You are on page 1of 12

TROUGAO

Sanja Nikoli´ 193/03 c

Za njega se misli da je uz pomo´ teoreme o sliˇnosti trouglova izmerio Keopsovu piramidu.npr: Iz taˇke van prave moˇe se konstruisati najviˇe jedna normala na c c z s pravu.krugu.koristile c mnoga znanja o trouglu.CA.kvadratu itd.A1 C1 s z sl.AB tada su srednje linije trougla duˇi A1 B1 .3 1 .Egip´ana. Talesu se pripisuje dokaz teoreme o jednakosti pravih uglova. Saznanja o trouglovima su usavrˇavana vekovima i primenjivana s u praksi.Razna svojstva z su od osnovnog znaˇaja u geomeriji jer iz njih proizilaze mnoge geometrijske c ˇinjenice.2 gde je A1 srediˇte stranice BC. Na sl. Ako su A1 . Tako je nastala i deduktivna metoda koja dokazuje svako ovo s tvrdenje. Ova reˇ potiˇe joˇ iz drevnih vremena.C1 z c s srediˇta stranica BC. Visina s s trougla je duˇ ˇiji su krajevi jedno teme i podnoˇje normala povuˇene iz tog z c z c temena na naspramnu stranicu.B1 .je teˇiˇna linija iz z s zs temena A oznacena sa ta . Trougao je jedna od najvaˇnijih geometrijskih figura. Od svih duˇi koje spajaju neku taˇku van prave sa taˇkom na toj pravoj z c c najkra´a je duˇ na normali.kupe itd. Trougao z ima tri visine. Kasnije su c c Grci od Egip´ana i Vavilonaca preuzeli geometrijska saznanja i poceli da ih c usavrˇavaju.B1 C1 . Duˇ AA1 na sl. trouc c glove kocke.Vavilonaca i drugih. Srednja c zs z linija je duˇ ˇiji su krajevi srediiˇta dveju stranica trogla. Prema nekim pisanim dokumentima reˇ geometrija je nastala u Egiptu i znaˇila zemljomerstvo. Mnogi fizozofi su koristili matematiku i primenjivali u svojoj filozofiji. I iz temena B i C mogu se povu´i teˇiˇne duˇi.koja i nosi njegov naziv. c c Tu je i Pitagora dokazao svoju teoremu o pravouglom trouglu.UVOD Danas kada spomenemo reˇ geometrija ona nas asocira na taˇke prave.1 duˇ hc je visina na stranicu AB. Znamo da su c c s najstarije civilizacije drevnih Sumerana. Za bilo koje tri nekolinearne taˇke postoji kruˇnica c z c z odredena tim taˇkama. c ˇ VAZNI ELEMENTI TROUGLA Ugao naporedan unutraˇnjem uglu trougla je spoljaˇnji ugao α1 .

zs s a ortocentar je teme pravouglog trougla . Preseˇna taˇka teˇiˇnih duˇi u trouglu . To su: 1. sl. Preseˇna s c taˇka simetrala stranica koja je centar opisanog kruga u trouglu.BO. Dakle od duˇi AO. Kod jednakokrakog trougla su na visini koja odgovara osnovici.3 ˇ ˇ ZNACAJNE TACKE TROUGLA Svaki trougao ima ˇetiri znaˇajne taˇke. Primer: Dokazati da je centar upisanog kruga u c trouglu najbliˇi temenu najve´eg ugla. z c Neka je u trouglu ABC taˇka O centar upisanog kruga i α c β γ.C C A1 hc A B C A B B1 A1 A B Slika:1.CO najkra´a duz AO.4 2 . Preseˇna taˇka simetrla c c c c c untraˇnjih ugova trougla koja je centar upisanog kruga u trouglu (O) 2. trougao ABC prevodi na trougao A1 B1 C1 . c c c zs z teˇiˇte (T) Kod pravouglog trougla centar opisanog kruga je srediˇte hipotenuze.ortocentar (H) 4. U OA a u trouglu AOB je α > β pa je trouglu AOC je α > γ pa je OC 2 2 2 2 BO AO. Kod jednakostarniˇnog trougla postoji samo jedna taˇka koju nazivamo centrom c c jednakostraniˇnog trougla.2. z c PODUDARNOST TROUGLOVA Dva trougla su podudaran ako postoji izometrija koja npr. Kod oˇtrog trougla sve ove ˇetiri taˇke s c c su u trouglu. Preseˇna c c taˇka visina trougla . 3.

