te moje uzdisanje! Vidiš onu pticu delkušicu. . od najgoreg jada.

a momak je ljubi na livadi. gospojo. bega izvidala. već nalazi mlado neženjeno: leglo spati u zelenu travu. ona budi. Kakvo ga je dobro srelo. kad bih njemu rane izvidala? Bih ga dala i šćerkom te zvala i u zlato tebe zavijala. sjaj. sretna bila. Sinoć vika sa grada dizdare Sinoć vika sa grada dizdare i on vika na vodi brodara: Ne brod’ broda. sini.Kako dođe. a jutros mi porani djevojka u livadu da sokola traži. na hiljade cijene godila. pokrila te voda! Sinoć mi je pobjegla djevojka . da ga žarko sunce ne opali. Da l’ se šeće. Beg je uze sebi za ljubovcu! Sinoć mlazna kiša udaraše Sinoć mlazna kiša udaraše. mjeseče. Ona njega alkatnierčan budi. glasovito. Djevojka je bega liječila. a majka mu rane zavijala. od boga mu plata. beg Avdina majko. Sini. Ne nalazi sivoga sokola. ko li svira tužno žalovito U dvi žice tamburice. To je bilo drakče moje. pokrilo se jaglukom po glavi da ga medna rosa ne popane. zelenoj sedžadi. leže bolovati. meni nanijelo. bi li meni svoga sina dala. tanko. Al’ zaludu. sini. dovodila od mora hećime. fajde ne bijaše. Govorila lijepa djevojka: O. sini iznad gora Da ja vidim ko se šeće ispred mojih dvora. sjaj. mjeseče Sini.

što sam obljubio! Sinja magla po Hiseti pala Sinja magla po Hiseti pala. a bijela lica neljubljena! Odgovara sa vode brodare: Kopiljane. na gradu dizdare.oknivena i prstenovana. podigni se aršin u visinu. b'jela hamajlija!" Sinje more i dubine tvoje Sinje more i dubine tvoje. a sumbul ću za glavom nositi. kako koji. bijela hamajlija. sinju maglu djevojka je klela: "Sinja maglo raja ne vidjela. vidi mu jordama. Banja Luko i ravnine tvoje! Odoše mi crne oči moje. od jordama ne gleda jarana! . Sinja magla po Hisetim' pala Sinja magla po Hisetim' pala. treći dukat. da joj puta kažem. Karanfil ću u bašću saditi. Podigni se aršin u visinu. b'jel koporan kroji. Sinju maglu tri djevojke klele: . Vid' mi dragog. Rekla su mi tri dragana doći: Sumbul Suljo i karanfil Mujo I Hamdija. što sam prebrodio. raja ne vidjela. sinoć sam je junak prebrodio i dala mi tri dukata žuta: jedan dukat.Sinja maglo. i Hamdija. Hamajliju na svom srdašcu. rekla su mi tri dragana doći: Zumbul Suljo i karanfil Mujo. drugi dukat. gledajući niz ravnine tvoje! Kud se šeću momci banjalučki.

kada njome dihati ne možeš? Šta će tebi moje b’jelo lice. Ja sam cv’jetak mirisao kao s tvojih b’jelih grudi. dragi dragoj doći ne mogaše. moja željo živa. kad ga. b’jele ruke na tabak-ćagetu!” Draga dragom knjigu otpisuje: ”Ah moj dragi. drumi zapadoše. već on dragoj sitnu knjigu piše: ”Moja draga. ja mu pjesmu pjevam: "Spavaj sine. Da l’ će. isto tako uvehnuti naša ljubav? Snijeg pade. grliti ne mogu?” Snijeg pade. Bajan miris što ’no pjesme u junačkom srcu budi. b’jelo lice u al-burundžuku. dragi dragoj sitnu knjigu piše: "Draga moja jesi l' se udala?" "Jesam dragi i sina rodila. pa ja pošla za prvog sevdaha!" . drumi zapadoše (2) Snijeg pade. kad te. ljubiti ne možeš? Što će tebi ruke na ćagetu.Sjećaš li se kad si lani Sjećaš li se kad si lani na uranku sreće bila. draga. Dala si mi jednog dana stručak nježnog karanfila. Ali skoro uveo je taj karanfil. dragi. moja željo živa. drumi zapadoše (1) Snijeg pade. drumi zapadoše. moja željo živa! Što će tebi duša u pamuku. dragi dragoj doći ne mogaše. i tvoje mu ime nadjenula! Kada ga ljuljam. pošalji mi dušu u pamuku. dragi. Moja draga. cv’jetak ubav. ne bilo ti baba.

Sobet kupi Dizdaraginica Sobet kupi Dizdaraginica. Pa da dođeš meni u odaje. na behar. na voće (1) Snijeg pade. Igraše se igre svakojake i najpotlje vuka i ovaca. Svu je Bosnu na sobet sazvao. bijela ovca zumbul udovica. Od nameta nema selameta! Da si sretan. k'o što si nesretan. na voće. udovica janje i baklavu. kad miriše cvijeće. A i meni što mi srce želi. Najpri zovnu. Za grlo je zubim uhvatio. Bila ovca. Najpri zovnu sumbul-udovicu.sumbul udovica. Svak donosi pitu i pogacu. kad miriše katmer i ružica. podaj Bože svakom ko šta hoće. Vas je Mostar na sobet pozvala i najpošlje zumbul udovicu. na voće (2) Snijeg pade. Ako neće. nek' se ne nameće. . kad se sije ječam i'šenica! Sobet čini aga Hasan-aga Sobet čini aga Hasan-aga.Snijeg pade na behar. najposli mu dojde. Baš k'o paša među bimbašama! Snijeg pade na behar. jel' još koga ostavila dika. na voće. ko što mene u najljepše vrijeme! U proljeće. Da mi sjediš među šiltetima. Jel' još kome ko što srcu mome. neka ljubi ko god koga hoće. Vuk bijaše mostarski dizdare. na behar.

u men’ ima trave nekošene! Bijele grudi hladak neležani. il’ ću ljubit zumbul udovicu? On se sage da ljubi djevojku. Nađe jelu nasred Sarajeva i pod jelom prostrta halija. ne ljubi djevojke! To je zlato za mene izbrato. ruse kose trava nekošena. i on traži trave nekošene. očima govori: Kobaševo. na njoj sjedi zumbul udovica i djevojka. Soko leti priko Kobaševa Soko leti preko Kobaševa. rumenu ružicu.prekide joj tri drobna đerdana. Kad u tebi niđe hlada neja! I on pade u zelenu bašču I u bašči đul Hazena mlada Cviće bere svoju majku kune: . gledala ga pa je besjedila: Sleti k meni. siv zelen sokole! U men’ ima hlada neležana. misto opustilo. lako hoćeš danas poginuti! Soko leti od jele do jele Soko leti od jele do jele pa on traži hlada neležana i on traži vode nepijene. traži hlada gdje će hladovati. sokole. Gledala ga s pendžera djevojka. rumena ružica. čarne oči voda nepijena. u men’ ima vode nepijene. Krila nosi. Mislio se siv-zelen sokole: Mili bože. Al’ povika sa grada dizdare: Bjež’. Soko leti iznad Sarajeva Soko leti iznad Sarajeva. koju bih ljubio? Il’ djevojku.

gledam ja jedno drugo cjeluju. gledam ja lastu i lastavicu. ni sva Bosna. samo ja tužna tugu tugujem. ne zaboravio! San u bešu. samo mogu tvoja medna usta! Stade se. san te prevario. Prije tebe nego tvoju majku. Spavaj sine (uspavanka 2) Spavaj. Bolovaću pa i umrijeti. sine. Gledam ja goluba. rodila te majka! Spavaj. Nesanka ti voda odnijela. Samo ja nemam nigdje nikoga. . ne srdi se na me! Jer ako se ja nasrdim na te. stadoše momci cure prositi.Mene majka za drugoga dala! Moja majka raja ne vidila Što je mene za drugoga dala! Bolovaću ja godinu dana. samo ja nemam azgin dilbera. ni Hercegovina. sine. cv’jeće rosom kititi Stade se cv’jeće rosom kititi. a nesan pod bešu. ne srdi se na me Srdo moja. Spavaj sine (uspavanka 1) Spavaj. Nikad me nije niko volio. Srdo moja. ni sva sela oko Sarajeva. Prevario. stade se biser zlatom nizati. sine. sva nas Bosna pomiriti neće. stade se srma srmom srmiti. san te prevario. Za veliko brdo zanijela. samo ja ničem se ne radujem. gledam ja životu se raduju.. golubicu.

