You are on page 1of 8

A-PDF WORD TO PDF DEMO: Purchase from www.A-PDF.

com to remove the watermark

Definicija i struktura platnog bilansa Platni bilans je sistematski pregled svih ekonomskih transakcija (prihoda i rashoda) koje rezidenti jedne zemlje obave sa rezidentima drugih zemalja u odreñenom vremenskom periodu (najčešće u jednoj godini). Pod rezidentima se podrazumevaju: firme koje posluju u zemlji, stanovnici sa prebivalištem u zemlji i svi državni organi. Platni bilans se može podeliti na: tekući bilans i kapitalni bilans. U tekućem bilansu (računu) se registruju izvoz i uvoz robe i usluga, prihodi i rashodi od investicija i tekući transferi. Ove transakcije nazivamo tekućim transakcijama. Prihodi od investicija u inostranstvu, kao i rashodi od stranih investicija mogu biti u obliku dividendi (ako se radi o stranim direktnim investicijama) ili kamata (ako se radi o portfolio investicijama). Strane direktne investicije su oblik meñunarodnog kretanja kapitala pri kome ulagač (investitor) stiče pravo upravljanja firmom. Strane direktne investicije se mogu realizovati: - kupovimom već postojeće firme u inostranstvu (kao primer može poslužiti inostrana akvizicija tj. preuzimanje kompanije u inostranstvu, inostrani merdžer, tj. spajanje više kompanija iz različitih zemalja i privatizacija društvenih preduzeća u slučaju kada je kupac inostrani rezident) ili - izgradnjom potpuno novih kapaciteta u inostranstvu (greenfield investicije). Portfolio investicije su oblik meñunarodnog kretanja kapitala pri kome ulagač ne stiče pravo odlučivanja i upravljanja firmom, a realizuju se putem kupovine obveznica stranih preduzeća i država, ili drugih dužničkih hartija od vrednosti. Prodajom hartija od vrednosti se pribavlja, a kupovinom plasira (investira) kapital, pa kupovina inostranih hartija od vrednosti predstavlja odliv kapitala, a prodaja hartija od vrednosti inostranim rezidentima priliv kapitala. Tekući transferi su: radničke doznake (deo zarade koji radnici iz inostranstva šalju u matičnu zemlju), devizne penzije, pokloni u novcu, finansijska pomoć, donacije i sl. U kapitalnom bilansu se evidentira priliv i odliv kapitala (stranih direktnih investicija, portfolio investicija i bankarskih kredita), kao i transakcije monetarnih rezervi zemlje. Navedene transakcije nazivamo kapitalnim transakcijama. Platni bilans se vertikalnim presecanjem deli na potražnu i dugovnu stranu. Na potražnoj (prihodnoj) strani se evidentiraju sve transakcije koje dovode do priliva deviza, tj. porasta kupovne moći zemlje u inostranstvu, a na dugovnoj (rashodnoj) strani transakcije koje dovode do odliva deviza, tj. smanjenja kupovne moći zemlje u inostranstvu. Prilikom knjiženja transakcija u platnom bilansu, svaka transakcija se evidentira obostrano, tj. i na prihodnoj i na rashodnoj strani (važi princip dvojnog knjigovodstva). Pojednostavljena struktura platnog bilansa je prikazana sledećom šemom:

