Универзитет у Београду

Факултет за физичку хемију

Семинарски рад: Савремене примене проводних полимера

Ментор:
др Гордана Ћирић-Марјановић

Студент:
Дејан Кепић

Београд, септембар 2011.

Савремене примене проводних полимера

Садржај

1. Увод ..................................................................................................................................................... - 2 2. Проводни полимери ........................................................................................................................... - 3 2.1 Допирање и допанти .................................................................................................................... - 4 2.2 Синтезе проводних полимера ..................................................................................................... - 4 3. Примена проводних полимера .......................................................................................................... - 5 3.1 Батерије ......................................................................................................................................... - 6 3.2 LED диоде ..................................................................................................................................... - 8 3.3 Сензори ......................................................................................................................................... - 9 3.3.1 Кондуктометријски сензори............................................................................................... - 10 3.3.2 Потенциометријски сензори .............................................................................................. - 11 3.3.3 Амперометријски сензори .................................................................................................. - 11 3.4 Заштите од електромагнетног зрачења и статичког електрицитета ..................................... - 12 3.4.1 Заштита од електромагнетног зрачења (EMI) .................................................................. - 12 3.4.2 Заштита од електростатичког наелектрисања .................................................................. - 13 3.4.3 Апсорбери микроталасног зрачења за смањење радарског пресека (RCS) ................... - 14 3.5 Електрохромни уређаји ............................................................................................................. - 15 3.6 Катализатори .............................................................................................................................. - 17 3.7 Мембране .................................................................................................................................... - 17 4. Ограничења примене проводних полимера .................................................................................. - 18 5. Закључак ........................................................................................................................................... - 19 6. Литература ........................................................................................................................................ - 20 -

-1-

Захваљујући различитим допантима инкорпорираним у проводни полимер. То су материјали који проводе струју захваљујући проширеној π-конјугацији. за њих се знало много пре него што је откривена њихова особина да могу да проводе електричну струју. Због својих особина су нашли примену у потрошачкој електроници за пуњиве батерије. Проводни полимери су данас предмет интензивних проучавања са веома обећавајућом применом. затим оне код којих постоји метал-лиганд веза. затим ће бити представљене неке најважније области примене проводних полимера и на крају дат преглед неких од ограничења у технологији израде и примени проводних полимера. биосензорима и суперкондензаторима. полисилане и полимере типа (SN)x из категорије проводних полимера управо због њиховог различитог механизма проводљивости. Увод Проводни полимери нису недавно откривени. док се помиње и њихова потенцијална примена у соларним ћелијама. Иако се под проводним полимером на први поглед може сматрати било који полимер који проводи електричну струју. они могу имати проводљивост која се креће од 102 за полипирол допиран јодом до чак 105 Scm-1 за полиацетилен допиран арсен(III)-флуоридом (бакар рецимо има проводљивост нешто испод 106 Scm-1). затим електромагнетних и електростатичких заштита. дисплеја и штампаних електричних кола. -2- . али и разних сензора. њихове синтезе и процеса допирања. под овим термином спадају само они полимери код којих је проводљивост остварена искључиво захваљујући проширеној π-конјугацији. израду LED диода.Савремене примене проводних полимера 1. Овакво схватање је елиминисало полимере попут оних у које су убачене честице метала или угљеника. У овом раду ће бити укратко дата дефиниција проводних полимера.

политиофен и полиацетилен (P(Ac)). јонских проводних полимера. полипирол (P(Py)). На слици 1 су дате структуре мономера и дела полимерног ланца сваког од ових полимера. Ово значи да иако неки полимери могу да проводе струју. полимера код којих постоји веза метал-лиганд и полимера типа (SN)x. Проводни полимери Проводни полимери су макромолекули који се одликују особином да проводе електричну струју. попут полисилана.Савремене примене проводних полимера 2. У напознатије проводне полимере се убрајају полианилин (P(ANi)). Слика 1: Мономери и делови ланца полимера ког граде -3- . Проводност код ових полимера потиче искључиво од проширене πконјугације код које је степен делокализације електрона висок [1]. они се не сматрају класичним проводним полимерима јер се њихова проводност остварује различитим механизмима.

али се никада не може достићи ниво од 100%. анјон из раствора доспева у полимер и врши његову оксидацију. Табела 1: Максимални нивои допирања за неке полимере и допанте [1] Полимер: Максимални ниво допирања (допант) Политиофен 30% (ClO4-). Оксидација односно редукција се врши одговарајућим катјонима или анјонима који се називају допанти. пропагација и терминација. Што је ниво допирања већи то је проводљивост полимера већа. код проводних полимера допанти врше оксидацију или редукцију само како би у полимерни ланац увели центре наелектрисања.25 или 25%. Код првог.1 Допирање и допанти Проводност се код проводних полимера постиже тако што се полимерни ланац. Тако. Проводни полимери се могу допирати како за време синтезе тако и након ње. 2. 6% (PF6-) Полипирол 33% (ClO4-) Полианилин 42% (Cl-) Поли(р-фенилен) 44% (Li+) Постоји два типа допирања. што се постиже хемијским или електрохемијским путем. За разлику од овог. односно кичма полимера прво оксидује или редукује. који се назива р-тип допирања или анјонско допирање. У фази иницијације долази до оксидације -4- . што је термин преузет из физике чврстог стања. Процес оксидације или редукције приликом ког се ово постиже се назива допирање. Степен оксидације или редукције полимера се назива ниво допирања и изражава се или као фракција или као проценат.Савремене примене проводних полимера 2. n-тип допирања или катјонско допирање подразумева да катјон из раствора доспева у полимер и врши његову редукцију. што је такође термин преузет из физике чврстог стања.2 Синтезе проводних полимера Полимери се добијају у реакцијама полимеризације које теку у три корака иницијација. Овде треба нагласити да се под допантима и допирањем у хемији проводних полимера не сматра убацивање страних јона или било чега другог што би било одговорно за проводљивост ових материјала. уколико имамо један допантни јон на четири мономерне јединице ниво допирања је 0.