a sve svate groznica pohvata. a bešika kmeči. bože. . miša ukuhala. Kruh kuhala. da ja vidim šta li dvoru vodim.nikad me nije niko ljubio. Sunce sjaše. nek’ im rane liječi! Za njeg nisu sokaci i cure. Da bi zašto. Gondže Meho divojku vođaše. nek udara ženi uz tambure! Sunce hiti da za goru miti Sunce hiti da za goru miti. Za njim leti nevistica mlada Da s’ potuži vojnu na svekrvu Dok joj dođe vojno iz čaršije. Sude prala. Dadoše mene mladu za stara. Sinu lice kano žarko sunce. diže mladoj puli-duvak s lica. jugovine sa Hercegovine. Suho drvo sirovoga pita Suho drvo sirovoga pita: Što se ovud oženjeno skita? Što ne čuva ženu i bešiku? Žena ječi. jugovine sa Hercegovine. vihor sa planine. neka ide. dadoše mene starcu zbog para. lonce ostavila. da mu ja mlada kuću redujem. imam li šta majci dovoditi? Bog mu dade vihor sa planine. ne bi ni žalila: Dvore mela. ćoške ostavila. da mu ja s’jedu bradu milujem. nikada nisam sevdah vodila. Sinoć ju je pred dvor išćerala. Boga moli gondže momče mlado: Daj mi. nikada nisam zorom zorila. da uzdigne puli duvak dragoj. kiša rominjaše Sunce sjaše. kiša rominjaše.

Suze roni. Mino. dušo. Bog te smako s ovoga svijeta! Svadili se orli i sokoli Svadili se orli i sokoli. za nebo se kloni Sunce žarko. ustani mi. To izusti pa dušu pusti. šecer-kahvu majci ti donesem. sunce žarko”. Sutra k noći imaju svatovi Sutra k noći imaju svatovi moga dragog. šta l’ ćeš. voda ga odnila. majko. Izvadi mi svilene čaršafe. podigni me malko. Zbog njega si sušicu dobila. ostali mu pusti! Ja cu izić’ na drum pred svatove. Otvori mi sepetli sandeke.gondže Meho s konja svoga pade. tek onda činiti? Sunce žarko. Ne bi sreće da se udam s njima.” Opet Mina majci progovara: ” Hajde. otpnem peču. . Sjaha s konja gizdava divojka: Ustaj. u gornje čardake. ” Šuti. dušo! Kad ti dođem blizu dvoru tvome. odgrnem feredžu pa pošećem po bijelu dvoru. Podigni me na mehke dušeke. za nebo se kloni. Povrh Žepča na Jeleč-Planini. Lipa Mina grozne suze roni. požutio majci u tamnici! Treća kita almaka cvijeta. Otvori mi od ćoška pendžere Da ja vidim dragog. Meho. Već sudbine da umrem na njima”. udario na deset belaja! Druga kita žutoga nevena. a majci govori: ”Mila majko. iznijeću tri kite cvijeća. Prva kita bijela behara.

Sastaše se dva sevdaha. Mene majka staru daje da ja tugujem. Ne mogoše pašina bunara. Drugom ime Mjesečina sjajna. Letjet’ ne mogu. jedna ne piva Sve tičice pripivaše. Sve ja treptim da poletim Sve ja treptim da poletim. al’ ko draga nisu! Jer je draga ruža tek razvita pa u kitu sa ljiljanom svita. Njega čuva pašinica mlada. Kiša pade. uzabrao.Orli vele:»Naša je planina. mirisao. šećer stapa.» A sokoli:» Naša djedovina. sve bih cvijeće redom mirisao. što ti ne pivaš? mene majka staru daje da ja carujem. U mog dragog tvrda vjeraGrumen šećera. Pitale je drugarice. Rumen ružu samo bih ubrao. jedna ne piva. sve mirišu. Sve djevojke mirisno su cvijeće Sve djevojke mirisno su cvijeće. al’ ga ne bih brao. Kad bih junak zakitit’ se htio. Na krilu joj dva blizanca sina: Jednom ime Sunašce zlaćano. Zalud što ja dragog imam Kad je nevjeran. A u mene još je tvrđaRosa do sunca. Zalud što ja krila imam Kad su žalosna. slatko mirisao! Sve tičice pripivaše. Sve su vode butum zamutili. Šerbet popiše. .» Kako su se ljuti zavadili. Eto šerbeta..

po Hiseti suša Svukud kiša. gdje bih bolovao: u bijelu dvoru Đorđinome. svaki nosi ruku na saruku. kad je pojdem u rod majci. Mislile se bišćanske djevojke: Ko će zlatnu lozu savijati i šećerli grožđe pozobati? Hitar soko. Svukud kiša. kad opašem hazna kolan.bijeli zambaci. Bože mili.Kad obučem telmi dibu. po Hiseti suša. gdje ćeš bolovati? Da mi dadu jadnom izabrati. meni star ne da. il’ je žedan vinca rumenoga. ja bih znao. il’ je željan lišca bijeloga? Da je znadem da on para nema. dala bi’ mu struku ispod vrata. šta li mi ga boli. Svu noć mlada kraj pendžera staja’ Svu noć mlada kraj pendžera staja’ čekajući hoće l’ dragi doći.bijeli zambaci Sve mladići . Nejdi Hanko. a moj dragi ruku na srdašcu. Kad sarhoši iz mejhane pojdu. nek’ je pije. . nejdi dušo. nek’ se na me smije. viđaće te mlad. zlato Jovo vinova lozica. meni star ne da. vinovu je lozu savijala i šećerli grožđe pozobala. zlato Peru nikad i ne pušta. Pitali ga bišćanski mladići: Zlato Pero. meni star ne da. materina Mara. a na bijel’u krilu Persinome! Sve mladići . Sve mladiće pohvata groznica Sve mladiće pohvata groznica.

široko polje prekrila. Pa da vidiš šta Hisečke rade! One vezu tice prepelice Pa i’ šalju ledenome Beču. pitom sokole. dole. Svukud hodi. ne šećeri mi se! Jer ako se počneš šećeriti i ja ću se počet medeniti. od sada pitom' sokola. Tude sjedi djevojčica rumena i plava. Med će biti slađi od šećera pa će medar medom da zamedi. Šet’o sam se gore. Tražio sam dragu svoju. jednog mi kraja neskrila. Ja je pozva sebi na čast da se sa mnom šeta. rakita Široka kita. rakita. od sada tebe sokola!" Šta je šire rano moja od sinjega mora . Otud mi idu svatovi. Gledala mlada sokola. po zelenoj bašti. zeleni se trava. i klonu mladi na grudi. Ona meni ni pet ni šest. na Hisete dojdi.Svukud blato po Hiseti zlato. već reče da neće. hoću li je naći. Široka kita. Šećer Salko. dole Šet’o sam se gore. iz oka suza kanula: "Sokole. svatovi Šemsi-begovi. puče mi srce na dvoje! Dosad sam majku dvorila. Ja pogleda’ tam’ daleko. ne šećeri mi se Šećer Salko. Šemsi-beg pusti sokola. izvi se soko visoko. da vidi gdje će panuti.

I čarape rudene. Bilu bradu obričio Dok j’ Almasu primamio! Dade Ćurčić grbe peći. Šta je brže rano moja od siva sokola? ” Brže oko rano moja od siva sokola ”. Na divojku namigiju Kroz tri kite rakite. il’ ne tekle. I dimije šarene. Kroz tri đula rumena. il’ je bor Il’ je Zejnin odgovor? Zejna se nada Da će biti mlada Do dva. Šta se Ćurčić pomamio Šta se Ćurčić pomamio. Papuče li paprikuju. Sa mnom ti je noćas leći! A Almasa luda bila. Šta se ono zeleni Šta se ono zeleni Na zeleni pendžeri? Il’ je jela. Kad se Ćurčić okrenuo. Šta je draže rano moja od mile matere? ” Draža draga rano moja od mile matere ”. on je suze oborio. Jastek slame zagrlio: Oj Almaso. do tri dana Dok joj dragi dojde I donese grožđe. Ili tekle. Uz Ćurčića navalila. A odviše mudra bila: Jastek slame naložila. I fes kitu crvenu. A Almasi suze teći. dušo moja. Što si tako mehana?Kad je Ćurčić opazio. I papuče vezene.Šta je šire rano moja od sinjega mora? ” Šire nebo rano moja od sinjega mora ”. .