sa one strane prave A1 B1 sa koje je taˇka C1 . c △ ABC ∼ △ A1 B1 C1 ⇔ a = a1 ∧ b = b1 ∧ c = c1 = DOKAZ Neka su ABC i A1 B1 C1 trouglovi kod kojih je AB = A1 B1 . STAV SSS Dva trougla su podudarna ako i samo ako su stranice jednog trougla jednake odgovaraju´im stranicama drugog.C.C b a b1 C1 a1 A c B A1 c1 B1 Slika:4 Da bi se dokazala podudarnost dva trougla .AC = A1 C1 . Prema tome postoji izometrija i ravni tj.) i c (A1 B1 C1 ) dve trojke o kojima govori teorema 2.nije potrebno dokazivati jednakost svih stranica i svih uglova.postoji izometrija koja △ ABC prevodi na △ A1 B1 C1 ˇto znaˇi da su s c ta dva trougla prema teoremi 3 podudarna.pa su (A.BC = B1 C1 .5 c c Kako je ve´ AC = A1 C1 .postoji jedna taˇka C′ takva da je AC = A1 C′ i BC = B1 C′ sl. 3 .B. BC = B1 C1 sledi da je C′ = C1 . Prema teoremi 1 u ravni △ A1 B1 C1 .

A. Zdog jednakosti ovih uglova postoji izometrija . ∢BAC = ∢B1 A1 C1 .C i A1 .B1 . = STAV USU Dva trogla su podudarna ako i samo ako imaju jednaku po jednu stranicu i oba odgovaraju´a ugla nalegla na tu stranicu: c △ ABC ∼ △ A1 B1 C1 ⇔ c = c1 ∧ α = α1 ∧ β = β1 = STAV SSU Dva trougla su podudarna ako i samo ako su dva dve stranice i ugao naspram jedne od njih u jednom touglu jednaki sa dve odgovaraju´e i uglom u drugom c trouglu a uglovi naspram druge stranice su iste vrste (oba oˇtra ili oba tupa): s △ ABC ∼ △ A1 B1 C1 ⇔ a = a1 ∧ b = b1 ∧ α = α1 = Primena stavova o podudarnosti trouglova Primer Dokazati da je △ ABC podudaran △ A1 B1 C1 ako je b = b1 ∧ c = c1 i tc = tc1 sl6 4 .B.C C1 A B A1 B1 Slika:5 STAV SUS Dva trougla su podudarna ako i samo ako su dve stranice jednog trougla i ugao zahva´en njima jednaki odgovaraju´im stranicama i uglu drugog ugla: c c △ ABC ∼ △ A1 B1 C1 ⇔ b = b1 ∧ c = c1 ∧ α = α1 = DOKAZ Neka je AC = A1 C1 .C1 trojke tacaka takvih da je i BC = B1 C1 .koja prevodi a na a1 . iα = α1 tj. Zbog toga sledi da je △ ABC ∼ △ A1 B1 C1 .AB = A1 B1 . Kako je AC = A1 C1 i AB = A1 B1 to su prema teoremi 4.

pa kako je CM=CM ti su trouglovi (ACM i BCM) podudarni po stavu SSS. odatle je ∢ABC = ∢BAC.osim toga ovi uglovi su naoredni i po definiciji oni su pravi pa je duz CM i visina. Po predpostavci da je AM=BM. z ˇ VAZNE TEOREME O TROUGLU U trouglu . Teˇiˇna linija koja odgovara osnovici jednakokrakog trougla istovremeno zs predstavlja visinu na osnovici i simetrlu ugla kod vrha. DOKAZ Neka je CM teˇiˇna linija jednakokrkog trougla ABC. Taˇke D i D1 su srediste strannica AB i A1 B1 pa su duˇi AD i A1 D1 jednake c z polovinama stranica c i c1 . Neka je trougao ABC trougao u kojem je AC=BC . c = c1 i a = a1 pa su oni podudarni na osnovu stava SUS. Dakle. Uoˇimo trouglove ACD zs c i A1 C1 D1 za ova dva trougla: AC = A1 C1 i CD = C1 D1 (po predpostavci). Odavde sledi da je a = a1 pa tada za trouglove ABC i A1 B1 C1 vaˇi : b=b.C b b1 C1 tc D B A1 tc D1 B1 A Slika:6 Neka su jednake teˇiˇne linije CD = tc i C1 D1 = tc1 . Simetale ugla naspram osnovice jednakokrakog trougla normalna je na osnovicu 5 . Takav trougao se naziva jednakokraki. Otuda sledi da je ∢ACM = ∢BCM .naspram jednakih stranica nalaze se jedanki uglovi i obrnuto naspram jednakih uglova nalaze se jednake stranice. u koje je zs AC=BC.trouglovi ACD i A1 C1 D1 su podudarni na osnovu stava SSS.pa je prava CM simetrala ∢ACB.