Поред батерија. који се потом спаја са новим радикал-катјоном и по том механизму настаје полимерни ланац. На тај начин два радикалкатјона образују дирадикал-дикатјон. разним биосензорима и сл. Следећа је фаза пропагације код које долази до спајања радикал-катјона или са молекулом мономера или са другим радикал-катјоном и ствара се димер. проводни полимери су нашли примену и као мембране. Синтезе проводних полимера се могу поделити у две главне категорије: кондензационе полимеризације и адиционе полимеризације. Поред овога.Савремене примене проводних полимера мономера и настанка радикал-катјона. Скоро све електрохемијске синтезе су истовремено примери за адициону полимеризацију. као катализатори и достављачи лекова и у електрохромним уређајима. Врше се истраживања која обећавају примену проводних полимера у органским соларним ћелијама. Затим. који потом отпушта два протона и постаје неутрални димер. Са друге стране. Ова фаза најчешће одређује брзину полимеризације. затим LED диода које не захтевају високе волтаже и дају читав спектар боја и као заштита од електромагнетних зрачења и електростатичке превлаке. који се даље спаја са још једним мономером образујући тример итд. у зависности од инкорпориране супстанце. Такав димер затим поново подлеже оксидацији до димер радикал-катјона. штампаним електронским колима. који касније прераста у тример радикал-катјон и на тај начин се образује полимерни ланац. -5- . Батерије са проводним полимерима имају потенцијал да задовоље растућу глад у области потрошачке електронике. синтезе проводних полимера се могу остварити хемијским и електрохемијским путем. Главна разлика између синтезе проводних полимера хемијским и електрохемијским путем јесте други корак. док хемијске синтезе махом спадају у кондензациону полимеризацију. Примена проводних полимера Одличне карактеристике проводних полимера и релативно једноставна и јефтина техника њиховог добијања чини их кандидатима од избора за разне примене од којих се нарочито истичу оне у електроници. 3. Код хемијске синтезе долази до спајања претходно формираног радикал-катјона са молекулом мономера и настаје димер радикал-катјон. Фаза терминације подразумева завршетак синтезе полимерног ланца. односно фаза пропагације. проводни полимери се истичу и на пољу израде сензора различитих типова који могу бити осетљиви на разне промене. суперкондензаторима. Проводни полимери се тако могу искористити за израду пуњивих батерија и на тај начин из употребе истиснути батерије са тешким металима попут кадмијума и живе које представљају велике загађиваче животне средине. током електрохемијске синтезе у простору око електроде настаје велики број радикал-катјона и већа је вероватноћа да се сударе два радикал-катјона него радикал-катјон са молекулом мономера.

али је таква батерија услед велике реактивности литијума изузетно корозивна.8-2. Обрнут процес. Батерије израђене од проводних полимера су такозване батерије спорог пражњења. Предност употребе литијума у батеријама је та што се могу добити високе волтаже (чак и преко 3 V) и високе густине енергије. Током пражњења батерије долази до миграције литијумових јона са аноде до катоде кроз одговарајући електролит (у чврстом или течном агрегатном стању). ниска цена.0 2. Перформансе неког типа батерије се оцењују на основу неколико параметара.2 Li/P(Py)ClO4 Li/полиазилен Ni/Cd Густина струје (mA/cm2) 91% 1.0 > 100 372 150 Li/P(Ac)ClO4 3.2 100 3. које су погодне за уређаје попут потрошачке електронике. Особине које их чине погодним за те сврхе су њихова мала тежина.5-3. некорозивна природа и компатибилност са органским течним и чврстим електролитима.3 297 90 50 до 100 Li/P(Py)BF4 2.860 300 око 97% LiC6(графит)/LiMnO2 3. подразумева транспорт литијумових јона на аноду и његову редукцију до металног литијума. али ништа мање и поли(рфенилен).1 Батерије Проводни полимери су нашли занимљиву примену на пољу пуњивих батерија за потрошачку електронику.0 95 81% 0.0 35 до 168 Li/V2O5-V6O13 3. углавном се истражује њихова примена као катодни материјал у литијумским пуњивим батеријама. број циклуса који се могу остварити. могућност израде батерија у широком опсегу облика и величина. Табела 2: Поређење перформанси неколико батерија [1] Тип батерије (анода/катода) Волтажа (V) Густина енергије (mWh/g) Специфични капацитет (mAh/g) Број циклуса Кулонска ефикасност (%) 1. Стога се приступило замени металног -6- . кулонска ефикасност и густина струје током пражњења. пуњење батерије. полиацетилен и политиофен.Савремене примене проводних полимера 3.5 Принцип рада литијумске пуњиве батерије је дат на слици 1. Иако могу имати улогу и катоде и аноде.1 > 200 120 97% 2.37 > 100 86 90% 0. Поређење перформанси неколико батерија је дато у табели 2.6 3. као што су волтажа или волтажа отвореног кола.8 298 90 91% 0. енергетска густина изражена у mWh/g. Од највећег значаја за поменуту примену проводних полимера су полианилин и полипирол.2 27 до 45 160 Pb/PbO2/H2SO4 1.8 < 20 Li/P(ANi)Trifl 2. специфични капацитет у mAh/g.