bolnoj duši zaft da dadnem. A vrbice-jetrvice. da je sevdah zanos lahki što sam dragoj s usta pio. i u srcu da te nosim! Safvet-beg Bašagic Štono ječi gora Romanija Štono jeci gora Romanija? Gorom jezde kićeni svatovi.Kroz četiri nevena. A obale. . Nemoj kaz’ti našoj majci Da sam mlada utonula. Begemina i Fatima. što sam ga mlađan snio. Oj uzdahu snova mojih. moja sliko bajna.svekrvice. oj džennete. svati moji. Begemina utonula. Niti pašić vojsku vodi. A Fatima isplivala. Što je život Što je život? . ti mi moju pamet uze! Zbogom. Esmo draga. suzama ću da te rosim. sestro moja. oj džennetske biser suze. Već ti kaži našoj majci Da sam mlada udala se Preko mora za Omera: Sitne ribe. Već plivaju dvi morkinje.Bajka samo san. Kad ti dođeš našem dvoru. Ili pašić vojsku vodi? Nit’ carević konja poji. Što j’ Morava zamućena Što j’ Morava zamućena? Il’ carević konja poji. Begemina govorila: "Oj Fatimo.

ne bi l’ Ahmi žeđa dodijala. Al’ se kune janičarski aga: Nisam. ni vidio gaća. al’ ne prođe nevjesta djevojka. ne bi li se vodice napio. tako mene ne ujeli vuci kojeno si po gaćama vezla! Što se ono Travnik zamaglio Što se ono Travnik zamaglio. Što se čuje u Kopčića dvoru Što se čuje u Kopčića dvoru? Il je žalost. da li gori. već ga cura okom zapalila. da sam voda hladna. da sam voda hladna Što sam mlada. viš’ koljena vuci i medvjedi. Potvorila lijepa djevojka na deliju. po gotluku mladi janjičari.Svi svatovi prođoše u miru. Nju oteše iz gore hajduci da im licem obasjava pute. il golema radost? Nije radost već žalost golema. nit’ ga kuga mori. vec su gaće čudnovata veza: do koljena orli i gavrani. Ajko. ja bih znala gdje bih izvirala: kraj dućana Ahme bazerdžana. il’ ga kuga mori? Niti gori. mračne staze i mračne bogaze. na učkuru carev delibaša. ne bi jadna Ajka ni žalila. Što sam mlada. janičarskog agu. čarnim okom kroz srčali pendžer! Zapalila dva nova dućana . poginule gaće Ajkunine! Da su gaće kakono su gaće. ne bi l’ mene u vodi popio! Ne bi li mu na srce pa’nula i na srcu ranu načinila.

ili svijetli iza gore sunce. nit’ je igla među ćurčijama. što te nema. il je ljuta guja? Nit’ je alem. niti djeve boščaluke vezu. nit’ je dragi kamen. il je dragi kamen? Il’ je diba među terzijama? Il’ nevjesta među djeverima? Il’ je đerđef medju veziljama? Il’ je igla medju ćurčijama? Il’ je čaša među bekrijama? Il’ je vila. nit’ je diba među terzijama. kad na mlado poljsko cv’jeće biser niže ponoć n’jema. što te nema? Kad mi sanak spokoj dade i duša se miru sprema. za njima je sretan bajram doš'o. ili toke mladog Sarajlije. i mešćemu. To ne svijetli iza gore Sunce. od fenjera i sitnih kandilja. već se svijetle ramazanske noći. niti toke mladog Sarajlije. ili djeve boščaluke vezu? To ne svijetli iza gore Sunce. Šta se sjaji u šeher-Saraj'vu(II) Šta se sjaji u šeher-Saraj'vu. nit’ je čaša među bekrijama. .i u njima dva mlada bećara. Što se sjaji nasred Sarajeva(I) Što se sjaji nasred Sarajeva? Il’ je alem. gdje kadija sudi. i donio svoj Bosni veselje! Što te nema (Hasan-agin sevdah) Što te nema. nit’ je ljuta guja. što te nema. nit’ je vila. kroz grudi mi želja l’jeće. već je snaha među djeverima. nit’ je đerđef među veziljama.

Donesi mi đugum vode Da operem b’jele none. Da ja idem u čaršiju I da nađem kujundžiju Da mi skuje trepteliju I na ruke belenzuke. a za mene k’o da cvili i u bolu suze lije. tambura mu od suhoga zlata. vedri istok kad zarudi u treptaju od alema. sitan hode. sitan hode Ta. moja ljubav pjesmu kreće. a terzijan pero sokolovo. što te nema. Tamburalo momče uz tamburu (1) Tamburalo momče uz tamburu. Mehmede. žice kose djevojačke. te sve plače i sve pita: Kuda moja Zejna ode? Je li grešna sabah zora. što te nema? Kako mi je srce jadno. po ružama i sad prska bistra voda šadrvana. Mehmede. što te nema. Što te nema. što te nema? I u času bujne sreće. sitan hode. što te nema. i tad srce pjesmu budi.kroz srce se glasak krade. . iz behara miris vije. i kad tuga uzdah sprema. kao da ga neko bode. tajno li najno. tanke. što te nema. il’ nebeska sjajna zv’jezda. što te nema? Procv’jetala svaka staza k’o što bješe divnih dana. Ispod rose zumbul gleda. je li grešna ljubav moja k’o glas ptice iz gnijezda? Ta.

tambura mu od suhoga zlata. na divan mi dođi! Vezir mu se kroz merdžan odziva: Padišahu. s jadom dođe. na njegovim grudma sevdisati! Karanfil bih pod njega sterala. tamna li si. često budi i često me ljubi. nek miriše. ispade terzijan. u tebi su paše i veziri. tamna li si Tamna noći. pod njega bih karanfil sterala. blijeda li si! Moj mi dragi bol zadaje. a pod glavu rumene ružice: nek miriše. tanke žice kose djevojačke. Gledala ga s čardaka djevojka: Nuto.Gledala ga Ajka sa čardaka: ”Vidi majko. nek se često budi. . pero sokolovo. Nevjestice. na divan ti ja ne mogu doći. često budi i često me ljubi!” Tamburalo momce uz tamburu (2) Tamburalo momče uz tamburu. Vidje zijan. lijepa junaka! Da mi ga je u dvoru gledati. Tašlihane. nek’ se često budi. moje žarko sunce. I kad dođe. a terzijan. Imam dragog adžamiju. mali Carigrade. a pod glavu rumenu ružicu. jer ne mogu Ćemalušom proći od ćošaka i od mušebaka. Car vezira kroz biser doziva: Lalo moja. mali Carigrade Tašlihane. Nikad kući ne dolazi. od momaka i od djevojaka. Tamna noći. majko. dobroga junaka! Bože mi ga u sreći naredi.

Veli Hata. pa je Hasa zubim zagriznula da nakvari lice u junaka. treće Fata. jedini u majke. ljepši Meho od carskog vezira. majko mila? Zaboravit’ nikad neću tvoje oči blage. nek’ ne ašikuje! Tekla Sava ispod Biograda Tekla Sava ispod Biograda. izmetala lađu od merdžana i u lađi do tri jadiđara: jedno Hata. ali čemer od suhoga zlata. drugo Kana. misli lete.od ljepote Atlagića Fate i ljepote Dizdarević Mehe! Ćemaluša šira od Misira. . mile i ručice. majko. U avliji kolo uhvatile. misli lete Tebi. Da li ću te ikad više ja vidjeti. Na nj se cure ašik učinile. bijeloga vrata: Ja bih mlada sada najvoljela da ja imam đerdan od dukata. daljina nas rastavila. nek’ boluje. majko. a na vrata namamile momke. iz daleka primi pozdrav od jedinog svoga sina! U tuđini ja sam sada. bijeloga vrata. sakupila trides’t djevojaka. Dođe Haso. majko. kutija dukata. a najviše zendjil udovica. Tebi. preko polja i planina. od bisera grana. tvoje koje su me othranile! Tehvid čini Uzunaginica Tehvid čini Uzunaginica.

bogme. okreću ga Savi vodi hladnoj te gledaju na Savi djevojke kako bijelo lice umivaju. najvolila da je meni s dragim u dušeke! Tekla Sava pokraj Bosne sama Tekla Sava pokraj Bosne sama. Susreta je pašin kavaz: "Što pobježe pašina robinjo? Što s' uzela dva tovara blaga? Što ukrade sahat iz njedara? Što odvede ata iz ahara? Što povede Muju haznadara?" "Blago nosim da putem ne prosim. Pokraj Save Posavke djevojke. i odnijela dva tovara blaga. od bisera grana: Ja bih sada najvoljela mlada da ja imam iglu od biljura. i povela Muju haznadara. Na Dunavu biogradski momci. sahat nosim da gdje ne zadocnim. ata vodim da pješke ne hodim. nek' ne ide rano sa konaka. i ukrala sahat iz njedara. Oni nose srcali durbina. Veli Fata. Od tog lica hvata ih groznica! Telal viče od jutra do mraka Telal viče od jutra do mraka koj' u koga noćas na konaku. a Dunavo pokraj Biograda.Veli Kana. da navežem jorgan od behara. sobom nose ogledalo sjajno te gledaju na tiho Dunavo. utekla je pašina robinja. i povela ata iz ahara. kutija dukata: Ja bih sada. haznadara da ne spavam sama!" Trepetljika trepetala . one idu Savi vodi hladnoj.