Neka je S srediˇte c s duˇi AB sl.na osnovu stava SUS. 6 .tad je AM=BM.7 teda je po definiciji AS=BC. Iz podudarnosti ovih trouglova po definiciji je i AM=BM.Primer: C A M B Slika:7 Ako je M bilo koja taˇka simetrle s duzi AB. a ∢ASM i ∢BSM z podudarni. Kako je SM=SM.

Ugao APC jednak je uglu β. Oˇtri s s s uglovi pravouglog trougla su komplementni . Svaki trougao moˇe s z imati jedan tup ugao . c 7 .tako da je CD=b. ako i samo ako je naspramni ugao α > β.C p P A B Slika:8 Spoljaˇnji ugao trougla jednak je zbiru dva nesusedna unutraˇnja ugla.paralelnu stranicu BC i na njoj i izaberemo proizvoljnu taˇku P. Zbir unutraˇnjih uglova proizvoljnog trougla jednak je opruˇenom uglu(180o ) s z α + β + γ = α + α1 = 180o Zbir spoljaˇnjih ugova trougla jednak je punom uglu. Sa c oznacimo pravu c AB.γ unutraˇnji uglovi trougla ACB i neka je α1 .60o Jednakokraki pravougli trougao ima oˇtre uglove od 45o Stranica s a △ ABC ve´a je od stranice b. s s Neka su α.8.i najviˇe jedan prav a druga dva su oˇtri uglovi. Ako c je a > b. Uglovi jednakostraniˇnog trougla c su svi isti .odredimo na strnaici taˇku D. kao saglasan a ∢CAP jednak je uglu γ kao i naizmeniˇan.spoljasnji ugao s naporedan uglu α sl.β. Prema tome c ∢α1 = ∢β + ∢γ. Ugao α1 jednak je zbiru ∢CAP i ∢AP C. U uglu α1 konstruisimo jednu polupravu Ap .

9 Teˇiˇne linije trougla seku se u jednoj taˇki . Zbog b < a . tacka D je izmedu B i C pa je krak AD ∢CAD u α uglu.teˇiˇtu tougla. zs s Teorema o zbiru i razlici dveju stranica trougla.te je α > γ ali u trouglu ACD ugao γ je spoljaˇnji pa je γ > β. Prave kojima pripadaju visine trougla seku se u jednoj taˇki .konacno iz α > γ i γ > β sledi da je s ∢α > ∢β sl. ˇ SLICNOST TROUGLOVA Kod sliˇnih trouglova odgovaraju´i uglovi su jednaki a odgovaraju´e stranice c c c proporcionalne: △ ABC ∽ △ A1 B1 C1 ⇒ α = α1 . Centar upisane kruˇnice je taˇka preseka simetrala unz z c utraˇnjih uglova a polupreˇnik je jednak odstojanju srediˇta od ma koje stranice s c s trougla. c s Simetrale unutraˇnjih uglova trougla seku se u jednoj taˇki. 8 . Dakle oko svakog trougla c moˇe se opisati kruˇnica. U svaki trougao se s c moze upisati kruˇnica.koja se c naziva ortocentar. Duˇina dela zs c zs z teˇiˇne linije od teˇiˇta do temena dva puta je ve´a od duˇine dela te linije od zs zs c z teˇiˇta do srediˇta naspramne stranice . c Simetrale stranica trougla seku se u jednoj taˇki. U svakom trouglu je ma koja stranica manja od zbira ostalih dveju stranica ve´a od razlike ostalih dveju stranica.A b B D b C Slika:9 Trougao ACD je jednakokraki pa je ∢CAD = ∢CDA. Centar opisane kruˇnice je taˇka preseka simetrla z z z c stranica a polupreˇnik jednak je odstojanju srediˇta od bilo kog temena trougla.