Оваква батерија има волтажу од 3. cis-полианилин као катоду и литијум-перхлорат у пропилен-карбонату у улози електролита [2-4]. односно њихових оксида или сулфида. Стабилност проводног полимера може бити нарушена уколико он дође у контакт са ваздухом или неким некомпатибилним течним електролитом. ове батерије показују и неколико недостатака. затим спонтано дедопирање уколико дође у контакт са супротним јонима из електролита што блокира пражњење батерије. Овакве батерије се називају литијумјонске батерије. Улогу катоде у овим батеријама имају метали попут ванадијума и молибдена.7 V и користи 6% допирани анилин. јер су управо ClO4.Савремене примене проводних полимера литијума литијумским интеркалатима (Lix-графит). На тај начин се избегава корозија услед велике реактивности литијума. Међутим. конкретно полианилином. Ово последње значи немогућност -7- . док се током пуњења он допира.јони одговорни за инкорпорацију у проводни полимер и пренос наелектрисања. Оваквим решењем се избегла потреба за миграцијом јона литијума ка катоди. има литијумску аноду. Слика 1: Принцип рада литијумске пуњиве батерије [1] Литијумска батерија са проводним полимером. као и ограниченост нивоа допирања за многе полимере. а течни електролит је замењен мање реактивним чврстим електролитом који показује одличну проводљивост на собној температури. лоша проводљивост полимера у његовом дедопираном стању. Током пражњења батерије долази до дедопирања проводног полимера.

што такође утиче на смањење батеријске ефикасности. оне могу дати читав спектар боја [5-9]. могу се израђивати у разним облицима и величинама и захваљујући одабиру неколико проводних полимера.2 LED диоде Диоде које емитују светлост (Light Emitting Diodes. Функција проводног полимера је повезана са особинама попут електролуминесценције. катода електролуминесцентни слој транспортни слој анода (танки слој индијум-оксида) супстрат од стакла Слика 2: Шема једне од првих LED диода са проводним полимером [1] -8- . Електролуминесценција је процес емисије светлости под дејством електричне струје. јефтине су. 3. фотолуминесценције и фото-индуковане апсорпције. што смањује њен специфични капацитет. LED диоде са проводним полимерима не захтевају високу волтажу. једна електрода мора бити светлосно пропустљива како би се електролуминесценција могла видети. Последњих неколико декада се интензивно израђују органске LED диоде које садрже материјале попут антрацена. што се може добити волтаметријским мерењем. Поред њих. међутим оно што ограничава њихову примену су високе волтаже неопходне за такве диоде и њихова ниска ефикасност. или скраћено LED) су још једна област примене проводних полимера. нафталена и пирена. Једна од првих LED диода код које је улогу емисионог слоја имао поли(фенилен-винилен) је добијена захваљујући унапређењу процеса синтезе поменутог полимера који се могао добити у недопираном стању које нема дефеката који би утицали на луминесценцију. На слици 2 је дата шема једне LED диоде са проводним полимером. неопходно је познавати и равнотежни редокс потенцијал. За разлику од њих. Таква диода се обично израђује од стакла са танким слојем индијум-оксида. Као што се може видети. али и чињеници да полимери могу да подлежу структурним променама полимерног ланца.Савремене примене проводних полимера инкорпорације супротних јона у полимер током пуњења батерије. Још један проблем је смањени дифузиони коефицијент јона неопходних за допирање/дедопирање приликом коришћења чврстог електролита. Пре примене проводног полимера у LED диодама је неопходно претходно окарактерисати све ове особине.