1

kupovina firme u inostranstvu podrazumeva plaćanje prethodnom vlasniku itd.Potraživanja (+) Obaveze (-) A. a plaćanje obavljeno početkom sledeće godine. jer su to transakcije kod kojih primalac nema obavezu kontračinidbe. penzije. Jednostrane transfere drugačije nazivamo transferima. pokloni) (doznake. Njih privredni subjekti. takva transakcija je kompenzatorne prirode. tj. uzimanje zajma podrazumeva otplatu u narednim periodima. Autonomne transakcije su one transakcije koje su motivisane ekonomskim razlozima. Obračunski bilans iskazuje stanje potraživanja i obaveza rezidenata jedne zemlje prema inostranstvu u datom momentu. pokloni) B. Kompenzatorne transakcije se vrše u zavisnosti od stanja u platnom bilansu i imaju za cilj uravnoteženje platnog bilansa. Devizni bilans je pokazatelj priliva i odliva deviza jedne zemlje u datom periodu. Kapitalni bilans Priliv stranih direktnih investicija Odliv stranih direktnih investicija Priliv portfolio investicija Odliv portfolio investicija Priliv kapitala po osnovu kredita Odliv kapitala po osnovu kredita Smanjenje monetarnih rezervi Povećanje monetarnih rezervi Pored podele na tekuće i kapitalne transakcije. pomoć. uvoz podrazumeva plaćanje. korisno je razlikovati dvostrane i jednostrane transakcije. Dvostrane transakcije su one kod kojih postoji tok robe ili sredstava u oba smera. pomoć. ova transakcija će se evidentirati u platnom bilansu prve. devizni bilans registruje samo naplaćena potraživanja i plaćene obaveze (drugim rečima. samo dospela primanja i plaćanja). Još jedna bitna podela svih transakcija sa inostranstvom je na autonomne i kompenzatorne. Primera radi. stanovnici i država preduzimaju u skladu sa svojim ekonomskim ciljevima i planovima. Primer jednostranih transakcija su doznake. Većina transakcija je dvostrana: izvoz robe podrazumeva da će uslediti naplata. Devizni bilans i obračunski bilans (meñunarodna investiciona pozicija) Za razliku od platnog bilansa u kojem se evidentiraju potraživanja i obaveze prema inostranstvu (svi prihodi i rashodi) nastali u odreñenom periodu. Često se još naziva i meñunarodnom investicionom pozicijom i bilansom dugovanja i potraživanja. ako je kredit uzet kako bi se finansirao deficit tekućeg računa. ako je neki izvoz robe dogovoren krajem jedne godine. dok su jednostrane one koje ne stvaraju povratnu obavezu. a deviznom bilansu druge godine. pokloni i pomoć (donacije). Tekući bilans Izvoz robe Uvoz robe Izvoz usluga Uvoz usluga Prihodi od investicija u inostranstvu Rashodi od stranih investicija (kamata i dividende) (kamate i dividende) Priliv tekućih transfera Odliv tekućih transfera (doznake. Primera radi. penzije. nezavisno od stanja platnog bilansa. 2 .

....................................................................uvoz robe ..... obračunski bilans pokazuje da li je zemlja neto dužnik ili neto poverilac prema inostranstvu)............. ravnoteža platnog bilansa se procenjuje na osnovu salda nekog od podbilansa.. U skladu sa tim.........rashodi od stranih investicija (kamate i dividende) + priliv tekućih transfera (doznake.......... obračunski bilans pokazuje stanje na odreñeni dan (recimo... 31.odliv dugoročnih portfolio investicija + priliv kapitala po osnovu dugoročnih kredita .................... bilans robe i usluga.......... tekući bilans i bazični bilans................. Isto tako.odliv stranih direktnih investicija + priliv dugoročnih portfolio investicija ...........Za razliku od platnog ili deviznog bilansa........ platni bilans je uvek u ravnoteži................. ako se deficit tekućeg bilansa finansira inostranim kreditima...odliv tekućih transfera (doznake.. kako bi se sredstva iskoristila za plaćanje dugova....tekući bilans Kapitalni bilans Kretanje dugoročnog kapitala + priliv stranih direktnih investicija ... Ovi podbilansi se dobijaju horizontalnim presecanjem platnog bilansa i predstavljeni su sledećom šemom: Platni bilans Tekući bilans + izvoz robe ............... pomoć i pokloni) ............. strane potraživanja i dugovanja (prihoda i rashoda) su jednake u sumi.................... Ravnoteža platnog bilansa Zbog dvostranog knjiženja............ tj..................... Meñutim....... to znači da će se povećati i obaveze zemlje prema inostranstvu... kao što su: spoljnotrgovinski bilans..bazični bilans Kretanje kratkoročnog kapitala (portfolio i bankarskog) i monetarnih rezervi 3 .. pomoć i pokloni) .............odliv kapitala po osnovu dugoročnih kredita ................... knjigovodstveno posmatrano........................... za razduživanje će biti potrebno da se u narednom periodu ostvaruje suficit tekućeg bilansa.. ekonomski posmatrano..... Stanje u platnom bilansu se direktno odražava i na stanje u obračunskom bilansu... koji beleže promene (tokove) potraživanja i obaveza prema inostranstvu u nekom vremenskom periodu.. spoljnotrgovinski bilans + izvoz usluga ..........uvoz usluga .... Primera radi......... decembar)..bilans robe i usluga + prihodi od investicija u inostranstvu (kamate i dividende) .. ako je zemlja neto dužnik prema inostranstvu........