s Teorema 3 Dva pravougaona trougla su sliˇna . II stav Dva trougla ABC i A1 B1 C1 su sliˇna ako i samo ako su dva ugla c jednog trougla jednaka sa dva odgovaraju´a ugla drugog trougla.ako i samo ako imaju po jedan c oˇtar ugao.S polovina obima .12.Neka je x duzina duzi BC′.sl.a P povrˇina tog trougla s tada vaˇi jednakost z P = S(S − a)(S − b)(S − c) Dokaz Neka su a.Tada z z ce P = chc /2. c s Teorema 1 Dva pravougaona trougla su sliˇna. 9 . c c HERONOV OBRAZAC Ako su a.ako i samo ako su im proporcic nalne katete. c IV stav Dva trougla ABC i A1 B1 C1 su sliˇna ako i samo ako su dve stranc ice jednog trougla proporcinalne sa odgovaraju´im stranicama drugog.CA. c III stav Dva trougla ABC i A1 B1 C1 su sliˇna ako i samo ako su im odgoc varaju´e stranice proporcionalne. γ = γ1 .b. c = c1 I stav Dva trougla ABC i A1 B1 C1 su sliˇna ako i samo ako je jedan par c stranica jednog trougla proporcinalan paru stranica drugog .β = β1 .c redom duˇine stranica BC.ako i samo ako su im hipotenuze c proporcionalne jednom paru kateta.b.AB a hc duˇina visine CC′. b = b1 . Teorema 2 Dva pravougaona trougla su sliˇna .c stranice trougla .a uglovi zahva´eni c ovim stranicama jednaki su medu sobom.prava ili tupa. uglovi c naspram dveju od tih odgovaraju´ih stranica jednaki a naspram dveju drugih c odgovaraju´ih stranica su oba ugla oˇtra . Teorema 4 Dva jednakostraniˇna trougla su uvek sliˇna. a = a1 .

c odakle je a2 − x2 = b2 − (c − x)2 ili najzad x = (a2 + c2 − b2 )/2c prema tome imamo h2 = a2 − (c2 + a2 − b2 /(2c)) = (a − (c2 + a2 − b2 /c2 ))(a + (c2 + a2 − b2 /2c)) = c 1/4c2 (b2 −(c−a)2)((a+c)2 −b2 ) = (1/4)c2 (b−c+a)(b+c−a)(a+c−b)(a+b+c) a + b + c = 2S. b + c − a = 2(S − a). h2 = (1/4)c2 2(S − a)2(S − b)2(S − c) = (4S/c2 )(S − a)(S − b)(S − c) c ili (hc c)/2 = S(S − a)(S − b)(S − c) 10 . a + b − c = 2(S − c).C hc A c − x C‘ x B Slika:10 Za pravougli trougao ACC′ je po Pitagorinoj teoremi h2 = b2 − (c − x)2 c i sliˇno za BCC′. a + c − b = 2(S − b). c h2 = a2 − x2 .

Branka P.Srdan Ognjanovi´) c -Matematika za I razred zajedniˇke osnove srednjeg usmerenog obrazovanja(Dr.Zoran s cc c Kadelburg.Vojislav Petrovi´.Branislav Boriˇi´) cc -Matematika I zbirka reˇenih zadataka za I rared Gimnazija i Tehnickih s ˇ skola(Zivorad Ivanovi´ .Branimir Seˇelja) c c sc -Zbirka zadataka iz matematke za II razred srednje ˇkole(Vladimir Mici´.Ratko Toˇi´) c c sc -Zbirka reˇenih zadataka za III razred Gimnazije i Tehniˇkih ˇkola(Matematika s c s 3)(Srdan Ognjanovi´. Peˇi´.Ratko Toˇi´.Srdan Ognjanovi´).Radivoje Despos c ˇ s tovi´. c c 11 .Dura Pauni´.Alimpi´) sc c -Udzbenik za I razred srednjih Tehniˇkih ˇkola(Pero Beˇi´) c s zc -Matematika za prvi razred srednje ˇkole (Pavle Miliˇi´.Slaviˇa c s B.LITERATURA -Matematika sa zbirkom zadataka za III razred srednje ˇkole (Pradimir Vos jvodi´.Dr.Vladimir Stojanovi´.Zivorad s cˇ c Ivanovi´.Milorad Ognjanovi´) c c -Matematka za II razred srednje ˇkole (Pradimir Vojvodi´.