Приликом конструисања оваквих диода се мора водити рачуна о балансу убацивања електрона и шупљина у електроде како би се постигла максимална ефикасност и како би се што већи број њих искористио за стварање ексцитона. Кретање електрона постаје веома отежано уколико су присутне нечистоће попут кисеоника. тако да постоји неколико класа проводних полимера погодних за израду ових диода: o поли(фенилен-винилен) и његови деривати. Стога се термодинамичка радна функција контактне електроде мора поклапати са термодинамичком радном функцијом проводног полимера. а електрони у другу. 3. Много већи проблем је убацивање електрона. o деривати поли(тиенилен-винилена). o поли(3-алкил-тиофени). o полимери попут полипиридина и поли(пиридил-винилена) који су погодни за AC LED диоде. Та два наелектрисања се потом транспортују једно ка другом кроз проводни полимер где се спајају стварајући ексцитоне. o деривати поли(битиофена). односно у проводну траку друге електроде. Теоријски. због тога што је афинитет према електрону већине проводних полимера такође веома низак. на ефикасност оваквих диода утиче и мобилност електрона. За успешну примену проводних полимера у LED диодама неопходно је оптимизовати све ове услове како би се постигло да се електрон и шупљина сусретну управо унутар полимера. Поли(фенилен-винилен) је био први проводни полимер од ког је направљена LED диода. било који проводни полимер који дозвољава формирање синглетног ексцитона се може употребити у ове сврхе. управо због могућности његовог добијања у форми без дефеката.3 Сензори Од проводних полимера се могу израдити неколико типова сензора [10-16]. Део тих ексцитона се потом распада емитујући при том светлост одређене таласне дужине која одговара енергији енергетског процепа проводног полимера. -9- . Поред различитих ефикасности што се тиче убацивања електрона и шупљина.Савремене примене проводних полимера LED диоде раде на принципу двоструког убацивања наелектрисања. o потенциометријски. Шупљине се убацују у једну електроду у њену валентну траку. У пракси је ово мало другачије јер није могуће добијање бездефектне структуре сваког полимера. o поли(р-фенилен). Већина проводних полимера који се користе у ове сврхе имају мали јонизациони потенцијал тако да им убацивање шупљине не представља проблем. међу којима су: o кондуктометријски. јер једино тада долази до успешног стварања ексцитона.

Овај модел сензора се најбоље може објаснити на примеру сензора осетљивог на присуство глукозе [10]. Поред овога. постоје и сензори на радиофреквентним антенама прекривеним проводним полимерима који реагују на екстерне радиофреквентне сметње. 3. јер дати ензим реагује искључиво са глукозом док са другим шећерима реакција изостаје. Сензор је израђен од платинске електроде на коју је нанет слој полианилина у који је инкорпориран ензим оксидаза глукозе. SO2 и MeOH. У присуству глукозе долази до реакције са ензимом. pH сензори. Сензор показује линеарно повећање проводљивости до концентрације глукозе од 10 mmol/dm3. Тако су Елис и сарадници конструисали ултраосетљиви сензор за . Истраживачи у неколико водећих хемијских лабораторија интензивно испитују сензоре за детекцију гасова и пара као што су NO2. Селективност оваквих сензора је постигнута управо ензимом. На тај начин би контролно лице могло једноставно да дође до информације да ли је садржај кутије оштећен или не без потребе да отвара исту.3. Поред сензора осетљивог на глукозу. гравиметријски. израђен је и сензор осетљив на влагу направљен од композита поли(о-фенилен-диамина) и поливинил-алкохола. ствара се лактон који спонтано хидролизује у глуконску киселину што мења киселост средине. Полимер се на сензор наноси у дедопираном стању и у присуству гаса се допира што утиче на повећање проводљивости. Тако израђене антене реагују на читав низ фактора. Композит је припремљен у диметилсулфоксиду и депонован на електроду од платине и ради исто по принципу допирања водоничним јонима. те се улажу напори да се она унапреди путем примене алгоритама на очитане податке.1 Кондуктометријски сензори Кондуктометријски сензори се заснивају на принципу да проводни полимер мења своју проводљивост чак за неколико редова величине са допирањем. Од проводних полимера који се користе у ове сврхе се истичу полипирол. I2. док истовремено промена концентрације водоникових јона утиче на допирање полианилина што се очитава као повећана проводност међу електродама. оптички. Сензор показује линеарни однос проводљивости и релативне влажности у опсегу од 5 до 100%.10 - . волтаметријски. сензори на бази инкорпорираног рецептора.Савремене примене проводних полимера o o o o o o амперометријски. попут влажности и нивоа кисеоника и имају потенцијалну примену у кутијама са осетљивим или лако кварљивим предметима. Недостатак оваквих сензора је њихова мала селективност. полианилин и поли(N-метилпирол). а допирање је повезано са присуством аналита.

Оваквим сензорима је могуће постићи квалитативну и квантитативну детекцију ДНК и РНК аналога.2 Потенциометријски сензори Високоосетљиви сензори ове класе се праве тако што се током електрополимеризације у полимер инкорпорира селективни рецептор (ензим на пример) те се потом прати промена особина проводног полимера. уридин-трифосфата. поли(уридинске киселине) и одговарајућих рецептора за секвенце нуклеотида који су инкорпорирани у полипирол током електрополимеризације. овим су остварена само делимична побољшања. Међутим. поли(аденилинске киселине).Савремене примене проводних полимера хидразин [17]. У полипиролни филм је убачена алкохол-дехидрогеназа и редокс .3 Амперометријски сензори Глукоза се показала погодним и за израду амперометријских сензора са проводним полимерима. тако да се и даље улажу напори да се проблем реши у потпуности.3. реда величине неколико минута. Овај сензор има недостатак јер се полипирол брзо деградира под дејством водоник-пероксида који настаје деловањем ензима. као што је потенцијал отвореног кола или проводљивост.јонима из NOPF6. 3. Недостатак сензора је споро време одговора. Хидразин и монометилхидразин се детектују када пролазе преко сензора и тако реагују са недопираним P(3HT) филмом. Други пример је сензор начињен од рецептора аденозин-трифосфата. који је иначе веома токсичан а има примену као ракетно гориво и као маскирајући агенс код бојевих отрова. Недостатак оваквог сензора је његова нереверзибилност. Управо да би се овај недостатак превазишао употребљава се фероцен-карбоксилат.11 - . Сличан принцип инкорпорације ензима у полимер је примењен и у сензорима осетљивим на алкохол. Код овог сензора се на микроелектроду од злата нанесену на супстрат од кварца нанесе танак слој поли(3-хексил-Т) (P(3HT)) који је делимично допиран PF6. 3. који се заједно са ензимом инкорпорира у полимер током његове електрополимеризације.3. као и његовом оксидацијом под дејством примењеног потенцијала. Већ описани такав сензор је сензор осетљив на глукозу. Овакви кластери су у стању да апсорбују HCN и на тај начин проузрокују промену у потенцијалу отвореног кола за полианилински филм. Сензор осетљив на цијановодоник се састоји од полианилина на супстрату од платине са инкорпорираним солима живе и сребра који са полимером образују кластере. Један такав сензор је израђен од полипиролног филма у који је инкорпорирана оксидаза глукозе заједно са фероцен-карбоксилатом који има улогу посредника у електронском трансферу. Сензор се претходно мора искалибрисати и то се најчешће ради са растворима глукозе концентрација од 0 до 20 mmol/dm3.