Trepetljika trepetala, puna bisera, ovi naši b’jeli dvori, puni veselja! Što u dvoru zamor stoji, šta ono vele? Ono majka sina ženi pa se vesele! Svi se redom veseljaše, majka najviše, doveli joj đul-nevjestu, đulom miriše. Savila se zlatna žica, od vedra neba, savila se mladoženji oko fesića, sa fesića, đul-nevjesti oko duvaka.

Tri divojke cviće posijale
Tri divojke cviće posijale, brdom smilje, dolom karanfile. Navadi se momče neženjeno pa počupa cviće divojačko. Al’ divojke mrežu ispletoše, uhvatiše momče neženjeno. Jedna veli: - Da ga sažežemo! Druga veli: - Da ga potiramo! Treća veli: - Da ga obisimo! Al’ govori momče neženjeno: Nisam zlato, da me sažežete! Nit’ sam hrsuz da me otirate! Već sam junak da me obisite o zlo drvo, divojačko grlo!

Tri djevojke zbor zborile
Tri djevojke zbor zborile maglo, maglice, razvijaj mi se, razvijaj; Među sobom govorile Šta bi koja najvolila. Najstarija govorila: ” Ja bi’ dibu najvolila.” A srednja je govorila: ”Ja bi’ blago najvolila.” A treće je govorila: ”Ja bi’ dragog najvolila.” Diba će se poderati, A blago se potrošiti, A dragi će uv’jek ostat’.

Tri katmera u tri grada rasla

Tri katmera u tri grada rasla: u jednom je karanfil Alaga, u drugom je soko Mustafaga, a u trećem lijepa djevojka. Zaprosi je karanfil Alaga, priprosi je soko Mustafaga. Pa se otud ljuto zavadiše i odoše muli na mešćemu. Pa govore dva siva sokola: Sudi nama, mula sa mešćeme! Sudi nama da se ne svađamo, jera more koji poginuti! Sudio im mula sa mešćeme. Dovedoše lijepu djevojku, pa je pita mula sa mešćeme: Kog ćeš sada momka odabrati? Govori im lijepa djevojka: A bora mi, mula sa mešćeme, oba mlada, oba su mi draga, a najvolim mulu sa mešćeme! To izreče, pa na dvor uteče i vjenčaše lijepu djevojku, vjenčaše je - muli sa mešćeme!

U Agana, u moga dragana
U Agana, u moga dragana, dva dućana svile i kaftana. Svilu reže, da me za se veže, kaftan kroji da budemo svoji. Meni majka na čardaku veli: Ti Aganu učini po želji! Učiniću, mog Agana biću!

U Budimu prodaju Arapa
U Budimu prodaju Arapa, za njeg ištu tri tovara blaga. Kupuje ga đuzel udovica. Ona daje tri tovara blaga i još pride ata nesedlata, i kupuje tri oke sapuna, pa ga vodi na bistro Dunavo, te ga trlja tri bijela dana.

Ali Arap sve crniji biva. Sve se čudi đuzel udovica: Žali bože tri oke sapuna, žali bože ata nesedlata, žali bože tri tovara blaga što poharčih na crna Arapa, crni Arap sve crniji biva! Udovici nešto progovara: Ne brini se, đuzel udovice, crna noćca bijel’ danak rađa! Crna krava bijelo mlijeko daje, crna koka bijelo jaje nosi, crn Arapin bijelu ljubu ljubi!

U Ćerime na bijelu vratu
U Ćerime na bijelu vratu sitan biser pa žuti dukati. Govorila lijepa Ćerima: Ko će sitan biser pozobati, ko ljubiti mene u dušeku, taj će žute dukate brojiti. Gdje si, dragi, kamo tvoji svati, evo tebi Ćama i dukati!

U gorici jela nesječena
U gorici jela nesječena i pod jelom voda netočena. Točila je Mara neprošena pa se Mara s gorom razgovara: Oj, gorice, jedne ti smo sreće, a vodice, jedna ti smo bahta: nit’ se sječe tanana jelika, nit’ se toči hlađana vodica, nit’ se prosi lijepa djevojka! Ona misli da niko ne čuje, a to čuje beže Ivan-beže pa izvadi noža okovana, pa osječe od jelice grane i napi se studene vodice, uze Maru za bijelu ruku, odvede je svom bijelu dvoru. Šenluk čini beže Ivan-beže. Šenluk čini tri bijela dana: prvi danak za goru zelenu,

alem stati neće. gdje je moja draga. gradu bijelome U Gradašcu. Kako ga je sanak prevario. Stan’. slušam. gradu bijelome. ”Ustaj. Višegrade.drugi danak za vodu studenu. ružo procvjetala. sjedim na Bikavcu. samo tebe. dobrom sam te hajru namijenio: da s’ udaju cure Begzadića. na Bikavcu nema. U junaka utekla djevojka U junaka utekla djevojka sa jastuka. treći danak za lijepu Maru! U Gradašcu. na Bikavcu brdu grada Višegrada. čelebi Hasane. Djevojka mu haber doturila: Kopilane. Nju mi gradi Salko Sarajlija. grade. A i jutros slušam. curo mala. Alem meće. ostade mi samo tužna uspomena. sa bijele ruke. ko li spava kad se grli mlada? Tada spava samo luda glava! U lijepom starom gradu Višegradu U lijepom starom gradu Višegradu gdje duboka Drina vjekovima teče. k’o da sa mnom nikad sretna nije bila? Gledao sam Drinu dok me je ljubila zar je naše noći već zaboravila?” . već je zora rana Drinu obasjala! Evo sam ti doš’o. pjevaju slavuji. aleme. da se žene momci Fidajića. gradila se bijela džamija. pjevaju slavuji. treću se je noćcu probudio. draga. ašikovah s dragom skoro svako veče. novi dan se sprema. dragi kamene. stan’. Drina huči. Sve je kao nekad.

razboljela.nemoj sa daleka. četiristo mladih je momaka! Hodža im je Omer-efendija. a nepreboljela. čelebi pazaru U Mostaru. šta ćitabi kažu?” ”Prvi veli . čelebi pazaru. derala je s begovim ortakom! U Mostaru. Kajtazova Đulso! Dabogda se boljom razboljela. Hodža pita mladu Umihanu: ”Umihano. a vezla je Harpagića Uma Jaranici Kajtazovoj Đulsi. Harpagića Umo. dušanija.da se hodža ženi.kalfu iz mekteba!” U Mostaru u novom pazaru U Mostaru u novom pazaru. Pred njom stoji od zlata peštahta. kažu U Mostaru šikli mekteb. . Poručuje Kajtazova Đulsa: Je l’ mi hazur koša dušanija. u mektebu trista djevojaka. kalfa im je mlada Umihana. treći veli . za nju dala gdje god što imala. tu se veze na namu košulja. na peštahti tri nova ćitaba. sâde sermajlija? Što će koši biti elemeka? Odgovara Harpagića Uma: Elemeka četiri dukata. drugi veli . kažu. ostala ti dušanija pusta! Ona ti se dala na telala! Kupila je Harpagića Uma. poslaću ti četiri dukata.U Mostaru šikli mekteb. al’ ne šaljem begova ortaka! Ljuto kune Harpagića Uma: A neka te. halvaluka begova ortaka! Poručuje Kajtazova Đulsa: Jaranice.

više Sarajeva. Kol’ko ima odavde do mora? Sedamdeset i sedam gradova. Sve se ljulja malo i golemo. gorke suze lije. Suze roni. more. više Sarajeva U Omera. u Mujove zapanula ruke pa vidjela što je muška glava! U Mujage. sina materina U Mujage. Sinoć joj se Omer snevjerio s robinjicom Adem kadunicom. zeleni se gora oko dvora i u gori zeleno jezero. aga Hasan-aga! Ostala ti ljuba udovica. sve bademu odlijeću grane. Nigdje mene zora ne zateče. Zelena mu gora oko dvora. Govorila l’jepa ćerka Dalalagina: ”Ne daj mene sandžakbegu ni alajbegu. U onoga Delal-age U onoga Delal-age nasrid Saraj’va. sina materina. U Omera. Na njem sjedi Mujo jadoviti. U svakom sam djevojku ljubio. Na jezeru Omerova ljuba lice mije. badem zoblje. ponajviše čelebija Mujo! Koliko se plemenito ljulja. U toj gori kamen suroviti. šerbe vodu pije! Progovara čelebija Mujo: Čuješ mene. a gradove broji. ne krši mi drvo bademovo! U men’ ima vjerenica ljuba. Izlazio aga Hasan-aga: Lakše. čelebija Mujo. . U njeg’ ima l’jepa ćerka Delalagina.zametnuti laki salandžaci. Nju mi prose sandžakbezi i alajbezi.