kada se smanjuje potrošnja. Iz tog razloga. nakon kojeg investitori. tj. nisu spremni da dalje pozajmljuju kapital. Ako to nije slučaj.Ranije pominjani princip dvojnog knjigovodstva ima za posledicu i sledeće: saldo svakog podbilansa je jednak u iznosu saldu ostatka platnog bilansa. u srednjem roku je poželjna ravnoteža bazičnog bilansa. sezonsku i cikličnu neravnotežu je ta da su privremenog karaktera. ili na koji način je plasiran (investiran) suficit tekućeg bilansa. kapitalni bilans mora biti u jednakom suficitu. kada će se takoñe povećavati i devizne rezerve. Ipak. Sezonska neravnoteža je karakteristična za zemlje sa razvijenim turizmom. U fazi ekspanzije rastu svi oblici potrošnje. sezonska. Umesto prilagoñavanja. Finansiranje i prilagoñavanje deficita Neravnoteža platnog bilansa može biti: slučajna. Primer za slučajnu neravnotežu može biti suša ili neka druga elementarna nepogoda koja kratkoročno dovodi do pada izvoza. kada zemlja ostvari suficit tekućeg računa. tekući bilans u deficitu 5 milijardi evra. ciklična i strukturna (fundamentalna). kojima nedostaje kapital. Vrste neravnoteže platnog bilansa. strukturna. Drugim rečima. da se deficiti u jednom periodu smenjuju suficitima u drugom periodu. to često nije moguće. ako je i bazični bilans u deficitu. kapitalni bilans pokazuje na koji način se finansira deficit tekućeg bilansa. i obrnuto. samo sa suprotnim predznakom. Zajednička osobina za slučajnu. ukoliko se deficit tekućeg računa finansira kratkoročnim kreditima ili odlivom (smanjenjem) monetarnih rezervi. Dugoročno posmatrano. Pri tome. zbog rizika od bankrota dužnika. To znači da ako je. Ciklična neravnoteža je posledica kretanja privrednih ciklusa. poželjno je da zemlja ostvaruje ravnotežu tekućeg bilansa. Obrnuto je u fazama recesije. a za dodatno zaduživanje postoji gornji limit. Njeni uzroci su ekonomsko –strukturne 4 . a deficit van sezone. fundamantalna neravnoteža platnog bilansa nije reverzibilnog karaktera i nije kratkotrajna. što može rezultirati deficitom tekućeg bilansa. a time i deficita tekućeg računa. Za razliku od prethodne tri vrste. ukoliko se on finansira prilivom dugoročnog kapitala. pa ga moraju uvoziti (ostvarivati suficit kapitalnog bilansa. pogotovo u zemljama u razvoju. najbitnija je upravo horizontalna podela platnog bilansa na tekući i kapitalni. ovakvi deficiti se finansiraju smanjenjem monetarnih rezervi i/ili zaduživanjem u inostranstvu. a krediti se vraćaju u narednoj fazi. ovakve neravnoteže platnog bilansa ne predstavljaju ekonomski problem i ne zahtevaju sprovoñenje mera uravnotežavanja (prilagoñavanja) platnog bilansa. Zato je u srednjem roku dopustivo postojanje deficita tekućeg računa. recimo. Treba imati u vidu da ovakvo stanje ne može potrajati dugo. jer se devizne rezerve brzo troše. zemlja ima ozbiljan problem neravnoteže platnog bilansa. tj. U ekonomskim analizama ravnoteže platnog bilansa. što podrazumeva i jednak deficit tekućeg bilansa) kako bi podigli nivo investicija i ubrzali ekonomski rast. pa tako i uvoz. tj. Kod njih je uobičajeno da se ostvaruje suficit tekućeg računa u sezoni kada je veliki priliv torista.