Заштита од електромагнетног зрачења која је неопходна у потрошачкој и комерцијалној електроници се креће у опсегу од 30 до 200 μV/m а то се постиже распршивањем метала и стварањем превлаке. а то су метод ES 7-83 Америчког друштва за тестирање и материјале и MIL-STD462 Америчке војске.12 - . а за микроталасну апсорпцију и RCS фреквенције се бирају на основу војног значаја.4 Заштите од електромагнетног зрачења и статичког електрицитета Технологија која спаја микроталасе са проводљивошћу проводних полимера обухвата примене полимера за различите сврхе попут заштите од електромагнетних импулса (EMI) проводне превлаке и композите за елиминацију електростатичког наелектрисања (ESD). Постоје два разрађена метода за проверу ефикасности заштите од електромагнетног зрачења. За заштиту од електромагнетних импулса фреквенцијски опсег се креће у области од 1 kHz до 1 GHz. Међутим. На тај начин се избегава релативно скуп корак стварања металне превлаке на њима. 3.4. Поред поменутих метода могу се користити и техника пертурбације шупљине и техника анализе мреже. . До сада су испитани спојеви проводних полимера са термопластичним материјалима као што су поливинилхлорид (PVC). пасивне апсорбере микроталасног зрачења за смањење радарског пресека (RCS) и динамичку микроталасну апсорпцију и RCS контролу. високопроводни полимери имају много већу компатибилност са датим пластичним материјалима него што је имају метали. Током тестова се најчешће користе фреквенције од 1 kHz до 1 GHz. те се они могу инкорпорирати у таква кућишта током њихове израде.Савремене примене проводних полимера боја медола плава. акрилонитрил-бутадиен-стирен (ABS). полиметил-метакрилат (PMMA) и полиетилен-терефталат (PET). направљен је и сензор за галактозу који има ензим оксидаза галактозе у полипиролу и чији је амперометријски одговор линеаран у опсегу концентрација галактозе од 0 до 10 mmol/dm3. 3. на пример цинк се распршује на термопластична кућишта електронских компонената. Поред овога. Из тог разлога се интензивно испитује начин на који се могу спојити проводни полимери и непроводни полимерни матрикс.1 Заштита од електромагнетног зрачења (EMI) Једна од првих области потенцијалне примене проводних полимера је била управо примена као заштита од електромагнетног зрачења [18-24].

Данас су у употреби пластике испуњене карбон-црним или су прекривене кохезивном непроводном бојом. полиацетилен cis-(CHI 0-045)x (цртицe) и полиацетилен trans-(CHI 0-045)x (тачке).13 - . Постоје .2 Заштита од електростатичког наелектрисања Заштита од електростатичког наелектрисања се тренутно користи у широком спектру за паковање разних електронских компонената. Уколико се проводни полимер инкорпорира у такву пластику може испољити бројне предности попут већег односа проводности и тежине.4. ниже цене производње и лакшег добијања [25-27].Савремене примене проводних полимера Слика 3: а) Фреквенцијска зависност од ефикасности заштите за 6.25 mm танак слој полимера PBT (пуна линија). b) Фреквенцијска зависност од ефикасности заштите за 6. с) Фреквенцијска зависност од ефикасности заштите и рефлекциони фактор за два угла учесталости за четворослојни апсорбер од полиацетилен cis-(CHI 0-8)x и PBT 3.25 mm танак слој полимера полиацетилен cis-(CHI 08)x при нормалној учесталости. Још једна примена проводних полимера би била замена металне плетенице (најшешће од алуминијума) која се ставља у каблове проводним полимером у сврху заштите.