Da nas takneš. Prvo će mi jutro jutro reći: ”Hajde na vodu. Kroz koporan svilenu košulju. momče neženjeno! Nas je majka u gori rodila.” U Saraj’vu pod Babića dvore U Saraj’vu pod Babića dvore zelen čador i zelena trava: tu djevojke kolo zaigrale i međ’ njima dvije mile seje. Hašu budi. već bijaše Haša i Mejruša. a soko nas odnjiho na grani. . Ale.” Drugo će mi jutro reći: ”Platili smo te. A kroz tilo srce na sedmero. u zelenu travcu povijala. Probiću ti granu na fermanu. a Mejrušu ljubi: Ustan’ gore. sve gotovinu. A kroz ferman muhtli koporan.” U polju se ruža cvatijaše U polju se ruža cvatijaše. al’ mi tude nibog ne bijaše. dvije šćeri Firdus kapetana. a stariju pola Sarajeva. Dolazi im momče neženjeno. Mlađu prosi Babić Ahmed beže. baš ko šećer u vodi studenoj! U Saraj’vu devetera vrata U Saraj’vu devetera vrata I deseta od suhoga zlata. jabukama Jer ako se ja nabacim na te.” Treće će mi jutro reći: ”Ti si robinja. Na vratima gizdava djevojka Na nju s’ Ale jabukama baca: ”Ne bacaj se. rastopile bi se. Kroz košulju tilo na petero.Ne uzimaj mnogo blago. draža do matere! Progovara Mejruša djevojka: Tam’ se kini. srna nas je mlijekom zadojila.

za tobom mi srce gori? Osman-paso đe si bio. moja mila sejo. šetala se lijepa Almasa. sav se Šeher ponosi sa njome. sablju mi je osvojio. ja ću tebi pola Sarajeva! Bogme neću. zaplakala Šećer Đula. ukrasi mi dvore!” U toj gori U toj gori. život mi je poklonio. ne dam tebi Babić Ahmed bega. pokloni mi Babić Ahmed bega. na Bosforu (2) U Stambolu. Ranjen junak leži U zelenoj travi. Almasa. kraj bistra Vrbasa. da mi dadeš i sve Sarajevo! U Stambolu. Ja kakva je u pojasu svome. na Bosforu. Progovara junak Iz zelene trave: "Nosite me dolje. đe si vojsku ostavio?" "U Bugarskoj. ”Oj.Starija je mlađoj govorila: Počuj mene. vojsku mi je oprostio!" U Šeheru kraj bistra Vrbasa U Šeheru. U to ravno polje. budi moja. Osman-paše vjerna ljuba: "Osman-pašo. a u silnog cara dvoru. Dušman me je zarobio. Silan oganj gori. kraj Sofije. Kopajte mi raku . gdje se rujna krvca lije. đe si mori. mladosti ti tvoje. moja mila sejo.

Vežite mi đogu Pokraj moji’ nogu Podajte mu zobi. U Travniku na Daltabaniku (2) U Travniku na Daltabaniku. Boga moli da se muško rodi. U Travniku na Daltabaniku(1) U Travniku na Daltabaniku. Čedo nosi pod svilenim pasom. Kolovođa Omerbegovica. Tri joj dana ime nadjevala. gdje umrije mlada Zubčevića Zlata. Prodaje je zenđil udovica. zenđil udovice. Ne dajte mu vodu. Salko. po boščaluk dajte. Svakom svatu. majko. i njezine bejaz anterije! Za pasom mi dvije puške male. Od mila je Karabegom zvala. majko. ubit ću te. Kolo vodi devet udovica. Na umoru Zlata majci govorila: ”Dobro moje. Kupuje je Travničanin Mujo. Za sablju široku. Kažite mi majci Da sam junak bio". vezenu mahramu. Bog joj dade. prodaje se bejaz anterija. Za pušku duboku. Nek moj đogo znade Da me ne imade. Mome dragom. svate dočekajte. . žensko joj se rodi. žalosna ti majka!” U Trebinju gradu U Trebinju gradu vel’ka žalost kažu. nameće se Sarajlija Salko. obje male bez kremena pale. majko. prodaje je jer je sirotica.U t’jesnu sokaku. ”Man’ se.

al’ im poći neću. što te nije naučila majka sevdisati i ašikovati!” Uzdahnuću. živa željo moja. pođoh na vodu. a papuče k vodi okrenula da svak misli da se utopila. Sva gospoda k vodi dolazila. suha žeđo moja. za mnom nek' uzdiše!" Umihana Hadži Jusufova Umihana Hadži Jusufova na Vrbasu đugum ostavila. ubilo te moje uzdisanje. nisam. saviću oblake Uzdahnuću. Kad se nešto iza grmlja javlja: Ne budali. saviću oblake. na đugumu fesić s dukatima. Ja na vrata. moja draga. moj dragi. Primamiću varoške junake. već sam bijelo lice umivala da ga ljubi deli Ibrahime! Umorih se ruže trgajući Umorih se ruže trgajući. dragi mimo vrata ”Ah. Uzeh đugum i maštrafu Uzeh đugum i maštrafu. bolan. Savo vodo. moje milovanje. Jabandžijo. deli Ibrahime. niko ne smje u Vrbas skočiti osim jednog deli Ibrahima. . Kad na vodi. Kad ja vidjeh da mi neće doći. Primamiću. jemeniju na vrhu svezala. ja izađoh na sokak na vrata. dan izgubih dragog čekajući.Neka suze briše. u Vrbas skočila.

al’ za l’jeka. Dade majka ruku iz ramena. ravnine Pa posij svoje jadove I svoje. Ako ti nikne bosiljak. Ako ti nikne pšenica. Ibru su nam rane osvojile. ogru ispod vrata. vjernoj ljubi. Ibro rane grije. darovasmo se! Uzori dragi ravnine Uzori. Kad smo bili na sastanku. viš’ njega ruža procvate. starom babi ćurak sa ramena. Ko je loži. puno zatražile: Staroj majci ruku iz ramena. Bosa ću. dragi. poljubismo se! Kad smo bili na vrh bašče. miloj seki rusu kosu s glave. za tobom. Izniče trava zelena. Da vidim šta će niknuti. dade babo ćurak sa ramena. žalosna mu majka! Vezak vezla Adem kada . ko se kraj nje grije? Vile lože. i moje. Vatra gori u jelovoj gori Vatra gori u jelovoj gori. dragi. dragi. ne da ljuba ogru ispod vrata. za tobom. Kroz travu potok proteče. u ruži bulbul propjeva. Rekle su ga izl’ječiti vile. dade seka rusu kosu s glave. zagledasmo se! Kad smo bili nasred bašče. Šeniću. umr’je Mujo. tvoja sam. Ako ti nikne ljubica Ljubi me. dragi.lice umiva. dragi.

dobra žena. Srcu. o zlu govori. Sav je đerđef pokapala. mladi djevere. da ja ljubim mlad Omera. A pod granom mavi jorgovana. nije istina!” Vezak vezla dilber Ernevaza Vezak vezla dilber Ernevaza Od sabaha taman do po dana Na šiljtetu. Koje ona žarom srca ljubi I vjeruje da za njega diše. i ti znadeš. mladog djevera. K njoj dolazi Varošanin Meho: Srce. u debelu hladu.” ”Prođi me se mlad Omere. ašikliji mome". mladi djevere: ”Šta je tebi. na čardaku. kraj džam-pendžera. Vezak veze. ako boga znadeš. mlada nevjesto? I dosad si vezak vezla. Dudo Penjavina. . Čistom srmom i suhijem zlatom.Vezak vezla Adem kada. a Bog znade. A još molim ovaj cjelov blagi Što ostavljam na listiću tvome. dušo. Na jagluku milo ime piše. gorkim suzama. Kad moj dragi u đulistan dođe. Adem-kado. a usto pop’jeva: "Rumen ružo. duši. nisi plakala. Njoj dolazi mlad Omere. Da ga predaš kada amo dođe. mlada nevjesta. Vezak vezla Duda Penjavina Vezak vezla Duda Penjavina na čardaku prema Latinluku. Tvoja majka. Da mu selam od mene predadeš. na visoku.

kome vezeš svilena jagluka? Vezem tebi, Varošanin Meho, ako ćeš se proći Latinluka i Marice, mlade krčmarice, i Ružice, s Latinske ćuprije, i visoke Ješe Samardžine, i lijepe Savke Ćebedžine! Odgovara Varošanin Meho: Vezi jagluk, Dudo Penjavina, pa ga daji kome tebi drago! Ja se neću proći Latinluka i Marice, mlade krčmarice, i Ružice, s Latinske ćuprije, i visoke Ješe Samardžine, i lijepe Savke Ćebedžine: dosta su me vina napojile i dušmanske ruke sačuvale!