Pored toga. Ipak. dakle.cenovni automatski metod. . loša struktura privrede. smanjivanje ili otklanjanje razlike izmeñu veće agregatne potrošnje i manje agregatne proizvodnje u zemlji (podsetimo se. U takvim situacijama javlja se dugoročni deficit tekućeg računa. dugotrajne i visoke stope inflacije i sl. Sve tri mere imaju isti cilj: smanjenje ili otklanjanje deficita platnog bilansa. kao i mere promene privredne strukture koje će povećati izvoz i ukupnu domaću ponudu. a poskupljuje stranu robu na domaćem tržištu. pogrešna ekonomska politika. tj. 5 . mnogostruki devizni kurs i sl. kao što su: preterana potrošnja. Cilj devizne kontrole je smanjenje uvoza. cesija deviza (prodaja svih deviza državi). dozvole plaćanja inostranstvu.prirode. ali na administrativan način. Postoje tri instrumenta prilagoñavanja platnog bilansa kojima se uklanja deficit tekućeg računa: . Spoljnotrgovinski multiplikator U teoriji su poznata dva metoda automatskog uravnoteženja (prilagoñavanja) platnog bilansa: .devizna kontrola. Devizna kontrola podrazumeva primenu administrativnih mera kojima se ograničava raspolaganje devizama i definiše način njihove upotrebe. tj. Državni organi propisuju pravila kao što su: obavezna repatrijacija deviza (unošenje svih stečenih deviza u inostranstvu u zemlju). uravnotežavanja platnog bilansa. Devalvacija pojeftinjuje domaću robu na inostranom tržištu.Lernerovom teoremom) i da se preduzmu mere za suzbijanje inflacije koja može poništiti pozitivne efekte devalvacije na platni bilans. čime se smanjuje deficit platnog bilansa. što bi takoñe trebalo da dovede po porasta izvoza i pada uvoza. Pošto deficit nije moguće finansirati u dugom roku (zbog trošenja deviznih rezervi i ograničene mogućnosti pozajmljivanja kapitala iz inostranstva). da bi devalvacija dala očekivane rezultate potrebno je da budu ispunjeni elasticitetni uslovi (definisani Maršal . za razliku od deflacije. Automatski metodi uravnoteženja platnog bilansa. primenjuje se samo kada ostali ekonomski instrumenti ne daju rešenje. jer podstiče izvozne sektore.dohodovni automatski metod. dovodi do promene u strukturi privrede. pad opšteg nivoa cena čini domaću robu jeftinijom u odnosu na inostranu. što nije slučaj kod primene devalvacije. smanjuje investicije i vodi ka recesiji. uz smanjivanje uvozne zavisnosti zemlje. Devalvacija ima brojne prednosti u odnosu na deflaciju: deflacija ugrožava ekonomsu aktivnost. Devalvacijom se. slab izvozni sektor.devalvacija i . pa se devizna kontrola izbegava. deficit tekućeg bilansa podrazumeva veću agregatnu potrošnju od proizvodnje. i . tj. dok je obrnuto u slučaju suficita). u slučaju fundamentalne neravnoteže je potrebno sprovesti mere prilagoñavanja. Deflacija.deflacija. podstiče razvoj privrede zasnovan na izvozu. što bi trebalo da dovede do porasta izvoza i pada uvoza. tj. kao i uvozno-supstitutivnu proizvodnju. devalvacija.