BASF. Описан је поступак добијања термопластика од поливинил-хлорида.3 Апсорбери микроталасног зрачења за смањење радарског пресека (RCS) Процена у којој мери неки материјал може да апсорбује микроталасно зрачење је дата релацијом tan δ = ζ/(ωεε0) = ε’’ε’ где су ε. Резултати мерења зависности tan(δ) на микроталасној фреквенцији од 6. нарочито на повећану влажност ваздуха. његов реални садржај. ε'.4. ове превлаке су веома осетљиве на услове средине. су успешно направили антистатички проводни филм заснован на пресвлаци од полипирола. Такви филмови се додатно одликују још и отпорношћу према влази. респективно. Једна од предуслова који потенцијална превлака мора да задовољи је да буде транспарентна у видљивој области. сложена пермитивност слободног простора и проводљивост узорка на одређеној фреквенцији ω. .5 GHz су дати на слици 4. 30]. Међутим. сложена пермитивност узорка.14 - . проводној форми. Фотографски филмови већ користе превлаке са проводним честицама или јонизабилним групама како би решили проблем сакупљања прашине на њима. поликарбонати и PETG. Проводни полимери који су преузели улогу ових превлака су полианилин и полиизотианафтен (P(ITN)) који се одликују знатном транспарентношћу у својој оксидованој. његов имагинарни садржај.Савремене примене проводних полимера одређени мање-више успешни покушаји да улогу те плетенице преузму полимери полиетилен и полипропилен испуњени угљеничним честицама. ε''. Још једна од потенцијалних примена проводних полимера у ове сврхе је примена на фотографским филмовима [29. Полианилин се успешно може за ове сврхе мешати и са полимерима као што су PET. 3. најлона и полиметил-метакрилата са полианилином где су постигнуте проводности од 10 до 20 S/cm [28]. ε0 и ζ. Истраживачи у Баденској фабрици анилина и соде.

o на основу састава: уређаји са течним или чврстим електролитом. као и конструкцијом различитих конфигурација могу се добити апсорбери како за микроталасно тако и за инфрацрвено зрачење [31-34]. представља промену боје материјала под дејством примењеног потенцијала.15 - . o на основу броја електрода: троелектродни и двоелектродни уређаји. микроталасни.Савремене примене проводних полимера Слика 4: Зависност tan(δ) од температуре на микроталасној фреквенцији од 6. појава која је уобичајена за проводне полимере [35]. Употребом различитих проводних полимера. кумулативни и рефлексиони. Управо је ова појава искоришћена за израду електрохромних уређаја који имају танке филмове проводног полимера на себи и који се могу сврстати у неколико класа: o на основу начина рада: трансмисиони. Укључују коришћење металних решетки заједно са полимерима попут тефлона на који је нанет слој неког проводног полимера. IR област. Због своје примене у војне сврхе махом остају непознате широј јавности. o на основу спектралног региона: блиска UV.5 Електрохромни уређаји Електрохромизам. 3. широкоспектрални. .видљива област.5 GHz за четворослој од емералдин-хидрохлорида [1] Током последњих година се врше испитивања динамичких микроталасних апсорбера. односно њено слабљење. Тај проводни полимер прелази из свог проводног у непроводно стање и узрокује модулисање микроталасне апсорпције.

Пример за рефлексиони уређај. Још једна њихова предност је могућност израде флексибилних . Ово је утрло пут њиховој примени у екранима са равном плочом.Савремене примене проводних полимера Најчешћи вид електрохромних уређаја су трансмисиони код којих светлост пролази кроз уређај до посматрача (слика 5). Полимери се могу израдити у виду танких филмова коришћењем једноставне и јефтине технологије.светло плав (позитиван потенцијал) Једна од предности употребе проводних полимера над течним кристалима јесте већи опсег боја које се могу добити што елиминише потребу за филтерима. тањем профилу.16 - . али су им боје нејасније и промене су знатно спорије. код ког се светлост рефлектује од уређаја ка посматрачу. Поред овога. o полипирол: светло жут (негативни потенцијал) . мањој тежини и огромном броју боја који се на њима може добити.тамно плав до црн (позитиван потенцијал) o поли(3-метилтиофен): светло наранџаст или црвен (негативни потенцијал) танмо плав (позитиван потенцијал) o поли(изотианафтен): тамно плав до црн (негативни потенцијал) . неограниченим угловима гледања. те се могу добити пикселизовани дисплеји са једном плочом. што води уштеди енергије. као и оне старије са катодном цеви. Пример за овакве уређаје је електрохромни прозор. али су овакви уређаји подложнији деградацији и осетљиви су на радне услове и температуру. Предности течних електролита су јасније боје и бржа промена услед веће проводљивости и јонске покретљивости. дисплеји са полимерима који емитују светлост постижу већу бистрину слике и при мањем напону. позитиван потенцијал). али и недостатке. је равни дисплеј.тамно-зелено-плава (оксидовано стање. уређаји са чврстим електролитима су издржљивији. У електрохромним уређајима се могу наћи течни или чврсти електролити. бржем освежавању слике.LCD. негативни потенцијал) зелена (интермедијерно стање) . За разлику од њих. Њихова предност у односу на ове потоње се огледа у повећаној јасноћи. Слика 5: Шема типичног трансмисионог електрохромног уређаја Типичне промене боја за неке од проводних полимера су: o полианилин: скоро безбојна (редуковано стање. од којих и једни и други имају одређене предности. соларним панелима и оптичким појачалима [36-38]. Дисплеји базирани на светлосно-емитујућим полимерима су највероватнији кандидати да замене дисплеје са течним кристалима .