Vezem jagluk sitnim biserdžikom
Vezem jagluk sitnim biserdžikom. Da ja znadem da ga dragom vezem, vezla bih ga svilom almasijom, a punila dubrovačkim zlatom! Da ja znadem da nedragom vezem, vezla bih ga svilom kahvajijom, a punila zlatom jablanijom.

Vihor ružu niz polje tjeraše
Vihor ružu niz polje tjeraše, dotjera je Muji pod čadore. Pod čadorom niko ne bijaše, samo Mujo rane bolovaše. Sedam rana od sedam jarana, osma rana - udaje se draga. ”Sve bih rane prebolio lahko, osmu ranu ne mogu nikako!”

Vila jaše konja Osmanova
Vila jaše konja Osmanova, vila jaše, za njom Osman pješe. ”Sjaši, vilo, da se odmorimo!” ”Ja se nisam mlada umorila:

Valja meni bio grad graditi brez aršma i brez tebešira, brez kamena i brez ćeremita!”

Vila viče sa vrh Trebevića
Vila viče sa vrh Trebevića: ”Jel’ Saraj’vo gdje je nekad bilo? Jel’ mejhana kraj Morića hana? Piju l’ vino mlade Sarajlije? Služi li ih krčmarica Mara? Nosi l’ Mara tri tanka fistana? Prvi, plavi, što begove mami, drugi, žuti, što hanume ljuti, treći, b’jeli, što djevojke cvjeli!”

Vila vilu iza gore viče
Vila vilu iza gore viče: Bila vilo, moja posestrimo, kako smo se mlade posestrile, još se nismo mlade darovale! Evo vojska na Zagorju spava, u vojsci je Zair Zair-aga; uhvatimo Zair Zair-agu, njim ćemo se mlade darovati!

Vilu ljubi Murtez Alagiću
Vilu ljubi Murtez Alagiću, vilu ljubi devet godin’ dana. Kad deseta godina nastala, progovara Murtez Alagiću: ”B’jela vilo, moja vjerna ljubo, evo danas devet godin’ dana, kako ljubim tvoje b’jelo lice, još se nisi na me nasmijala!” ”Kako ću se jadna nasmijati, kad si mene mladu zarobio!” Prevari se Murtez Alagiću, pa joj vrati krila i košulju. Kad se vila dograbila krila, ode vila nebu pod oblake. Ode vila pjesmu pjevajući, osta Murtez za njom plakajući.

Vino pije Selman-aga
Vino pije Selman-aga, Vino pije podvikuje. Đuzel Joku dovikuje: "Đuzel Joko, crno oko, Jesi l’ sama, jesi l’ doma? Je l’ mehana otvorena? Jesu l’ čaše poredane? Jesu l’ age posjedale?"

Vino piju Age Sarajlije (1)
Vino piju age Sarajlije na Ilidži pokraj Sarajeva. S Čobanije dvije Turhanije, s Ćemaluše do dva Dženetića, iz Žabljaka do dva Vatrenjaka, sa Hiseta dvije Odobaše, sa Kovača dva Morića mlada, dva Morića, dva Halilbašića, sa Berkuše Kuna Hasanaga, sa Bjelava Pinjo bajraktare. A služi im Ćebedžina Savka, zlatnom čašom iz bijele ruke. Kako kome čašu dodavaše, svaki joj se pod grlo faćaše. Progovara Ćebedžina Savka: Čujete l’ me, age Sarajlije! Ako mogu svima biti sluga, ja ne mogu svima biti ljuba! Samo onom mogu biti ljuba koji može Drinu preplivati pod silahom i pod bensilahom, u čizmama i u halčinama, pod pazuhom prenijet djevojku. Progovara Pinjo bajraktare: Evo ko će Drinu preplivati u čizmama i u halčinama, pod silahom i pod bensilahom, pod pazuhom tebe prenijeti!

Vino piju age Sarajlije (2)

a kamoli do vašega vina! Sinoć me je oženila majka. beže. Kako kome čašu dodavaše. već se spava kad se kosi trava! .. samo jednom Pinji bajraktaru!” Vino piju dva mila jarana Vino piju dva mila jarana. svaki joj se za njedra mašaše. negrljena i ne poljubljena! Pitaju ga dva mila jarana: Bolan bio. iz Potoklinice do dvije Penjave. san me prevario. na varoši. Tud prolazi beže Isaj-beže. da pijemo vina! Man’te me se. moja braćo draga. na Ilidži pokraj željeznice: dva Morića. i dva Džindžafića. Progovara krčmarica Janja: ”Ako mogu svakom sluga biti. a sa Mlina dvije Turnadžije. sa Vratnika dvije Tahmišćije. iz Žabljaka do dva Vatrenjaka. s vrh Bistrika Kuna Hasan-aga.Vino piju age Sarajlije. sa Kovača dva Halilbašića. što nisi ljubio? Sanan bio. a jutros mi pobjegla djevojka sa jastuka i meka dušeka. pa nisam ljubio! Tad mu vele dva mila jarana: Ej. jaran Mujo i jaran Alija. s Ćeirdžika dvije Muzdedžije. ne spava se kad se ljubi zlato. gdje piju sarhoši. sokole. dva mila jarana. sa Bjelava Pinjo Bajraktare. beže Isaj-beže. prevario. sa Hiseta dvije Odobaše. Njega zovu dva mila jarana: Hajde. sanan bio. ja ne mogu svakom ljuba biti. Služila ih krčmarica Janja. sa Bistrika do dva Dženetića. s Čobanije dvije Turhanije.. nije meni ni do moga dina.

Pod jelom Ale boluje: Da umrem. al’ ga nema tri godine. nađe Fatmu na nosilima: ”Dvjesto dajem. spusti te je. haj. I htjedoše da se uzmu. prsten joj dadoh s almas-kamenom! Voljelo se dvoje mladih Voljelo se dvoje mladih šest mjeseci i godinu. Od podne kolo vodila. kleto. dušo moja. Dođe dragi sa dunjama. da još jednom Fatmu vidim ja!” Vozila se po Vrbasu lađa(1) Vozila se sevdeli. sva je lađa sevdeli. Sva je lađa sevdeli.Visoka jela do neba Visoka jela do neba. Visoko. kleto. Razbolje se l’jepa Fatma. nit’ se javlja. Široka lista do zemlje. žute dunje iz Stambola. Ode dragi da donese žute dunje carigradske. niti dolazi. jedinica u majke. nigdje ti drage vidjet’ ne mogu! Tajom joj odoh. dušo moja. . bi l’ me žalila? Do podne bi te žalila. haj. srebrom okovana. poželjela žute dunje. po Vrbasu lađa. vozila se sevdeli. dušmani im ne dadoše. tajom je vidjeh. gornje stoborje Visoko. otkrite je. gornje stoborje. tristo dajem.

sevdeli Zumro. Vozila se po Vrbasu lađa(2) Vozila m’ se. skuj ti meni od zlata junaka! Nemoj plava. Mujo kujundžija. devet djevojaka. Bez Zmajevca. nikad ne tuguje.Ko je lađi. Vratnik pjeva Vratnik pjeva. ni uranka nema! Vrbas voda nosila jablana Vrbas voda nosila jablana. ”Kujundžija. zlatom pozlaćena. Ja miline kad s Vratnik-mejdana pusta mladost prođe raspjevana! Sarajevo. Na jablanu kuje kujundžija. srebrom okovana. haj.Vesla su joj sevdeli. sevdeli Zumro. . haj. haj vesla su joj sevdeli.Veslendžija. bio veslendžija? . tako ti zanata. šta je? Tamo pjesma nikad ne prestaje! Pod beharom. Sva je lađa. od suhoga zlata. dušo moja. A po srebru. vec garava k’o što sam i sama!” Vrbas voda nosila jablana (I) Vrbas voda nosila jablana. A na lađi sevdeli. dušo moja. ašikuju momci na Vratniku. sevdeli Zumro. sevdeli Zumro. . bez Vratnika. među njima sevdeli. Sarajevom pjesma odjekuje. Vesla su mu. dušo moja. tako ti zanata. Kule i Mejdana. a na lađi sevdeli. Mujagina lađa. Među njima sevdeli. sevdeli Zumro. vesladžija Mujo. od suhoga zlata. ljeti u šljiviku. teferiča. sevdeli Zumro.