porast količine novca dovodi do porasta cena (inflacije) i pada kamatnih stopa. sa istim ishodom na kraju: uravnoteženjem platnog bilansa. neravnoteža platnog bilansa dovodi i do promena u kamatnim stopama. što takoñe uravnotežava platni bilans i neutrališe inicijalni odliv novca iz zemlje. na primer. Ovaj metod je u velikoj meri objašnjavao uravnoteženje platnog bilansa u doba zlatnog standarda. automatski eliminiše. Više kamate u zemlji nego u inostranstvu dovode do priliva novca u zemlju.domaća roba zbog nižih cena postaje atraktivnija u odnosu na inostranu. Pored opisanih promena u opštem nivou cena.rast izvoza i pad uvoza eliminišu početni deficit. Suprotno. bitna pretpostavka ovog metoda je da promene količine novca u opticaju neće dovoditi do promene cena sve dok se ne postigne potpuna zaposlenost. što je i bio slučaj kada je nastajala kejnzijanska ekonomija).deficit platnog bilansa dovodi do odliva zlata. . Mehanizam delovanja cenovnog metoda uravnoteženja platnog bilansa (u doba zlatnog standarda) je sledeći: . Danas. Iz navedenog je jasno da se bilo kakva neravnoteža patnog bilansa. u zemlji sa suficitom platnog bilansa. što je moguće samo u uslovima nepotpune zaposlenosti. Ako centralna banka svojim merama monetrane politike neutrališe promene u količini novca koje su rezultat stanja platnog bilansa. deflacija i porast kamatnih stopa dovode do pada investicija. a ne cena i kamata (u ovom modelu cene i kamate su konstantne. što dovodi do „pregrevanja“ ekonomije. pod uslovom da nema povećanja ponude. Zato je moguće i da. tj. po kojoj količina novca u opticaju direktno utiče na cene (ako bi. količina novca u opticaju raste. tj. Ipak. U savremenom svetu. opšti nivo cena bi porastao u istom procentu. Dohodovni metod automatskog prilagoñavanja je kejnzijanskog tipa i zasniva se na promenama nacionalnog dohotka. na primer. Dakle. pa raste izvoz i opada uvoz. ovaj mehanizam ima i odreñenih nedostataka. kažemo da ona vrši sterilizaciju efekata neravnoteže platnog bilansa. Pre svega. smanjenje količine novca u opticaju dovodi i do porasta cene novca. meñutim. količina novca u opticaju porasla za 20%. tj. . dolazi do uravnoteženja platnog bilansa. dešavalo bi se obrnuto. čak i kada zemlja beleži deficit platnog bilansa. U slučaju suficita platnog bilansa. kada je meñunarodna trgovina dovodila do priliva/odliva zlata (novca).Cenovni metod se zasniva na kvantitativnoj teoriji novca. U zemlji sa deficitom.smanjenje količine novca u opticaju dovodi do deflacije. kamate. znamo da su promene cena moguće i pre nego što se postigne puna zaposlenost: čak i zemlje sa visokom nezaposlenošću mogu imati visoke 6 . proizvodnje). . tj. količina novca u opticaju ne zavisi samo od stanja platnog bilansa i pod direktnom kontrolom je centralne banke. novca iz zemlje. putem promene cena i kamata. pada potrošnje i privredne recesije.