7 Мембране Свестраност примене проводних полимера се огледа и у чињеници да се они могу веома успешно употребити као мембране [42]. што је нарочито интересантно за примене где се електронски дисплеји криве. 3. као што је допамин. као што је случај на шоферским таблама аутомобила. Једна од занимљивих примена проводних полимера је и примена за циљано достављање лекова у организму. Полианилин се у облику емералдина може искористити за израду мембране за раздвајање индустријски важних гасова [43]. CO2/CH4 и O2/N2 и њихови фактори раздвајања су дати у табели 3. Овако израђена електрода може послужити да селективно отпушта ензиме под дејством примењеног потенцијала. Слично овоме. физисорпцији.Савремене примене проводних полимера електронских кола. док се стварна каталитичка улога препушта имобилизованим врстама. Мембране израђене од оваквих полимера показују одличну моћ раздвајања молекула на основу величине. Тако на пример. Допант може бити анјонски. односно дедопирањем.17 - . могуће је израдити пептиде имобилисане у полипиролу који селективно везују одређене ензиме. У овом случају допант је сам лек који се инкорпорира у полимер током електрополимеризације. He/N2. Битна карактеристика мембрана од проводних полимера је што оне могу бити динамичке и особине им се могу контролисати in situ допирањем. Пермеабилност гасова и њихова ефикасност раздвајања се могу једноставно контролисати допирањем или дедопирањем полианилина. односно ослобађање лека. хемисорпцији. електростатичким и хидрофилним/хидрофобним интеракцијама. док је раздвајање кисеоника од азота засновано на различитим растворљивостима ова два молекула. као и афинитет који се заснива на факторима попут растворљивости. Испитани су неки од парова гасова. или катјонски. могуће је електрополимеризовати кобалт-тетрафенилпорфирин који садржи пирол (Co(TPP)) који касније може послужити за хетерогену катализу. На основу разлике у величинама честица је уз помоћ проводних полимера могуће раздвојити водоник од метана. . као што су H2/N2. 3. а до дедопирања долази под дејством примењеног потенцијала. где уствари улогу катализатора има кобалт а не проводни полимер. попут глутамата или фенотиазина. Једна од потешкоћа коју је неопходно савладати је нежељено спонтано дедопирање. Каталитичка својства кобалта се могу лако контролисати електрохемијски.6 Катализатори Када се говори о проводним полимерима у улози катализатора [38-41] првенствено се сматра њихова улога као имобилишући медијум и проводник електрона на електроди.

приступа се увођењу супституената у ланац полимера. Друга негативна карактеристика допираних полимера је што је наелектрисан ланац полимера јаче подложан утицајима средине.18 - . те се мора водити рачуна да се он заштити од овог утицаја. Веома чест је случај да је допиран полимер нерастворан како у органским растварачима тако и у води. Како би се растворљивост проводних полимера побољшала. Ограничења примене проводних полимера Будући да већина проводних полимера захтева оксидативно допирање.Савремене примене проводних полимера Табела 3: Фактори раздвајања неких од индустријски важних гасова на различитим мембранама [43] Пар гасова Полианилин Поли(трихлорофлуороетилен) Нитрат целулозе Полиимид 3590 313 H2/N2 53 16 O2/N2 4075 2200 He/N2 336 60 CO2/CH4 4. Ова нерастворљивост полимера ограничава његово манипулисање. Делимично решење овог проблема је израда дисперзије проводних полимера која олакшава манипулацију овим материјалима. . веома су значајне особине тако допираног полимера. нарочито испољава нестабилност према влажном ваздуху. што компликује процес синтезе и самим тим утиче на цену.

нешкодљивошћу према животној средини и сл. испитује се могућност употребе проводних полимера и у другим паметним материјалима. Ово је одлична основа да се они употребе за израду пуњивих батерија. односно прозора који пропуштају различиту количину светлости. док се истражују и биокомпатибилни проводни полимери који једног дана могу послужити за израду вештачких нерава.19 - . Поред паметних прозора. Занимљива је примена ових материјала за израду тзв. антистатичких превлака. .Савремене примене проводних полимера 5. који су махом повезани са стабилношћу и методама производње ових материјала. разних сензора. где се под тим појмом подразумевају материјали који испољавају одређену реакцију на стимулансе у окружењу и сагласно тим променама активирају своју функцију. једноставношћу израде. Закључак Проводни полимери представљају обећавајућу класу молекула који се одликују малим тежинама. могућношћу израде у жељеним облицима и величинама. паметних прозора. LED диода. ниском ценом. Без сумње је да су проводни полимери занимљива и узбудљива област истраживања која је доказана бројним примерима њихове примене. Обим тих примена ће се сигурно повећати када се превазиђу неки технички проблеми. танких дисплеја и још много других електронских компонената. што се заснива на особинама проводних полимера као што су електрохромизам и термохромизам. У току је истраживање које има потенцијал да утре пут примени проводних полимера за соларне панеле. превлака за заштиту од електромагнетног зрачења.