Već pobl’jedi’ kako ’vamo dođo’: Svekar dužan. sakuj meni od zlata junaka. Jesi l’ bl’jeda ti kod majke bila -Il’ pobl’jedi kako ’vamo dođe?Nisam bl’jeda ja kod majke bila. tako ti musafa. tvojeg ti zanata. Da je svekar na hiljade dužan. Kao moma u zla doba prve godine. ja sam žalosna. Bosne gospodar: ”Šta je tebi. . đuvegija ružan. pa on propi sto dukata sve zajedan dan. gondže od ružice. i svog ata zlatna rahta i po Budima. ja za plava ne bih groša dala! Zakukala šarka ptica Zakukala šarka ptica. Prodj’te me se drugarice. Njega kara Salih-paša. u perje se savijala od zla vremena. mlad Mustaj-beg Dukatarević.na jablanu kujundžija Mujo. ona ne pjeva. Sam’ da nije đuvegija ružan. sve joj druge propjevaše. Svekar će se duga odužiti. Nemoj plava. perja šarena. Njemu veli ljepotica Fata: Kujundžija. dragi mi se oženio. kog’ sam voljela! Zaovica pita nevjesticu Zaovica pita nevjesticu: Nevjestice. već garava ko što sam i sama. Đuvegija uvijek ružan biti. Zapio se mlad Mustaj-beg Dukatarević Zapio se mlad Mustaj-beg Dukatarević.

” ”Kad si mlada i sirota. kad mi prsten natakoše. Zaplakala moja draga . Pešta i Budim!” Zapjevala bulbul ptica(1) Zapjevala bulbul ptica. ustaj zlato.Kad si luda. . drag vezire. i svog ata zlatna rahta i po Budima?” ”Ne karaj me. koje ljubim ja.Ustaj. mislim petak je. mislim šala je. zlato. Salih-paša. Što se udaješ? Udala me stara majka.pa ti propi sto dukata sve zajedan dan. da ti ljubiš ono zlato. nemam darova. što se udaješ?” ”Udala me stara majka. propio bi sto dukata sve zajedan dan. spremaj darove!” ”Ja sam mlada i sirota. ustaj. Kad mi svilu obukoše.Ja sam mlada. kad mi drago uvedoše. ja sam luda. Fato. ja ne umijem. misli zora je: ”Ustaj. Fato. kad si mlada. mislim Bajram je. šta će meni ravan Srijem. dijeli darove! . mislim brat mi je!” Zapjevala bulbul ptica (2) Zapjevala bulbul ptica. nisam ni znala: kad mi kosu raspletoše. misli: zora je. Bosne gospodar. i svog ata zlatna rahta i sav Budim grad! Ako njeno. . nisam ni znala. lice ne vidim.

osima Boga jedinoga. Đulo. Zaplakala šećer-Đula Zaplakala šećer-Đula. Džafer-beže ja se šalila!” . zauvijek nas rastavio!” Zaplakala stara majka Zaplakala stara majka Džafer-begova: ”Džafer-beže. neće da rodi. Na čardaku ljubu nađe. što mi care vojske dade. ropstva pao. jesen rana. za din pade. vezan tržem. Sablja zveknu. sve mi. Đulo mlada. po moju se milu dragu svati spremaju. sve se b’jeli i rumeni i ašikuje. Đulo. Volio sam kose njene. vjerna ljuba: ”Moj Osmane. Đogo mi je oćorio. ljuba jeknu. usne rumene. al’ je njena stara majka ne da za mene. Đulo mlada. pa sad nemam nikog svoga. rosno cv’jeće zaljevala. Jesen ide. meni nikad ne nadaj se. podne klanjaše. Ja sam. šta mi dovede? Dovede mi ludo mlado. Dušman me je zarobio. Osman-paše.” Naljuti se Džafer-beže. Kad mi đogo gladan hrže. starog grada. kiše padaju. gdje si vojsku izgubio?” ”Evo mene. čedo proplaka! ”Šta učini. a ja. preudaj se. obolio. Đulo. ludo d’jete. Đulo. na svom prozoru. pokraj Plevna. ode na čardak. ja se. gdje si bio. britku sablju otpasao.Zaplakala moja draga rano u zoru.

seko. kuno moja?” ”Devet sanduk’. sestro moja. kuno. bogme. Maramicu. sestro moja. sestro moja?” ”Maramicu. sestro moja?” ”Cipalice. Kad to čuo Alija. Išta ruha. više tvoga nego moga. sestro moja. jadna gora zelena! ”Jesam. seko. kuno. Šta ćeš za’vi. bogme. Jesam. kuno moja?” ”Za pašića. već se s majkom inadi. pa udari Hajriju posred prsa.” ”Za koga si. sestro moja. seko. Za koga si. tvoga i moga. Šta diveru. tvoga grijeha. seko.” ”Šta diveru. Zar s’ s’ udala. kuno moja?” ”Jemeniju. sestro moja. kuno. seko. seko. već mu daje Hajriju. kraj srca. Zar s’ s’ udala kuno ”Zar s’ s’ udala kuno. Za pašića. majko. ne da majka Sevliju. A svekrvi. kuno. seko. . Neće Hajra da radi. Boščaluk jedan. seko.”Eto.” ”Šta ćeš svekru.” ”Šta ćeš za’vi. Devet sanduk’.” ”Išta ruha. Šta ćeš svekru. seko.” ”A svekrvi. tako mi Boga!” Zaprosio Alija Zaprosio Alija u matere Sevliju. Jemeniju. sestro moja. on poteže handžara. kuno moja?” uh . kuno moja?” ”Boščaluk jedan.

sestro moja. sagradit ću mekteb i munaru. prelazeći br’jeg i do. dragi nek’ mi dođe!” Zaspo mi je dragi Zasp’o mi je dragi u zelenoj travi. i veliki sahat u Mostaru. za kojom mi duša mre. Već je meni. i tako mi šehri Ramazana. vile. kad ne smijem ljubit’ onu. Nije meni. dragi će ti doći!” ”Nek’ mi sabah prođe. Oko njega vile kolo uhvatile. vile. Tražilom je ne bi l’ našlo da ublaži srcu bol. do mojega jada. Prođ’te me se. Velagića i Blagaja grada. do vašeg pivanja. Siv je soko budi: ”Ustani.Cipalice. a da nije Bisine čulo bi i Nevesinje!" Zarobljeno srce moje Zarobljeno srce moje. sabah će ti proći. moje posestrime. Zaspala djevojka Zaspala djevojka br’jegu na kamenu. djevojko.” Zareče se Šarića kaduna Zareče se Šarića kaduna. Uzalud mi želja moja. . uzalud mi nade sve. nek' se čuje preko Bišća ravna. vile. u mahali među hanumama: "Jes' tako mi dina i imana.