+2.96 . sve dok se u potpunosti ne iscrpe efekti povećanja dohotka. došlo je do delimičnog automatskog prilagoñavanja platnog bilansa.. potrošnju domaće robe i uvoz (na štednju će sada otići 6 miliona dolara. potrošnju domaće robe i potrošnju strane robe..6 +12. +3. tj.48 .. To znači da će svaki porast izvoza od.. kao i da je preostali (konačni) suficit jednak 7 . odnosno iznos potrošen na kupovinu domaće robe). 2. Svaki porast uvoza smanjuje u jednakom iznosu suficit platnog bilansa.. +25 100 porast štednje. promene u nacionalnom dohotku se tu ne završavaju: porast potrošnje domaće robe (u vrednosti 60 miliona dolara) podrazumevaju novi istovetan porast domaće proizvodnje.96 . +10 +60 3. na primer. početni suficit od 100 miliona je u velikoj meri eliminisan. Mehanizam je predstavljen i u sledećoj tabeli: Vremenski Porast Porast period štednje potrošnje 1. Meñutim. svaka jedinica dohotka se troši na: štednju. . 60%.stope inflacije.6 5. recimo. +6 +36 4.16 +12. Svako povećanje potrošnje domaće robe u jednakom iznosu povećava dohodak. Naime. Dohodovni metod se zasniva na činjenici da svaki inicijalni porast izvoza (koji podrazumeva jednak porast nacionalnog dohotka. potrošnje i uvoza koje su konstantne i iznose 10%. porast štednje za 25 miliona dolara (10% novog dohotka). 10%. tj. tj. Valja primetiti da ne dolazi do potpunog eliminisanja neravnoteže platnog bilansa.. 60% i 30% respektivno..48 .8 -6. na potrošnju domaće robe novih 36 miliona. granična stopa potrošnje i granična stopa uvoza (ako su one.. 60% i 30% respektivno. Koji procenat dohotka se troši na svaku od tri navedene veličine pokazuju granična stopa štednje. porast uvoza za 75 miliona dolara (30% novog dohotka) i suficit platnog bilansa od 25 miliona dolara (inicijalni porast izvoza od 100 miliona umanjen za ukupan porast uvoza od 75 miliona). 30%). dodatno raste uvoz. ali i nacionalni dohodak (koji raste za novih 36 miliona dolara.6 +21. 250 Platni bilans +100 -30 -18 -10. nacionalnog dohotka.. a na novi uvoz 18 miliona dolara. to znači da će se 10% novostečenog dohotka štedeti.. .. kraj 25 150 * svaki porast dohotka se raspodeljuje na Porast uvoza +30 +18 +10. Konačni efekti inicijalnog porasta izvoza od 100 miliona su: porast dohotka za 250 miliona dolara. 60% trošiti na domaću.8 +6. jer je izvoz njegov deo). 100 miliona dolara povećati štednju za 10 miliona dolara (10% od povećanja dohotka). dovodi do kasnijeg porasta uvoza. tj. a nije retka ni pojava stagflacije – stagniranja privredne aktivnosti uz istovremeni rast cena. 10%. uvoz. tj. a 30% na uvoznu robu). Dakle. 75 Porast izvoza +100 Porast dohotka +100 +60 +36 +21. I ovaj novostvoreni dohodak (novih 60 miliona) se ponovo raspodeljuje na štednju. tj. Dakle.. Opisane promene se dalje nastavljaju u sukcesivnim vremenskim periodima. potrošnju domaće robe za 60 miliona dolara (60% od povećanja dohotka) i uvoz za 30 miliona dolara (30% od povećanja dohotka). porast potrošnje domaće robe i porast uvoza u skladu sa graničnim stopama štednje.

spoljnotrgovinski multiplikator iznosi 2. a ∆M/∆Y – granična stopa uvoza. već upravo suprotno: oni se dopunjuju i dogañaju istovremeno. 8 . a inicijali izvoz 100 miliona). promena privredne strukture koja će dovesti do većeg izvoza i usklañivanja agregatne potrošnje sa agregatnom ponudom. tj. kao što su deflacija. Ova dva mehanizma automatskog prilagoñavanja platnog bilansa (cenovni i dohodovni) ne treba posmatrati kao alternative. U slučaju fundamentalne neravnoteže potrebna su i strukturna prilagoñavanja. oba mehanizma u savremenom svetu imaju ozbiljna ograničenja. Ipak.ukupnom porastu štednje. Spoljnotrgovinski multiplikator se može izračunati i kao recipročna vrednost zbira graničnih sklonosti štednji i uvozu: m = 1/ (∆S/∆Y + ∆M/∆Y). gde su ∆S/∆Y – granična stopa štednje. celokupni suficit iz početnog perioda bi bio eliminisan u narednim periodima. Ako štednje ne bi bilo. Broj koji pokazuje za koliko puta će se povećati nacionalni dohodak (Y) nakon inicijalnog porasta izvoza (X) se naziva spoljnotrgovinski multiplikator – m: ∆Y = ∆X * m U našem primeru.5 (porast dohotka je iznosio 250 miliona dolara. uravnoteženje bi bilo potpuno. devalvacija i devizna kontrola. zbog kojih je za uklanjanje neravnoteže u platnom bilansu potrebno sprovesti i mere prilagoñavanja. kao što je navedeno. tj.