J. 39. 477-479. 1994 [20] J. MacDiarmid. 16. K. Electroanalysis. Bradley. [6] D. 1999 . 2007 [12] J. D. Tang. G. 2008 [15] O. Journal of American Chemical Society. Gymer. Electroanalysis. M. Applied Physics Letters. Journal of Materials Science. 1987 [5] G. Burns. Klavetter. R. Roznyatovskaya. Bobacka. Salaneck. Analytical Chemistry. 216. Synthetic Metals. L. Journal of Power Sources. A. 11. 2001 [4] S. R. 12214-12215. Analytica Chimica Acta. Marsella. T. 2. R. Braun. 614. R. N. Swager. Polymers for Advanced Technologies. Faraday Transactions 1: Physical Chemistry in Condensed Phases. Fundamentals and Applications: a practical approach. L. G. Mirsky. H. J. Brown. A. Thin Solid Films. Bai. L. M. Foulds. Ivaska. B. D. T. Joo. N. 344-351. M.Cai. Burroughes. 1992 [8] J. F. C. W. Journal of the Chemical Society. Taguchi. 1986 [11] H. 817-822. Heeger. 1259-1264. F. Grande. M. 1991 [7] D. 347. Tanaka. Nature. 19-24. Chandrasekhar. Lange. Gustafsson. Z. Friend. R. 7. 397. Geng. Lewenstam. Marks. A. A. Kluwer Academic Publishers. Colaneri. 115. Nature Matherials. 68. D. 1999 [10] N. R. Sensors. 2003 [17] D. C. H. D. Mackay. N. J. Reviews of Modern Physics. 1-26. 357. Литература [1] P. 96-98. J. J. Shi.128.Савремене примене проводних полимера 6. P. Wang. B. 1999 [2] Z. J. C. Josowicz. 1993 [14] U. J. Holmes. X. 249-252. L. Sadik. V. 1999 [16] J. Holmes. Janata. A. H. A. 15. Pomposo. C. N. Nature. 1982-1984. Bradley. J. Bernstein. 539-541. D. 107-111. Jing. 1992. A. 121. H. 58. 2003 [13] M. Heeger. 2005 [19] J. LoÈgdlund. Dos Santos. 2. Cao. 701-712. Zakin. A. R. G. 267-307. Nature. Epstein. C. A. A. 366-374. 73. V. Braun. Taliani. Rubner. Heeger. 20. Friend. 2004 [3] A. Ellis. 839-844. 4001-4003. Burroughes. A. 1990 [9] R. 2278-2280. A. M. Rodriguez. BreÂdas. Conducting polymers. 1996 [18] Y. Applied Physics Letters. M. H. Marks. M. Y. Lowe.20 - . Treacy. S. R. 65. M. W. 82.

Chemistry of Matherials. 882-889. Reynolds. R. Chemistry of Matherials. J. 1675-1683. Jousse. 2000 [42] H. A. Swager. 129. Synthetic Methals. 1992 [23] S. 1995 [30] L. Reiss. R. L. 1999 [40] V. R. Reynolds. Reynolds. Mattes. K. 12. S. 1999 [29] F. Y. Koul. B. W. H. Kong. W. 2000 [31] L. P. S. Lee. S. Advanced Matherials. Muys. 115-120. R. 50. C. J. C. Casalbore/Miceli. G. H. B. Naishadham. 126. E. 1999 [39] A. Beard. T. 107. Polymer. T. C. Olmedo. Dhawan. E. Synthetic Metals.21 - . 5. 1151-1154. American Chemical Society. Clout. 1994 [33] M. De Paoli. 872-874. R. Dhawan. N. G. M. R. Polyanilines: Progress in Processing and Application. 481494. Venkatachalam. 39. 29832991. Hourquebie. 1999 [35] K. A. J. 265-272. 2005 [41] R. Kim. Advanced Matherials. J. K. 12. W. Journal of Applied Polymer Science. F. L. Hyodo. Kingsborough. Kim. 2001 [26] S. B. Joo. 88. Joo. J. Mattes. K. R. Sotzing. R. Electrochimica Acta. Science. Mattes. J. S. 8. Lee. B. 252. A. 2000 [25] M. 105. K. 1994 [36] G. Kaner. J. S. J. M. Reddinger. Dhawan. Jeong. Kaynak. 1996 [38] M. 57-75. G. Girotto. K. 1992 [28] V. G. Chandrasekhar. 808-811. K. Anderson. Groenendaal. Synthetic Metals. IBM Journal of Research and Development. A. P. Advanced Matherials. 373-377. Jonas. 1993 [32] A. 41. Macromolecular Symposia. Song. 1991 [34] P. Angelopopulos. Byun. L. Synthetic Metals. W. V. A. Freitag. Colaneri. 233-239. 1999 [44] M. K. Gazzoti. 45. H. 1333-1334. Barsukov. R. Trivedi. Katashinskii. Kim. Jonas. H. Khomenko. 1996 [37] S. S. 169-173. 1091-1096. 1412-1415. Schacklette. 2000 [24]J. Synthetic Metals. Reiss. Instrumentations and Measurements. 261-267. 41. 100. 2002 [22] N. Lee. 269-278. Y. R. 102. Sotzing. Mohan. D. A. 44. F. G. 9305-9310. J.Савремене примене проводних полимера [21] M. Singh. Sapp. K. Kulkarni. R. Electrochimica Acta. S. Anderson. S. 41. Y. 75-83. S. Krafft. Journal of Applied Physics. 54. F. Unsworth. B. Wang. 513-519. 1999 . R. Electrochimica Acta. Journal of Matherials Chemisrty. Chandra. 10. Kaner. Synthetic Matherials. 8. 291-297. 2002 [27] D. Malinauskas. Pielartzik. B. H. Z.

Савремене примене проводних полимера .22 - .