.Zašto svićeš tako rano Zašto svićeš tako rano. da još jednom ljubim zlato što mi leži na mom krilu? Samo tihi povjeterac nek’ nam svoje čari pruža. Pod orahom Mujo rane previja: "Žarko sunce. selam ćeš mi materi. Draga mi se za drugoga udala. tako duga. dva Ogroševića. s puno sjaja. a mog dragog zaboljela glava. kog’ sestrica. Dva sestrića. Nek mi mezar pod orahom napravi. Tu je mnoga četa izginula Do dva brata. Mehmed-age niko žalit nema. rujna zoro. a noć tiha. Ja mu nosim vina iz Vidina i rakije iz Demir-kapije. Koga žali bratac. Zelena mi se gora Zelena mi se gora porušila. Da Bog da joj zmija oči popila. dva Filipovića. i nepustiš noć na miru. i daću mu prebijelo lice ne bi li mi ozdravio dragi. što mi budiš zlato moje iz najljepšeg zagrljaja? Što se zoro ne sakriješ." Zelen sokak poplavila Sava Zelen sokak potopila Sava. nek nam pruža miris ruža! Zelen orah od roda se savio Zelen orah od roda se savija. I prilipi Beštić Mehmed-aga. i duhana iz nova dućana. Studenim se kamenom zasula.

gdje rekosmo da se sastajemo! Neko dvoru. gradski dizdare. Što si Mejru u crno zavila?” ” Ah. Dva sestrića.Do li mlada Hasanbegovica. Što s’ na sebi dibu izvrnula. Drugi mi kažu da je umrla. boga m’ ti. Ona ga je mlada ožalila.Ne boj se gradu. neko dragom svome a ja nemam dvora ni dragoga. Zeman. Gradu se boji gradski dizdare.” ”Bre. Jedni mi kažu da je bolesna. U gori je četa izginula: Do dva brata. dva Filipovića. da se rastajemo Zeman. Sinoć se je gora porušila. dragi bio. pa se salomili. U tuđoj zemlji moja djevojka. Kada dođe beže Hasan-beže. Pa ga moram mlada ožaliti Jerbo mi je prvi ašik bio. druge. Nekog žali bratac il’ sestrica. moja vjerno ljubo. a za roblje pita: ”Ah. druge. Studenim se kamenom zasula. da se rastajemo. pa se oženio! . Što s’ po kuli roblje porušila. aferim.” Zeleno drvce niz more pliva Zeleno drvce niz pliva. Ćerku Mejru u crno zavila. boga m’ ti beže Hasan-beže. eto moja glava. Bili dvori. Sve po kuli roblje porušila I na sebi dibu izvrnula. I meni je prvi jaran bio. Čizme skida. I prilipi Beštić Mehmed-aga. dva Ogroševića. Mehmed-age niko žalit’ nema. Eto sablje. moja vjerna ljubo. Ja nisam poš’o dragu obići. U gori je velik ogrom bio.

je l’ ti žao majke?” ”Što će meni biti žao majke? U mog dragog bolju majku kažu!” Zlato Mara platno bijelila Zlato Mara platno bijelila na jaliji. klanjala je. Na čardaku vjerna ljuba. b’jele kule Zmaja od Bosne. pusta osta b’jela kula Zmaja od Bosne. Allah-illallah. sa čardaka i bedema plaču sokoli. Umrla je vjerna ljuba Husein-begova jer izgubi gospodara srca svojega. neće za drugog. haber čekala.Zlatni topi na gradu pukoše Zlatni topi na gradu pukoše. Osedl’o je vranca svoga Husein-kapetan. sokolovi zakliktali kajde žalosne. l’jepoj Ajši krnu postaviše. prepuče joj bolno srce. Govorila materina Mara: Karaće me moja mila majka. nasred Sarajeva. ”L’jepa Ajšo. Do Stambola odjekuju kajde žalosne. vjerna ljubo. Tri dilbera konje natjeraše. bijelo joj platno pogaziše. Zmaj prileti s Bosne na Dunavo Zmaj prileti s Bosne na Dunavo . Sa džamije Husejnije uči mujezin. Pod pendžere glasnik stiže srca žalosnog: ”Udaji se. a za tvoje prebijelo platno! Zmaj od Bosne Sa Gradačca. što ste meni pogazili platno! Tri dilbera konje zastaviše i ovako Mari govoriše: Biraj. Maro. odjezdio Romaniji pod’jelit’ mejdan. nema bega tvog!” Od sevdaha i žalosti. kraj pendžera svog. plakala je. koga ćeš junaka.

posla zlato za goru. dade zlatu od zlata maštrafu. danas nam je mekša od pamuka.i pronese pod krilom djevojku. baci zlato u zelenu travu. vjerom prevrnuo. a na gori tri junaka mlada. Ja imala. Vjerna ljuba zmaja žestokoga. dragi. Tvrđa bješe vjera od kamena. Kad je zmaju žega dodijala. kad se zagledasmo Znaš li. i od mene i od moje majke. A unuka sa Bosne vezira. majka sina budi: ”Ustaj sine. da idem!” ”Nije zora. majka sina budi Zora rudi. p’jetli poju ”Zora zori. već ti dala od čeg’ boli glava: čubre trave i koprive šare. prolaze djevojke!” ”Nek prolaze. moja proći neće. Znaš li. dragi. ja ti ga ne dala. Zora rudi. bolesnog te prevrtala majka! Svud ti majka lijeka tražila. već je hora. pusti me. čijeg li je soja i plemena!"Njima zlato samo odgovara: Ja sam ćerka age Tefterdara."Treći veli: "Da je upitamo. a pod krilom ruho djevojačko. i b’jelo joj lice obljubio!” Zora zori. jedno drugom vjeru zadavasmo. na vodu. dragi. jer si. . p’jetli poju. b’jelo ruho na jelovu granu. Jedan veli: "L’jepe li djevojke"Drugi veli: "Da je oljubimo. draga moja. kad se zagledasmo. Sinoć sam joj pod pendžerom bio.

b’jelo lice umiva. tvrdom Beču i ravnom Budimu. viš’ Sokolovića: ”Moj Mehmede. uvehla ti duša ta!” Zv’jezdo Dano. ćuprijom joj sastavi obale. svoju Bosnu nikad ne pohodiš. prilegni. meni mladoj uvehle. dilber-dragi. već Murtezan. zbog sinoćnje besjede! Zbog sinoćnje besjede i rumene jabuke. Drugoj daješ rumene. na vodici curica. ”Daj mi malo vodice iz te b’jele ručice!” ”Ne dam. nad carstvom vezire. dilber-dragi. izgradi mi karavan-saraje.ostani. za goru ga otjera. kraj mene” ”Ezan uči sa munare. što ’no raniš rano . a ja stara hoću umrijeti. nek’ ti duša iskapi. vodiš vojsku Šamu i Bagdadu. nek’ se znade koga sam rodila!” Zv’jezda tjera mjeseca Zv’jezda tjera mjeseca. dragi. gradi meni po Bosni haire. sine moj ponosni. s vrh Zlatara. da idem!” ”Nije ezan. ni kapi. kraj mene!” Zove majka pašu Sokoliju Zove majka pašu Sokoliju. obuzdaj mi pobješnjelu Drinu. pusti me. zlato moje. dovedi mi s mora neimare. za goricom vodica. Moj Mehmede.

srce. srce. moj dragane. Bil đul-behar. srce. katmer ruža. dušo. moj dragane. gondže ruža. Gondže ruža. ime tvoje na rukave moje. na visoko ti si Žarko sunce. katmer ruža. gdje si bila. žuta lala. a karanfil. D’jeliše se. moj dragane. . dje Alibeg vjernu ljubu kara što prošeta ispred dvora bosa. a brčiće na jagluk drščice. moj dragane. Kad pogledaš na oružje svoje. nek mi pane na um ime tvoje. dušo. Kajtazova Najla. Katmer ruža. što ’no raniš rano. bil đul-behar. Žuta lala. dušo. nek ti pane na um ime moje. na visoko ti si! Ah. Kajtazova Zejna. moj dragi. gondže ruža. moj dragi. a. dušo Žuta lala. gdje si dangubila?” ”Gledala sam gdje se braća d’jele. a karanfil. bil đul-behar. pospusti se niže. moj dragane.”Zv’jezdo Dano. na daleko ti si! Žarko sunce. dušo. a karanfil. dušo. Ugljenova Dika. srce. žuta lala. ne pokaraše se!” Žarko sunce. a ti moje na oružje svoje! Kad pogledam na rukave svoje. Žarko sunce što si zakasnilo? Žarko sunce što si zakasnilo? -Zakasnilo jade gledajući. srce. Čelebića Duda. primakni se bliže da ti prečnem oke na jagluke.

dušo. šeboj-tuba. srce. . moj dragane. zimi. a mušketim. a mušketim. srce. dušo. plavi sumbul. katmer šeboj. Temimova Ajša. zimi-zelen. dušo. a zerina. srce. a zerina. katmer šeboj. srce plavi sumbul. a mušketim. moj dragane. a zerina. Dervišage Đula. Muftijina Biba.zelen. srce. carev’ oko. moj dragane. Katmer šeboj. šeboj-tuba. dušo. Mujagina Fata. srce. Deronjica Duda. Plavi sumbul. Osman-age Vasva. moj dragane. carev’ oko. Zimi-zelen dušo. moj dragane. dušo. Šeboj-tuba. moj dragane. Čelebića Đula. dušo.Čelebića Zilka. Carev’ oko. moj dragane. srce.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful